PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 43 CENA 30 DIN.

www.cacansk ig las . r swww.cacansk ig las . r s

^A^AK, 9. NOVEMBAR 2012. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Od ove godine

11. novembar dr`avni praznik

strana 11.

U ^AST SRPSKE

@EQE ZA MIROM

strana 17.

strana 27.

Branko Kuki},

urednik ~asopisa „Gradac”

NAGRADA

KOJU

NIKO

NIJE

PRIMETIO

APSOLUTNI

[AMPION SRBIJE

Reli voza~

@eqko \unisijevi}

Sto dana posle

OPOZICIJA

OCEWUJE

VLASTstrana

3.

Nikola Latinovi},

predsednik Saveta za popis poqoprivrede

DR@AVA MORA DA

POMOGNE SEQAKU

Milan

Lazovi}

Branislav

Lazovi}

Dmitar

Popovi}

Bo{ko

Obradovi}

Dragan

Biseni}

strana

8.

O@IVELI

ZEMQU

DEDOVA

O@IVELI

ZEMQU

DEDOVA

O@IVELI

ZEMQU

DEDOVA

Ana i Hranislav Mari}

strana

12.

Danas, kada mla-

di uglavnom na-

pu{taju sela, be-

`e}i od poqo-

privrednih ra-

dova, malo je

onih koji iz gra-

da odlaze na seo-

ska doma}instva

da zapo~nu sop-

stveni biznis.

Bra~ni par iz

^a~ka, Ana i

Hranislav Ma-

ri}, odlu~ili su

da na porodi~-

nom imawu u

Be~wu podignu

savremeni zasad

jabuke. Oni su

primer mladih

qudi koji uspe-

{no mogu da se

ostvare i radom

u poqoprivredi

2 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

KAKO LIDERI LOKALNE OPOZICIJE OCEWUJU GRADSKU VLAST “100 DANA POSLE”

3POLITIKA

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Ran|i}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

Vladaju}a ve}i-

na je nastavila

lo{u praksu

prethodne vla-

sti, ostvaruju-

}i nedovoqnu komunikaci-

ju izme|u Gradskog ve}a,

uprava, javnih preduze}a i

ustanova, {to, pored osta-

log, potvr|uje i na~in na

koji su imenovani ~lanovi

GV. Prvo su izabrani, pa

potom dobili resorna

zadu`ewa prema zanimaw-

ima i afinitetima, {to

pokazuje da nema jasnih

prioriteta, ve} samo `eqa

da se “namire” pojedinci,

smatra Dmitar Popovi},

predsednik GO DS. Za

wihove vladavine usvojena

je odluka o rebalansu buxe-

ta koja je pokazala da se no-

vac gra|ana tro{i netran-

sparentno i da “vlast kroz

ugovore o delu i specijali-

zovane usluge tro{i vi{e

od pola milijarde dinara,

a da se ne vidi jasno gde je

taj novac utro{en. Pokaza-

li su nespremnost i nespo-

sobnost da utro{e pet mi-

liona dinara za najugro`e-

nije gra|ane, pa je i taj no-

vac rebalansom buxeta pre-

ba~en u teku}u buxetsku re-

zervu, kako bi wime raspo-

lagao gradona~elnik bez

ikakve kontrole.”

- Usvojeni su izve{taji

o poslovawu javnih predu-

ze}a u 2011. godini, i to na

izmaku 2012, ~ime je prekr-

{en zakon, jer ih je trebalo

razmatrati u prvom trome-

se~ju. Pritom ni{ta nije

ura|eno na racionalizaci-

ji i pove}awu efikasnosti

javnih preduze}a i ustano-

va, ve} se gubici u wima

nadokna|uju pove}awem ce-

na usluga - ka`e Popovi},

uveren da to predstavqa

udar na osiroma{eni ku}-

ni buxet, u situaciji kada

je prose~na plata u ^a~ku u

septembru iznosila 35.603

dinara, ili za 5.000 dinara

mawe od republi~kog pro-

seka.

Iako su se u kampawi

zalagali za departizaciju,

predstavnici vlasti su u

ovom periodu najvi{e vre-

mena potro{ili u me|u-

sobnim razmiricima oko

“raspodele” javnih predu-

ze}a, ka`e predsednik ~a-

~anskih demokrata, koji

nije iznena|en ovakvim

pona{awem lokalne vla-

sti: “Okosnicu te ve}ine

jo{ uvek ~ine Nova Srbija

i SPS, pa je logi~no da

svoj sistem rada nametnu i

novim partnerima u

vr{ewu vlasti. Sa takvim

wihovim radom ne o~ekuje-

mo nikakav boqitak za na-

{e sugra|ane.”

VLAST JE SAMO

PREUZELA VLAST

- Ako vladaju}a ve}ina

obele`ava 100 dana vlasti,

to je potpuno ispravno, jer

ni{ta drugo nije ni ura|e-

no, izuzev preuzimawa vla-

sti i politi~kih

postavqewa na svim nivo-

ima. U tom smislu zaista

mogu da proslave 100 dana

podele partijskog plena

nakon odr`anih izbora.

Ako obele`avaju rezultate

rada u tih 100 dana, onda

zaista imaju mnogo mawe

razloga za proslave. Ono

{to su Dveri o~ekivale, i

dogodilo se: aktuelna

vlast je nastavila da vodi

strana~ku politiku, “de-

li” preduze}a po partij-

skoj liniji i postavqa ~e-

sto nestru~ne partijske

qude u upravne i nadzorne

odbore javnih preduze}a i

ustanova. Do sada nikakvog

pomaka nema, a glavna pro-

vera stare - nove vlasti

o~ekuje se prilikom usva-

jawa buxeta za 2013. godi-

nu, kada }e se videti da li

je izvukla bilo kakvu pou-

ku iz pogre{nog vladawa u

pro{losti - sumira rezul-

tate rada vladaju}e ve}ine

Bo{ko Obradovi}, {ef od-

borni~ke grupe Pokreta

“Dveri srpske”. Po wegov-

om mi{qewu, glavno

pitawe je, da li }e se SNS

“utopiti u stare mehani-

zme vladavine ovim gradom

u posledwih 20 godina, ili

}e postati preko potreban

korektivni faktor i neka

vrsta opozicije unutar

vladaju}e ve}ine?” Grado-

na~elnik je, nagla{ava on,

pokazao sluha za neke ideje

opozicije, ali samo na re-

~ima. On je, podse}a Obra-

dovi}, podr`ao i ideje

Dveri o borbi protiv “be-

le kuge”, rekonstrukciji

ambulante u Qubi}u, oslo-

ba|awu poqoprivrednika

obaveze pla}awa zakupa pi-

ja~nih tezgi... Nova vlast

}e ostvariti boqi u~inak,

ukoliko raskine sa nasle-

|enim na~inom bavqewa

gradskom politikom, okre-

ne se novim idejama, novim

kadrovima i prioriteti-

ma: porodi~noj politici,

lokalnoj privredi i uki-

dawu strana~ke birokrati-

je u javnim preduze}ima i

ustanovama, uveren je Ob-

radovi}.

HO]E LI RADITI ONO

[TO SU OBE]ALI?

Aktuelna vlast je 100

dana “potro{ila” za me|u-

sobna dogovarawa i prego-

varawa i re{avawe nago-

milanih problema, ocena

je i Dragana Biseni}a,

predsednika GO LDP-a:

“Od vlasti su konstituisa-

ni samo gradsko rukovod-

stvo i upravni i nadzorni

odbori, a potpunu vlast

najverovatnije ne}emo do-

biti jo{ 100 dana. Tek tada

mo`emo govoriti da li ona

radi ono {to obe}ava i da

li je `eqa da ima kon-

struktivan stav i prema

predlozima opozicije zai-

sta istinita, ili je to sa-

mo marketin{ki potez.”

Za razliku od prethod-

ne, aktuelna vlast ima

`equ da ne{to dobro i

konkretno uradi u ovom

gradu, ali to nije uspela da

poka`e za prethodnih 100

dana, utisak je Branislava

Lazovi}a, predsednika GG

“Za ^a~ak”:

- Razlika izme|u pret-

hodne i sada{we vlasti

ogleda se i u tome {to je

aktuelno rukovodstvo na

startu iskazalo nameru da

ne{to uradi i u oblasti

privrede. ^iwenica je da je

za ovo vreme pokazalo i da

je dosta {tedqivije od

prethodne vladaju}e garni-

ture, posebno kada je re~ o

reprezentaciji i drugim

tro{kovima. Za razliku od

onih koji su se pona{ali

prili~no lagodno i moglo

bi se re}i, u`ivali u vla-

sti, ne sti~em utisak da se

i ovi tako ose}aju i da

u`ivaju.

Vreme }e pokazati pra-

vi u~inak vladaju}e koali-

cije, koja je, po Lazovi}e-

vom uverewu, “mnogo krh-

kija” od prethodne. Sti~e

utisak, ka`e, “da SNS ne

mo`e da se prilagodi i

shvati svoju ulogu”, {to

potvr|uje i ~iwenica da se

pojedini weni odbornici

na jednoj skup{tinskoj sed-

nici pona{aju kao pozici-

ja, na drugoj kao opozicija.

Skup{tina je kona~no

konstituisana tek na sed-

nici od 25. oktobra, kada

su izabrani upravni i nad-

zorni odbori javnih predu-

ze}a i ustanova, tako da je

aktuelna gradska vlast 100

dana prakti~no potro{i-

la na dogovarawe ve} “do-

govorenog” unutar vladaju-

}e koalicije, ka`e Milan

Lazovi}, predsednik GO

SPO.

- Aktuelna vlast ni{ta

konkretno nije uradila,

osim {to je pri~ala i uspe-

{no se reklamirala. Ona,

dodu{e, iznosi neke pozi-

tivne ideje u javnosti, ali

mi ~ekamo da po~ne i da ih

realizuje i kao opozicija

}emo podr`ati sve {to je

dobro za ovaj grad i wegove

`iteqe. U suprotnom, uko-

liko i daqe bude gubila

vreme, napada}emo je i pro-

zivati - najavio je Lazo-

vi}. M.N.

VREME POTRO[ENONA PREGOVORE I DOGOVORE

Sude}i po izjavama

~elnika gradske

vlasti, u kojima su

pro{le sedmice

“podvukli crtu”

{ta su i kako ra-

dili za proteklih

skoro ~etiri mese-

ca, oni itekako

imaju razloga za

zadovoqstvo. Naj-

ve}i akcenat, da

podsetimo, stavili

su na racionaliza-

ciju u potro{wi

buxetskih para i

stvarawe povoqnog

privrednog ambi-

jenta za

privla~ewe doma-

}ih i stranih inve-

stitora i otvarawe

novih radnih me-

sta. Za razliku od

wih, lideri opozi-

cije su skepti~ni,

jer smatraju da su

koalicioni part-

neri iz vladaju}eg

saveza dragoceno

vreme potro{ili

na pregovore i do-

govore i da, ako je

suditi po onoj na-

rodnoj, “da se dan

po jutru poznaje”,

za vreme wihove

vladavine ne bi

trebalo o~ekivati

nikakav boqitak

za sugra|ane.

Milan

Lazovi}

Branislav

Lazovi}

Dmitar

Popovi}

Dragan

Biseni}

Bo{ko

Obradovi}

Zdravstveni centar je,

u ponedeqak, od Grada

^a~ka dobio novo

kombi vozilo, nameweno za

prevoz pacijenata na dija-

lizu. Ispred Centra za di-

jalizu u ~a~anskoj Bolni-

ci, kqu~eve vozila, vred-

nog 2.406.587 dinara, di-

rektoru Zdravstvenog cen-

tra dr Radoslavu Milo{e-

vi}u uru~io je gradona~el-

nik Vojislav Ili}.

Novo vozilo nameweno

je te{kim bubre`nim bole-

snicima iz na{eg grada,

kojih ima 42.

- Ova donacija je zna~aj-

na za na{e sugra|ane, a mi

}emo u dogovoru sa direk-

torom Zdravstvenog centra

da planiramo sredstva i za

2013. godinu, kako bi {to

vi{e pomogli zdravstvo u

na{em gradu. @elimo da

u~inimo sve da na{i sugra-

|ani svoje zdravstvene pro-

bleme re{avaju na lak{i

na~in. Prioriteti su nam

De~ije odeqewe i Porodi-

li{te, ali i ostala odeqe-

wa za koja Zdravstveni cen-

tar uka`e da im je potreb-

na pomo} - rekao je Ili} i

najavio mogu}nost izgrad-

we novog doma zdravqa u

Qubi}u:

- Ukoliko primarna

za{tita od naredne godine

bude u nadle`nosti lokal-

ne samouprave, spremni

smo da ulo`imo sredstva u

izgradwu novog doma

zdravqa u Qubi}u, gde se

sada nalazi ambulanta. Na

tom prostoru postoji mo-

gu}nost za izgradwu objek-

ta od oko 1.600 kvadratnih

metara za potrebe oko

20.000 na{ih sugra|ana ko-

ji tamo `ive.

Nakon {to je primio

kqu~eve novog kombi vozi-

la, direktor Zdravstvenog

centra dr Radoslav Milo-

{evi} zahvalio se Gradu u

ime zaposlenih i pacijena-

ta kojima je ovo vozilo

neophodno i naglasio da se

nada da }e se saradwa lo-

kalne samouprave i Zdrav-

stvenog centra nastaviti i

{iriti.

Na~elnik Nefrologije

i Centra za dijalizu dr Jo-

van Bakovi} rekao je da

ovaj Centar prima paci-

jente iz ^a~ka, Gorweg Mi-

lanovca, Ivawice, Gu~e i

Lu~ana, kojih ima vi{e od

80.

- Novo vozilo

nameweno je iskqu~ivo ^a-

~anima, sve ostale op{ti-

ne imaju svoja sanitetska

vozila. Na{e dosada{we

vozilo bilo je u veoma lo-

{em stawu, tako da smo

imali veliku potrebu za

novim, o ~emu smo godina-

ma govorili. Na{i paci-

jenti dolaze tri puta nede-

qno na dijalizu, a od 42

^a~ana, samo wih pet,

{est, koji su mla|i i u do-

broj fizi~koj kondiciji,

mogu da dolaze sopstvenim

prevozom, dok je svima

ostalima neophodno sani-

tetsko vozilo - rekao je dr

Bakovi}.

U ponedeqak je u ~a~an-

skoj Bolnici bio i pri-

vrednik Miloje Kosti},

koji je obe}ao da }e u na-

rednih {est meseci Zdrav-

stvenom centru donirati

jedno remontovano sani-

tetsko vozilo. I. R.

4 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

GRAD DONIRAO KOMBI VOZILO ZDRAVSTVENOM CENTRU

DRU[TVO

KAD SI SLOBODAN

BUDI HUMAN

Grupa mladih “^A aktivisti”, uz podr{ku

Ministarstva omladine i sporta, Udru`ewa gra|ana

“Grupa Proces” iz Beograda i “^a~anskog glasa”, a u

okviru projekta “[ta sve mo`emo u slobodno vreme”,

organizuju humanitarnu akciju prikupqawa pomo}i

za decu iz socijalno ugro`enih porodica.

“^A aktivisti” pozivaju sve qude dobre voqe da

u~estvuju u humanitarnoj akciji “Kad si slobodan

budi human” i da u prostorije Gradske organizacije

Crvenog krsta najkasnije do 17. novembra dostave

polovnu ode}u, obu}u, kwige i igra~ke, ili da, uko-

liko su u mogu}nosti, obezbede slatki{e i vo}e za

mali{ane iz socijalno ugro`enih porodica.

Telefon za kontakt je 064 48 777 18.

POMOZITE DECI

IZ SOCIJALNO UGRO@ENIH

PORODICA

Uokviru obele`avawa stogodi{wice

Kumanovske i Bitoqske bitke i po-

bede srpske vojske 1912. godine ~lanovi

Udru`ewa potomaka ratnika Srbije iz

^a~ka na ~elu sa predsednikom Sloboda-

nom ^vorovi}em, uputili su se na poklo-

ni~ko putovawe u Makedoniju kako bi

odali po{tu svim ratnicima koji su se

na{li na putu velike srpske epopeje. Ko-

memoraciju palim srpskim junacima na

Zebrwaku tom prilikom odr`ao je i

predsednik Srbije Tomislav Nikoli}. U

Kumanovskoj bici poginuo je i ^a~anin

potpukovnik Aleksandar Gli{i}. Venci

su polo`eni i ratnicima palim u ]upri-

ji, Leskovcu, Srpskom vojni~kom grobqu

u Bitoqu gde je na{ konzul Siqan Mi-

cevski nagovestio osnivawe srpsko-make-

donskog kulturnog centra. Nakon posete

Ohridu, venci su polo`eni i u Skopqu u

kriptu crkve Svetog Arhangela Mihaila,

a za pripadnike Udru`ewa, u glavnom

gradu Makedonije organizovan je i pri-

jem u Ambasadi Srbije. Delegacija je po-

setila i manastir Prohor P~iwski i cr-

kve u Starom Nagori~anu. ^vorovi} je

sva mesta pohoda darivao Srpskim na-

rodnim kalendarom.

Z. L. S.

UDRU@EWE POTOMAKA RATNIKA SRBIJE - ^A^AK

NA POKLONI^KOM PUTOVAWU U MAKEDONIJI

TRAGOM SLAVNE

KUMANOVSKE BITKE

NOVI SANITETZA CENTAR ZA DIJALIZU

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 5GRAD/POLITIKA

Godinu dana nakon {to je

Gradsko ve}e usvojilo

Strategiju odr`ivog raz-

voja Grada ^a~ka, ovaj izuzetno

va`an dokument, proistekao iz

Strategije razvoja op{tine i Lo-

kalnog akcionog ekolo{kog pla-

na, donetih 2005. godine, na}i }e

se pred odbornicima, kao kqu~na

tema za raspravu, na sedmoj sed-

nici lokalnog parlamenta, zaka-

zanoj za 15 novembar. U izradi

ovog specifi~nog i sistemati~-

nog vodi~a za budu}e korisnike,

koji }e u skladu sa promenama i

potrebama, biti revidovan za pet

godina, u~estvovalo je vi{e od

150 pojedinaca iz lokalnih i na-

cionalnih institucija koje po-

sluju na teritoriji Grada. Osim

toga, radna grupa je anketirala i

1.500 gra|ana koji su u svojim od-

govorima ukazali na kqu~ne pro-

bleme, slabosti i razvojne prio-

ritete.

Osnovne strate{ke smernice

ovog dokumenta, da podsetimo,

obra|ene su u ~etiri razvojne

oblasti: javna infrastruktura,

ekonomski razvoj, dru{tvene de-

latnosti i za{tita `ivotne sre-

dine. Kako je u predgovoru Stra-

tegije istakao biv{i gradona-

~elnik Velimir Stanojevi}, re~

je o kqu~nim strate{kim odred-

nicama koje treba da obezbede

“nezavistan metabolizam Grada

^a~ka i konkurentnost u odnosu

na okru`ewe”.

Na zasedawu naredne sedmice

odbornici bi trebalo da usvoje i

novu odluku o finansijskoj podr-

{ci u~enicima i studentima, ko-

ja }e, u pore|ewu sa prethodnom,

omogu}iti i visoko{kolcima sa

prose~nom ocenom iznad 8,5 i od

druge godine studija da dobijaju

stipendiju iz gradskog buxeta.

O~ekuje se da kona~no bude obra-

zovana Komisija za planove, uko-

liko odbornici glasaju za izme-

ne odluke o formirawu ovog rad-

nog tela. Zbog sukoba interesa,

wen predsednik ne}e, kao {to je

prvobitno bilo predlo`eno, bi-

ti na~elnik GU za urbanizam

Milo{ Milosavqevi}, ve} di-

plomirani in`ewer arhitekture

Du{an Vulovi}. Zahvaquju}i do-

punama odluke o organizovawu

“Vodovoda”, ovo JKP }e, po{to je

tehni~ki i kadrovski

opremqeno, ubudu}e obavqati i

odre|ene poslove u oblasti zim-

skog odr`avawa. M. N.

Utvr|en predlog odluke

o finansijskoj podr{ci

u~enicima i studenti-

ma, na osnovu koje sti-

pendije Grada mogu pri-

mati studenti od druge

godine studija i sa pro-

se~nom ocenom iznad

8,5. - Skup{tini grada

predlo`eno da donese

odluku o prestanku

va`ewa odluke o Kan-

celariji za mlade, ~ije

}e poslove preuzeti

Dom kulture

Odbornici SG bi na jednoj

od narednih sednica tre-

balo da donesu odluku o

pristupawu promeni statuta Gra-

da, koje je na posledwoj sednici,

odr`anoj pro{log petka, predlo-

`ilo Gradsko ve}e. Su{tinu iz-

mena objasnila je na~elnica

Gradske uprave za op{te i zajed-

ni~ke poslove Nade`da Vuksano-

vi}, naglasiv{i da se promene

ti~u prvenstveno organizacije

izvr{ne vlasti. Predlo`eno je,

naime, da umesto devet, Gradsko

ve}e ubudu}e ima 11, odnosno, ra-

~unaju}i i dva ~lana po funkciji

(gradona~elnika i wegovog zame-

nika) 13 ~lanova.

Osim ovoga, predlo`eno je i

da bude izmewena odredba Statu-

ta koja reguli{e neophodno pri-

sustvo odre|enog broja gra|ana

na zborovima u mesnim zajednica-

ma. “Iz prakti~nih razloga pove-

}ano je sa pet na 10 odsto i data

alternativna mogu}nost, najmawe

20 gra|ana. Pojedine mesne zajed-

nice, poput Brezovica, Ov~ar

Bawa, Me|uvr{ja, u kojima `ivi

mawe stanovnika, nisu mogle da

obezbede da na zborovima prisu-

stvuje vi{e od 20 gra|ana”, obja-

snila je Vuksanovi}ka i naglasi-

la da }e nacrt odluke o izmenama

i dopunama Statuta Grada pri-

premiti Gradska uprava za op{te

i zajedni~ke poslove i da }e GV,

po{to ga usvoji, o wemu organi-

zovati javnu raspravu.

Gradsko ve}e je utvrdilo i

predlog odluke o mesnoj samou-

pravi, koju je resorna GU ustva-

ri usaglasila sa novim Zakonom

o lokalnoj samoupravi. Na~el-

nica Vuksanovi} je podsetila da

na teritoriji ^a~ka ima 56 seo-

skih i 13 gradskih mesnih zajed-

nica i da je novina to {to one ne

moraju biti formirane na grad-

skom podru~ju. Mesne zajednice

su izgubile svoja sredstva, one

}e ubudu}e biti korisnici imo-

vine i sredstava koje dobijaju iz

buxeta. Po{to nemaju ni sop-

stvene prihode, MZ }e prakti~-

no biti svedene na interesno

udru`ivawe gra|ana, objasnila

je na~elnica GU za op{te i za-

jedni~ke poslove.

Odbornicima SG bi}e pred-

lo`eno da izmene i odluku o ko-

eficijentima za obra~un i is-

platu plata izabranim licima i

naknadama za rad u organima

Grada. Wima }e, pored ostalog,

biti regulisana visina naknade

za zamenika predsednika SG koji

nije na stalnom radu u lokalnoj

Skup{tini. Predlo`eno je da

on ubudu}e, umesto naknade u iz-

nosu od 40 odsto od plate pred-

sednika, ima primawa po ceni

radnog ~asa, koja ne mogu biti

ni`a od 40, niti vi{a od 80 od-

sto plate predsednika SG. Pre-

vedeno u brojke, drugi ~ovek lo-

kalnog parlamenta }e imati na-

knadu od 35.600 dinara, ukoliko

se mese~no u Skup{tini bude

anga`ovao devet dana, ili najvi-

{e 71.200 dinara za 145 radnih

sati u SG.

Iako ^a~ak u lokalnoj admi-

nistraciji ima mawe zaposlenih

od maksimalno dozvoqenog bro-

ja, od Vlade Srbije dve godine

nije dobio saglasnost za

otvarawe Kancelarije za mlade.

Zbog toga je Gradska uprava za

dru{tvene delatnosti predlo-

`ila GV, a ono SG, da kancela-

riju “zatvori”, prakti~no pre

nego {to je ona i otvorena. Po-

slove Kancelarije za mlade pre-

uze}e Dom kulture i wen rad bi-

}e finansiran iz buxeta Grada.

Na posledwoj sednici Grad-

skog ve}a izmewena je i odluka o

obrazovawu komisije za planove

i umesto predsednika Milo{a

Milosavqevi}a, na~elnika GU

za urbanizam, na ovu funkciju

imenovan Du{an Vulovi}, di-

plomirani in`ewer arhitektu-

re. Zoricu ^olovi} koja je iza-

brana za pomo}nika ministra,

zameni}e Miodrag Radivojevi},

diplomirani in`ewer geodezi-

je.

M. N.

ZA ^ETVRTAK ZAKAZANA SEDMA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

GRADSKO VE]E PREDLO@ILO SG DA PRISTUPI PROMENI STATUTA GRADA

Za razliku od prethodne odluke, koja je pravo na finansijsku

podr{ku iz buxeta davala studentima tre}e i narednih godina

studija, koji su imali prosek ocena 9, novim predlogom

predvi|eno je da stipendije Grada dobijaju ovda{wi akademci

koji upi{u drugu godinu fakulteta i ukoliko imaju prose~nu

ocenu iznad 8,5.

Novina je i {to je predvi|ena jednokratna nagrada za bruco{e

koji se na prijemnom ispitu plasiraju od prvog do petog mesta.

Predvi|ene su nagrade i za u~enike koji osvoje prvo, drugo ili

tre}e mesto na republi~kim takmi~ewima iz nastavnih predmeta

koja se realizuju po programu Ministarstva prosvete.

Talentovani |aci }e ubudu}e imati pravo i na besplatan

sme{taj u internatima pri svojim {kolama, a Grad }e iz buxeta

finansirati i rad izdvojenog odeqewa Baletske {kole "Lujo

Davi~o" iz Beograda.

STIPENDIJE I ZA NI@I PROSEK

MESNE ZAJEDNICE SVEDENE

NA INTERESNA UDRU@EWA

U PRVOM PLANU STRATEGIJA ODR@IVOG RAZVOJA

6 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

U NEDEQI [TEDWE

marketing 032/342-276

DRU[TVO

- Nije ni{ta komplikovano. Ostavi duvan

i alkohol pod obavezno. Doru~kuje ponede-

qkom, sredom i petkom i u ciqu poboq{awa

linije, ne jede ni{ta posle 17 ~asova. Ne vozi

se autom i ne pla}a obaveze - infostan, struju,

telefon, kablovsku, i tad se taman pokriva sa prose~nom

platom. A da bi u{tedeo, onda od navedenog treba da se

odrekne ne~ega. B. S.

- Jedino ako krade sam od sebe i pravi se

lud da je nabavio najpotrebnije, a nije. Ma, od-

ri~e se prvo sredstava za li~nu higijenu - ja

jo{ uvek ne, putovawa, novih ~izama, ako ima

stare martinke... M. A.

- [to se love ti~e, ja nikad ne {tedim. Lo{

fazon, postaje{ paranoik... Ovako uvek mora{

da “napravi{“, i naravno prote`e{ se koliko

mo`e{. Pri tom, u Srbiji, {tedwa para je do-

men nau~ne fantastike. Ja se trudim, da pored

svakodnevnih nervoza, u{tedim malo `ivaca za stare da-

ne. Bez wih mi kinta ni{ta ne zna~i. \. J.

- Ako radi 10 sati u firmi u kojoj prima

redovno platu, ima slu`beni automobil, udata

je za mu`a koji tako|e radi, i koji ima stan i

ve}u platu od we, pa snosi sve tro{kove. I na-

ravno, oboje imaju `ive roditeqe. D. [.

- Da ne pla}a ra~une i be`i od sudskih

izvr{iteqa. Ka~i se na kom{ijsku kablovsku

ili ako mu iskqu~e, sam je ukqu~i. Ormari} je

~esto otvoren u zgradama. Koristi Internet

od suseda, uvek se na|e neki sa otvorenom {i-

from. Ogrebe se negde za teglu ajvara, xema, kilo krompi-

ra ili jabuka. Kupuje u sekend hend radwama ili na Li-

mundu, prodaje stare i nepotrebne stvari na Limundu i

tamo zaradi jo{ malo para. Greje samo jednu sobu. Ako ve}

mora da sprema hranu, mo`e da koristi rernu, koja odli~-

no zagreje kuhiwu, pa ne treba grejawe. Naravno, vozi

bajk, a ne kola, {tedi na benzinu i bude fit. N. V.

- Kad mi se ne{to gricka, grickam nokti}e.

Ako mi se gleda neka predstava, film ili slu-

{a ne~iji koncert, ja odem na Youtube. Tako

prekostane neki dinar, ako ga evro slede}i

dan, po zvani~nom kursu ne omlati. Nemam ni

babe ni dede, a i niko od ostale mnogobrojne rodbine ni-

je spreman da }u{ne neku paricu. S. M.

Prva nedeqa u no-

vembru obele`ava

se kao Nedeqa

{tedwe. Banke su spremile

raznovrsne ponude, {to u

evrima, {to u dinarima. A

novinski stupcu puni su

naslova poput “Novac do-

stupan u svakom ~asu”, “Ku-

}a dobre {tedwe”, “Is-

plata kamate unapred”...

Primamqive ponude, ali je

pitawe da li stvarno ima

ko da ih koristi. Mo`e li

prose~an Srbin da u{te-

di?

Ako za trunatak pomi-

slimo da je to mogu}e, onda

bi verovatno trebalo zabo-

raviti moderan

bankarski svet i vratiti

se staroj dobroj slamari-

ci. Ako slu~ajno od nere-

dovne plate i silnih

poskupqewa, prekostane

neki dinar, koji se sve tr-

~e}i pretvara u evro (da za

koji dan ne izgubi vred-

nost), prose~ni Sr-

bin }e ga verovatno

pre smestiti u svoju slama-

ricu, nego na neki bankov-

ni ra~un. Iako mnogi ^a-

~ani komentari{u da je po-

ku{aj {tedwe u Srbiji u

domenu nau~ne fantastike,

nekoliko na{ih sugra|ana

objasnilo nam je na koje na-

~ine prose~an Srbin mo`e

da u{tedi:

Na jednom zidu u ^a~ku...foto

Glas

KAKO PROSE^AN

SRBIN DA U[TEDI?

Pr

ip

rem

il

a:

I.R

.

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 7DRU[TVO

Pro{log petka novi menaxment fa-

brike “Slap grupa” i rukovodstvo

Grada i Moravi~kog upravnog

okruga uprili~ili su sastanak sa proiz-

vo|a~ima krompira i biv{im kooperan-

tima “^ipsare” iz ^a~ka i op{tina Lu~a-

ni i Gorwi Milanovac. Novi vlasnik fa-

brike je zapo~eo remont i ve} su

obnovqeni neki kapaciteti, za{ta je an-

ga`ovan odre|eni broj radnika, ka`e Ra-

denko Lukovi}, zamenik gradona~elnika.

Ohrabruje najava, nagla{ava on, da }e

zapo{qavawe biv{ih ili novih radnika

biti mnogo intenzivnije nego {to je prvo-

bitno planirano i da }e umesto 60, posao

u nekada{woj “^ipsari” u prvom navratu

dobiti oko 150 qudi, odnosno i 250, kada

ona organizuje proizvodwu punim kapaci-

tetom:

- Planirano je da proizvodwa ~ipsa bu-

de zapo~eta od 10. do 20. januara slede}e

godine. Zahvaquju}i otkupu u

ovogodi{woj kampawi, obezbe|en je re-

promaterijal do juna naredne godine. No-

vi vlasnik o~ekuje da sa proizvo|a~ima sa

ovog podru~ja ugovori otkup dovoqnih ko-

li~ina krompira i za drugu polovinu sle-

de}e godine i tako obezbedi kontinuitet

proizvodwe.

Na pro{lonedeqnom skupu menaxment

“^ipsare” je potencijalnim kooperantima

ponudio cenu od 13 euro centi po kilogra-

mu krompira i bankarske garancije prvog

reda. Rukovodstvo je predlo`ilo i da fa-

brika sa zainteresovanim proizvo|a~ima

potpi{e ugovor na pet godina. Va`no je

napomenuti da “Slap grupa” prakti~no

mo`e da otkupi neograni~ene koli~ine,

odnosno slede}e godine oko 6.000 tona kr-

tole, a narednih, kako se ~ulo, od 20 do 30

hiqada tona, koliko iznose i maksimalni

preradni kapaciteti ove fabrike.

- Kqu~no pitawe bilo je kako smawiti

razliku izme|u tr`i{ne cene, koja iznosi

oko 13 euro centi, i cene ko{tawa, koja na

podru~ju ^a~ka i okolnih op{tina, na ko-

me se primewuje takozvani sistem suve

proizvodwe, bez sistematskog navod-

wavawa, iznosi oko 19 euro centi - preneo

je Lukovi} dileme proizvo|a~a i budu}eg

otkupqiva~a krompira. Prema wegovim

najavama, lokalna samouprava je “prepo-

znala” i svoju ulogu u ~itavoj ovoj pri~i,

zbog ~ega }e nastojati da odre|enim pod-

sticajnim merama slede}e godine stimuli-

{e ovda{we proizvo|a~e krompira.

Razmi{qa se o subvencijama za nabavku

semenskog materijala, ili za pokri}e tro-

{kova kreditirawa. Ti modeli }e najve-

rovatnije biti poznati ve} slede}eg mese-

ca, po{to uveliko traju pripreme za izra-

du odluke o buxetu za 2013. godinu. M. N.

Visoka {kola tehni~-

kih strukovnih studija

obele`ila je u petak Dan

{kole i proslavila 52 go-

dine uspe{nog rada. Pro-

slava je po~ela sve~anom

dodelom diploma svr{e-

nim studentima. Na osnov-

nim studijama diplomira-

la su 264 studenta na ~eti-

ri odseka, dok je diplomu

specijaliste steklo 87

in`ewera.

Na sve~anosti povodom

proslave direktor {kole

dr Doj~ilo Sretenovi},

osvrnuo se na najzna~ajnije

poduhvate u protekloj

{kolskoj godini:

- Najva`niji posao koji

je {kola uradila ove godi-

ne i na koji smo najvi{e

ponosni je akreditacija

ustanove i studijskih pro-

grama. Akreditacija je jo{

jednom potvrdila da je

{kola odr`ala kvalitet

rada. Na na{e veliko

zadovoqstvo, ozvani~ili

smo i rad visoko{kolske

jedinice u Lazarevcu, a na-

damo se da }emo u bli`oj

budu}nosti akreditovati

centar u Prijepoqu.

On je rekao da je {kola

u protekloj {kolskoj godi-

ni imala jednu od najbo-

qih generacija studenata,

u kojoj je vi{e wih zavr{i-

lo studije sa prose~nom

ocenom iznad 9, a diplom-

ski specijalisti~ki rado-

vi bili su veoma raznovr-

sni i kvalitetni. Direk-

tor {kole tako|e je pohva-

lio i zna~ajne uspehe koje

su studenti V[TSS po-

stigli na raznim

takmi~ewima.

- Na ovogodi{wim

takmi~ewima u znawu i

sportu, na{i studenti su

zauzeli zna~ajna mesta. Na

“Grafijadi”, odr`anoj u

Bugarskoj, osvojili su pr-

vo mesto u generalnom pla-

smanu, dok im je na “Vi{i-

jadi” pripalo drugo mesto.

U narednom periodu {ko-

la }e ulo`iti sve svoje re-

surse u afirmaciju obra-

zovnih profila, a zna~ajna

sredstva ulo`i}emo i u na-

bavku kompjuterske i labo-

ratorijske opreme - rekao

je dr Doj~ilovi}.

U ima studenata prisut-

nima se obratio predsed-

nik Studentskog parla-

menta Marko Glibi}, a go-

ste koji su prisustvovali

proslavi Dana {kole

zabavqao je duo Svetlana

Vukomanovi} i Jovan Ni-

koli}, dok je glumac Mi-

lan Nikitovi} govorio

Nu{i}eve odlomke.

I. R.

ODR@AN SASTANAK SA PROIZVO\A^IMA KROMPIRA, BIV[IM KOOPERANTIMA „^IPSARE“

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA OBELE@ILA 52 GODINE RADA

AKREDITACIJA POTVRDA KVALITETA

OD JANUARA PONOVO ^A^ANSKI ^IPS

Arhiva

Radenko Lukovi}

8 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINEDRU[TVO

Na teritoriji

Moravi~kog okruga

popisano

oko 70 odsto

poqoprivrednih

gazdinstava

Ciq popisa je utvr|ivawe

pouzdanih i ta~nih po-

dataka o poqoprivred-

nim gazdinstvima, koji }e biti

osnova za dobijawe kvota srpske

poqoprivrede u Evropskoj Uni-

ji. Na lokalnom nivou ti poda-

ci }e poslu`iti kao smernice za

kreirawe ekonomske politike, a

dr`avnim organima, ministar-

stvima i raznim institucijama

predstavqa}e dokumentacionu

osnovu da bi se zapo~ela refor-

ma poqoprivrede, istakao je Ni-

kola Latinovi}, predsednik Sa-

veta za popis poqoprivrede, na

sednici Saveta Moravi~kog

upravnog okruga, odr`anoj u sre-

du u Lu~anima.

- Krupne promene o~ekuju srp-

sku poqoprivredu na putu pris-

tupawa EU. Veoma sitna pose-

dovna struktura i dr`avna po-

litika treba da budu usmerene

ka tome da srpski poqoprivred-

ni proizvo|a~ bude robni pro-

izvo|a~, da bi sa cenom, kvalite-

tom i koli~inom mogao da

zadovoqi zahteve EU. Velike su

{anse da se u narednom periodu

zahvaquju}i popisu “povuku” od-

re|ena sredstva iz EU i da se

pru`i pomo} srpskom seqaku.

Ovo je prvi popis u kome subjek-

ti popisa treba da o~ekuju veli-

ku korist - rekao je Latinovi}.

Predsednik Saveta je podse-

tio da su pripreme za

sprovo|ewe popisa zapo~ete

2007. godine, prema preporukama

Svetskog programa. Iako je

predvi|eno da popis traje do 15.

decembra, rok }e mo`da biti

produ`en, kako bi dr`ava dobi-

la kompletne podatke, odnosno

da bi bila popisana i ona ga-

zdinstva koja se utvrde na tere-

nu, a nisu na listi.

- U ovom trenutku je popisano

67 odsto gazdinstava na terito-

riji Republike Srbije, a na pod-

ru~ju Moravi~kog okruga oko 70

odsto. Na teritoriji Gorweg

Milanovca popisano je 83 odsto

doma}instava, u Ivawici 64,

Lu~anima 78, a u ^a~ki 62 odsto.

Na osnovu dosada{wih podata-

ka, 56 je odbilo saradwu sa popi-

siva~ima. Razlozi koji su naj~e-

{}e navodili su da se uop{te ne

bave poqoprivrednom proizvod-

wom, ili da ne ispuwavaju uslo-

ve poqoprivrednog gazdinstva.

Ova doma}instva }e popisiva~i

ponovo posetiti, kako bi sva ga-

zdinstva bila popisana, jer je

popis u interesu poqoprivred-

nih proizvo|a~a - nagla{ava

Nikola Latinovi}.

Prvi put, posle 52 godine, u

Srbiji se sprovodi kompletan

popis poqoprivrede. Popisi su

akcije koje se sprovode prema od-

re|enim metodologijama,

obja{wava predsednik Saveta za

popis poqoprivrede.

- Kraqevina Jugoslavija je

1921. godine, neposredno posle

formirawa, sprovela popis koji

je bio sa malim brojem atributa.

Prvi koji je bio uskla|en sa me-

|unarodnim preporukama ura|en

je 1931. godine. Institut za

poqoprivredu je koordinirao

popisima od 1931. do 1945. godi-

ne. Posle Drugog svetskog rata,

od 1948. do 1953, redovno je spro-

vo|en popis, a potom su usledile

agrarne reforme, {to je ostavi-

lo utisak da je popis neka ~udna

rabota dr`ave, koja je kod sta-

novni{tva izazivala

sumwi~avost. I sada{we okol-

nosti su nepovoqne za

sprovo|ewe popisa. ^iwenica je

da je u protekle ~etiri godine

tri puta mewana agrarna poli-

tika. Re~ je o neozbiqnosti koja

je kod seqaka izavala odre|enu

rezervu. Na{ zadatak je da im u

ovim uslovima poka`emo da je

ovaj popis u wihovom interesu.

Srpski seqak, posebno iz ovog

dela Srbije, nije zaslu`io ne-

mar dr`ave. On je stvorio dr`a-

vu, a krenuo je sa korom hleba.

Sada dr`ava treba da se potrudi

da pomogne seqaku - ka`e Lati-

novi}.

Jasmina Savi}, na~elnik

Odeqewa statistike u Kraqevu,

istakla je da je jako va`no da u

popisu u~estvuju sve strukture

lokalne samouprave, posebno

one koje su u neposrednoj vezi sa

terenom. Ako `elimo da nam

agrarna politika bude konku-

rentna na evropskom i svetskom

tr`i{tu i da donosimo dobre

odluke u poqoprivredi, moramo

imati i dobru polaznu osnovu,

rekla je Savi}ka nagla{avaju}i

zna~aj iskrenih odgovora:

- Nema razloga za bilo kakav

oprez ili bojazan prilikom

davawa podataka. Pozivamo

pravna lica, preduzetnike i no-

sioce porodi~nih poqo-

privrednih gazdinstava da pru-

`e popisiva~ima ta~ne podatke.

Oni }e biti osnova za sve budu}e

korake u dobijawu sredstava za

podsticawe poqoprivredne

proizvodwe, kako kod nas, tako i

od evropskih fondova.

U slu~aju odbijawa popisa i

davawa neta~nih i nepotpunih

podataka, predvi|ene su kazne

prema Zakonu o popisu. Kazne su

visoke i za porodi~na poqo-

privredna gazdinstva iznose od

20 do 50 hiqada, a za pravna li-

ca ~ak od 100 hiqada do milion

dinara. Ali, Savi}ka isti~e da

kazne treba da budu krajwa mera.

BEZ VE]IH PROBLEMA

NA TERENU

Na teritoriji Grada ^a~ka

nema nikakvih problema na te-

renu. Na listi je 12.774 gazdin-

stava, a do sada je popisano oko

62 odsto. Saradwa Gradske ko-

misije za popis je odli~na sa

svim subjektima ove akcije, izja-

vio je gradona~elnik ^a~ka Vo-

jislav Ili}, o~ekuju}i da }e po-

pis biti zavr{en u planiranom

roku.

- Podaci iz popisa bi}e zna-

~ajni za razvoj poqoprivrede

na{eg kraja, za dobru saradwu sa

nadle`nim ministarstvom, kao

i za kori{}ewe sredstava iz

predpristupnih fondova EU -

istakao je Ili}.

Predsednik op{tine Gorwi

Milanovac Milisav Mirkovi},

izme|u ostalog je rekao da je izu-

zetno dobra aktivnost i sarad-

wa popisiva~a, republi~kih in-

struktora i Op{tinske popisne

komisije:

- Tako|e je dobar i odziv

poqoprivrednika. Na teritori-

ji Gorweg Milanovca popisano

je oko 83 odsto poqoprivrednih

doma}instava. Na terenu nemamo

nekih ve}ih problema. Ako bude

potrebno nastavi}emo akciju i

do kraja godine, da bi bila po-

pisana i ona poqoprivredna ga-

zdinstva koja nisu na listi.

Na teritoriji op{tine Lu~a-

ni je uglavnom dobra saradwa

poqoprivrednika i popisiva~a.

Do sada je popisano 78 odsto

poqoprivrednih gazdinstava.

- Op{tinsko ve}e je usvojilo

i program Fonda za razvoj

poqoprivrede. Buxetska sred-

stva u vrednosti od 9.900.000 di-

nara bi}e usmerena za subven-

cionisawe kupovine semena ozi-

mih strnih `ita i ve{ta~kog |u-

briva za jesewu setvu, oseme-

wavawa doma}ih `ivotiwa i ku-

povinu sadnica vo}a - podsetio

je Mladomir Sretenovi}, pred-

sednik op{tine Lu~ani.

Imaju}i u vidu da je Ivawica

peta op{tina po veli~ini, i da

se prostire na 1.090 kilometara

kvadratnih, veoma ozbiqno i

spremno smo zapo~eli popis, ka-

zala je Milanka Kolarevi}, na-

~elnica Op{tinske uprave, pod-

se}aju}i da je posle obuke i iz-

bora, anga`ovano sedam in-

struktora i 46 popisiva~a.

- Dorba je saradwa popisiva-

~a i nosilaca gazdinstava. Ve-

}ih problema na terenu nema.

Op{tina Ivawica, ina~e, dosta

pa`we poklawa poqoprivredi.

Pro{le godine smo iz buxeta

opredelili 20 miliona za Fond

poqoprivrede. Verujem da su

gra|ani ve} stekli poverewe i

da }e popis prote}i u najboqem

redu - rekla je, pored ostalog,

Milanka Kolarevi}.

ODLU^NI

DA DOBIJU POTPUNE

PODATKE

Dr`ava je odlu~na da popi-

som poqoprivrede, koji sprovo-

di Republi~ki zavod za stati-

stiku, dobije kompletne podatke.

Procenat popisanih poqo-

privrednih gazdinstava na teri-

toriji Moravi~kog okruga

(70%) je iznad republi~kog

(67%).

- Apelujem na sve nosioce

poqoprivrednih gazdinstava,

kao i na pravna lica, da daju

ta~ne podatke, jer je za budu}-

nost i dono{ewe dobrih odluka

u poqoprivredi veoma bitno da

znamo ~ime raspola`emo. U

poqoprivredi Srbije, u procesu

pristupawa EU, mora se prime-

niti niz propisa i standarda

EU, koji }e u velikoj meri izme-

niti stawe u ovoj oblasti. Pred-

uslov za prilago|avawe je spro-

vo|ewe popisa poqoprivrede,

~ime }e se dobiti pregled struk-

turnih karakteristika srpske

poqoprivrede i omogu}iti di-

rektna finansijska podr{ka

poqoprivrednih gazdinstava,

kori{}ewem sredstava iz pred-

pristupnih fondova EU. Poda-

ci iz ovog popisa, poslu`i}e

kao osnova za odre|ivawe kvota,

subvencija i premija na{oj

poqoprivredi - istakao je Dar-

ko Domanovi}, na~elnik Mora-

vi~kog upravnog okruga.

Na~elnik je naveo primer Bu-

garske, gde 15 odsto podataka ni-

je obra|eno kako treba, zbog ~ega

je ova zemqa izgubila dve mili-

jarde evra od EU namewenih za

ulagawe u poqoprivredu.

N. R.

ODR@ANA SEDNICA SAVETA MUO POSVE]ENA POPISU POQOPRIVREDE

DR@AVA MORA DA POMOGNE SEQAKU

Nikola Latinovi}

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 9MARKETING

marketing 032/342-276

10 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 11ISTORIJA

Neuspeli poku{aji da

pokori Srbiju kra-

jem 1914. godine i dva

te{ka poraza na Ce-

ru i Kolubari, uticali su na

Austro-Ugarsku da slede}e godi-

ne prepusti inicijativu na bal-

kanskom rati{tu nema~koj Vr-

hovnoj komandi. Odlu~uju}i do-

ga|aj za Srbiju je bio septembar

1915, kada Bugarska pristupa

Centralnim silama. Prema od-

redbama sporazuma u Plesu,

trojni napad Nema~ke, Austro-

Ugarske i Bugarske na Srbiju

trebalo je da po~ne 6. oktobra.

Srbija je napadnuta sa severa,

zapada i istoka. Iscrpqena u

Prvom i Drugom balkanskom ra-

tu, uz ogromne gubitke u toku

1914, Srbija nije mogla da se

uspe{no suprotstavi Makenze-

novim trupama, bez obzira {to

je mobilisala svo sposobno mu-

{ko stanovni{tvo.

IZOSTALA POMO]

SAVEZNIKA

Pomo} od saveznika nije sti-

zala, a kad su bugarske snage pre-

sekle otstupnicu preko Makedo-

nije, srpska vojska se na{la u go-

tovo bezizlaznom polo`aju. Iz-

nurena i demoralisana vojska i

velika masa izbeglica krajem

1915. godine na{la se na Koso-

vu. Jedini izlaz bio je odstu-

pawe preko Crne Gore i Alba-

nije na Jadransko primorje, gde

bi srpska vojska bila prihva}e-

na od saveznika. Srpska vlada uz

saglasnost sa Vrhovnom koman-

dom na vanrednoj sednici odr-

`anoj u Ra{ki 4. novembra 1915.

godine donela je takvu odluku, uz

obja{wewe: „Kapitulacija bi

bila najgore re{ewe, jer se wome

gubi dr`ava, a na{i saveznici

bi nas sasvim napustili“. Od 25.

novembra 1915. do 15. januara

1916. probijaju}i se po stra{noj

zimi kroz gotovo neprohodne

crnogorske i albanske gudure,

srpska vojska je izvela ~uveno

povla~ewe na Jadransku obalu.

Na putu kojim se povla~ila,

ostali su brojni le{evi vojnika

i civila stradali od gladi, zi-

me ili albanskih kur{uma.

Ostatke srpske vojske Saveznici

su prebacili na ostrvo Krf, gde

se vojska postepeno oporavqala.

Prvih dana dnevno je umiralo i

po 500 vojnika, pri~a istori~ar

Lela Pavlovi}, direktorka Me-

|uop{tinskog istorijskog arhi-

va, podse}aju}i na golgotu koja

je prethodila nazna~enom datu-

mu.

VIQEM DRUGI: SRAMOTA,

62.000 SRBA ODLU^ILO

ISHOD RATA

Izbiv{i na gr~ku granicu

trupe Centralnih sila su se za-

ustavile smatraju}i da je srpska

vojska uni{tena i da je opera-

tivno-strategijski ciq postig-

nut. Niko se nije nadao da }e sa-

mo dve i po godine kasnije, u no-

}i izme|u 14. i 15. septembra

1918. godine, srpske trupe oja~a-

ne francuskim nezadr`ivo kre-

nuti ka Srbiji. Kapitulacijom

Bugarske, Antantinim snagama

bio je otvoren put u pravcu Pe-

{te i Be~a. Nema~ki car Viqem

drugi, razo~aran ovakvim razvo-

jem doga|aja, izjavio je: „62.000

Srba odlu~ilo je ishod rata.

Sramota“.

^A^AK 25. OKTOBRA 1918.

^a~ak je oslobo|en 25.okto-

bra 1918. Narednik Milan Ga-

vrovi}, oki}en kao pobednik na

kowu u{ao je u grad, paroh ~a-

~anske crkve Velimir Belopa-

vlovi} odr`ao je bogoslu`ewe u

Crkvi Vaznesewa Hristovog. Na

Zboru gra|ana u ^a~ku 15/28. ok-

tobra 1918. za predsednika je

izabran Jovan Mihailovi}, koji

je zvani~no jo{ bio predsednik

op{tine, interniran je 1915. u

Ne`ider. Veselin Mileki}, ko-

ji je ~etiri puta zaredom bio

predsednik op{tine, ubijen je

avgusta 1914. Zamenio ga je od 22.

avgusta prvi kmet Jovan Mihai-

lovi}. Predsednik ~a~anske op-

{tine, koji je uslovno re~eno

predao grad 1. novembra 1915,

bio je Jovan Mihailovi}, koga

Austrougari ubrzo smewuju 10.

novembra i interniraju za Ne-

`ider. Prema zvani~nim op-

{tinskim zapisnicima Mihai-

lovi} je bio predsednik op{ti-

ne i za vreme izgnanstva. Beo-

grad je oslobo|en 1. novembra, a

ubrzo je i cela Srbija bila slo-

bodna, 11. novembra 1918. Ne-

ma~ka je kapitulirala i rat je

bio zavr{en.

FIDAK U ^A^KU

U Parizu se po zavr{etku

Prvog svetskog rata pored Dru-

{tva naroda, obnavqa

Udru`ewe rezervnih oficira i

ratnika, koje kao organizacija

FIDAK deluje izme|u dva svet-

ska rata. To je me|unarodna or-

ganizacija vojnog karaktera, u

~ijim se sastavu na{lo i

Udru`ewe rezervnih oficira i

ratnika iz novostvorene dr`ave

Ju`nih Slovena. Ciq Fidaka

bio je da se zale~e rane otvorene

ratnim strahotama i borba za

mir sa svojim susedima. Osnova-

na je `enska sekcija, koja je kao

Pomo}ni Fidak, okupqala `ene

ratnika u zemqama ~lanicama.

Sredi{na uprava Pomo}nog

Fidaka iz Beograda organizuje

1927. `ene ^a~ka u Pomo}nu

`ensku sekciju. Zaslu`ni po

zalagawu u osniva~kom poslu

bili su Radovan \or|evi}, naj-

pre sekretar, a kasnije predsed-

nik pododbora URO iz ^a~ka i

Milica Obradovi}, u~iteqica,

poverenica Sredi{ne uprave, a

od 1930-1938. predsednica @en-

ske sekcije FIDAK-a u ^a~ku,

koja je u vreme formirawa imala

samo 40 `ena, 1930. wih 60, a od

1933-1934. ~ak 354 . Zapa`eno je

u~e{}e ~lanica sekcije na sa-

hrani vojvode Stepe Stepanovi-

}a, na proslavi 1. decembra Da-

na ujediwewa, u podizawu spo-

menika Tanasku Raji}u na

Qubi}u. Na ~elu sekcije FI-

DAK-a u ^a~ku, jo{ u periodu

osnivawa, nalazila se Kosara

Stankovi}, nasledila ju je Nata-

lija Budimirovi}. Najdu`e je na

rukovode}em mestu, ostala

u~iteqica Mica Obradovi}

(1929-1938), poznata po svojoj

plodnoj dru{tvenoj aktivno-

sti. Posle {estogodi{weg

upornog i predanog rada, FI-

DAK je u ^a~ku uspeo da sakupi

dovoqno sredstava za izgradwu

spomenika i spomen kosturnice

palih boraca svih konfesija u

koju je sahraweno 918 ratnika.

Iz sa~uvanog spiska vidimo da

u woj po~iva najvi{e Srba, za-

tim Austrijanaca, Ma|ara, ^e-

ha, Slovaka, Nemaca i drugih.

Tako je nastao jedinstven spo-

menik „svim nacijama i vera-

ma“ na ~a~anskom Gradskom

grobqu. Od 1927. u ^a~ku je obe-

le`avan svake godine i 11. no-

vembar kao datum kada je zavr-

{en Prvi svetski rat, kao Dan

mira, a te godine FIDAK je or-

ganizovao parastose na vojni~-

kim grobqima. ^a~anski FI-

DAK slavio je i 15. septembar,

dan kada je izvr{en proboj So-

lunskog fronta.

Priredila: Z. L. S.

OD OVE GODINE 11. NOVEMBAR DR@AVNI PRAZNIK

U proboju Solunskog fronta srpska vojska je odigrala glavnu

ulogu, a svoje uspehe Srbija je platila ogromnim `rtvama. Kosti

srpskih vojnika rasute su od Francuske do Odese, i od Bizerte do

Balti~kog mora. Srbija je izgubila 1.200.000 vojnih i civilnih

lica u najboqim godinama `ivota ili oko 28 odsto svog predrat-

nog stanovni{tva, a pretrpela je materijalnu {tetu od oko {est

milijardi zlatnih franaka tj. polovinu wenog nacionalnog bo-

gatstva, isti~e Lela Pavlovi}.

MIR PLA]EN OGROMNIM @RTVAMA

Lela Pavlovi}

Datum koji se od ove godine u Srbiji slavi kao dr`avni

praznik poznat je u istoriji kao Dan mira, a odnosi se na

11. novembar 1918. godine, kada je u vagonu u Kompijewu

potpisana kapitulacija Nema~kog carstva, ~ime je zavr-

{en Prvi svetski rat. Posebno je zna~ajna ~iwenica, da je

u tom vagonu posle 61 godine, sve~ano postavqena zastava

Srbije, kao dr`ave koja je zahvaquju}i svojim slavnim voj-

ni~kim akcijama i hrabrom qudstvu doprinela pobedi

~lanica Antante. Od 1927. do Drugog svetskog rata u ^a~-

ku je obele`avan svake godine i 11. novembar, kao datum

kada je zavr{en rat, kao Dan mira.

U ^AST SRPSKE @EQE ZA MIROMOsve}ewe spomenika 24. septembra 1934.

12 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

ANA I HRANISLAV MARI], PRIMER MLADIH POQOPRIVREDNIKA

SELO

Danas, kada mladi

uglavnom napu{taju

sela, be`e}i od

poqoprivrednih

radova, malo je

onih koji iz grada

odlaze na seoska

doma}instva da za-

po~nu sopstveni bi-

znis. Bra~ni par iz

^a~ka, tridesetdvo-

godi{wa Ana i

trideset~etvorogo-

di{wi Hranislav

Mari}, odlu~ili su

da na porodi~nom

imawu u Be~wu po-

dignu savremeni

zasad jabuke. Oni

su primer mladih

qudi koji uspe{no

mogu da se ostvare

i radom u poqo-

privredi.

- Puno smo razmi{qali

{ta da zapo~nemo kao na{

porodi~ni biznis, a koji

}e imati predispozicije

da se razvija u budu}nosti.

Shvatili smo da je to

poqoprivreda i to oblast

vo}arstva. Raspitivali

smo se, videli razne

vo}wake i na kraju smo od-

lu~ili da posadimo jabuku.

@eleli smo da stvorimo

najmoderniji zasad i odlu-

~ili da ni{ta ne radimo

polovi~no - obja{wava

Ana Mari} odluku da se

vrate korenima, dok razgo-

varamo u porodi~noj ku}i

na seoskom imawu,

udaqenom ne{to vi{e od

20 kilometara od ^a~ka.

Na povr{ini od jednog

hektara, 31. marta ove go-

dine, posadili su 3.300

sadnica samo jedne sorte -

zlatni deli{es. Po{to su

`eleli da podignu savre-

men vo}wak, po{tovali su

i evropske standarde. Raz-

mak izme|u sadnica je 80

centimetara, a kalemqene

su dva puta, kako bi se re-

gulisala bujnost korena i

kro{we. Sadnice su dvogo-

di{we, a rodni vek jabuke

je 20-25 godina, pri~aju

Mari}i.

- Mnogo je ulo`eno u

vo}wak. Sadnice smo poru-

~ili iz Italije, iz jednog

od najve}ih i najpoznati-

jih rasadnika u Evropi.

Protivgradnu mre`u i si-

stem za navodwavawe ugra-

dile su firme “Gru`a

agrar” i “Zemqa i sunce”,

koje neophodne elemente

uvoze uglavnom iz Italije.

Hteli smo najboqe materi-

jale, jer planiramo da pro-

{irimo vo}wak - ka`e

Ana.

Bitno je navodwavawe,

posebno tokom su{nih go-

dina, kao {to je ova bila,

dodaje Hranislav:

- Ugradili smo sistem

kap po kap, imamo ~etiri

bunara, dva arterska i dva

“obi~na”, obezbedili smo

dovoqnu koli~inu vode ko-

ja nam je potrebna ne samo

za ovaj vo}wak, ve} i za bu-

du}e koje planiramo da za-

sadimo. Protivgradna za-

{tita, pored toga {to

{titi od grada, smawuje i

efekat sun~evog zra~ewa.

Ugradwom protivgradne

mre`e i sistema za navod-

wavawe smawili smo uti-

caje spoqa{we sredine, a

istovremeno i rizik, {to

je veoma va`no za vo}wak.

Odlu~ili smo da podigne-

mo savremeni zasad, jer za

velike kupce moramo ima-

ti vi{e od 95 odsto prve

klase jabuke, koju planira-

mo da prodajemo kao kon-

zumnu.

U wihovom vo}waku su i

ove godine jabuke rodile,

nekoliko stotina kilogra-

ma. Slede}e godine bi tre-

balo da bude 20 odsto od

punog roda. Punu rodnost

jabuka ostvaruje ~etvrte

godine, kada bi po hektaru

trebalo da rodi oko 50-60

hiqada kilograma,

obja{wavaju na{i sago-

vornici.

Ana je in`ewer grafi~-

ke tehnologije, a Hrani-

slav je zavr{io Tehni~ki

fakultet, smer industrij-

ski menaxment, ali, kako

ka`u, zajedno u~e vo}ar-

stvo i posebno se edukuju iz

oblasti gajewa jabuka. Je-

dini problem im je {to ne

mogu da na|u za{titara,

koji bi brinuo o vo}waku.

- Treba nam neko ko }e

od aprila do juna jednom

sedmi~no da iza|e na teren,

da pogleda vo}wak, a od ju-

na dva puta mese~no. Sve

poqoprivredne apoteke

imaju zaposlene za{titare,

koji savetuju vo}are koje

preparate da koriste, {to

nama nije potrebno. Tako|e

i savetodavci iz

Poqoprivredne slu`be su

raspolo`eni da nam po-

mognu, ali niko ne mo`e da

preuzme obavezu izlaska na

teren. Za sada se snalazi-

mo, primewujemo preporu-

ke qudi koji se godinama

bave vo}arstvom - pri~a

Ana, nagla{avaju}i da im

je vlasnik “Atos Vinuma”

pomogao ne samo svetima,

ve} i da posredstvom

wegove firme poru~e sad-

nice.

Mari}i planiraju da za

dve - tri godine pro{ire

vo}wak i zasade jabuke na

~etiri hektara, jer je ovaj

kraj idealan za vo}e, ka`e

Hranislav, podse}aju}i da

su pre pet decenija padine

ovog sela bile pod vino-

gradima, a da danas nema

ni tri ~okota vinove loze.

Ina~e, nadmorska visina

od oko 390 metara, pogoduje

sorti zlatni deli{es, kao

i kvalitet zemqi{ta, ~ije

su analize ura|ene pre

podizawa vo}waka.

Da brinu o svemu i da

ba{ ni{ta ne prepu{taju

slu~aju govori i ~iwenica

da su se raspitivali i o

proceduri za dobijawe me-

teorolo{ke stanice, po-

{to je ona u Mr~ajevcima

dosta udaqena od wihovog

vo}waka.

- Da bi se spre~ile in-

fekcije i bolesti vo}a, ve-

oma je va`no kada i sa ko-

jim preparatima prskate

vo}wak, {to zavisi od vre-

menskih prilika, vetra,

vla`nosti vazduha, zemqe.

To su parametri koji su ja-

ko bitni za negu jabuka -

ka`e Hranislav i zadovo-

qno dodaje da u vo}waku

ima mnogo posla, {to za

wega nije optere}ewe, ve}

u`ivawe. “Od orezivawa

prave bauk, a ja sam ba{

u`ivao”, sa ponosom pri~a

Hranislav, koji je ove go-

dine sam orezao vo}wak,

dok nasmejana Ana dodaje

da }e za slede}e rezawe, na

prole}e, ipak anga`ovati

nekog profesora sa zemun-

skog Poqoprivrednog fa-

kulteta.

Mari}i predstavqaju

mlade uspe{ne poqo-

privrednike koji }e, nada-

mo se, podsta}i i neke dru-

ge da “o`ive” zemqu svojih

o~eva i dedova, ali pre sve-

ga da u ovoj grani privrede

prepoznaju biznis. N. R.

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 50 - 60 dinara

pasuq 220 - 500

paprika 30 - 80

paradajz 50 - 80

krastavac 80 - 100

plavi paradajz 30 - 60

rotkva 60 - 80

tikvice 100 - 130

boranija 150

gra{ak 200 - 250

kupus 25 - 30

karfiol 30 - 40

per{un 20

{argarepa 40 - 80

cvekla 50 - 70

prokeq 200 - 250

zelena salata 30

spana} 100 - 120

praziluk 50 - 70

crni luk 50 - 60

beli luk 300 - 400

VO]E

suve {qive 250

jabuke 80 - 100

kru{ke 100 - 120

duwe 70 - 100

gro`|e 120 - 140

ju`no vo}e 140 - 400

orasi 800 - 900

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 -

100

pili}i 370

jaja 9 - 13

kajmak 400 - 700

sir 300 - 400

pr{uta 1.300 - 1.600

slanina 400 - 900

suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 190 - 210

prasi}i 160 - 180

ovce 110

jagwad 200 - 220

p{enica 33

je~am 33

kukuruz 33

„O@IVETI“ ZEMQU DEDOVA

I PREPOZNATI BIZNIS

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

IBARSKA MAGISTRALA, OD PREQINE DO MR^AJEVACA

13SELO

Iove jeseni

Ibarska ma-

gistrala je

najdu`a srp-

ska pijaca i

~itavom du`inom puta od

Preqine do Mr~ajevaca,

postavqene su improvizo-

vane tezge na kojima poqo-

privrednici, ali i pre-

prodavci izla`u robu. Ia-

ko je ove godine bila su{a

kakva se ne pamti, ono {to

je rodilo dobrog je kvali-

teta, smatraju pojedini

proizvo|a~i. Ali, i to sa-

da treba prodati, “pokri-

ti” ulo`eno i ako je mogu-

}e koliko - toliko zaradi-

ti, ka`e sredove~na `ena,

jedna od onih koji pored

Ibarske magistrale pro-

daju crvenu papriku. Xak

od osam kilograma - 200

dinara.

Povr}e je danas ubrano

u ba{ti, a na tezgama po-

red puta je i jeftinije, ne-

go na pijacama, pri~a pen-

zionerka iz Katrge, koja

“ne mo`e dokona, ve} mora

ne{to da radi”:

- Volim trgovinu i nije

mi te{ko da prodajem. Mo-

ja porodica na veliko pro-

izvodi papriku, i deca po-

ma`u, ali ne vole da stoje

pored puta.

Kupci tvrde da su cene

vi{e nego pro{le jeseni, a

da je kvalitet povr}a i vo-

}a lo{iji, verovatno zbog

su{e. Ipak, sa tezgi pored

puta, povr}e i vo}e kupuju

ne samo ^a~ani, ve} i Kra-

gujev~ani, Beogra|ani, No-

vosa|ani, U`i~ani... i

uglavnom pazare ve}e koli-

~ine. “Malo je kupaca koji

s namerom do|u ovde da pa-

zare, uglavnom su to oni

koji prolaze magistralom,

vra}aju se sa nekog puto-

vawa”, obja{wava jedna

prodava~ica.

Pored Ibarske magi-

strale, kod raskrsnice gde

se odvaja put za Kragujevac,

mla|i mu{karac prodaje

kupus, beli i crveni, po 20

i 25 dinara. Ako }ete na

veliko, za cenu, ka`e, mo-

`emo da se dogovorimo i

{aqivo dodaje: “Ni{ta ne

brinite, gazda spava u ko-

lima”.

U Dowoj Gorevnici, po-

red magistrale, ba{ preko

puta porodi~nog imawa,

baka prodaje krompir za

35-40 dinara. Cena,

obja{wava, zavisi od toga

da li }ete da kupite “xa~i}

krompira ili na kilo”,

crni luk daje za 40 dinara,

a jabuke “mo`e i po 70”.

Prodavce na pijaci po-

red puta mo`ete videti od

sedam ujutro, pa dok ne

prodaju robu, eventualno

do pet popodne. Sezona im,

ka`u, po~iwe u prole}e,

kada i prodaja zelene sala-

te, a zavr{ava se u zimu, sa

prvim snegom i prodajom

kupusa. “Nekada se desi da

za pola sata prodam dvesta

kilograma kupusa, a pone-

kad sam pored puta ceo

dan”, dodaje jedan od pro-

davaca. Me|u wima je i de-

da, koji ve} godinama pro-

daje povr}e:

- Ovih dana nas slu`i

vreme. Ne znam kada je gore,

leti kada su visoke tempe-

rature, ili zimi po veli-

kim mrazevima. Poma`em

deci, nema posla, pa `ive

samo od poqoprivrede, a

vaqa i unuke {kolovati.

Ipak, voleli ili ne, bi-

lo naporno ili ne, za mno-

ge proizvo|a~e, ali i pro-

davce povr}a i vo}a, tezge

pored puta su na~in da se

“pred ku}om” proda proiz-

vedeno i zaradi koji di-

nar.

N. R.

Predstavnici Javnog

preuze}a “Srbijavo-

de” i preduze}a „Ekting“

nedavno su u ^a~ku pre-

zentovali projekat revi-

talizacije kanala za

navodwavawe. Kanal du-

`ine 24,5 kilometra, koji

ve} godinama nije u funk-

ciji, prote`e se od brane

u Parmencu do Katrge, i

iz wega bi moglo da se

navodwava oko 2.500 hek-

tara obradivih povr{i-

na, {to bi u uslovima sve

~e{}ih su{a bilo izuzet-

no dragoceno. Prema re-

~ima zamenika predsedni-

ka Skup{tine grada Vla-

dana Mili}a, osposobqa-

vawe primarne i sekun-

darne mre`e bi ko{talo

oko 700 miliona dinara, a

po{to je re~ o velikom iz-

nosu, radovi }e biti rea-

lizovani fazno i po~e}e

ve} na prole}e.

“Za revitalizaciju

primarne mre`e potrebno

je nepunih 300 miliona

dinara, a sekundarne oko

400 miliona. Zbog te cene

dogovoreno je da priori-

tet bude osposobqavawe

primarnog dela, da bi se

voda pustila i kanal mo-

gao da koristi ve} od na-

rednog leta”, izjavio je

Mili} posle prezentaci-

je.

Prema Mili}evim re-

~ima, planira se da se kod

Ministarstva poqo-

privrede konkuri{e za

finansijsku pomo} u re-

vitalizaciji kanala, pa je

ubrzana priprema projek-

ta, jer }e ve} polovinom

ovog meseca, ^a~ak pose-

titi ministar poqo-

privrede.

OSPOSOBQAVAWE KANALA ZA NAVODWAVAWE DO LETA

ZA 2.500 HEKTARA

OBRADIVIH POVR[INA

Naredba da se prili-

kom ulova ze~evi-

ma vade o~i iza-

zvala je burne reakcije u

javnosti, mada je re~ o po-

tvr|enoj nau~noj metodi za

utvr|ivawe brojnosti vr-

ste na odre|enom terenu,

ka`e upravnik lovi{ta na

teritoriji ^a~ka Brati-

slav Bojovi}.

- Ovaj metod daje nepo-

bitne dokaze o starosti je-

dinke, brojnosti popula-

cije, pa samim tim i podat-

ke o broju lovnih dana i

eventualnim merama zabra-

ne. Kod svih sisara jedino

o~no so~ivo raste do kraja

`ivota i zato se oko uzima

za ovaj nau~ni metod, koji

se u inostranstvu

primewuje vi{e od 30 go-

dina, kao i u severnim kra-

jevima na{e zemqe, na pri-

mer u Vojvodini.

Zahvaquju}i ovoj nau~noj

metodi utvr|uje se starost

jedinke, {to je bitno da bi-

smo utvrdili kakva je situ-

acija na terenu, da li ima

dovoqnog prirasta, odno-

sno da li se lov sme nasta-

viti, da li je ugro`en ma-

ti~ni fond i na koji na~in

bi mogao da se prira{taj

popravi. Ako se utvrdi da

je brojnost mladih so~iva

ispod 50 odsto, to zna~i da

prirast nije zadovoqava-

ju}i i da bi trebalo

obnavqati populaciju. Na

osnovu ovog pokazateqa

odre|uje se i broj lovnih

dana - obja{wava Bojovi}.

Upravnik isti~e da se u

svakodnevnom `ivotu na-

kon odstrela `ivotiwa od-

re|eni organi uzimaju u na-

u~no-istra`iva~ke svrhe,

da bi se utvrdilo zdrav-

stveno stawe ili da bi se

do{lo do nekih podataka.

Tako se uzimaju i uzorci od

odstreqenih ze~eva i {aqu

u laboratoriju zemunskog

Poqoprivrednog fakulte-

ta.

- Na{a tri lova~ka

udru`ewa, “^a~ak”, “Radi-

{a Po{ti}” i “Rade Jok-

si}” imaju 1.200 lovaca,

obrazovanih, edukovanih

qudi, raznih profila, i

svi oni kada pola`u lova~-

ki ispit, izme|u ostalog,

u~e i kako se uzimaju uzor-

ci. Stru~ni lovci sami

mogu da uzmu uzorak i da

donesu u udru`ewe. Me|u-

tim, u 90 odsto slu~ajeva to

je radila stru~na slu`ba

LU “Radi{a Po{ti}” iz

Mr~ajevaca, jer je ovo jedi-

no udru`ewe na na{oj te-

ritoriji koje je sprovodi-

lo ovu meru - napomiwe Bo-

jovi}.

Prema wegovim re~ima,

odziv lovaca je bio jako

dobar. Za dve nedeqe, od 50

odstreqenih ze~eva lovci

su uzeli 30 uzoraka, koliko

je neophodno da bi ovaj

pokazateq bio statisti~ki

relevantan, a trenutno se

o~ekuju rezultati iz zemun-

ske laboratorije.

- Zahvaquju}i Lova~kom

savezu Srbije mi smo

uspeli da dobijemo bes-

platne usluge ove labora-

torije. Da je re~ o nezako-

nitom metodu, laboratori-

ja ne bi mogla da ga

primewuje. Bitno je da ovo

nije nehuman metod, jer se

uzima organ od odstreqene

jedinke. Mo`da jeste mor-

bidan, ali nije nehuman -

potencira Bojovi}.

Upravnik isti~e da mo-

ra uslediti zabrana lova,

ukoliko nakon analize bu-

de utvr|eno da je prirast

mawi od o~ekivanog:

- Na taj na~in {titimo

prirodu. @elimo da znamo

kakvo je stawe u lovi{tu,

jer je posledwih godina iz-

ra`en problem sa popula-

cijom zeca ne samo na ovom

prostoru, ve} na skoro

svim lovi{tima ju`nije od

Rudnika. Preduzimamo

stru~ne mere gazdovawa,

kako bi imali optimalan

broj divqa~i na povr{ini

kojom gazdujemo. Ovo je sa-

mo jedna od mera, pomo}u

koje vodimo ra~una o ma-

ti~nim fondovima.

Bojovi} podse}a da

glavna lovna sezona na zeca

traje samo pet dana, odno

sno pet nedeqa, na fazana

sedam - osam, a sve ostale

aktivnosti lovaca u toku

godine usmerene su na

gajewe i za{titu divqa~i

od krivolova i predatora.

Tako|e, kada su ekstremno

lo{i vremenski uslovi,

kada padne sneg i divqa~

ne mo`e da do|e do hrane,

lovci vode ra~una da je bu-

de dovoqno u lovi{tima.

Na teritoriji ^a~ka, u ova

tri lovi{ta, lovci iznesu

vi{e od 10 tona hrane, ka-

`e Bojovi}, nagla{avaju}i

da se lovci ipak ne bave sa-

mo odstrelom. N. R.

BRATISLAV BOJOVI], UPRAVNIK LOVI[TA NA TERITORIJI ^A^KA,

O POUZDANOJ METODI UTVR\IVAWA BROJNOSTI ZE^EVA

NEPOBITNI DOKAZ O STAROSTI JEDINKE

NAJDU@A PIJACA

14 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINEZDRAVSTVO

U~estalost karcinoma plu}a pri-

bli`na je i smrtnosti od ove bole-

sti, ali to ne zna~i da joj nema le-

ka, {to je prili~no uvre`eno mi{qewe u

narodu, ka`e profesor dr Dragan Subo-

ti}. Velike {anse da im `ivot bude pro-

du`en, obolelima pru`a hirur{ko le~ewe

koje ipak, nije uvek izvodqivo.

- Mogu}e je operisati karcinom plu}a

otkriven u ranoj fazi, ako je on lociran

na grudnom ko{u i nije se pro{irio na

druge organe. Petogodi{we

pre`ivqavawe tih pacijenata ve}e je od 80

odsto. U kasnijim fazama i pre`ivqavawe

je ne{to mawe, od 50 do 70 odsto. Ali, uko-

liko na na{oj Klinici za grudnu hirurgi-

ju godi{we operi{emo oko 500, 600 paci-

jenata, onda ti procenti nikako nisu zane-

marqivi - smatra profesor Suboti}, koji

je na manifestaciji “Dani dr Dragi{e

Mi{ovi}a” odr`ao predavawe lekarima

Moravi~kog okruga na temu “Hirur{ko

le~ewe karcinoma plu}a kod pacijenata sa

povi{enim rizikom”.

Karcinom plu}a je postao globalni

problem i poprimio je epidemijske razme-

re i kod nas i u svetu. Ameri~ki lekari su

utvrdili da u Sjediwenim Dr`avama od

ove bolesti umre toliko qudi kao kada bi

se svakoga dana sru{io po jedan Xambo xet

i svi putnici izginuli.

- Zamislite koli-

ki je onda to zdrav-

stveni problem za

jednu zemqu.

Posledwih godina

ni u Srbiji nije za-

vidna situacija. Za-

to prevencija i

le~ewe ove bolesti

zahtevaju anga`ova-

nost lekara na svim

nivoima zdravstvene

za{tite. Kod nas

ipak, prevencija nije

na tako visokom nivou i to je jedan od raz-

loga {to operi{emo veliki broj pacije-

nata sa povi{enim rizikom i uznapredo-

valim karcinomom. Sada imamo dobre

skenere {irom Srbije, mo`emo precizno

lokalizovati bolest i nema vi{e oprav-

dawa za lekare koji rade van Beograda,

ukoliko ne odrade svoj deo posla. Najno-

vija metoda, takozvani “pet sken”, koga

trenutno imamo samo u Beogradu, dosta

nam poma`e da hirur{ko le~ewe ponudi-

mo samo onim pacijentima koji }e od toga

imati koristi. To su

mogu}nosti koje ni-

smo imali pre pet,

{est godina - ka`e

profesor Suboti}.

On napomiwe i da

operacija nije kraj i

po~etak le~ewa kar-

cinoma plu}a:

- Najboqe rezul-

tate mogu}e je posti-

}i kombinacijom hi-

rur{kog le~ewa sa

hemio i zra~nom te-

rapijom. Oni su neodvojiva celina.

Ako i lekari moraju obaviti svoj deo

posla, ne preostaje ni pacijentima da se

igraju sa `ivotom. Ne bi trebalo mnogo

govoriti o pu{ewu, ali kao faktori rizi-

ka nisu zanemarqivi genetsko nasle|e i

stres. Z. J.

Sajt “Ho}u bebu”,

Internet psiholo-

{ko savetovali{te

nameweno parovima koji

se pripremaju ili su u po-

stupku vantelesne oplod-

we, po~eo je da radi 1. no-

vembra. Ovaj veb portal

sadr`i informacije o ste-

rilitetu, vantelesnoj

oplodwi i fazama kroz ko-

je svaki par prolazi kada

u|e u postupak, kao i isku-

stva budu}ih majki i o~e-

va, video materijale...

Kada neki par do|e u

bolnicu zbog vantelesne

oplodwe, prolazi kroz po-

sebnu proceduru koja pod-

razumeva brojne analize.

To, prema re~ima

stru~waka, zahteva fizi~-

ki, ali i psihi~ki napor i

zato u svim naprednim

zemqama psiholog ~ini

deo tima koji se bavi

le~ewem steriliteta. Psi-

holog onlajn savetovali-

{ta “Ho}u bebu” Vawa

Ivanovi} isti~e da je sa-

vetovali{te prvenstveno

nameweno parovima koji

ne mogu da imaju decu, pa se

bore sa jakim ose}awima,

kao {to su krivica ili tu-

ga, {to se pogor{ava fi-

zi~kim i psiholo{kim

stresom, koji donose medi-

cinske procedure.

Stru~waci tako|e smatra-

ju da je potrebna boqa in-

formisanost i edukacija

svih parova koji se

ukqu~uju u postupak vante-

lesne oplodwe, pa }e proje-

kat “Ho}u bebu” pomo}i

mnogima da izlo`e svoj

problem i dobiju stru~ne

odgovore i pomo} na broj-

na pitawa koja ih intere-

suju.

Parovima su na raspo-

lagawu sajt i psiholo{ko

savetovali{te gde zainte-

resovani mogu razgovarati

sa psihologom, svakog rad-

nog dana od 17 do 21 sat,

pozivawem telefonskog

broja 011/7852-761, ili na

mejl podrska@hocubebu.rs.

I. R.Povremena glavoboqa, na`a-

lost, skoro da nikoga nije

zaobi{la. Ona nije ni naj-

mawe prijatna i ume da bude nepod-

no{qiva. Ponekad postoje boqe op-

cije od lekova da se re{imo

glavoboqe.

Mnogim glavoboqama je uzro~-

nik stres, pa se treba truditi da se

izbegnu neprijatne situacije, koje

dovode do nervirawa.

Boravak na sve`em vazduhu u sva-

koj situaciji dobro deluje. ^e{}e

treba napu{tati zatvoreni prostor

i priu{titi sebi {etwu u prirodi.

Treba izbegavati sedewe ispred ra-

~unara ili televizora u kasnim sa-

tima. Glavoboqe mogu nastati i

usled nedostatka sna, ali i zbog pre-

teranog spavawa.

Kod pu{a~a su glavoboqe ~e{}e.

Nivo kiseonika u

telu se umawuje i

tada dolazi do ja-

kih glavoboqa.

Mnogi qudi koji

pu{e smatraju da

glavoboqa nestaje

odmah po paqewu

cigarete, ali to je

samo kratkotraj-

ni subjektivni

ose}aj.

Kafa ne deluje isto na sve qude.

Kod nekih, ona izaziva glavoboqu, i

to je naj~e{}e slu~aj kada se u orga-

nizam unese ve}a doza kofeina. Sa

druge strane, de{ava se da {oqica

kafe nekome otkloni glavoboqu. Iz

tog razloga, treba re}i da je svako

preterivawe lo{e i da treba znati

za granicu.

Glavoboqa ponekad ukazuje na to

da je do{lo do slabqewa vida. Vid

postaje sve slabiji tokom vremena,

pa mnogi ne shvataju o ~emu se zapra-

vo radi. Glavoboqe se naj~e{}e

javqaju posle vi{e sati sedewa is-

pred kompjutera.

Ukoliko su glavoboqe ~este i ja-

ke, svakako se treba konsultovati sa

lekarom.

I. R.

GRUDNI HIRURG PROFESOR DR DRAGAN SUBOTI]

KADA JE MOGU]E OPERISATI

KARCINOM PLU]A?

SAJT ZA PAROVE KOJI @ELE VE[TA^KU OPLODWU

„HO]U BEBU“ - INTERNET SAVETOVALI[TE

KAKO SPRE^ITI

GLAVOBOQU

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 15ZDRAVSTVO

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i

elektri~nih `i~a-

nih instru-

menata (gi-

tara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Naj~e{}i simptomi

upale sinusa su

bol, povi{ena tem-

peratura, glavoboqa i ose-

}aj slabosti. Bolesnici se

~esto `ale na ote`ano dis-

awe na nos, iscedak iz no-

sa, slabqewe ~ula mirisa,

ka{aq i promuklost.

Sinusitis ili upala

paranazalnih sinusa uo~a-

va se na sluznici nosa i pa-

ranazalnih {upqina. Ne-

ki qudi i kod obi~ne pre-

hlade uzrokovane virusima

dobijaju upalu sinusa. Spe-

cifi~ne virusne upale

o{te}uju sluznicu i tako

stvaraju povoqne uslove za

bakterijsku infekciju.

Ako bolesnik, pri toj upa-

li nema izra`ene simpto-

me, ne javqa se lekaru i ne

sprovodi terapiju, razvija

se hroni~ni oblik upale

sinusa.

Akutne upale sinusa mo-

gu nastati i od hroni~ne

upale zuba u gorwoj vili-

ci. Infekcija se ~esto {i-

ri i limfnim putevima.

Neki qudi veruju da pli-

vawe, a naro~ito rowewe

~isti nos i le~i upalu si-

nusa, me|utim lekari ka`u

da to nije ta~no. Ula`ewe

vode u nosnu {upqinu, to-

kom plivawa i rowewa,

stvara mehani~ki nadra`aj

koji ~esto dovodi do upale

sinusa. Voda ne mora biti

zara`ena bakterijama, ali

ako sadr`i dezinfekcijsko

sredstvo, kao ona u bazeni-

ma, akutna upala mo`e na-

stati zbog hemijskog

o{te}ewe sluznice nosa i

sinusa, a kasnije mo`e do-

}i do bakterijske superin-

fekcije. Povrede parana-

zalnih {upqina tako|e

mogu izazvati akutnu upa-

lu. Centralno grejawe i

rashladni ure|aji zbog su-

vog vazduha o{te}uju slu-

znicu nosa i paranazalnih

sinusa, {to pogoduje raz-

voju gnojnih upala.

Op{ta slabost organi-

zma, koja nastaje nakon vi-

rusnih bolesti, slaba is-

hrana, kao i slab imuni si-

stem imaju bitnu ulogu u

nastanku upale sinusa.

U le~ewu upale sinusa,

antibiotici se primewuju

ako postoji gnojni iscedak

iz nosa. Antibiotik se od-

re|uje na temequ sinusial-

nog sekreta. Kada bolesnik

u nosu ima samo vodenasti

sekret, prepisuju se kapi

koje smawuju otok nosne

sluznice. Kapi treba

stavqati u nos vi{e puta

na dan i to u le`e}em polo-

`aju.

I. R.

Stru~waci odavno upozoravaju da

ono {to jedemo odre|uje koliko }e

na{a ko`a biti zdrava. Jer, na

woj se vidi i najmawa promena i ona ot-

kriva kakvo je zdravqe na{eg celokupnog

organizma. Kao {to postoje namirni-

ce koje su izuzetno korisne za ten, a

samim tim i za zdravqe, tako ima i

onih koje je najboqe izbegavati.

Hrana za lepotu

Borovnica je prebogata antiok-

sidansima, u sebi ih sadr`i vi{e

od bilo koje druge vrste vo}a i po-

vr}a. Antioksidansi spre~avaju

prevremeno starewe ko`e, jer

smawuju broj slobodnih radi-

kala koji o{te}uju wene

}elije. Losos je bogat

izvor omega 3 masnih

kiselina, koje stvaraju

za{titnu membranu oko

}elija u na{em organi-

zmu. [to je }elijska membrana ja~a, u }e-

lijama ostaje ve}a koli~ina vode i ko`a

izgleda lep{e i zdravije. Bademi sadr`e

veliku koli~inu vitamina E i mononeza-

si}enih masti koji smawuju nivo hole-

sterola u krvi i ja~aju }elijske membra-

ne. Zato svaki dan vaqa pojesti {aku ba-

dema. Spana} i svo zeleno lisnato povr-

}e su bogati izvori antioksidanasa koji

podsti~u obnavqawe }elija i, {to je jo{

va`nije, usporavaju rast tumora. Sem to-

ga, spana} sadr`i i veliku ko-

li~inu luteina, celuloze,

kalijuma i folne kiseline

koje obnavqaju }elije ko-

`e, o{te}ene dugim izla-

gawem sun~evim zracima.

Hrana koja {teti

ko`i

Testenina i hleb od be-

log bra{na imaju visok

glikemijski indeks i mogu

da izazovu pojavu akni i

bubuqica na ko`i. Zato je

zdravije jesti testeninu i

hleb od integralnih `i-

tarica bogatih antioksi-

dansima. So u velikim koli~inama iza-

ziva oticawe tkiva, pa ko`a deluje ne-

zdravo i pojavquje se celulit. Velika ko-

li~ina {e}era o{te}uje kolagen i ela-

stin, vlakna koja su zdravoj ko`i zaista

neophodna. Preteran unos {e}era utica-

}e da se ko`a pre isu{i i opusti.

Savremeni

n a ~ i n

` i v o t a

~esto za posle-

dicu ima vi{ak

slobodnog vre-

mena, a mawak

fizi~ke aktiv-

nosti kod dece.

Za dete, ka`u

stru~waci, jeste

najboqa igra,

ali i slobodna

de~ja igra mo`e

imati razli~ite

pozitivne ili

negativne utica-

je na psihofi-

zi~ki razvoj de-

teta i wegovo sazrevawe. Ovo se naro~i-

to odnosi na muskuloskeletni sistem

deteta.

U na{oj sredini, u mnogim slu~ajevi-

ma, presudni aspekti za odluku {ta }e

dete da trenira su blizina i dostupnost

ponu|enih sadr`aja, prihvatqiva cena,

podudarawe treninga sa slobodnim vre-

menom roditeqa... Roditeqi, pri

odlu~ivawu koja je fizi~ka aktivnost

najboqa za wihovo dete, treba da prate

odre|ene smernice. Stru~waci ka`u da

je neophodno da detetu ponu|ena fizi~-

ka aktivnost, rekreacija ili trening

prija. Oni savetuju da roditeqi treba

da vode ra~una o tome da li je konstitu-

cija wihovog deteta u skladu sa trenin-

gom na koji }e ga voditi. Odre|ene vrste

aktivnosti mogu imati nagla{eni po-

zitivan uticaj na pravilan razvoj mu-

skuloskeletnog sistema kod dece, i to na

razli~ite na~ine, preko karakteristi-

ka podloge (meko}a struwa~a), vrste

kretawa (tr~awe, skakawe, prevrtawe),

socijalnog kontakta (individualni,

grupni ili timski sportovi), oblika i

upotrebe rekvizita (lopta, sprave…).

Po~etni uspeh ili razo~arawe kod de-

teta ne bi trebalo da bude presudno, a za

prve pozitivne efekte je naj~e{}e po-

trebno vi{e meseci redovnog ve`bawa.

U svakom slu~aju je korisno posave-

tovati se sa stru~wakom, kao {to je tre-

ner, instruktor, a po potrebi i sa leka-

rom, oko toga koja je aktivnost primere-

na za wihovo dete, i kada je povoqno po-

~eti.

I. R.

[TA UZROKUJE UPALU SINUSA

ROWEWE NE POMA@E

KO@A POKAZUJE

^IME SE HRANITE

BITNO JE DA RODITEQI DONESU PRAVILNU ODLUKU

KOJA FIZI^KA

AKTIVNOST JE

NAJBOQA ZA VA[E DETE

Ako vas mu~i suvi ka{aq, dve ka{ike usitwenog korena

per{una sipajte u dve ~a{e belog vina, prokuvajte,

procedite dok je vrelo i pijte tri puta tokom dana. Narod-

na medicina uz ovo preporu~uje i da svakog jutra pojede-

te ka{iku me{avine iseckanog crnog luka sa ka{i-

~icom sviwske masti.

PER[UN SMIRUJE KA[AQ

16 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINEKULTURA

Izlo`bom fotografija trojice svo-

jih ~lanova, Vojislava Pe{terca

KMF FSS, \or|a Vukadinovi}a

F1 FSS i Mladena Jawi}a F1 FSS, koji

su u proteklom periodu poneli visoka

zvawa Foto saveza Srbije, i dodelom priz-

nawa najzaslu`nijim ~lanovima i sarad-

nicima Kluba, u subotu je u Domu kulture,

Foto kino klub “^a~ak” obele`io 35 godi-

na uspe{nog postojawa i rada. Izlo`bu je

otvorio Miroslav Predojevi}, predsed-

nik Umetni~kog saveta FS Srbije, koji je

izrazio nadu da }e, pored Zorana Milo{e-

vi}a, kao jedinog nosioca zvawa Majstor

fotografije FSS, ovu retku i laskavu ti-

tulu zaslu`eno poneti i najstariji me|u

trojicom izlaga~a na ovoj sve~anosti Voji-

slav Pe{terac, kome je tom prilikom pri-

re|ena i projekcija fotografija na temu

“Grad”. Predsednik Foto saveza Srbije

Branislav Brki} je istakao da je Foto ki-

no klub “^a~ak” svih ovih godina bio je-

dan od bitnih oslonaca u radu nacional-

nog Saveza, a naro~ito posledwih deset go-

dina, koliko se u gradu na Moravi odr`a-

va najzna~ajnija manifestacija posve}ena

fotografskoj umetnosti, Dani fotografi-

je Srbije, pored koje je organizovano i vi-

{e od 60 izlo`bi, 30 projekcija i razvije-

na saradwa sa foto savezima iz biv{ih ju-

goslovenskih republika. Brki} je predsed-

niku FKK “^a~ak” Vojislavu Pe{tercu

uru~io zahvalnicu FS Srbije i darovao

kwigu “Stara srpska fotografija” foto-

grafske legende Branibora Debeqkovi}a i

veliku umetni~ku fotografiju iz li~nog

opusa. Doajen srpske fotografije Danilo

Cvetanovi} verno prati rad ~a~anskog

Kluba od 1979. a najvrednijim u wemu sma-

tra qude koji ga ~ine. “To su divni qudi,

divni prijateqi, koji oko sebe {ire pozi-

tivnu energiju i entuzijazam, a Dani foto-

grafije Srbije u ^a~ku su wihov patent,

koji nije samo puka izlo`ba, ve} i dragoce-

no, stvarala~ko dru`ewe koje je odjeknulo

i u drugim republikama. Poku{aj da bude

“presa|eno” na drugo tlo u Sloveniji i

Hrvatskoj nije uspeo”, konstatovao je Cve-

tanovi} i naglasio: “Nikom to nije uspelo

kao ovde u ^a~ku, meni je puno srce kad do-

|em u ovaj grad i ose}am se kao da sam ovde

ro|en ”.

U znak zahvalnosti za razumevawe i

saradwu predsednik FKK “^a~ak” Voji-

slav Pe{terac, darovao je svim direktori-

ma ~a~anskih ustanova kulture komplet od

po deset kataloga, koji su pratili Dane

fotografije Srbije odr`ane u na{em gra-

du posledwe decenije. Pored niza aktivno-

sti koje je ovaj Klub organizovao od osni-

vawa do danas, u presti`ne manifestacije

svakako spadaju i: “Dani srpske fotogra-

fije 1980. i 1987.”; Dani jugoslovenske fo-

tografije 1981. i 1990; Jugoslovenski fe-

stival amaterskog filma 1983; Jugosloven-

ski susreti foto amatera “8 plus 8” 1982. i

1983; Svetski konkurs fotografije “NI-

KON” 1992; Prvi put organizovan Jugo-

slovenski festival animiranog filma

1993; Izlo`ba o bombardovawu Jugoslavi-

je “Posle 78 dana” u ^a~ku, Negotinu i

Gr~koj; izlo`ba “5. oktobar 2000” i mnoge

druge. Sve ove izlo`be i pojedince tokom

35 godina trajawa pratile su brojne nagra-

de i priznawa.

Z. L. S.

Na godi{wicu obele`avawa 150. ro|endana Vuka

Stefanovi}a Karaxi}a daleke 1937. godine doneta

je odluka da se osnuje Dru{tvo pod imenom Vukova

zadu`bina, a predsednik prve Skup{tine bio je ~uveni

Aleksandar Beli}. Povodom obele`avawa dva veka Vuka

1987. uz podr{ku Vlade Republike Srbije, SANU, Matice

srpske, Beogradskog univerziteta i niza utemeqiva~a

obnovqen je rad dana{we Vukove zadu`bine, koja je u uto-

rak obele`ila 25. godi{wicu rada. Sve~anosti uprili~e-

noj tim povodom u obnovqenoj Narodnoj biblioteci Srbi-

je prisustvovali su predstavnici svih relevantnih insti-

tucija dr`ave Srbije, me|u wima i dr`avni sekretar Mi-

nistarstva kulture Miroslav Tasi}, jedan od osniva~a Vu-

kove zadu`bine, Nenad Ostoji} iz Matice srpske, Zoran

Alimpi} iz Grada Beograda, profesori Univerziteta,

predstavnici izdava~a, ogranaka Vukove zadu`bine i fon-

dacija iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Prisutne

su u ime Vukove zadu`bine pozdravili dr Miodrag Matic-

ki, predsednik Skup{tine, Slavko Vejinovi}, savetnik i

Sne`ana Boji}, a posebno Qubinka ]oki}a, pomo}nika

gradona~elnika Loznice, grada koji je sa Zadu`binom pot-

pisao protokol, po kome je posledwe dve godine darodavac

nagrade Vukove zadu`bine za nauku i umetnost. Beseda ko-

ju je povodom jubileja odr`ao upravnik Vukove zadu`bine

dr Miodrag Maticki, osvrnuv{i se na istorijat zadu`bi-

ne, wene zadatke i zna~aj Vukovog dela, mogla bi se subli-

mirati u jednu kqu~nu re~enicu: “Vukovo delo je jedna od

najve}ih srpskih zadu`bina”. I onda kada je osnivana, a i

danas, Vukova zadu`bina postoji sa zadatkom da istraje u

okupqawu svih snaga dru{tva spremnih da rade na negov-

awu kulture jezika, o~uvawu srpskog pisma, tradicije i

identiteta i razvijawu svih poslova koje je Vuk utemeqio

i zapo~eo.

^lanovi ogranaka Vukove zadu`bine iz ^a~ka i ovoga

puta imali su razloga za radost. Dvoje na{ih zadu`binara

dobilo je Zahvalnice “Dobrotvor Vukove zadu`bine”: pes-

nikiwa i diplomirani ekonomista Nada \or|evi} i pred-

sednik Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva Dragan Lo-

gvinov, koji je na sve~anu akademiju do{ao u dru{tvu pr-

vog sekretara Ambasade Ruske Federacije Valentina

Koqaceva. ^estitke za svoj rad dobilo je jo{ nekoliko ^a-

~ana, s razlogom. Sne`ana Boji} je saop{tila da je tradi-

cionalnu nagradu za umetnost Vukove zadu`bine jednogla-

snom odlukom `irija dobio arhitekta Mihajlo Mikica

Mitrovi} za kwigu “Arhitektura Beograda 1950-2012”, a

Zahvalnica je uru~ena i Slobodanu Gavrilovi}u, direkto-

ru “Slu`benog glasnika”, kao izdava~u. Na predlog pred-

sednice ~a~anskog Ogranka Grozdane Komadini} pokrenu-

ta je inicijativa o osnivawu Ogranka Vukove zadu`bine u

Gorwem Milanovcu, ~iji su predstavnici bili gosti ~a-

`anskog Ogranka na ovj sve~anosti, a na Skup{tini je

predlo`eno da Ogranak iz ^a~ka bude nagra|en za svoje

svestrane aktivnosti. U~esnici skupa bili su u prilici

da pogledaju izdava~ku delatnost Zadu`bine, a me|u drago-

cenim naslovima na{la se i nedavno objavqena kwiga “Za-

du`binarstvo u Srbiji” Slavka Vejinovi}a, savetnika u

Vukovoj zadu`bini i glavnog urednika jedinstvenog lista

“Zadu`bina”. Akademik Vidojko Jovi}, predsednik UO VZ,

sa zahvalno{}u je govorio o svim darodavcima, prijateqi-

ma i saradnicima ove ustanove.

Z. L. S.

U ime mla|e generacije ~a~anskih fotografa Mladen Jawi} je uru~io priznawa

onima koji su u doma}em Foto kino klubu proveli svih 35 godina. Najvi{e priz-

nawe ~a~anskog FKK “Po~asni ~lan” posthumno je dodeqeno Dragoqubu To{i}u,

bez koga, po re~ima Zorana Milo{evi}a, svega ovoga ne bi ni bilo, a diplome “Za-

slu`ni ~lan” dobili su: Slobodan Paji}, Vojislav Pe{terac, Radenko Radovano-

vi}, Milenko Savovi}, Dragan Mirkovi} i Zoran Milo{evi}.

PO^ASNI I ZASLU@NI ^LANOVI

REPREZENTATIVNOM IZLO@BOM I DODELOM PRIZNAWA OBELE@ENO 35 GODINA

FOTO KINO KLUBA „^A^AK”

^A^ANSKI „PATENT“

^A^ANSKI OGRANAK NA PROSLAVI 25. GODI[WICE RADA OBNOVQENE VUKOVE ZADU@BINE U BEOGRADU

Odbor za dodelu nagrade

Vukove zadu`bine iz oblasti

umetnosti koji su ~inili dr

Dra{ko Re|ep, predsednik,

Svetlana Velmar Jankovi},

Svetislav Bo`i}, Rada \uri-

~in, Sa{a Mileni}, \or|e

Malavrazi} i \oko Stoji~i}

jednoglasno su doneli odluku

da se ovo visoko priznawe do-

deli arhitekti Mihajlu Mi-

trovi}u za kwigu “ARHITEKTURA BEOGRADA

1950-2012”. Mitrovi} nije pisac teme, i wegov Beo-

grad treba najpre posmatrati kao jednu od velelepno

sazdanih, skoro savr{enih na{ih autobiografija,

zabele`io je pored ostalog dr Dra{ko Re|ep.

VUKOVO DELO NAJVE]A SRPSKA ZADU@BINA

NAGRADA ZA UMETNOST

ARHITEKTI MIHAJLU MITROVI]U

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 17INTERVJU

Nekoliko je povoda za razgovor

sa Brankom Kuki}em, ~a~an-

skim kwi`evnikom i dugogo-

di{wim urednikom “Gradca”,

vode}eg i kultnog ~asopisa za kulturu na

~itavom jugoslovenskom prostoru. Prvi je

jedna zna~ajna nagrada za vi{edecenijski

doprinos srpskoj kulturi, koju je ~asopis

dobio na nedavno zavr{enom Sajmu kwiga,

drugi, veoma neobi~na edicija “kwiga ko-

je se dobro prodaju i ne smaraju ~itaoce”,

odnosno re~nika svakodnevnog `ivota,

koju je priredio u “Slu`benom glasniku”,

a tre}i, glorifikacija sa kojom je do~ekan

u hrvatskim kulturnim krugovima i medi-

jima tokom minulog leta, kao neko “ko nas

je sve prosve}ivao”, a to mu priznaju i naj-

o{trija tamo{wa pera… Kultura i trgo-

vina ne poznaju razlike, tvrdi Kuki}, i

isti~e da Srbija po ulagawima u kulturu

zaostaje, a ~emu sve to vodi, saznajemo iz

wegovih odgovora…

Iz godine u godinu ~asopis “Gradac”

svojim tematskim celinama osvetqava naj-

raznovrsnije fenomene qudskog duha i

wihove pijemonte. Na posledwem Me|una-

rodnom sajmu kwiga u Beogradu “Gradac” je

dobio Specijalnu nagradu. Sa kakvim

obrazlo`ewem?

- “Gradac” je dobio Specijalno priz-

nawe za izdawa objavqena izme|u dva Saj-

ma i za vi{edecenijski doprinos srpskoj

kulturi. Ova nagrada je zna~ajna, jer se

dodequje za kontinuiran rad, {to podra-

zumeva jasnu koncepciju izdawa, kao i uti-

caj koji “Gradac” ima na vi{e generacija

~italaca. ^ini mi se da je to zna~ajno i za

Grad ^a~ak, jer potvr|uje da se u ovom gra-

du, uprkos ~iwenici da neke jasne koncep-

cije u kreirawu kulture nema, ipak ne{to

doga|a na naj{irem planu. Interesantno

je da niko iz rukovodstva grada nije ovu

nagradu primetio. Tolika nezaintereso-

vanost je zabriwavaju}a i ne}e iza}i na

dobro.

Kao jedan od urednika u “Slu`benom

glasniku” pokrenuli ste veoma zanimqivu

ediciju “Re~nika zaqubqenika u…”. Teme

su: sitna zadovoqstva, vino, gastronomija,

ma~ke, Gr~ka, Rusija, Francuska, [pani-

ja, Latinska Amerika, zatim re~nike pa-

kla, tela, ki{e... Na kakav je odjek edici-

ja nai{la kod ~italaca?

- Ova edicija je vrlo zanimqiva, a

istovremeno ozbiqno ra|ena; autori ovih

kwiga su provereni pisci i intelektual-

ci koji na inventivan na~in pi{u o ra-

znim pojavama i zemqama, sa akcentom pre

svega, na umetni~ku stranu tih fenomena.

Te kwige se dobro prodaju, jer nisu dosad-

ne i ne smaraju ~itaoce. Gotovo sve

objavqene kwige su imale barem dva

izdawa. Mislim da je u dana{we vreme te-

{ko napisati ~itqivu kwigu, jer je svet

prepun, uglavnom, nebitnih informacija

koje gu{e lepu stranu `ivota.

Sla`ete li se sa konstatacijom pisca

Miqenka Jergovi}a, koji Vas je nedavno u

zagreba~kom “Jutarwem listu” predstavio

kao “~a~anskog i beogradskog pjesnika i

fanatika”? Utisak je, s obzirom na dru-

{tveni kontekst u kome radimo, da je sva-

ki stvarala~ki poduhvat zaista plod fa-

natizma?

- Ne bih svoj rad nazvao fanatizmom,

ali neke vrste posve}enosti tome radu sva-

kako ima. Ona se sastoji u profesional-

nom odnosu, u sistemati~nosti, ali i u

`eqi da se ~itaocima omogu}i najboqi

uvid u teme o kojima je re~. Sla`em se da u

dana{we vreme, pogotovo u zapu{tenim i

uru{enim dru{tvima kao {to je na{e, ni-

je lako dosti}i visok kvalitet, odnosno,

nije lako skrenuti pa`wu na ozbiqan rad

u bilo kojoj oblasti, pa su upornost i ve-

liki trud jedine pretpostavke da se pre-

vlada osredwost, neznawe, primitivizam

i prostakluk kojima smo okru`eni.

Ako Vas u Hrvatskoj {tampi nazivaju

“arbitrom stila”, urednikom koji je kroz

“Gradac” decenijama otkrivao trendove i

obrazovao kulturolo{ki mnoge generacije

na prostorima cele Jugoslavije, za{to i

daqe `ivimo u neprosve}enom dru{tvu, i

za{to se i koliko razlikujemo kada govo-

rimo o “dobrom ukusu”?

- Moram da priznam da mi visoko

mi{qewe o “Gradcu” u Hrvatskoj ~ini ve-

liko zadovoqstvo i daje nadu zbog odre|e-

nih predrasuda, netrpeqivosti i ner-

azumevawa ove dve sredine. Uzroci zbog

~ega je to tako, dobro su poznati. Sada se

ponovo stvara jedna pozitivna aura u kojoj

su mnoge sporne nedoumice prevazi|ene.

To se, pre svega, odnosi na svet umetnika i

intelektualaca. Ova ~iwenica potvr|uje

staro saznawe, koliko je kultura va`na za

jedno dru{tvo i kolika je wena mo} da po-

ve`e qude. I da ih izmiri, ako su im

mi{qewa agresivna i ekstremna. Kultura

i trgovina ne poznaju razlike, jer imaju ja-

sne ciqeve: jedni da se duhovno pove`u, a

drugi da zarade pare.

Sude}i po onome {to je objavila hrvat-

ska {tampa o Va{im promocijama u Zagre-

bu, Vi ste u Hrvatskoj itekako dobrodo-

{li. Komparativno gledano, koliko se

razlikujemo u kulturnim dostignu}ima i

nivou svesti obi~nog ~oveka?

- Sve ove sredine, sada odre|ene novim

dr`avama, vrlo su sli~ne po mentalitetu,

karakteru, po psiholo{kom sklopu. Ko-

na~no, vezivala ih je jedna kultura u kojoj

je, naravno, bilo specifi~nosti. I tim

specifi~nostima smo se iskreno radova-

li. Mislim da nije dobro kada se kulture

cepaju, ali osobina svake kulture je da te-

`i pro`imawu, da u drugim kulturama

prepozna razlike i da te razlike istakne

bez trunke sebi~nosti i odbojnosti. Ove

nove sredine naj~e{}e se razlikuju po to-

me, koliko koja ula`e u kulturu i da li

ima viziju u koju oblast kulture je najva-

`nije ulagati. ^ini mi se da Srbija u sva-

kom pogledu zaostaje u tome. A to je odraz

prekomerne politizacije dru{tva, prete-

rane agresivnosti jednog polusveta koji se

{vercuje u kulturi. Iz te ~iwenice pro-

izilazi vi{ak neobrazovanosti, primi-

tivizam i poseqa~ewe ~itavog dru{tva

(ovde ne mislim na seqake kao takve, ve}

na psihologiju prigradskog naseqa). Ta-

kva neodgovornost i bahatost }e Srbiju u

budu}nosti mnogo ko{tati: izgubi}e svoju

specifi~nost kao kultura, izgubi}e zna-

~ajne qude i osta}e na margini svih va-

`nih doga|aja. U ovo sam duboko uveren.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

- ^a~anki nagrada pri-

pala za najboqi di-

plomski rad iz oblasti

nacionalne Istorije

umetnosti

Dobitnica 45. Nagrade

Spomen-zbirke Pavla

Beqanskog za najboqi

diplomski rad iz nacionalne

istorije umetnosti, odbrawen

na Odeqewu za istoriju umetno-

sti Filozofskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu u

{kolskoj 20011/12. godini je Ma-

rija Radisav~evi} iz ^a~ka.

Priznawe joj je pripalo za rad

pod nazivom “Politi~ka kari-

katura Petra Pjera Kri`ani}a

izme|u dva svetska rata”. Rad je

odbrawen kod mentora profeso-

ra dr Predraga Dragojevi}a, a

sve~ano progla{ewe i dodela

ovog presti`nog priznawa

uprili~eni su pro{log petka u

Novom Sadu.

Diplomski rad Marije Radi-

sav~evi} je posve}en temi koja je

do sada bila nedovoqno istra-

`ena i prezentovana oblast u

srpskoj istoriografiji. Autor-

ka u svom radu iznosi presek po-

liti~ke karikature Pjera Kri-

`ani}a izme|u dva svetska rata

prikazan u novinama “Politi-

ka” i “O{i{ani je`”, u kojima

su radovi objavqivani, kao i

analizi ~etiri Zbirke Kri`ani-

}evih karikatura. Zahvaquju}i

obimnom istra`ivawu Marija

Radisav~evi} je sagledala zna-

~ajne elemente iz stvarala{tva

i rada Pjera Kri`ani}a, dala

sveobuhvatnu sintezu o razma-

tranoj temi i zna~ajno doprine-

la boqem poznavawu umetniko-

vog me|uratnog stvarala{tva,

kao i boqem poznavawu karika-

ture kao likovne discipline u

srpskoj sredini, ~ime je pokazan

i opravdan smisao bavqewa

istorijom srpskog umetni~kog

nasle|a.

Nagradu Spomen-zbirke usta-

novio je sam Pavle Beqanski

1965. godine pokloniv{i gale-

riji sliku Vlaha Bukovca “Veli-

ka Iza”. Nagrada se redovno

dodequje od 1968. godine. Na

ovaj na~in kolekcionar je zao-

kru`io institucionalni rad

svog Legata, koji }e se pokazati

kao referentni centar za stim-

ulisawe nau~no-istra`iva~kog

rada mladih istori~ara umetno-

sti. Z. L. S.

BRANKO KUKI], UREDNIK ^ASOPISA „GRADAC”, SAVREMENI PROSVETITEQ

“Nara{tajima ~itateqa u biv{oj Jugoslaviji Branko Kuki} bio je smjernica u

obrazovawu, navjestiteq trendova i obi~aja, arbitar stila i elegancije. Tako je i

danas: znam qude - a me|u wima, ipak, najboqe znam sebe - u Qubqani, Zagrebu,

Travniku, koji se i danas, i u svojim sredwim godinama, ubi{e tra`e{i “Gradac”,

da im ne{to otkrije, da ih uputi, da ih obrazuje. Prije nekoliko godina u inter-

vjuu za beogradski list “Danas” Kuki} je rekao: “Formirawe ukusa prvi je korak

prema prosve}enom dru{tvu”. Kakvo je op}e stawe: ~etrdeset godina on se bavi uza-

ludnim poslom. Na kojem smo mu privatno i pojedina~no zahvalni.”

Miqenko Jergovi},

”Jutarwi list”, 11. lipwa 2012.

„UZALUDAN POSAO?”

NAGRADA, KOJU NIKO NIJE PRIMETIO…

NAGRADA SPOMEN-ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG MARIJI RADISAV^EVI]

POLITI^KA KARIKATURA PJERA KRI@ANI]A

18 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^a~anski glas i kwi`are

Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji bu-

du najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova u re-

dakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi

broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva

dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u

Roda centru.

Wujork, 2000. Dvoje

mladih qudi stupa-

ju u brak. Wihovom

ven~awu prisustvuju po-

rodice koje se sada prvi

put upoznaju, iako

mlado`ewin ostareli de-

ka tvrdi da mu je mladina

baka odnekud poznata...U

predratnom Pragu, snovi

dvoje mladih qubavnika

raspr{eni su nacisti~-

kom invazijom koja }e ih

zauvek rastaviti. A onda,

decenijama kasnije, u

hiqadama kilometara da-

lekom Wujorku, pogledi

dvoje stranaca susre{}e

se u jednoj sekundi – se-

kundi koja je dovoqna za prepoznavawe...Mlado`ewin de-

ka pri{ao je mladinoj baki i zamolio je da povrne rukav.

[estocifreni broj iz logora utisnut joj je u ko`u. „Len-

ka?“, rekao je Jozef, drhtavim glasom. Ona ga je pogledala

kao da vidi duha. „Lenka, to sam ja. Tvoj mu`...“Ovako

po~iwe roman Se}awe na qubav – dirqiva i sna`na

qubavna saga o dvoje qudi nasilno rastavqenih ratom.

Od rasko{nog `ivota u Pragu pre okupacije, do u`asa

ratom zahva}ene Evrope, Se}awe na qubav istra`uje sna-

gu prve qubavi, izdr`qivost qudskog duha i mo} se}awa.

Nakon nesre}e u kojoj je

skoro izgubila `ivot,

Frida Kalo sklopila je pakt

sa Smr}u: dobi}e jo{ jednu

{ansu da `ivi, ali zauzvrat

}e morati jednom godi{we da

pripremi Smrti najraznovr-

snije poslastice, kako bi po-

kazala da se se}a dogovora. Od

tog trenutka, Frida }e svaku

gozbu pripremqenu za Dan mr-

tvih zapisivati u svoju malu

crnu bele`nicu, koju ce

pa`qivo skrivati od svih

ostalih. Me|utim, ubrzo do-

govoreni ritual postaje jedi-

na stabilna stvar u wenom ha-

oti~nom `ivotu, ispuwenom strastvenim ushi}ewem i

neizdr`ivom agonijom. Frida upoznaje ~oveka koji }e joj

otvoriti vrata u novi svet i otkriti pravo zna~ewe

qubavi, ali koji }e i obele`iti po~etak wene kona~ne

smrti. Zajedno }e u`ivati u stvarala~kom zanosu i zajed-

no o~ajavati zbog sudbine koja ih je izdala.

Frida voli i `udi sa goru}om stra{cu, ali ona `ivi

pozajmqene dane – weno bolno i namu~eno telo nikad joj

ne dozvoqava da zaboravi da je Smrt tu, da sve vi{e i vi-

{e ste`e weno srce – sve do kona~nog, neminovnog susre-

ta. Kwigu je objavio Alnari.

Fransisko Hagenbek

TAJNA BELE@NICA

FRIDE KALO

Alison Ri~man

SE]AWE NA QUBAV

Na velikoj sceni Doma kulture pro{le subote, u

organizaciji Udru`ewa folklora „Dukati“ iz

^a~ka i Udru`ewa „Veterani folklora grada

^a~ka“ odr`ani su 9. Susreti amaterskih folklornih

ansambala, veterana folklora, peva~kih grupa i soli-

sta Srbije pod nazivom “Ve~e folklore pored Zapadne

Morave”. Po tradiciji, ova manifestacija zapo~iwe

instrumentalnim izvo|ewem pesme „Oj Moravo“, dok po

jedan par igra~a iz svakog folkloronog dru{tva, u~e-

snika programa, obu~en u no{wu u kojoj }e nastupati,

pro{eta pozornicom i staje u polukrug, dok voditeqka

obu~ena u {umadijsku no{wu, najavquje da je na ovaj na-

~in smotra prakti~no otvorena. U programu, koji je

trajao skoro dva sata, pred 450 posetilaca, nastupili

su pored ~a~anskih veterana folklora i kulturno-umet-

ni~ka dru{tva PTT “Srbija “\oka Pavlovi}” i “Po-

let” iz Beograda, “Abra{evi}” iz Kraqeva, AKUD

“Svetozar Markovi}” SKC iz Kragujevca, GKUD “Sme-

derevo” iz ovog grada, “[umadija” iz Gorweg Milanov-

ca, ali i gosti iz Poqske, Folklorno dru{tvo balkan-

skih igara “Kolo” iz Bjalsko Bjala i Regionalno fol-

klorno dru{tvo “Jurgova” iz Jurgove. Urednik ovog

programa i predsednik Udru`ewa “Dukati” Bobo Vra-

ne{, ka`e da su gosti iz Poqske bili u~esnici progra-

ma i u drugim gradovima Srbije, Vrwa~koj Bawi, Kra-

gujevcu i Smederevu, a sve u organizaciji Udru`ewa

folklora „Dukati“ ^a~ak. Posebno su impresionirani

manastirima Ov~arsko-kablarske klisure, stalnom

postvkom Narodnog muzejau ^a~ku, tvr|avom u Smedere-

vu, Spomen parkom i Muzejom u [umaricama, a iznad

svega, qubazno{}u srpskog naroda.

Simpatije publike su deset devojaka Poqankiwa,

~lanica dru{tva „Kolo“ koje gaji igre svih naroda Bal-

kanskog poluostrva. Dru{tvo „Podhale“ Jurogov, je au-

tenti~no folklorno dru{tvo iz pripada kategoriji ta-

kozvanih br|anskih dru{tava ~iji su gradovi na veli-

koj nadmorskoj visini i imaju neke posebnosti u

izvo|ewu, jer se odlikuju sna`nim mu{kim igrama sa se-

kirama, a br|anski ponos im daje karakteristiku, da

kad zavr{e koreografiju, nemaju poklon ve} jednostav-

no podignu desnu ruku kao znak po{tovawa publike –

ka`e Vrane{.

Na sceni su razmeweni i pokloni, a u znak se}awa na

boravak u ^a~ku, i Srbiji, Bobo Vrane{ je gostima uru-

~io najnovije izdawe kwige “Manastiri Ov~arsko ka-

blarske klisure”, Delfine Raji} i Milo{a Timotije-

vi}a, U ime Udru`ewa „Dukati“, pomo} u realizaciji

programa Vrane{ je zahvalio Muzeju Grada ^a~ka, pred-

uze}u “Maestral plus”, Hidreolektrani „Elektromora-

va“ ^a~ak, ^a~anskoj banci, Sindikalnim organizaci-

jama Elektrodistibucije ^a~ak i Elektromorave, Sa-

mostalnom sindikatu Kompanije Sloboda, Televiziji

Galaksija, ^a~anskom glasu i TO^-u.

Udur`ewe folklora „Dukati“ u 2013. godini o~ekuju

jubilarni 10. Susreti koji }e biti oble`eni jo{ boga-

tijim programom.

Z. L. S.

DEVETI SUSRETI AMATERSKIH FOLKLORNIH ANSAMBALA, VETERANA

FOLKLORA, PEVA^KIH GRUPA I SOLISTA SRBIJE

VE^E FOLKLORA PORED ZAPADNE MORAVE

Nagrada publike pripala autorskom ti-

mu Neveni Haxi Jovan~i} i Ivanu [ija-

ku iz Beograda, koji su dobitnici i glav-

ne Nagrade Memorijala

Na zavr{noj sve~anosti 26. Memorijala Nade`de

Petrovi}, odr`anoj u sredu u Umetni~koj gale-

riji, dodeqena su priznawa nagra|enim autori-

ma i progla{en dobitnik Nagrade publike. Odlukom

stru~nog `irija, koji su ~inili Stevan Vukovi}, Dejan

Sretenovi} i Slobodan Miju{kovi} glavna Nagrada

Memorijala pripala je autorskom timu Neveni Haxi Jo-

van~i} i Ivanu [ijaku, kojima je ujedno pripala i Na-

grada publike, a to je samostalna izlo`ba. Wihov rad

progla{en je najatraktivnijim na 26. Memorijalu, jer

predstavqa inovativan dijalog sa temom manifestacije

“Duboki san”, a izveden je po najvi{im produkcijskim

standardima. Nagradu Umetni~ke galerije „Nade`da Pe-

trovi}“ dobio je, da podsetimo, Mr|an Baji} za rad

“Skulptura koja se zove slikarstvo”, koja problematizu-

je mit o Nade`di Petrovi} u istorijskom, memorijskom

i politi~kom smislu.

Nagra|enim autorima priznawa je uru~io Aleksan-

dar Da~i}, zamenik gradina~elnika ^a~ka za oblast

dru{tvenih delatnosti.

Osvrnuv{i se na kompletnu manifestaciju i kriteri-

jume, direktorka Umetni~ke galerije „Nade`da Petro-

vi}“ i Memorijala Milica Petronijevi} je istakla da

je 26. Memorijal kao bijenale, prakti~no zapo~eo pre

dve godine, kada su zapo~eli i pregovori sa dr Jelenom

Stojanovi}, selektorom i umetni~kim direktorom ma-

nifestacije. Ovogodi{wi Memorijal ~inile su tri iz-

lo`be i tri interaktivne radionice u kojima je u~estvo-

valo deset umetnika, me|u wima ~etvoro iz inostran-

stva, i vi{e stotina u~enika i gra|ana, ~ime je Memori-

jal ostvario svoju misiju, jer je privukao publiku.

Pomak u vrednosti 26. Memorijala je napravila se-

lektorka Jelena Stojanovi} iniciraju}i 16 autora iz

sveta, ~iji se tekstovi nalaze u “^itanci”, koja ostaje

kao trajno dostignu}e ove manifestacije i nezaobilazno

{tivo u izu~avawu istorije umetnosti 21. veka, istakla

je Milica Petronijevi}.

Nevena Haxi Jovan~i} je zahvalila na maksimalnoj

po`rtvovanosti i profesionalnom radu qudi u Umet-

ni~koj galeriji, kao i Mr|an Baji}. Predstavqena je i

mlada pripravnica Marija Radisav~evi}, koja je upravo

dobila nagradu Pavle Beqanski. U umetni~kom progra-

mu nastupili su Karoq Maro~ik, flauta i Gvozden

Stankovi}, gitara.

Pokroviteq 26. Memorijala i wegov osniva~ je Grad

^a~ak, a manifestaciju su pomogli i Ministarstvo kul-

ture, ustanove kulture i brojni pojedinci.

Z. L. S.

ZAVR[EN 26. MEMORIJAL NADE@DE PETROVI]

DODEQENE NAGRADE

Nevena Haxi Jovan~i}, Aleksandar Da~i} i Milica Petronijevi}

PETAK 19. NOVEMBAR 2012. GODINE 19

marketing 032/342-276

Dom kulture

Petak, 9. novembar - Predstava JDP "SUMWIVO

LICE", Velika sala, 20 ~asova

Utorak, 13. novembar - Predavawe "OSTVARITE

VA[E CIQEVE", Velika sala, 19,30 ~asova

Sreda, 14. novembar - Drugi internacionalni SALON

FOTOGRAFIJE, Sredwi i gorwi hol, 19 ~asova

^etvrtak, 15. novembar - "^AROBWAK IZ OZA" pozori{na predstava za decu

gluma~ke radionice Doma kulture, Velika sala, 11 ~asova

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena

Ra

n|i}

Narodni muzej

- "Blago narodnog muzeja od 2002-2012", povodom 60 godina osni-

vawa Muzeja

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9

do 13 ~asova

Gradska biblioteka „V. P. DIS“

- Utorak, 13. novembar -

prezentacija kwige "Ka korisnici-

ma sa invaliditetom" autorke

Dragane Milunovi}, O[ "1.

novembar", 13 ~asova

Istorijski arhiv

- Izlo`ba

„Jugoslovensko -

francuski odnosi

1918-1941”

5D BIOSKOP - u zgradi Doma

kulture (pored ulaza u

Biblioteku) - filmovi u tra-

jawu do 10 minuta, 250 dinara

za jednu projekciju i popusti za

porodicu i grupe. Radno vreme

od 10 do 23 ~asa.

Kafe "[TO DA NE"

- Petak, 9. novembar - „REHAB BAND“, 23 ~asa

Kafe klub „VELVET“

Subota, 10. novembar

- svirka benda

„BETTY BOO”, 23 ~asa

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

„SRPSKI PAB”

- Petak, 9. novembar

"NEZVANI^NA VERZIJA", 22 ~asa

- Subota, 10. novembar

„HIPNAGOGA SLIKE & ODGOVOR”, 22 ~asa

20 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINERECEPTI

- 750 g gove|e pe~enice

- Dve glavice crnog luka

- [argarepa

- Koren od celera

- Tri, ~etiri zrela paradajza

- Ka{ika uqa

- Dva lista lorbera

- Malo crnog vina i ~a{a vode

- Ka{ika su{enih pe~urki

- Su{eni za~ini, so, mleveni i

biber u zrnu

SASTOJCI

Odrezati vrhove i korenaste delove praziluka. Ra-

se}i ga po du`ini do sredine i dobro ga oprati. U

{erpi rastopiti maslac i dodati praziluk. Posuti

ga za~inima i dinstati. Doliti nepunu {oqu vode,

poklopiti i kuvati povr}e oko 20 minuta. Izvaditi

i osu{iti praziluk, a potom ga slo`iti u vatrostal-

nu ~iniju i odozgo pore|ati re`weve sira i pe}i sve

dok se on ne rastopi. Posuti jelo paprikom i, po

`eqi, slu`iti uz krompir pire.

GOVEDINA U

POVR]U I VINU

Dva dana

Strpqewe, strpqewe

Vreme pripreme:

Te`ina:

ORA[^I]I

PRIPREMA

- 250 g oraha

- Limun

- 250 g {e}era u prahu

- Kakao

SASTOJCI

SASTOJCI

- Kilogram praziluka

- Ka{ika maslaca ili marga-

rina

- Ka{i~ica su{enog me{anog

povr}a

- 125 g ka~kavaqa

- Malo qute paprike, soli,

morskog ora{~i}a i bibera

PRAZILUK

ZAPE^EN SA SIROM

Nepun sat

Laganica

Vreme pripreme:

Te`ina:

Pe~enicu posoliti i pobiberiti.

Oqu{titi luk, {argarepu i koren celera

ise}i na krupne kocke. Zagrejati uqe i meso

pr`iti dok ne dobije lepu, mrku boju. Izvadi-

ti ga i u istom loncu pr`iti povr}e pet minu-

ta. Dodati za~ine i bra{no i pr`iti jo{ dva,

tri minuta. Ubaciti paradajz, crno vino i vo-

du. Dodati meso, poklopiti ga i lagano din-

stati sat i po uz povremeno okretawe mesa.

Procediti preliv, kuvati ga sa su{enim pe-

~urkama i za~initi.

PRIPREMA

U porcelanskom sudu zamesiti testo od mlevenih oraha,

{e}era u prahu i limunovog soka. Podeliti ga na dva de-

la. U drugu polovinu staviti kakao rastvoren sa malo vo-

de. Od testa praviti kuglice u obliku oraha. Belo testo

sastavqati sa tamnim. Ora{~i}e ne pe}i ve} ostaviti

dva, tri dana da se osu{e.

PRIPREMA

Oko dva sata

Nije stra{no

Vreme pripreme:

Te`ina:

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

KAKO DA OD BA[TA I BALKONA STVORITE SOPSTVENI RAJ

21BA[TE I BALKONI

Sreda, 14. novembarUtorak, 13. novembarPonedeqak, 12. novembarPetak, 9. novembar Nedeqa, 11. novembarSubota, 10. novembar

160

C

00

C

170

C 160

C 190

C 150

C 170

C

30

C

160

C

30

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 15. novembar

Delimi~no obla~noSun~anoDelimi~no obla~no Obla~no

20

C 40

C50

C30

C

Delimi~no obla~noDelimi~no obla~no Obla~no

Plo~nici su efektni

kao ba{tenske oblo-

ge koje se dosta kori-

ste u na{em ba{to-

vanstvu. Postoje raz-

li~ite vrste u zavi-

snosti od tipa plo~a

i od toga da li su

one povezane beto-

nom, ili se u fugama

razvija neka biqka.

Kod nas su plo~nici

tipi~an element

dvori{ta. Najvi{e

se koriste plo~nici od ka-

mena (od kamenih plo~a,

{kriqaca), koji su i naj-

jeftiniji. [kriqci imaju

prirodno nepravilan ob-

lik, koji kada se postave u

plo~nik daju veoma {aren

i dinami~an efekat, i ne

stvaraju duga~ke i prave

linije, kao betonske plo~e

pravilnog oblika. Se~ene

kamene plo~e re|e se kori-

ste. Polirani se~eni ka-

men nije pogodan za

stvarawe ba{tenskih sta-

za i plo~nika, i treba ga

izbegavati.

Plo~nici od ba{ten-

skih plo~a imaju potpuno

druga~iji ukrasni efekat,

nego oni koji su

napravqeni od kamenih

plo~a. Ve}ina savremenih

modela betonskih plo~a

postavqa se tako da elimi-

ni{e pojavu duga~kih, pra-

vih linija ili nizova, ka-

rakteristi~nih za klasi~-

ne modele. Iako retko, u

prodaji su i ba{tenske

plo~e nepravilnog obli-

ka, sli~ne kamenim. Kod

betonskih plo~a postoji

niz prednosti, a glavne su

veliki izbor boja, garan-

tovana ja~ina i standardi-

zovan kvalitet.

Povezivawe plo~a poja-

~ava ja~inu i trajnost pod-

loge, a istovremeno

smawuje i potrebu za

odr`avawem. Naj~e{}i

problem kod ove vrste

plo~nika je pucawe fuge i

rast korova izme|u plo~a.

Nedostatke ima i stabilan

vezivni materijal. Na pr-

vom mestu on zape~ati po-

vr{inu zemqe ispod sebe,

li{ava je vlage i vazduha,

a to ote`ava razvoj korena

stabla koje se nalazi u

blizini. Drugi va`an pro-

blem je ve}a ve{ta~ka po-

vr{ina. Tako se plo~nici

zagrevaju, su{e vazduh i

ote`avaju razvoj biqaka u

wihovoj blizini, ali po-

goduju razvoju nekih

neprijateqa, poput griwa.

Plo~nici sa travnatom

ili cvetnom fugom su veo-

ma lepi i obi~no u tom po-

gledu prevazilaze povezane

varijante. Kratkog su veka,

{to je posledica postepe-

nog slegawa plo~a u zemqu

i wihovog krivqewa u raz-

li~itim pravcima. Da bi

se prevazi{li ovi proble-

mi, potrebno je da se peri-

odi~no neke plo~e, ili ceo

plo~wak ponovo postavi, a

da se podloga dopuni pe-

skom.

Plo~nici sa biqkama iz-

me|u plo~a zahtevaju vi{e

nege, u zavisnosti od vrste

biqaka, travnate sme{e

ili cve}a. Plo~nici sa

travnatom fugom imaju

boqi vodeni i vazdu{ni

re`im, {to omogu}ava od-

li~an razvoj korena biqa-

ka ispod wih. Ozbiqan ne-

dostatak ove vrste plo~ni-

ka je wihova nestabilnost

za te{ka prevozna sred-

stva, jer mogu da ih o{tete,

~ak i ako pro|u samo jed-

nom, a to zna~i da nisu po-

godni za prilaze gara`i.

Aleje, trotoari i staze,

koje koriste te{ka prevo-

zna sredstva i mehanizaci-

ja, zahtevaju da se koriste

modeli sa ve}om povr{i-

nom, dok je za povr{ine

koje su namewene samo

qudima va`na estetika.

Potpuno je normalna

pojava da se na fugama

plo~nika za godinu-dve

pojave pukotine, u koje br-

zo dospeva seme koje

po~iwe da raste i tako se

plo~nik pretvara u plo~-

nik sa travnatim fugama.

Pojava biqaka, naro~ito

vi{ih, nije lepa, ve} iri-

tira i ba{tovani ih ~esto

~upaju, {to nije dobro.

Najboqi na~in da ukloni-

te korov u pukotinama

plo~nika je kori{}ewe to-

talnog sistemskog herbi-

cida iz grupe glifosata.

Korov se prska koncentro-

vanim rastvorom prepara-

ta i vode, zatim se ostavi

10-15 dana, dok po`uti i

isu{i se. Najlak{e je da se

ostali deo ukloni gorio-

nikom. Svako ~upawe vodi

do pove}awa rupa i pro-

blema. Kada su fuge o~i-

{}ene, mogu da se pa`qivo

popune rastvorom cementa

koji dopire u pukotine i

zatvara ih.

An|elija Milojkovi}, An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitektapejza`ni arhitekta

PPripremila: N. R.Pripremila: N. R.

PLO^NICI U BA[TI

22 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINEDE^JA STRANA

Hapse lopove i one {to

provaquju.

Radojica Radenkovi}

Zaustavqaju kola.

Vawa Tanaskovi}

Reguli{u saobra}aj. Hapse qude {to

kradu i {to la`u.

Milan Mla|enovi}

Daju kazne ko vozi br`e.

Tamara Je~menica

[TA RADE POLICAJCI?

Odgovaraju deca iz vrti}a "Poletarac" uzrasta 4, 5 godina

NOJ[VAN[TAJN

Dvorac sme{ten u Bavarskim Alpima u Nema~koj. Sagradio ga je Ludvig II Bavarski.

Ovo je najbajkovitiji zamak, koji je najvi{e kori{}en u filmovima, a kao inspiracija

poslu`io je i Dizniju. Od planiranih 228 prostorija, zavr{eno je samo 16. Zanimqivo

je da je kraq ovaj dvorac stvorio samo za sebe i nije nameravao da bude dostupan javno-

sti, me|utim on je ovde prespavao samo 11 no}i. Odmah nakon wegove smrti, vrata dvor-

ca postala su {irom otvorena za posetioce. Danas kroz wega pro|e i 6.000 turista dnev-

no.

DVORAC

GROFA DRAKULE

Nalazi se u Transilvani-

ji, u Rumuniji, a sazidan je za

ozlogla{enog plemi}a - Vla-

da III Tepe{a, vladara pozna-

tog po najbrutalnijim meto-

dama mu~ewa i nabijawu na

kolac. U kwigama i filmovi-

ma Tepe{ je predstavqen kao

~udovi{te i vampir, ali za

gra|ane Rumunije predstavqa

heroja, jer se ve{to borio

protiv Turaka. Ovaj dvorac je

sada glavna rumunska turi-

sti~ka atrakcija.

[ENONSO

Nalazi se u Francu-

skoj, u dolini Loare.

Smatra se damskim

dvorcem, jer su upravo

`ene obele`ile wegovu

istoriju. Dugo je bio u

vlasni{tvu kraqevske

porodice Francuske,

prevenstveno kraqa

Fransoe I, koji je u wemu

ugo{}avao svoje

qubavnice. Od 1913. go-

dine dvorac je u vlasni-

{tvu plemi}ke porodi-

ce, ~iji su potomci i

dana{wi vlasnici.

DVA LOKVAWA

OKO PAWA.

odgovor:

ZUBE NEMA,

RUKU NEMA, A

OPET HVATA I

UJEDA.

zima

odgovor:

IZA\E VILA

IZA CEROVNI-

KA I PROSU

BEZBROJ ZLAT-

NIKA.

odgovor:

JA VAS NOSIM,

A VI MENE.

obu}a

odgovor:

u{i

JA IMAM

JEDNU POWAVU,

SAV SVET

POKRIJE, SAMO

MORE NE MORE.

odgovor:

sneg

sunce

Zagonetke su u po~etku predstavqale kulturne formule, u kojima se krio mitski

smisao, a kasnije su se pretvorile u dru{tvenu zabavu, u obliku o{troumnosti i

dosetqivosti. One su tako|e vredni svedoci domi{qatosti srpskog naroda.

Re{ite neke od srpskih narodnih zagonetki!

NAJLEP[I

DVORCI NA SVETU

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 23MLADI

GDE I [TA SVE STUDENTI MOGU DOBITI SA POPUSTOM UZ INDEKS?

Neki smatraju da

studentski `ivot

p o d r a z u m e v a

u~ewe, u~ewe i samo

u~ewe, preznojavawe na is-

pitima u i{~ekivawu koja

}emo pitawa izvu}i, ali

studentski `ivot ima i

svojih vrlina. Naravno, u

wih spadaju nova poznan-

stva, dru`ewe, `urke i ra-

zni studentski provodi,

ali pored svega toga, in-

deks ne donosi samo ocene,

ve} i razne beneficije.

Veliki je broj studena-

ta koji ne znaju kakve

prednosti imaju u odnosu

na “obi~ne smrtnike”, za-

to }emo u ovom tekstu na-

vesti neke od wih, da bi

svi mogli maksimalno da

iskoriste studentski `i-

vot, u svakom smislu.

Naravno, svi znaju

prednosti studentskog do-

m a

i menze, koji

su bitni onima koji dola-

ze u ^a~ak iz drugih gra-

dova. Ali, studenti uz in-

deks i neke vrste kartica,

mogu iskoristiti razne

primamqive popuste.

Kartice

Me|unarodna student-

ska identifikaciona kar-

tica (ISIC kartica) u 110

evropskih zemaqa pred-

stavqa zvani~ni doku-

ment, odnosno potvrdu da

je osoba student i omogu-

}ava niz popusta u tim

zemqama. Kartica EU-

RO 26, namewena je sa-

mo osobama mla|im od

26 godina i tako|e,

predstavqa valid-

ni dokument po-

mo}u koga stu-

denti ostvaruju

popuste {i-

rom Evrope.

Kakvi su

sve popu-

sti u

pitawu i

gde, najbo-

qe je prove-

riti na sajto-

vima ovih organiza-

cija – www.euro26.org i

www.isic.org. Popusti uz

ove kartice odnose se na

`elezni~ki i autobuski

saobra}aj, sme{taj u ho-

stelima i hotelima, ra~u-

ne u restoranima i kafi-

}ima, ulaznice za muzeje i

pozori{ta…

Kada je u pitawu auto-

buski prevoznik iz ^a~ka

“Autoprevoz”, dovoqno je

da uz sebe imate va`e}i

indeks i dobijate popust

od 20 odsto na kartu u jed-

nom pravcu i 40 odsto po-

pusta na povratnu kartu

za Beograd.

Zdravstvene olak{ice

Va`no je da studenti

znaju da postoje i zdrav-

stvene finansijske olak-

{ice za wih. Naime, u na-

{em Domu zdravqa, svi

redovni studenti, bilo

oni na buxetu ili samofi-

nansiraju}i, ako su staro-

sti do 26 godina, imaju

pravo na besplatne stoma-

tolo{ke usluge. Pored

Doma zdravqa, i privatna

stomatolo{ka ordinacija

“Apex”, koja se nalazi u

ulici Dragi{e Mi{ovi-

}a, nudi 20 odsto popusta

studentima. Potrebno je

samo poneti indeks na

uvid.

Stipendije

Oni koji su se ozbiqno

posvetili studijama, pi-

{u nau~ne radove ili ra-

de neke vrste

istra`ivawa, tako|e mo-

gu imati razne podstica-

je od stranih, ali i doma-

}ih organizacija. O raz-

li~itim nagradnim kon-

kursima, studentskim

programima i organiza-

cijama saznajte sve na veb

portalu www.najstu-

dent.com.

Ministarstvo prosve-

te i nauke svake godine

dodequje studentske sti-

pendije, a pravo na wih, u

skladu sa zakonom, imaju

studenti visoko{kol-

skih ustanova, ~iji je

osniva~ Republika Srbi-

ja, autonomna pokrajina

ili jedinica lokalne sa-

muprave, a koji su upisa-

ni prvi put u teku}oj

{kolskoj godini na stu-

dije prvog, drugog ili

tre}eg stepena. Podnosi-

oci zahteva za stipendiju

moraju biti studenti ko-

ji nisu gubili nijednu go-

dinu tokom studija, koji

su polo`ili sve ispite

iz prethodnih godina i

postigli prose~nu ocenu

najmawe 8,50, a imaju pre-

bivali{te na teritoriji

Republike Srbije. O

detaqima saznajte vi{e

na sajtu www.stipendije.rs.

Na ovom portalu tako|e,

mo`ete saznati i za sti-

pendije nekih doma}ih

ili stranih preduze}a i

raznih nevladinih orga-

nizacija, koje vam pru`a-

ju mnoge povoqnosti, od

nov~ane pomo}i do studi-

rawa i usavr{avawa u

inostranstvu.

Putovawa

I za kraj, za one najbo-

qe me|u najboqima, pome-

nu}emo da svake godine

Evropski pokret u Srbi-

ji {aqe 200 najboqih

studenata iz na{e zemqe

na besplatno jednomese~-

no putovawe Evropom.

Studenti dobijaju “In-

ter rejl” karte za voz, stu-

dentske kartice sa popu-

stima za sme{taj i ula-

znice za muzeje. Po{to su

u pitawu najboqi, stu-

denti koji sti~u mogu}-

nost putovawa, moraju

imati prosek iznad 8,5.

Nije lo{e “zagrejati sto-

licu” tokom zime, a leto

provesti putuju}i Evro-

pom. Zato savetujemo vre-

dan rad, a u pauzama malo

istra`ivawa po Inter-

netu, kako biste saznali

na {ta sve imate pravo

ako ste student.

I. R.

Potrebno je samo

malo intereso-

vawa,

istra`ivawa i

raspitivawa

kako bi stu-

denti saznali

kakve sve bene-

ficije imaju

zahvaquju}i in-

deksu

STUDENTSKE BENEFICIJE

Dana{wi stil `i-

vota i brzi tempo

ne ostavqaju ba{

mnogo slobodnog vremena

na raspolagawu. Mnogo

mawe ga imaju oni koji

rade, imaju decu i druge

porodi~ne obaveze. Ne-

{to vi{e, sigurno ga

imaju mladi.

Sredwo{kolci, studenti

i oni koji jo{, na nesre-

}u, ne mogu da na|u posao,

pa slobodnog vremena

imaju na pretek. Poku{a-

li smo da od na{ih mla-

dih sugra|ana saznamo ka-

ko provode slobodno vre-

me.

- Slobodno vreme bih

volela da provedem u bio-

skopu, gledaju}i neki do-

bar film, da o`ivim taj

ose}aj kako je sedeti u bi-

oskopu sa dru{tvom, ali

to nije mogu}e, jer u na-

{em gradu ne radi nije-

dan bioskop - rekla nam je

dvadesetogodi{wa Mari-

ja, a deset godina starija

od we Jana, ka`e, da naj~e-

{}e slobodno vreme pro-

vodi van ^a~ka, jer u na-

{em gradu za wu nema ni-

{ta zanimqivo. Mladi

ka`u da vikend obi~no

iskoriste da odu u neki

drugi grad ili na neku

obli`wu planinu, zimi,

naravno, ako im to omugu-

}avaju finansije kojima

raspola`u.

Oni koji nisu ba{

mnogo probirqivi, doda-

ju da naj~e{}e odlaze na

svirke u neki od lokalnih

kafi}a, i hvale doma}e

ugostiteqe da u posledwe

vreme u na{em gradu, u sve

ve}em broju klubova, bar

za vikend, mo`e da se u`i-

va uz dobru svirku.

- Volim da gledam Te-

niski turnir, kada se

odr`ava u ^a~ku, jer i ja

igram tenis i tome posve-

}ujem najvi{e slobodnog

vremena. A volim da vo-

zim rolere i biciklu -

pri~a nam Ana. Imali

smo jo{ sagovornika koji

su qubiteqi sporta i ko-

ji ka`u da leti slobodno

vreme naj~e{}e provode

na atletskoj stazi, ko-

{arka{kim i fudbal-

skim terenima, dok zimi

sa dru{tvom iznajme neku

od sportskih sala i u woj

rekreativno igraju ko-

{arku ili fudbal, kad

god imaju vremena.

Neki mladi slobodno

vreme provode

iskqu~ivo uz televizor,

jer nisu qubiteqi pri-

rode ... Mnogi bi voleli

da u na{em gradu ima vi-

{e kulturnih i zabavnih

manifestacija, koje bi

u~inile da slobodno

vreme ^a~ana bude sadr-

`ajnije nego {to je to

slu~aj danas.

^A aktivisti

KAKO MLADI U ^A^KU

PROVODE SLOBODNO VREME?

24 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

Da bi predlog odluke o

buxetu op{tine Lu~ani

za 2013. godinu bio {to

preciznije definisan, utvr|eni

prioriteti i predvi|ena ravno-

merna raspodela sredstava iz

op{tinske kase, predsednik Op-

{tine Lu~ani Mladomir Srete-

novi} sa saradnicima, odr`ao je

nekoliko sastanaka sa buxetkim

korisnicima.

Na sastanku sa direktorima

{kola i vrti}a predsednik Sre-

tenovi} je insistirao da, osim

za redovne aktivnosti ovih

ustanova, u buxetu budu predvi-

|ena sredstva i za sanaciju i re-

konstrukciju seoskih {kola i

pomo}nih objekata. Obaveza di-

rektora je da sagledaju potrebe

{kola i kada je re~ o osavreme-

wavawu kabineta, laboratorija

i nabavci ra~unara. Osim toga,

oni moraju doneti i plan eduka-

cije kadrova koji deci treba da

prenose inovirane i savremene

programske sadr`aje, dogovore-

no je, pored ostalog, na sastanku

sa predstavnicima obrazovnih i

pred{kolske ustanove.

U Gu~i i Lu~anima predsed-

nik Sretenovi} je 2. i 5. novem-

bra razgovarao sa predsednici-

ma 37 mesnih zajednica i tom

prilikom ih informisao o svim

aktivnostima koje moraju obavi-

ti u ciqu priprema za organizo-

vawe izbora u MZ. Obave{teni

su da bi izbore za nove savete i

izja{wavawe za zavo|ewe samo-

doprinosa u narednom ~etvorog-

di{wem periodu trebalo da

sprovedu slede}eg meseca. Zbog

toga, aktuelni predsednici MZ

moraju do kraja ove sedmice da

nadle`nim op{tinskim uprava-

ma u pisanoj formi dostave

predloge o visini samodoprino-

sa i plan rada za narednu godi-

nu, da bi u op{tinskom buxetu

blagovremeno bila predvi|ena

sredstva za najva`nije projekte u

mesnim zajednicama.

Predsednici mesnih zajedni-

ca i op{tinske slu`be se moraju

anga`ovati i omogu}iti regi-

strovanim poqoprivrednim do-

ma}instvima da iskoriste op-

{tinske subvencije u ukupnom

iznosu od 10 miliona dinara,

namewenih za nabavku ozimih

`ita, osemewavawe grla i kupo-

vinu sadnica vo}a. U mesnim za-

jednicama je evidentirano sedam

- osam klizi{ta, za ~iju sanaci-

ju je odlukom o rebalansu buxeta

izdvojeno 3,3 miliona dinara,

odnosno 3,5 miliona dinara za

popravku puteva, re~eno je jo{

na sastancima op{tinskih ~el-

nika sa predstavnicima MZ.

Predsednik Sretenovi} je ista-

kao i da su rebalansom obezbe|e-

na zna~ajna sredstva i za soci-

jalnu za{titu, anga`ovawe ge-

rontodoma}ica, otvarawe Na-

rodne kuhiwe. Osim toga, svako

novoro|en~e dobilo je po 200

evra iz buxeta, iz koga su obezbe-

|ene i nov~ane nadoknade za ne-

zaposlene porodiqe.

U ciqu izrade {to realnijeg

buxeta za 2013. godinu, koji }e

biti izlo`en na javni uvid u

drugoj polovini novembra,

obavqeni su razgovori i sa nad-

le`nima iz Centra za kulturu,

Biblioteke, Centra za socijal-

ni rad i Direkcije za izgradwu

i komunalnu delatnost.

Stonoteniserski tur-

nir osoba sa inva-

liditetom “^a~ak

2012” okupio je vi{e od 40

sportista od Leskovca do

Subotice. Oni su se na jed-

nodnevnom turniru u

utorak, u Domu slepih, tak-

mi~ili u tri kategorije.

Doma}in im je bilo

Udru`ewe paraplegi~ara

^a~ak, a organizaciju

takmi~ewa pomogao je i

Grad.

- Stigli su i Borislava

Peri} Rankovi}, osvaja~i-

ca srebrne medaqe na Pa-

raolimpijadi u Londonu,

pet-{est reprezentativaca

iz drugih i tri iz na{eg

grada. I oni su osvajali

medaqe na evropskim i

svetskim prvenstvima. Svi

takmi~ari su do{li rano

ujutru i vratili se popod-

ne, tako da nije bilo pro-

blema zbog sme{taja. Osim

{to ^a~ak nema uslove za

sme{taj osoba sa invalidi-

tetom, ve}ina wih ni-

je ni u mogu}nosti da

plati du`i boravak

ovde - ka`e Vladan

Petkovi}, predsednik

Udru`ewa paraplegi-

~ara ^a~ak.

Dolazak osvaja~ice

medaqe iz Londona i

ostalih reprezentati-

vaca obradovao je sve,

od takmi~ara do orga-

nizatora i posetila-

ca turnira. Najboqe

od svega, Borislava

se, na neki na~in, slu-

~ajno na{la tu.

- Nije trebalo da

do|em, ali ~lanovi mog

kluba nisu imali prevoz,

pa sam ponudila da ih do-

vezem. Kad sam ve} tu, za-

{to se ne bih takmi~ila?

Svakom sportisti mnogo

zna~i prisustvo nekoga ko

je osvajao medaqe na veli-

kim takmi~ewima. Najpre,

daju sve od sebe dok igraju,

a drugo mi smo im podsti-

caj da sami treniraju vi{e i

budu {to boqi - ka`e Bori-

slava. Ona je u Londonu

osvojila srebro u klasi T - 4

i nije jedina Novosa|anka

koja je donela medaqu u Sr-

biju.

- Kao i na svakom

takmi~ewu i na Olimpija-

di svi poku{avaju da budu

najboqi i osvoje medaqu.

Geslo olimpijskih igara

vi{e nije: “Va`no je u~e-

stvovati”, nego: “Va`no je

pobediti”. Svaka borba je

bitna, svaki poen. Ponekad

ba{ taj jedan poen mo`e

itekako da odlu~i.

Posle wenog i uspeha

ostalih paraolimpijaca,

stoni tenis osoba sa inva-

liditetom do`ivqava pra-

vu ekspanziju. Osim para-

plegi~ara, ovaj sport

okupqa i ostale invalide.

- U Kragujevcu ni~u no-

vi klubovi. Pokrenuli smo

i streqa{tvo, plivawe, se-

de}u odbojku. Invalidima

su nedostajala takmi~ewa.

^a~ani se odavno takmi~e

i bore za svoje mesto pod

suncem. Zato je Vladan Pet-

kovi} najboqi rukovodi-

lac u Srbiji - stigle su po-

hvale od Neboj{e ^uki}a,

~lana kluba Kragujev~a-

nin.

Z. J.

PREDSEDNIK OP[TINE LU^ANI MLADOMIR SRETENOVI] ODR@AO SASTANKE SA BUXETSKIM KORISNICIMA

UTVRDITI PRIORITETE

I PARE RAVNOMERNO DELITI

U ^A^KU ODR@AN STONOTENISERSKI TURNIR OSOBA SA INVALIDITETOM

Predsednik op{tine Ivawica Milomir Zori} i ge-

neralni sekretar Stalne konferencije gradova i

op{tina \or|e Stani~i} potpisali su Memorandum o

saradwi na ostvarivawu projekta „Unapre|ewe poslov-

nog okru`ewa na lokalnom nivou kroz regulatornu re-

formu“. Ciq projekta je stvarawe osnova za boqe po-

slovno okru`ewe u lokalnim samoupravama, a ivawi~ka

op{tina je jedna od prvih pet u kojoj }e on biti realizo-

van. Ivawica je ukqu~ena u projekat zahvaquju}i napo-

rima koje ula`e u poboq{awe investicione klime i

unapre|ewe rada administracije.

- Ovaj projekat je zna~ajan za lokalnu samoupravu zbog

skra}ewa procedura i procesa prilikom izdavawa gra-

|evinsko-pravnih dozvola, imovinsko-pravnih odnosa,

inspekcijskih poslova, poreske administracije i to je

ono {to se uklapa u politiku smawewa procedura na ni-

vou ministarstava i dr`avne administracije – istakao

je Milomir Zori}.

Projekat bi u Ivawici trebalo da se zavr{i do kra-

ja 2013. godine, a realizuje se jo{ i u Vladi~inom Hanu,

Kwa`evcu, Kawi`i i Bajinoj Ba{ti. Finansijski ga

podr`ava [vajcarski dr`avni sekreterijat za ekonom-

ske poslove (SEKO).

@ENE KATEGORIJA

OD JEDAN DO PET KOLICA

1. Borislava Peri} Jankovi} (Novi Sad)

2. Tawa Mika{evi} (^a~ak)

3. Sawa Mitrovi} (Beograd)

4. Zorica Popadi} (Beograd)

MU[KARCI OD JEDAN DO PET KOLICA

1. Mitar Paliku}a ([abac)

2. Budimir Mali{i} (Beograd)

3. Goran Perli} (Zrewanin)

4. Goran [ehovac (Beograd)

MU[KARCI OD [EST

DO DESET STOJE]I

1. Dragan Bun~i} (Novi Sad)

2. ^edomir Markovi} (Ni{)

3. Dejan Oklobxija (Smederevo)

4. Slobodan Milosavqevi} (^a~ak)

U IVAWICI POTPISAN

DOKUMENT O SARADWI

SMAWEWE

ADMINISTRATIVNIH

PROCEDURA

TAKMI^ILA SE I VICE[AMPIONKA IZ LONDONA

Borislava Peri} Rankovi}

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 25SPORT

Upetom kolu Ko{arka{ke lige Sr-

bije Borac Mocart sport igubio je

u Ni{u od Konstantina, 68:51. Tre-

nutno ^a~ani zauzimaju 11. mesto na tabe-

li KLS sa osvojenih {est bodova. U nared-

nom kolu do~ekuju Beograd. Utakmica }e

biti odigrana u subotu, u 19 ~asova, u hali

KK Borac.

Kadeti Borac Mocart sporta pora`eni

su pro{le subote od Crvene zvezde sa 58:69.

Ovo im je prvi poraz u ABS Elektro kadet-

skoj ligi Srbije. U ~etvrtom kolu sutra u

Leskovcu igraju sa Aktavis akademijom.

Juniori su pobedili Radni~ki u Kragu-

jevcu sa 70:64. U narednom kolu do~ekuju

Partizan. Utakmica je danas u 20,30 ~aso-

va u hali KK Borac.

I ^a~anska Mladost je pora`ena od

imewaka iz Zemuna sa 62:73. U sedmom kolu

Druge mu{ke lige Srbija Mladost na svom

terenu igra sa zrewaninskim Proleterom

Naftagas.

Za razliku od wih kadeti su savladali

Aktavis akademiju, 96:75. Utakmicu ~etvr-

tog kola ABS Elektro kadetske lige

ko{arka{i Mladosti igraju sutra u Zaje-

~aru sa istoimenom ekipom.

@elezni~ar je u ^a~ku savladao Slogu

iz Po`ege, 76:66. Pobedio je u sredu i Zla-

tibor iz ^ajetine, a u {estom kolu do~eku-

je Priboj.

^a~ak 94 i daqe je lider na tabeli Dru-

ge mu{ke regionalne lige. U subotu je sa-

vladao U`ice, a u petom kolu do~ekuje Mi-

le{evac iz Prijepoqa. Utakmica }e biti

odigrana u subotu.

Posle ubedqivog trijumfa u po-

lufinalnoj utakmici protiv

legionara iz Sremske Mitro-

vice (36:6), ~a~anske An|eoske ratnike

deli samo jedan me~ do titule {ampio-

na Juniorske lige. Na megdan ^a~anima

dolaze Panteri iz Pan~eva i ovo }e bi-

ti repriza pro{logodi{weg finala iz

koga su Pan~evci, posle neizvesne zavr-

{nice, iza{li kao pobednici. Sada

Ratnici `ele da im se odu`e za taj po-

raz i na ovoj utakmici imaju prednost

doma}eg terena.

- Panteri su nam stari du`nici, od-

li~no se poznajemo. O~ekujem neizve-

snost do samog kraja. Pozivam sve su-

gra|ane da do|u na utakmicu i pru`e

nam podr{ku - ka`e Aleksandar \eni},

kapiten ofanzivne linije ratnika.

Za bitku sa Panterima spremni su i

ostali ratnici.

- Ovo }e biti najte`i ispit do sada.

Kako smo krenuli, sve ispite pola`emo

sa desetkama, nadamo se da }e tako biti

i ovoga puta. Verujem da mo`emo do ti-

tule - re~i su Aleksandra Da{i}a, de-

fanzivca Ratnika.

Utakmica An|eoski ratnici - Pan-

teri bi}e odigrana u nedequ na stadio-

nu FK BIP. Po~etak je u 13 ~asova.

PRVA LIGA

ZAPAD @ENE

SEDMO KOLO

^a~ak - Junior 24:27

Posle sedam kola ^a~ak je 10. na

tabeli sa tri boda. U osmom kolu gostu-

ju ekipi Loznica grad.

MU[KA

REGIONALNA

LIGA ZAPAD

PETO KOLO

Mladost - [amot

32:11

Beli an|eo - Atenica

(utakmica odlo`ena za 2.

decembar)

U {estom kolu

Atenica igra u Ariqu

protiv istoimene ekipe,

a Mladost gostuje Omladincu u Gorwem

Milanovcu. Posle pet odigranih utak-

mica Mladost je prva na tabeli sa osam,

a Atenica osma sa dva osvojena boda.

Za 15 dana o~ekuje nas i gradski

derbi Mladost - Atenica.

Sada ve} biv{i selektor

vaterpolo reprezentacije

Dejan Udovi~i} nedavno je sa

novom ekipom Radni~ki Kragujevac

boravio u Atomskoj bawi Gorwa

Trep~a. Tom prilikom saznao je i da

u ^a~ku uspe{no radi Vaterpolo

klub Borac. No, na{ klub

funkcioni{e samo leti, po{to u

gradu nema zatvorenog bazena koji bi

momcima i devojkama omogu}io da

treniraju i zimi.

- Nisam znao da ^a~ak ima

Vaterpolo klub i drago mi je da to

~ujem. Do{li smo u Kragujevac, ali

taj grad je samo deo na{e misije.

Nameravamo da qudima koji ne{to

zna~e u ovoj dr`avi objasnimo

koliko je za ovaj sport va`na

infrastruktura. Moramo biti

svesni da bez zatvorenih bazena

ni{ta ne mo`emo uraditi. Odavno

je prevazi|en rad samo leti, mada

bi tada trebalo da budu klupska

takmi~ewa. Mo`e se dogoditi da

veliki broj dece posle du`e zimske

pauze odustane. Kako ^a~ak, tako bi

Kraqevo i ostali gradovi trebalo

da imaju zatvorene bazene. Nedavno

ga je U`ice dobilo, {to mi je ba{

drago. U svakom slu~aju, otvoren

sam za saradwu - poru~io je Dejan

Udovi~i}.

KO[ARKA AMERI^KI FUDBAL

JUNIORI BORCA I ^A^AK 94

JO[ NEPORA@ENI

JO[ MALO DO TITULE

U nedequ sti`u Panteri

Arhiva

Borac - Crvena zvezda

DEJAN UDOVI^I]RUKOMET

OTVOREN ZA SARADWUREZULTATI

I UTAKMICE

26 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINESPORT

Wih tri imaju vi{e

zajedni~kih ka-

r a k t e r i s t i k a .

Marija Paunovi} i Alek-

sandra Ili} su studentki-

we, a An|ela \urovi} je za-

vr{ila Tehni~ki fakultet

u ^a~ku. Sve tri su u ranim

dvadesetim i ve} iza sebe

imaju velika takmi~ewa u

karateu i pregr{t medaqa.

Na posledwem Balkanskom

prvenstvu u fudokanu u

Preqini uzele su zlato.

Osim na terenu, i u `ivotu

funkcioni{u kao tim. Raz-

likuju se jedino po tome

{to treniraju u razli~i-

tim klubovima i {to Ma-

rija na velikim

takmi~ewima sudi. Ali su

i ostale dve devojke na putu

da postanu sudije.

- Bila mi je velika ~ast

{to su ba{ mene izabrale

da ih treniram za Balkan-

sko prvenstvo. Pripremale

su se nekoliko meseci una-

pred u vrlo te{kim uslo-

vima. Jedino {kolska sala

u Preqini ima katami, ko-

ji je wima neophodan za

trening, ali do tamo treba

sti}i. Dosta su iskoristi-

le i lepo vreme da ve`baju

na atletskoj stazi. Ja sam se

tu na{la da ih usmerim i

eventualno korigujem. Ve-

}i deo posla wih tri su za-

vr{ile same. Uspe{ne

sportistkiwe, dobre stu-

dentkiwe i zlatne devojke u

svakom pogledu. Tako bih

najkra}e opisala wih tri -

ka`e Zorana Koji}, trener

KK Nemawa, u kome i Ma-

rija trenira. Aleksandra i

An|ela su ~lanice KK ^a-

~ak.

Na Balkanskom prven-

stvu su se suo~ile sa Ki-

prankama. Po{to je pro-

{lo nekoliko nedeqa od

takmi~ewa, devojke na wega

sada mogu da gledaju i sa

komi~ne strane.

- Nije bilo lako, ali

smo iskoristile prednost

doma}eg terena. No, {alu

na stranu, Balkansko pr-

venstvo nam je prava pre-

kretnica za daqe. Najvi{e

nam je pomogla trener Zo-

rana Koji}. Ona nas uvek

bodri i velika nam je podr-

{ka, a to dosta zna~i - uve-

rene su An|ela i Marija. U

najskorije vreme ih o~ekuje

prvenstvo Srbije, a onda u

maju Evropsko u Pragu. Ia-

ko ih je Balkansko dobro

zagrejalo, vaqa se

dobro pripremi-

ti i za ostala

takmi~ewa. Ostaje

im i daqe da ve-

`baju u sali

Osnovne {kole

“Preqina”, kada

za to imaju uslova,

u Domu slepih i

O[ “Filip Fi-

lipovi}”, gde ina-

~e treniraju. Wih

tri, koje se odavno

takmi~e u senior-

skom timu, uspe-

{no pripremaju i

mla|e takmi~are

za prvenstva. Je-

dan od dokaza za to je i

desetogodi{wi Leonardo

Markovi}, koji je na Bal-

kanskom prvenstvu bio tr-

ostruki prvak u katama i

kihon ipon-u. A kako kara-

te nije olimpijska disci-

plina, ko zna koliko im

jo{ predstoji da same izne-

su najve}i teret sporta ko-

jim se bave. Ve}ina karati-

sta sama finansira odla-

ske na takmi~ewa, sudijski

seminari ko{taju 35, a

polagawa 50 evra. Karate

klub Nemawa dobija od

grada godi{we izvesnu su-

mu, ali treba platiti

iznajmqivawe prostora za

ve`bawe i ako ostane, od-

lazak na prevenstva. Mari-

ja i jo{ nekoliko uspe-

{nih karatista makar su

oslobo|eni pla}awa ~la-

narine u klubu.

Z. J.

USportskoj dvorani “Vlade Divac”

u Vrwa~koj Bawi pro{log vikenda

je odr`an karate turnir “[umadi-

ja open”. Karatisti Slobode Andrej Gru-

ji~i} i Milica Polu`i} osvojili su zla-

to u borbama i katama. Zajedno sa ostalim

takmi~arima Milica i Andrej su dopri-

neli da Sloboda u generalnom plasmanu

zauzme drugo mesto i osvoji veliki pehar.

Prvo mesto u borbama pripalo je i

Vladimiru Savi}u. U katama najboqi su

bili Lucija Gruji~i}, Nemawa \or|evi},

Boris Bogdanovi}, Strahiwa \uraki} i

Todor Vasilijevi}. Drugi, u istoj disci-

plini, bili su Bogdan Gojgi}, \or|e An-

dri}, Bojana Raji~i}, Matija

Milosavqevi} i Aleksandra Joksi}.

Na karate turniru “Kraqevo open

2012”, koga je nedavno organizo-

vao klub Reikon, u~estvovalo je i

sedam boraca Kudo kluba Obili}. Oni su

se takmi~ili u open kategoriji.

U kadetskoj konkurenciji Jovan ]iri}

je bio drugi, u juniorskoj Uro{ Kojovi}

tre}i, a Aco Ze~evi} drugi. Nikola Mar-

ki}evi}, tako|e junior, osvojio je bronzu,

dok je Sa{i Petrovi}u pripalo zlato.

Uro{, Aco, Sa{a i Nikola prvi put su

nastupili na ovakvom takmi~ewu i done-

li medaqe.

U kategoriji seniora Nemawa Stijovi}

je osvojio zlato, a Marku Nastasi}u je

pripalo srebro.

Krajem novembra takmi~ari Kudo klu-

ba Obili} }e najverovatnije u~estvovati

na dr`avnom prvenstvu u Ni{u.

Z. J.

Danas i naredna tri dana Fontana

}e odigrati dve prvenstvene utak-

mice. U utakmici drugog kola Fut-

sal lige Zapad Fontana danas gostuje u

Prijepoqu @upskom Rubinu, a u ponede-

qak }e ugostiti Partenon iz Smederevske

Palanke. Utakmica sa Partenonom

po~iwe u 20,45 ~asova, u hali “Mladost”.

Ulaz je slobodan za sve qubiteqe malog

fudbala.

MALI FUDBAL

FONTANA IGRA U PONEDEQAK

KARATE KLUB SLOBODA

KUDO KLUB OBILI] DONEO SEDAM MEDAQA

IZ KRAQEVA

DONELI VELIKI PEHAR

IZ VRWA^KE BAWE

NAJBOQI U REGIONU

BALKANSKE PRVAKIWE U KATAMA MARIJA, ALEKSANDRA I AN\ELA

KAD OD MALO, STVORI[ MNOGO

An|ela, Marija i Aleksandra Marija i An|ela sa trenerom Zoranom Koji}

Leonardo Markovi}

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 27SPORT

Auto trke na [am-

pionatu Srbije u

Lukovskoj Bawi

zavr{ene su u nedequ, ka-

da su bili poznati i po-

bednici. Titula {ampio-

na Sportskog auto kar-

tinga na brdskim stazama

pripala je Sa{i Jankovi-

}u, Predragu Lamba{i,

Nenadu Savi}u, Vitomi-

ru Susi Cveti}u, Milo-

{u Brki}u, @ivoti Mi-

li}u, Aleksandru

Vidosavqevi}u i ^a~a-

ninu @eqku \unisijevi-

}u.

Pobedom u super pro-

dak{n klasi @eqko je

potvrdio titulu prvaka i

tako postao apsolutni

{ampion Srbije. U svojoj

klasi on je pobednik u

{ampionatu SAKS I

SAS.

- Za ovaj uspeh najza-

slu`nija je i moja ekipa,

mehani~ar Rajko Robajac,

direktor na{eg trka~kog

kluba Stojan \unisije-

vi}, Milo{ Mitrovi} i

Ivan Veli~kovi} - navo-

di @eqko.

Jedna wegova trka ko-

{ta od 500 do 1.000 evra.

Do sada ih je uglavnom

sam finansirao, a pomo-

gao mu je i “Centar Ba-

bi}”. U ime “Centra Ba-

bi}”, @eqkove trke spon-

zori{e Ivan Veli~ko-

vi}.

- @eqko mi je dobar

drugar, a i ja obo`avam

sve vrste auto i moto tr-

ka. Od slede}e sezone }u

najverovatnije po~eti i

da vozim sa wim. Uprkos

krizi, uspeli smo da

odvojimo ne{to novca za

sport i da u ovim turob-

nim vremenima, damo se-

bi odu{ka. Jesu auto trke

skup sport, ali se na{e

ulagawe do sada isplati-

lo. Svaki @eqkov uspeh

je vra}en novac - smatra

Ivan.

@eqko i wegova ekipa

nisu tra`ili nikakvu vr-

stu pomo}i pred odlazak

na takmi~ewa. Ta

~iwenica je malo neobi~-

na, s obzirom na to da u

^a~ku radi dosta auto ku-

}a, a i gradska vlast po-

dr`ava sport i sporti-

ste.

- Ne znam da li su oni

uop{te obave{teni o

@eqkovim uspesima. On

vozi Opela. Slede}e sezo-

ne bi mogao da nam po-

mogne i vlasnik te auto

ku}e u ^a~ku. Do sada smo

sami izgurali sve trke,

ali bi nam zna~ila po-

mo} - napomiwe Ivan.

Z. J.

Posle velike pobede u Beogradu, fudba-

leri Borca odigrali su prvu prvenstvenu

utakmicu sa Novim Sadom bez golova. Bod

iz 13. kola Prve lige Srbije zadr`ao ih je

na vrhu tabele. Trenutno su ~etvrti, iza

^ukari~kog, Vo`dovca i Napretka. Na

ovoj utakmici Borac je bio oslabqen i

neigrawem Milanka Ra{kovi}a, koji je

izostao zbog parnih `utih kartona.

U 14. kolu Borac na svom stadionu su-

tra do~ekuje Timok. Utakmica je u 13,30

~asova.

^etvrtfinalni suret Kupa Srbije bi}e

odigran na Aran|elovdan u ^a~ku. Borac

do~ekuje Javor iz Ivawice.

Omladinci Borca su u 12. kolu pora`e-

ni od novobeogradskog Radni~kog sa

ubedqivih 3:0. Trenutno su na pretposled-

wem 15. mestu na tabeli sa osvojenih devet

bodova.

Kadeti su na stadionu na Alvaxinici

igrali nere{eno sa Slobodom iz U`ica.

Do sada su prikupili 15 bodova i zauzi-

maju osmo mesto na tabeli.

Pioniri su savladali @upu iz Alek-

sandrovca rezultatom 2:0. Posle 12 odi-

granih utakmica nalaze se na desetom me-

stu sa 14 bodova.

GRADSKA LIGA

11. KOLO

^a~ak 94 - Parmenac 1:3

Planinac - Malba 2:1

Mladost - Preme}a 2:1

Budu}nost - Strelac 6:0

Zadrugar - Rakova 3:0

TABELA

1. Parmenac 25

2. Mladost 24

3. Budu}nost 22

4. Zadrugar 17

5. Preme}a 15

6. Morava 14

7. Rakova 12

8. ^a~ak 94 11

9. Strelac 9

10. Planinac 6

11. Malba 4

12. KOLO

Parmenac - Rakova

Zadrugar - Morava

Budu}nost - Preme}a

Mladost - Malba

Planinac - ^a~ak 94

OKRU@NA LIGA12.KOLO

Vujan - Napredak 0:0

Draga~evo - Spartak

3:1

Ov~ar - Rudar 1:2

Morava - Luwevica 4:2

Slatina - Brezak 2:1

Jedinstvo (GG) - Mladost 2:0

Kotra`a Franc komerc

- Jedinstvo (K) 1:2

Miokovci - Dowa Vrbava 1:0

TABELA

1. Slatina 29

2. Jedinstvo (K) 26

3. Draga~evo 25

4. Miokovci 21

5. Ov~ar 20

6. Dowa Vrbava 20

7. Rudar 19

8. Mladost 19

9. Jedinstvo (GG) 18

10. Franc komerc 17

11. Spartak 15

12. Morava 14

13. Napredak 9

14. Brezak 7

15. Vujan 6

16. Luwevica 4

13. KOLO

Dowa Vrbava - Vujan

Jedinstvo (K) - Miokovci

Mladost - Franc komerc

Brezak - Jedinstvo (GG)

Luwevica - Slatina

Rudar - Morava

Spartak - Ov~ar

Napredak - Draga~evo

SRPSKA LIGA ZAPAD

12. KOLO

Polet (Q) - Sloboda (^)

Posle 12 odigranih utakmica Polet

je deveti na tabeli sa 17, a Sloboda

11. sa 11 osvojenih bodova.

ZONA MORAVA

13. KOLO

Orlovac - Prijevor 2:1

Polet (T) - Omladinac (Z) 2:1

Na tabeli Zone Morava Polet je

sedmi, Orlovac 11, dok Omladinac i

Prijevor zauzimaju 14, odnosno 15.

mesto.

14. KOLO

Omladinac (Z) - Mokra Gora

Jo{anica ND 2011 - Polet (T)

Prijevor - Takovo

PETLI]I

12. KOLO

Orlovac - [umadija Br|ani 17:0

Takovo - Metalac odlo`eno

Borac 2 - Javor 2:0

Junior soker - Gu~a 1:2

Mladost Lu~ani - Borac 1 0:10

Srpski orlovi - ^a~ak 94 1:3

Mladost radost slobodna

Srpski orlovi - Metalac 0:7

(zaostala utakmica)

TABELA OKRU@NE LIGE

PETLI]A

1. Borac 1 28

2. Orlovac 27

3. Mladost radost 25

4. Metalac 23

5. Borac 2 20

6. Gu~a 16

7. Javor 13

8. ^a~ak 94 13

9. Junior soker 10

10. Srpski orlovi 8

11. Mladost Lu~ani 7

12. Takovo 0

13. [umadija Br|ani 0

PIONIRI

DEVETO KOLO

Borac 2 - Prilike 3:0

Mladost radost - Gu~a 0:2

Takovo - Mladi rudar 3:0

Mladost Lu~ani slobodni

1. Gu~a 24

2. Mladost Lu~ani 15

3. Borac 2 15

4. Mladost radost 9

5. Mladi rudar 9

6. Prilike 3

7. Takovo 3

KADETI

DEVETO KOLO

Omladinac - Mladost Preqina 1:5

Takovo - Mladost Atenica

- odlo`eno

BIP slobodan

Mladost Preqina - Omladinac

3:0 (zaostala utakmica)

1. Takovo 19

2. Mladost Atenica 10

3. BIP 10

4. Mladost Preqina 7

5. Omladinac 0

OMLADINCI

DEVETO KOLO

Takovo - ^a~ak 94 1:0

BIP - Polet Qubi} odlo`eno

Prijevor slobodan

Polet Qubi} - Prijevor (zaostala

utakmica)

1. Takovo 18

2. ^a~ak 94 16

3. BIP 10

4. Prijevor 6

5. Polet Qubi} 0

FUDBAL

U NOVOM SADU BEZ GOLOVA

POBEDA @EQKA \UNISIJEVI]A NA [AMPIONATU AUTO TRKA

APSOLUTNI [AMPION SRBIJE

Ivan, Stojan, @eqko, Rajko i Milo{

28 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINEENIGMATIKA

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 29MARKETING

marketing 032/342-276

30 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

Jo{ u de~joj dobi Vladan To-

{i} isticao se izuzetnom

pronicqivo{}u i velikom

radoznalo{}u. U osnovnoj {ko-

li bio je najboqi |ak; toliko je

odskakao od u~enika svoje gene-

racije da su ga progla{avali za

vunderkinda. Wegova familija i

varo{ u kojoj je `iveo polagali

su velike nade u wega. Bistrina

uma, besprekorna memorija, izu-

zetna inteligencija odre|ivali

su i odredili wegovu sudbinu.

Ono {to je video i ~uo, saznao i

promislio, bili su orjentiri za

pona{awe i kretawe kroz `ivot.

Nije hteo i nije mogao da vara se-

be, a ni druge. U wemu nije bilo

ni trunke la`i i licemerja. A

na{e vreme, ovakvo kakvo je, to

ne pra{ta.

Iako nije zavr{io visoke

{kole Vladan nikada nije ustuk-

nuo pred akademskim autorite-

tima. Sam se vrlo ozbiqno i

vredno obrazovao u vi{e obla-

sti. Odli~no je poznavao svetsku

i doma}u kwi`evnost, filozo-

fiju, muziku, slikarstvo, pozo-

ri{te, film i druge umetnosti.

Bio je obave{ten o de{avawima

u Svetu na planu politike; bio je

upu}en i u detaqe tehnolo{kog i

informati~kog progresa. Vla-

dan je bio vrhunski intelektua-

lac. Mogao je da vodi i vodio je

filozofske diskusije sa brojnim

srpskim pesnicima,

kwi`evnicima i umetnicima.

Nije ustuknuo pred poznatim fi-

lozofima i naju~enijim qudima

svoga vremena.

Na svom te{kom i trnovitom

`ivotnom putu Vladan je te`io

da sagleda i obuhvati celinu bi-

lo da se radi o temi iz svakodne-

vice ili o filozofskom proble-

mu. Izabrav{i istinu, pravdu i

slobodu on vi{e nije mogao pro-

tiv samog sebe. Otkriv{i vrlo

rano, jo{ u mladosti, ru`no na-

li~je Sveta, Vladan to saznawe

nije mogao i nije hteo da sakrije

od sebe, a ni od drugih. Iako se u

su{tini nikada nije pomirio sa

tim stra{nim otkri}em, ono ga

je odvelo u neku vrstu samoizola-

cije, u intelektualnu emigraci-

ju. U svom skromnom domu imao je

pri ruci odabrane kwige poezi-

je, beletristike i esejistike,

imao je zbirku gramofonskih

plo~a sa snimcima vrhunskih iz-

vo|a~a ozbiqne muzike, mono-

grafije najve}ih svetskih slika-

ra... U svojoj sobi on je sa~inio

ceo Svet za sebe.

Vladan je sigurno veoma rano

sam prepoznao svoje stvarala~ke

mogu}nosti, zatim i brojne ta-

lente, ali je sasvim svesno doneo

~vrstu odluku da ih ne koristi.

Da je hteo mogao je biti veliki

pesnik, osoben kwi`evnik, ra-

san pripoveda~. Me|utim, on ni-

kada nije na{ao pravi motiv i

razlog za delawe. Povukao se u

samo}u i danono}no razgovarao

sa najve}im svetskim piscima i

mudracima. Wegovo dru{tvo

sa~iwavali su: Dostojevski, Ge-

te, Kafka, Bulgakov, Borhes...

Mocart, Betoven, Bah, Vivaldi...

Kjerkegor, Ni~e, Sioran, Ham-

va{... Bulatovi}, Popa, Peki},

Ki{...

Umesto svega ovde ve} pomenu-

tog, Vladan je izabrao {ah.

Drevna igra odgovarala je

wegovom intelektu ali i karak-

teru. Svakodnevno ve`baju}i ma-

{tu na tabli sa 64 crnobela

poqa oprobavao je beskrajne ni-

zove varijanti poteza; matema-

ti~ki zakoni kombinatorike

osve`avali su wegov um. U ti{i-

ni svoje sobe analizirao je par-

tije najve}ih {ahista sveta. Vo-

dio je borbu sa imaginarnim

protivnicima, a u tim misaonim

sukobima niko nije mogao biti

povre|en. Radilo se o odabiru

~istih ideja, bez pora`enih i

pobednika, a to je Vladanovom

stilu i smislu za dobro i pra-

vi~no najvi{e odgovaralo.

Ako se osvrnemo na Svet koji

nas okru`uje, ako imenujemo sa-

mo niz dnevnih neda}a, onda nam

mora biti jasno za{to se Vladan

odlu~io na asketski i

usamqeni~ki `ivot. To je bilo

zato {to je on izabrao slobodu a

odbacio ropstvo sticawa i

potro{we, samo}u umesto grad-

ske i svetske buke i besa, istinu

umesto licemerja, pravdu umesto

politike, skromnost umesto po-

hlepe, sklad naspram diktata mo-

de trenutka, estetiku lepog ume-

sto bahate grdobe na{eg doba...

Bio je spreman da taj svoj izbor

skupo plati. Vladanova poruka,

mada wemu nije stalo do toga,

mora biti zapam}ena. Svojim

`ivotom on nam je dao primer da

se ne mora po svaku cenu prista-

ti na svakakve i svakojake ucene

stvarnosti, da se ne moraju pri-

hvatati tzv. izazovi uspeha i na-

pretka. Vladanove misli, po-

stupci i odluke vredne su pome-

na i pam}ewa.

Neka mu je ve~na slava i hva-

la.

Milenko Paji}

MARKETING

032/342-276

IN MEMORIAM

VLADAN TO[I]

(1949-2012)

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

VLADE VAPA

31SE]AWA

[ezdesete su godi-

ne pro{loga ve-

ka. I, u wima,

^a~anska gimnazija. I, toj

negda{woj Gimnaziji – ko-

ja je na Beogradskom uni-

verzitetu, ne bez razloga,

smatrana za svojevrsnu tvr-

|avu znawa – jedan mladi,

ali veoma strogi, direktor

je na ~elu: Vladislav Po-

povi} Vapa.

Godina je ta~no 1963,

{esti septembar, petak. Ne

znamo mnogo o novo-

postavqenom direktoru.

Dospeo iz {kole u~enika u

privredi. Tamo predavao

„{upovcima“ srpski jezik

i kwi`evnost. Do{ao, da-

kle, otuda, iz Alvaxinice,

iz „{egrtske {kole“. A ovo

je, brajko moj, Gimnazija! S

magarca, zna~i, na visokog

kowa. A godi{te, svega

trideseto. Taj, novodo{av-

{i.

Ali odmah vidimo da mu

autoritet ne}e da geqa i

posr}e, ne}e da se gwura i

zaka{quje. Strogost i au-

toritet mu krenuli odli~-

no. Nema ti kod wega trte-

mrte, ba{ kao ni mrte-tr-

te. Ni na kakvo mur-

darewe ne smeju profe ni

da pomisle. Naprotiv, ve}

od samoga po~etka {kolske

godine, svaki `eli da se,

ozbiqno{}u i pedago{kim

marom, oku direktora svi-

di i preporu~i {to boqe i

u~inkovitije. A gimnazi-

sti? A zezawe? Je li zezawe

smaweno? U nekoj meri,

svakako. Uistinu, gimnazi-

jalci osetno vi{e strigaju

u{ima negoli ranije. Gim-

nazijalke su morale odmah

da zaborave na no{ewe

pantalona, a teget {kolska

sukwa im nije smela biti

kra}a negoli {to je, maksi-

mum, ona koja bi se vodila

kao „midi“. Manikir najo,

ni{ta {minka. Di{a je...

pardon!, nije to nikakav

„di{a“, nikakav svileni

zalizanko, niti „|a~ka maj-

ka“, nije to nekakav prefi-

weni prosvetarski kadar

koji bi bio odvi{e mek, da

ne ka`em pekmez... nije to

ni nekakav `ustri pedagog-

brzanac, basta{an i hitar,

brz kao elektri~ni zec...

direktor~ina je to, barem u

poku{aju, vide}emo {ta }e

iz toga ispasti...

Shvatio ~ova du`nost

ozbiqno. Uvideli smo to

iz cuga. [to se wega li~no

ticalo – Vladimira Popo-

vi}a, zvanog Vapa – nika-

kvog tu vi{e cinculirawa

ili o{qarewa nikako nije

smelo biti, posla se, ve}

od prvog dana, prihvatio

svojski. Uostalom, Op-

{tinski komitet SK }e na

svoje novo kadrovsko

re{ewe pomno da motri.

Otuda, novajlija re{io da

dotegne i uzvisi gimnazij-

ski bastion znawa i

vaspitawa kako vaqa – to

je wegov ~vrst slu`beni i

moralni naum, a nismo se

vozili u aeroplanu pa da

to vidimo i iz aviona. De-

luje odre{ito, nema {ta.

No, da vidi{, opu{ten je.

Naoko, barem. [tavi{e,

prili~no usporen. Ni{ta

prpo{nost, ni{ta `ustri-

na, ni{ta praskava ko~o-

pernost, ni{ta upiwawe

iz petnih `ila. Ali glas,

ali glas, toga pedagogarha,

kao da dospeva sa scene: kao

da matori glumac Radoslav

Vesni} malko dempfova-

nim baritonom govori, kao

da to glumac i peva~ Du-

{ko Jak{i} sonorno zbo-

ri, kao da Jovan Mili}e-

vi} u Jugoslovenskom

dramskom pàrla, ili, u Na-

rodnom, Bani}evi} Petar.

Ba{ka, direktor je to sa

filcanom {e{iri{kom.

Mlad, ali po glavi „bos“,

malne sasvim. No, lice

pravilno, lepo. „Pqunuti

Jul Briner, ali izdu`en,

slovenska varijanta“, re-

kao sam Olgi, zvanoj Xo.

Nekada ga uhvatimo gde se,

pred zbornicom, na hodni-

ku... ili na ulici, dok s

kim koju pro}askava... na-

smeje sasvim od srca, zdra-

vo i {iroko, rumen mu bla-

ga obuzme obraze: su{ta su-

protnost svemu strogom i

prestrogom, svemu onome

{to bi se moglo nazvati

zavo|ewem i trenirawem

{kolske strogo}e. Tu smo,

dakle. Ima taj „direktor-

~ina u poku{aju“ i druga-

~ije lice. Ono blagorodni-

je i – spram |a~kih slabo-

sti, muka, nesta{luka i

frqoka – kudikamo blago-

naklonije.

Godina je, rekosmo,

1963, Dijego Varagi} peva

„Kad gradom sve zanemi i

kad pono} po~iwe da vla-

da...“, a Gabika Novak {ap-

tavo poru~uje iz onda{wih

radioparata Kosmaj, Sim-

fonija, ili Savica, i iz

ponekog televizora EI

Ni{ „... ka`u te kjero, u

Andaluziji, hej, boj, i to je

sve...“. Za to vreme Vlade

Vapa u Gimnaziji uveliko

i uporno dote`e i poja`a-

va disciplinu. I {kolsku

organizaciju Narodne

omladine. Ona mora biti

~vrsta kao stena, i mora po

dekadenciji i

zapadwa~kim kerefekama

udarati odlu~no i `esto-

ko, onako kako sovjetski

bokserski {ampion Pope-

~enko mlati protivnike.

Srez je pre{ao u Kraqevo:

negda{wi Karanovac,

potowe Kraqevo (doneko}

Rankovi}evo), sada ima am-

biciju da, u pogledu sveko-

likog napretka i ubrzanog

razvoja, pre{i{a ^a~ak,

pretr~i ga „kao barba

@vane prugu“, {to drugovi

Zumber Ka~apor i Zaim

Pru`anin nisu uop{te ni

tajili. To se Vladu Vapi

verovatno nije moglo da

naro~ito svi|a, ali on se

usredsredio na Gimnaziju

i na izvr{avawe va`nih i

mawe va`nih zadataka u

upravqawu kolektivom

(vo|en preporukama save-

znog ministra prosvete Ja-

neza Vipotnika, a i smer-

nicama drugarice Milke

Mini}, dojako{we pred-

sednice Saveta za prosvetu

Saveznog izvr{nog ve}a,

no, pre svega, i ponajvi{e,

usmeravan vlastitom save-

{}u). FK Borac je poletna

mlada snaga u Drugoj save-

znoj ligi (Istok), gospod-

stveni trener {koba Fi-

lipovi} persira igra~ima

i gleda da popravi dubin-

sku brzinu prefiwenog

driblera Perice Terzi}a.

Vlade Vapa ide na utakmi-

ce, zajedno sa @ikom Jo-

kancem i Lalom Cvijom, na

susrete radosno hita. KK

Borac i KK @elezni~ar, u

ligi Srpskoj, `ive za grad-

ski derbi, dvaput

godi{we: Slobodan Ko-

privica Cowa baca kontru

od ko{a do ko{a, La}o

Tripkovi} i mladi Radmi-

lo Mi{ovi} je ~ekaju, a

„`elovci“ Marjanovi},

zvani Kilxo, i \elo{evi},

zvani ]amila, zauzvrat, ne

znaju da proma{e ni iz

blizine, ni „sa beka“, ni

„iz mrtvawca“ – ubacuju li

ubacuju... Vlade Vapa tako-

|e ubacuje, ali u nastavu, i

u pona{awe u~enika, neke

nove disciplinske senzore

i receptore, ugra|uje u

vladawe |aka budniju i

oprezniju pozornost... O

Bitlsima jo{ ne znamo ni-

{ta, ali redovno nam do-

piru do u{iju Brenda Li,

Pegi Li, Fransoaz Ardi,

Koni Frensis... Adriano

^elentano, propali ~asov-

ni~ar iz Milana, dasovan

je i otka~ewak po na{oj me-

ri (Ventiquattromile baci,

Stai lontana da me, Grazie,

prego, scusi, Il tangaccio,

etc)... a \or|e, Lola, Du-

{ko i Miki su ikone na re-

publi~koj zabavnomuzi~koj

sceni... Do~im, Vlade Vapa

nam nikada nije otpevao na

velikom odmoru, a ni posle

~asova, nijednu baladu, ni-

ti staru gradsku, niti

„meksikansku“ – pesme koje

je sa bine Abra{evi}a, pe-

deset i neke, interpreti-

rao, ka`u, veoma impresiv-

no, sa bademastim osmehom

onoga ~iji br~i}i u to vre-

me bejahu vi{e a la Erol

Flin negoli a la Klerk

Gejbl... U kinima Prag i

Sutjeska uop{te nismo na-

~isto sa tim da li razume-

mo na pravi na~in ono {to

kroz svoje snovidne i in-

trospektivne filmove `e-

le da nam saop{te Bergman,

Felini, Antonioni... Go-

dar, {abrol, Trifo... jer,

pravo re}i, jo{ smo klin-

ci. Vlade Vapa za to vreme,

u vazduhu, u visini zapu~ka

na reveru, uve`bava svoj

krupni pedago{ki ka`i-

prst, jer, ipak, i pored sve-

ga, malo-malo pa u kino

smo dospeli kidnuv{i sa

~asa. (Moj dobar drug,

M.P., koji je iz Gimnazije

ve} leteo, i stoga morao da

jedno polugo|e dou~i u

U`icu, meni se ovako pove-

ravao: „Ne bih se sa wim

ka~io, pogledaj kolika mu

je pesnica!“)

A bio je, u stvari, du{e-

van i osetqiv. Taj Vladi-

slav. Znamo po tome {to

nikome nije odmogao. Na-

protiv, tolikima je, {to se

ka`e, pogurao u kola. I |a-

cima, i profama (a i

wihovoj svakakvoj deci), i

^a~anima uop{te, ma gde i

ma kad. Svima, bez razlike.

I „na{ima“ i „winima“, i

„levima“ i „desnima“, i si-

roma{nima i

boqestoje}ima, i „vaspita-

nima“ i onima drugima. A

imao je te{ko rawenu du{u

(majku Qubinku, ~estitu i

visprenu doma}icu iz sela

Vape, rodom Pre~anku, iz

@iti{ta u Banatu, udatu

za vapskog kolenovi}a

Dmitra Popovi}a – ina~e

primernu majku devetoro

dece – godine 1943, zaklao

mu nesoj iz redova Jugoslo-

venske vojske u otaxbini).

Brojni {kolski drugovi

Vapini, a i nekolicina

profesora koja mu je svoje-

vremeno u ^a~anskoj gim-

naziji predavala, napomi-

wali su da od Vlada boqeg

drugara i omladinca, tamo

potkraj ~etrdesetih, i po-

~etkom pedestih, zavi~aj

nije umeo da iznedri i dru-

{tvu ponudi.

Kao da i sada, na skveru

ispred nekada{weg Novog

doma (potowe Crvene zve-

zde) na Trgu ustanka u ^a~-

ku, vidim kako, u negda{wa

ona ~a~anska predve~erja i

ve~era, gdekad mlaka, a ka-

dikad reska, stoji Vlade

Vapa (nekako ordinarno

stoji, kao institucija, is-

pod oka osmatraju}i Trg i

gimnazijalce koji se wime

kre}u), kao da i sada eno ga,

u dru{tvu Stracimira Ca-

la Pavlovi}a, \okane,

Qubi{e [kembeta, Barba-

reza, Jokanca, Cvija, [a-

je... gdekad Cila, ]erija,

Ri~ija...

Vlade je krivio ki~mu.

U mladosti, nekako vi{e

unazad. U starosti se, pak,

sve vi{e pogiwao. Bila mu

je to uspomena iz mladi}-

kih dana: na ~uvenoj porat-

noj radnoj akciji Br~ko-

Banovi}i prezapregnuo se,

krcnuli mu pr{qenovi;

operacija pomogla samo de-

limi~no.... U simboli~kom

smislu, me|utim, svoju

idejnu i ideolo{ku ki~mu

je kroz osamdeset i dve go-

dine `ivota proneo uglav-

nom uspravnu. Na tu i ta-

kvu wegovu ki~mu mogao si

da se opkladi{ u svakom

trenutku. I, uglavnom bi

opkladu dobijao. U stvari,

ne znam da li bi ikada iz-

gubio.

* Profesor Vladislav

Popovi} Vapa, nekada{wi

direktor ^a~anske gimna-

zije, preminuo je 30. okto-

bra 2012. godine. O wemu

govori ova pri~a.

Vladislav Popovi} (1930, Vapa – 2012, ^a~ak).

Maturirao u ^a~anskoj gimnaziji. Vi{estruki ak-

cija{. Studirao na Skopskom univerzitetu, stekao

zvawe profesora srpskog jezika i kwi`evnosti. Od

polovine pedesetih godina pro{loga veka predavao

u ~a~anskoj {koli u~enika u privredi. Tokom {e-

zdesetih, direktor ^a~anske gimnazije. Dru{tveno-

politi~ki radnik. Po~etkom sedamdesetih, direk-

tor „^a~anskog glasa“ i Gradske biblioteke u ^a~-

ku, a potom pre{ao na rad u Centralni komitet SKJ

gde je obavqao sekretarske i savetni~ke du`nosti.

Zatim, sve do penzionisawa, u Skup{tini Narodne

Republike Srbije ure|ivao glasilo Skup{tinski

pregled. Dobitnik je vi{e odlikovawa i drugih dru-

{tvenih priznawa.

KRATKA BIOGRAFIJA

Pripremio: Bratislav Jeftovi}

ILITI PRI^A O STROGOSTI

Vladislav Popovi} Vapa

32 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINEOGLASI

Hitno, odli~an 4.0 stan 96

m2, CG, 5. sprat, lift, alu

stolarija, Alvaxinica,

677e/m2-65.000e.

Prodajem nov 1.5 stan,

ukwi`eno 36m2, ukupno 47

m2, ima malo kosina, 2.

sprat, gas.

Prodajem 4.0 stan 92m2,

renoviran, PVC stolarija,

odli~na lokacija, kod G.

parka, pogled na park,

63.000e.

Prodajem 2.0 stan 55m2,

1. sprat, CG, komplet ren-

oviran, ul. S. Markovi},

42.000e.

Stan 47m2, terasa, podrum,

3. sprat, CG, 32.000e.

Odli~an 3.0 stan 81 m2 +

terasa, 2. sprat, preko puta

{kole F. Filipovi},

611e/m2, 49.500e.

Prodajem gasoweru od

28m2 (ukwi`eno 18m2) ulica

Obili}eva (do kru`nog puta)

, 2 sprat, gas 15.500e.

Stan 52.5m2, CG, 5. sprat,

klima, bez lifta, komplet

stvari, kuhiwa, ugradni

ormari, 2 plazma TV-a,

vredi pogledati, 36.500e.

Hitno, stan 53m2, centar,

kod Tempa, 7. sprat, CG,

lift, 566e/m2, 28.000e.

Prodajem stan 63/m2, CG,

1. sprat, preko puta F.

Filipovi}, 41.500e.

Mewam mawi stan 23m2 +

podrum, 3. sprat, ul. B.

Jankovi}, za ve}i, uz

doplatu, na sli~noj lokaciji,

bedem ili okolina, do 2.

sprata, mo`e TA ili CG.

Mewam ku}u 150 m2, novu

zidanu gara`u, 3.6a placa,

kod Slobodinog igrali{ta,

za 2 mawa stana ili jedan

stan uz doplatu.

Na prodaju fabrika

1.000m2, betonska hala

260m2, pomo}ni objekat

100m2, 60a placa, 4km od

Ariqa, pored puta, objekat

ima upotrebnu i gra|evinsku

dozvolu za drvnu industriju,

mogu}a prenamena, vodovod,

kanalizacija, trafostanica-

struja 600kw, 135.000e,

mogu}e izdavawe za 700e

mese~no.

Prodajem veoma dobru

ku}u od 200m2 na

Alvaxinici, 3,8ari placa, 2

vrste grejawa, 2003. grad-

wa, pvc stolarija, izolacija

u suvoj fazi,useqiva

75.000e

Prodajem ku}u 65m2, 6.8a

placa, u Zabla}skoj Baluzi,

17.000e, mogu} dogovor.

Prodajem kompletno ren-

oviranu ku}u od 66m2, 3 ari

placa + letwa kuhiwa,

gara`a i {upa u Qubi}u

(nedaleko od stare {kole

Tanasko Raji}) 35.000e

Ku}a 70m2, lokal 30m2,

pomo}ni objekat 35m2, 3.6a

placa, u blizini {kole R.

Mitrovi}, 44.000e.

Prodajem ku}u 61m2, 3.7a

placa, grejawe na gas, kod

Ma{inske {kole, 28.000e.

Ku}a 150m2, novija grad-

wa, legalizovana, 5a placa,

Qubi}-Trbu{ani, 48.000e.

Hitno – ku}a od 73m2,

2,89 ari + pomo}ni objekat

i gara`a na Ko{uwaku.

23.500e

Ku}a 137m2, pr+sp, 2a

placa, odmah useqiva,

legalizovano, ul.

Obili}eva, vredi pogledati,

63.000e.

Ku}a 65m2, renovirana

spoqa i iznutra, 21a placa,

pomo}ni objekat, u Preqini,

nedaleko od kru`nog toka,

36.000e.

Ku}a 200m2 pr+sp '09god,

odli~no stawe, kotlarnica,

gara`a, legalizovano,

Qubi}-Trbu{ani, 55.000e.

Ku}a 45m2, ozidana,

pokrivena, podnet zahtev za

legalizaciju, 18a placa,

ulaz sa asfalta, blizu

prikqu~ak struje i vode,

Qubi}, 300m od stare

{kole T. Raji}, 8.000e.

Nova ekstra ku}a 270m2,

'09god, 5a placa, legalizo-

vano, mogu}a prodaja 2

zasebna sprata, 1. sprat

130m2 sa gara`om, 75.000e,

2. sprat 120m2, 65.000e,

sve odvojeno.

Prelepa vikendica 55m2,

kamen-drvo, 3.5a placa, u

Me|uvr{ju, do Morave,

papiri 1/1, betonske

podzide, mawi pomo}ni

objekat, 23.000e.

Seosko doma}instvo u

Atenici , 1.5ha zemqe,

objekat 32m2, {tala 70m2,

trem za bale 100m2, 80a

ogra|eno, plastificiranom

`icom, cela parcela zasad

tre{we-250 stabala,

28.000e.

Seosko doma}instvo u

Slatinskoj bawi, 17km od

^a~ka, ku}a 80m2, su{ara,

letwa kuhiwa, useqiva, sva

infrastruktura, 11a placa,

mogu}e dokupiti jo{ 30a

pored Slatinske reke,

15.000e.

Seosko doma}instvo u

Vrani}ima, 75a + stari

pomo}ni objekat, vo}wak,

voda, struja, asfalt sa 2

strane, 7.000e

Seosko doma}instvo u

Jezdini, 24.5 a vo}waka,

6km od ^a~ka, 13.000e.

Je`evica - 2km od glavnog

puta, dobra ku}a 200m2, 3

sprata, 1ha zemqe, legali-

zovano, sva infrastruktura,

u blizini novog stadiona,

46.000e.

Seosko doma}instvo u G.

Gorevnici , 10km od ^a~ka,

ku}a 100m2, novija gradwa,

gara`a, su{ara, pekara,

vo}wak, {uma, bunar, grads-

ka voda, trofazna struja,

3ha zemqe u komadu,

23.500e

Seosko doma}instvo u

Mojsiwu, 12km od ^a~ka,

ku}a 80m2, 40a placa, tro-

fazna struja, bunar,

vo}wak, 21.000e.

Prodajem seosko

doma}instvo u Dowoj

Je`evici (2km od glavnog

puta), ku}a 100m2 i 17 ari

placa i pomo}ni objekti od

100m2, grejawe razvedeno

P, P + 1, PK, 31.000e

Doma}instvo u Kamenici,

30km od ^a~ka, esktra ku}a

150m2, pomo}ni objekti

70m2, 8a placa, 50m od

reke, 27.000e.

^a~ak, Bir~aninova 13

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

032/376-632

064/10-300-66

064/524-55-45

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh!

STANOVI U IZGRADWI

STAMBENI KREDITI U

SARADWI SA BANKAMA

BESPLATNE KONSALTING

USLUGE

JAVNO PREDUZE]E ZA GAZDOVAWE [UMAMA

“SRBIJA[UME” BEOGRAD

[umsko gazdinstvo “Golija” Ivawica

objavquje

JAVNI POZIV ZA LICITACIONU PRODAJU

otvarawem zatvorenih ponuda

Koja }e se odr`ati 19. 11. 2012. godine (ponedeqak) u 11 ~asova u prostorijama [G

“Golija”, Ivawica, [umska uprava “^a~ak”, Lova~ka ku}a Mojsiwe.

Predmet licitacije je: ogrevno drvo crnog bora iz po`ari{ta, radi sanacije

po`ari{ta, na pawu, GJ “Ro`aw-Jeqen” i to po partijama:

Partija br. 1.

Odeqewe 15/f 722m3 x 1.276 din/m3 = 921.272 din

Odeqewe 15/b,c,e 224m3 x 1.276 din/m3 = 285.824 din

Partija br. 2.

Odeqewe 24/a 1.075 m3 x 1.439 din/m3 = 1.546.925 din

Partija br. 3.

Odeqewe 25/a,b,c,d,e 2.386 m3 x 1.439 din/m3 = 3.433.454 din

Partija br. 4.

Odeqewe 26/a,c 980 m3 x 1.439 din/m3 = 1.410.220 din

Partija br. 5.

Odeqewe 30/a,c 1.455m3 x 1.439 din/m3 = 2.093.745 din

Partija br. 6.

Odeqewe 31/a,b 1.286 m3 x 1.439 din/m3 = 1.850.554 din

Partija br. 7.

Odeqewe 33/a 1.447m3 x 1.439 din/m3 = 2.082.233 din

Odeqewe 37/c,d 300 m3 x 1.439 din/m3 = 431.700 din

Sveukupna procewena koli~ina ogrevnog drveta crnog bora........9.875 m3

Sveukupna vrednost svih partija po po~etnim cenama, bez PDV-a, je.....14.055.927,00

dinara

Najdu`i rok za izvr{ewe posla je 31. 08. 2013. godine.

Licitacionu prodaju ogrevnog drveta koje je predmet ovog javnog poziva provesti u

skladu sa programom sanacije opo`arenih povr{ina.

Ogrevno drvo crnog bora na pawu, na navedenim lokacijama, mo`e se razgledati u

periodu od 15. 11. 2012. godine do 18. 11. 2012. godine, u vremenu od 8-15 ~asova, uz

OBAVEZNU unapred najavu Belo{evi} Draganu, {efu [U “^a~ak”, tel: 032/222-310,

mob. tel. 064/8155-348.

Zainteresovani za u~e{}e na navedenoj licitaciji u obavezi su da svoje ponude sa

navedenim cenama i rokovima zavr{etka radova za navedenu Gazdinsku jedinicu i par-

tiju po{aqu ili donesu u zape~a}enom kovertu sa naznakom: “LICITACIJA

OGREVNO DRVO CRNOG BORA [G “GOLIJA” - NE OTVARATI!”, na adresu: JP

“SRBIJA[UME” Beograd, ([G “Golija” Ivawica, V. Marinkovi}a 139, 32250

Ivawica, na ruke Nedeqkovi} Predraga, mob. tel. 064/856-4266.

U obzir }e se uzeti sve zatvorene ponude koje se dostave li~no ili ako su poslate

po{tom i stignu na navedenu adresu, najkasnije 16. 11. 2012. godine do 9 ~asova.

Tako|e, u obzir }e se uzeti i zatvorene ponude koje se dostave Komisiji na mestu

odr`avawa licitacije 19. 11. 2012. godine do 10 i 30 ~asova, koje su prethodno zavedene

u pisarnici [G “Golija”-[U “^a~ak”.

Pravo u~e{}a na licitaciji otvarawem zatvorenih ponuda imaju sva pravna lica

koja prethodno izvr{e uplatu depozita, u visini od 10% od po~etne vrednosti koja se

licitira, a koji }e slu`iti za dobro izvr{ewe posla, na teku}i ra~un JP

“Srbija{ume” Beograd, [G “Golija” Ivawica, koji se vodi kod Vojvo|anske banke,

broj 355-1044279-03, uz napomenu: UPLATA DEPOZITA ZA LICITACIJU NA DAN

19. 11. 2012. godine.

Sa ponu|a~em koji je dostavio najboqu ponudu sa~ini}e se Ugovor, a upla}ena sred-

stva na ime depozita ostalim ponu|a~ima se vra}aju.

BAGER LIPHER guseni~ar

902, 85. godi{te, banana

ruka, 12.000 evra. Telefon:

063/8161484.

MA[INA za prawe toplom

vodom ker{er, vibratori za

beton sa vibro iglama,

viqu{kar 3,5 tona. Telefon:

063/8161484.

IZDAJE se stan od 45 m/2 u

Beogradu kod Vukovog

spomenika. Telefon: 334

346 i 065/333 43 46.

AUTOMATSKI CIRKULAR

sa podu`nim putuju}im

kretawem, radne du`ine 6

m.Uvoz iz [vajcarske.

Povoqno. Tel. 064/510-78-

79, 061/138-21-12

PRODAJEM Opel Kadet

Suzu 90 godi{te,plin, vlas-

nik. Tel. 069/3321442

IZDAJEM zidanu gara`u u

Nemawinoj. Povoqno. Tel.

063/61-96-45

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe svih

gipsanih radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidroizo-

lacije. Izvo|ewe svih vrsta

betonskih radova.

Tel. 064/615-27-63

PRODAJEM OPEL KORSU C

1,2, 2002 godi{te, vlasnik,

odli~no stawe.Telefoni:

032/334 218 i 064/201 88

45.

SKAKAVCI dizel i benzin-

ci, vibro plo~e, vaqak,

vibratori i seka~ice.

Telefon: 063/8161484.

HELIHOPTERKE, ma{ina za

izravnavaju}e podove,

hidrauli~ni ~eki}i, rakete

za podbu{ivawe, dizalice,

vrapci. Telefon:

063/8161484.

[PICEVI za hidrauli~ne

~eki}e, grebalica za beton,

hilti pikameri, ma{ina za

perda{. Telefon:

063/8161484.

MALI OGLASI

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 33OGLASI

OTKUP polovnog name{taja,

dolazak na adresu. Tel.

060/027 22 78

PRODAJEM 2 brusilice

Kikinda za spoqa{we i

unutra{we bru{ewe,obradak

fi 360x1000mm, unutarweg

pre~nika 6-250mm, obradak

fi 406x508mm. Tel.063/356-

293

PRODAJEM ma{inu za

perda{, ma{inu za

isu{ivawe betona, skakavce

dizel i benzin, hilti i vibro

igle. Tel. 062/572-336

PRODAJEM alu prozor sa 2

otvarawa i duplim staklom

800x600. Cena 100E.

Tel.032/353-016, 063/749

48 46

PRODAJEM `i~ano staklo

95x95.Cena

10e/m2.Tel.032/353-

016,063/749 48 46

PRODAJEM mesing fi 12 u

{ipkama, 7 kg,55

e.Tel.032/353-016, 063/749

48 46

PRODAJEM usisiva~ na

vodu Fisher 2.400w. Cena 48

e. Tel.032/353-016

,063/749 48 46

PRODAJEM razne bicikle,

poni i bajk. Tel. 032/353-

016, 063/749-48 46

PRODAJEM zup~astu pumpu

za pretakawe uqa i emulzije

- trofazna Sever

Subotica.Cena 60 E. Tel.

032/353-016, 063/749-48

46

PRODAJEM neonke za kvar-

covawe lica i tela 80-100w.

Cena 9 E/kom. Tel.032/353-

016, 063/749-48 46

PRODAJEM mobilni

Samsung FGH 450. Cena 20E.

Tel.032/353-016, 063/749-

48 46

PRODAJEM ma{inicu za

pod{i{ivawe. Cena 9E.

Tel.032/353-016, 063/749-

48 46

PRODAJEM 500 zna~ki iz

stare Jugoslavije. Cena 90E.

Tel.032/353-016, 063/749-

48 46

PRODAJEM fiksni telefon

Simens. Cena 12 E.

Tel.032/353-016, 063/749-

48 46

PRODAJEM be`i~ni tele-

fon Panasonic. Cena 15 E.

Tel.032/353-016, 063/749-

48 46

KRU@NI PUT - IZDAJEM

halsko-magacinski prostor

280 m/2 + 100 m/2 kance-

larije, sa 10 ari placa.

Ulaz direktno sa kru`nog

puta. Telefon: 063/88-52-

977.

PRODAJEM ma{inu za

ispravqawe betonskog

gvo`|a, remu, ma{inu za

uzengije i se~ku. Telefon:

063/88-52-977.

IZDAJEM stan, 48 m/2.

Telefon: 063/10 50 928.

PRODAJEM {a{u, (pri-

likom rada kukuruz je navod-

wavan) oko 200 snopa, prva

klasa. Telefon: 032/877

382.

KUPUJEM frezer za traktor

539 i 540. Telefon: 062/47

55 11 i 063/644 181.

PRODAJEM imawe sa dve

ku}e, Pakovra}e, asfaltni

prilaz, vredi videti.

Mobilni: 064/196 47 05.

PRODAJEM vikendicu sa 10

ari placa na Jelici. Cena

6.000 evra. Telefon:

032/346 230.

PRODAJEM dve industrijske

ma{ine za {ivewe krzna i

ko`e, ispravne. Povoqno!

Telefon: 063/18 22 722.

IZDAJEM ve}i dvosoban

stan u Kraqevu (Vojno nase-

qe). Pogodan i za poslovni

prostor. Cena po dogovoru.

Telefon: 065/52 10 209.

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru. Telefon:

064/1200635.

NAJPOVOQNIJE kwigov-

odstvene usluge, osnivawe

radwi gratis, dogovor.

Mobilni: 064/196 47 05.

PRODAJEM staru ku}u u

naju`em centru grada.

Telefoni: 063/8033676 i

063/300207.

PRODAJEM novu ma{inu za

su{ewe ve{a, KANDI, povo-

qno. Telefon: 060/0101609.

USPE[NO LE^IM impoten-

ciju kod mu{karaca.

Diskrecija zagarantovana.

Mobilni: 063/1685762.

PRODAJEM dva tovqenika

oko 200 kilograma. Telefon:

032/880 028 i 064/160 08

76.

KUPUJEM stan u centru

grada. Zvati do 17 ~asova na

broj 032/320 325 i na bro-

jeve 060/5320 325 i

064/1423 555.

^UVALA bih stariju osobu

od 1. decembra. Mese~na

nadoknada. Telefon: 710-

034.

IZDAJEM name{tenu ku}u, 2

sobe, kuhiwa i zajedni~ko

kupatilo u Kulinovcima, kod

Pekare "Dukat". Mobilni:

063/16 00 502.

PRODAJEM dve ku}e kod

gradskog parka (mo`e zajedno)

a i posebno. Mogu}nost

zamene. Telefon: 064/19 11

878.

PRODAJEM cerova i bagre-

mova umetrena drva za ogrev.

Mobilni: 060/6618835.

PRODAJEM traktor IMT

540, u odli~nom stawu.

Mobilni: 060/6618835.

PRODAJEM zemqu povr{ina

1 hektar u Zabla}skom poqu,

potez Petkovac. Mobilni:

060/6618835.

PRODAJEM plac u Preqini,

25 ari. Mobilni:

064/1268507.

PRODAJEM [koda superba,

2007 godi{te 1,9 TDI,

pre{la 152000 km, cena

7.800 eura. Mobilni:

064/2402699.

PRODAJEM DAVU MATIZ,

2001 GODI[TE, 1,9 TDI.

PRE[AO 94000 KM. CENA

1950 EURA. MOBILNI:

064/2402699.

PRODAJEM reno tvingo,

2000 godi{te, pre{ao

89000 km. Cena 1950 eura.

Mobilni: 064/2402699.

PRODAJEM Pe`o 206, 2001

godi{te, pre{ao 128000 km.

Cena 2.500 eura. Mobilni;

064/2402699.

PRODAJEM opel agida,

2044 godi{e, pre{la

106000 km, ura|en veliki

servis. Cena 2.950 eura.

Mobilni: 064/2402699.

VIBROPLO^E od 60 - 500

kg, seka~ica asfalta i bet-

ona, vibro letve. Telefon:

063/8161484.

PRODAJEM bagremove

direke du`ina 2,40 cm, cena

po dogovoru. Mobilni:

064/479 43 31.

Prodajem renoviran

dvosoban stan P-55 m2 na

Keju. 35.000 eura .

Tel.032/344-630

Nov,odmah useqiv stan P-

50 m2, Qubi}ska, cena 770

eura/m2. Tel.064/158-93-63

Prodajem stan P-59m2,

Industrijski prolaz, 22.

000 eura sa stvarima. Tel.

063/691-761

Prodajem jednosoban stan

P-36 m2 sa CG, cena 22.500

eura. Tel.032/222-552,

064/158-93-63

Prodajem stan P-81 m2 kod

Hotel Morave, cena 35.000

eura. Tel. 063/691-761

Prodajem dvosoban stan P-

61 m2, Alvaxinica, cena

31.000 eura.Tel. 032/344-630

Prodajem stan P-28 m2 u

centru grada, cena 18.000

eura. Tel. 064/673-29-69

Prodajem stan P-64 m2 kod

Gradskog parka, cena 34.000

eura. Tel. 064/158-93-63

Prodajem garsoweru P-24

m2, 2.sprat. Tel. 066/9000-

228

Prodajem dvosoban stan na

Qubi} keju, cena 28.000

eura. Tel. 064/673-29-69

Stanovi u izgradwi, povo-

qno. Tel. 063/691-761

Prodajem ku}u P-80 m2 i 6.5

ari placa u Atenici. Cena

45. 000 eura. Tel. 066/9000-

228

Prodajem ku}u P-57 m2 i

1.56 ari placa Savkovi}a

kosa. Tel. 063/691-761

Prodajem ku}u u Balkanskoj

ulici P-70 m2. Cena 26.000

eura. Tel. 032/344-630

Prodajem seosko doma}inst-

vo sa 60 ari zemqe u

Trnavi. Tel. 063/691-761

Prodajem jednosoban stan u

blizini Medicinske

[kole, 2 sprat. Povoqno.

Tel. 064/673-29-69

Kupujem jednosoban stan,

lokacija nebitna. Tel.

063/691-761

Prodajem kompletno

name{tenu garsoweru na

Qubi} Keju, cena 18 500

eura. Tel. 032/222-

552,064/158-93-63

Prodajem dvosoban stan P-

66 m2 u ulici Svetozara

Markovi}a ,cena 37 000

eura.Tel. 066/9000-228

Prodajem dvosoban stan P-

58 m2 u centru grada,

CG,cena 33 000 eura.

Tel.032/344-630

Prodajem dve ku}e na 6 ari

placa u Aveniji 1, cena 29

500 eura. Tel. 063/691-761

Kupujem ku}u udaqenu 10-15

kilometara od centra do 15

000 eura. Isplata odmah.

Tel. 064/158-93-63

Prodajem ku}u P-50 m2 i 5

ari placa u Trnavi ,cena 15

000 eura. Tel. 032/344-630

Prodajem renoviranu ku}u

P-65 m2 i 14 ari placa u

Gorwoj Atenici, cena

33.000 eura. Tel. 064/158-93-

63

Kupujem garsoweru, mo`e i

ve}a spratnost sa liftom.

Tel. 064/673-29-69

Prodajem stan P-34 m2 sa

CG, Qubi}ska ulica, cena

22 500 eura. Tel. 063/691-761

Prodajem novu ku}u P-70 m2

i 40 ari zemqe u Vidovi.

Dogorov. Tel. 066/9000-228

Prodajem dvoiposoban stan

P-55 m2 na Qubi} keju, u

zgradama od fasadne cigle.

Tel. 064/673-29-69

Kupujem ku}u u {irem cen-

tru grada sa nezavisnim

placem. Tel. 063/691-761

Prodajem nove, odmah use-

qive stanove u Obili}evoj,

dogovor, Tel. 032/344-630

Prodajem dvoiposoban stan

P-69 m2,CG , Avenija 1.Tel.

032/222-552, 064/673-29-69

Prodajem odli~an stan P-

74.35 m2 na 1 spratu u

Aveniji 2. Cena 650

eura/m2.Tel. 064/158-93-63

Kupujem dvosoban stan u

{irem centru grada. Tel.

063/691-761

Prodajem plac P-5.5 ari u

blizini pumpe u Qubi}u,

cena 8 000 eura. Tel.

032/344-630

Prodajem dvosoban renovi-

ran stan P-55 m2 u Bate

Jankovi}, cena 33 000

eura.Tel. 064/158-93-63

Prodajem dvosoban stan na

1.spratu P-58 m2 preko puta

Fakulteta, cena 31 000

eura. Tel.063/691-761

Prodajem jednosoban stan

P-34 m2 preko puta O[

Milica Pavlovi}, cena 21

000 eura. Tel. 066/9000-228

Prodajem stan P-47.51 m2

preko puta restorana

Mladost CG, dogovor. Tel.

032/344-630

Prodajem dvosoban stn P-54

m2 u Kalu|ericama, CG,

cena 36 000 eura. Tel.

064/158-93-63

Prodajem stan P-46 m2 u

ulici Bate Jankovi},

prizemqe, pogodan je i za

poslovni prostor. Tel.

063/691-761

Prodajem jednosoban stan

P-38 m2 u Bate Jankovi}a,

mo`e i zamena za ve}i stan

uz doplatu. Tel. 032/344-630

Prodajem nov, odmah useqiv

stan P-50 m2 u Qubi}skoj

ulici, cena 770

eura/m2.Tel. 064/158-93-63

Prodajem jednosoban stan

P-38 m2 u Draga~evskoj

ulici.Tel. 063/691-761

Prodajem stan P-28 m2 u

centru grada, 4 sprat, cena

18 000 eura. Tel. 064/673-29-

69

Vr{im usluge legalizacije

ku}a i poslovnih objekata.

Povoqno. Tel. 064/158-93-

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

PRODAJEM

FIKSIRANU GARA@U

KOD HOTEL MORAVE.

MOBILNI: 064/268

0000.

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA.

MOBILNI: 063/609

784.

DE@URNI STOMATOLOG

Dr. MLADEN BEHARA

Ko~e An|elkovi}a 1

322- 656

De`urni tel: 062/86-17-988

ODGAJIVA^NICA

"MANGULICA" U

OKOLINI ^A^KA,

PRODAJE MANGULICE

ZA PRIPLOD I

KLAWE. MOBILNI:

064/134 82 36.

PRODAJEM komplet

ugradnu rernu sa ven-

tilatorom i ugradnu

plo~u marke Gorewe.

Aparati su vrlo malo

kori{}eni i u

odli~nom stawu.

Tel: 032/375-683

060/388-22-99

OGLASI / ^ITUQE

OGLASI

I ^ITUQE

PRIMQENI

DO SREDE DO

12 SATI BI]E

OBJAVQENI

U PETAK

34 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

POSLEDWI POZDRAV

MIKSERU

OD DRUGOVA:

TRMKE, GRKA, MI[KA, SLAVI[E,

SANDRE, DRAGANA, \OLA I BO[KA

Na osnovu ~lana 12. Odluke o Danu op{tine i gradskoj slavi ("Sl. list op{tine

^a~ak" broj 1/99),

Komisija za obele`avawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada ^a~ka

upu}uje

J A V N I P O Z I V

ZA PODNO[EWE PREDLOGA ZA DODELU

DECEMBARSKE NAGRADE GRADA ZA 2012. GODINU

Pozivamo gra|ane, preduze}a, ustanove, mesne zajednice i druga pravna lica, orga-

nizacije i udru`ewa da mogu podneti predloge za dodelu Decembarske nagrade grada

za 2012. godinu.

Decembarska nagrada grada dodequje se povodom 18. decembra - Dana grada ^a~ka.

Nagrada se dodequje za naro~ito isticawe na privrednom, nau~nom, kulturnom,

prosvetnom, umetni~kom, zdravstvenom, sportskom i drugim oblicima stvarala{tva.

Nagrade mogu dobiti gra|ani, preduze}a, ustanove, mesne zajednice i druga prav-

na lica, organizacije i udru`ewa.

Predlozi za nagrade moraju biti obrazlo`eni.

Predlozi za nagrade mogu se podnositi do 24. novembra 2012. godine. Predlozi

podneti posle ovog roka ne}e se razmatrati.

Predlozi za nagrade se mogu predati na pisarnici Gradske uprave ili po{tom na

adresu: Skup{tina grada ^a~ka - Komisiji za obele`avawe praznika i dodelu priz-

nawa, ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 ^a~ak.

KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA

I DODELU PRIZNAWA

OPOZIV PUNOMO]JA

OPOZIVAMO punomo}je (ovla{}ewe) kojim smo ovlastile ]iri} Dragana iz

^a~ka, Gorwa Gorevnica, da u na{e ime, a za zajedni~ki ra~un radi finansirawa

izgradwe zgrade mo`e preduzimati sve neophodne pravne radwe radi vr{ewa pro-

daje stanova jo{ u toku gradwe koji se nalaze na II i III spratu zajedni~ke zgrade i

stanova koji se grade na Kp. br. 819 KO ^a~ak na osnovu re{ewa o odobrewu za

izgradwu br. 351-390/09-IV-2-01 dana 22. 7. 2009. godine, a koje je punomo}je

overeno kod Osnovnog suda u ^a~ku Ov. i br. 13347/2010 dana 6. 9. 2010. godine.

Opoziv se odnosi na stanove br 3, 4, 8 i 9 jer su navedeni stanovi na osnovu spo-

razuma pripali nama u svojinu. Stan br. 7 je ve} otu|en tre}em licu.

Navedeno punomo}je opozivamo na osnovu ~lan 92.ZOO-a jer na osnovu stava 2

istog ~lana vlastodavac mo`e po svojoj voqi suziti ili opozvati punomo}je, ~ak

i ako se ugovorom odrekao tog prava.

Ovo opozivawe punomo}ja na osnovu ~lan 93.ZOO-a objavi}emo u sredstvima

javnog informisawa radi dejstva prema tre}im licima.

Primerak opoziva dostavi}emo dosada{wem punomo}niku.

Vlastodavci,

Danica Matovi} i Jelica Mitrovi}

Dana 4. novembra 2012. godine, preminula je na{a

draga supruga, majka i baka

MARA TODOROVI]

iz ^a~ka

u svojoj 69-oj godini `ivota.

Sahrana pokojnice je obavqena dana 6. novembra 2012.

u 14 ~asova na grobqu u Miokovcima.

O@ALO[]ENI: suprug SAVO, sin RADOVAN, snaja

SNE@ANA, unuka MILICA, unuk FILIP, sestra

RADA i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

Zahvalnost dugujemo medicinskom osobqu i lekarima

odeqewa Intezivne nege ^a~anske bolnice, na ~elu sa dr

Jelenom Bo{kovi}-]ur~i}, za neizmernu brigu i pa`wu

prilikom le~ewa na{e drage Mare.

15383

^ITUQE

Dana 1. novembra 2012.

preminula je na{a draga majka i baka

Zauvek voqenoj majci posledwi pozdrav od wene dece

MI[KA i KA]E sa porodicama.

15381

POSLEDWI POZDRAV

na{oj dragoj priji

QIQANI

JOVANOVI]Ve~nu uspomenu na wu u svojim srcima ~uva}e prijateqi.

PORODICA PAJOVI]

15382

Pre dvadeset {est godina, dana 18. novembra 1986. godine, u dvadeset petoj

godini `ivota, od nas je oti{ao na{ dragi i voqeni:

ZORAN ZOKI PAJI]

Sve protekle godine nisu uspele da prekriju zaboravom tvoju mladost,

niti da umawe na{u tugu i bol. Protekle godine su samo uve}ale na{e

`aqewe zbog tvog preranog odlaska. Uvek }e{ u na{im mislima i srcima

imati svoje mesto i uvek }e te voleti i nikada te ne}e prepustiti zaboravu

Seke ANKICA i RADA,

sestri}i SA[A i STIV i zet PERO.

15354

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 35

QIQANA

JOVANOVI]ro|ena 1948. godine

iz ^a~ka

Dana 15. novembra 2012. godine, navr{avaju se dve godine od odlaska na put

bez povratka na{e drage, voqene i nikada pre`aqene mame, nane i ta{te

OLGE JOVANOVI]

Znamo da bi nam ti rekla: „Deco, morate to da prihvatite". Oprosti nam

{to ne mo`emo da te poslu{amo, jer na{ bol i tuga su mnogo ja~i od tvo-

jih re~i. Bez tebe je mnogo te{ko i svakim danom sve vi{e i vi{e nam

nedostaje{. ^inila si za nas i vi{e nego {to si mogla i to mi ne mo`emo

da zaboravimo. Zato `ivi{ i uvek }e{ `iveti u mislima i srcima onih

koji te neizmerno vole i nikada te ne}e prepustiti zaboravu.

]erke ANKICA i RADA, unuci SA[A i STIV i zet PERO.

15355

^ITUQE

U ponedeqak 12. novembra navr{ava se

GODINA DANA od kako sa nama nije na{ voqeni

suprug, otac i deda

PREDRAG - CUNE

GOJKOVI]

1964 - 2011

U na{im srcima ogromna praznina, osta neizbrisiv

trag, uspomene koje ne blede i qubav koju smrt ne

prekida.

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Vole}emo

te zauvek.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILKA,

}erka ANDRIJANA, sin STEFAN,

unuk STRAHIWA i zet ALEKSANDAR.

15346

9.11. 2002 - 9. 11. 2012.

VIDAK KAVEXI]

Deset dugih godina nije sa svojim najmilijima koji ga

nose u srcu zauvek.

Tvoje postojawe je bila na{a snaga, a tvoje ime na{

ponos.

S qubavqu

wegova deca i supruga

15347

SE]AWE

MILIVOJE LUKOVI]

iz Qubi}a

Dana 12. 11. 2012. navr{avaju se TRI GODINE od

kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i

se}awe na wega.

Supruga CICA, }erke DU[ICA i DRAGANA.

15356

DU[AN

KOSI]

Dana 9. novembra 2012. navr{i}e se PET GODINA

od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Vreme koje je pro{lo nije umaw-

ilo qubav i se}awe na tebe

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI

15354

\URA

VU^I]EVI]A

iz Atenice

Dana 9. 11. 2002. godine,

preselio se u nezaborav na{ prijateq

Ve~no }emo pamtiti wegovu plemenitost, duhovnost i

izuzetan smisao za humor.

PORODICE: NE[OVI], RADOWI],

STEFANOVI] i STANOJEVI].

15350

VIDAK

KAVEXI]

Dana 09. novembra navr{ava se [EST GODINA

kako nije sa nama na{a supruga, majka i baka

Mnogo je qubavi i plemenitosti oti{lo sa tobom. Ne

postoji vreme koje mo`e umawiti tugu za tobom niti

re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{.

Zauvek u na{im srcima BO[KO, MARIJA i ANA.

15355

ZORICA

SIN\ELI]

SE]AWE NA PO[TOVANOG

KOLEGU

ORDINACIJA Dr URO[EVI]

15351

Dr DRAGAN

GOSTIQAC

09.11.2011 - 09.11.2012.

Dana 19. novembra 2012. navr{ava se

GODINA DANA kako nije sa nama

Nedostaje{ nam, a mi smo tako ponosni {to smo tvoji.

Supruga, sinovi, snahe i unuci.

15344

MLADOMIR

MLA\O

PANTOVI]

Dana 10. novembra 2012. u 10,30 ~asova na ^a~anskom

grobqu obavi}emo

GODI[WI POMEN na{em dragom

Zajedno sa prijateqima,

kom{ijama i rodbinom

poseti}emo wegov grob i okiti-

ti cve}em.

Godina je pro{la a uspomenu na wega sa ponosom i

qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga VERA,

sin DU[KO, k}erka SEKA, snaja SAWA, zet ZORAN,

unu~ad: JANA, LUKA, STEFAN i FILIP.

15349

VLADIMIRU

PAVLOVI]U

Dana 8. novembra 2012. godine navr{ilo se

DVE GODINE od smrti na{e drage

Mnogo je qubavi, plemenitosti i dobrote oti{lo sa

tobom. Dok `ivimo, bi}e{ u na{im mislima.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

WENI NAJMILIJI

15345

MIROSLAVE

^IVRAK

MICANE

1953 - 2010

36 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

14. novembra 2011. godine navr{ava se 25 godina od

smrti na{eg voqenog.

Toga dana poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e.

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga ZAGORKA,

sinovi MIRKO i MIROSLAV,

snahe ANTONELA i VESNA, unuci i unuke.

“...I tek kad oqu{ti{ omot, prestaje svaka ~arolija,

jer vi{e nema smisla nijedna igra poga|awa.

Jer sve je u nama kad `murimo, a strano kad otvorimo

o~i...”

U tvojim posledwim re~ima tra`imo utehu i zato

samo ti `muri an|ele na{ lepi.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima

Tvoji odeqewe IV2, Gimnazija ^a~ak.

NEVENA

DRAGUTINOVI]

Draga na{a

^ITUQE

Pre DESET GODINA

ostali smo bez na{eg

PREVA

S qubavqu i tugom

ZORICA

i KATARINA.

15352

Navr{ava se 40 dana

od smrti na{e drageDana 15. novembra 2012. navr{avaju se

TRI GODINE

od kada je prestalo da kuca plemenito srce na{eg dragog

supruga, devera i strica

VLADIMIRA

MARKI]EVI]A

@iveli smo zajedno preko pet decenija.

Bili su to dani sre}e i qubavi. Sada vi{e nisi s nama, lepi dani su pro{li, a

zamenili su ih dani se}awa, uspomena i tugovawa.

Tobom se ponosimo, nosimo te u srcima i ~uvamo od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MARIJA, snaja MARA, sinovac MIROSLAV,

sinovica GORDANA, unuci VLADIMIR i NEMAWA, unuke ALEKSANDRA

i IVANA, snaja SLA\ANA i zet DRAGAN.

upl.

Dana 09. 11. 2012. godine,

navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

MIRJANE MIRE VUJOVI]

1963 - 2012

Toga dana obavi}emo pomen i grob okititi cve}em.

Praznina, bol i tuga su ogromni ali voqeni nikada ne umiru.

TVOJI NAJMILIJI:

porodice VUJOVI] i POWAVI].

upl.

TU@NO SE]AWE

NA VOQENOG SUPRUGA I OCA

TOMISLAVA ILI]A

TOMICE

7. novembar 2001 - 7. novembar 2012.

UZ VE^NU QUBAV, PO[TOVAWE I ZAHVALNOST

Supruga QIQANA i sin DIMITRIJE

upl.

OGLASI I

^ITUQE

PRIMQENI

DO SREDE DO

12 SATI

BI]E

OBJAVQENI

U PETAK

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 37

Divno je bilo imati kom{inku kao {to si bila ti

Miro.

Prebrzo si oti{la, rado }emo te se se}ati i ~uvati od

zaborava.

Kom{ije: TADI], DOMANOVI],

NIKITOVI] i BRANA PAJOVI].

15343

MIRJANE MIRE

VUJOVI]

U petak, 9. 11. 2012. godine je DVE

GODINE od smrti na{eg dragog

Stalno si u na{im mislima.

Nosimo te u srcu i ~uvamo

od zaborava.

TVOJI: supruga MILOJKA,

sin QUBOMIR i }erka JELENA.

15379

MILA NIKOLI]A

^ITUQE

SLA\ANA

STOJKOVI]

SLA\A

ro|ena Radojevi}

1963 - 2008

Dana 4. novembra 2012.

godine, preminula je

na{a draga

DU[ANKA

ZIMOWI]

1932 - 2012

Sahrana je obavqena 6.

novembra 2012. na

^a~anskom grobqu.

K}erka VERICA

sa porodicom.

15364

U subotu, 10. novembra 2012. godine u 12 ~asova na

Jezdinskom grobqu dava}emo

GODI[WI POMEN na{em dragom

VLADISAVU VLADU

JELU[I]U

Navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{eg dragog kolege

PREDRAGA GOJKOVI]A

CUNETA

Godina je pro{la a uspomenu na wega ~uvaju kolege iz

Slu`be obezbe|ewa TRZ ^a~ak.

15367

Umrla je na{a draga

mama, svekrva, baka i prabaka

Mr ph. Natalija Hercog

ro|ena Lukovi}

12.11.2009 - 12.11.2012.

Majko, re~i nisu dovoqne za ose}aj

bola. Na{ si putokaz `ivota. Te{ko

je dosti}i tvoje vrline.

Zahvalna tvoja deca

DRAGICA, SRBIJANKA i RANKA15378

NATALIJA GARI]

Konarevo - Kraqevo

U subotu, 10. novembra 2012.

navr{ava se DESET GODINA od

smrti na{eg dragog sina i brata

Deset godina nisi sa nama.

Uspomenu na tebe sa ponosom ~uvaju:

majka DRAGICA i brat DEJAN sa porodicom.

15360

GRADIMIRA KAROVI]A

iz ^a~ka

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

38 PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE

Qubav koju si nam poklawao zakqu~ali smo zajedno sa

se}awem i ponosom u svoja srca. Svakim danom nam je

sve te`e i te`e bez tebe...

TVOJI NAJMILIJI: otac MILORAD,

majka RADMILA, supruga ZORICA, k}erka

OLIVERA, sin LUKA i sestra BOBANA sa porodicom.

upl.

Sla|o moja jedina.

^etiri godine je pro{lo

tuge i bola za tobom. Sve

sam izgubila, sve je prazno.

U bolu i tuzi majka

DANICA.

15368

5. novembra 2012. u 94-oj godini `ivota.

Sahrawena je u sredu 7. novembra na gradskom grobqu

u ^a~ku.

Neizmerno smo zahvalni na{im prijateqima, kolega-

ma, kom{ijama i dragim sugra|anima, koji su kao i

do sada, bili sa nama.

Porodica Hercog.

15354

SE]AWE

RADE BOJOVI]

12. 11. 2006 - 12. 11. 2012.

Uspomenu na tebe ~uvamo s qubavqu, ponosom i po{tovawem.

Supruga MIRA sa decom.

Dana 15. novembra 2012.

navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

QIQANE

MILOSAVQEVI]

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nisi sa nama. Uspomenu

na tebe sa ponosom i qubavqu u srcu ~uvaju tvoji najmiliji.

Toga dana u 14 ~asova na grobqu u Kowevi}ima poseti}emo

wen grob i obaviti ~etrdesetodnevni pomen.

O@ALO[]ENI: suprug MILOQUB, sin STEFAN,

}erka DRAGANA, svekrva MILOJKA,

bra}a BLAGOMIR i MILADIN, snaha MARIJA,

bratanci IVAN i NIKOLA i ostala rodbina.

10. novembra navr{ava se 15 godina

kako nas je zauvek napustio

DRAGOQUB DRAGO

]OSI]

Uspomenu na wega ~uvaju supruga RADMILA,

sin DRAGAN i }erka DRAGICA sa porodicama.

15369

^ITUQE

Dragi moj Tata

Puno ti hvala za sve {to si nas u~io i za svu qubav i

brigu koju si nam pru`io.

U srcu }emo te zauvek ~uvati a uspomenu na Tebe nego-

vati i kod onih koji nisu stigli da te zapamte.

Zauvek tvoji

sin Ivan, snaja Ka}a i unuci Nikola i Janko

15374

Branimir

Mitrovi}

NEZABORAV NA NA[E DRAGE

H V A L A !

SNE@ANA, TATJANA i NATA[A.

15370

MILORAD

9.11.1992 - 9.11.2012.

Dana 31.10. 2012. preminuo je na{

voqeni suprug, otac i deka

Sahrana je obavqena 01. 11.

2012. na ^a~anskom grobqu.

@elimo da izrazimo zahval-

nost rodbini, prijateqima,

kom{ijama i kolegama za

sau~e{}e u na{em bolu.

Supruga \ina, sin Ivan

i }erka Marija sa porodicama

15371

Branimir

Mitrovi}

1939 - 2012

Dragi moj tata,

HVALA

za svu dobrotu i qubav koju si nam pru`io.

Uspomenu na Tebe sa ne`no{}u ~uvaju

}erka Marija, unuci Mihailo i Juca i zet Goran

15373

Branimir

Mitrovi}

Opra{tam se od tebe sa qubavqu i tugom

Dragi moj

Silno mi nedostaje{.

Tvoja \ina

15372

Brane

Navr{ava se

DESET GODINA

od smrti na{eg dragog

Uspomenu na wega ~uvaju

~lanovi i igra~i

KK "@ELEZNI^AR" ^A^AK

fak.

PREDRAGA

VU^I]EVI]A

PREVAPOSLEDWI POZDRAV

dragom

TO[IBI

VLADIMIR i MARIJANA

15377

VLADAN

TO[I]

TO[O

POSLEDWI POZDRAV

dragom

TO[U

sestre NADA i MICA

15380

VLADAN

TO[I]

TO[O

9. 11. 1988 - 9. 11. 2012.

Ni godine, ni sama ve~nost te ne}e izbrisati iz

na{ih srca. Mnogo toga se dogodilo {to bi te

obradovalo, ali i rastu`ilo.

TVOJI: SAWA, NIKOLA i SLAVICA.

15362

MILO[

\URKOVI]

iz Preqine

SE]AWE

9. 11. 1998 - 9. 11. 2012.

Mo`da do tebe stignu poqupci,

koji ti {aqemo danas, na tvoj 35

ro|endan. Mo`da }e{ ~uti i neizgovorene re~i i

osmehnuti se najlep{im osmehom na svetu, lepoto

na{a.

Volimo te najvi{e, nedostaje{ nam.

Tvoji: majka COJA, brat RADENKO, snaha MIRA,

sinovica ANASTASIJA, sinovac NIKOLA

i nana RAJKA.

15366

VLADIMIR

PAVLOVI]

VLADE

Voleo si `ivot... Radovao si

se svakom na{em dolasku, svakom okupqawu.

Okupqamo se evo ve} pola godine bez tebe jer je

bolest bila ja~a od na{e qubavi. Sada je praznina

velika, tuga ogromna a svima nam nedostaje{ toliko

da boli.

TVOJA PORODICA

15363

KAJICA

STANI[I]

16. 05. 2012. - 16. 11. 2012.

10. novembra 2012. godine u 11,00 na

^a~anskom grobqu dava}emo

[ESTOMESE^NI POMEN na{em

S ponosom te spomiwemo i u srcu

~uvamo.

Supruga RADA

i k}erke: KATARINA, OLIVERA i DANIELA.

15348

SLAVI[I JEKI]U

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE 39

KOVIQKA

22. 2. 2009 - 22. 2. 2012.

RISTANOVI]

Dana 8. novembra 2012. godine navr{ava se

SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju

wegovi najmiliji:

supruga KOSANA, sin DRAGAN i unuk LAZAR

15383

PREDRAGA

LUKOVI]A

PEZA

13. 05. 2012 - 13. 11. 2012.

Uspomenu na tebe ~uva

sestra QIQANA i zet CANE.

15375

SLAVI[A JEKI]

13. 5. 2012 - 13. 11. 2012.

@ive}e{ ve~no u na{em se}awu.

Sinovice MARINA i JASMINA sa mamom.

15376

SLAVI[A JEKI]

PETAK 9. NOVEMBAR 2012. GODINE