Antropomotorika i razvoj fizikih sposobnosti II -odabrana
poglavljaDoc dr Marko Stojanovi Ass Dragoljub Veljovi
PREDAVANJE VI TEMATSKE JEDINICE
Razvoj motorickih sposobnosti dece II
Kako trenirati mlae kategorije?
Deca nisu mali odrasli ljudi. (Bompa T.)
Predkolski uzrast 0 do 5 godina Cilj: uenje osnovnih pokreta i
njihovo povezivanje u igru . Ovo je period kada treba poeti sa
primenom najrazliitijih sadraja , naroito onih izazovnih kao to su
gimnastike vebe, plivanje, koordinacija u ritmu ( muzika) .
Fokusirati se na nestrukturisane pokrete kroz igru!!! Fizika
aktivnost od najranijeg detinjstva! Primer: Badminton u Danskoj
Uiti pravilno izvoenje osnovnih pokreta; uanj, iskorak, poskoci
i skokovi frontalno, bono cik-cak, promena pravca kretanja, kola
tranja...) Koordinacija se intenzivno razvija (raditi na tehnici
kretanja tehnici jer je ovo kritini period za razvoj koordinacije)
A njenim razvojem se razvijaju i sve otale sposobnosti predkolske
dece
69 god- fundamentalna fazaCilj : Nauiti sve prirodne oblike
kretanja u cilju kasnijeg razvoja motorikih vetina
(tehnike)Prirodni oblici kretanja pre bilo kakve specifine tehnike.
Razvoj kroz zabavu i igru znaajno utie na kasnije sportsko
postignue. Poeljno je uestvovanje u vie sportova. Ovakav pristup
proizvodi sportiste koji su trenabilniji u dugoronom razvoju (
prozor za adaptaciju ostaje otvoren). Abeceda atleticizma AGILNOST,
RAVNOTEA, KOORDINACIJA I BRZINA) U ovom periodu se ue osnove za
kasniji razvoj sportspecifinih motorikih vetina, ravnotea, kontrola
razliitih objekata, pomeranje tela u prostoru. Presudan faktor-
struni rad trenera prilikom obuke osnovnih motornih vetina!. Deca
koja kasnije napuste liniju vrhunskog sporta su dobro pripremljena
za uestvovanje u velikom broju rekreativnih aktivnosti !!!
Funkcionalne sposobnosti dece (snaga,eksplozivna snaga,
akceleracija) Rezerve ATP i KP u miiu su iste kod dece kao kod
odraslih (Zuncanato et all,1993) Funkcionalno,sposobnost za
izvoenje maksimalnih optereenja u trajanju do 10 sekundi praktino
ista kao i kod odraslih Ipak, treba voditi rauna o optereenju na
lokomotorni aparat ( vea predispozicija za povrede kostiju i
zglobova) naroito u periodu naglog rasta (PHV)
Kako trenirati... Snagu Trening snage moe poeti sa 8
godina(Hariss, 2000)! Utvreni su pozitivni efekti nakon 8 nedelja 1
trening nedeljno, bolji efekti sa 2 treninga (Faigenbaum, 2002)
Male teine, pokreti male brzine izvoenja, sa srednjim optereenjem
(12-15 ponavljanja) Velike miine grupe, pre svega stabilizatore
trupa Do kraja puberteta bez eksplozivnih vebi, bodi-bildinga i
podizanja maksimalnih teina (CSMF, 2008).
Kako trenirati... Ekplozivnu snagu Pliometrija predstavlja
siguran, efikasan i zabavan nain poboljanja kondicione
pripremljenosti dece ako se potuju uzrasne karakteristike (ACSM,
2001) Skakanje predstavlja prirodan oblik kretanja u detinjstvu!!!
Koristiti vebe niskog intenziteta ( poskoci, negativna pliometrija)
Doza : 1 veba, 1-2 serije sa 10 ponavljanja, 2 puta neeljno
( brzinska izdrljivost) Smanjen glikolitiki kapacitet u odnosu
na starije deaci 11 i 13 godina- 50% neaktivniji kljuni enzim
glikolize (Eriksson et all, 1973); raste sa uzrastom Direktno
povezana sa koncentracijom testosterona u organizmu- koja se naglo
poveava sa ulaskom u pubertet ( PHV- peak height velocity) Tad je
poeljno ukljuiti u trening i sredstva za razvoj ove sposobnosti
Napomena: koliki je njen znaaj ?
Posledino , manja kiselost organizma nakon anaerobnih
optereenja- bri oporavak
Oporavak od anaerobnih optereenja Znaajna razlika dece u odnosu
na odrasle Tokom pojedinane aktivnosti visokog intenziteta
ostvaruju manji pad ostvarene snage ( Habestreit et all,1993 ;
Beneke et all, 2005) Ali i u ponavljajuem reimu rada ( Ratell,
2004) Znaajno bri oporavak
Posledica Deca su u stanju da anaerobne sposobnosti treniraju u
istom reimu rada i oporavka kao i odrasli Pri tome, zahvaljujui
brem oporavku, u stanju su da u jednoj seriji urade vei broj
ponavljanja od odraslih. Takoe, pauza izmeu serija moe da bude kraa
i time se odri pobuenost CNSa- jedan od kljunih faktora efikasnosti
anaerobnih treninga
Preporuka za trening Brzinsku izdrljivost u klasinom smislu
praktino ne treba ni trenirati do ulaska u pubertet ( PHV) devojice
oko 12 god Deaci oko 14 god
Posle ovog perioda- strogo kontrolisati!!! S obzirom da je
intenzitet nemogue varirati ( preko 90% max i 15 sekundi
trajanja),pre svega je potrebno voditi rauna o ukupnom obimu!
Vano... Trening brzinske izdrljivosti predstavlja
najpolivalentniji metod treninga Utie na sve sposobnosti ( brzina,
eksplozivna snaga, anaerobni kapaciteti , aerobni kapaciteti)
Ostvaruje brze i velike efekte na porast kondicione pripremljenosti
koarkaa svih uzrasta! Veoma energetskolokomotorno zahtevan!!!
Koliko trenirati? Omiljeni metod treninga ne malog broja
trenera- naroito mlaih kategorija Daje sliku ozbiljnosti u radu
Roditelji Odlian je trener, deca puzei izlaze sa treninga
Jens Bangsbo Trening brzinske izdrljivosti je vaan u kolektivnim
sportovima , naroito na vrhunskom nivou, ali se i u tom sluaju
preporuuje samo vrhunski treniranim sportistima i ne vie od jednom
nedeljno Pomoni trener F.K Juventus i vodei naunik iz oblasti
kondicioniranja (u fudbalu)!
Dalje... Aerobne sposobnosti Poseduju manje rezerve glikogena od
odraslih (Boisseau & Delamarche, 2000) Ali na istom relativnom
intenzitetu troe vie masti! (Delamarche et all., 1992) Maksimalna
potronja kiseonika na istom nivou kao i kod odraslih. Anaerobni
prag na veem procentu od max. intenziteta nego kod odraslih
Dakle,deca su funkcionalno dobro prilagoena na dugotrajan rad
srednjeg intenziteta Ali je potrebno voditi rauna o psiholokim
aspektima ( vie raznovrsnih vebi u istom reimu rada, naroito na
treninzima tehnike)
Efekti treninga na aerobnu sposobnost Stari koncept- deca
poseduju znaajno manju sposobnost razvoja aerobne sposobnosti (
izdrljivostiVo2max) od odraslih Posledica: nema potrebe raditi u
submaksimalnim zonama optreenja u cilju razvoja aerobne
sposobnosti! Kontinuiranim treninzima srednjeg intenziteta
pripremiti mii za intervalni trening u pubertetu i kasnije! Novija
istraivanja- problem je u intenzitetu treninga (Rowland 2000)
Istraivanja su koristila zone optreenja dobijene na uzorku
odraslih! Deca su trenirala preslabo da bi se razvila aerobna
sposobnost!
Efekti treninga na aerobnu sposobnost Mladi koarkai treba da
treniraju na relativno veem intenzitetu od odraslih u cilju razvoja
maksimalne potronje kiseonika Intervalni metod ( najbolje koristei
koarkake vebe), intenzitet preko 85% od max, sa skraenim pauzama!
Npr.- 5*3 min sa 1,5 min pauze
Zbog manjih rezervi glikogena u jetri i miiima, obim treba da
bude manji nego kod odraslih ( oko 60-70% )
Zakljuak Mladi koarkai redovnim i dobro kontrolisanim treningom
mogu znaajno da unaprede funkcionalne sposobnosti ve od najranijeg
detinjstva. Posebnu panju treba posvetiti razvoju anaerobne snage (
ekplozivna snaga, akceleracija, snaga) kao i razvoju aerobne
sposobnosti! Brzinsku izdrljivost iz trenanog procesa
pretpubertetskog uzrasta treba izgleda potpuno izbaciti a u
pubertetskom periodu je strogo kontrolisati!
Nekada zabranjivani oblici treninga , kao pliometrija i rad sa
tegovima, mogu se potpuno bezbedno koristiti uvaavajui iznete
preporuke! Trening za razvoj aerobne sposobnosti mora se odlikovati
relativno veim optereenjem nego kod seniora!
Oporavak Mladi koarkai ostvaruju bolji oporavak kako unutar
jedne serije tako i izmeu serija u svim funkcionalnim
sposobnostima! Posledino, trening mlaih kategorija, sa
funkcionalnog aspekta, treba da se odlikuje poveanim periodom
aktivnosti u okviru glavnog dela treninga!
Senzibilni, senzitivni, kritini ili periodi sa naglaskom
vremenske faze u kojima pojedine dimenzije u okviru motorikog
prostora pojaano osjeaju dejstvo programiranih oblika telesnog
vjebanja. Njihov primarni znaaj je u dostizanju limitiranih
kvaliteta u sklopu motorikog prostora koji svaki pojedinac
neizostavno ima
Gualovski (1984), kao senzibilne periode u razvoju motorikih
sposobnosti navodi sledee vremenske intervale: a) maksimalna snaga:
13-14; 16-17(m) 10-11; 16-17(f), b) statika sila: 14-15; 16-17(m)
11-12; 14-15(f), c) repetitivna snaga: 11-12; 1516(m) 11-12;
12-13(f), d) eksplozivna snaga: 13-15(m) 10-12(f), e) brzina: 7-10;
14-15(m) 711; 13-14(f), f) izdrljivost, koordinacija, preciznost:
stalno, g) ravnotea: 9-10; 14-17(m) 8-9; 11-12(f), h) gipkost:
stalno, 9-10; 1316(m) 14-17(f).
Antropomotorika i razvoj fizikih sposobnosti II -odabrana
poglavljaDoc dr Marko Stojanovi Ass Dragoljub Veljovi
