91 - 99 , demografski gubici

8/13/2019 91 - 99 , demografski gubici

1/1213

SVEDOANSTVA 33

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

SVEDOANSTVA 33


RAT UBROJKAMA

Demografski gubici u ratovima

na teritoriji bive Jugoslavije

od 1991. do 1999.

priredil i uredilpriredila i uredilawa TabeauEwa Tabeau


2/1213


3/1213

Rat u brojkamademografski gubici u ratovima

na teritoriji bive Jugoslavije

od 1991. do 1999.

Glavni izvetaji demografskih vetaka

predstavljeni od strane tuilatva na suenjimau Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju

DRUGO IZDANJE

Svedoanstva br. 33


Beograd, 2009

priredila i uredila

Ewa Tabeau


4/1213

Rat u brojkama: demografski gubiciu ratovima na teritoriji biveJugoslavije od 1991. do 1999.DRUGO IZDANJE

priredila i uredilaEWA TABEAU

biblioteka Svedoanstva

knjiga br. 33

izdava


za izdavaa

Sonja Biserko

korice i obrada sloga

Ivan Hraovec

tampa

Zagorac, Beograd

Tira: 300 primeraka

Drugo izdanje ove knjige omoguila je

Ambasada Kraljevine Norveke u Bosni i Hercegovini.

ISBN: 978-86-7208-156-5

COBISS.SRID 170210572

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd314.117-058.65(497.1)1991/1999(083.41)341.322(497.1)1991/1999TABO, Eva, 1952Rat u brojkama : demografski gubici na teritoriji bive Jugoslavije od1991. do 1999. / [Ewa Tabeau]. 2. izd. Beograd : Helsinki odborza ljudska prava u Srbiji, 2009 (Beograd : Zagorac) 1216 str. : Ilustr.; 23 cm. (Svedoanstva / Helsinki Odbor za ljudska prava u Srbiji; 33) Tira 300. Biografija [autorke]: str. 1213-1214. Napomene i

bibliografske reference uz tekst. Bibliografi

ja uz pojedina poglavlja.) 1991-1999 ) 19911999

4


5/1213

SADRAJ

str. 8 Uvod

ISTONA BOSNA, 1992. (BiH)

str. 49 E. Tabeau, 2008, Changes in the Ethnic Composition in the Municipality of

Viegrad, 1991 and 1997 (Promene u etnikom sastavu u Optini Viegrad,

1991. i 1997.), Izvetaj o svedoenju u predmetu LUKII LUKI(IT-98-

32/1).

str. 103 E. Tabeau and M. Zoltkowski, 2002, Demographic Consequences of the

Confl

ict in the Municipality of Vlasenica, May-September 1992 (Demografskeposledice sukoba u Optini Vlasenica, maj-septembar 1992.). Izvetaj o

vetaenju u predmetu NIKOLI(IT-94-2-PT).

str. 137 E. Tabeau and J. Bijak, 2001, Changes in the Ethnic Composition of Bosanski

amac and Odak, 1991 and 1997 (Promene u etnikom sastavu u Bosanskom

amcu i Odaku, 1991. i 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu SIMIi

drugi (IT-95-9).

BOSANSKA KRAJINA, 1992. (BiH)str. 191 E. Tabeau, 2002, Basic Demographic Characteristics and Socio-Economic

Status of Missing and Killed Persons from the Municipality of Prijedor, 30.04-

30.09.1992 (Osnovne demografske karakteristike i drutveno-ekonomski

status nestalih i ubijenih lica iz Optine Prijedor, od 30. aprila do 30.

septembra 1992.). Izvetaj o vetaenju u predmetu STAKI(IT-97-24).

str. 229 E. Tabeau and J. Bijak, 2002, Missing and Killed Persons in the Autonomous

Region of Krajina in 1992: Basic Demographic Characteristics, Timing and

Location of Incidents (Nestala i ubijena lica u Autonomnoj Oblasti Krajina

1992: osnovne demografske karakteristike, vreme i mesto incidenata).

Izvetaj o vetaenju u predmetu BRANIN i TALI(IT-99-36).

HERCEG-BOSNA, 1993-1994. (BiH)

str. 263 E. Tabeau, M. Zoltkowski, J. Bijak and A. Hetland, 2006: Ethnic Composition,

Internally Displaced Persons and Refugees from Eight Municipalities of

Herceg-Bosna, 1991 to 1997-98 (Etniki sastav, interno raseljena lica i

izbeglice iz osam optina Herceg-Bosne, od 1991. do 1997-98.). Izvetaj o

vetaenju u predmetu JADRANKO PRLIi drugi (IT-04-74-PT).


6/1213

str. 387 E. Tabeau, 2006: Wounded Persons Related to the Siege of Mostar

(Ranjeni tokom opsade Mostara). Izvetaj o vetaenju u predmetu

JADRANKO PRLIi drugi (IT-04-74-PT).

str. 449 E. Tabeau and A. Hetland, 2006: Killed Persons Related to the Siege ofMostar: A Statistical Analysis of the Mostar War Hospital Books and the

Mostar Death Registries (Poginuli tokom opsade Mostara: statistika

analiza evidencije iz mostarske ratne bolnice i mostarskih matinih

knjiga umrlih). Izvetaj o vetaenju u predmetu JADRANKO PRLI

i drugi (IT-04-74-PT).

SREBRENICA, 1995. (BiH)

str. 483 Helge Brunborg and Henrik Urdal, 2000: Report on the Number ofMissing and Dead from Srebrenica. (Izvetaj u broju nestalih i

ubijenih u Srebrenici). Izvetaj o vetaenju u predmetu general

KRSTI(IT-98-33).

str. 499 H. Brunborg, E. Tabeau and A. Hetland, 2005: The 2005 Srebrenica

Report and List of Missing and Dead (Izvetaj o Srebrenici iz 2005. i

spisak nestalih i ubijenih). Izvetaj o vetaenju u predmetu VUJADIN

POPOVIi drugi (IT-05-88).

str. 535 E. Tabeau and A. Hetland, 2008: Srebrenica Missing: The 2007Progress Report on the DNA-Based Identification by ICMP (Nestali u

Srebrenici: Izvetaj Meunarodne komisije za nestala lica iz 2007.

o rezultatima identifikacije na osnovu DNK). Izvetaj o vetaenju u

predmetu POPOVIi drugi (IT-05-88).

OPSADA SARAJEVA, 1992-1995. (BiH)

str. 565 E. Tabeau, M. Zoltkowski and J. Bijak, 2002: Population Losses in the Siege

of Sarajevo, 10 September 1992 to 10 August 1994 (Gubici stanovnitvatokom opsade Sarajeva, od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994.).

Izvetaj o vetaenju u predmetu general GALI(IT-98-29-I).

str. 669 E. Tabeau, J. Bijak, N. Lonari, 2003: Death Toll in the Siege of

Sarajevo, April 1992 to December 1995: A study of Mortality Based

on Eight Large Data Sources (Broj umrlih tokom opsade Sarajeva,

od aprila 1992. do decembra 1995: studija smrtnosti zasnovana na

osam obimnih izvora podataka). Izvetaj o vetaenju u predmetu

SLOBODAN MILOEVI/ BOSNA (IT-02-54).

6 Rat u brojkama: demografski gubici u ratovima na teroitoriji bive Jugoslavije od 19911999


7/1213

str. 683 E. Tabeau and A. Hetland, 2007: Killed and Wounded Persons from

the Siege of Sarajevo: August 1994 to November 1995 (Poginuli i

ranjeni tokom opsade Sarajeva: od avgusta 1994. do novembra

1995.). Izvetaj o vetaenju u predmetu general DRAGOMIRMILOEVI(IT-98-29/I).

PROMENE U ETNIKOM SASTAVU,

VEA PODRUJA U BOSNI I HERCEGOVINI, 1991-1997.

str. 835 E. Tabeau, M. Zoltkowski, J. Bijak and A. Hetland, 2003, Ethnic

Composition in and Internally Displaced Persons and Refugees from

47 Municipalities of Bosnia and Herzegovina, 1991 to 1997 (Etniki

sastav 47 optina u Bosni i Hercegovini i interno raseljena lica iizbeglice iz tih optina, od 1991. do 1997.). Izvetaj o vetaenju u

predmetu SLOBODAN MILOEVI(IT-02-54).

SUKOB NA KOSOVU, 1999.

str. 1081 Patrick Ball, Wendy Betts, Fritz Scheuren, Jana Dudukovich and Jana

Asher, 2002: Killings and Refugee Flow in Kosovo, March-June 1999

(Ubistva i reka izbeglica na Kosovu, mart-juni 1999.). Izvetaj o

vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI(IT-02-54),3. januar 2002.

str. 1161 Patrick, Ball, Meghan Lynch and Amelia Hoover, 2007: Revisiting

Killings and Migration in Kosovo: responses to additional data and

analysis (Ponovno razmatranje izvetaja Ubistva i migracije na

Kosovu: reagovanje na dodatne podatke i analiza). 28. januar

2007. Izvetaj o vetaenju u predmetu MILUTINOVIi drugi

(IT-05-87-T).

str. 1191 Helge Brunborg, 2002: Report on the size and ethnic compositionof the population of Kosovo (Izvetaj o broju i etnikom sastavu

stanovnika na Kosovu). Izvetaj o vetaenju u predmetu

SLOBODAN MILOEVI(IT-02-54), 14. avgust 2002.

str. 1213 Biografija Ewe Tabeau

7Sadraj


8/1213

Rat u brojkama: demografski gubici u ratovima na teroitoriji bive Jugoslavije od 199119998


9/1213


10/1213



11/1213

1. Uvodne napomene

Izvetaj demografskog vetaka

Prvi izvetaj demografskog vetaka pojavio se na jednom pretresu u Tribunalu juna 2000.

godine. Taj izvetaj odnosio se na nestala lica iz vremena pada Srebrnice 1995, a predoen

je u predmetu general KRSTI(IT-98-33). Sastavila su ga dva norveka demografa, Helge

Brunborg, vii istraivai stalni saradnik u Zavodu za statistiku Norveke a u vreme

sastavljanja tog izvetaja i demografski vetak Tuilatva Tribunala i Henrik Urdal, u to

vreme pomonik istraitelja pri Tuilatvu Tribunala, kasnije istraivau Institutu za

prouavanje mira u Oslu. Izvetaj je od demografa zatraio tuilac u predmetu KRSTI, a

trebalo je da rezimira viktimizaciju posle pada Srebrenice. Iako se podaci iskorieni za

ovaj izvetaj iskljuivo odnose na nestala lica, poto dokumentacija o ubijenima potvrena

ekshumacijama nije koriena (u vreme suenja generalu KRSTIU praktino je bila

nedostupna), izvetaj i svedoenje vetaka Tuilatva Helgea Brunborga dali su znaajne

rezultate; nekoliko bitnih referenci u presudi u predmetu KRSTIuneto je na osnovu

demografskih podataka iz ovog izvetaja.

Uspeh prvog izvetaja o Srebrenici bio je podstrek za nekoliko narednih demografskih

studija i strunih izvetaja u vezi sa sukobima u bivoj Jugoslaviji devedesetih godina. U

2009. godini, ovakvi izvetaji se jo predoavaju na procesima u Tribunalu, a bie

ukljueni i u predstojea, izuzetno vana suenja (na primer, u predmetu KARADI).

Izvetaji koji se danas dostavljaju predstavljaju aurirane i poboljane verzije prethodnih,

ili su isti kao one. Stoga je ovo pravi trenutak da se najvaniji izvetaji prikupe i zajedniki

objave kako bi itaocu pruili sveobuhvatne podatke. Ova knjiga sadri odabrane izvetaje

demografskih vetaka Tuilatva dostavljenih Tribunalu. Taj izbor sam sainila s idejom

da dobro osvetlim rad na demografskim posledicama rata obavljen u vezi sa suenjima uTribunalu, tojest, predmet izvetaja, izvore i koriene metode i dokumentovana ratna

deavanja, kao i zato da bih ukljuila najnovije nalaze.

U uvodnom delu razmotriu vie pitanja koja predstavljaju temelj za bolje razumevanje

izvetaja odabranih za ovu knjigu. Ta pitanja ukljuuju sledee:

- koje se teme i izvori razmatraju u ovim izvetajima;- kakav je njihov istorijski znaaj, ukoliko postoji;

Hronoloki prvi demografski ekspertski izvetaj pojavio se na sasluanju u Meunarodnom

krivinom sudu za bivu Jugoslaviju (ITCY) juna 2000. godine. Izvetaj se odnosio na nestala

lica prilikom pada Srebrenice 1995. i predstavljen je u sluaju Krsti (IT-98-33). Potpisala

su ga dva norveka demografa Helge Brunborg, vii istraivaStatistikog zavoda Norve-

ke, koji je pre toga radio kao demograf pri Tuilatvu tribunala u Hagu (ITCY), i Henrik Ur-

dal, u to vreme pomoni istraitelj Tuilatva, a potom istraivaInstituta za mirovne studije

(Peace Research Institute) u Oslu. Izvetaj je napisan za potrebe Tuilatva u sluaju Krsti

s ciljem da rezimira odmazdu prilikom pada Srebrenice. Iako su se podaci korieni u izve-

taju iskljuivo odnosili na nestala lica, a ne na potvren broj ubijenih na osnovu ekshumacija(jer ti podaci gotovo da i nisu bili dostupni u vreme suenja Krstiu; do tada je bilo identifi-

kovano samo 70 stradalih), izvetaj i svedoenje eksperta Tuilatva Helge Brunborg pokazali

su se izuzetno uspenim; u obrazloenju presude generalu RADISLAVU KRSTIU, osue-

nom na 46 godina zatvora (odnosno 35 po albi) nalo se nekoliko bitnih demografskih poka-

zatelja iz izvetaja, izvedenih u dokaznom postupku.

Izvetaji demografskih vetaka tuilatva sa suenja u MKSJ Uvod 11


12/1213

- koja pravna pravila su omoguila da se ovi izvetaji iznesu na suenjima u

Tribunalu;

- zato su demografski izvetaji bili vani i privlani za Tuilatvo;

- koga je Tuilatvo pozvalo da saini takav izvetaj;

- koliko i kakvih demografskih izvetaja je do sada sainjeno;

- kako je odbrana reagovala na ovaj rad;

- koliko uspeha je Tuilatvo zaista postiglo davanjem na uvid ovih izvetaja.

Pitanje istorijskog znaaja posebno je vano i odnosi se na to kako e se itati i tumaiti

demografske posledice rata, koje otkrivaju ovi izvetaji. Uoptenije, to pitanje zadire u

pouzdanost ratnih statistikih podataka, njihov obuhvat, ogranienja i preostali prostor koji

se moe iskoristiti za pogrena tumaenja i manipulacije. Po meni, ovaj aspekt je izuzetno

znaajan za analizu sukoba te u ga podrobnije razmotriti u jednom od poetnih odeljaka

ovog Uvoda. Preostali deo Uvoda sledie navedeni redosled pitanja.

Moje razmatranje nipoto ne moe da se shvati kao potpuno i sveobuhvatno; svako

navedeno pitanje moglo bi se obraditi u posebnom lanku ili ak izvetaju, ali za to u ovoj

knjizi nemam dovoljno prostora. Ono e stoga ostati kratko, ali se nadam da e biti

dovoljno i da e, to je jo vanije, moi da sprovede itaoca kroz umu esto

komplikovanih brojeva, grafikona, mapa i drugih podataka iz izvetaja.

2. Teme i izvori razmotreni u demografskim izvetajima u Meunarodnom krivinom

sudu za bivu Jugoslaviju

Glavni predmeti izvetaja demografskih vetaka dostavljenih Tribunalu podseaju na

mnoge take optunica u suenjima koja se vode pred tim sudom, a odnose se nademografske posledice sukoba. Oni ukljuuju broj poginulih i ranjenih, nestalih,

ekshumiranih posmrtnih ostataka i identifikovanih lica, proteranog stanovnitva, intereno

raseljenih lica usled ratnih sukoba (internu migraciju) i iseljavanje iz zemlje. Ovo su

ujedno i glavne kategorije rtava. Postoje jo mnoge kategorije rtava rata, koje se mogu

pomenuti, kao to su rtve sledeih deavanja: korienje ivih titova i dece ratnika,

silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja, muenja, nezakonito liavanje slobode, ubijanje

zatvorenika itd. (cf. Hicks and Spagat, 2008, str. 1660-1661). Sve navedene kategorijetakoe su bile prisutne u jugoslovenskim ratovima devedesetih godina. U nekoliko suenja



13/1213

u Tribunalu, pojedini svedoci su navodili primere ovakvih krivinih dela. Meutim, u vezi

s tim vrstama viktimizacije nisu sainjeni nikakvi demografski izvetaji.

Kada se govori o rtvama rata, ili ire o demografskim posledicama rata, mora se shvatiti

da e brojevi varirati u zavisnosti od primenjenog analitikog postupka. Na primer,

prilikom istraivanja posledica rata na opte zdravstveno stanje stanovnitva, kao i

uopteno posledica oruanih sukoba u demografskom smislu, obino se pravi mala ili

nikakva razlika izmeu civilnih i vojnih rtava, okolnosti pod kojima je dolo do pogibije

ili ranjavanja, tojest, objanjenja da li je smrt nastupila u borbi ili izvan nje, odnosno, da li

je bila direktna ili indirektna posledica vojnih dejstava, zatim naina ubijanja ili ranjavanja,

da li je u pitanju bilo namerno ubijanje, pogubljenje ili ubistvo, ili pak kolateralna pogibija,

da li se meu rtvama nalazilo mnogo ena, dece i starih (cf. IV i V deo u: Brunborg,

Tabeau, Urdal /ur./, 2006). Istraivai koji prouavaju zdravstveno stanje i demografske

posledice rata obino su zainteresovani za iroku sliku viktimizacije, to znai za ukupne

brojeve poginulih i prisilno iseljenih tokom rata, povean broj smrtnosti porodilja i dece

mlae od pet godina, povean broj obolelih, invaliditeta i trauma u stanovnitvu, ukupne

gubitke stanovnitva ukljuujuu povean broj smrtnih sluajeva usled ratnih dejstava, kao

i smanjenje plodnosti i oekivane duine ivota i slino (ibid.). Ovi istraivai su manje

skloni da razmotre posebne kategorije rtava.

S druge strane, posebne kategorije rtava eksplicitno su definisane u meunarodnom

humanitarnom pravu kao i u ratnom pravu. I jedno i drugo proisteklo je iz etiri enevske

konvencije iz 1949. i Prateih potokola I i II iz 1977, kao i IV Hake konvencije iz 1907.

Odreene kategorije rtava posledica su ozbiljnih krenja ljudskih prava i obiaja i zakona

rata, naroito nepruanja zatite civilnom stanovnitvu i civilnoj imovini u ugroenim

podrujima, kao i ratnim zarobljenicima. Gore pomenuta kategorizacija rtava bitna je zasudski postupak u okviru kojeg su odgovorni za krenja meunarodnog humanitarnog

prava i ratnog prava izvedeni pred lice pravde, kao to je bio sluaj s izvriocima krivinih

dela poinjenih devedesetih godina u bivoj Jugoslaviji, a koji su izvedni pred

Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju.

Meunarodno humanitarno pravo i ratno pravo razvijeni su kako bi se u ratnim sukobima

smanjila neto patnja ljudi i neto teta naneta civilnim objektima (cf. Fenrick, 2005, str.179). Bez obzira na to to je svrha ovih zakona zatita civila i njihove imovine, oni ne



14/1213

mogu (a i ne pokuavaju) da u potpunosti eliminiu rtve oruanih sukoba, poto rat sa

sobom nosi smrt i razaranje. Vaan aspekt meunarodnog humanitarnog prava i ratnog

prava jeste mogunost njihove primene; suvie visoki standardi nametnuti meunarodnim

humanitarnim pravom i ratnim pravom po svoj prilici e rezultirati veim brojem krenja i

rtava nego realistini standardi. Realistini standardi koji se primenjuju u meunarodnom

humanitarnom pravu i ratnom pravu imaju za rezultat alosnu, ali neizbenu injenicu da

ratni sukobi proizvode zakonite i nezakonite rtve (ibid.). Takozvana kolateralna teta

izraz je koji se koristi da bi se objasnile neizbene, a time i zakonite rtve ije se stradanje,

to je jo alosnije, u sudskim postupcima ne kvalifikuje kao krivino delo. Kolaterlna

teta ukljuuje procenu znaaja ratnih ciljeva kojima se tei u odnosu na rtve meu

civilnom stanovnitvom u oblasti ratnih dejstava. Samo ukoliko bi oekivani gubici

delovali kao preterani (ta god to znailo), planirani napad ne bi smeo da se izvede,

odnosno, ukoliko bi se izveo, njegove rtve bi se smatrale nezakonitim.

Svi demografski izvetaji ukljueni u ovu knjigu uraeni su zato da bi bili upotrebljeni u

sudskim postupcima. U njima se, kad god je to mogue, istie razlika izmeu pojedinih

pravno znaajnih kategorija rtava i okolnosti njihove pogibije, ranjavanja, nestanka ili

migracija. Zbog toga su predmeti ovih izvetaja svakako mnogo detaljnije obraeni nego

kada su u pitanju vie uopteni izvetaji o demografskim posledicama jugoslovenskih

ratova ili njihovim posledicama po stanje zdravlja. Vano je to to demografski vetaci

angaovani od strane Tuilatva Meunarodnog suda nisu ni pokuavali da rtve

obeleavaju kao zakonite ili nezakonite.

Druga vana karakteristika izvetaja demografskih vetaka dostavljenih Tribunalu jeste to

to esto pokazuju minimalan broj rtava (ili takozvane najmanje brojeve), za koje je

karakteristino to to je obuhvat oigledno nepotpun. Ako se iznose, potpuniji statistikipodaci se moraju uzeti kao konzervativni, to znai da su brojevi relativno mali, tojest,

umanjeni. esto je umesto jednog broja dat raspon od do, dakle, od najmanjeg broja do

najveeg kako se procenjuje na osnovu podataka. Prema tome, manji broj nesumnjivo

predstavlja najmanju vrednost, a vei najmanju odreenu vrednost koja podrazumeva

izvesnu nesigurnost koja bi statistiki mogla da se kvantifikuje kada bi se pokazala greka

u proceni. Statistiki podaci u izvetajima raenim za potrebe Tribunala moraju se itati uz

voenje rauna o pomenutim injenicama. Postoje brojni razlozi zato su za statistikepodatke koriene konzervativne vrednosti. Oni pre svega ukljuuju specifinost sudske



15/1213

analize. Za Tuilatvo je strateki vano da bude u mogunosti da iznese broj koji se moe

dobro dokumentovati, na primer, prilaganjem spiska s imenima i pojedinostima u vezi sa

pogibijom rtava koje se preko svedoka mogu povezati s relevantnim dogaajem. Manji

brojevi obino su takvi. S druge strane, ne bi bilo mudro dati veliki broj od kojeg samo deo

moe da se dokae pomou dodatnih informacija o rtvama, dok bi sve ostalo predstavljalo

nagaanje prilino tano, ali ipak nagaanje. Stoga se esto deava da iz konteksta ili

sekundarnih izvora znamo da je broj rtava bio vei, ali pred sud izlazimo s manjim

brojevima koje, kako verujemo, moemo vrsto i ubedljivo da branimo.

Drugi razlozi ukljuuju, na primer, prirodu izvora koliko su oni nepotpuni u smislu

obuhvata i nedostajuih vrednosti, pogrenih podataka, granica u kojima se greke mogu

ispraviti, prikrivene pristrasnosti izvora itd. Manje pouzdani ili nepotpuni podaci iskljueni

su iz analize, to dodatno objanjava zato su brojevi o kojima mi govorimo relativno mali.

Konano, postoje i metodoloke granice sudske analize. Najpoeljniju vrstu statistikih

podataka predstavljaju rezultati prebrojavanja; demografske stope, odnosi, verovatnoe i

druge relativne mere koje se primenjuju na smrtne sluajeve, nestanke ili migracije vee

biti dovedeni u pitanje, a sloene statistike procene i rezultati statistikih modela i

ekstrapolacija uvek e biti estoko osporavani, ili u potpunosti zanemarivani. Pretresna

vea ne sainjavaju strunjaci za statistiku metodologiju, te stoga nije lako u sudnici

objasniti komplikovane metode, a rezultati iznoenja sloenih prorauna u okviru izvetaja

i svedoenja demografskih vetaka obino su manje uspeni od jednostavnih rezultata

dobijenih na osnovu pouzdanih i dobro dokumentovanih izvora. A kada doe do

predoavanja brojeva, minimalni brojevi se na sudu najlake prihvataju, te je stoga i dalje

najbolje da strunjaci njih i navode.

Izvori koji se koriste za izradu izvetaja demografskih vetaka uvek su bili mnogo vie

podloni kritici nego izvori koji se koriste u vansudskim istraivanjima. U svim

izvetajima demografskih vetaka analizirani su pojedinani podaci. Zbirni izvori igrali su

dopunsku, a ne glavnu ulogu.

Govorei o izvorima, korisno je primetiti da je u svim sukobima na svetu veoma teko,

esto ak nemogue, pronai pouzdane, nepristrasne, potpune, sveobuhvatne i iscrpneizvore. Sukob donosi brze promene koje istovremeno utiu na veliki broj stanovnika,



16/1213

izazivaju haos i unitavanje, remete kontinuitet, slabe strunost, redukuju izvore, dovode

do erozije profesionalizma i promene prioriteta, ukljuuju politiku propagandu i

manipulaciju s brojevima, a esto i druge remetilake faktore to sve zajedno ozbiljno

utie na raspoloivost valjanih (ponekad i bilo kakvih) podataka o rtvama sukoba.

Zahvaljujui postojanju Tribunala, ogromnom trudu osoblja Tuilatva i saradnji vlasti

novih zemalja nastalih posle sukoba u tom regionu, izvori o rtvama jugoslovenskih ratova

iscrpni su, mada ne uvek pouzdani i nikad potpuni.

Spisak izvora iz kojih je Tuilatvo dolazilo do imena rtava, ili koji se koriste kako bi se

potvrdile navodne okolnosti smrti, dug je i sloen, ali se na njemu svakako nalaze:

- izjave svedoka i seanja preivelih,

- poznata javna i/ili poverljiva dokumenta, kao to su spiskovi iz logora, policijski i

obavetajni dosijei, sudski dosijei, dokumentacija o razmeni zaroboljenika, kao i

vojna dokumentacija,

- spiskovi mrtvih i ranjenih, koje su sastavile meunarodne i/ili dravne komisije,

instituti koji prouavaju ratne zloine ili statistiari, kao i meuvladine i nevladine

organizacije,

- spiskovi nestalih lica i izvetaji o njima (pre svega Meunarodni komitet Crvenog

krsta i lokalno sastavljene i objavljene knjige o nestalim licima iz odreenih

oblasti),

- izvetaji sa ekshumacija, autopsija, medicinski i forenziki izvetaji i umrlice,

- zapisnici sa identifikacije ekshumiranih ostataka, ukljuujui klasian i DNK

metod,

- zvanina evidencija registrovanih interno rasljenih lica, izbeglica i povratnika uzemljama bive Jugoslavije (zajednika evidencija o interno raseljenim licima i

izbeglicama UNHCR i vlada),

- evidencija s graninih prelaza o odlasku stanovnitva tokom sukoba na Kosovu,

- dokumentacija o ozbeglicama iz kolektivnih centara u zemljama destinacije na

Balkanu i u Zapadnoj Evropi.

Navedni spisak, mada ne potpun, valjano odraava glavne izvore koje je Tuilatvokoristilo prilikom sastavljanja spiskova rtava. Ako se izuzmu izjave svedoka, mnogi od



17/1213

ovih izvora korieni su za izvetaje demografskih vetaka predoene na suenjima u

Hakom tribunalu. Izjave svedoka strunjaci nisu prouavali. Te izjave su uglavnom

koriene za sastavljanje optunica i za kasnija svedoenja na sudu. One uglavnom

potvruju dokumentaciju o rtvama dostupnu iz drugih izvora.

Sve u svemu, rtve sukoba u bivoj Jugoslaviji devedesetih godina relativno su dobro

dokumentovane u poreenju s nekim drugim sukobima. Kao to sam venapomenula, ipak

postoje problemi i u vezi s izvorima. Pozivam itaoce da se iz izvetaja ukljuenih u ovu

knjigu bolje upoznaju i s jakim i sa slabim stranama tih izvora.

3. Istorijski znaaj demografskih izvetaja u Hakom tribunalu

Pitanje da li sudovi mogu i treba da se ukljue u izradu istorijskih prikaza masovnih

krenja ljudskih prava dugo se potee u raspravama sociologa i pravnika (Wilson, 2005,

str. 909). Nekoliko uticajnih kola miljenja nastalo je posle Drugog svetskog rata,

ezdesetih i kasnije, devedesetih godina prolog veka. Preovlaujui stav dugo je bio da

sudovi nisu pravo mesto za pisanje istorije. Oni pre svega ne bi trebalo ni da se ukljuuju u

to s obzirom na svoju ulogu delioca pravde pojedincima odgovornim za ovakva krenja.

Prema tome, smatralo se da sudovi nisu duni da piu i tumae istoriju. Odnosno, ako bi

ipak odluili da to ine, sudovi ne bi mogli da prue pouzdani prikaz istorijskih dogaaja.

Zato je to tako navedeno je nekoliko razloga, kao to su na primer (Wilson, 2005, str. 912-

916):

- Nekompatibilnost: pravo i istorija primenjuju razliite naine razmiljanja:

pravniki nain razmiljanja je logian i konsekventan, masovno

nasilje je iracionalno, dok logika nije osnovno pravilo prilikompisanja istorije;

anglo-ameriki pravni sistem je akuzatorski, istorijska analiza odvija

se kroz raspravu i saradnju naunika;

sudovi, konano, moraju da tee jednoj verziji dogaaja i da iskljue

sve alternativne; istoriari esto prihvataju suprotne verzije;



18/1213

- Ograniena ravnotea:2pravne konvencije, propisi, kategorizacije itd. esto

ograniavaju pronalaenje uravnoteenog i tanog pristupa istorijskim dogaajima

o kojima je re. Sudski izvetaji stoga mogu da izazovu nenamerne posledice pa

ak i apsurdne stavove o istorijskim dogaajima.

- Parcijalnost: sudovi su selektivni i ogranienog obima, te stoga ne mogu da otkriju

kompletnu priu, dok su istoriari zainteresovani za to je mogue potpuniju sliku.

- Dosadna istorija: pravo je preterano struno i detaljno to podrazumeva da je s

pravnog stanovita istorija jedstavno suvie kompleksna (mada esto nepotpuna i

fragmentarna) i stoga dosadna.

Vano je primetiti da su navedena razmatranja izneta u kontekstu nekoliko suenja

nacistikim zloincima i njihovim pomagaima, odranih posle Nirnberga i to pred

nacionalnim sudovima, uglavnom u Izraelu i Francuskoj. Vilson (2005, str. 909-912)

rezimira vie lanaka i izvetaja koji se odnose na te procese; to je najvanije, on razmatra

delo Hane Arent (1964) o suenju Adolfu Ajhmanu, nacistikom birokrati optuenom za

zloine protiv jevrejskog naroda u procesu koji je trebalo da doprinese prerastanju

izraelske drave u naciju. Taj proces je, kako oslanjajui se na Arentovu pie Vilson,

holokaust smestio u okvire dve hiljade godina duge patnje jevrejskog naroda, i time postao

primer potinjavanja pravde nacionalistikoj mitologizaciji. Pored toga, naglaena je

kolektivna krivica svih Nemaca. Sline situacije Vilson je razmotrio na osnovu nekoliko

primera suenja u vezi s holokaustom odranih u Francuskoj, kao to su bila suenja

Klausu Barbiju, Polu Tuvijeu, Morisu Paponu (Wilson 2005; cf. fusnotu 15, str. 911).

Sve u svemu, nacionali sudovi nisu se smatrali obavezno najpogodnijim za ukljuivanje

istorije u sudski postupak, poto njihovi rezultati nisu uvek davali karakteristine slike

istorijskih realnosti.

Meutim, Vilson je u svom lanku ispoljio i jedan optimistian stav (str. 910-992). On

veruje da je poslednjih godina pomenuta pesmistika perspektiva iscrpljena. U vezi s

Daglasovim (2001) preispitivanjem Nirnberkog procesa, Vilson zakljuuje da to to

pravo treba istovremeno da presuuje i predstavlja masovne zloine nije nespojivo

2U vezi s ovim Vilson kae da je zakon glup (str. 913).



19/1213

(str. 917) i da potreba da se donese presuda podstie i pokree zajedniko istorijsko

ispitivanje. Vilson dalje navodi vie razloga zato je to tako:

- pravo i istorija esto koriste iste metode i imaju iste ciljeve

- i jedno i drugo odmerava dokaze i procenjuje vrednost injenica

- i jedno i drugo koristi svedoenja oevidaca

- i jedno i drugo traga za dokumentovanim dokazima

- i jedno i drugo istrauje detalje u vezi s pojedinostima vodei rauna o irem

kontekstu

- konano, pravo uvek navodi injenice hronolokim redom i u narativnom obliku, a

isto ini i istorija.

Najvaniji deo Vilsonovog lanka odnosi sa na analizu suenja u Hakom tribunalu,

posebno u predmetima TADI(str. 924-934) i KRSTI(str. 934-939), a povremeno i

SLOBODAN MILOEVI(str. 918). On zakljuuje da: iako se smatra da detaljna

naracija i pravo nisu kompatibilni, meunarodno krivino pravo sada kao da se oslanja na

istorijska razmatranja i kontekstualizaciju kako bi se omoguilo donoenje presuda (str.

940).

Objanjenje ove injenice je jednostavno: Haki tribunal je zahvaljujui svom

meunarodnom karakteru osloboen nacionalistikih mitologija. Drugo, a moda jo

znaajnije, jeste to to su standardi dokaznog postupka u Hakom tribunalu u vezi s

genocidom i drugim zloinima protiv ovenosti bili visoki. Ti zloini se nisu sluajno

dogodili, oni su posledica kolektivne politike unitenja. Sistematski i planirani karakter

ovih zloina zahteva da se njihovo dokazivanje zasnuje na podnoenju dokumentacije i

analizama koje idu mnogo dalje od samih tih dela. Pokazivanje ireg konteksta i duatrajanja nego kada su u pitanju konvencionalni sluajevi, postalo je imperativ u tribunalima

kakav je Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju.

Demografski izvetaji u Hakom tribunalu ne iznose samo statisike podatke o rtvama,

odnosno, poginulima, nestalima ili raseljenima usled konkretnih dogaaja navedenih u

optunicama; oni obino prikazuju iri kontekst i due trajanje, dinamiku i intenzitet

dogaaja, povremeno i dugorone demografske posledice (kao to su interne i eksternemigracija izazvane sukobima) koje su trajale due od nego sami sukobi. Dopalo se to



20/1213

nekome ili ne, demografski izvetaji iz Hakog tribunala zaista su doprineli pisanju istorije

o jugoslovenskim ratovima voenim devedesetih godina.

Da li je ta istorija tana ili netana? Ona je, u stvari, neto najtanije to postoji u pogledu

izvora, metoda i transparentnosti. Ona svakako nije jo potpuna, a ponekad ni sasim tana,

stoga to se koriste procene ili informisane pretpostavke, kao i upuivanje na relevantne

materijale za koje se ponekad samo pretpostavlja da su dobro argumentovani. Meutim,

niko od onih to neto znaju o jugoslovenskim sukobima iz devedesetih ne bi se usudio da

u potpunosti odbaci ove izvetaje. Oni nisu samo poetak: oni vedaju veliki istorijski

doprinos daljim istraivanjima demografskih posledica ratova voenih devedesetih u

Jugoslaviji i predstavljaju prvi ozbiljan korak ka pisanju jedne jo tanije istorije o tim

ratovima.

4. Pravna pravila za podnoenje izvetaja na suenjima u Hakom tribunalu

Osnovni dokument koji regulie rad Tribunala, kao i pripremu i voenje procesa pred tim

sudom jesu Pravila o radu i dokaznom postupku (u daljem tekstu: Pravila). Pravila su

napisale sudije Hakog tribunala i ona se sistematski menjaju i dopunjavaju (poslednja

izmena i dopuna izvrena je 4. novembra 2008.), kako bi se prevazili problemi do kojih

dolazi tokom suenja i omoguilo da Tribunal efikasno i na vreme ispuni svoje obaveze.

Pravila se sastoje od 10 delova:

I DEO OPTE ODREDBE

II DEO PRIMAT TRIBUNALA

III DEO ORGANIZACIJA TRIBUNALA

IV DEO ISTRANE RADNJE I PRAVA OSUMNJIENIHV DEO PRETPRETRESNI POSTUPAK

VI DEO POSTUPAK PRED PRETPRETRESNIM VEIMA

TRIBUNALA

VII DEO ALBENI POSTUPAK

VIII DEO PREISPITIVANJE POSTUPKA

IX DEO POMILOVANJE I PREINAENJE KAZNE

X DEO VREME



21/1213

Nominalno, postoji ukupno 127 pravila; neka od njih imaju isti broj a meusobno se

razlikuju stoga to imaju sufiks bis, ter ili quarter. Na primer, postoje Pravilo 92,

Pravilo 92 bis, Pravilo 92 ter i Pravilo 92 quarter. Prema tome, broj pravila je u stvari vei

od 127.

U sadanjoj verziji Pravila, Pravilo 94 bis Svedoenje vetaka u VI delu, eksplicitno se

odnosi na izvetaje i svedoenja vetaka (integralan tekst Pravila 94 bis videti u Aneksu I).

Pravilo 94 bisjednostavno glasi:

Integralni iskaz i/ili izvetaj bilo kog vetaka koga pozove neka strana bie

obelodanjeni u vremenskom roku predvienom od strane Pretresnog vea ili

pretpretresnog sudije.

Suprotna strana treba da reaguje na objavljeni materijal u roku od 30 dana od dana

njegovog prijema tako to e obavestiti strane da li prihvata izvetaj/iskaz, da li eli

unakrsno da ispita vetaka ili ospori njegovu kvalifikovanost. U sluaju da ih suprotna

strana prihvati, iskaz i/ili izvetaj vetaka bie ukljueni u dokazni materijal bez pozivanja

vetaka da se pojavi na sudu.

Obratite panju na to da obe strane, Tuilatvo i odbrana, imaju pravo da pozivaju svoje

vetake i podnose njihove pismene izjave i/ili izvetaje.

Postoje jo tri druga pravila (pod brojem 92) koja reguliu prijem pisanih izjava, izvetaja i

prethodnih transkripta sa suenja u Tribunalu bezpozivanja svedoka da lino svedoe. Ta

tri pravila takoe su u celini prilioena u Aneksu I ovog Uvoda, gde je njihov tekst

potpuno isti kao u poslednjoj verziji Pravila od 4. novembra 2008.

Prijem pisanog materijala umesto usmenog svedoenja naziva se pismenom izjavom pod

zakletvom (afidavitom). Pravila 92 bis, 92 ter i 92 quarter (iz VI dela) reguliu ovo

pitanje. Svako od njih odnosi se na druge aspekte pismene izjave pod zakletvom:

Pravilo 92 bis: Prijem pismenih izjava i transkripta umesto usmenog svedoenja

Pravilo 92 ter: Prijem drugih pismenih izjava i transkriptaPravilo 92 quarter: Nedostupna lica



22/1213

Pravilo 92 bis odnosi se na pitanja koja se razlikuju od postupaka i ponaanja optuenog

navedenih u optunici. Pravilo 92 ter odnosi se na pitanja koja mogu da ukljue dokaze

koji potvruju postupke i ponaanje optuenog. Konano, Pravilo 92 quarter odnosi se na

situacije kada je osoba koja je dostavila pismenu izjavu/transkript mrtva, ili iz drugih

opravdanih razloga nedostupna, te stoga ne moe lino da svedoi. Obratite panju da u

skladu s Pravilima 92 bis i 92 ter, Pretresno vee moe da odlui da svedok treba da se

pojavi radi unakrsnog ispitivanja.

Nijedno od Pravila 92 ne navodi tano da li pismenu izjavu pod zakletvom daje vetak ili

neki drugi svedok. S aspekta demografskih statistikih podataka kakvi se obino

predoavaju u demografskim izvetajima, od navedena tri pravila, Pravilo 92 bis moe da

se koristi pred Tribunalom i primenjuje na izvetaje i izjave vetaka, to je u stvari

povremeno i injeno.

Pravilo 92 bis objanjava u kojim situacijama Pretresno vee moe da se opredeli za

pismene izjave, izvetaje ili transkripte umesto za direktna svedoenja. Pominje se

nekoliko mogunosti, a naroito navedeni sluajevi:

- kada su dokazi kumulativnog karaktera, budui da e drugi svedoci svedoiti ili su

svedoili usmeno o slinim injenicama;

- kada se dokazi odnose na relevantnu istorijsku, politiku ili vojnu pozadinu;

- kada se dokazi sastoje od opte ili statistike analize etnikog sastava stanovnitva

u mestima na koja se optunica odnosi;

- kada se dokazi tiu uticaja krivinih dela na rtve.

Gore pomenute smernice iz Pravila 92 bis direktno podstiu i davanje pismene izjave pod

zakletvom od strane vetaka i oigledno nude dodatnu mogunost za ukljuivanje

izvetaja/iskaza i ranijih svedoenja vetaka u dokazni materijal.

Da rezimiramo, s obzirom na sadanju praksu u Hakom tribunalu, postoje dobro

definisane mogunosti za podnoenje izvetaja/iskaza vetaka i njihovo svedoenje u

sudskom postupku, a te mogunosti su oigledno esto koriene od strane Tuilatva, kaoi nekoliko puta od strane odbrane.



23/1213

5. Razlozi za prihvatanje demografskih i drugih izvetaja vetaka od strane

Tuilatva

Da bi se bolje razumeo iri kontekst predoavanja izvetaja demografskih vetaka na

suenjima u Hakom tribunalu, korisno je pozvati se na lanak nekadanje sudije tog suda

Patrie Vold (2001). Voldova u svom lanku preispituje razvoj Pravila Hakog tribunala

koja se odnose na pisane izjave i iskaze svedoka od osnivanja Tribunala do aprila 2001.

godine. Ona istie da su prvobitna Pravila o postupku i dokazivanju koja je Tribunal

usvojio 1994. davala mnogo veu prednost neposrednom svedoenju nego pismenim

izjavama svedoka. Ovo je potpuno suprotno praksi iz Nirnberga gde se na sudu pojavilo

samo devedeset etiri svedoka optube i jo devetnaest svedoka odbrane. Tuioci u

Nirnberkom procesu imali su praktino neogranien pristup inkriminiuim nacistikim

nareenjima i drugim dokumentima koji su svedoili o namerama i postupcima nacistikih

voa. Voenje besprekorne evidencije bilo je u stvari tipian nemaki manir od kojeg su

saveznici imali velike koristi i u Nirnbergu.

Iako Haki tribunal nije mogao da se potui na nedostatak pisanog materijala iz bive

Jugoslavije, prvobitna Pravila davala su prednost neposrednom svedoenju. Situacija se

promenila krajem devedesetih godina, a posebno oko 2000, u vreme kada je, kao to

Voldova to kae: Meunarodni krivini sud Ujedinjenih nacija za bivu Jugoslaviju kao

i za Ruandu nepodnoljivo sporo radio (str. 552). I dalje:

Veina suenja pred Hakim tribunalom... bila je nedopustivo duga, poto su

trajali od 10 do 224 dana, odnosno, u proseku 107 radnih dana. Bilo je mnogo

razloga za ovakvu duinu trajanja suenja. Ponekad se sudilo nekolicini optuenihistovremeno, a ponekad su dogaaji koji su se zbili u brojnim selima ili u razliito

vreme spajani u jednu optunicu to je zahtevalo da pred sud bude izveden veliki

broj svedoka. Na nekim suenjima pojavilo se vie od 200 svedoka, a na sedam od

deset koliko ih je do sada zavreno pojavilo se vie od 100 svedoka. (Wald, 2001,

str. 535).



24/1213

Bilo je oigledno da postupak mora da se ubrza. Godine 1999, Ekspertska grupa UN dala

je svoje preporuke za unapreenje postupka3u dva tribunala, od kojih je veina odmah

usvojena, ali to, prema Voldovoj, nije imalo dramatian uticaj na njihov tempo rada. Stoga

su se dodatna unapreenja potraila i u skraenju svedoenja svedoka koji su se

pojavljivali na sudu, odnosno, u veem korienju pismenih izjava pod zakletvom, kao i

davanju veeg prostora svedoenjima vetaka. Demografski izvetaji korieni na

suenjima u Hakom tribunalu samo su jedna od mnogih grupa takvih izvetaja, kao to su

istorijski, vojni, imovinski kao i izvetaji u unitavanju kulturnog naslea i slino.

Neophodnost da se skrate suenja u Hakom tribunalu predstavljala je veliki izazov za sve

strunjake ukljuene u pripremu suenja kao i u samo suenje, ali posebno za tuioce

poto su ovi obavezni da o poinjenim krivinim delima podnesu dokaze, koji su izvan

razumne sumnje, te se stoga ne mogu osporiti. Voldova daje sledee saeto objanjenje

izazova s kojima se suoavaju suenja u Hakom tribunalu:

Gonjenje poinilaca ratnih zloina stvara zaista jedinstvene probleme. esto je

neophodno da se podnesu dokazi o deavanjima koja su podstakla izbijanje

neprijateljstava, kako bi se utvrdila pozadina odreenih dogaaja koji su doveli do

navodnih ratnih zloina. Definicija ratnog zloina, zloina protiv ovenosti ili

genocida zahteva dokaz da su se stekli odreeni uslovi kao to su postojanje

meunarodnog oruanog sukoba, veza izmeu navodnih nezakonitih radnji i

oruanog sukoba, postojanje sistematske i iroke kampanje protiv civila iji deo su

i navodne radnje ili namera da se u potpunosti ili delimino uniti neka verska,

etnika ili rasna grupa. Tribunal se obino opredeljuje za dokumentovanje jednog

dogaaja, ili ak jednog perioda meunacionalnih ili meuuetnikih sukoba, nego

za dokazivanje nekog pojedinanog izolovanog dogaaja. (Wald, 2001, str. 537)

Struni izvetaji istoriara, vojnih analitiara, demografa i/ili drugih strunjaka iz oblasti

drutvenih nauka mogu da budu veoma korisni za uspeno prevazilaenje ovih problema.

Tuilatvo moe lake da ostvari svoje ciljeve ako angauje ugledne strunjake koji e sud

3U ovim smernicama naglasak je stavljen na unapreenje voenja pretpretresnog postupka od strane jednog

pretpretresnog sudije. Trebalo je da sudija suzi predmet i da gde god je to mogue smanji broj svedoka kojie se pojaviti na sudu, odnosno, da skrati njihovo svedoenje.



25/1213

upoznati s obiljem esto veoma sloenog, usko strunog materijala. Uloga vetaka i

njihovih izvetaja stoga bi zaista mogla da postane dragocena.

Postoji, naravno, jo nekoliko drugih razloga za ukljuivanje strunjaka u rad Hakog

tribunala, kao to su lini interes tuilaca za odreene usko strune oblasti, lino iskustvo s

vetacima nasuprot onog sa svedocima, specifinost sluaja, ogranieno nasuport znatnom

iskustvu u gonjenju poinilaca ratnih zloina itd. Sve u svemu, ini se da bi priloen spisak

mogao da poslui kao rezime svih navedenih razloga, posebno razloga za korienje

izvetaja demografskih vetaka:

- obim i sloenost predmeta u Hakom tribunalu

- potreba da se prikae okruenje u kojem su se odigrali odreeni dogaaji

obuhvaeni optunicom

- potreba da se dokae rairenost i sistematinost krivinih dela

- potreba da se prikae iri kontekst krivinih dela obuhvaenih optunicom

- potreba da se dokumentuje patnja pojedinaca i grupa

- potreba da se potkrepe i proire pojedinani iskaz svedoka krivinog dela

- potreba da se nekoliko vrsta dokaza meusobno poveu, na primer, dokazi o

nestalima s podacima o ekshumiranim posmrtnim ostacima i identifikovanim

pojedincima

- potreba da se uopteno podre postavke iz predmeta

- neophodnost da suenja u Tribunalu budu to je mogue kraa

- lino iskustvo tuilaca s vetacima

- lini interes tuilaca za pojedine strune oblasti

- raspoloivost vetaka

- podobnost vetaka

Po meni, uopteno postoji vie nego dovoljno razloga za ukljuivanje vetaka u sudski

postupak koji se vodi protiv poinilaca ratnih zloina.



26/1213

Ovaj odeljak zapoeu osvrtom na jedan kratak odlomak iz svog linog svedoenja u

predmetu EELJ. Odabrani odlomak potie od unakrsnog ispitivanja od strane gospodinaeelja:

6 Pitanje: Vi, meutim, svoj posao obavljate onako kako smatrate da bi

Tuilatvo

7 elelo da to radite, jer da niste to tako uinili, oni

8 vas ne bi tamo drali osam godina, vebiste ranije bili otputeni.

9 Vi stoga ne moete da budete jedna nepristrasna me

unarodna10 linost u naunom i strunom smislu, nije li to tano?

11 Odgovor: Ne mislim da je to tano. Vaa primedba ide veoma daleko. Vi

12 kaete da meni Tuilatvo govori kakve rezultate treba da predoim.

13 Ja sam samo rekla da sam u svom radu nezavisna i da mi niko ne govori

14 kako da radim svoj posao i do kakvih rezultata da dolazim. Rezultati su

15 dobijeni na osnovu prouavanja izvora i obrade podataka, kao i na

16 osnovu prouavanja relevantnih materijala. To je nain na koji mi to radimo.

17 Zato me dre osam godina? To morate da pitate njih. To je drugo pitanje.

Izvor: SESELJ case, Transcript 21 October 2008, p. 10906; expert witness Ewa Tabeau

(A) cross-examination by Mr. Seselj (Q).

Gospodin eelj je nagovestio da mi je Tuilatvo tokom svih ovih godina dok sam bila

angaovana od strane Hakog tribunala davalo uputstva kako bih im predoavala rezultate

koji im odgovaraju u dokazivanju krivice. Ja sam naravno odgovorila da to nije bilo tako.

Bilo bi naivno i pogreno verovati da Tuilatvo odreene pojedince angauje kao sudske

vetake zbog vrsta nalaza koje podnose. S druge strane, svesna sam da postoje mnogi

samoproklamovani strunjaci ili oni koji su zvanino proglaeni za strunjake, ali ih

Tuilatvo ipak nikada nee pozvati i ukljuiti da kao vetaci rade na nekom sluaju. U ovu

grupu bi se svrstali nacionalisti bez obzira na etniku pripadnost, oni to insistiraju na

iskljuivom postojanju jedne istine; to je istina koja odgovara njihovim stavovima i

perspektivi.

6. Profil demografskih strunjaka koje Tuilatvo ukljuuje u rad Tribunala



27/1213

Lino iskustvo iz Hakog tribunala kae mi da Tuilatvo angauje vetake prema

navedenim kriterijumima:

- izuzetan struni ugled

- visok poloaj u struci

- bogata bibliografija radova objavljivanih u svetu

- uee u radu prizatnih strunih tela na domaem i meunarodnom nivou

- prethodne savetodavne strune usluge visokog nivoa

- nepristrasnost prema stranama u sukobu (kao to su, na primer, etnike grupe)

- po mogustvu rad u svojstvu spoljnog saradnika Tuilatva

- sposobnost predstavljanja rezultata istraivanja u skladu s pravilima izvetavanja u

sudu

- saet i celovit nain izraavanja stavova prilikom utvrivanja dokaza kao i

svedoenja u sudu

- dostupnost utvrivanja rokova za podnoenje strunih izvetaja, zasedanja na

kojima se podnose dokazi, svedoenja i rasporeda putovanja

- karakterne osobine

Poslednji kriterijum, karakterne osobine, povremeno moe da ima veliki uticaj prilikom

angaovanja vetaka. Na primer, nesigurne i introvertne osobe, bez obzira na to to mogu

da budu izvrsni strunjaci, po svoj prilici na sudu nee delovati onako ubedljivo kao to je

potrebno da deluje sudski vetak. tavie, takve osobe ne odgovaraju zahtevnim i sloenim

situacijama s kojima vetak moe da se suoi prilikom pripremanja strunog izvetaja i

svedoenja.

U vezi s predmetima koji se nalaze u Hakom tribunalu, Tuilatvo je kao demografskevetake koristilo i interne strunjake i one angaovane sa strane, kao i meunarodne i

domae strunjake. Na poetku ovog lanka vesam napomenula da se u meunarodne

strunjake ubraja dr Helge Brunborg, koji je prvi svedoio u Tribunalu. On je po struci

demograf i ekonomista. Od 1974. godine zaposlen je u Statistikom zavodu Norveke iz

kojeg je nekoliko puta uzimao odsustvo da bi se ukljuivao u projekte u inostranstvu: u

Holandiji (Haki tribunal) i nekoliko drugih zemalja, kao to su Bocvana, Zambija,

Zimbabve, Namibija, Mozambik, palestinske teritorije, Bosna i Hercegovina i Albanija.Njegovo prvo svedoenje bilo je u predmetu KRSTI(IT-98-33), a kasnije u predmetu

Tuilatvo tribunala u Hagu je kao svedoke pozivalo demografske eksperte kako iz samogTribunala tako i spolja, iz drava bive Jugoslavije i meunarodne strunjake. Kao to sam

vepomenula na poetku ovog teksta, Dr. Helge Brunborg je od svih meunarodnih ekspe-

rata prvi svedoio pred tribunalom u Hagu. Po profesiji je demograf i ekonomista. U Stati-

stikom zavodu Norveke radi od 1974. godine, uz nekoliko prekida dok je bio angaovan

na projektima u Holandiji (ICTY) i drugim zemljama, kao to Botsvana, Zambija, Zimbab-

ve, Namibija, Mozambik, palestinske teritorije, Banglade i Albanija. Prvi put je svedoio

u sluaju Krsti (IT-98-33), a potom u sluajevima Blagojevii ostali (IT-02-60), Slo-

bodan Miloevi(IT-02-54), Popovii ostali (IT-05-88), Milutinovii ostali (IT-05-87)

i, nedavno, u sluaju Perii (IT-04-81). Brunborg je bio ekspert Tuilatva za nestala i



28/1213

stradala lica prilikom pada Srebrenice 1995. i za stanovnitvo Kosova tokom sukoba 1999. go-

dine. Mada angaovan kao spoljni ekspert, bio je upuen u rad ITCY. Od sredine 1997. do kra-

ja 1998. bio je stalno zaposlen u Tuilatvu da bi se potom vratio u Statistiki zavod Norveke.

Kasnije je radio za ITCY u svojstvu konsultanta ili strunog svedoka. U pisanju izvetaja o

Srebrenici, nastalih nakon 2000, saraivao je sa Odsekom za demografiju Tuilatva ICTY.

Dr Patrik Bol, meunarodni strunjak, bio je angaovan kao spoljni saradnik. On sada radi

u Beneteku, nevladinoj organizaciji iz Kalifornije (SAD), koja promovie primenu

inovativnih tehnikih dostignua u zadovoljavanju socijalnih potreba. Bol se nalazi na elu

Benetekovog Programa iz oblasti ljudskih prava (HRP) i Grupe za prikupljanje i analizu

podataka (HRDAG). Prethodno je (2003) radio u Amerikom udruenju za unaprenje

nauke, na Programu iz oblasti ljudskih prava. Poslednje na emu je bio angaovan jesteprocena ukupnog broja nastradalih u Peruu od 1980. do 2000. godine, obavljena za potrebe

Peruanske komisije za istinu i pomirenje. Bol je ukljuen i u projekte HRDAG u Sijera

Leoneu, adu, ri Lanki, Istonom Timoru, Kolumbiji itd.

Patrik Bol je 1999. bio angaovan u vreme sukoba na Kosovo, posebno u vezi s

poginulima i migracijama izazvanim sukobom. On je proverio vei broj pretpostavki u vezi

s migracijom stanovnitva tokom tog sukoba i pokuao da ih povee s takama optunice.Svedoio je u predmetima SLOBODAN MILOEVI(IT-02-54) i MILUTINOVIi

drugi (IT-05-87).

Sledei meunarodni vetak Tuilatva Hakog tribunala sam ja, dr Eva Tabo. Bavim se

statistikom i ekonometrijom kao i matematikom demografijom. Potiem iz Poljske gde

sam najpre radila kao profesor na Ekonomskom univerzitetu Poljske u Varavi. Kasnije

sam se preseilila u Holandiju gde sam najpre, oko 9 godina, radila kao istraivau

Holandskom Interdisciplinarskom demografskom institutu (NIDI) u Hagu. Glavna oblast

mog istraivanja bili su izrada statistikih modela i predvianje smrtnosti, posebno prema

uzrocima smrti, kao i kretanja u pogledu duine ivota i zdravlja u Holandiji i drugim



29/1213

zemljama Zapadne i Centralne Evrope. Od 2000. godine, u svojstvu internog vetaka

nalazim se na elu Demografske jedinice Tuilatva Hakog tribunala.

Spisak predmeta u kojima sam svedoila veoma je dug: EELJ (IT-03-67), LUKII

LUKI(IT-98-32/1), POPOVII DRUGI (IT-05-88), PRLII DRUGI (IR-04-74-PT),

DRAGOMIR MILOEVI(IT-98-29/1), SLOBODAN MILOEVI(IT-02-54),

STAKI(IT-97-24), GALI(IT-98-29-1), SIMII DRUGI (IT-95-9) i VASILJEVI

(IT-98-32-1). U moj domen spadaju opsada Sarajeva, 1992-1995; pad Srebrenice, 1995;

sukobi u Bosanskoj Krajini i na istonoj granici BiH sa Srbijom; sukob u Herceg-Bosni i

opsada Mostara, 1993-1994; sukob na Kosovu, 1999; konflikt u Vojvodini (Srbija), 1992; i

konano masovna iseljavanja i prisilno premetanje stanovnitva na celoj teritoriji Bosne i

Hercegovina, 1991-1997, kao i na teritoriji bive Jugoslavije.

elela bih da istaknem da smo svi troje, demografski vetaci Tuilatva Hakog tribunala,

pripremili svoje izvetaje uz pomonekoliko osoba, istaknutih mladih istraivaa,

demografa i drugih strunja iz oblasi drutvenih nauka, iji su maternji jezici bosanski,

hrvatski i srpski, a kojima elim ovde da zahvalim na doprinosu i pomoi: u stvari, grupa

ljudi angaovana na sastavljanju demografskih izvetaja za Tuilatvo mnogo je vea od

trojice vetaka koji se pojavljuju u sudnici.

Moram da se osvrnem i na injenicu da je za razliku od svih ostalih tribunala, Tuilatvo

Hakog tribunala ima u svom sastavu Demografsku jedinicu koja je, iako mala trenutno

samo 4 osobe odigrala vanu ulogu u pripremi predmeta i na suenjima. Pisanje strunih

izvetaja bilo je prva i najvanija dunost, ali pored toga obavljeno je jo mnogo korisnog

posla, ukljuujui, na primer, prikupljanje izvora, uspostavljanje i odravanje

informacionih sistema za korienje u analizi podataka i na suenjima, temeljnoistraivanje demografskih posledica jugoslovenskih sukoba na osnovu primarnih i

sekundarnih podataka i kontekstualnih izvora, kao i razvoj metoda i postupaka za unakrsno

proveravanje izvora na osnovu pojedinanog sravnjivanja.

Radili smo na projektima u vezi s kvantifikacijom demografskih posledica sukoba i ratova

voenih devedetsetih godina u bivoj Jugoslaviji, najvie u Bosni i Hercegovini, kao i na

proceni izvora o rtvama tih sukoba, ukljuujui i kvantitativne izvore, na primer, popisestanovnitva, anketiranje stanovnitva, spiskove interno raseljenih lica i izbeglica, zapise o



30/1213

ekshumacijama, izvetaje patologa itd. kao i kvalitativne izvore kao to su izjave svedoka,

izvetaji meunarodnih posmatraa i druge. Predmet naih istraivanja ukljuivao je

merenje i procenu interno raseljenih lica i izbeglica i stradalih u ratovima, tojest, mrtvih,

ranjenih, nestalih, ekshumiranih, identifikovanih (pomou DNK) i slino, kao i vreme,

mesto i razloge za ono to se dogodilo. Struni izvetaji koje smo uradili uspeno su

ukljueni u dokazni materijal u mnogim suenjima u Tribunalu. Dopalo se to nekom ili ne,

bio je to znaajan uspeh jedne male grupe koja je dala veliki doprinos u oblasti ratne

demografije uopteno, a posebno sudskim vetaenjem iz oblasti demografije.

Na kraju, mada ne i najmanje vano, elela bih da pomenem da su i neki domai strunjaci

takoe bili pozivani od strane Tuilatva, uglavnom da bi svedoili o dogaajima u vezi s

ratom u Hrvatskoj. Pukovnik Ivan Grujiiz Kancelarije za zatoena i nestala lica u Vladi

Hrvatske pozvan je da svedoi na suenjima u predmetima: SLOBODAN MILOEVI

(IT-02-54), MILAN MARTI(IT-95-11) i MILE MRKI(IT-95-13). U skorije vreme,

Ana-Marija Radii Vesna Bilisvedoile se u svojstvu vetaka Tuilatva u predmetu

EELJ (predmet IT-03-67). Ovi vetaci poseduju veliko struno znanje, iskustvo i

impresivne karijere; sve troje su slubenici Vlade Hrvatske visokog ranga, ali naalost nisu

demografi, a ni istraivai. Njihovi struni izvetaji i izjave daju statistike podatke iz

zvaninih izvora Vlade Hrvatske. Ti izvori ukljuuju i hrvatske spiskove interno raseljenih

lica i izbeglica i zvaninu evidenciju o nestalim, ekshumuranim, poginulim i zatoenim

licima. Kvalitet ovih izvora je dobar, a podaci stoga pouzdani, meutim, etnika ravnotea

moe da se dovede u pitanje. Izvori uglavnom predstavljaju hrvatsko gledanje na rtve rata

u Hrvatskoj, posebno one iz prvih godina tog rata. Statistiki podaci o rtvama meu

Srbima iz Hrvatske nisu lako dostupni, ali se mogu nai u nevladinim izvorima, kao to su

arhive i publikacije Helsinkog odbora za ljudska prava u Zagrebu, na primer, izvetaj iz

2001. godine Vojna operacija Oluja i njene posledice.

Jo mnogi domai i meunarodni strunjaci dostavili su svoje strune izvetaje i/ili izjave,

kao to su i svedoili u postupcima voenim pred Tribunalom. Posle strunjaka iz oblasti

demografije, najvaniju kategoriju strunjaka, iji rad je delimino povezan s

demografijom, predstavljaju oni angaovani na ekshumacijama i identifikaciji rtava.

Meutim, pitanje ekshumacija je sloeno i veoma obimno; ono svakako zahteva poseban

izvetaj, dok ova knjiga treba da sadri iskljuivo demografske podatke.



31/1213

7. Zakljune napomene

U zakljunim napomenama ukratko u se dotai tri poslednje teme pomenute na poetku

Uvoda, naime: Koliko i kakvih demografskih izvetaja je do sada uraeno? Koliko je

Tuilatvo zaista uspelo da iskoristi te izvetaje? Kako je odbrana reagovala na njih?

U Aneksu II ovog Uvoda, priloila sam potpuniji spisak demografskih izvetaja Hakog

tribunala. Spisak se sastoji od izvetaja Tuilatva. On je obimniji od sadraja ove knjige,

ali je i dalje nepotpun. Ukljueni su samo glavni izvetaji; mnogi od njih imaju nekoliko

priloga i aneksa koji nisu navedeni, osim izvetaja o Srebrenici gde su spiskovi njihov

sastavni deo. Pored priloga, postoje i odgovarajui materijali pretresani u sudu tokom

svedoenja svedoka i njihovog unakrsnog ispitivanja. Ni navedeni materijal nije ukljuen.

Prema tome, na Aneks II treba jednostavno gledati kao na smernicu za korienje arhiva s

demografskim podacima, koji je dostupan u Hakom tribunalu i koji prevazilazi obim

jedne knjige. U stvari, spisak glavnih izvetaja samo je spisak predmeta iz Hakog

tribunala u koje je bila ukljuena ova vrsta vetaenja. itaoci zainteresovani za pojedine

predmete treba da potrae svedoenja odreenih vetaka, kao i da provere transkripte

odgovarajuih sudskih pretresa kako bi eventualno nali ono to trae.

Aneks II sadri vie od 30 izvetaja. Ja sam ih svrstala prema hronologiji dogaaja u

jugoslovenskim ratovima, poto je tako lake da se sagleda njihov istorijski kontekst. Rat u

Bosni i Hercegovini (BiH), voen 1992-1995, najei je predmet izvetaja Hakom

tribunalu. Dokumentovano je nekoliko dogaaja; prvo, ono to se deavalo u Bosanskoj

Krajini, na istonoj granici Bosne sa Srbijom i u Bosanskoj Posavini. italac zatim moe

da vidi tri izvetaja o sukobima u Herceg-Bosni 1993-1994, ukljuujui i opsadu Mostara.

Druga tragina opsada dokumentovana u izvetajima Hakom tribunalu, odnosi se naopsadu Sarajeva 1992-1995. Zatim vidimo vei broj izvetaja o padu Srebrenice 1995.

Konano, nekoliko izvetaja rezimira promene u etnikom sastavu i statistike podatke o

interno raseljenim licima i izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, ukljuujui i izvetaj o 47

optina uraen za korienje u predmetu SLOBODAN MILOEVI. Treba napomenuti da

su svi izvetaji o etnikom sastavu BiH, kao i o interno raseljenim licima i izbeglicama

nainjeni u okviru jedinstvenog projekta koji je od 1998. do 2003. raen za potrebe

Tiuilatva. Svrha ovog projekta bila je da se dobiju podaci potrebni za predmetSLOBODAN MILOEVI, ali su u okviru njega uraene kalkulacije za sve optine u toj



32/1213

zemlji; ak smo uradili kompjuterski program za automatsko biranje teksta koji objanjava

statistike podatke. Zahvaljujui tome, bilo je mogue proi kroz kalkulacije i nainiti

identine izvetaje za svaku oblast u Bosni i Hercegovini. Tako je za vei broj predmeta

uraeno vie izvetaja. Odbrana je povremeno stavljala primedbe zbog toga to

ponavljamo svoje stavove. Meutim, na princip je bio da nita ne menjamo u projektima

koji su se odnosili na interno raseljena lica, izbeglice i etniki sastav, poto verujemo da je

ogroman trud uloen u ovaj posao bio toga vredan.

Jo jedan dogaaj dokumentovan u izvetaju demografskog vetaka odnosi se na neto to

se dogodilo u selu Hrtkovci u Vojvodini 1992. godine. Iako se posledice ovog dogaaja na

stanovnitvo ne mogu porediti s posledicama slinih dogaaja u Bosni ili na Kosovu,

izvetaj o Hrtkovcima je vaan. Pre svega zato to se indirektno tie postojanja ireg

politikog i istorijskog konteksta kofliktnih dogaaja, konteksta koji ukljuuje sve vrste

aktivnosti. Drugo, zato to nam govori da sukobi nisu bili nasumini, veplanirani,

pripremani i publikovani. rtve su direktna ili indirektna posledica aktivnosti onih to su

uestvovali u toj igri.

Vie izvetaja vetaka sainjeno je i u vezi sa sukobom na Kosovu 1999. Obuhvaena su i

ubistva i premetanje stanovnitva (i interno i eksterno). Jedan izvetaj se ne odnosi na

rtve, vena broj stanovnika i njihov etniki sastav. Njegova vanost se povezuje sa

injenicom da je 2001. godine albansko stanovnitvo na Kosovu bojkotovalo popis

stanovnitva, kao i da je Pretresnom veu u predmetu SLOBODAN MILOEVIbila

potrebna struna procena u vezi s ovim pitanjem.

Konano, zvanini izvetaji hrvatskih vetaka rezimiraju rtve rata u Hrvatskoj.

Letimian pregled izvetaja priloenih u Aneksu II mogao bi da navede na zakljuak da u

njemu nisu zastupljeni predmeti u kojima su Srbi bili rtve. Moglo bi se ak pomisliti da

takvi predmeti uglavnom nisu bili ni procesuirani u Tribunalu. Ovakav zakljuak bio bi

netaan, jer se nekoliko predmeta odnosilo iskljuivo na dogaaje iz rata u Bosni i

Hercegovini u kojima su progonjeni bili bosanski Srbi, ukljuujui predmete kao to su, na

primer, HADIHASANOVIi KUBURA, RASIM DELI, NASER ORIi MUCIi

drugi (ili predmet Logor elebii). Isto tako, u vezi s ratom u Hrvatskoj, procesuirani su



33/1213

predmeti kao to su GOTOVINA i drugi (suenje je jo u toku) i JANKO BOBETKO4,

gde je progon hrvatskih Srba bio eksplicitno ukljuen u nekoliko optunica. U vezi sa

sukobom na Kosovu, mogu se pomenuti predmeti LIMAJ i drugi i HARADINAJ i drugi.

U stvari, u vezi s tim predmetima izvetaji demografskih vetaka nisu raeni. Glavni razlog

za to bila je njihova priroda. Izuzev u predmetu GOTOVINA i drugi, koji podrazumeva

ogroman broj rtava, za ostale se smatra da je baza zloina relativno mala. Demografske

posledice krivinih dela za koja se terete optueni mogle su da budu predstavljene u ovim

predmetima uglavnom na osnovu svedoenja pojedinanih svedoka, to je i uinjeno.

Drugo, neka suenja (na primer Logor elebii, presuda doneta novembra 1998. godine)

zavrena su mnogo pre nego to je juna 2000. u predmetu KRSTIpredoen prvi izvetaj

demografskih vetaka.

U predmetu GOTOVINA i drugi, gde e sudski postupak trajati jo izvesno vreme,

nekoliko izvetaja koje nisu sainili vetaci, prikazae razmere patnji rtava, Srba iz

Hrvatske. U ovom sluaju, pre svega je reo prisilnoj migraciji koja je hiljade i hiljade

Srba oterala iz njihovih domova u Hrvatskoj; oni su se preselili u Srbiju, Bosnu i

Hercegovinu, zapadnoevropske zemlje, Skandinaviju, Sjedinjene Drave itd. Ovi izvetaji

o rtvama prikupljeni za predmet GOTOVINA i drugi ukljuuju izvetaje organizacija kao

to su Hjuman rajts vo, OEBS, Visoki komesar UN za izbeglice, zatim rezultate

istraivanja Helsinkog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj, nekoliko knjiga autora iz

Hrvatske (i Srba i Hrvata), pojedinane novinske lanke, izvetaje meunarodnih

posmatraa i druge materijale. Verujem da e u vreme kada se suenje u predmetu

GOTOVINA i drugi zavri, vani izvetaji biti potvreni u presudi i da e to biti pouzdani

izvori koji dokumentuju srpske rtve vojnih operacija u Hrvatskoj u leto 1995. godine.

Jo jedno zapaanje treba dodati venavedenim primedbama. Vano je razumeti da je

glavnu demografsku posledicu jugoslovenskih ratova predstavljala prisilna migracija (i

interna i eksterna), a ne ubijanje, ranjavanje, liavanje slobode ili silovanje. Na primer, na

kraju rata u Bosni, decembra 1995. godine, oko 50% tamonjeg predratnog stanovnitva,

odnosno, 2,2 miliona ljudi, bilo je raseljeno. U ovaj broj ukljuene su sve etnike grupe

Bonjaci, Hrvati, Srbi i ostali. On je potvren u nekoliko izvetaja demografskih vetaka

4Suenje je obustavljeno aprila 2003. zbog smrti optuenog.



34/1213

Tuilatva. Svaki izvetaj koji je Tuilatvo predoilo u predmetima u vezi s interno

raseljenim licima i izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, ukljuivao je statistike podatke o

svim etnikim grupama, bez obzira na to na ta se predmet konkretno odnosio. Prisilna

migracija bila je najea kategorija viktimizacije i u sukobima u Hrvatskoj i na Kosovu, a

pogodila je sve etnike grupe. Ja iskreno verujem da je ova injenica bila prepoznata i

prihvaena u svim suenjima pred Hakim tribunalom.

elim da dodam da istorijski obuhvat predstavljen izvetajima ne treba obavezno da se

poistoveuje s prioritetima Tuilatva Hakog tribunala. U stvari, kada smo pozvani da

radimo na izvetaju prioriteti uopte nisu bili utvreni ni istorijski ni politiki, niti bilo

kakvi drugi. U Hakom tribunalu je sve vreme postojala velika potreba za ovakvim

izvetajima raenim za Tuilatvo. Mi smo izvetaje sastavljali u skladu s vremenskim

okvirima koje su postavljala suenja, stoga njihov redosled odgovara logici Hakog

tribunala u celini.

Reakcija odbrane na izvetaje demografskih vetaka nije bila zanemarljiva, mada

poetkom 2000. uopte nije bila impresivna. U predmetima KRSTIi VASILJEVI,

odnosno, predmetima u kojima su prvi put korieni izvetaji Tuilatva, praktino uopte

nije bilo osporavanja. Ovo moda zato to u to vreme odbrana nije mogla da predvidi

posledice ukljuivanja ovih izvetaja u dokazni materijal. A posledice su bile znaajne.

Gotovo svaki put kada su uvreni (u dokazni materijal), izvetaji demografskih vetaka su

imali uticaj na presudu. Do sada je samo jedan izvetaj eksplicitno odbijen i nije ukljuen u

dokazni materijal (izvetaj o Bosanskoj Posavini iz 2001.), zato to teritorija analizirana u

izvetaju i teritorija definisana u optunici nisu bile identine. Podrobna analiza uticaja

izvetaja demografskih vetaka jo nije zavrena, te stoga nije ni detaljnije razmotrena u

ovoj knjizi.

Kao to smo i mi od 2000. godine mnogo nauili, nauila je i odbrana. Odbrana danas

gotovo uvek angauje sopstvene vetake koji osporavaju na rad. Do sada je kao odgovor

na izvetaje Tuilatva predoeno najmanje est izvetaja vetaka angaovanih od strane

odbrane. Iako najvei deo njihovog rada naalost ne odgovara meunarodnim naunim

standardima, bilo je i trenutaka kada sam uivala u tome to me neko osporava na

razumnom strunom nivou. Meutim, najee se dogaalo da je glavno oruje tih vetakabio uvredljiv renik.



35/1213

Moglo bi se rei jo dosta o naoj borbi s vetacima koje je dovela odbrana, njihovim

izvetajima, kao i savetnicima odbrane, ali kako je vereeno, tome nema mesta u ovoj

knjizi. Moda u kroz pedesetak godina napisati drugi rad u kojem u otkriti sve

fascinantne pojedinosti te borbe.

Poto sam ovo rekla, nema potrebe da vie ita objanjavam itaocima, oni veznaju

sasvim dovoljno da otponu s itanjem izvetaja. Samo se nadam da e neki od njih

smatrati da je ovaj rad vredeo truda, moda zbog korienih metoda i pristupa ili izvora, ili

zbog njihovog uticaja na presude. Meutim, to je najvanije, iskreno se nadam da e

porodice rtava i same rtve smatrati da su ovi izvetaji znaajni i tani. Nai statistiki

podaci predstavljaju dokument o njihovim patnjama. Nai brojevi su konzervativni, tojest,

blii donjoj granici stvarnih brojeva, poto tako zahteva pristup koji se koristi u sudu.

Meutim, mi smo se dobro potrudili da iznesemo to je mogue bolje i objektivnije

istorijske podatke. Nadam se da smo taj cilj ostvarili. ao mi je ako nismo.

Bibliografija:

Arendt, H., 1964: Eichman in Jerusalem: A Report on the Banality of Evil. Izmenjeno i

dopunjeno izdanje, 1964, After Wilson (2005), str. 909.

Brunborg, H., E. Taveau and H. Urdal (urednici), 2006: The Demography of Armed

Conflict. International Studies in Population Vol. 5, Springer.

Douglas, I., 2001:The Memory of Judgement: Making Law and History in the Trials of

Holocaust, str. 185-196, 207-210. After Wilson (2005), str. 911 i 917.

Hicks, M.H-R. And M. Spagat, 2008: The Dirty War Index: A Public Health and Human

Rights Tool for Examining and Monitoring Armed Conflict Outcomes. PLOSMedicine, 5/12, str. 1658-1664.

http://medicine.plosjournals.org/perlserv/?request=get-

document&doi=10.1371/journal.pmed.0050243

Puhovski, Z., and N. Popovic (urednici), 2001: Military Operation Storm and Its

Aftermath, Report, Helsinki odbor za ljudska prava u Hrvatskoj , Zagreb.

Wald, P., 2001: To Establish Incredible Events by Credible Evidence: The Use of

Affidavit Testimony in Yugoslavia War Crimes Tribunal Proceedings,HarvardInternational Journal, 42/2, str. 535-553.



36/1213

Wilson, R.A., 2005: Judging History: The Historical Record of the International Criminal

Tribunal for the Former Yugoslavia.Human Rights Quarterly 27, str. 908-942.

Pravni dokumenti:

Pravila o postupku i dokazivanju Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju.

http://www.icty.org/sections/LegalLibrary/RulesofProcedureandEvidence

Meunarodno humanitarno pravo:

- Haka konvencija IV (Zakoni i obiaji rata na kopnu), 1907.

- enevska konvencija I (Ranjeni i bolesni), 1949.

- enevska konvencija II (Zakoni i obiaji rata na moru), 1949.

- enevska konvencija III (Ratni zarobljenik), 1949.

- enevska konvencija IV (Civili), 1949.

- Dodatni protokol I (API), 1977.

http://www.icrc.org/Web/Eng/siteeng().nsf/htmlall/section_ihl_treaties_and_customary_la

w/?OpenDocument

ANEKS I

Izvodi iz Pravila o postupku i dokazivanju Meunarodnog krivinog suda za bivu

Jugoslaviju

(Verzija od 4. novembra 2008.)

Pravilo 92 bis

Prihvatanje pisanih izjava i transkripta umesto usmenog svedoenja

(Usvojeno 1. decembra 2000. i 13. decembra 2000, izmenjeno i dopunjeno 13. septembra

2006.)

(A)Pretresno vee svedoka moe da oslobodi obaveze linog pojavljivanja u sudu i da

umesto toga prihvati u celini ili delimino svedoenje u obliku pisane izjave ili

transkripta njegovog svedoenja u postupku pred Tribunalom, umesto usmenog

svedoenja kojim treba da se utvrdi neka injenica koja se ne odnosi na dela i

ponaanje optuenog kako je navedeno u optunici.



37/1213

(i) inioci koji idu u prilog prihvatanju svedoenja u vidu pisane izjave ili

transkripta ukljuuju sledee okolnosti, ali se na njih ne ograniavaju:

(a)svedoenje je kumulativnog karaktera, to znai da e drugi svedoci usmeno

svedoiti ili su veusmeno svedoili o slinim injenicama;

(b)svedoenje se odnosi na relevantan istorijski, politiki ili vojni kontekst;

(c)svedoenje se sastoji od optih ili statistikih analiza etnikog sastava

stanovnitva na mestima navedenim u optunici;

(d)svedoenje se tie uticaja krivinih dela na rtve;

(e)svedoenje se odnosi na pitanja u vezi s karakterom optuenih; ili

(f) svedoenje se odnosi na inioce koji se moraju uzeti u obzir prilikom

utvrivanja kazne.

(ii) inioci koji ne idu u prilog prihvatanju svedoenja u vidu pisane izjave ili

transkripta ukljuuju, ali se ne ograniavaju na sledee:

(a)postojanje ogromnog interesa javnosti da svedoenje o kojem je rebude

usmeno;

(b)strana koja se protivi ovome moe da pokae kako priroda i izvor ini

ovakvo svedoenje nepouzdanim, ili da tetan efekat pretee nad dokaznom

vrednou takvog svedoenja; ili

(c)postoje bilo kakvi drugi inioci zbog kojih je potrebno da se svedok pojavi

kako bi bio unakrsno ispitan.

(B)Ako Pretresno vee odlui da svedoka oslobodi obaveze pojavljivanja pred sudom,

pismena izjava u skladu s ovim Pravilom bie prihvatljiva ukoliko je uz njupriloena izjava osobe koja ju je dala da je sadraj te izjave po njenom najboljem

saznanju i verovanju istinit i taan i

(i) izjavu potvruje:

(a) osoba ovlaena da potvrdi takvu izjavu u skladu sa zakonom i

postupkom drave, ili(b) predsedavajui koga je u tu svrhu postavio registrator Tribunala;



38/1213

(ii) lice koje potvruje izjavu mora napismeno da verifikuje:

(a)da je izjavu dala osoba ije se ime navodi u reenoj izjavi;

(b)da je osoba koja daje pismenu izjavu izjavila da je sadraj te izjave po

njenom najboljem saznanju i uverenju istinit i taan;

(c)da je osoba koja daje pismenu izjavu obavetena da ukoliko sadraj te

izjave nije taan moe krivino da odgovara zbog lanog svedoenja; i

(d)datum i mesto izjave.

Ova izjava e biti priloena uz pismenu izjavu dostavljenu Pretresnom veu.

(C)Poto saslua strane, Pretresno vee e odluiti da li e od svedoka zatraiti da se

pojavi radi unakrsnog ispitivanja; ukoliko to odlui, primenjivae se odredbe

Pravila 92 ter.

Pravilo 92 ter

Drugi sluajevi prihvatanja pismenih izjava i transkripta

(Usvojeno 13. septembra 2006.)

(A) Pretresno vee moe pod navedenim uslovima da prihvati, u celini ili delimino,

svedoenje u vidu pismene izjave ili transkripta njegovog svedoenja u postupku

pred Tribunalom:

(i) svedok je prisutan u sudu;

(ii) svedok je dostupan za unakrsno ispitivanje i bilo kakvo drugo ispitivanje odstrane sudija; i

(iii) svedok potvruje da pismena izjava ili transkript tano odraavaju ono to

je izjavio i ta bi rekao kada bi bio ispitivan.

(B) Svedoenje prihvaeno u skladu s paragrafom (A) moe da ukljui svedoenje

potrebno da bi se utvrdila injenica koja se odnosi na dela i ponaanje optuenog kako

je navedeno u optunici.



39/1213

Pravilo 92 quarter

Nedostupne osobe

(Usvojeno 13. septembra 2006.)

(A) Svedoenje u vidu pismene izjave ili transkripta osobe koja je kasnije umrla, ili

kojoj se vie ne moe uz ulaganje razumnog truda ui u trag, ili koja je zbog fizikog

ili mentalnog stanja nesposobna da usmeno svedoi, moe se prihvatiti, bez obzira da

li je pismena izjava data na nain predvien Pravilom 92 bis, ukoliko je Pretresno

vee:

(i) prihvatilo da je osoba nedostupna iz gore navedenih razloga; i

(ii) utvrdilo da je izjava pouzdana na osnovu okolnosti u kojima je data i

zabeleena.

(B) inilac koji nee ii u prilog prihvatanju takvog svedoenja bilo u celini bilo

delimino jeste mogunost da svedoenje slui za utvrivanje injenica koje se

odnose na dela i ponaanje optuenog kako je navedeno u optunici.

Pravilo 94 bis

Svedoenje vetaka

(A) Integralan tekst izjave i/ili izvetaj bilo kog vetaka koga e pozvati neka strana

bie dat na uvid u roku predvienom od strane Pretresnog vea ili pretpretresnog

sudije.

(Izmenjeno i dopunjeno 14. jula 2000, 1. decembra 2000. i 13. decembra 2000, 13

decembra 2001. i 13. septembra 2006).

(B) U roku od 30 dana od davanja na uvid izjava i/ili izvetaja vetaka, ili u drugom roku

predvienom od strane Pretresnog vea, ili pretpretresnog sudije, suprotna strana e

dostaviti obavetenje da li:

(i) prihvata izjavu i/ili izvetaj sudskog vetaka ili (izmenjeno i dopunjeno 13.

septembra 2006.);(ii) eli da unakrsno ispita sudskog vetaka; i



40/1213

(iii) osporava strune kvalifikacije vetaka ili relevantnost izjave i/ili izvetaja u

celini ili njihovih delova i to kojih.

(Izmenjeno i dopunjeno 12. decembra 2002, 13. septembra 2006) (Izmenjeno i

dopunjeno 13. decembra 2001. i 13. septembra 2006.)

(C) Ako suprotna strana prihvati izjavu i/ili izvetaj sudskog vetaka, takva izjava i/ili

izvetaj moe da se ukljui u dokazni materijal od strane Pretresnog vea, a da se

vetak ne poziva da lino svedoi.

(Izmenjeno i dopunjeno 13. septembra 2006.)

ANEKS II

GLAVNI IZVETAJI DEMOGRAFSKIH VETAKA PREDOENI OD STRANE

TUILATVA NA SUENJIMA U MEUNARODNOM KRIVINOM SUDU ZA

BIVU JUGOSLAVIJU

15. januar 2009.

BOSNA I HERCEGOVINA (BiH)

BOSANSKA KRAJINA, 1992 (BiH)

E. Tabeau, 2002, Basic Demographic Characteristics and Socio-Economic Status of

Missing and Killed Persons from the Municipality of Prijedor (Osnovne

demografske karakteristike i drutveno-ekonomski status nestalih i ubijenih lica iz

Optine Prijedor), 30.04-30.09.1992. Izvetaj o vetaenju u predmetu STAKI

(IT-97-24). 0184-6093-0184-6119. Prevod ERN L008-3048-L008-3087.

E. Tabeau and J. Bijak, 2002, Missing and Killed Persons in the Autonomous Region ofKrajina in 1992: Basic Demographic Characteristics, Timing and Location of

Incidents (Nestala i ubijena lica u Autonomnoj Oblasti Krajina 1992: Osnovne

demografske karakteristike, vreme i mesto incidenata). Izvetaj o vetaenju u

predmetu BRANIN i TALI(IT-99-36). 0218-6107-0218-6133. BCS 0218-

6107-0218-6133.

H. Brunborg, T. Lyngstad and E. Tabeau, 2001, Population Changes in Prijedor from

1991 to 1997 (Demografske promene u Prijedoru od 1991. do 1997.). Izvetaj o



41/1213

istraivanju obavljenom za predmet LOGOR KERATERM (IT-9598).

Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju, Hag. 0202-7470-0202-7506.

Prevod ERN 0190-2364-0190-2406.

ISTONA BOSNA I BOSANSKA POSAVINA, 1992. (BiH)

E. Tabeau, 2008: Changes in the Ethnic Composition in the Municipality of Visegrad

(Bosnia and Herzegovina), 1991 and 1997 (Promene u etnikom sastavu u Optini

Viegrad, Bosna i Hercegovina, 1991. i 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu

LUKIi LUKI(IT-98-32/1). ENG: 0638-3185-0638-3233, BCS R109-7140-

R109-7188.

E. Tabeau and J. Bijak, 2001, Changes in the Ethnic Composition in the Municipality of

Visegrad, 1991 and 1997, (Promene u etnikom sastavu u Optini Viegrad, 1991.

i 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu VASILJEVIi drugi (IT-98-32-1).

0213-8385-0212-8433 (stari), R109-7140-109-7188 (novi), BCS R109-7140-

R109-7188.

E. Tabeau and M. Zoltkowski, 2002, Demographic Consequences of the Conflict in the

Municipality of Vlasenica, May-September 1992 (Demografske posledice sukoba

u Optini Vlasenica, maj-septembar 1992.). Izvetaj o vetaenju u predmetu

NIKOLI(IT-94-2-PT). 0118-9480-01189514, prevod ERN: 0307-4685-0307-

4719.

E. Tabeau and J. Bijak, 2001, Changes in the Ethnic Composition of Bosanski Samac and

Odzak, 1991 and 1997 (Promene u etnikom sastavu u Bosanskom amcu i

Odaku, 1991. i 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu SIMIi drugi (IT-95-9).

0208-3390-0208-3431, prevod ERN: 0301-9616-0301-9668.

HERCEG-BOSNA, 1993-1994. (BiH)E. Tabeau and A. Hetland, 2006: Killed Persons Related to the Siege of Mostar: A

Statistical Analysis of the Mostar War Hospital Books and the Mostar Death

Registries (Poginuli tokom opsade Mostara: statistika analiza evidencije iz

mostarske ratne bolnice i mostarskih matinih knjiga umrlih). Izvetaj o vetaenju

u predmetu JADRANKO PRLIi drugi (IT-04-74-PT). 0503-4341-0503-4362.

E. Tabeau, 2006: Wounded Persons Related to the Siege of Mostar (Ranjeni tokom opsade

Mostara). Izvetaj o vetaenju u predmetu JADRANKO PRLIi drugi (ITt-04-74-PT). 0503-4363-0503-4404.



42/1213

E. Tabeau, M. Zoltkowski, J. Bijak and A. Hetland, 2006: Ethnic Composition, Internally

Displaced Persons and Refugees from Eight Municipalities of Herceg-Bosna, 1991

to 1997-1998 (Etniki sastav, interno raseljena lica i izbeglice iz osam optina u

Herceg-Bosni, do 1991. do 1997-1998.). Izvetaj o vetaenju u predmetu

JADRANKO PRLIi drugi (IT-04-74-IT). 0503-1625-0503-1730.

OPSADA SARAJEVA, OD APRILA 1992. DO DECEMBRA 1995. (BiH)

E. Tabeau and A. Hetland, 2007: Killed and Wounded Persons from the Siege of Sarajevo:

August 1994 to November 1995 (Poginuli i ranjeni tokom opsade Sarajeva: od

avgusta 1994. do novembra 1005.). Izvetaj o vetaenju u predmetu DRAGOMIR

MILOEVI(IT-98-29/1). ERN: 0617-6372-0617-6471, prevod ERN:

0617-6372-0617-6471.

E. Tabeau, M. Zoltkowski and J. Bijak, 2002: Population Losses in the Siege of Sarajevo,

10 September 1992 to 10 August 1994 (Gubici stanovnitva tokom opsade

Sarajeva, od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994.). Izvetaj o vetaenju u

predmetu GALI(IT-98-29-I). ERN: 0219-4741-0219-4844, prevod ERN: 0303-

2060-0303-2163.

E. Tabeau, M. Zoltkowski and J. Bijak, 2002: Addendum I to the GALIC Report:

Population Losses in the Siege of Sarajevo, 10 September 1992 to 10 August 1994

(Dodatak I izvetaju u predmetu GALI: Gubici stanovnitva tokom opsade

Sarajeva, od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994.) (mogui duplikati). 3. juni

2002. ERN: 0139-9958-0139-9971. Prevod ERN: nije raspoloiv (?)

E. Tabeau, M. Zoltkowski and J. Bijak, 2002, Addendum II to the GALIC Report:

Population Losses in the Siege of Sarajevo, 10 September 1992. to 10 August

1994 (Dodatak II izvetaju u predmetu GALI: Gubici stanovnitva tokom opsade

Sarajeva, od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994.) (izostavljeni podaci). 24juli 2002. ERN: 0329-6650-0329-6652, prevod ERN: nije raspoloiv (?)

E. Tabeau, J. Bijak, N. Loncaric, 2003: Death Toll in the Siege of Sarajevo, April 19992 to

December 1995: A Study of Mortality Based on Eight Large Data Sources (Broj

umrlih tokom opsade Sarajeva, od aprila 1992. do 10. avgusta 1005: studija

smrtnosti zasnovana na osam obimnih izvora podataka). Izvetaj o vetaenju u

predmetu SLOBODAN MILOEVI/ BOSNA (IT-02-54). ERN: 0329-6653-

0329-6663. Prevod ERN: 0308-9835-0308-9846.



43/1213

SREBRENICA 1995. (BiH)

E. Tabeau and A. Hetland, 2008: Srebrenica Missing: The 2007 Progress Report on the

DNA-Based Identification by ICMP (Nestali u Srebrenici: Izvetaj iz 2007. o

rezultatima identifikacije na osnovu DNK od strane Meunarodne komisije za

nestala lica). Izvetaj o vetaenju u predmetu POPOVIi drugi (IT-05-88). ERN:

0626-5765-0626-5781. Prevod ERN: 0626-5765-0626-5781-BCST.

Spisak rtava u vezi s navedenim izvetajem:

- SREBRENICA MISSING: Persons Reported Missing and Dead after the Take-

Over of the Srebrenica Enclave by the Bosnian Serb Army on 11 July 1995. The

2007 Progress Report on the DNA-Based Identification by ICMP (NESTALI U

SREBRENICI: Lica nestala i poginula posle zauzimanja srebrenike enklave od

strane vojske bosanskih Srba 1. jula 1995. Izvetaj Meunarodne komisije za

nestala lica 2007. o rezultatima identifikacije na osnovu DNK), Hag, 11. januar

2008. R092-0124-R092-0322.

Helge Brunborg, Ewa Tabeau and Arve Hetland, 2005: Missing and Dead from Srebrenica:

The 2005 Report and List (Nestali i poginuli u Srebrenici: Izvetaj i spisak iz

2005.). Izvetaj o vetaenju u predmetu VUJADIN POPOVIi drugi (IT-05-88),

16. novembar 2005. (ERN 0501-6180-0501-6209. Dokaz br. P02413).

U vezi s ovim izvetajem postoje dva spiska rtava:

- SREBRENICA MISSING: Persons Reported Missing and Dead after the

Take-Over of the Srebrenica Enclave by the Bosnian Serb Army on 11 July 1995

(NESTALI U SREBRENICI: Lica nestala i ubijena posle zauzimanja srebrenike

enklave od strane vojske bosanskih Srba 11. jula 1995.). Hag, 126. novembar 2005.

(ERN 0501-5985-0501-6177, Dokaz br. P02414).

- SREBRENICA MISSING. Possible Survivors Excluded from Persons Reported

Missing and Dead after the Take-Over of the Srebrenica Enclave by the BosnianSerb Army on 11 July 1995 (NESTALI U SREBRENICI: Mogui preiveli

izuzeti iz spiska nestalih i ubijenih posle zauzimanja srebrenike enklave od strane

vojske bosanskih Srba 11. jula 1995.). Hag, 16. novembar 2005. (ERN

0501-6178-0501-6179; Dokaz br. P02415).

Helge Brunborg, Ewa Tabeau and Arve Hetland, 2005: Identified Persons among the

Missing and Dead from Srebrenica. An Adden

Documents

91 - 99 , demografski gubici