„ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК“ доо, БЕОГРАД · 655.41:658.1(497.11)“1952/2012“ ПРИВРЕДНИ саветник : 60 година постојања и

„ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК“ доо, БЕОГРАД

Булевар краља Александра 86

60 ГОДИНАПОСТОЈАЊА И РАЗВОЈА

- дијамантски јубилеј -

Београд, новембар 2012.

Издавач„ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК“, доо

Београд, Булевар краља Александра 86Поштански фах 345

Директор и одговорни уредникдр Ратомир Ћировић

Ауторидр Ратомир Ћировић

др Милан Неговановићмр Словенко Бркић

Иван АнтићАндрија Јовичић

Гордана КесићМилош Петровић

Алег Конечни

ЛекторСаво Пешут

Фотографија насловне странеВладимир Ненезић

Графичка опрема и дизајнЂорђе Николић

Штампа„Графипроф“, Београд, Браће Крсмановића 23

Тираж1.000

САДРЖАЈ

Бренд у успону 5

Привредни саветник некад: Оснивање и историја 9

Из белешки о Привредном саветнику 25

Организовање, управљање и кадрови 33

Издавачка делатност 53

Посебна издања 65

Консултантске услуге - Комуникација са претплатницима 83

Обрaзовни центар 91

Интернет и електронска издања 105

Резултати пословања 113

Привредни саветник - Ревизија 119

Привредни саветник - Информационе технологије 129

Сарадња са другим институцијама 143

Награде и признања 149

Завршна реч 155

Привредни саветник у карикатури 159

655.41:658.1(497.11)“1952/2012“

ПРИВРЕДНИ саветник : 60 година постојања и развоја : дијамантски јубилеј / [аутори Ратомир Ћировић ... и др.]. - Београд : Привредни саветник, 2012 (Београд : Графипроф). - 162 стр. : илустр. ; 24 cm

Тираж 1.000.

ISBN 978-86-7323-068-91. Ћировић, Ратомир [аутор] 2. Привредни саветник (Београд)a) Привредни саветник (Београд) - 1952-2012

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

COBISS.SR-ID 194858764

5

Бренд у успону

Дијамантски јубилеј

БРЕНД У УСПОНУ

Да нас ка да се из го во ре, чу ју или про чи та ју ре чи „При-

вред ни са вет ник“, оне од мах асо ци ра ју на при вред но

дру штво и струч ни ча со пис ко ји пу них 60 го ди на с по-

но сом но се тај на зив. Дру га чи је се не мо же ни по ми сли ти, јер се

у тим ре чи ма да нас пре по зна је истин ски бренд ко ји су зна лач ки

шест де це ни ја ства ра ли вр хун ски струч ња ци и при вред ни ци.

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК у 2012. го ди ни про сла вља ди ја мант-

ски ју би леј – ше зде сет го ди на свог по сто ја ња и раз во ја, по во дом

ко јег се из да је ова мо но гра фи ја. Пре де сет го ди на про сла вљен је

злат ни ју би леј по сто ја ња и раз во ја, по во дом ко јег је из да та мо но-

гра фи ја „50 го ди на по сто ја ња и раз во ја – злат ни ју би леј“.

Про те клих 60 го ди на ни су би ле ни ма ло угод не ни ла ке. На про-

тив, мно го број не про ме не у при вред ном ам би јен ту, окру же њу и

за кон ској ре гу ла ти ви, зах те ва ле су да бу ду бла го вре ме но об ра ђе не

и на нај бо љи на чин ин тер пре ти ра не у ча со пи си ма, струч ним пу-

бли ка ци ја ма и да тим са ве ти ма. Тај уз ви ше ни циљ и ин те рес увек

је ста вљан у пр ви план, што је ути ца ло на то да се ПРИ ВРЕД НИ

СА ВЕТ НИК од на стан ка до да нас кре тао уз ла зним пу тем и до шао

је на врх сво је бран ше на ко јем се успе шно одр жа ва, чи ме се да нас

мо же по хва ли ти ма ли број при вред них су бје ка та.

До стиг ну ти ре но ме и пре по зна ти бренд ство ри ли су, др же ћи

6 60 година постојања и развоја


се про ве ре них еко ном ских на че ла и прин ци па, ду го го ди шње ста-

бил но и успе шно по сло ва ње и да нас у го ди на ма свет ске еко ном ске

и фи нан сиј ске кри зе. Успе шно пра ће ње и ту ма че ње свих про ме на

ко је су пра ти ле наш еко ном ски и дру штве ни си стем у пе ри о ду од

осни ва ња, од 1952. го ди не до го ди не овог ју би ле ја, мо гао је да оства-

ри са мо ко лек тив ко ји се ПРИ ВРЕД НОМ СА ВЕТ НИ КУ по све тио у

пот пу но сти, од ри чу ћи се по по днев них од мо ра, ви кен да, пра зни ка

и ко ри шће ња го ди шњих од мо ра.

Де лат ност ко јом се ба вио ових ше зде сет го ди на кре та ла се кроз

стал не про ме не, из ло же на ри зи ци ма да се по гре шним са ве том мо-

же на не ти ште та по слов ном парт не ру и да се он окре не кон ку рен-

ци ји, ко ја је у овој обла сти увек би ла при сут на. Ме ђу тим, број прет-

плат ни ка на струч не пу бли ка ци је и кон сул тант ске услу ге стал но је

по ве ћа ван, па је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК да нас при хва ћен као

са ве то да вац чи ја струч на ми шље ња и пи са ну реч ни је по треб но

по себ но про ве ра ва ти.

За по чео је са ма лим бро јем за по сле них и од го ва ра ју ћих са рад-

ни ка и са скром ним ма те ри јал ним сред стви ма, да би по сле ше зде-

сет го ди на сво је ак тив но сти у сва ком по гле ду до сти гао за ви дан

ни во. Струч не спо соб но сти и ма те ри јал не мо гућ но сти, уз по др шку

ве ли ког бро ја по слов них парт не ра, отва ра ју пер спек ти ву бр зог

раз во ја, уз при ме ну са вре ме них тех но ло ги ја и уз ко ри шће ње про-

ве ре них до ма ћих и стра них ис ку ста ва.

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК до са да је био во де ћи у мно гим при-

вред ним ак тив но сти ма, на сто је ћи да са ве те ко је је упу ћи вао дру-

ги ма пот кре пи сво јим при ме ром. По чет ком 90-их го ди на про шлог

ве ка за по чео је про цес тран сфор ма ци је дру штве не сво ји не. Са мо у-

пра вља ње и дру штве ну сво ји ну на имо ви ни и ка пи та лу, тре ба ло је

за ме ни ти упра вља њем ко је се за сни ва на при ват ној сво ји ни. ПРИ-

ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК за по чео је сво ју тран сфор ма ци ју у скла ду са

са ве зним за ко ном и остао је до сле дан си сте му ко ји је њи ме био

уре ђен то ком про те клог пе ри о да. Пре по ру чи вао га је сво јим по-

7



слов ним парт не ри ма и ту пред ност до ка зи вао је на свом при ме ру.

Пу них де сет го ди на до след но је спро во дио тај кон цепт при ва ти-

за ци је, ко ји се за сни вао на до ка пи та ли за ци ји, уз све при ти ске ко-

ји ма је због то га био из ло жен. У том пе ри о ду оства рио је за вид не

ре зул та те: уз ду пли ра ње бро ја за по сле них по ве ћа вао је имо ви ну и

ка пи тал ви ше од де сет пу та, и то на сма ње ној те ри то ри ји, на ко јој

је, у том пе ри о ду, удво стру чио и број ко ри сни ка услу га.Тре ба ло је на ста ви ти про цес при ва ти за ци је имо ви не и ка пи та-

ла. ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК на шао је кон ти ну и тет у си стем ском ре ше њу рас по де ле до би ти у скла ду са За ко ном о пред у зе ћи ма, да би и за по сле ни уче ство ва ли у тој рас по де ли пу тем до ка пи та ли за-ци је зна чај ног де ла те до би ти ко ји им при па да по осно ву ра да. То

Колектив ПРИВРЕДНОГ САВЕТНИКА данас - новембар 2012. године



ис ку ство за па же но је и од стра не тво ра ца на шег при вред ног си-сте ма. При зна то је као ори ги нал но и до бро ре ше ње за при ва ти за-ци ју и раз вој пред у зет ни штва у на шим, спе ци фич ним усло ви ма. То си стем ско ре ше ње, да за по сле ни у свим об ли ци ма ор га ни зо ва-ња пред у зе ћа али и у дру гим об ли ци ма ор га ни зо ва ња за по сле них, учествују у расподели добити по основу рада, ко је је и од стра не син ди ка та по гре шно ту ма че но и ни је на и шло на од го ва ра ју ће за-ла га ње оних ко ји су за то би ли нај по зва ни ји, на шло је ре ше ње у ПРИ ВРЕД НОМ СА ВЕТ НИ КУ. За хва љу ју ћи при ме ни тог ре ше ња до ка пи та ли за ци је пу тем рас по де ле до би ти, аку му ли ра на су зна чај-на сред ства ко ја су рас по ло жи ва за ула га ње у да љи раз вој у на ред-ном пе ри о ду.

Да нас ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК по слу је као при вред но дру-штво из да вач ке де лат но сти ко је из да је струч не ча со пи се „При вред-ни са вет ник“ ,Ре ги стар про пи са“ и „Суд ска прак са“ и оба вља кон-сул тант ске услу ге из обла сти ра чу но вод ства и ре ви зи је, по ре ског си сте ма, рад них од но са, де ви зног и спољ но тр го вин ског по сло ва-ња, ор га ни зо ва ња и по сло ва ња при вред них дру шта ва, пред у зет ни-ка, бу џет ских ко ри сни ка, не до бит них ор га ни за ци ја и дру гих об ли-ка ор га ни зо ва ња по слов них су бје ка та. У окви ру кон сул тант ских услу га пру жа ин фор ма ци је, са ве те и об ја шње ња у ве зи са при ме-ном про пи са и дру гих те ма ко је об ра ђу је у ча со пи си ма, ко је прет-плат ни ци ма да ју ре но ми ра ни са вет ни ци и уред ни ци.

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је осни вач и два по себ на при вред-на дру штва, ко ја по слу ју под име ном „ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК – РЕ ВИ ЗИ ЈА“ и „ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК – ИН ФОР МА ЦИ О НЕ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈЕ“, ко ја су сте кла за вид ну ре пу та ци ју у де лат но сти-ма ко је оба вља ју.

За пи си у овој мо но гра фи ји ко ју из да је мо по во дом 60-го ди шњег ди ја мант ског ју би ле ја ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА, под се ти ће на до бра вре ме на све оне ко ји су сво јим ен ту зи ја змом, не се бич ним ра дом и за ла га њем ства ра ли овај истин ски бренд, а бу ду ћим ге не-ра ци ја ма ко ри сти ће као пу то каз ко јим пу тем тре ба ићи.

9

Оснивање и историја


ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК НЕКАД: ОСНИВАЊЕ И ИСТОРИЈА

У ше зде се то го ди шњем ра ду и раз во ју ПРИ ВРЕД НОГ СА-ВЕТ НИ КА огле да се це ло ку пан дру штве но-еко ном ски пут ко јим је про шла ју го сло вен ска и срп ска при вре да

– од ад ми ни стра тив но-план ског си сте ма упра вља ња, пре ко раз-ли чи тих об ли ка са мо у пра вља ња и број них ре фор ми – до про це-са тран сфор ма ци је у тр жи шну еко но ми ју, ко ја укљу чу је и про цес при ва ти за ци је дру штве не сво ји не. Др жав но при вред но пред у зе-ће би ло је пр ви об лик ор га ни зо ва ња, а за тим сле де тран сфор ма-ци је у основ ну ор га ни за ци ју удру же ног ра да, у дру штве но пред у-зе ће, а пре два де се так го ди на, у дру штво ка пи та ла – де о ни чар ско, од но сно ак ци о нар ско дру штво. Да нас до ми ни ра при ват на сво ји на над ка пи та лом уз дру штва с огра ни че ном од го вор но шћу као нај че-шћим об ли ком ор га ни зо ва ња при вред них дру шта ва.

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је у про те клих ше зде сет го ди на про-шао све фа зе тех нич ко-тех но ло шког раз во ја: од руч них пи са ћих и ра чун ских ма ши на из пред рат ног вре ме на и ша пи ро гра фа – до нај-са вре ме ни јих ин фор ма ци о них тех но ло ги ја, укљу чу ју ћи ин тер нет тех ни ку ко му ни ци ра ња уну тар пред у зе ћа и са ко ри сни ци ма сво-јих услу га. Та кав на пре дак оства рен је пр вен стве но за хва љу ју ћи по тре би да се за до во ље ин те ре си и кон крет ни зах те ви ко ри сни ка,



а то је би ло мо гу ће обез бе ди ти је ди но не по сред ном ко му ни ка ци-јом кроз све об ли ке са рад ње, и то са ви со ко струч ним про фе си о-нал ним ка дро ви ма, суд бин ски ве за ним за раз вој пред у зе ћа и стал-ним одр жа ва њем во де ће по зи ци је у де лат но сти ко јом се ба ви.

Са ра дом смо по че ли у вре ме ка да су на ста ја ле ве о ма зна чај не про ме не при вред ног си сте ма. Пре ста ле су да ва же кар те за ра ци-о нал но снаб де ва ње – за ме ни ли су их нов ча ни бо но ви. Уве де не су тзв. ни же је дин стве не це не за од ре ђе ни број ар ти ка ла, не по сред-но зна чај них за снаб де ва ње ста нов ни штва. От по че ле су при пре ме за про ме не у при вред ном си сте му, та ко што су уки ну те ге не рал не и глав не ди рек ци је за по је ди не гра не при вре де, ко је су би ле ад ми-ни стра тив на и опе ра тив на ру ко вод ства пред у зе ћа. По том пред у зе-ћа пре ла зе на при вред ни ра чун, чи ју око сни цу у про из вод ном де-лу при вре де чи не це на ко шта ња и до бит. У 1952. го ди ни от по чи ње и пре ла зак са плат них раз ре да у при вре ди на та риф не ста во ве, ко-ји се утвр ђу ју по јед но ста вље ном ме то дом ана ли тич ке про це не по-сло ва.

Све ово пред ста вља ло је но ви на чин ра да и по сло ва ња пред у-зе ћа. За ра де рад ни ка за ви се од ре зул та та, што је пред ста вља ло ве-ли ки сти му ланс за за по сле не. Иако је остао зна ча јан део ад ми ни-стра тив но-план ског си сте ма и у де ло ва њу са мих пред у зе ћа, ипак су ство ре ни усло ви за ор га ни зо ва ње пред у зе ћа ко је ће по сло ва ти на при вред ном ра чу ну без др жав них до та ци ја, а ба ви ти се обу ком ка дро ва, пру жа њем кон сул тан ских и дру гих услу га за по тре бе дру-гих пред у зе ћа – што до та да ни је по сто ја ло.

Фе бру а ра 1952. го ди не, Вла да На род не Ре пу бли ке Ср би је осно ва ла је БИ РО ЗА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈУ И УНА ПРЕ ЂЕ ЊЕ ПРИ-ВРЕД НО-РА ЧУН СКОГ ПО СЛО ВА ЊА, са се ди штем у Бе о гра ду. Ре ше њем о осни ва њу пред ви ђе но је да де лат ност Би роа бу де ор-га ни за ци ја и уна пре ђе ње при вред но-ра чун ског по сло ва ња ин ду-стриј ских пред у зе ћа.

11



У но вим усло ви ма, та кве услу ге би ле су нео п ход не у ре ша ва-

њу број них про бле ма из обла сти ор га ни за ци је ра да, из ра де ра зних

кал ку ла ци ја и обрaчуна, за вр шних ра чу на, ре ви зи је по сло ва ња и

на ро чи то на оспо со бља ва њу струч них ка дро ва за при вред но-ра-

чун ску и дру ге слу жбе, ра ди пра вил не при ме не про пи са, чи је су

про ме не, због при ла го ђа ва ња но вом си сте му, би ле ве о ма че сте.

За по че так по сло ва ња, Би ро је до био на ко ри шће ње три кан-

це ла ри је, а ка сни је још две у До брињ ској

ули ци. Ми ни стар ство ин ду стри је На род-

не Ре пу бли ке Ср би је да ло је Би роу не ко-

ли ко рад них сто ло ва и јед ну пи са ћу ма-

ши ну. Ни су до би је на ни ка ква нов ча на

сред ства, ни у ви ду кре ди та, ни у ви ду

до та ци ја, та ко да се од по чет ка по сло ва-

ња мо рао обез бе ди ти соп стве ни при ход.

Због то га је већ пр вих да на по зва но око

две хи ља де пред у зе ћа да се прет пла те на

услу ге Би роа.

Два пу та ме сеч но штам пан је бил тен

у ко јем су прет плат ни ци до би ја ли об ја-

шње ња у ве зи са при вред но-ра чун ским

по сло ва њем, о но вим про пи си ма из при-

вре де и о њи хо вој при ме ни. Прет плат-

ни ци су мо гли по ста вља ти пи та ња из

де ло кру га свог ра да на ко ја су до би ја ли

од го во ре пи сме но, те ле фо ном или не по-

сред ним по се та ма Би роу, као и зах те ва ти

да им се упу те струч ња ци за по моћ у ре-

ша ва њу ра зних пи та ња из обла сти при-

вред но-ра чун ског по сло ва ња.

Би ро је за тим сво ју де лат ност раз вио

Зграда у Добрињској улици



и у обла сти из ра де ин ве сти ци о них про гра ма, еко ном ских обра зло-

же ња ин ве сти ци о них пла но ва, обра зло же ња рен та би ли те та ра да

при вред них ор га ни за ци ја, ажу ри ра ња књи го вод ства, из ра де за вр-

шних ра чу на, штам па ња обра за ца за при вред но-ра чун ско по сло-

ва ње и др. За ка сни ји раз вој де лат но сти ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ-

НИ КА по себ но су зна чај на пр ва ис ку ства у ор га ни зо ва њу кур се ва

и се ми на ра за струч но уса вр ша ва ње ка дро ва, као и у из да ва њу пу-

бли ка ци ја – цир ку ла ра, ре ги ста ра, струч них бро шу ра и еди ци ја. За

сло же ни ја пи та ња тра же на су ми шље ња и ту ма че ња од го ва ра ју ћих

др жав них ор га на.

Кра јем 1952, пр ве го ди не ра да прет плат ног сер ви са Би роа, би-

ло је 138 прет плат ни ка, да би се тај број сва ке го ди не по ве ћа вао и

за че ти ри го ди не ско ро уде се то стру чио. Сва ко днев но је по ве ћа ван

и број да тих об ја шње ња и ту ма че ња про пи са, чи ме су учвр шћи ва-

Прва страна првог броја билтена

Насловна страна годишњака из 1955. године

13



ни по ве ре ње и не по сред на по ве за ност са прет плат ни ци ма. Ка сни-

је је уме сто Цир ку ла ра у окви ру Би роа за по че ло из да ва ње бил те на

„При вред ни са вет ник“ и „Ре ги стра при вред ног са вет ни ка“, у ко јем

су об ја вљи ва на упут ства за при ме ну за ко на и дру гих про пи са и об-

ја шње ња из цир ку ла ра, што је у од ре ђе ној ме ри сма њи ло по тре бу

за по ста вља њем пи та ња прет плат ни ка.

Би ро је ре ор га ни зо ван по чет ком 1955. го ди не. Ор га ни зо ван је

СЕК ТОР ЗА ИЗ ДА ВАЧ КУ ДЕ ЛАТ НОСТ, и већ у ја ну а ру по чи ње

два пу та ме сеч но да из ла зи ча со пис „При вред ни са вет ник“, као ре-

дов но из да ње. Ти раж пр вог бро ја из но сио је 3.500 при ме ра ка.

У не ко ли ко ме ста одр жа ва ју се пр ви се ми на ри за из ра ду за вр-

шног ра чу на за 1954. го ди ну, на ко ји ма је уче ство ва ло око хи ља ду

слу ша ла ца. По жу те ле фо то гра фи је пре пу них са ла у ко ји ма су одр-

жа ва ни се ми на ри из ра чу но вод ства и по слов них фи нан си ја по ка-

Семинар у Охриду 1955. године



зу ју да су већ на са мом по чет ку ор га ни зо ва ња ових се ми на ра они

по бу ди ли огром но ин те ре со ва ње, што ће се на ста ви ти и у на ред-

ним го ди на ма и де це ни ја ма.

Сле ди из да ва ње не ко ли ко књи га, при руч ни ка и уџ бе ни ка. На

зах тев мно гих пред у зе ћа, за по чи ње и штам па ње ра зних обра за-

ца за по сло ва ње чи ји се обим на гло по ве ћа ва. Ти ме су упот пу ње не

услу ге ко је је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК пру жао сво јим прет плат-

ни ци ма.

С об зи ром на про ши ре ње де лат но сти и не пре кид но по ве ћа ње

оби ма по сло ва ња, ма ја 1955. го ди не Би ро за ор га ни за ци ју и уна-

Саветовање у Дому синдиката 1955. године

15



пре ђе ње при вред но-ра чун ског

по сло ва ња ме ња на зив и по слу-

је под на зи вом „ЕКО НОМ СКИ

БИ РО“.

По слов ни про стор по стао је

огра ни ча ва ју ћи фак тор за ши-

ре ње оби ма по сло ва ња, ко ји је

био у ве ли ком раз вит ку. Ре ше ње

на ду жи рок би ло је из град ња

по слов ног про сто ра. Од На род-

ног од бо ра гра да Бе о гра да до-

би је на је ло ка ци ја у Ули ци мар-

ша ла Ти та (са да Кра ља Ми ла на)

број 4, са ко ри шће њем дво ри-

шног про сто ра иза згра де број 4, 6, и 8. Број 4 пред ста вљао је пр во-

ра зред ну ло ка ци ју за по слов ну и стам бе ну згра ду.

На кон из ра де идеј ног про јек та, де цем бра 1958. го ди не, на по-

зив за уче шће у из град њи, ја ви ло се ви ше пред у зе ћа и уста но ва

не го што је мо гло би ти при мље но за су ин ве сти то ре. При хва ће но

је шест су ин ве сти то ра за уче шће у из град њи по слов ног про сто ра

и је да на ест (ме ђу њи ма и Са ве зно из вр шно ве ће) за уче шће у из-

град њи стам бе не згра де. При пре ма гра ди ли шта по че ла је 3. ја ну а ра

1960. го ди не, а обје кат је за вр шен по сле три де сет ме се ци, та ко да је

усе ље ње у по слов не про сто ри је и ста но ве по че ло 1. ју ла 1962. го ди-

не. Усе ље њем у но ви по слов ни про стор 1. ју ла 1962. го ди не, ство ре-

ни су усло ви за уна пре ђе ње и да ље про ши ре ње по сло ва ња.

Ја ну а ра 1974. го ди не кон сти ту и ше се рад на ор га ни за ци ја Бе о-

град са осам ООУР-а, ме ђу ко ји ма и ООУР „ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ-

НИК“, ко ји у прав ном про ме ту са тре ћим ли ци ма исту па у сво је

име и за свој ра чун, а со ли дар но од го ва ра за оба ве зе Рад не ор га ни-

за ци је.

Обавештење о промени назива фирме



Де лат ност ООУР-а би ла је из да ва ње ре дов них пу бли ка ци ја

„При вред ни са вет ник“ и „Ре ги стар про пи са“ и ван ред них из да ња

„Збир ке про пи са”, струч них књи га, уџ бе ни ка, пре во да са стра них

је зи ка, одр жа ва ње са ве то ва ња, кур се ва и се ми на ра за пред став ни-

ке рад них ор га ни за ци ја, да ва ње об ја шње ња пи та ња у ве зи са при-

ме ном про пи са, рад них од но са, књи го вод ства и дру го, и одр жа ва ње

кон сул тант ских са ста на ка са пред став ни ци ма рад них ор га ни за ци-

ја на њи хо вом под руч ју.

У са ста ву рад не ор га ни за ци је осно ван је по се бан ООУР „ЗА-

ЈЕД НИЧ КЕ СЛУ ЖБЕ“, ко ји је оба вљао за јед нич ке ад ми ни стра тив-

но-тех нич ке по сло ве за све основ не ор га ни за ци је, укљу чу ју ћи и

во ђе ње књи го вод ства и са ста вља ње по себ-

них за вр шних ра чу на за сва ку основ-

ну ор га ни за ци ју. Са ста њем 1. ја ну а ра

1974. го ди не, са чи њен је де об ни би ланс

о ко нач ном уре ђи ва њу од но са из ме ђу

основ них ор га ни за ци ја у са ста ву рад не

ор га ни за ци је, што је, у су шти ни, и по-

че так по сло ва ња „ПРИ ВРЕД НОГ СА-

ВЕТ НИ КА“ као по себ ног при вред ног

су бјек та под тим име ном, ко ји је та да

до нео сво ја оп шта ак та и иза брао ор га-

не упра вља ња, од но сно са мо у пра вља-

ња.

Кра јем 1988. го ди не из вр ше не су

про ме не у ор га ни зо ва њу „ЕКО НОМ-

СКОГ БИ РОА“ та ко што су све основ не

ор га ни за ци је ор га ни зо ва не као рад не

ор га ни за ци је. Та да је ПРИ ВРЕД НИ СА-

ВЕТ НИК ор га ни зо ван као са мо стал-

на рад на ор га ни за ци ја са пот пу ном од-

Зграда у улици Mаршала Тита бр. 4

17



го вор но шћу, пре у зи ма ју ћи сред ства, пра ва и оба ве зе до та да шњег

ООУР-а, за др жа ва ју ћи сво ју де лат ност. Го ди ну да на ка сни је, у про-

це су ускла ђи ва ња са За ко ном о пред у зе ћи ма, ПРИ ВРЕД НИ СА-

ВЕТ НИК се ор га ни зу је као дру штве но пред у зе ће из да вач ке де лат-

но сти.

Зна чај на про ме на ста ту са ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА на сту-

па на кон до но ше ња са ве зног За ко на о дру штве ном ка пи та лу, кра-

јем 1989. го ди не, ко јим је отво рен про цес сво јин ске тран сфор ма-

ци је у на шој зе мљи. На и ме, 23. апри ла 1991. го ди не збор рад ни ка

ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА до нео је од лу ку о ор га ни зо ва њу, до

та да дру штве ног пред у зе ћа, у де о нич ко дру штво у ме шо ви тој сво-

ји ни и од лу ку о из да ва њу ин тер них де о ни ца, ра ди при ба вља ња до-

дат ног ка пи та ла по осно ву дру штве ног ка пи та ла ДП ПРИ ВРЕД НИ

СА ВЕТ НИК, што је био услов за ре ги стра ци ју де о нич ког дру штва.

При вред ни суд у Бе о гра ду је 13. ма ја исте го ди не до нео ре ше ње о

про ме ни ста ту са из дру штве ног пред у зе ћа у ДЕ О НИЧ КО ДРУ-

ШТВО ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК са п.о. Де лат ност дру штва и да-

ље је оста ла не про ме ње на (из да вач ка де лат ност и еко ном ске, ор га-

ни за ци о не и тех но ло шке услу ге).

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је по сле окон ча ног по ступ ка сво јин-

ске тран сфор ма ци је по сло вао као ак ци о нар ско дру штво са обич-

ним ак ци ја ма ко је су у це ли ни у вла сни штву за по сле них, бив ших

за по сле них и пен зи о не ра. При о ри тет не ак ци је ко је су по осно ву

сво јин ске тран сфор ма ци је би ле пре не се не Ре пу блич ком фон ду за

пен зиј ско и ин ва лид ско оси гу ра ње за по сле них и Ак циј ском фон ду

Ре пу бли ке Ср би је от ку пље не су од стра не ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ-

НИ КА, па су све ак ци је по ста ле вла сни штво за по сле них, бив ших

за по сле них и пен зи о не ра.

При вред ни суд у Бе о гра ду је ок то бра 2000. го ди не, на осно ву из вр ше не и код над ле жних ор га на ве ри фи ко ва не про це не ка пи та-ла, као и на осно ву од го ва ра ју ћих из ме на оп штих ака та, до нео ре-



ше ње да се ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК ре ги стру је као ак ци о нар ско дру штво из да вач ке де лат но сти, ко је је из вр ши ло ускла ђи ва ње са За ко ном о пред у зе ћи ма и За ко ном о кла си фи ка ци ји де лат но сти. Овом при ли ком, осим ускла ђи ва ња са За ко ном о кла си фи ка ци ји де лат но сти, ре ги стра ци ја је про ши ре на но вим де лат но сти ма, као што су: из најм љи ва ње не крет ни на, пру жа ње са ве та и из ра да ком-пју тер ских про гра ма, обра зо ва ње од ра слих и оста ло обра зо ва ње, ре про дук ци ја звуч них и ви део за пи са, ре про дук ци ја ком пју тер-ских ме ди ја, од ре ђе ни об ли ци тр го ви не при ме ре ни ре ги стро ва ној де лат но сти, пру жа ње са ве та у ве зи са ком пју тер ском опре мом, об-ра да по да та ка, из град ња ба зе по да та ка, оста ле ак тив но сти у ве зи са ком пју те ри ма, ис тра жи ва ње и екс пе ри мен тал ни раз вој у дру штве-ним на у ка ма, оста ли прав ни по сло ви и др. При мет но је на сто ја ње да се раз вој де лат но сти ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА усме ри ка са-вре ме ним ин фор ма ци о ним тех но ло ги ја ма, за шта су ство ре ни од-го ва ра ју ћи фи нан сиј ски и тех нич ки усло ви.

Пословни простор Привредног савтника у улици Књегиње Зорке бр 2, Београд

19



По сле окон ча ња по ступ ка сво јин ске тран сфор ма ци је ка да су

на бер зи ку пље не ак ци је ко је су би ле у вла сни штву Ре пу блич ког

фон да за пен зиј ско и ин ва лид ско оси гу ра ње за по сле них и Ак циј-

ског фон да Ре пу бли ке Ср би је, на сед ни ци скуп шти не ПРИ ВРЕД-

НОГ СА ВЕТ НИ КА АД од 29. ок то бра 2007. го ди не до не та је од лу ка

о про ме ни прав не фор ме и ор га ни зо ва њу ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ-

НИ КА као дру штва са огра ни че ном од го вр но шћу, ко је у тој фор ми

по слу је и да нас.

Од 1994. го ди не ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК се опре де љу је за

ин тен зив но ин ве сти ра ње у из град њу по слов ног про сто ра у згра-

ди ко ју је гра дио ЈИМ ПРОС, у Бу ле ва ру ре во лу ци је бр 86-90 (да нас

Бу ле вар кра ља Алек сан дра). За по че ло се са ку по ви ном по ло ви не

тре ћег спра та, од око 350 m2, да би се из го ди не у го ди ну обим ин-

ве сти ра ња стал но по ве ћа вао. До ку пље но је 1.492 m2 кан це ла риј-

ског про сто ра (тре ћи и че твр ти спрат), два ло ка ла по вр ши не 53 m2,

ма га цин 38 m2 и три га ра жна ме ста у су те ре ну згра де по вр ши не 37

m2, тј укуп но 1.620 m2. У 1997. го ди ни ку пљен је и пе ти спрат по вр-

ши не 638 m2, на ко јем се на ла зе про сто ри је по год не за одр жа ва ње

кур се ва и дру гих ак тив но сти ко је се укла па ју у раз вој ни про грам

пред у зе ћа, а 1998. још пет на ест га ра жних ме ста по вр ши не 246 m2.

Та ко ђе, у ме ђу вре ме ну је ку пљен и је дан дво соб ни стан ко ри шће-

њем оро че них сре ста ва код јед не бан ке.

Укуп но је у но вој по слов ној згра ди обез бе ђе но 2.596 m2 по слов-

ног про сто ра, а пре се ље ње је из вр ше но ав гу ста 1998. го ди не. Ти-

ме су ство ре ни усло ви за ин тен зи ви ра ње про гра ма раз во ја ПРИ-

ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА и за про ши ре ње де лат но сти. Ме ђу тим,

оп шта еко ном ска си ту а ци ја ни је би ла по вољ на за ве ће раз вој не по-

ду хва те, а да би се рас по ло жи ви про стор из у зет но ви со ког стан-

дар да ис ко ри стио, је дан део из дат је у за куп.

Осим на ве де них ин ве сти ци ја, у 2000. го ди ни ку пљен је је дан

спрат са два га ра жна ме ста у ули ци Кње ги ње Зор ке укуп не по вр-



ши не око 380 m2, у не по сред ној бли зи ни по слов не згра де, а у 2001.

го ди ни, у по ступ ку по рав на ња прав них след бе ни ка ЕКО НОМ-

СКОГ БИ РОА ку пљен је део са ле у ули ци Кра ља Ми ла на број 4,

по вр ши не 95 m2. За јед но са про сто ри ја ма ко је су већ би ле у вла сни-

штву са да на ло ка ци ји у ули ци Кра ља Ми ла на ПРИ ВРЕД НИ СА-

ВЕТ НИК рас по ла же са 431 m2 по слов ног про сто ра.

Та ко ђе, у 2001. го ди ни ку пље не су две кан це ла ри је на пр вом спра ту на ше згра де од око 68 m2 у ко ји ма је би ло сме ште но пред-став ни штво Пан че вач ке бан ке и ма га цин ски про стор у ис тој згра-ди од 134 m2, као и је дан апарт ман на Зла ти бо ру од 53 m2.

По сле 2002. го ди не из вр ше на су но ва ула га ња у ку по ви ну по-слов ног про сто ра, и то: у 2003. го ди ни ку пљен је по-слов ни про стор од 424 m2 у Бе о гра ду, у ули ци Кне ги-ње Зор ке бр. 2; за тим 2003. го ди не по слов ни про стор од 609 m2 у ули ци Кне ги ње Зор ке бр. 96; и 2005. го ди не ку пљен је по слов ни про-стор у на шој згра ди у Бу-ле ва ру кра ља Алек сан дра бр. 86-90 и то цео ше сти и сед ми спрат, три га ра же и по слов ни клуб, по вр ши не 1.200 m2.

Ка да се све на ве де но узме у об зир, ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је од 1994. го ди не по ве ћао по вр ши ну по слов ног про сто ра од 336 m2 у Срп ских вла да ра (ра ни је ули ца Мар ша ла Ти та, а да нас Ули ца кра-ља Ми ла на), где је био сме штен до ав гу ста 1998. го ди не, на укуп но 5.857 m2 кра јем 2012. го ди не. То је по ве ћа ње од пре ко се да ма на ест

Апартман на Златибору власништво Привредног саветника

21



пу та. При то ме је ва жно има ти у ви ду да се по слов ни про стор на-ла зи на ве о ма атрак тив ним ло ка ци ја ма и да је на ни воу нај са вре-ме ни јег стан дар да за оба вља ње, про ши ре ње и мо дер ни за ци ју по-слов не де лат но сти.

Скуп шти на Д.Д. ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК 18. мар та 1998. го-ди не, по во дом усва ја ња из ве шта ја о по сло ва њу за прет ход ну и по-слов не по ли ти ке за те ку ћу го ди ну, за кљу чи ла је да се при пре ми про грам раз во ја у из ме ње ним усло ви ма по сло ва ња, што је под ра-зу ме ва ло, пре све га, усе ље ње у но ви, нај са вре ме ни ји по слов ни про-стор, у Бу ле ва ру ре во лу ци је. Ра чу на ло се на уна пре ђе ње, мо дер ни-за ци ју и по ве ћа ње оби ма по сло ва ња по сто је ћих де лат но сти, као и на про ши ре ње на но ве де лат но сти, ко је ће обез бе ди ти ра ци о нал-но ко ри шће ње рас по ло жи вих ре сур са. По ла зе ћи од рас по ло жи вих тех нич ких и ка дров ских по тен ци ја ла, пред ло жен је про грам раз во-ја са сле де ћим основ ним ци ље ви ма:

▪ по ве ћа ње оби ма по сто је ће из да вач ке де лат но сти;

▪ да ље уса вр ша ва ње кон сал тинг услу га;

▪ уво ђе ње елек трон ских ме ди ја у пру жа ње услу га ко ри сни ци ма;

▪ фор ми ра ње обра зов ног цен тра;

▪ осни ва ње пред у зе ћа за ре ви зи ју;

▪ осни ва ње бан ке или дру ге фи нан сиј ске ор га ни за ци је,

▪ ор га ни зо ва ње стру ков ног са ве за ра чу но во ђа и ре ви зо ра.

Као основ ни кри те ри јум за раз вој свих пред ло же них про је ка та де фи ни са на је про фи та бил ност, са ци љем очу ва ња и стал ног уве-ћа ња ре ал не вред но сти основ ног ка пи та ла ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ-НИ КА, као и због по бољ ша ња усло ва ра да и ма те ри јал ног по ло жа ја свих ко ји до при но се оства ри ва њу про фи та. Је ди но је пред ло же но да ће но во о сно ва ни стру ков ни са вез ра чу но во ђа да функ ци о ни ше на не про фи та фи бил ној осно ви, али са са мо фи нан си ра њем сво је де лат но сти, уз од го ва ра ју ћу по др шку и по моћ ПРИ ВРЕД НОГ СА-ВЕТ НИ КА.

Кон крет на раз ра да раз вој ног про гра ма де фи ни са на је сва ке го-ди не по слов ном по ли ти ком, ко ју је, уз из ве шта је о по сло ва њу за



прет ход ну го ди ну, на по чет ку сва ке го ди не утвр ђи ва ла скуп шти на дру штва. Ана ли зу ју ћи те из ве шта је, мо же се кон ста то ва ти да су сви на ве де ни основ ни ци ље ви раз во ја оства ре ни, осим осни ва ња бан-ке или дру ге фи нан сиј ске ор га ни за ци је. Раз у ме се да је оства ри ва-ње по је ди них ци ље ва те кло у оп штим усло ви ма при вре ђи ва ња на ко је се ни је мо гло ути ца ти, али се њи ма мо ра ло објек тив но при ла-

го ђа ва ти.

Осим оп ште еко ном ске не ста бил но сти и ре це си је ко ји су иза-зва ни ду го го ди шњим еко ном ским санк ци ја ма у 1999. го ди ни, до-шло је до агре си је НА ТО на на шу зе мљу и до про ши ре ња еко ном-ских санк ци ја пре ма СРЈ. Агре си јом је оне спо со бљен зна тан број ин ду стриј ских пред у зе ћа и обје ка та ин фра струк ту ре, што се, уз број на дру га огра ни че ња, лан ча но од ра зи ло на це лу при вре ду, па и на по сло ва ње ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА. До шло је до те шко-ћа у снаб де ва њу, у ко му ни ка ци ја ма и у ди стри бу ци ји на ших из да-ња. Би ло је ну жно пред у зе ти низ ме ра да се ста ње пре ва зи ђе и да се обез бе ди по сло ва ње са не сма ње ним оби мом. Иако уз ве ли ки ри-зик, бла го вре ме но су обез бе ђе не до вољ не за ли хе свих ма те ри ја ла по треб них за из да ва ње ча со пи са и пу бли ка ци ја, за шти ће на су фи-нан сиј ска сред ства, уве де на је рад на оба ве за и без за сто ја, чак по ја-ча ним ин тен зи те том, ан га жо ва ни су сви рас по ло жи ви ка па ци те ти. Због оче ки ва них ре стрик ци ја у снаб де ва њу енер ги јом и на ро чи-то го ри вом, екс пе ди ци ја ча со пи са бла го вре ме но је пре ме ште на из Бе о гра да у Сме де ре во, где је би ла и штам па ри ја. Све то до при не ло је да се и у рат ним усло ви ма по сло ва ње од ви ја без за сто ја, што је до при не ло и ја ча њу по ве ре ња ко ри сни ка на ших услу га. У та квим те шким усло ви ма по сло ва ња пред у зе ћа, дру гих прав них ли ца и пред у зет ни ка, као и по је ди на ца, ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК пру-жио је од го ва ра ју ћу по моћ ко ри сни ци ма сво јих услу га, ор га ни зо-ва њем са ве то ва ња без пла ћа ња на кна де, да ва њем без на кна де од-ре ђе ном бро ју прав них ли ца, пред у зет ни ка и по је ди на ца ча со пи са и дру гих пу бли ка ци ја и да ва њем нов ча не по мо ћи.

23



Ка рак те ри стич но је да је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК упра во у

про це су сво јин ске тран сфор ма ци је, као дру штво ка пи та ла, и по-

ред не по вољ них кре та ња у окру же њу (не си гур ност у по сло ва њу,

по сло ва ње у рат ним усло ви ма, пад стан дар да и оп ште при вред не

ак тив но сти и сл.) имао вр ло ин тен зи ван и успе шан раз вој. За хва-

љу ју ћи фи нан сиј ским ре зул та ти ма, као што је ре че но, омо гу ће на

је ин ве сти ци о на екс пан зи ја у про фи та би лан по слов ни про стор.

Фор ми ра но је пред у зе ће за ре ви зи ју „ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК

– РЕ ВИ ЗИ ЈА“ ДОО, као и пред у зе ће „ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК

- ИН ФОР МА ЦИ О НЕ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈЕ“, ДОО ко ја успе шно по слу-

ју, а њи хов рад је при ка зан у по себ ним де ло ви ма ове мо но гра фи је.

Уве де не су но ве ин фор ма ци о не тех но ло ги је у по сло ва њу, уз на бав-

ку са вре ме не ра чу нар ске опре ме.

На ба зи фи нан сиј ских ре зул та та пре зен ти ра них из ег закт них

по да та ка На род не бан ке Ју го сла ви је – За во да за об ра чун и пла ћа-

ња, При вред на ко мо ра увр сти ла је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК у

спи сак нај у спе шни јих фир ми за 1999. го ди ну и до де ли ла му при-

зна ње као нај у спе шни јем пред у зе ћу у сво јој де лат но сти. На ба зи

по да та ка из го ди шњег ра чу на за 2000. го ди ну, од стра не На род не

бан ке Ју го сла ви је – За во да за об ра чун и пла ћа ња, ПРИ ВРЕД НИ

СА ВЕТ НИК раз вр стан је у ка те го ри ју ве ли ких пред у зе ћа.

Пре ма ре ле вант ним по ка за те љи ма из го ди шњих фи нан сиј ских

из ве шта ја за по след њих не ко ли ко го ди на, ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ-

НИК ДОО раз вр стан је у сред ње прав но ли це.

Уз број не те шко ће ко је су би ле по сле ди ца ути ца ја спољ них фак-

то ра, као што је ре че но, окон ча на је сво јин ска тран сфор ма ци ја. За

за по сле не и дру ге чла но ве дру штва ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК

ДОО бит на је чи ње ни ца да су ак тив но сти ма усме ре ним ка раз во ју

и уна пре ђе њу по сло ва ња ду го роч но оси гу ра ни њи хов ма те ри јал-

ни и со ци јал ни по ло жај. Оце на је да су за по сле ни по ви си ни про-

сеч них за ра да, а чла но ви дру штва и за по сле ни по сто пи ди ви ден де,



од но сно уче шћу у до би ти, у са мом вр ху у Ре пу бли ци Ср би ји. Уз све

то, ско ро сви за по сле ни до би ја њем кре ди та ре ши ли су сво ја стам-

бе на пи та ња. Фон до ви ре зер ви и стам бе ни фонд су на за вид ној ви-

си ни, а нов ча ни то ко ви ни у јед ном мо мен ту ни су до во ди ли у пи-

та ње сол вент ност и те ку ћу ли квид ност дру штва.

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је ве ро ват но јед но од пр вих пред-

у зе ћа на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је, ко је је у рас по де ли до би ти

уве ло та кав си стем рас по де ле до би ти, у ко јој се две тре ћи не до би ти

усме ра ва за до ка пи та ли за ци ју, с тим што тре ћи на те до ка пи та ли-

за ци је као по ве ћа ње ка пи та ла при па да за по сле ни ма сра змер но са

ис пла ће ним за ра да ма, а две тре ћи не чла но ви ма дру штва сра змер-

но са уче шћем у ка пи та лу. Са мо јед на тре ћи на до би ти ис пла ћу је се

као ди ви ден да, сра змер но са уче шћем у ка пи та лу.

У исто риј ском при ка зу бит но ме сто за у зи ма уво ђе ње нај са-

вре ме ни јег кол цен тра за ко му ни ка ци ју са прет плат ни ци ма у ко-

ји су ин ве сти ра на зна чај на фи нан сиј ска сред ства, ко ји је пу штен у

рад кра јем 2006. го ди не, а ко ји омо гу ћа ва ауто мат ско при хва та ње

и про сле ђи ва ње те ле фон ских по зи ва пр вом сло бод ном са вет ни-

ку. Уво ђе ње кол цен тра пред ста вља зна ча јан ис ко рак ка ди ги та ли-

за ци ји ко ре спон ден ци је са прет плат ни ци ма јер обез бе ђу је и пра-

ти пре ци зну ста ти сти ку те ле фон ских по зи ва сва ког прет плат ни ка,

тра ја ње сва ког по је ди нач ног раз го во ра, увид у то ко ји са вет ник је

дао об ја шње ње, у ко је вре ме итд. На рад овог са вре ме ног ин фор-

ма ци о ног си сте ма на до ве зу је се мо дер на апли ка ци ја за ад ми ни-

стри ра ње пи сме ним пи та њи ма прет плат ни ка и да тим од го во ри ма

на њих од стра не са вет ни ка ко ја је ин тер ги са на са кол цен тром, а

ко ја обез бе ђу је да се сва пи та ња и од го во ри са ку пља ју, об ра ђу ју,

ди стри бу и ра ју и чу ва ју на си сте ма ти зо ван и за о кру жен на чин. За

де таљ ни је ин фор ма ци је о ово ме ви де ти део мо но гра фи је о кон сул-

тант ским услу га ма и ко му ни ка ци ји са прет плат ни ци ма.

25



ИЗ БЕ ЛЕ ШКИ О ПРИ ВРЕД НОМ СА ВЕТ НИ КУ

У пр вој мо но гра фи ји ко ја је из да та 2002. го ди не по во дом пе де-се то го ди шњег ју би ле ја ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА са др жа не су бе ле шке и се ћа ња ко ја сли ко ви то и упе ча тљи во го во ре о про шлом вре ме ну, пр вим кон сул тант ским услу га ма и се ми на ри ма, а не ке од њих да је мо и у овој мо но гра фи ји.

Из бе ле жни це Раст ка Пе ји ћа

ПР ВИ ПО САО

Кра јем ме се ца фе бру а ра 1952. го ди не, на вра ти ма Би роа по ја-вљу ју се два чо ве ка. По сле по здра ва „до бар дан“, је дан ће од њих: Ми смо из пред у зе ћа „Ти хо мир Ма рић“ из Ми о ни це, ја сам ди рек-тор, а друг До бри во је је књи го во ђа. Ми смо до би ли од вас по зив за учла ње ње и оба ве ште ње ко јим се по сло ви ма ба ви те. На ше пред у-зе ће „Ти хо мир Ма рић“ ба ви се про из вод њом на ме шта ја, нај ви ше ку хињ ског. Има мо до ста по руџ би на, та ко да се про из вод ња оба вља вр ло до бро, а све што про из ве де мо од мах и про да мо. И са ти ме не-ма мо про бле ма.



Ме ђу тим, ни смо до ста ви ли би лан се за три го ди не: 1949. 1950. и

1951, па нам је од над ле жних са оп ште но да ће нам за бра ни ти рад,

ако у нај кра ћем врем ну не до ста ви мо те би лан се. Ми не зна мо да

их ура ди мо, па смо због то га до шли до вас да нам то ура ди те, а ми

ће мо вам то пла ти ти. Са на ше стра не по ста вље но им је пи та ње, да

ли чу ва ју до ку мен та ци ју за те три го ди не и по што су од го во ри ли

да сву до ку мен та ци ју чу ва ју, ре че но им је да наш струч њак мо же

до ћи у Ми о ни цу да све то чи ме рас по ла жу пре гле да, па ако за кљу-

чи да се по сао мо же оба ви ти, са оп шти ће им рок из ра де и це ну по

ко јој се по сао мо же оба ви ти.

Пред лог је при хва ћен, а за тим је ди рек тор пред у зе ћа из Ми о ни-

це из ва дио из тор бе јед ну фла шу и пре дао је ди рек то ру Бо ри Ба ки-

ћу са ре чи ма: „по на род ном оби ча ју, не ка ово бу де до каз за до бро

оба вљен по сао“. Уз гред бу ди ре че но, овај по клон је по слу жио као

пр ва ре пре зен та ци ја у Би роу.

По сао је скло пљен, оба вљен је у ро ку, а Би ро је до био 200.000

ди на ра. (У то вре ме за ра да струч ног са рад ни ка у Би роу из но си ла је

21.700,00 ди на ра).

Ми о драг Ха мо вић

СЕ ЋА ЊЕ НА СЕ МИ НАР У ВР ЊАЧ КОЈ БА ЊИ 1957. ГО ДИ НЕ

На по ле ђи ни фо то гра фи је ко ју сам при ло жио уз текст пи ше:

„Вр њач ка Ба ња, 1. фе бру ар 1957. го ди не – пра во са во за“. Да кле, го-

во ри мо о до га ђа ју од пре 45 го ди на. На слов ово га тек ста мо гао би

да бу де и „Вре ме плов“.

Шта зна чи пра во са во за? Од го вор је јед но ста ван. Ноћ ним во-

зом сам пу то вао Бе о град – Вр њач ка Ба ња. Сти гао сам у ра ним ју-

27



тар њим са ти ма. Од же ле знич ке ста ни це до Хо те ла „Зве зда“ (око

3км) ишло се је ди но фи ја ке ром!! То мла дим ко ле га ма, ко ји да нас

по ха ђа ју овај се ми нар мо жда из гле да не ве ро ват но, али не ка бар

оста не за бе ле же но. И, пра во на се ми нар за из ра ду за вр шног ра чу-

на за 1956. го ди ну!

Са да (2002) сам у пен зи ји и имам 73 го ди не. Чи та о це мо лим да

узму ди ги трон и да из ра чу на ју ко ли ко сам имао го ди на ка да је ова

фо то гра фи ја сни мље на. Ја сам на сним ку онај са олов ком и ча сов-

ни ком на ле вој ру ци.

При вред ни са вет ник, од но сно Еко ном ски би ро, по сло вао је у то

вре ме као Би ро за уна пре ђе ње ра чу но вод ства. Мо жда ни сам пре-

ци зан у на зи ву фир ме, али је си гур но био Би ро за уна пре ђе ње. . . .

Се ми на ри Еко ном ског би роа од не го ва ли су ве ли ки број фи нан-

сиј ских струч ња ка, а ве ру јем и екс пе ра та. Вре ме о ко јем пи шем ни-

је вре ме ком пју те ра, ра чу но вод стве них софт ве ра, ин тер не та, CD-а,

„Пра во са во за” – Ми о драг Ха мо вић, Вр њач ка ба ња 1. фе бру ар 1957. го ди не



итд. Ко је у то вре ме имао елек трич ну ма ши ну са че ти ри ра чун ске

рад ње, тај је био на ви со ком тех нич ком ни воу.

На се ми на ри ма Еко ном ског би роа пре да ва чи су би ли ис так ну-

ти струч ња ци тог вре ме на, као Пе тар Ву ко бра то вић, Раст ко Пе јић

и дру ги. Ли те ра ту ре је би ло не до вољ но, а „ше фо ви ра чу но вод ства“

су те 1957. го ди не би ли из ра зи то де фи ци та ран ка дар.

За вр шни ра чун за 1956. го ди ну је био мој пр ви за вр шни ра чун

ко ји сам са мо стал но са ста вио и пот пи сао. Рок за пре да ју је та да

био 31. март, а не 28. фе бру ар, као са да.

За вр шни ра чун је оба ве зно кон тро ли сан, „одо бра ван“ или „од-

би јан“ од стра не ко ми си је ко ју је фор ми ра ла Фи нан сиј ска ин спек-

ци ја На род ног од бо ра. Ра ди се, уства ри, о оп шти ни, са мо из раз „оп-

шти на“ у тим го ди на ма ни је био по ли тич ки при хва тљив, али то су

би ла дру га вре ме на.

За вр шни ра чун за 1956. го ди ну ко ји сам са ста вио пре гле да ла је

ко ми си ја са Пе тром Ву ко бра то ви ћем на че лу.

И та ко је одо брен за вр шни ра чун за 1956. го ди ну, а део за слу ге

за то но се ка дро ви да на шњег При вред ног са вет ни ка. Ско ро по ла

ве ка пра тим се ми на ре Еко ном ског би роа, а то не што зна чи и за ме-

не, и за оне ко ји да нас ра де у При вред ном са вет ни ку.

Љу бо мир Јев тић

ПЕТ ДЕЦЕНИЈА УСПЕШНЕ САРАДЊЕ

Уоби ча је но је, ка да су ју би ле ји у пи та њу, да се чо век освр не на

про шла вре ме на.

29



Ка ко се ра ди о 60 го ди на по сто ја ња и ра да „При вред ног са вет-

ни ка“, а ја сам, као и сла вље ник, у ве зи са фи нан сиј ско-ра чу но вод-

стве ним по сло ви ма, би ло је по жељ но по тра жи ти не ку до ку мен та-

ци ју.

У рад ном сто лу фа сци кла са уоби ча је ним на сло ви ма (са ве то ва-

ња, струч не кон сул та ци је, рад ни са стан ци, итд.), ко ја да ти ра још из

1985. го ди не, са ра зним те ма ма из обла сти при вре ђи ва ња, а нај че-

шће: са ста вља ње пе ри о дич них и го ди шњих ра чу на, по ре ски си стем,

рад ни од но си, тран сфор ма ци ја, при ва тиза ци ја, итд. Са стан ци ма су

при су ство ва ли струч ни рад ни ци чла ни ца „Жи то за јед ни це“ доо,

Бе о град, ко ја оба вља и функ ци ју по слов ног удру же ња млин ске, пе-

кар ске и те сте ни чар ске ин ду стри је, око 80 пред у зе ћа.

Циљ са ста на ка је струч но уса вр ша ва ње, ту ма че ње и при ме на

про пи са у прак си. Си гур но је да смо са успе хом од го во ри ли сво јим

за да ци ма, на ро чи то за хва љу ју ћи сла вље ни ку, „При вред ном са вет-

ни ку“, ко ји је ан га жо вао сво је струч ња ке. Не ке ће мо и по ме ну ти:

Ми ло ван Со ко ло вић, мр Ми лен ко Ан џић, мр Ра то мир Ћи ро вић.

О ду го го ди шњој, успе шној са рад њи до вољ но го во ри и ова кав

де таљ: на по чет ку са рад ње по здра вља ли смо их као по слов не парт-

не ре, за тим као дра ге го сте, а са да се сви осе ћа мо као до ма ћи ни.

Ово ме мо же да до при не се са мо успе шан рад, ко ји тра је већ 50 го-

ди на на обо стра но за до вољ ство.

Же лео бих да се освр нем и на не дав но за по че ту ак тив ност удру-

же ња ра чу но вод стве них рад ни ка, јер још увек осе ћам по тре бу бор-

бе за по бољ ша ње ста ту са у дру штву „ра чу но во ђа“. Оче ку јем да ће

сла вље ник и у овом по слу до ка за ти сво ју праг ма тич ност и ста тус

ове бран ше до ве сти на за ви дан ни во.

По здрав сла вље ни ку, са же љом за да љи успе шан рад и са рад њу.



Ми о драг Кне же вић

ОД ГО ВО РИ НА СВА ПИ ТА ЊА КО ЈА НАМ У ПРАК СИ ЗА ДА ЈУ ГЛА ВО БО ЉУ

Сеп тем бра 1980. го ди не пр ви пут сам у Вр њач кој Ба њи при су-ство вао се ми на ру ко ји је ор га ни зо вао „При вред ни са вет ник“. То је за ме не био пра ви до жи вљај. Пре да ва чи су би ли из ван ред ни, иако су се с лу жи ли школ ском та блом на ко јој су ис пи си ва ли књи го вод-стве не ста во ве.

Ко ли ко је то на ме не оста ви ло по зи ти ван ути сак, нај бо ље го во-ри то да сам од по чет ка до кра ја пра тио из ла га ња, она ко ка ко је би-ло пред ви ђе но про гра мом ра да. Са па жњом сам слу шао Ми ло ва на Со ко ло ви ћа, Ми шу Са ви ћа, Раст ка Пе ји ћа и дру ге.

Од та да се стал но дру жим са „При вред ним са вет ни ком“ и при-су ству јем са ве то ва њи ма.

Ма сов ност при су ство ва ња нај бо ље го во ри о то ме ко ли ко су ин-те ре сант на пре да ва ња струч ња ка „При вред ног са вет ни ка“. Се ћам се да се де ша ва ло да је ве ли ка са ла До ма син ди ка та у Бе о гра ду, за-јед но са ма лом са лом, би ла не до вољ на да при ми све за ин те ре со ва-не, па је исто вре ме но ко ри шће на и са ла До ма омла ди не.

На по чет ку тек ста по ме нух не ка име на љу ди из „При вред ног са вет ни ка“, ко ји ви ше ту не ра де. Са да шња еки па је из ван ред на. Хва ла сви ма, јер ми сво јим члан ци ма у ча со пи су олак ша ва ју сва-ко днев ни рад. Овом при ли ком мо рам да по ме нем не ка име на, а на-дам се да ми оста ли не ће за ме ри ти: мр Ми лен ко Ан џић, Ве ра Бје-ли ца, мр Ра то мир Ћи ро вић, Спо мен ка Ба бић, . . .

У овом вре ме ну ка да се про пи си из обла сти ра чу но вод ства че-сто ме ња ју те шко би би ло ра ди ти да не ма „При вред ног са вет ни ка“. За што? За то што у ње му мо же мо на ћи од го во ре на сва пи та ња ко ја нам у прак си за да ју гла во бо љу, а и те ле фон ске кон сул та ци је су од ве ли ке по мо ћи.

31



Бра ни мир Ада мо вић

АК ТУ Е ЛАН, СТРУЧАН, ЈА САН, АУТО РИ ТА ТИ ВАН И ПОСЕБАН

Ква ли тет и струч на ту ма че ња про пи са и За ко на одр жа ли су „При вред ни са вет ник“ у вр ху ли те ра ту ре ко ју ко ри сте фи нан сиј-ски ор га ни то ком про те клих пе де сет го ди на.

У сва кој стру ци по сто ји не ко ко уче ству је у ства ра њу не чег но вог, а по том то но во про ту ма чи до крај ње ре а ли за ци је, чи ме се по сти же основ ни циљ. Тај не ко мо ра да бу де ви со ко стру чан, са ви ше го ди шњом прак сом, а то мо же би ти са мо пе де се то го ди шњи „При вред ни са вет ник“.

У стру ци ка ква је ра чу но вод ство и по слов не фи нан си је, рад се не мо же за ми сли ти без струч не по мо ћи и ту ма че ња број них про-пи са ко ји се сва ко днев но до но се. То се, по ред струч не об ра де За-ко на и про пи са, по сти же и ор га ни зо ва њем се ми на ра и струч них рас пра ва из по једи них обла сти. По себ но је зна чај но и то што се на овим су сре ти ма чу ју аутен тич на ту ма че ња и об ја шње ња за кон-ских про пи са из „пр ве ру ке“, од но сно од нај струч ни јих љу ди и оних ко ји ства ра ју За ко не и про пи се – љу ди са ко ји ма се „дру жи“ „При-вред ни са вет ник“.

„При вред ни са вет ник“ је за про те клих пе де сет го ди на из ла же-ња у по слов но-фи нан сиј ском све ту сте као ве ли ки углед као стру-чан, ква ли те тан и угле дан ча со пис. Чи ње ни ца је да се зна тан број ра чу но во ђа у свом ра ду осла ња ис кљу чи во на ту ма че ња про пи са из овог часо пи са. При ме ра има до ста, а у по след ње вре ме на ро чи то су ин те ре сант не обла сти: про це на вред но сти дру штве ног ка пи та-ла и при ва ти за ци ја. То су ре ла тив но но ве и ма ло об ра ђи ва не обла-сти, не су сре та не у прак си, ко је „Привред ни са вет ник“ вр ло струч-но и ра зу мљи во ту ма чи за сво је ко ри сни ке.



У Шап цу и око ли ни, на при мер, има ве ли ки број ко ри сни ка „При вред ног са вет ни ка“, ко ји им по ма же у сти ца њу но вих струч-них зна ња и у на пре до ва њу у стру ци. Дру га чи је ре че но – „При-вред ни са вет ник“ је за пе де сет го ди на уса вр шио и се бе и све сво је ко ри сни ке.

„При вред ни са вет ник“ има не ко ли ко бит них од ли ка ко је га стал но др же у вр ху слич не струч не ли те ра ту ре, а то су: вр ло је ак-ту е лан, ту ма че ња про пи са и За ко на су струч на и ја сна, ре дов но пра ти за ко но дав ство фи нан си ја, из ме не и до пу не, вр ло је ауто ри-та ти ван и на по се бан на чин обра зу је сво је ко ри сни ке.

Ко ри сни ци ма „При вред ног са вет ни ка“, ста рим и но вим, за успех у по слу ра чу но вод ства и фи нан си ја пре по ру чу јем дру же ње и у на ред них 50 го ди на, а ства ра о ци ма овог ча со пи са још ви ше успе-шних ту ма че ња фи нан сиј ских про пи са и За ко на и мно го но вих ко-ри сни ка.

33

Организовање, управљање и кадрови


ОРГАНИЗОВАЊЕ

Од осни ва ња БИ РОА ЗА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈУ И УНА ПРЕ-ЂЕ ЊЕ ПО СЛО ВА ЊА 1952. го ди не, ка сни је де ла у том би роу за из да вач ку и кон сул тант ску де лат ност, а по-

том са мо стал ног при вред ног су бјек та, ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је у про те клом ше зде се то го ди шњем пе ри о ду сво је ор га ни зо ва ње и упра вља ње оства ри вао у скла ду са ва же ћим про пи си ма, ко ји су би-ли пред мет че стих про ме на, као и са ма при вред на ак тив ност у нас. Све је то оба вље но са ма лим бро јем за по сле них и од ре ђе них бро-јем спољ них са рад ни ка, ен ту зи ја ста у сво јој стру ци ко ји су јој се по све ти ли у пот пу но сти.

У скла ду са про пи си ма ко ји ма је био уре ђен прав ни си стем 50-их го ди на, као и сва дру га пред у зе ћа ко ја су се у том пе ри о ду осни-ва ла, 13. фе бру а ра 1952. го ди не осно ва но је и др жав но при вред но пред у зе ће са на зи вом БИ РО ЗА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈУ И УНА ПРЕ ЂЕ-ЊЕ ПРИ ВРЕД НО РА ЧУН СКОГ ПО СЛО ВА ЊА, ко је већ 20. ма ја 1955. го ди не ме ња на зив фир ме у ЕКО НОМ СКИ БИ РО – Бе о град. Пред мет по сло ва ња пред у зе ћа су ор га ни за ци ја и уна пре ђе ње при-вред но-ра чун ског по сло ва ња пред у зе ћа, из да ва ње ре дов них и по-вре ме них пу бли ка ци ја, струч не ли те ра ту ре и обра за ца, вр ше ње ана ли зе рен та би ли те та и ре ви зи је.

Од мах на кон осни ва ња у окви ру пред у зе ћа, ко је по слу је као је-



дин стве но, ор га ни зу је се по себ на слу жба ко ја се ба ви са ве то дав-ним услу га ма и из да ва њем пу бли ка ци ја о при вред но-ра чун ском по сло ва њу, у по чет ку штам па них на ге штет не ру (тзв. цир ку ла ра), а већ 15. ја ну а ра 1955. го ди не из ла зи из штам пе и пр ви број бил те на – ча со пи са „При вред ни са вет ник“.

Раз во јем Еко ном ског би роа слу жба пре ра ста у сек тор из да вач-ке де лат но сти. Тек 24. ја ну а ра 1974. го ди не ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ-НИК се ре ги стру је и по слу је као основ на ор га ни за ци ја удру же ног ра да у окви ру рад не ор га ни за ци је ЕКО НОМ СКИ БИ РО. По ред ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА, у окви ру ЕКО НОМ СКОГ БИ РОА по слу је још се дам ООУР-а. Кра јем 1988. го ди не ПРИ ВРЕД НИ СА-ВЕТ НИК се кон сти ту и ше као по себ на рад на ор га ни за ци ја, а кра-јем 1989. го ди не, у скла ду са За ко ном о пред у зе ћи ма, као дру штве-но пред у зе ће. У скла ду са За ко ном о пред у зе ћи ма и За ко ном о дру штве ном ка пи та лу, ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК као дру штве но пред у зе ће се апри ла 1991. го ди не тран сфор ми ше у де о нич ко дру-штво.

У по ступ ку ускла ђи ва ња са та да шњим За ко ном о пред у зе ћи ма у 2000. го ди ни ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК се ор га ни зо вао и упи-сао у суд ски ре ги стар као ак ци о нар ско дру штво. На скуп шти ни одр жа ној 29. октобра 2007. го ди не ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК ме-ња прав ну фор му у дру штво с огра ни че ном од го вор но шћу и у тој фор ми је ор га ни зо ван и са да.

ОР ГА НИ УПРА ВЉА ЊА

У пе ри о ду од осни ва ња па до кон сти ту и са ња ПРИ ВРЕД НОГ

СА ВЕТ НИ КА као по себ не рад не ор га ни за ци је, од но сно дру штве-

ног пред у зе ћа, ор га ни упра вља ња су је дин стве ни на ни воу рад не

ор га ни за ци је – рад нич ки са вет и ге не рал ни ди рек тор, а у основ-

ним ор га ни за ци ја ма удру же ног ра да – ди рек тор и збор рад ни ка.

Кон сти ту и са њем ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА као по себ не

35



рад не ор га ни за ци је, од но сно дру штве ног пред у зе ћа, као ор га ни

упра вља ња за др жа ва ју се ди рек тор и збор рад ни ка.

Ор га ни зо ва њем, од но сно тран сфор ма ци јом у де о нич ко, од но-

сно ка сни је ак ци о нар ско дру штво и са да у дру штво с огра ни че ном

од го вор но шћу, у скла ду са ва же ћим про пи си ма би ра ни су ор га ни

дру штва: скуп шти на, управ ни од бор, над зор ни од бор и ди рек тор.

По чев од 2012. го ди не, у скла ду са ва же ћим За ко ном о при вред ним

дру штви ма, ор га ни дру штва су скуп шти на и ди рек то ри дру штва.

ДИ РЕК ТО РИ

У овом ше зде се то го ди шњем пе ри о ду нај од го вор ни ју функ ци-

ју у јед ном при вред ном су бјек ту – функ ци ју ди рек то ра, на по чет-

ку је дин стве ног пред у зе ћа, а ка сни је по себ но ор га ни зо ва ног ПРИ-

ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА, оба вља ли су:

1. Др Бо ри слав Ба кић, ини ци ја тор осни ва ња и ди рек тор БИ-

РОА ЗА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈУ И УНА ПРЕ ЂЕ ЊЕ

ПРИ ВРЕД НО-РА ЧУН СКОГ ПО СЛО ВА ЊА од

фе бру а ра 1952. до де цем бра 1953. го ди не. Др

Бо ри слав Ба кић, но си лац иде је осни ва ња ор-

га ни за ци је за пру жа ње по мо ћи у ор га ни зо ва-

њу и уна пре ђе њу при вред но-ра чун ског по сло-

ва ња при вред них су бје ка та је и пр ви ди рек тор

ове ор га ни за ци је. Иде ју осни ва ња је по др жао

и Раст ко Пе јић, ко ји је нај ве ћи део свог рад ног

ве ка про вео у овом пред у зе ћу као глав ни и од-

го вор ни уред ник, а јед но кра ће вре ме је био и

на че лу ЕКО НОМ СКОГ БИ РОА као ди рек тор.

Ме ђу пр вим за по сле ни ма су: Раст ко Пе јић, Ра-

до мир Ми тро вић, Рад ми ла Жи ва но вић, Во ји-



слав Кон ста ти но вић и Јо ван Га чић, а ка сни је, у то ку 1953. го ди не,

при мље ни су и Ми ха и ло Ко ва че вић, Све то зар Јо ва но вић, Жи во ти-

је Јо ва но вић, Ни ко ла Си мић, Жи во јин Тер зић, Ми ли во је Ран ко вић

и Мир ја на Ра до ји чић.

2. Вик тор Ра мер, ди рек тор БИ РОА ЗА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈУ И

УНА ПРЕ ЂЕ ЊЕ ПРИ ВРЕД НО-РА ЧУН СКОГ

ПО СЛО ВА ЊА, од де цем бра 1953. до де цем бра

1954. го ди не, ко га по од ла ску крат ко за ме њу је

Не вен ка Јан ко вић, та да шњи ду го го ди шњи шеф

ра чу но вод ства. У то вре ме, за па же на је уло га

рад нич ког са ве та, на чи јем че лу је био Ми ха и-

ло Ко ва че вић.

3. Мир ко Дра га ше вић, ди рек тор ЕКО НОМ СКОГ БИ РОА од

1955. до 1972. го ди не. Мир ко Дра га ше вић је ве-

о ма успе шно во дио ЕКО НОМ СКИ БИ РО као

је дин стве ну ор га ни за ци ју, у ко јој је ПРИ ВРЕД-

НИ СА ВЕТ НИК био ор га ни зо ван као слу жба

за из да вач ку де лат ност и кон сул тант ске услу ге,

у ко јој се по ве ћао и број за по сле них, а оства ри-

ва на је и са рад ња са ве ћим бро јем спољ них са-

рад ни ка, по себ но са про фе со ри ма са Еко ном-

ског фа кул те та. Као но во за по сле ни по ми њу се:

др Мо мир Гло ма зић, Све ти слав Ша пер, Све то-

лик Дре но вац, Или ја Ко ло вић, Ра де Ни ко лић и

Во ји слав Пе јо вић, а као за па же ни са рад ни ци:

проф. др Пе тар Ву ко бра то вић и проф. др Слав-

ко Ли са вац.

37



4. Раст ко Пе јић, ди рек тор „ЕКО НОМ СКОГ БИ РОА” од 1972.

го ди не, а од 1974. до 1980. ди рек тор ПРИ ВРЕД-

НОГ СА ВЕТ НИ КА и глав ни и од го вор ни уред-

ник ча со пи са и дру гих пу бли ка ци ја. Нај ве-

ћи део свог рад ног ве ка – 30 го ди на, про вео

је у ПРИ ВРЕД НОМ СА ВЕТ НИ КУ. У 1974. го-

ди ни ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК се ор га ни зу-

је као основ на ор га ни за ци ја удру же ног ра да у

окви ру рад не ор га ни за ци је ЕКО НОМ СКИ БИ-

РО. Раст ко Пе јић пре у зи ма ду жност ди рек то-

ра, а и да ље оста је глав ни и од го вор ни уред ник,

на ко јим по сло ви ма га ка сни је за ме њу је Ра до-

ња Сто ко вић – Лам ба. У вре ме Раст ка Пе ји ћа

као са рад ни ци, од но сно са вет ни ци ко ји пи шу и

уче ству ју на са ве то ва њи ма из ре да за по сле них

су Спо мен ка Ба бић, До бри ла Бу гар ски и Гор да-

на Ке сић.

5. Ра до ња Сто ко вић – Лам ба, ди рек тор и глав ни и од го вор ни

уред ник од 1980. до 1988. го ди не. У то вре ме у

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК до ла зи из Са ве зног

се кре та ри ја та за фи нан си је Ми ло ван Со ко ло-

вић, а из та да шње Слу жбе дру штве ног књи го-

вод ства Ми лош Са вић. Ми ло ван Со ко ло вић и

Ми лош Са вић про ве ли су јед но вре ме свог рад-

ног ве ка у ПРИ ВРЕД НОМ СА ВЕТ НИ КУ и на

ме сту глав ног и од го вор ног уред ни ка, ка ко у

вре ме ман да та Ра до ње Сто ко ви ћа, та ко и у вре-

ме ман да та мр Ми лен ка Ан џи ћа.



6. Мр Ми лен ко Ан џић, ди рек тор, од 1988. до 1997. го ди не, је је-дан од углед ни јих струч ња ка из обла сти ра чу-но вод ства, по слов них фи нан си ја, бан кар ства, спољ но тр го вин ског и де ви зног по сло ва ња у нас. Овим по сло ви ма ба вио се око пе де сет го-ди на. Об ја вио је пре ко хи ља ду струч них чла на-ка у раз ли чи тим ча со пи си ма бив ше Ју го сла ви је и са да шње Ср би је, ве ли ки број књи га, при руч-ни ка, сим по зи јум ских ре фе ра та и на уч них чла-на ка из на ве де них обла сти. Ини ци ја тор је ор га-ни зо ва ња ра чу но вод стве не стру ке у стру ков ну ор га ни за ци ју – Ју го сло вен ско удру же ње ра чу-но во ђа – са да шње Удру же ње ра чу но во ђа Ср би-је. Мр Ми лен ко Ан џић, по ис те ку ман да та на ме сту ди рек то ра и на кон од ла ска у пен зи ју, оба-вљао је по сло ве од го вор ног уред ни ка пу бли ка-ци ја ко је из да је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК до сре ди не 2004. го ди не.

7. Др Сла во љуб Ста нић, ди рек тор, од 1997. до 2001. го ди не. Др Сла во љуб Ста нић пре у зи-ма ду жност ди рек то ра кра јем 1997. го ди не, ка-да је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК већ у по од ма-клој фа зи сво јин ске тран сфор ма ци је ко ја је у вре ме ње го вог ман да та за вр ше на. Др Сла во љуб Ста нић је до пре у зи ма ња ду жно сти ди рек то-ра у ПРИ ВРЕД НОМ СА ВЕТ НИ КУ био по знат аутор и ду го го ди шњи спољ ни са рад ник ПРИ-ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА. Ра дио је ду же вре ме у са ве зном и ре пу блич ком ми ни стар ству фи-нан си ја (ми ни стар фи нан си ја Ре пу бли ке Ср би-је, за ме ник са ве зног ми ни стра, итд.), На род ној бан ци Ју го сла ви је (ви це гу вер нер) и у ди пло ма-ти ји (ми ни стар – са вет ник ју го сло вен ске ам ба-са де у Мо скви). Др Сла во љуб Ста нић је у при-

39



вре ди био ди рек тор и фи нан сиј ски ру ко во ди лац, а ра дио је и као ван ред ни про фе сор уни вер зи те та.

8. Др Ра то мир Ћи ро вић, пре у зи ма ду жност ди рек то ра кра јем 2001. го ди не. У ПРИ ВРЕД НОМ СА ВЕТ НИ КУ је за по слен од 1996. го ди не и афир ми са ни је струч њак у при ме ни про пи са из обла сти ра чу-но вод ства, по ре за и по слов них фи нан си ја. Као ди рек тор оба вља и по сло ве уред ни ка по вре-ме них из да ња до кра ја 2011. го ди не од ка да те по сло ве пре у зи ма др Ми лан Не го ва но вић. На по чет ку ман да та, за јед но са та да шњим пред сед-ни ком управ ног од бо ра, мр Ми лен ком Ан џи-ћем, ор га ни зу је из да ва ње ча со пи са „СУД СКА ПРАК СА ПРИ ВРЕД НИХ СУ ДО ВА” у са рад њи са та да шњим Ви шим при вред ним су дом, а са да При вред ним апе ла ци о ним су дом. Од 2004. го-ди не, по ред ду жно сти ди рек то ра оба вља и по-сло ве од го вор ног уред ни ка свих из да ња и ор-га ни зу је уво ђе ње са вре ме ног прет плат нич ког сер ви са CALL CEN TER-a.

9. Од 1. фе бру а ра 2012. го ди не, при ме њу је се но ви За кон о при-вред ним дру штви ма ко јим је уки нут управ ни од бор као мо гу ћи ор ган дру штва ко јег је до та да ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК имао. У скла ду са тим, на скуп шти ни одр жа ној 11. ја ну а ра 2012. го ди не до нет је но ви осни вач ки акт ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА пре ма ко јем су ор га ни дру штва ску пшти на и три ди рек то ра ко ји су за-кон ски за ступ ни ци дру штва. Иза бра ни ди рек то ри на пе ри од од че-ти ри го ди не су:

▪ др Ра то мир Ћи ро вић (ди рек тор дру штва и од го вор ни уред ник);

▪ мр Сло вен ко Бр кић (уред ник пе ри о дич них пу бли ка ци ја –

ру ко во ди лац сек то ра из да вач ке де лат но сти и са ве то ва ња); и

▪ Би ља на Ће ћез (шеф ра чу но вод ства - ру ко во ди лац сек то ра оп штих

по сло ва).



ПРЕД СЕД НИ ЦИ ИЗА БРА НИХ ОР ГА НА УПРА ВЉА ЊА

Са одлукoм о сво јин ској тран сфор ма ци ји и ор га ни зо ва њем

ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА као де о нич ког дру штва у ме шо ви тој

сво ји ни у то ку 1991. го ди не, иза бра ни су и пр ви ор га ни упра вља ња:

скуп шти на и управ ни од бор. За пред сед ни ка скуп шти не иза бран

је Зо ран Си ми ће вић, а за пред сед ни ка управ ног од бо ра Ми лош Са-

вић, ко ји су оба вља ли те функ ци је до 1995. го ди не.

По чет ком 1995. го ди не, пред сед ни ка скуп шти не за ме њу је но-

во и за бра ни пред сед ник Ра до ња Ше ку ла рац, ко ји на тој функ ци ји

оста је до 1999. го ди не, ка да се у по ступ ку ускла ђи ва ња са но вим За-

Садашњи директори на седници: Биљана Ћећез, др Ратомир Ћировић и мр Словенко Бркић

41



ко ном о пред у зе ћи ма, кон сти ту и ше но ва скуп шти на, као скуп шти-

на ак ци о на ра. Функ ци ју пред сед ни ка управ ног од бо ра у пе ри о ду

од 1995. до 1999. го ди не оба вља ла је Ве ра Бје ли ца.

Од 1999. до 2004. го ди не пред сед ник скуп шти не је Ан дри ја Јо-

ви чић, пред сед ник управ ног од бо ра Ми лен ко Ан џић, а пред сед ник

над зор ног од бо ра Ду шан Па вло вић.

Од 2004. до 2007. го ди не пред сед ник скуп шти не је Ђур ђи на Бр-

кић а пред сед ник управ ног од бо ра мр Сло вен ко Бр кић.

Од 2007. до 2012. го ди не пред сед ник скуп шти не је Ђур ђи на Бр-

кић а пред сед ник управ ног од бо ра др Ра то мир Ћи ро вић.

Од 1. фе бру а ра 2012. го ди не при ме њу је се но ви осни вач ки акт,

пре ма ко јем је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК ор га ни зо ван као јед но-

дом но дру штво с огра ни че ном од го вор но шћу ко је има скуп шти-

ну и три ди рек то ра. Иза бра ни пред сед ник скуп шти не на пе ри од од

че три го ди не је Ђур ђи на Бр кић а ди рек то ри дру штва су: др Ра то-

мир Ћи ро вић, мр Сло вен ко Бр кић и Би ља на Ће ћез.

ЗА ПО СЛЕ НИ

За по сле ни у пр вим го ди на ма ра да, од но сно у вре ме по сло ва-

ња БИ РОА ЗА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈУ И УНА ПРЕ ЂЕ ЊЕ ПО СЛО ВА-

ЊА, од но сно ЕКО НОМ СКОГ БИ РОА као је дин стве них пред у зе ћа

у основ ној ор га ни за ци ји ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК, ко ји су оти-

шли у пен зи ју, би ли су: Раст ко Пе јић, глав ни уред ник; Мир ја на Ра-

до ји чић, лек тор; уред ни ци и ауто ри об ја вље них тек сто ва: Бо ри во је

Ни ко лић, Ми ло рад Ко ва че вић, Мар ги та Ка ра па вло вић, а у слу жби

об ја шње ња: Ми ха и ло Ко ва че вић, Ми ли во је Ран ко вић и Не вен ка

Јан ко вић и у слу жби екс пе ди ци је и дру ге слу жбе Мир ја на Ни ко-

лић, Ра де Ше ку ла рац, Ра до ња Ше ку ла рац и То мо Тр ку ља.



За по сле ни ко ји су по сле ор га ни зо ва ња ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ-НИ КА као основ не ор га ни за ци је удру же ног ра да у окви ру рад не ор га ни за ци је ЕКО НОМ СКИ БИ РО, оти шли у пен зи ју или рас ки-ну ли рад ни од нос до кра ја 2002. го ди не, би ли су: Ми ло ван Со ко ло-вић и Ми лош Са вић, уред ни ци; Мир ја на Ра до ји чић, лек тор; Зо ран Си ми ће вић, До бри ла Бу гар ски, са вет ни ци; Ми ли ца Со ко ло вић шеф ра чу но вод ства.

За по сле ни ко ји су у по след њих де сет го ди на (2002–2012) оти-шли у пен зи ју су: мр Ми лен ко Ан џић, ди рек тор и од го вор ни уред-ник; др Сла во љуб Ста нић, ди рек тор и ви ши са вет ник; Ве ра Бје-ли ца, уред ник пе ри о дич них пу бли ка ци ја; Ми ло рад Ри ста нић, ор га ни за тор са ве то ва ња и струч ног уса вр ша ва ња; Спо мен ка Ба-бић, ви ши са вет ник.

За по сле ни ко ји су пре ми ну ли у вре ме док су би ли за по сле ни су: Ве ри ца Пе ро вић, се кре тар дру штва (2009); Ва ња Ца кић, бла гај ник

(2009).

За по сле ни у вре ме обе ле жа ва ња 60 го ди шњег ју би ле ја су:

Ди рек тор и од го вор ни уред ник: др Ра то мир Ћи ро вић

Уред ник пе ри о дич них пу бли ка ци ја – ру ко во ди лац сек то ра: мр Сло вен ко Бр кић

Уред ник по вре ме них пу бли ка ци ја и ор га ни за тор струч ног уса вр ша ва ња:

др Ми лан Не го ва но вић

Уред ник веб сај та и елек трон ских из да ња и ру ко во ди лац ин фор ма тич ке слу жбе:

Иван Ан тићВи ши са вет ни ци:

Гор да на Ке сић, Ан дри ја Јо ви чић, др Ми лен ко Па вло вић

Са мо стал ни са вет ни ци:Ђур ђи на Бр кић, Ми ле на Мен ко вић,

Сне жа на Ан џић, Фи лип Чу брић

43



Са вет ник: мр Пе тар Ба бић

Са вет ни ци са рад ни ци: Ве сна Бо ро вић, Ти ја на Мен ко вић

Слу жба ре дак ци је и ин фор ма ти ке: Са во Пе шут, Ср ђан Пе ро вић, Са ша Бје ли ца

Гра фи ча ри на ра чу на ру:Не над Бу гар ски, Ду шан Па вло вић, Ду шан Сте фа но вић

Оп шти и за јед нич ки по сло ви: Би ља на Ће ћез, Не над Сто ко вић, Бра ни слав Ра ни то вић, Зо ран Ан џић, Дра го мир Ма сни ко вић, Де јан Ше ку ла рац,

Алек сан дар Ста нић, Драган Анџић

др Ратомир Ћировић мр Словенко Бркић



Вера Бјелица

Андрија Јовичић

Споменка Бабић

др Славољуб Станић

45



др Миленко Павловић

Иван Антић

др Милан Неговановић

Ђурђина Бркић



Гордана Кесић

Снежана Анџић

Милена Менковић

Филип Чубрић

47



мр Петар Бабић

Тијана Менковић

Весна Боровић

Биљана Ћећез



Душан Стефановић

Саво Пешут

Ненад Бугарски

Срђан Перовић

49



Саша Бјелица

Зоран Анџић

Ненад Стоковић

Бранислав Ранитовић



Драган Анџић

Де јан Ше ку ла рац

Драгомир Масниковић

51



СПОЉ НИ СА РАД НИ ЦИ

По стиг ну том успе ху у про те клих ше зде сет го ди на ПРИ ВРЕД-

НОГ СА ВЕТ НИ КА свој до при нос дао је и ве ли ки број спољ них са-

рад ни ка. Не ма па ра ме та ра ко ји ма се тај до при нос мо же из ме ри ти,

а нај ма ње чи ме им се мо же за хва ли ти је на во ђе ње и њи хо вих име-

на, по ред име на оних ко ји су би ли за по сле ни и ко ји су за по сле ни

на дан про сла ве овог ју би ле ја. На во ди мо име на ауто ра чла на ка ко-

ји су об ја вље ни у ча со пи су „ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК” у по след-

њих два де сет и пет го ди на овог ју би ле ја и на овај на чин им се за-

хва љу је мо:

Јо сип Ку би њец, Др Пе тар Ву ко бра то вић, Ле о нид Ни ко лић, Во-

ји слав Ни ко лић, Мар ко Дар ма но вић, Ве ли бор Да ви до вић, Сте ван

Лап че вић, Или ја Јо кић, Ми тар Ма шко вић, Да ра То дић, Вељ ко Ча-

вић, Ве ли бор По по вић, Проф др Ми ро слав Вр хов шек, Те о дор То мић,

Јо ван Ма то вић, Жи во рад Го бе љић, Ра ди ша Са вић, Ми ле ва Ве шо-

вић, Све то зар Бу ба ња, Ми о драг Ар сић, Др Гој ко Гој ко вић, Сло бо-

дан ка Не го ва но вић, Дра ган Илић, Ду ши ца Ми ло ше вић, Др Јо ван

Ро дић, Ми ро слав Ра ди во је вић, Др Иван Турк, Ста ни мир Мом чи-

ло вић, Бо жи дар Па у но вић, Ми ха и ло Ми ља нић, Ми лу тин Сте фа-

но вић, Дра гош Ри стић, Мр Рад ми ла По по вић, Др Бо го љуб Ви то-

ро вић, Др Ра до мир Бу са рац, Гор да на Но вак, Че до мир Про стран,

Др Ми лу тин Ср дић, Гор да на Ајн шпи лер-По по вић, Проф др Мир ко

Ва си ље вић, Цви је та Ан ђел ко вић, Ива на Ба раћ, Мил ка Ву чи ће вић,

Дра гу тин Дра го је вић, Пре драг Илић, Сто јан Јо кић, Ни ко ла Ла ти-

но вић, Љи ља на Лон чар, Др Гор да на Мр дак, Др Мар јан Одар, На ди-

ца Пан то вић, Др Дра ги ша Б Сли јеп че вић, Ра ди сав Стан ко вић, Не-

над Уро ше вић, Пре драг Алек сић, Мр Де јан Да бе тић, Др Дра го мир



Ђор ђе вић, Ра до мир Ла за ре вић, Је ле на Ми хић Му њић, Бран ка Ра до-

вић – Јан ко вић, Ра то мир Сли јеп че вић, Сло бо дан Спа сић, Ја сми на

Ста мен ко вић, Та тја на Ста нић, Мр Ми ли во је Цве та но вић...

Овај спи сак је не пот пун за све спољ не са рад ни ке ко ји су свој

до при нос раз во ју При вред ног са вет ни ка да ли у пр вих два де сет и

пет го ди на од осни ва ња и за све оне ко ји су тај до при нос да ли и по

дру гом осно ву, као чла но ви из да вач ког са ве та, ре дак ци о ног од бо-

ра, као пре да ва чи на са ве то ва њи ма и кур се ви ма ко је је ор га ни зо-

вао ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК.

53

Издавачка делатност


ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

У про те клом пе ри о ду по сло ва ња, пу них ше зде сет го ди на из да вач ка де лат ност не пре кид но је раз ви ја на и уна пре-ђи ва на, та ко да је по стиг нут за па же ни успех, не са мо у

по гле ду ин струк тив ног ра да на пра вил ној и ажур ној при ме ни про-пи са у обла сти ра чу но вод ства, по ре за и по слов них фи нан си ја, због че га је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК и осно ван, не го и у дру гим обла-сти ма по сло ва ња свих об ли ка прав них ли ца и пред у зет ни ка, по-чев од осни ва ња, ре ги стро ва ња и ор га ни зо ва ња, ста ту сних про ме-на, сво јин ске тран сфор ма ци је, до сте ча ја, ли кви да ци је, од но сно до пре стан ка оба вља ња де лат но сти.

Су де ћи по бро ју из да тих и про да тих пу бли ка ци ја, за тим по бро-ју прет плат ни ка на ре дов на ме сеч на из да ња по след њих два де сет го ди на, као и по оства ре ним при хо ди ма, ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ-НИК је у овој де лат но сти по стао пр ва и во де ћа фир ма у зе мљи, ко-ја ужи ва нај ве ће по ве ре ње и углед не са мо код при вред ни ка, не го и код над ле жних др жав них ор га на, ко ји при пре ма ју пред ло ге про-пи са, вр ше кон тро лу про пи са, а и код суд ских и дру гих ор га на. На-и ме, ови ор га ни, по ред то га што су прет плат ни ци на ча со пис, че сто при ли ком при ме не про пи са, а и при ли ком при пре ме но вих про пи-са, тра же и ува жа ва ју ста во ве ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА. ПРИ-ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је у по след њих два де сет го ди на ак тив но уче-



ство вао у до но ше њу ве ћег бро ја за ко на и под за кон ских ак та пу тем да ва ња пред ло га и су ге сти ја ко је су, не рет ко, би ва ле при хва ће не од стра не над ле жних ор га на и угра ђи ва не у на цр те и пред ло ге за ко на. При ме ра за то има мно го. На во ди мо са мо је дан од њих. У 1995. го-ди ни Скуп шти на Ре пу бли ке Ср би је до пу ни ла је за кон ко јим је би-ла уре ђе на сво јин ска тран сфор ма ци ја дру штве ног и др жав ног ка-пи та ла и про пи са ла оба ве зну ре ви зи ју ре ва ло ри за ци је ка пи та ла за пе ри од од по чет ка 1990. го ди не до 24. ја ну а ра 1994. го ди не. Пред-став ни ци ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА уче ство ва ли су у при пре ми про пи са за спро во ђе ње те ре ви зи је, и у да ва њу ин струк ци ја ка ко да се те ак тив но сти спро ве ду од стра не око 2.000 пред у зе ћа, ко ја су те об ра чу не мо ра ла да из вр ше. На ша ис ку ства ко ри сти ли су кон трол-ни и ин спек циј ски ор га ни, ко ји су мо ра ли да из вр ше кон тро лу тих об ра чу на и да пред ло же ре пу блич кој аген ци ји до но ше ње ре ше ња о то ме. За ко ном о ра чу но вод ству из 2002. го ди не до не то је по губ-но ре ше ње по ко јим би сва при вред на дру штва, не за ви сно од ве ли-чи не, би ла об ве зна да при ме њу ју МРС/МСФИ. Под ути ца јем ПРИ-ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА, као и де ла струч не јав но сти, 2006. го ди не до нет је но ви За кон ко јим је ди рект на при ме на МРС/МСФИ огра-ни че на са мо на ве ли ка и сред ња прав на ли ца из да ва о це хар ти ја од вред но сти пу тем бер зе и ма тич не ком па ни је ко је под но се кон со ли-до ва не фи нан сиј ске из ве шта је. У мо мен ту пи са ња ове мо но гра фи је у то ку је до но ше ње но вог За ко на о ра чу но вод ству, а ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК се за ла же за то да се при ме на МРС/МСФИ огра ни чи са мо на ко ти ра на прав на ли ца, а да се на ци о нал ним стан дар ди ма уре ди фи нан сиј ско из ве шта ва ње оста лих прав них ли ца.

Сва из да ња у про те клих ше зде сет го ди на, пре ма пе ри о дич но-сти и ма те ри ји ко ју об ра ђу ју, мо гу се по де ли ти на две гру пе:

▪ пе ри о дич на из да ња, у ко ја спа да ју ре дов ни пет на е сто днев ни и

ме сеч ни ча со пи си, и

▪ по себ на из да ња у ко ја спа да ју при руч ни ци за при ме ну про пи са,

ко мен та ри за ко на, уџ бе ни ци, се ми нар ски ма те ри ја ли, лек си ко ни,

ра зни обра сци и др.

55



ПЕ РИ О ДИЧ НА ИЗ ДА ЊА

Пр вих да на по сле осни ва ња, упу ћен је по зив на адре су две хи-

ља де при вред них пред у зе ћа, да се при ја ве као прет плат ни ци на

услу ге Би роа, ко је ће се са сто ја ти у сле де ћем: сва ког пр вог и пет-

на е стог у ме се цу штам па ће се бил тен у ко јем ће прет плат ни ци до-

би ја ти ра зна об ја шње ња у ве зи са при вред но–ра чун ским по сло ва-

њем, за тим у ве зи са но вим про пи си ма и њи хо вом при ме ном и да

прет плат ни ци мо гу по ста вља ти ра зна пи та ња из де ло кру га сво га

ра да на ко ја ће до би ја ти од го во ре пи сме но, те ле фо ном или усме-

но у не по сред ном кон так ту. Утвр ђе на је и прет плат на це на за ове

услу ге у из но су од 3.000 та да ва же ћих ди на ра.

Директор Привредног саветника, главни и одговорни уредник - др Ратомир Ћировић



С об зи ром на то да се по чет ком 1952. го ди не, пре ла ском са ад-

ми ни стра тив ног си сте ма упра вља ња при вре дом на са мо у пра вља-

ње уки да ју раз не ди рек ци је, ко је су као ад ми ни стра тив но–управ-

ни ор га ни пру жа ле струч ну по моћ пред у зе ћи ма, на пи сме ни по зив

Би роа, већ пр вих да на у ме се цу фе бру а ру 1952. го ди не, ода звао се

ве ћи број прет плат ни ка, та ко да је по чео два пу та ме сеч но да из-

ла зи из штам пе ча со пис БИЛ ТЕН ЕКО НОМ СКОГ БИ РОА. Ти раж

ча со пи са у три на ред не го ди не био је:

▪ у 1952. го ди ни 138 при ме ра ка;

▪ у 1953. го ди ни 333 при мер ка;

▪ у 1954. го ди ни 575 при ме ра ка.

Пр ви број ча со пи са штам пан је на руч ној пи са ћој ма ши ни а

умно жен на ша пи ро гра фу.

У пе ри о ду од три го ди не, од 1952. до 1954. го ди не, ко ли ко је из-

ла зио БИЛ ТЕН ЕКО НОМ СКОГ БИ РОА, овај ча со пис пру жио је

нео п ход ну струч ну по моћ из обла сти при вред но–ра чун ског по-

сло ва ња, ко ју су до та да при вред ним пред у зе ћи ма пру жа ле уки ну-

те др жав не ди рек ци је (ме тал ска, ме та лур шка, тек стил на, ко жар ска,

дрв на, ру дар ска и пре храм бе на).

По чет ком 1955. го ди не, у скло пу ре ор га ни за ци је ЕКО НОМ-

СКОГ БИ РОА и ор га ни зо ва ња из да вач ке де лат но сти као по себ ног

сек то ра, већ 15. ја ну а ра 1955. го ди не из ла зи из штам пе пр ви број

ча со пи са „При вред ни са вет ник“.

У пр вом бро ју ча со пи са „При вред ни са вет ник“ об ја вљен је ин-

струк тив ни ма те ри јал за са ста вља ње за вр шног ра чу на за 1954. го-

ди ну и по зив за пр ви се ми нар, ко ји је одр жан у осам ме ста у Ре-

пу бли ци, са укуп но око 1.000 слу ша ла ца, што је у оно вре ме био

из ван ре дан успех. Пу бли ка ци ја „При вред ни са вет ник“ по ста је ре-

до ван ча со пис, ко ји из ла зи пет на е стог и по след њег да на у ме се цу.

У 1955. го ди ни, до не се ни су број ни но ви про пи си, о ко ји ма су де-

таљ на об ја шње ња да та у ча со пи су „При вред ни са вет ник“, ко ји је

57



слу жио као ма те ри јал за се ми на ре на ко ји ма су се об ја шња ва ли ти

про пи си и да ва ли од го во ри на по ста вље на пи та ња.

Ор га ни за ци о не про ме не ко је су из вр ше не у 1955. го ди ни да ле

су но ве им пул се и ча со пи су у ко јем је, по ред оста лог, де таљ но са

упут стви ма за прак тич ну при ме ну, ве о ма струч но об ра ђи ва на ма-

те ри ја са ста вља ња пе ри о дич них об ра чу на (три об ра чу на у го ди-

ни) и за вр шног ра чу на. Ча со пис је бла го вре ме но до ста вљан прет-

плат ни ци ма, од но сно де љен је слу ша о ци ма се ми на ра. Кра јем 1955.

го ди не број прет плат ни ка се у од но су на прет ход ну го ди ну ско ро

удво стру чио, та ко да је ти раж по рас тао на 1.090 при ме ра ка.

Уредник периодичних издања - мр Словенко Бркић



На ред них го ди на ква ли тет и ти раж ча со пи са „При вред ни са-

вет ник“ упо ре до ра сту:

▪ 1956. го ди не 1.207 при ме ра ка;

▪ 1957. го ди не 1.404 при мер ка;

▪ 1958. го ди не 1.620 при ме ра ка;

▪ 1959. го ди не 1.645 при ме ра ка, и

▪ 1960. го ди не 1.683 при мер ка.

По чет ком 1961. го ди не из ла зи из штам пе пр ви број но вог ча-

со пи са „Ре ги стар про пи са“. Овај ча со пис из ла зи јед ном ме сеч но,

штам па се у истом бро ју при ме ра ка и до ста вља прет плат ни ци ма

као при лог уз ча со пис „При вред ни са вет ник“, чи ји је ти раж у 1961.

го ди ни до сти гао 1.703. при мер ка.

У ча со пи су „Ре ги стар про пи са“ у то вре ме углав ном су се об ра-

ђи ва ли но ви про пи си са ис црп ним ко мен та ром за њи хо ву при ме-

ну.

Пре се ље њем у 1962. го ди ни у но ве про сто ри је у Ули ци кра ља

Пе тра (да нас је то ули ца кра ља Ми ла на), Слу жба из да вач ке де-

лат но сти по сти же још бо ље ре зул та те. По бољ ша ва ква ли тет ча-

со пи са „При вред ни са вет ник“ и „Ре ги стар про пи са“, обез бе ђу ју-

ћи прет плат ни ци ма нео п ход на упут ства и ин струк ци је за при ме ну

про пи са, као и об ја шње ња спор них пи та ња. Ти раж ча со пи са у тој

го ди ни по ве ћа ва се на 1.765 при ме ра ка, а и број по се ти ла ца се ми-

на ра је по ве ћан.

Ор га ни за ци о не про ме не у ЕКО НОМ СКОМ БИ РОУ и про ме не

у при вред ном си сте му у 1972. го ди ни, ко је у том пе ри о ду сле де, ка-

да до ла зи до ООУР–иза ци је и усит ња ва ња при вред них су бје ка та и

раз во ја ма ле при вре де, до во де до зна чај ни јег по ве ћа ња ти ра жа ча-

со пи са „При вред ни са вет ник“ и у про се ку го ди шње се по ве ћа ва за

око 500 при ме ра ка. На кра ју 1972. го ди не ти раж ча со пи са, два пу-

та ме сеч но „При вред ни са вет ник“ и јед ном ме сеч но „Ре ги стар про-

пи са“ био је 3.000 при ме ра ка, а кра јем 1985. го ди не 6.300 при ме ра-

59



ка. По чет ком 1986. го ди не из ла зи пр ви број „Ре ги стра про пи са“ у

но вом, да на шњем об ли ку и са но вом са др жи ном. Од 1986. го ди не

у овом ча со пи су, по пра ви лу, об ја вљу ју се но ви про пи си и пре чи-

шће ни тек сто ви про пи са ко ји су из ме ње ни и то си сте ма ти зо ва ни

по ма те ри ји, ко ја се уре ђу је као збир ка про пи са.

Ти раж ча со пи са те го ди не

по ве ћа ва се на 6.500 при ме ра-

ка, а на ред не, 1987. го ди не на

6.700 при ме ра ка.

У на ред ним го ди на ма ти-

раж ча со пи са стал но се по-

ве ћа вао и у 1988. го ди ни

из но сио 7.000 при ме ра ка, у

1989. го ди ни се по ве ћао на

7.500 при ме ра ка, а у 1990.

го ди на на 8.200. У то вре-

ме, кра јем 1989. го ди не

из вр ше не су зна чај ни-

је из ме не у про пи си ма

о ра чу но вод ству, ко је

су по че ле да се при ме-

њу ју од по чет ка 1990.

го ди не, што је би ла

и цен трал на те ма у

ча со пи су.

У 1991. и 1992.

го ди ни до ла зи до

ве ли ких по ли тич-

ких про ме на у зе мљи, до

от це пље ња Сло ве ни је и Хр ват ске, а за-

тим до рас па да СФР Ју го сла ви је, што је ре зул ти ра-

д

при ме ра-

о ди не на

на ма ти-

о се по-

го ди ни

ра ка, у

ћао на

1990.

вре-

и не

ни-

ма

је

е-

.

и, до

е и Хр ват ске, а за-

Ју го сла ви је, што је ре зул ти ра-

60



ло гу бље њем прет плат ни ка са тог под руч ја. Ме ђу тим, тих го ди на

из вр ше не су и зна чај ни је про ме не и но ви не у про пи си ма на ни-

воу но ве СР Ју го сла ви је, а и на ре пу блич ком ни воу, у но вој Ре пу-

бли ци Ср би ји, та ко да је уме сто сма ње ња бро ја прет плат ни ка, до-

шло до ње го вог по ве ћа ња. Пре све га, про пи си ма је да та мо гућ ност

осни ва ња при ват них пред у зе ћа и рад њи, та ко да је у том пе ри о ду

број пред у зе ћа зна чај ни је по ве-

ћан, а ти ме и број прет плат ни-

ка. У Ре пу бли ци су до не се ни

но ви по ре ски про пи си. Ове

но ви не де таљ но су об ра ђи-

ва не у ча со пи су „При вред ни

са вет ник“, у по себ ним при-

ру чи ци ма и на се ми на ри ма.

У ча со пи су „Ре ги стар про-

пи са“ про пи си су си сте-

ма ти зо ва ни по обла сти-

ма на ко је се од но се. Тих

го ди на по ве ћан је ти раж

ча со пи са, па је 1991. го-

ди не до сти гао 10.000

при ме ра ка.

Ин те ре сант но је

да је упо ре до са ин-

фла ци јом, по ве ћа-

ван и број прет-

плат ни ка, та ко да је

ти раж ча со пи са у

1993. и 1994. го ди-

ни из но сио 12.000 при ме ра ка,

у 1995. го ди ни 14.000 при ме ра ка, а од 1996.

го ди не до 2001. го ди не 15.000 при ме ра ка. На и ме, кра јем

број пред у зе

ћан, а ти ме

ка. У Ре пу б

но ви по ре

но ви не де

ва не у ча с

са вет ник

ру чи ци м

У ча со п

пи са“ п

ма ти зо

ма на

го ди н

ча со п

ди не

при

да

ф

в

п

ни из но сио

у 1995. го ди ни 14.000 пр

године до 2001 године 15 000 пример

ПРОПИСИ О УНУТРАШЊОЈ ТРГОВИНИ

И

ПРОПИСИ О СПОЉНОТРГОВИНСКОМ

ПОСЛОВАЊУ

БРОЈ 8 и 9

БЕОГРАД

2012

60

61



1992. го ди не до шло је до ве ли ких из ме на у ра чу но вод стве ним про-

пи си ма, чи ја је при ме на по че ла 1. ја ну а ра 1993. го ди не. Сва ка ко да

су и ове из ме не ути ца ле на по ве ћа ње бро ја прет плат ни ка и ти ра-

жа, али на то по ве ћа ње си гур но је нај ви ше ути ца ја има ло по ве ћа ње

ква ли те та пи са не и усме не ре чи, ка ко су оце ни ли са ми прет плат-

ни ци. У ве зи са овим из ме на ма, по чет ком 1993. го ди не ПРИ ВРЕД-

НИ СА ВЕТ НИК је из дао при руч ни ке, ко ји су у ве ли ким ти ра жи ма,

ве о ма бр зо рас про да ти. У том пе ри о ду ви со ке ин фла ци је, ди нар је

де но ми ни ран не ко ли ко пу та, а об ра чун ре ва ло ри за ци је био је ви-

ше не го ком пли ко ван, с об зи ром на то да су и ко е фи ци јен ти би ли

ап сурд ни.

У та квим усло ви ма и над ле жни ор га ни тра жи ли су по моћ и

при хва ти ли по ну ђе на ре ше ња од ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА.

Та ре ше ња су угра ђе на у про пи се и упут ства над ле жних ор га на, а

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је био је ди ни ча со пис ко ји је дао пре ци-

зна об ја шње ња за ре ва ло ри за ци ју сред ста ва и ка пи та ла, са при ме-

ри ма за прак тич ну при ме ну. То је до ве ло до ре корд не прет пла те и

ти ра жа од 15.000 при ме ра ка го ди шње.

У по след њих де сет го ди на де си ле су се ве ли ке из ме не, ка ко у

про пи си ма ко ји су пред мет ин те ре со ва ња ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ-

НИ КА, та ко и у укуп ном при вред ном ам би јен ту, што се од ра зи ло

и на по сло ва ње ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА. На и ме, ве ли ки број

при вред них дру шта ва уга шен је, при че му је то на ро чи то ка рак те-

ри стич но за ве ли ке при вред не си сте ме и ве ћа про из вод на пред у-

зе ћа. По ве ћа но је уче шће ма лих при вред них дру шта ва ко ја во ђе ње

сво јих по слов них књи га по ве ра ва ју аген ци ја ма за књи го вод ство.

Ово је за по сле ди цу има ло сма ње ње ти ра жа ПРИ ВРЕД НОГ СА-

ВЕТ НИ КА, та ко да он на кра ју 2011. го ди не из но си око 10.000 при-

ме ра ка го ди шње. Ме ђу тим, и по ред то га, уче шће ПРИ ВРЕД НОГ

СА ВЕТ НИ КА на „тр жи шту„ струч них ча со пи са се по ве ћа ло, што

ука зу је на то да је код дру гих из да вач ких ку ћа ко је се ба ве истом



де лат но шћу до шло до из ра же ни јег па да ти ра жа. Ана ли зом фи нан-

сиј ских из ве шта ја 4 во де ће из да вач ке ку ће (по ре ђе њем оства ре них

по слов них при хо да са це ном прет пла те на ча со пис) мо же се утвр-

ди ти да је уче шће „При вред ног са вет ни ка“ на тр жи шту пре ко 55%,

тј. да је оно ве ће не го уче шће пре о ста ла три за јед но. На рав но, прет-

ход на ана ли за да је са мо оквир ни ре зул тат, али и то је до вољ но да се

по твр ди да је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК не сум њи во во де ћа ку ћа у

сво јој обла сти.

Ква ли тет ча со пи са „При вред ни са вет ник“ по твр ђен је ви-ше пу та и од стра не над ле жних ми ни стар ста ва да ва њем ми шље-ња да пред ста вља пу бли ка ци ју од по себ ног ин те ре са за на у ку. Та ми шље ња да та су на осно ву оце не да струч ни и на уч ни члан ци, ко ји се об ја вљу ју у ча со пи су „При вред ни са вет ник“, пред ста вља-ју не за мен љи ву гра ђу за раз вој еко ном ске и прав не на у ке и стру ке у нас. Пре све га, у ча со пи су је за сту пљен ана ли тич ки при ступ об-ра ди ма те ри је са кри тич ким за кључ ци ма, што до при но си ви со ком угле ду и ти ра жу. На осно ву из не тих ста во ва и за кљу ча ка у члан ци-ма об ја вље ним у „При вред ном са вет ни ку“, ини ци ра но је до но ше-ње мно гих но вих про пи са и из вр ше не су из ме не и до пу не по сто је-ћих. Ини ци ра не су из ме не у сво јин ској тран сфор ма ци ји и про це ни вред но сти ка пи та ла, из ме не про пи са о ра чу но вод ству, ре ва ло ри-за ци ји, ре ви зи ји, по ре ском си сте му и др. Нај но ви је ре фор ме по ре-ског си сте ма у Ре пу бли ци Ср би ји за сни ва ле су се, из ме ђу оста лог, и на пред ло зи ма ко ји су упу ће ни и од стра не ПРИ ВРЕД НОГ СА-ВЕТ НИ КА.

По чет ком 2002. го ди не ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК и ВИ ШИ ТР ГО ВИН СКИ СУД (СА ДА: ПРИ ВРЕД НИ АПЕ ЛА ЦИ О НИ СУД) при сту пи ли су за јед нич ком из да ва њу ча со пи са за прак тич ну при-ме ну при вред ног пра ва, под на зи вом: СУД СКА ПРАК СА ТР ГО-ВИН СКИХ СУ ДО ВА (СА ДА: БИЛ ТЕН СУД СКЕ ПРАК СЕ ПРИ-ВРЕД НИХ СУ ДО ВА). Ча со пис из ла зи тро ме сеч но, од но сно че ти ри пу та го ди шње и са др жи прав на ста но ви шта и сен тен це из од лу-

63



ка При вред ног апе ла ци о ног су да, ко мен та ре и об ја шње ња при ме не про пи са у суд ској прак си и дру ге струч не и на уч не при ло ге из до-ме на прав не и еко ном ске при ме не про пи са.

У це ло куп ној сво јој исто ри ји ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је на-сто јао да пу тем ква ли тет них, ин-струк тив них и бла го вре ме них чла на ка ин фор ми ше и еду ку-је сво је прет плат ни ке и олак ша им по сао ко ји из го ди не у го ди-ну по ста је све зах тев ни ји. Да би то по сти гао, ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК увек се осла њао на сво је за по сле не, та ко да су ауто ри нај ве ћег бро ја об ја-вље них чла на ка упра во за-по сле ни, а као ауто ри ко ји ни су за по сле ни у ПРИ-ВРЕД НОМ СА ВЕТ НИ-КУ ја вља ју се ли ца ко ја су до ка за ни струч ња ци у сво јој обла сти. Ова-ква стра те ги ја зах те ва да ПРИ ВРЕД НИ СА-ВЕТ НИК има струч ни тим ко ји је спо со бан да од го во ри по ста-вље ним зах те ви ма. У мо мен ту овог ју би ле ја ПРИ-ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК има струч ни тим од 16 за по сле них саветника, од ко јих су че тво ро док то ри на у-ка, а дво је ма ги стри. Упра во ова кво осла ња ње на „соп стве не сна ге“, као и из бор спољ них са рад ни ка, су га ран ци ја да ће и убу ду ће ква-ли тет ча со пи са би ти на ви со ком ни воу.

т них, ин-ре ме них еду ку-олак шау го ди-

и ји. Да ЕД НИла њаода су

об ја-за-

о ји И-И-а

и

а ПРИ-ма струч ни тим од 16од којих су четворо доктори нау



У но вем бру 2009. го ди не че тво ро уред ни ка и са вет ни ка успе-

шно је по ло жи ло ис пит на Прав ном фа кул те ту - Универзитета у

Београду на спе ци ја ли стич ким сту ди ја ма за по ре ско са ве то ва ње и

сте кло зва ње спе ци ја ли ста за по ре ско са ве то ва ње.

Заједно до циља

65

Посебна издања


ПОСЕБНА ИЗДАЊА

По де ла на стал на и пе ри о дич на из да ња из ве де на је из уче-

стал но сти об ја вљи ва ња. За раз ли ку од стал них из да ња

ко ја из ла зе ре дов но (ча со пис „При вред ни са вет ник“ –

два пу та у то ку сва ког ме се ца, „Ре ги стар про пи са“ јед ном у то ку

ме се ца, ча со пис „Суд ска прак са“ јед ном на сва ка три ме се ца) по-

вре ме на (или пе ри о дич на из да ња) по ја вљу ју се у за ви сно сти од по-

тре бе, ак ту ел но сти и зна ча ја од ре ђе не те ме из обла сти ра чу но вод-

ства, по ре ских об ра чу на, по слов них фи нан си ја и сл.

У пе ри о дич ном из да њи ма књи га, при руч ни ка и оста лих мо но-

граф ских пу бли ка ци ја пр вен стве но се об ра ђу је ма те ри ја у обла-

сти ма:

▪ Ра чу но вод ства, ре ви зи је и по слов них фи нан си ја;

▪ По ре ског си сте ма;

▪ Про пи са о ПДВ;

▪ По сло ва ња пред у зе ћа и пред у зет ни ка;

▪ Рад них од но са;

▪ За ко но дав ства и суд ске прак се;

▪ Ин фор ма ци о них тех ни ка у ра чу но вод стве ним и по слов ним

си сте ми ма;

▪ и дру гим обла сти ма ко је су од ин те ре са за по слов не фи нан си је и

по сло ва ње по слов них су бје ка та.



Зна ча јан број на ших пу бли ка ци ја иза шао је у два, три и ви ше

из да ња.

Из да ва ње књи га, од но сно при руч ни ка и слич них пу бли ка ци ја у

про те клом пе ри о ду вр ше но је пре ма из да вач ком пла ну у за ви сно-

сти од ди на ми ке и оби ма про ме на у при вре ди и про пи си ма. У пр-

вим го ди на ма по сло ва ња до шло је до опре де ље ња да се по ред пе-

ри о дич ног из да ва ња ча со пи са и ре ги стра про пи са из да ју и по себ не

пу бли ка ци је у ко ји ма је об у хват ни је об ра ђи ва на при ме на ак ту ел-

них про пи са.

При каз нај зна ча ји јих мо но граф ских из да ња При вред ног са вет-

ни ка си сте ма ти зо ва них по обла сти ма:

РА ЧУ НО ВОД СТВО

▪ При руч ник о при ме ни конт ног окви ра у скла ду са МРС/МСФИ за

при вред на дру штва, за дру ге, дру га прав на ли ца и пред у зет ни ке

▪ Ана ли тич ки конт ни план за при вред на дру штва, за дру ге, дру га прав-

на ли ца и пред у зет ни ке

▪ Ко мен тар За ко на о ра чу но вод ству и ре ви зи ји – са

при ло зи ма IV, VII и VI II Ди рек ти ве Европ ске уни је

▪ При руч ник за при ме ну про пи са о бу џет ском ра чу но вод ству (са збир-

ком про пи са)

▪ Ме ђу на род ни стан дар ди фи нан сиј ског из ве шта ва ња –

слу жбе ни тек сто ви

ПО РЕ ЗИ

▪ ПДВ – По рез на до да ту вред ност

▪ ПДВ у гра ђе ви нар ству: про мет до ба ра, услу ге и за куп

▪ Уго во ри Др жав не за јед ни це Ср би ја и Цр на Го ра о

из бе га ва њу дво стру ког опо ре зи ва ња

▪ При руч ник о по ре зу на про мет у Ре пу бли ци Ср би ји

67



ПРИ ВРЕД НА ДРУ ШТВА И ПРЕД У ЗЕТ НИ ЦИ

▪ При руч ник за при ме ну За ко на о при вред ним дру штви ма:

ускла ђи ва ње и ре ги стра ци ја при вред них су бје ка та

▪ Уго во ри у по сло ва њу при вред них дру шта ва и пред у зет ни ка – са

при ме ри ма уго во ра и суд ском прак сом

▪ При руч ник за при ват не пред у зет ни ке

▪ Лек си кон за при вред ни ке

ИН ФОР МА ЦИ О НЕ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈЕ

▪ Ин фор ма ци о ни си стем пред у зе ћа у Ex cel–у: ба зе по да та ка и

апли ка ци је

▪ Ра чу но вод стве но–ре ви зор ски и ин фор ма тич ки реч ник

ПРИ ВА ТИ ЗА ЦИ ЈА

▪ Сво јин ска тран сфор ма ци ја дру штве ног и др жав ног ка пи та ла

▪ Про це на вред но сти ка пи та ла пре ма про пи си ма о сво јин ској

тран сфор ма ци ји

ОСТА ЛЕ ОБЛА СТИ

▪ При руч ник о при ме ни За ко на о де ви зном по сло ва њу

▪ Ко мен тар За ко на о хи по те ци: исто ри ја и суд ска прак са

▪ Ка зне на од го вор ност у при вред ном по сло ва њу – за ко но дав ство и

суд ска прак са

Од по чет ка се не го ва ла тра ди ци ја из бо ра еми нент них ауто ра

и ре цен зе на та из обла сти ко ја се об ра ђу је у пу бли ка ци ја ма. Ме ђу

пр вим из да њи ма су књи ге проф. др Ми ха и ла Ко ва че ви ћа „Раз вој

и ор га ни за ци ја књи го вод ства“ и „По гон ско књи го вод ство“, чи ји је

ре цен зент био проф. др Ко ста Ва си ље вић. Иако су из да те пре ско ро



60 го ди на, ове књи ге и да нас пред ста вља ју не за о би ла зну ли те ра ту ру за из у ча ва ње вр-ло сло же не ма те ри је из до ме на те о ри је и прак се ор га ни за ци је књи го вод ства и об-ра чу на тро шко ва и учи на ка. Тре ба ис та-ћи и уџ бе ник од проф. др Дра гу ти на Ра-ду но ви ћа „Еко но ми ка пред у зе ћа“, ко ји је штам пан у че ти ри из да ња. Од по себ них пу бли ка ци ја у ви ше из да ња штам па ни су при руч ни ци Раст ка Пе ји ћа „Прак-тич на при ме на је дин стве ног конт-ног пла на“, „Књи го вод ство основ-них сред ста ва“, „Ана ли тич ки конт ни план“ и дру га из да ња од овог ауто ра ко ја су на ве де на у при ло же ном пре-гле ду. При руч ник од ауто ра Ми ли-це и Ми ло ва на Со ко ло ви ћа „При-ме на Конт ног пла на за ОУР–е“ од 3 књи ге, штам пан је у два из да ња.

Ме ђу нај ти ра жни ја из да ња спа да ју књи ге мр Ми лен ка Ан џи ћа, „При руч ник о при ме ни за ко на о ра чу но-

вод ству“, „При руч ник за при ме ну Конт ног окви ра за пред у зе ћа и за дру ге“ са гру пом ауто ра, „При руч ник за при ват не пред у зет ни-ке“ са гру пом ауто ра, и дру га из да ња овог ауто ра ко ја су на ве де на у при ло же ном пре гле ду, и при руч ни ци Ве ре Бје ли це „Ана ли тич-ки конт ни план за пред у зе ћа и за дру ге“, „Ана ли тич ки конт ни план за дру га прав на ли ца“. За нај ве ћи број по себ них из да ња мо же се са си гур но шћу ре ћи да се ра ди о нај ква ли тет ни јим пу бли ка ци ја ма у нас, што је по твр ђе но њи хо вим ви со ким ти ра жом и ви ше стру ким из да ва њем. То се по себ но од но си на при руч ни ке о при ме ни про пи-са о ра чу но вод ству и конт ним окви ри ма, о при ме ни по ре ских про-пи са, пре све га ПДВ, и др. У про те клом пе ри о ду штам пан је ве ли ки број по себ них пу бли ка ци ја, о че му све до че огла си и ре кла ме у на-шем ча со пи су и ре ги стру про пи са.

60 го ди нне за о би лло сло жпрак се ра чу на ћи и уду но вштампу блсу птичногниплкогц

Ме ђу нај ти рМиленка Анџића, „Приру

69



У прет ход них 10 го ди на, ка да је на ша зе мља пре шла на при ме-

ну Ме ђу на род них ра чу но вод стве них стан дар да (1. ја ну а ра 2004. го-

ди не) и ка да је ре фор ми са ла си стем опо ре зи ва ња по тро шње за ме-

њу ју ћи до та да шњи За кон о по ре зу на про мет са За ко ном о по ре зу

на до да ту вред но сти (1. ја ну а ра 2005. го ди не), пе ри о дич на из да ња

кон цен ти са на су на ис трук ци је и са ве те у ве зи са прак тич ном при-

ме ном но вих и бит но дру га чи јих ра чу но вод стве них и по ре ских

про пи са и но во у сво је них си стем ских за кона (За кон о при вред ним

дру штви ма).

У на став ку се украт ко освр ће мо на из да ња пу бли ко ва на у про-

те клих де сет го ди на ко ја су за бе ле жи ла нај ве ће ти ра же и на и шла

на нај бо љи при јем на тр жи шту.

При руч ник о при ме ни конт ног окви ра у скла ду са МРС/МСФИ за при вред на дру-штва, за дру ге, дру га прав на ли ца и пред-у зет ни ке (гру па ауто ра). Од 2004. го ди не до са да об ја вље на су че ти ри из да ња овог при руч ни ка за при ме ну МРС/МСФИ у Ре пу бли ци Ср би ји у скла ду са до ма ћим ра чу но вод стве ним контним окви ром. Ово је, до са да, нај у спе шни ји из да вач-ки по ду хват и нај бо ље при мље на књи-га ко ју је из дао При вред ни са вет ник, ме ђу прак ти ча ри ма по пу лар но на-зва на „Би бли ја за ра чу но вод ство“. У књи зи је де таљ но об ра ђе на са др жи-на кла са, гру па ра чу на и основ них ра чу на у скла ду са од ред ба ма ва-же ћих Ме ђу на род них ра чу но вод-стве них стан дар да (МРС) и Ме-ђу на род них стан дар да фи нан сиј ског из ве шта ва ња (МСФИ). Сва ко но во из да ње штам па

окви рана дру-пред-ди неовог И у

ћимом.ч-

и-к,-

гиз да ње штам па



се у ти ра жу од 3.000 – 4.000 при ме ра ка и за вр ло крат ко вре ме рас-про да, што са мо по се би до вољ но го во ри о ква ли те ту и упо треб ној вред но сти ове пу бли ка ци је.

Ана ли тич ки конт ни план за при вред на дру штва, за дру ге, дру-га прав на ли ца и пред у зет ни ке (аутор Ве ра Бје ли ца) та ко ђе је вр ло по пу лар но, тра же но и про да ва но из да ње, увек по треб но и ак ту ел-но. Ве ли ки број до ма ћих при вред них су бје ка та усво јио је пред ло-же ни Ана ли тич ки конт ни план При вред ног са вет ни ка као свој. Од 2004. го ди не књи га је до жи ве ла пет из да ња, а и пре то га ре дов но је из да ва на и об ја вља на. Ти раж по је ди нач них из да ња кре тао се око 2.000 при ме ра ка и увек се тра жио при ме рак ви ше. У књи зи су из-вр ше ни раз ра да и раш чла ња ва ње про пи са них тро ци фре них ра чу-на на ана ли тич ка и су ба на ли тич ка кон та до че твр те и пе те ци фре, што је прак са јед но ду шно при хва ти ла и усво ји ла као мо дел у сво јим

Консултације саветника

71



кон крет ним усло ви ма. Све из ме не и до пу-не, као и на ста ле но ви не у од но су на прет-ход но из да ње ко је су усло вље не из ме на ма по је ди них МРС, усва ја њем но вих МСФИ, као и но ве ли ра њем до ма ћих ра чу но вод-стве них и по ре ских про пи са, на ја сан и пре ге дан на чин ис так ну те су у фу сно та-ма на дну сва ке стра ни це књи ге.

ПДВ – По рез на до да ту вред ност (гру па ауто ра) пр ви пут се као при-руч ник за при ме ну За ко на о ПДВ и на ње му до не тих под за кон ских про-пи са по ја вио у но вем бру 2004. го ди-не, не по сред но пред по че так при-ме не За ко на о ПДВ. У том мо мен ту ова књи га је пред ста вља ла је ди ни

прак ти-чан во дич и при руч ник за об ра чун и еви ден ти ра ње ПДВ и рас про да та је у ре корд ном ро ку. Би ла је од не про це-њи ве ко ри сти ве ли ком бро ју ра чу но-во ђа, фи нан сиј ских ру ко во ди ла ца и по ре ских са вет ни ка ко ји су од 2005. го ди не тре ба ли да са вла да ју пот пу-но но ву по ре ску ма те ри ју и пре-ђу на су штин ски дру га чи ји си стем опо ре зи ва ња по тро шње у од но су на ра ни ји За кон о плат ном про-ме ту, а та ко ђе и по ре ским ис пек-то ри ма ко ји су те об ра чу не тре-ба ли да про ве ре.

рчан во дпри руч неви ден тре кордњи ве кво ђа, по ре сго дино нђу нопонамтб

до пу-прет- на ма

СФИ,вод-н и та-

ст -

и

ч и к за об ра чун и



На кон пр вог из да ња ре дов но је до пу ња ва на и осве жа ва на у скла ду са ди на ми ком из ме на За ко на о ПДВ и под за кон ских ака та. Књи га оби лу је ве ли ким бро јем при ме ра, об ја шње ња, ну ме рич ких илу стра ци ја и ре фе рент них ми шље ња Ми ни стар ства фи нан си ја. Као њен по се бан ква ли тет из два ја се дру ги део, у ко јем је при ка-за на прак тич на при ме на ПДВ у од ре ђе ним де лат но сти ма као што су гра ђе ви нар ство, про мет не по крет но сти, уну тра шња тр го ви на, спољ но тр го вин ски про мет (увоз, из воз), фи нан сиј ски и опе ра тив-ни ли зинг, про из вод не де лат но сти, уго сти тељ ство и хо те ли јер ство, по љо при вре да, бан кар ски и фи нан сиј ски про мет, бу џет ски ко ри-сни ци, итд. Обим ти ра жа по је ди нач них из да ња кре тао се пре ко 3.000 при ме ра ка, а књи га је до жи ве ла че ти ри из да ња. И да ље се у прак си сва ко днев но ко ри сти и од чи та лач ке пу бли ке на и ла зи на до бар при јем, та ко да има пер спек ти ву да љег про ду бљи ва ња и по-бољ ша ва ња.

ПДВ у гра ђе ви нар ству (ауто ри: др Ра то мир Ћи ро вић и Ве ра Бје ли ца) је до са да је ди на књи га у Ср би ји ко ја се ба ви спе ци фич но-сти ма при ме не За ко на о ПДВ у обла сти гра ђе ви нар ства и про ме та не по крет но сти и на чи ни ма ре ша ва ња про бле ма у прак си ко ји су се ја ви ли с тим у ве зи. До са да је из да ва на у два из да ња, са пер спек то-вом да по но во уђе у из да вач ки план у бу дућ но сти.

73



Хронологију најзначајнијих сталних издања дајемо у наставку:

1956.Теодор Томић „Премије у привреди“

инж. Петар Максимовић „Народна банка ФНРЈ и привредне

организације“

инж. Петар Максимовић и

Растко Пејић

„Практична примена Контног плана“

1957.др Михаило Ковачевић „Развој и организација књиговодства“

1958.др Михаило Ковачевић „Погонско књиговодство“

Петар Вукобратовић и Растко

Пејић

„Књиговодство средстава заједничке

потрошње“

1960.др Михаило Ковачевић „Погонско књиговодство“

Петар Вукобратовић и Растко

Пејић

„Књиговодство средстава заједничке

потрошње“

1961.др Михаило Ковачевић „Систем планирања секундарних

трошкова“



1966.Растко Пејић „Практична примена јединственог

контног плана“

Михаило Шћекић „Збирка прописа о порезу на промет, са

објашњењима“

Боривоје Николић и Јован

Живковић

„Материјално књиговодство у

привредним организацијама“

Драган Радовановић „Економика предузећа“

Александар Илић „Организација насеља и месне заједнице“

Растко Пејић „Обрачун стамбене изградње“

1968.Растко Пејић „Практична примена јединственог

контног плана“

др Драгутин Радуновић „Економика предузећа“

Михаило Шћекић „Планирање у привредним

организацијама“

1976.мр Славка Милинковић „Интерна банка у организацијама

удруженог рада“

Растко Пејић „Основни контни план са аналитичком

евиденцијом“

Растко Пејић „Збирка прописа о књиговодству са

аналитичким контним планом“

Растко Пејић „Књиговодство удружених средстава“

Михаило Шћекић „Збирка прописа о укупном приходу

и дохотку, амортизацији, санацији и

стечају“

Војислав Николић „Збирка прописа о порезу на промет“

75



1979.Растко Пејић „Књиговодство материјала, трошкова,

обрачун производње, утврђивање

укупног прихода и дохотка у ОУР–има“

Растко Пејић „Збирка прописа о књиговодству са

аналитичком контним планом“

1980.Растко Пејић „Књиговодство основних средстава“

Растко Пејић „Књиговодство трошкова са

обрачуном производње, утврђивање и

распоређивањем дохотка у ОУР–има“

1981.Растко Пејић „Приручник за примену Контног плана за

организације удруженог рада“

Растко Пејић „Аналитички контни план“

1982.Растко Пејић „Књига основних средстава“

Растко Пејић „Аналитички контни план за ОУР“

1983.„Распоређивање чистог дохотка“

др Петар Вукобратовић,

Милош Савић, Милован

Соколовић и Радоња Стоковић

„Самоуправна општа акта о

књиговодству, материјалном и

финансијском пословању ОУР–а“



1987.Милица Соколовић и

Милован Соколовић

„Примена Контног плана за ОУР–е“ (у 3

тома) (два издања)

мр Миленко Анџић „Приручник за примену Закона о

друштвеном капиталу“

1990.Милица Соколовић и Милован

Соколовић

„Примена Контног плана за ОУР–е“ (у 3

тома)

1991.мр Миленко Анџић, Споменка

Бабић и Милош Савић

„Приручник о порезу на промет

производа и услуга“

1992.мр Миленко Анџић, Споменка

Бабић и Милош Савић

„Приручник о порезу на промет у

Републици Србији“

мр Миленко Анџић и Словенко

Бркић

„Приручник о обрачуну, књижењу и

наплати камата и ревалоризацији

потраживања“ (три издања)

Вера Бјелица „Аналитички контни план за предузећа“

(три издања)

1993.мр Миленко Анџић „Приручник о примени закона о

рачуноводству“

мр Миленко Анџић и група

аутора (уредници и саветници

из „Привредног Саветника“)

„Приручник о примени Контног плана“

(четри издања)

77



1995.мр Миленко Анџић и група



„Приручник за вођење књига за

самосталне делатности“

1996.Јека Комазец „Приручник о примени Закона о

девизном пословању“ (друго издање

1999.)

1997.мр Миленко Анџић „Приручник о примени закона о

рачуноводству и прописа донесених на

основу тог закона“

мр Миленко Анџић и група



„Приручник ѕа примену Контног оквира

за предузећа и задруге“

Вера Бјелица „Аналитички контни план за предузећа и

задруге“

Вера Бјелица „Аналитички контни план за друга

правна лица“

Мирјана Мандић „Приручник о примени Закона о

парничном, ванпарничном и извршном

поступку“

1998.мр Миленко Анџић,

мр Ратомир Ћировић и

мр Славољуб Станић

„Процена вредности капитала према

прописима о својинској трансформацији“

Вера Бјелица, Андрија Јовичић,

Словенко Бркић и

Снежана Анџић

„Приручник за организовање и

усклађивање општих аката са Законом о

предузећима“



1999.мр Миленко Анџић,

мр Ратомир Ћировић

„Својинска трансформација друштвеног

и државног капитала“




„Приручник за приватне предузетнике“

др Милутин Срдић, Ирина

Томић, Ратомир Слијепчевић и

Душан Татић“

„Лексикон за привреднике“

Драгутин Драгојевић „Рачуноводствено ревизорски и

информатички речник“

др Константин Костић „Информациони системи предузећа у EX-

CEL–у, базе података, макрои, апликације“

др Милутин Срдић,

Ирина Томић и

Ратомир Слијепчевић

„Казнена одговорност у привредном

пословању законодавство и судска

пракса“




„Приручник за примену Контног оквира

за предузећа и задруге“ (друго издање)




„Приручник за приватне

предузетнике“(друго издање)

Вера Бјелица „Аналитички контни план за предузећа и

задруге“ (друго издање)

Вера Бјелица „Аналитички контни план за друга

правна лица“ (друго издање)

79



2003.Група аутора (уредници и

саветници из ПС)

„Приручник за приватне предузетнике“

(треће измењено и допуњено издање)



„ПДВ Порез на додату вредност“ (прво издање) Збирка прописа о ПДВ (прво издање)

Група аутора (уредници и


„Приручник о примени контног оквира за предузећа, задруге и предузетнике у складу са Међународним стандардима финансијског извештавања“ (прво издање)Међународни стандарди финансијског извештавања службени текстови“

Вера Бјелица „Аналитички контни план за предузећа, задруге, предузетнике и друга правна лица“ (прво издање)

2005.проф. др Милутин Срдић,

Ратомир Слијепчевић и

Драган Чокорило

„Уговори у пословању привредних друштава и предузетника са примерима уговора и судском праксом“Прописи о буџетском рачуноводству

проф. др Константин Костић „Информациони систем предузећа у Ex-cel–у базе података и апликације“ (друго измењено и допуњено издање)

Миодраг Арсић „Уговори државне заједнице Србије и Црне Горе о избегавању двоструког опорезивања“



„ПДВ Порез на додату вредност“ (друго измењено и допуњено издање)Збирка прописа о ПДВ (друго измењено и допуњено издање)



2006.

др Ратомир Ћировић, Вера

Бјелица

ПДВ у грађевинарству: промет добара,

услуге и закуп“ (прво издање)



„Приручник о примени контног оквира

за предузећа, задруге и предузетнике у

складу са Међународним стандардима

финансијског извештавања“ (друго

измењено и допуњено издање)

Вера Бјелица „Аналитички контни план за предузећа,

задруге, предузетнике и друга правна

лица“ (друго измењено и допуњено

издање)

Ненад Урошевић,

мр Милан Неговановић,

Небојша Станковић

„Коментар Закона о рачуноводству и

ревизији са прилозима IV, VII и VIII

Директиве Европске уније“

др Славољуб Станић,

Верица Перовић,

Снежана Анџић и

Словенко Бркић

„Приручник за примену Закона о

привредним друштвима усклађивање

и регистрација привредних субјеката“.

Садржи и ЦД са примерима општих аката

за усклађивање

Збирка прописа о привредним друштвима

Прописи о буџетском рачуновоству

(друго измењено и допуњено издање)

Стојан Јокић „Коментар Закона о хипотеци: историја и

судска пракса“

81





„Приручник за примену прописа о

буџетском рачуноводству“ (треће


Збирка прописа о буџетском

рачуноводству



Приручник о примени контног оквира



финансијског извештавања“ (треће




лица“ (треће измењено и допуњено

издање)



„ПДВ Порез на додату вредност“ (треће




„Приручник за примену прописа о

буџетском рачуноводству“ (четврто


Збирка прописа о буџетском

рачуноводству

др Ратомир Ћировић, Вера

Бјелица

ПДВ у грађевинарству: промет добара,

услуге и закуп“ (друго измењено и

допуњено издање)

2009.Вера Бјелица „Аналитички контни план за предузећа,


лица“ (четврто измењено и допуњено

издање)





Приручник о примени контног оквира



финансијског извештавања“ (четврто




лица“ (пето измењено и допуњено

издање)



„ПДВ Порез на додату вредност“ (четврто


проф. др Константин Костић „Информациони систем предузећа у Ex-

cel–у базе података и апликације“ (треће




„Приручник за примену Закона о

привредним друштвима: услађивање и

регистрација привредних субјеката“

83

Комуникација са претплатницима


КОНСУЛТАНТСКЕ УСЛУГЕ КОМУНИКАЦИЈА СА ПРЕТПЛАТНИЦИМА

У окви ру де лат но сти При вред ног са вет ни ка зна чај но ме-

сто увек су има ле кон сул тант ске услу ге пру жа ња ту-

ма че ња и упут ста ва за при ме ну за ко на и пра те ћих за-

кон ских про пи са, ме ђу на род них уго во ра о из бе га ва њу дво стру ког

опо ре зи ва ња, ме ђу на род них уго во ра о со ци јал ном оси гу ра њу, ко-

лек тив них уго во ра и оп штих ака та, ин струк ци ја и ми шље ња над-

ле жних ин сти ту ци ја, као и кон сул та ци је по по себ ним зах те ви ма

ко ри сни ка услу га од ла ском код прет плат ни ка или у про сто ри ја ма

При вред ног са вет ни ка.

Пред ност кон сул тант ских услу га ко је пру жа При вред ни са вет-

ник је мо гућ ност укуп ног са гле да ва ња од ре ђе не по ре ско прав не си-

ту а ци је и да ва ње све о бу хват ног и за о кру же ног од го во ра из ви ше

угло ва и као што су прав на про це ду ра, на чин еви ден ти ра ња у по-

слов ним књи га ма, све по ре ске оба ве зе ко је тре ба пла ти ти и дру-

ге ад ми ни стра тив не рад ње. По ре ско–фи нан сиј ски са вет ник ко ји

по зна је ви ше раз ли чи тих по ре ских об ли ка и при том вла да ра чу-

но вод стве ном пи сме но шћу, мо же стран ци да ти при каз це ло куп не



сли ке, син те ти зо ва ти зна ња из мул ти ди сци пли нар них обла сти и

да ти пре по ру ку ка ко да по сту пи у кон крет ној си ту а ци ји.

Кон сул тант ске услу ге об у хва та ју и струч не са ве те и су ге сти је

у ве зи са по ступ ком при ва ти за ци је и про це не вред но сти ка пи та-

ла, про це не вред но сти имо ви не, по мо ћи у ве зи са по кре ну тим по-

ступ ком сте ча ја и ли кви да ци је, као и њи хо вог окон ча ња. По моћ у

ре ша ва њу про бле ма у ве зи са ра дом и рад ним од но си ма, об ра чу-

ном за о ста лих, не ис пла ће них за ра да, по ве зи ва њем ста жа оси гу ра-

ња чи не та ко ђе са став ни део кон сул тант ских услу га.

Кон сул тант ске услу ге оба вља ју се на ви ше на чи на:

▪ те ле фон ским раз го во ри ма по по зи ву прет плат ни ка пре ко си сте ма

„Саll Cen ter“;

▪ раз го во ром са прет плат ни ци ма ко ји до ла зе лич но на кон сул та ци је

или од ла ском са вет ни ка на кон сул та ци је по по себ ном зах те ву

прет плат ни ка;

▪ пи сме ним од го во ри ма на пи та ња прет плат ни ка по ста вље на пре ко

Е-mail–а;

▪ пи сме ним од го во ри ма на пи та ња прет плат ни ка по ста вље на те ле-

фак сом или по штом.

Ра ди по бољ ша ња ефи ка сно сти ра да и ква ли тет ни јег ис пу ње-ња зах те ва прет плат ни ка, 2006. го ди не уве ден је си стем од го во ра на те ле фон ска пи та ња пре ко „Саll Cen ter-a“ ко ји је по ве зан са по-сто је ћом те ле фон ском цен тра лом и са ба зом по да та ка о прет плат-ни ци ма. То нам омо гу ћа ва да за шти ти мо сво је прет плат ни ке, та ко што је сва ком прет плат ни ку оста вље на мо гућ ност да до ста ви бро-је ве те ле фо на са ко јих ће оба вља ти раз го во ре са на шим са вет ни ци-ма. При ли ком по зи ва са ре ги стро ва них бро је ва, прет плат ник на-кон по здрав не по ру ке од мах би ва пре у сме рен на пр вог сло бод ног са вет ни ка. На рав но, увек по сто ји мо гућ ност да се пре ко ПИН ко да и ко трол ног бро ја онај ко по зи ва при ја ви као прет плат ник. Уко ли-ко кли јент же ли да кон сул та ци је оба ви са од ре ђе ном осо бом, кол цен тар обез бе ђу је про сле ђи ва ње и пре ба ци ва ње по зи ва од стра не са вет ни ка ко ји се ја вио не кој дру гој осо би.

85



На тај на чин омо гу ће но је пру жа ње кон сул тант ских услу га

прет плат ни ци ма, уз увид у по дат ке о из вр ше ној прет пла ти, бро ју и

да ту му те ле фон ских по зи ва, као и уви дом у вре ме тра ја ња пру же-

не кон сул тант ске услу ге и име са вет ни ка са ко јим се раз го ва ра ло.

С об зи ром на то да је вре ме пру жа ња кон сул тант ских услу га пу тем

„Саll Cen ter-a“ вре мен ски огра ни че но на рад но вре ме „Саll Cen-

ter-a“ , омо гу ће но је да прет плат ни ци и пу тем го вор не по ште оста-

ве сво ја пи та ња, ко ја ће по том од стра не де жур ног ад ми ни стра то ра

би ти рас по ре ђе на на од ре ђе ног са вет ни ка.

Укуп но вре ме ко ри шће ња по зив ног цен тра усло вље но је из-

вр ше ном прет пла том на услу ге При вред ног са вет ни ка, и то: го-

ди шњом прет пла том оства ру је се пра во на бес плат не те ле фон ске

Пр ва ли ни ја ко му ни ка ци је са прет плат ни ци ма Call Cen tеr



раз го во ре у тра ја њу од 120 ми ну та + 40 ми ну та гра тис, за по лу го-

ди шњу прет пла ту 60 ми ну та + 20 ми ну та гра тис и за квар тал ну

прет пла ту 30 ми ну та + 10 ми ну та гра тис. У слу ча ју да се ис ко ри сти

вре ме ко ри шће ња по зив ног цен тра ко је је обез бе ђе но прет пла том,

пред ви ђе на је мо гућ ност ку по ви не до дат ног вре ме на.

Овај на чин ко му ни ка ци је са прет плат ни ци ма обез бе дио је ве-

ћи ка па ци тет по зи ва, ко ји се из го ди не у го ди ну уве ћа ва и про сеч-

но го ди шње из но си од 100.000 до 105.000 по зи ва, од но сно днев но

де жур ни са вет ни ци оба ве укуп но око 450 раз го во ра у тра ја њу од

2 – 3 па и до 15 – 20 ми ну та. Је дан са вет ник у то ку да на у про се ку

оба ви из ме ђу 50 –60 те ле фон ских раз го во ра, а у вре ме из ра де за-

вр шног ра чу на, об ра чу на по ре за на до бит, под но ше ње при ја ве за

ПДВ број те ле фон ских раз го во ра по јед ном са вет ни ку мо же да се

при бли жи и бро ју од 100 раз го во ра.

Про сто ри ја Call Centrа

87



Са све ве ћом ауто ма ти за ци јом и ди ги та ли за ци јом об ра де по-

да та ка, на ши ИТ струч ња ци уве ли су ин тер не ба зе по да та ка о про-

пи си ма, ми шље њи ма над ле жних ор га на, од го во ри ма на пи та ња

прет плат ни ка и о дру гим по да ци ма, ко је омо гу ћа ва ју бр же и ефи-

ка сни је про на ла же ње ре ше ња и ква ли тет ни је пру жа ње кон сул-

тант ских услу га.

Ак ту ел ни по да ци о про сеч ним за ра да ма, о кре та њу ку р са ди на-

ра, по тро шач ким це на ма, ко е фи ци јен ти ма за об ра чун за те зне ка ма-

те, нај ни жој и нај ви шој осно ви ци за об ра чун со ци јал них до при но-

са, ва же ћој ми ни мал ној за ра ди и оста лим те ку ћим ак ту ел но сти ма

из обла сти по слов них фи нан си ја, ра чу но вод ства и по ре ских оба-

ве за об ја вљу ју се пу тем сај та на Ин тер не ту, уз днев но ажу ри ра ње и

до пу не но вим ин фор ма ци ја ма.

Пре ма упит ни ку ко ји је до ста вљен прет плат ни ци ма и еви ден-

ци ја ма из ба зе по да та ка о прет плат ни ци ма, прет плат ни ци се пу тем

Е–mail-а ди рект но оба ве шта ва ју о ак ту ел но сти ма ве за ним кон-

крет но за оба вља ње њи хо ве де лат но сти.

У пе ри о ду са ста вља ња го ди шњег фи нан сиј ског из ве шта ја и об-

ра чу на по ре за на до бит сва ке го ди не прет плат ни ци ма бес плат но

обез бе ђу је мо струч ну по моћ и по др шку пре ко те ле фо на и су бо том

и не де љом, ка да са вет ни ци де жу ра ју и да ју од го во ре на го ру ћа пи-

та ња.

Кон сул тант ске услу ге су у ди рект ној ве зи са из да вач ком де лат-

но шћу При вред ног са вет ни ка јер се нај ве ћи број пи та ња прет плат-

ни ка од но си на те ме об ра ђе не у ча со пи су и пу бли ка ци ја ма ко је се

из да ју као по вре ме на из да ња. На осно ву по да та ка до би је них у ко-

му ни ка ци ји са прет плат ни ци ма вр ши се из бор ак ту ел них те ма за

пи са ње, за да ва ње од го во ра на иста или слич на пи та ња, као и за

ујед на ча ва ње ста во ва у ве зи са од ре ђе ним спор ним пи та њи ма. Ко-



Укупан број питања Месечни просек питања

Та бе лар ни и гра фич ки при каз од го во ра пу тем ти ке та

ГодинаУкупaн

број питањаМесечни (просек)

број питања

2010. 1.921 160

2011. 2.952 246

2012.* 2.666 242

* по да ци су на ве де ни са мо на осно ву пр вих 10 ме се ци 2012. го ди не

89



му ни ка ци ја са прет плат ни ци ма по кре ће пи та ња ко ја ни су или ни-

су до вољ но ја сно де фи ни са на ва же ћим за кон ским од ред ба ма, па

се пре ко При вред ног са вет ни ка ини ци ра до но ше ње од го ва ра ју ћих

за кон ских ту ма че ња и ре ше ња. Де ша ва ло се да се на осно ву јед-

ног пи та ња по кре не ини ци ја ти ва пи са ња по себ ног струч ног члан-

ка, као и по кре та ње по ступ ка до би ја ња ми шље ња ре сор ног ми ни-

стар ства.

Од 2009. го ди не При вред ни са вет ник увео је спе ци ја ли зо ва ни

софт вер за об ра ду пи та ња прет плат ни ка и да ва ње од го во ра ко ји је

ин те гри сан са по да ци ма о ба зи прет плат ни ка и по сто је ћим по слов-

ним ин фор ма ци о ним си сте мом (тзв. ти ке тинг си стем). Сва пи та ња

се укљу чу ју у про грам ко јем при ступ пре ко свог ра чу на ра има сва-

ки са вет ник ко ји пи та ње мо же да ви ди, пре у зме и од го во ри на ње-

га. Уред ни ци има ју ад ми ни стра тор ска овла шће ња, тј. мо гућ ност да

из вр ше до де љи ва ње сло бод них пи та ња пре ма спе ци ја ли за ци ји и

обла сти ма пра ће ња по је ди них са вет ни ка, а са вет ни ци при мље на

и пре у зе та пи та ња мо гу да ље да про сле ђу ју дру гим ко ле га ма. Ка-

да са вет ник са чи ни пред лог од го во ра, пре ко овог софт вер ског си-

сте ма, пре не го што бу де по слат прет плат ни ку, ша ље на ре цен зи ју

и ве ри фи ка ци ју уред ни ку. Сва об ра ђе на пи та ња на ко ја је од го во-

ре но оста ју у си сте му са мо гућ но шћу по нов ног при сту па ка ко би

се ка сни је ис ко ри сти ла као гра ђа за при пре му те мат ских чла на ка

и раз ра ду за не ке дру ге свр хе. Пред но сти ова квог си сте ма за об ра-

ду пи та ња прет плат ни ка су ви ше стру ке. Јед на од нај зна чај ни јих је

што сва ко по ста вље но пи та ње, као и од го вор, оста ју у елек трон ској

фо р ми и ла ко им се по мо ћу си сте ма пре тра ге мо же по но во при-

сту пи ти. Дру га ве ли ка пред ност је што ти ке тинг си стем омо гу ћа ва

пре ће ње ста ту са по сла тог пи та ња, та ко да у сва ком тре нут ку има-

мо ин фор ма ци ју и ка да се евен ту ал но мо же оче ки ва ти од го вор на

по ста вље но пи та ње.



Број пи сме но по ста вље них пи та ња прет плат ни ка се из го ди не

у го ди ну знат но уве ћа ва, што се мо же са гле да ти и из при ло же ног

гра фич ког при ка за. У ци љу што бо ље ор га ни за ци је и што ква ли-

тет ни јих услу га ко је При вред ни са вет ник пру жа, те жи се скра ћи-

ва њу вре ме на по треб ног за при пре му од го во ра на по ста вље на пи-

та ња.

91

Образовни центар


ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР

По след њих де це ни ја по сао ра чу но во ђе се зна чај но по ве-

ћао, ка ко са ста но ви шта оби ма по сла, та ко и са ста но-

ви шта зна ња и ве шти на ко је ра чу но во ђе мо ра ју да по-

зна ју. Од мо дер ног ра чу но во ђе у 21. ве ку у све ту, као и у Ср би ји,

све ви ше се тра же мул ти ди сци пли нар на зна ња – по зна ва ње за кон-

ске, под за кон ске и про фе си о нал не ре гу ла ти ве, ка ко до ма ће та ко и

ино стра не, из ви ше раз ли чи тих, ме ђу соб но по ве за них обла сти, па

се тај по сао да нас не за вр ша ва на оба вља њу тра ди о ци о нал них по-

сло ва во ђе ња по слов них књи га и са ста вља ња фи нан сиј ских из ве-

шта ја, об ра чу ну по ре за и до при но са и под но ше ња по ре ских при ја-

ва, већ се про ши ру је на об ра чун за ра да и оста лих лич них рас хо да,

пред ла га ње фор ми и са др жа ја ра зних фор ми уго во ра, по зна ва ње

рад ног за ко но дав ства, при ме ну од ред би о де ви зном и спољ но тр го-

вин ском по сло ва њу. Ли ца ко ја оба вља ју ра чу но вод стве не по сло ве

мо ра ју да има ју од го ва ра ју ћа зна ња из при вред ног пра ва, сте чај ног

по ступ ка, по слов них фи нан си ја, про пи са из обла сти уну тра шње и

спољ не тр го ви не. Од ра чу но во ђа се че сто оче ку је са ве то дав на по-

моћ, а од не дав но, прав на ли ца и пред у зет ни ци ко ји пру жа ју ра чу-

но вод стве не услу ге об ве зни ци су За ко на о спре ча ва њу пра ња нов-

ца и фи нан си ра ња те ро ри зма и ду жни су да пред у зи ма ју рад ње и

ме ре ко је су за све об ве зни ке про пи са не овим за ко ном.



У ми љеу про пи са ко ји се стал но ме ња ју, ино ви ра ју и до пу њу ју,

при ла го ђа ва ју ћи се стан дар ди ма и прав ним те ко ви на ма Европ ске

уни је, а че сто би ва ју ћи по сле ди ца про ме не по ли тич ке гар ни ту ре

на вла сти, ука зу је се по тре ба за стал ним про фе си о нал ним уса вр-

ша ва њем, та ко ре ћи до жи вот ним уче њем љу ди ко ји ра де на овим

по сло ви ма.

При вред ни са вет ник је на ба зи 60-го ди шњег ис ку ства фор ми-

рао свој обра зов ни цен тар, ко ји се ба ви обра зо ва њем ка дро ва за

оба вља ње по сло ва ра чу но вод ства, по слов них фи нан си ја, при ме не

по ре ских про пи са, при ме не ин фор ма ци о них тех но ло ги ја у по сло-

ва њу и дру гих по сло ва.

Уредник повремених публикација и организатор стручног усавршавања

др Милан Неговановић

93



Од свог осни ва ња у тра ди ци ји ду гој 60 го ди на При вред ни са-

вет ник је од у век по себ ну па жњу по све ћи вао де лат но сти обра зов-

ног цен тра кроз ко ји се ре дов но ор га ни зу ју и спро во де про гра ми

струч ног обра зо ва ња, уса вр ша ва ња и оспо со бља ва ња ко ји об у-

хва та ју са ве то ва ња, те мат ске се ми на ре, кур се ве. При ла го ђа ва ју-

ћи об ли ке обра зо ва ња по тре ба ма ко ри сни ка, Обра зов ни центaр

организујe раз ли чи те ви до ве струч ног уса вр ша ва ња, од јед но днев-

них ин фор ма тив них се ми на ра до ви ше ме сеч них кур се ва за обу ку

и пре ква ли фи ка ци ју. У том ци љу, oбразовни цен тар ор га ни зу је:

▪ са ве то ва ња;

▪ се ми на ре;

▪ кур се ве и

▪ оста ле об ли ке струч ног уса вр ша ва ња.

Као пре да ва чи ан га жу ју се уред ни ци и са вет ни ци, као и дру га

струч на ли ца и екс пер ти из под руч ја про гра ма обра зо ва ња.

Обра зов ни цен тар рас по ла же са две са ле за са ве то ва ња и обу-

ку. Јед на са ла је ка па ци те та 100 ме ста, за пре да ва ња и се ми на ре, док

је дру га са ла ка па ци те та 30 ме ста и опре мље на је ра чу на ри ма по-

ве за ним у мре жу и на Ин тер нет. Ма ња са ла је на ме ње на струч ној

и прак тич ној обу ци у свим под руч ји ма ра чу но вод ства, по слов них

фи нан си ја, ин фор ма ци о них и ин тер нет тех но ло ги ја.

СА ВЕ ТО ВА ЊА

При вред ни са вет ник тра ди ци о нал но ор га ни зу је ре дов на са ве-

то ва ња на те му са ста вља ња го ди шњих фи нан сиј ских из ве шта ја,

об ра чу на по ре за на до бит и оста лих ак ту ел них те ма. За прет плат-

ни ке на ча со пис „При вред ни са вет ник“, при су ство овим са ве то ва-

њи ма је бес плат но. Са ве то ва ња на на ве де не те ме При вред ни са вет-

ник тра ди ци о нал но ор га ни зу је у ви ше гра до ва у Ср би ји: Бе о гра ду,



Но вом Са ду, Вр њач кој Ба њи, Ни шу, Чач ку, Кра гу јев цу, Су бо ти ци,

Зре ња ни ну, Ле сков цу, Ужи цу, Шап цу, Ва ље ву, За је ча ру, Бач кој То-

по ли, Срем ској Ми тро ви ци, Сом бо ру, Сен ти и у дру гим ме сти ма.

При вред ни са вет ник ор га ни зу је и по вре ме на са ве то ва ња о ак-

ту ел ним те ма ма из обла сти ра чу но вод ства, по слов них фи нан си ја,

при ме не про пи са и дру гих ак ту ел них те ма у под руч ју по сло ва ња

прав них су бје ка та.

Уста ље на прак са је да се у то ку го ди не одр же три ре дов на са ве-

то ва ња. Пр во са ве то ва ње (обич но кра јем но вем бра) ти че се спро-

во ђе ња по пи са, пред за кључ них књи же ња и при пре ма за са ста вља-

ње го ди шњих фи нан сиј ских из ве шта ја, што је до бра при ли ка да се

ли ци ма ко ја са ста вља ју фи нан сиј ске из ве шта је ука же и на спор-

на пи та ња и да се об ра де те ме ко је су ак ту ел не у том мо мен ту. Ово

тра ди ци о нал но је се ње јед но днев но са ве то ва ње о по пи су и при пре-

ма ма за из ра ду за вр шног ра чу на одр жа ва се у 10 нај ве ћих гра до ва

у зе мљи.

Са ве то ва ње у До му син ди ка та у Бе о гра ду, ок то бар 2012. го ди не

95



По ред ово га, обич но у дру гој по ло ви ни фе бру а ра, за прет плат-

ни ке се бес плат но у 15 ве ћих гра до ва у Ср би ји одр жа ва дво днев но

са ве то ва ње; пр вог да на те ма је про це њи ва ње – би лан си ра ње став-

ки фи нан сиј ских из ве шта ја, а дру гог да на го во ри се о об ра чу ну по-

ре за на до бит. У три нај ве ћа ме ста са ве то ва ње тра је и тре ћег да на,

ка да се ис кљу чи во да ју од го во ри на пи та ња ко ја слу ша о ци оста ве у

пи сме ном об ли ку. При мље на пи та ња се чу ва ју, пра ви се њи хов из-

бор и на нај за ни мљи ви ја од њих об ја вљу је од го вор у сле де ћем бро-

ју ча со пи са.

Те ма тре ћег са ве то ва ња, ко је сва ке го ди не одр жа ва мо, је из ра да

за вр шног ра чу на за бу џет ске ко ри сни ке.

Ван ред на са ве то ва ња одр жа ва ју се по по тре би, уко ли ко се ука-

же због ак ту ел но сти од ре ђе не те ме, уко ли ко се до не се но ви за кон

ко ји у крат ком ро ку тре ба при ме ни ти или се усво је зна чај не из ме-

не и до пу не по сто је ће за кон ске ре гу ла ти ве са ко ји ма тре ба да се

ускла ди ве ли ки број при вред них су бје ка та.

Са ве то ва ње у Но вом Са ду, ок то бар 2012. го ди не



СЕ МИ НА РИ

Се ми на ри При вред ног са вет ни ка одр жа ва ју се по по себ ним

про гра ми ма ко ји се утвр ђу ју пре ма те ма ма ко је се об ра ђу ју и на ме-

ни обра зов ног про це са.

На до ма ћем тр жи шту пр ви смо раз ви ли јед но днев ни се ми нар о

са ста вља њу кон со ли до ва них фи нан сиј ских из ве шта ја ко ји се одр-

жа ва од 2006. го ди не и ко ји је ак ту е лан и вр ло по се ћен и у да на шње

вре ме. Се ми нар је на ме њен ма тич ним прав ним ли ци ма ко ја има ју

оба ве зу са ста вља ња и под но ше ња кон со ли до ва них фи нан сиј ских

из ве шта ја за гру пу прав них ли ца. Сви уче сни ци се ми на ра до би-

ја ју CD на ко ји ма се на ла зе рад не та бе ле у Ex cel-у за са ста вља ње

кон со ли до ва них фи нан сиј ских из ве шта ја у фор ми рад них ли сто-

ва, у ко је се уно се по да ци из по је ди нач них фи нан сиј ских из ве шта ја

ма тич ног и за ви сних прав них ли ца за те ку ћу и прет ход ну го ди ну.

На CD-у је и по себ на рад на та бе ла у ко ју се уно се по да ци из по је-

ди нач них фи нан сиј ских из ве шта ја за за ви сно прав но ли це из ино-

стран ства. CD са др жи и по себ не рад не та бе ле за кон со ли до ва ње

фи нан сиј ских из ве шта ја на ни жем и ви шем ни воу.

За ли ца ко ја ра де у фир ма ма са спољ но тр го вин ским по сло ва-

њем, тј. код ко јих се у по сло ва њу по ја вљу ју пре ко гра нич не тран-

сак ци је и еле ме нат ино стра но сти до бро је при хва ћен и по ка зао се

као ко ри стан јед но днев ни се ми нар о при ме ни За ко на о де ви зном

по сло ва њу ко ји смо у 2012. го ди ни одр жа ли у ви ше на вра та.

У ци љу при пре ме ра чу но вод стве них аген ци ја за по ла га ње ис-

пи та код Упра ве за спре ча ва ње пра ња нов ца за до би ја ње ли цен це

у ве зи са оба вља њем ових по сло ва у ви ше на вра та одр жа ли смо се-

ми нар „Оба ве зе ра чу но во ђа у ве зи са при ме ном За ко на о спре ча-

ва њу пра ња нов ца и фи нан си ра ња те ро ри зма“. До би ли смо зна ча-

97



јан број пи са ма од ра чу но во ђа ко ји су по ло жи ли струч ни ис пит и

сте кли ли цен цу за спре ча ва ње пра ња нов ца да им је овај се ми нар и

пи са ни ма те ри јал ко ји су до би ли зна чај но по мо гао при ли ком при-

пре ме за по ла га ње ис пи та.

У ову ка те го ри ју струч ног оспо со бља ва ња мо гу се свр ста ти

и тзв „in-ho u se“ се ми на ри ко ји се одр жа ва ју на зах тев од ре ђе ног

прав ног ли ца, за те му по из бо ру кли јен та у за ви сно сти од по тре ба

и пре фе рен ци ја по сло дав ца и зна ња ко је тре ба пре не ти ње го вим

за по сле ни ма. Ова кве се ми на ре одр жа ва ли смо од ре ђе ним по слов-

Се ми нар о де ви зном по сло ва њу, април 2012. го ди не



ним бан ка ма и при вред ним дру штви ма, а те ме су би ле: основ ни

прин ци пи и пра ви ла књи го вод стве ног еви ден ти ра ња, тран сфер не

це не, де ви зни акре ди тив, при ме на про пи са о ПДВ у кон крет ној де-

лат но сти прав ног ли ца са ста вља ње из ве шта ја о то ко ви ма го то ви-

не, итд.

КУР СЕ ВИ

Кур се ви При вред ног са вет ни ка про грам ски се пла ни ра ју од

јед но не дељ них и дво не дељ них, до ви ше ме сеч них кур се ва за про-

ши ри ва ње зна ња и ис ку ста ва за оба вља ње од ре ђе них вр ста по сло-

ва у под руч ју ра чу но вод ства, по слов них фи нан си ја, ин фор ма ци о-

них тех но ло ги ја и дру гих обла сти.

Део по ла зни ка кур са „Ра чу но вод ство при вред них дру шта ва“, де цем бар 2010. го дине

99



При вред ни са вет ник већ је да на ест го ди на ор га ни зу је кур се ве о

ра чу но вод ству при вред них дру шта ва у скла ду са МРС/МСФИ на

ко ји ма је пре ко 1.000 по ла зни ка сти ца ло зна ња за оба вља ње по сло-

ва ра чу но вод ства. Овај курс је пр вен стве но на ме њен ли ци ма ко-

ја же ле да стек ну зна ња и ис ку ства ко ја су по треб на за ква ли тет но

оба вља ње по сло ва. Зна ња и ис ку ства сте че на на кур су мо гу по слу-

жи ти и за по ла га ње ис пи та за сти ца ње од го ва ра ју ћих струч них

зва ња. Због то га овај курс од по ла зни ка ре дов но до би ја ви со ке оце-

не и по хва ле. Ве ли ко ин те ре со ва ње за по ха ђа ње овог кур са ре зул-

тат је по ве ре ња и угле да ко ји је При вред ни са вет ник сте као у то ку

60 го ди на ра да на струч ном уса вр ша ва њу ко ри сни ка сво јих услу га.

Курс о во ђе њу ра чу но вод ства при вред них дру шта ва ор га ни зу је

се под сле де ћим усло ви ма:

▪ курс тра је 80 школ ских ча со ва (по 45 ми ну та);

▪ уко ли ко се ука же по тре ба, на зах тев по ла зни ка ор га ни зу ју се

до пун ски ча со ви, што се до са да по ка за ло ко ри сним за по ла зни ке

ко ји не по се ду ју прет ход но зна ње и ис ку ство на по сло ви ма ра чу но-

вод ства;

▪ на ста ва се одр жа ва утор ком и че тврт ком по 4 школ ска ча са у вре ме-

ну од 16,00 до 19,30 ча со ва;

▪ курс се одр жа ва у про сто ри ја ма При вред ног са вет ни ка, Бе о град,

Бу ле вар кра ља Алек сан дра бр. 86 (5. спрат);

▪ пре да ва чи на кур су су са вет ни ци и уред ни ци При вред ног

са вет ни ка;

▪ по за вр шет ку кур са по ла зни ци до би ја ју ди пло ме о по ха ђа њу кур са,

од но сно о по ло же ном ис пи ту.

Це ло ку пан кон цепт на шег обра зов ног цен тра мо же се кон цен-

три са ти на две тач ке: (1) да из га га ња пре да ва ча бу ду ја сна, ра зу-

мљи ва, спу ште на на ни во прак се са те жи штем да се при ка же оно

што је но во, раз ли чи то, на шта тре ба обра ти ти па жњу, где се нај че-

шће гре ши; (2) да се слу ша о ци ма омо гу ћи да од мах на ли цу ме ста

усме но или пи сме но по ста ве пи та ња, оба ве кон сул та ци је са на шим

са вет ни ци ма и до би ју та чан, про ве рен и упо тре бљив од го вор. На-



кон зва нич ног де ла са ве то ва ња и се ми на ра зна чај но вре ме се из-

два ја за од го во ре на пи та ња; шта ви ше цео је дан дан у гра до ви ма

као што су Бе о град и Но ви Сад.

Основ ни прин ци пи ко ји ма смо до са да те жи ли у ра ду обра зов-

ног цен тра су:

▪ те жи ште на прак си са што ма ње те о ре ти са ња;

▪ ја сно и ра зу мљи во об ја шња ва ње са што ви ше прак тич них об ја шње-

ња;

▪ ко ри шће ње ну ме рич ких при ме ра и илу стра ци ја у што ве ћој ме ри;

▪ у фо ку су је оно што је но во, из ме ње но, до пу ње но, по че му се но ви

про пис раз ли ку је од прет ход ног;

▪ кри тич ки осврт на но во до не та за кон ска ре ше ња;

▪ ука за ти на спор на пи та ња, не ја сне од ред бе, нај зна чај ни је зва нич не

ста во ве над ле жних ор га на;

▪ ис ко ри сти ти пи та ња уче сни ка кур са као ма те ри јал за да љу раз дра ду

за пи са ње чла на ка и да ва ње од го во ра у ча со пи су.

Са ла на шег обра зов ног цен тра

101



Нова са ла за предавања

Нова сала за састанке



По ред на ве де них об ли ка струч не еду ка ци је, ко је смо ор га ни зо-

ва ли са мо стал но у на шем обра зов ном цен тру или про сто ри ја ма

из ван фир ме, ор га ни зо ва ли смо и у бу дућ но сти ће мо на ста ви ти да

ор га ни зу је мо, раз не об ли ке струч ног уса вр ша ва ња са дру гим прав-

ним ли ци ма и ор га ни за ци ја ма из при ват ног или јав ног сек то ра. На

осно ву уго во ра о по слов но-тех нич кој са рад њи, по чев ши од 2009.

го ди не, за јед но са При вред ном ко мо ром Бе о гра да ре а ли зо ва ли смо

про је кат спе ци ја ли стич ке обу ке за по ре ско са ве то ва ње. До са да је

успе шно одр жа но се дам ци клу са про фе си о нал не спе ци ја ли за ци-

је за по ре ско са ве то ва ње у оче ки ва њу За ко на о по ре ским са вет ни-

ци ма и про фе си о на ли за ци је овог за ни ма ња. Кључ на кон ку рент ска

пред ност ове по ре ске спе ци ја ли за ци је је ква ли те тан спој те о ри је и

прак се, до бро урав но те же но ком би но ва ње пре да ва ња ака дем ских

про фе со ра, по ре ских са вет ни ка – прак ти ча ра из При вред ног са-

вет ни ка и чи нов ни ка и са вет ни ка из Ми ни стар ства фи нан си ја и

По ре ске упра ве.

Се ми нар за бан кар ске слу жбе ни ке, април 2011. го ди не

103



Слу ша о ци су зна ли да при ме те раз ли ку из ме ђу до брих и ма ње

до брих пре да ва ча и нај бо ља из ла га ња ре дов но на гра ђу ју апла у зи-

ма, по хва ла ма, по зи тив ним пи са ним ко мен та ри ма. Не ке ко ле ге су

до би ја ле и брач не по ну де!!!

У на ред ним го ди на ма пред сто ји нам да ље уса гла ша ва ње са

прав ним стан дар ди ма Европ ске уни је, у ко јем прав цу ће се кре та-

ти и струч но оспо со бља ва ње ра чу но во ђа, при че му се про це њу је

да при мат тре ба да ти кра ћим те мат ским се ми на ри ма и ра ди о ни-

ца ма на од ре ђе ну те му, об лик по ре за, вр сту де лат но сти или по је-

ди ни МРС/МСФИ (при ме ри укљу чу ју крат ке те мат ске се ми на ре о

тран сфер ним це на ма, при ме ни МРС 12, МРС 19, при ма њи ма не-

ре зи дент них ли ца и при ме ни ме ђу на род них уго во ра о из бе га ва њу

дво стру ког опо ре зи ва ња). У пла ну је раз ви ја ње но вог кур са ра чу-

Са ве то ва ње у До му син ди ка та у Бе о гра ду, 2002. го ди не



но вод ства за по чет ни ке. По се бан иза зов би ће ор га ни зо ва ње web-

ина ра – се ми на ра ко ји се пре но се пре ко ин тер не та или се по је ди ни

де ло ви, за да ци и ви део сним ци пре да ва ња по ста вља ју на ин тер нет

сајт. По ла зни ци ова квих се ми на ра пре ко сај та мо гу да ра де до ма ће

за дат ке или про ве ра ва ју ни во свог зна ња.

105

Интернет и електронска издања


ИНТЕРНЕТ И ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА

При ме на ин фор ма ци о них тех но ло ги ја за у зи ма зна чај но ме сто у сва ко днев ном по сло ва њу „При вред ног са вет-ни ка“. Ско ро да не ма про це са у ра ду ко ји се не од ви ја уз

по моћ ра чу на ра и софт ве ра. Ин фор ма ци о не тех но ло ги је на ро чи-то су при сут не у ко му ни ка ци ји са прет плат ни ци ма (веб сајт, елек-трон ска по шта, кол цен тар, си стем од го во ра на пи та ња прет плат-ни ка – ти ке ти, елек трон ска из да ња и дру го). Има ју ћи у ви ду стал ни раз вој ове обла сти, као и ње го ве још увек не ис ко ри шће не мо гућ но-сти, у бу дућ но сти се мо гу оче ки ва ти но ви про из во ди и услу ге ко је

се пру жа ју прет плат ни ци ма и по ма жу у по сло ва њу.

ИНТЕРНЕТ САЈТ

Адре са сај та При вред ног са вет ни ка је: www.priv sav.rs и функ-

ци о ни ше од 15. ју на 1999. го ди не. У по чет ку су на сај ту об ја вљи-

ва ни основ ни по да ци и ин фор ма ци је о пред у зе ћу, де лат но сти ко ју

оба вља и ак ту ел ни по да ци. То ком вре ме на са др жај веб сај та не пре-

ста но се обо га ћи вао, али про сто ра за ње го во уна пре ђе ње и да ље има.



Пра те ћи раз вој ин фор ма тич ког дру штва, При вред ни са вет ник

је у мар ту 2010. го ди не пу бли ко вао но ву вер зи ју сај та, у ко јој се, по-

ред јав ног де ла сај та са сло бод ним при сту пом, на ла зи по се бан део

сај та на ме њен за прет плат ни ке – Прет плат нич ки сер ви си.

Јав ни део сај та омо гу ћа ва да се прет плат ни ци, али и дру га за ин-

те ре со ва на ли ца упо зна ју са ра дом „При вред ног са вет ни ка“. Ак ту-

ел не ин фор ма ци је об ја вљу ју се ре дов но, од но сно днев но ажур но у

од но су на до га ђа је. Ин фор ма ци је о ак тив но сти Вла де и ми ни стар-

ста ва, као и ве сти из „При вред ног са вет ни ка“ све че шће се пр во

мо гу про чи та ти на ин тер нет стра ни ци, а за тим и у ча со пи су. На

јав ном де лу сај та ре дов но се об ја вљу ју ста ти стич ки по да ци ко ји су

ин те ре сант ни за ра чу но во ђе.

Јав ни део сај та днев но по се ти око 2.500 ин тер нет ко ри сни ка,

Уредник веб сајта и електронских издања - Иван Антић

107



ко ји у про се ку про ве ду из ме ђу 6 и 7 ми ну та гле да ју ћи раз не ак те-

ул но сти. На рав но, нај ве ћа по се ће ност је у рад но вре ме, и то од 8 до

13 ча со ва.

Прет плат нич ки део сај та пред ста вља део ко ји обез бе ђу је при-

ступ са мо на шим прет плат ни ци ма. Сход но то ме, са мо ре ги стро ва-

ни ко ри сни ци мо гу при сту пи ти овом де лу сај та и за то је и број при-

сту па ма њи, не где око 500 прет плат ни ка днев но, али за то је вре ме

про ве де но на стра ни ца ма прет плат нич ких сер ви са знат но ве ће и

из но си око 10 ми ну та, јер са ме стра ни це ну де ви ше са др жа ја, као и

ко ри сних ак тив но сти. По по се ће но сти сај та стра ни ца са прет плат-

нич ким сер ви си ма на ла зи се на тре ћем ме сту, од мах на кон по чет не

стра не јав ног де ла сај та и курс не ли сте, а као нај по пу лар ни ји део

прет плат нич ких сер ви са из два ја се део за об ра чун ка ма та, ко ји је

као но ви на уве ден сре ди ном 2011. го ди не.

Прет плат нич ким сер ви си ма мо гу да при сту па ју са мо прет плат-

ни ци на ча со пис „При вред ни са вет ник„ и „Ре ги стар про пи са“ у пе-

ри о ду за ко ји су прет пла ће ни.

Сли ка пр ве стра не сај та www.priv sav.rs



Прет плат нич ки сер ви си омо гу ћа ва ју:

▪ пре глед де таљ них са др жа ја ча со пи са по на сло ви ма и под на сло ви ма;

▪ про на ла же ње (пре тра жи ва ње) на сло ва тек сто ва ко ји ин те ре су ју

прет плат ни ке, а ко ји су об ја вље ни у на шим ча со пи си ма у 2008, 2009,

2010. и 2011. го ди не, укљу чу ју ћи и те ку ћу 2012. го ди ну;

▪ пре у зи ма ње тек сто ва про пи са ко ји се об ја вљу ју у „Ре ги стру про пи-

са“, ажу ри ра них са евен ту ал ним из ме на ма и до пу на ма;

▪ пре у зи ма ње при ме ра уго во ра, обра за ца по ре ских при ја ва и дру гих

до ку ме на та;

▪ об ра чун за те зне ка ма те по ду жнич ко-по ве ри лач ким од но си ма и за

јав не при хо де;

▪ увид у ис ко ри шће но вре ме прет плат ни ка за кон сул тант ске услу ге

пу тем по зив ног цен тра, и дру ге са др жа је.

Стра ни це прет плат нич ких сер ви са омо гу ћа ва ју да се по се ти о-

ци пра во вре ме но ин фор ми шу о ак ту ел ним до га ђа ји ма, као и да им

се обез бе де и дру ге услу ге пу тем Ин тер не та ко је ће се да ље уса вр-

ша ва ти и про ши ри ва ти.

ЦД СА КОМ ПЛЕТ НИМ СА ДР ЖА ЈЕМ ЧА СО ПИ СА

Стал ни, од но сно ре дов ни прет плат ни ци сва ке го ди не до би ја ју

ЦД ме диј са ко јег мо гу ин ста ли ра ти апли ка ци ју елек трон ског из да-

ња „При вред ног са вет ни ка“ у ко јој су сви бро је ви ча со пи са „При-

вред ни са вет ник“ и „Ре ги стра про пи са“ из да ти у 2008, 2009, 2010.

и 2011. го ди ни, од но сно за го ди не у ко ји ма су би ли стал ни прет-

плат ни ци. Апли ка ци ја елек трон ског из да ња „При вред ног са вет ни-

ка“ омо гу ћа ва:

▪ Пре гле да ње ком плет них тек сто ва по об ја вље ним бро је ви ма

„При вред ног са вет ни ка“ и „Ре ги стра про пи са“;

▪ Пре тра жи ва ње, од но сно про на ла же ње тек сто ва ин те ре сант них за

прет плат ни ка, по го ди на ма из да ња, бро је ви ма у го ди ни из да ња,

109



обла сти ма, ауто ри ма и дру гим прак тич ним еле мен ти ма за

про на ла же ње тек ста ко ји за ни ма прет плат ни ка.

Пре тра га са др жа ја омо гу ће на је по на сло ви ма и под на сло ви ма,

а по чев од 2011. го ди не, члан ци и оста ли до ку мен ти мо гу се пре-

тра жи ва ти и по це лом тек сту.

Из свих ре зул та та пре тра жи ва ња до ступ ни су ком плет ни тек-

сто ви про на ђе них до ку ме на та. Уз по што ва ње аутор ских пра ва, ови

тек сто ви се мо гу штам па ти и ко ри си ти ти за соп стве не по тре бе.

Из глед ЦД из да ња за 2011. го ди ну



ЕЛЕК ТРОН СКА ИЗ ДА ЊА „ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА“

Већ ви ше од јед не де це ни је по ред шта па них из да ња, при сут на

је и про из вод ња софт ве ра као по др шке за при ме ну про пи са и оба-

вља ње по сло ва.

При вред ни са вет ник је 2000. го ди не ин тен зив но по др жа вао

пред у зе ћа у из дра ди софт ве ра за об ра ду по да та ка у по ступ ку сво-

јин ске тран сфор ма ци је.

На слов на стра на ин ста ли ра ног ЦД из да ња

111



При руч ник „Ин фор ма ци о ни си стем пред у зе ћа у Ex ce lu“ ко ји је

уз пр во из да ње 2000. го ди не имао при ло же не две ди ске те, до жи вео

је 2010. го ди не тре ће из ме ње но и до пу ње но из да ње. У при ло гу овог

из да ња је ЦД са при ме ри ма за пра вље ње ба за по да та ка, ма кроа и

апли ка ци ја.

Уз по је ди не при руч ни ке при ло же ни су ЦД ме ди ји са ра зно вр-

сним са др жа јем (рад на та бе ле за са ста вља ње кон со ли до ва них из-

ве шта ја, тек сто ви про пи са, при ме ри оп штих ака та, обра сци и др.).

При вред ни са вет ник ак тив но уче ству је и у раз во ју софт ве ра за

по слов ну при ме ну по ве за ног прав ног ли ца „При вред ни са вет ник –

ин фор ма ци о не тех но ло ги је“.

Због по тен ци јал них ри зи ка у за шти ти аутор ских пра ва, елек-

трон ска из да ња ча со пи са и при руч ни ка још увек ни су ак ту ел на.

ЦИР КУ ЛАР НИ МЕЈ ЛО ВИ

При вред ни са вет ник је 30. ја ну а ра 2010. го ди не увео ефи ка сан

на чин ин фор ми са ња прет плат ни ка о бит ним до га ђа ји ма и хит ним

ак тив но сти ма, пу тем цир ку лар них меј ло ва. Ин фор ма ци је пу тем

цир ку лар ног меј ла до ста вља ју се прет плат ни ци ма пре ма њи хо вом

под руч ју ин те ре со ва ња ко је су на ве ли у упит ни ку са по да ци ма о

прет плат ни ку.

Во де ћи ра чи на о си гур но сти прет плат ни ка и о про бле ми ма ин-

тер нет ви ру са, у цир ку лар ним меј ло ви ма При вред ни са вет ник не

ша ље као при лог фај ло ве (at tac hment), већ се, ка да се за ти ме ука-

же по тре ба, прет плат ни ци упу ћу ју на до ку мен те ко ји су по ста вље-

ни на ин тер нет стра ни цу. Пра те ћи са вре ме не ИТ тех но ло ги је, као

и во де ћи ра чу на о си гур но сти прет плат ни ка, При вред ни са вет ник

вр ши про ве ру свих меј ло ва пре њи хо вог сла ња, нај но ви јим си сте-



ми ма за шти те, чи ме се из бе га ва сла ње би ло ка квих ма ли ци о зних

па ке та, ко ји би угро зи ли на ше прет плат ни ке на би ло ко ји на чин.

При вред ни са вет ник се при др жа ва пра ви ла за шти те при ват-

но сти прет плат ни ка, и сва ки прет плат ник ко ји не же ли да при ма

цир ку лар не меј ло ве из При вред ног са вет ни ка о ак ту ел ним ин фор-

ма ци ја ма, има мо гућ ност да се од ја ви за да љи при јем меј ло ва.

Круна успеха тимски рад

113

Резултати пословања


РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА

У сво јој ше зде се то го ди шњој исто ри ји ПРИ ВРЕД НИ СА-

ВЕТ НИК пре шао је пут од ма лог пред у зе ћа до пред у зе-

ћа ко је, иако има са мо 30 за по сле них, има основ ни ка пи-

тал ко ји из но си око 13.600.000 EUR а вред ност основ них сред ста ва

(трај не имо ви не) око 7.300.000 EUR.

Уоп ште но го во ре ћи, мо же се кон ста то ва ти да је ПРИ ВРЕД НИ

СА ВЕТ НИК увек успе шно по сло вао, оства ру ју ћи за вид не ре зу ла-

та те: у свим го ди на ма (са из у зет ком 1993. го ди не) оства ри ва на је

до бит, од но сно оста так чи стог до хот ка у ра ни јим го ди на ма, с тим

да је увек био ли кви дан и уред но из ми ри вао сво је оба ве зе, да су

за ра де за по сле них би ле на ре ла тив но ви со ком ни воу, да су кон т-

и нуи ра но ре ша ва не стам бе не по тре бе за по сле них, да је оства ре на

до бит углав ном усме ра ва на за раз ви ја ње ма те ри јал не осно ве по-

сло ва ња и за ства ра ње усло ва за да љи раз вој пред у зе ћа.

Без об зи ра на окру же ње у ко јем се по сло ва ло, а ко је је си гур но

бит но ути ца ло и на ис ка зи ва ње ре зул та та по сло ва ња у по је ди ним

пе ри о ди ма, сло бод но се мо же ре ћи да кључ успе ха ПРИ ВРЕД НОГ

СА ВЕТ НИ КА ле жи у чи ње ни ци да је основ на ори јен та ци ја да се

ко ри сни ци услу га ста ве на пр во ме сто и да им се омо гу ћи да што

лак ше и јед но став ни је оба вља ју сво је по сло ве. Упра во због ова кве



53%

14%

19%

14%

Графикон 1

Учешће у тржишту стручних часописа из области рачуноводства и финансија

115



Графикон 2

Подаци о оствареним приходима и добити

0

120.000

240.000

360.000

480.000

600.000

0

120.000

240.000

360.000

480.000

600.000

2001

Укупни приходи

Добит

20022003

20042005

20062007

20082009

20102011



ори јен та ци је стал но је ја ча ло по ве ре ње прет плат ни ка, од но сно ко-

ри сни ка услу га у ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК, та ко да је у овом тре-

нут ку уче шће ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА на тр жи шту струч них

ча со пи са из облсти ра чу но вод ства и фи нан си ја пре ко 50%.

Уч шће на тр жи шту утвр ђе но је пре ма по след њим фи нан сиј-

ским из ве шта ји ма че ти ри нај ве ће из да вач ке ку ће ко је из да ју ча со-

пис слич ног про фи ла. Ана ли за је ура ђе на на осно ву уче шћа по-

слов них при хо да по је ди нач ног пред у зе ћа у укуп ним по слов ним

при хо ди ма сва че ти ри пред у зе ћа (гра фи кон 1).

Ре зул та ти по сло ва ња ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА мо гу се ис-

ка за ти на раз не на чи не, а овом при ли ком при ка зу је се оства ри ва-

њем укуп ног при хо да и до би ти за пе ри од од по след њих 10 го ди на,

тј. за пе ри од од 2001. до 2011. го ди не.

По да ци о оства ре ним при хо ди ма и до би ти узе ти су из го ди-

шњих би лан са успе ха. Ти по да ци, на рав но, ни су у пот пу но сти упо-

ре ди ви из бар два раз ло га:

1) про пи си по ко ји ма су утвр ђи ва ни при хо ди и до бит ви ше пу-

та су се зна чај но ме ња ли у по сма тра ном пе ри о ду;

2) нов ча ни из но си из по сма тра них би лан са ни су ме ђу соб но

упо ре ди ви због ин фла ци је у по сма тра ном пе ри о ду.

У гра фи ко ну 2 при ка за но је да су у пе ри о ду од 10 го ди на укуп-

ни го ди шњи при хо ди по ра сли 3,2 пу та, а оства ре на до бит 3,1 пут.

Ме ђу тим, ако би се ови ре зул та ти пре ве ли на ЕУР он да би укуп ни

го ди шњи при хо ди и оства ре на до бит у по сма тра ном пе ри о ду по-

ка за ли раст од 1,8 пу та.

Оства ре ни при хо ди, од но сно до бит, пр вен стве но су усме ри ва-

ни у про ши ре ње ма те ри јал не осно ве, тј. вр ше на су ула га ња у ин ве-

сти ци је или су за др жа ва ни као нов ча на сред ства ра ди оства ри ва-

ња фи нан сиј ских при хо да. Си сте мом рас по де ле до би ти обез бе ђе но

је да се нај ма ње 2/3 оства ре не до би ти ре ин ве сти ра у пред у зе ће, тј.

117



Основна средства Обртна имовинаОсновни капитал Укупни капитал

Графикон 3

Подаци о структури имовине и капитала



ис ка зу је се као по ве ћа ње основ ног ка пи та ла. Си стем рас по де ле до-

би ти угра ђен је у осни вач ки акт дру штва што га ран ту је да ће и у

на ред ном пе ри о ду 2/3 оства ре не до би ти оста ја ти на рас по ла га њу

дру штву. За хва љу ју ћи успе шном по сло ва њу, а са по сто је ћом по ли-

ти ком рас по де ле до би ти, ја сно је да је у по сма тра ном пе ри о ду до-

шло до по ве ћа ња не то имо ви не дру штва и основ ног ка пи та ла дру-

штва што је при ка за но у гра фи ко ну 3.

У по сма тра ном пе ри о ду основ ни ка пи тал дру штва но ми нал но

је по рас тао 7,2 пу та а укуп ни ка пи тал 3,8 пу та. Ме ђу тим, ако би се

по да ци све ли на ЕУР основ ни ка пи тал би по ка зао раст од 4,1 пу та,

а укуп ни ка пи тал од 2,2 пу та. Из гра фи ко на се ви ди да од 2005. го-

ди не стаг ни ра ула га ње у основ на сред ства (пре све га у не крет ни-

не) што је усло ви ло зна чај но по ве ћа ње обрт не имо ви не (пре све га

де ви зних нов ча них сред ста ва).

119

Привредни саветник - Ревизија


ПРИВРЕДНИ САВЕТНИКРЕВИЗИЈА

При вред но дру штво за ре ви зи ју ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ-

НИК – РЕ ВИ ЗИ ЈА осно ва но је 1998. го ди не, као дру-

штво с огра ни че ном од го вор но шћу.

Осни вач при вред ног дру штва за ре ви зи ју је ПРИ ВРЕД НИ СА-

ВЕТ НИК. У скла ду са За ко ном о ра чу но вод ству и ре ви зи ји, при-

вред но дру штво за ре ви зи ју ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК – РЕ ВИ-

ЗИ ЈА, по слу је као не за ви сно прав но ли це.

Из до ме на ре ги стро ва не де лат но сти при вред но дру штво за ре-

ви зи ју пру жа сле де ће вр сте услу га: ▪ ре ви зи ју фи нан сиј ских из ве шта ја; ▪ ре ви зи ју по сло ва ња (опе ра тив на ре ви зи ја); ▪ ре ви зи ју по ви но ва ња (пра вил но сти по сту па ка); ▪ ре ви зи ју спе ци јал них би лан са; ▪ про це ну вред но сти имо ви не и ка пи та ла; ▪ про це ну вред но сти осни вач ких уло га; ▪ оце ну бо ни те та пред у зе ћа; ▪ оце ну ис пу ње но сти усло ва из уго во ра о при ва ти за ци ја ма; ▪ из ра ду ин ве сти ци о них сту ди ја; ▪ из ра ду де об них би лан са; ▪ из ра ду „би знис“ пла но ва; ▪ „Due di li gen ce“; ▪ по ре ски „кон сал тинг“;



▪ „кон сал тинг“ при ли ком вр ше ња ста ту сних про ме на и тран сфор ма ци ја;

▪ ана ли зу усло ва ин ве сти ра ња, као и низ до дат них, ком пле мен тар них услу га про ис те клих из при ро де по сло ва ња и ре ги стро ва не де лат но сти.

Ре ви зор ски при ступ ускла ђен је са зах те ви ма Ме ђу на род них

стан дар да ре ви зи је (ISA) ко је је уста но вио Ме ђу на род ни од бор за

ре ви зор ске стан дар де (IAASB), За ко ном о ра чу но вод ству и ре ви зи-

ји и Ко дек сом ети ке за про фе си о нал не ра чу но во ђе ко је је уста но-

вио IFAC (Ме ђу на род на фе де ра ци ја ра чу но во ђа).

При вред но дру штво за ре ви зи ју ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК –

РЕ ВИ ЗИ ЈА има овла шће ње Ре пу блич ког ми ни стар ства за еко ном-

ску и вла снич ку тран сфор ма ци ју из 1998. го ди не, за оба вља ње про-

це не вред но сти ка пи та ла ве ли ких, сред њих и ма лих при вред них

дру шта ва.

При вред но дру штво за ре ви зи ју ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК –

РЕ ВИ ЗИ ЈА има ре ше ње Ре пу блич ког ми ни стар ства фи нан си ја из

2008. го ди не, о до зво ли оба вља ња по сло ва ре ви зи је.

Од 2005. го ди не при вред но дру штво за ре ви зи ју је пу но прав ни

члан „AGN In ter na ti o nal“ (Ac co un ting Glo bal Net work), пре сти жне

ме ђу на род не асо ци ја ци је не за ви сних ре ви зор ских и кон сул тан-

ских фир ми. Асо ци ја ци ја „AGN In ter na ti o nal“ има 195 пред у зе ћа

чла ни ца у 88 зе ма ља на свим кон ти нен ти ма са пре ко 10.000 парт-

не ра и за по сле них. Пре ма Ме ђу на род ном ча со пи су за ра чу но вод-

ство (In ter na ti o nal Ac co un ting Bul le tin) „AGN In ter na ti o nal“ је пе-

та нај ве ћа асо ци ја ци ја ре ви зор ских и кон сул тант ских пред у зе ћа у

све ту.

Овла шће ни ре ви зо ри при вред ног дру штва за ре ви зи ју оба вља-

ли су ре ви зи је по сло ва ња, фи нан сиј ских из ве шта ја и про је ка та

код кли је на та из сле де ћих де лат но сти: про из вод ња, тр го ви на, по-

љо при вре да, гра ђе ви нар ство, пре хра на, са о бра ћај, уго сти тељ ство

и ту ри зам, из да ва штво и штам па, да ва о ци фи нан сиј ског ли зин га,

121



при ка зи ва ње фил мо ва, шпе ди ци ја, пре ра ђи вач ка де лат ност, услу-

жна де лат ност (услу ге по сре до ва ња, ад ми ни стра тив не услу ге, ко-

му нал не услу ге) и сл.

Ре ви зор ске услу ге при вред ног дру штва за ре ви зи ју ко ри сти

при бли жно 150 ком па ни ја, уз до дат ни број сред њих и ма лих при-

вред ни ка. Зна чај но је ис та ћи да ве ли ки број кли је на та у струк ту-

ри прав них ли ца са ко ји ма по сто ји ду го роч на са рад ња при вред ног

дру штва за ре ви зи ју, чи не ис так ну ти при вред ни су бјек ти, од ко јих

су не ки во де ћи у сво јој де лат но сти.

У то ку 2001. го ди не пр ви пут је за по че та и успе шно оства ре на

и ре ви зи ја не ко ли ко до ма ћих ба на ка, као и кон сул тант ска са рад ња

са ино стра ним кли јен ти ма. На тај на чин при вред но дру штво за ре-

ви зи ју сти че афир ма ци ју и про ши ру је ис ку ства у но вим обла сти-

ма по сло ва ња.

Од 2004. го ди не, при вред но дру штво за ре ви зи ју за по че ло је

Ко лек тив дру штва „При вред ни са вет ник – Ре ви зи ја“



успе шну и кон ти ну и ра ну са рад њу са нај ак тив ни јим не вла ди ним

ор га ни за ци ја ма, фон до ви ма, по ли тич ким стран ка ма, за во ди ма и

оста лим бу џет ским ко ри сни ци ма. Пр во бит но је са рад ња би ла де-

фи ни са на ре ви зи јом по је ди нач них про је ка та у окви ру ор га ни за-

ци је, а да нас се оба вља ју ре ви зи је по сло ва ња ор га ни за ци је као це-

ли не, што ре зул ти ра из да ва њем пре ко 60 из ве шта ја го ди шње на

фи нан сиј ске из ве шта је до ма ћих и стра них удру же ња гра ђа на, од-

но сно не до бит них ор га ни за ци ја.

Са да шња по слов на по ли ти ка при вред ног пру штва за ре ви зи ју у

ве ли кој ме ри је ускла ђе на са ме ђу на род ном ре ви зор ском прак сом,

па се ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК – РЕ ВИ ЗИ ЈА пре ма бро ју уго во-

ре них ре ви зи ја и ква ли те ту из вр ше них услу га, при кљу чу је ран гу

нај у спе шни јих ре ви зор ских ку ћа у зе мљи.

0

50

100

150

200

0

50

100

150

200

2002.2003.

2004.2005.

2006.2007.

2008.2009.

2010.

2011.

Број за кљу че них уго во ра

123



За хва љу ју ћи струч ном ме наџ мен ту и про фе си о на ли зму сво јих

ка дро ва, при вред но дру штво за ре ви зи ју је у при ли ци да оства ру је

про хо де у ши ро ком спек тру ак тив но сти, пру жа ју ћи, по ред основ-

них, и услу ге срод не при мар ном опре де ље њу, уз нај ви ше стан дар-

де ква ли те та.

У на ред ној та бе ли при ка за ни су оства ре ни при хо ди од пру жа-

ња услу га При вред ног са вет ни ка – ре ви зи ја у прет ход них де сет го-

ди на.

Сма ње ни обим по сло ва у 2010. и 2011. у од но су на ра ни је го ди-

не у зна чај ној ме ри је био усло вљен ути ца јем сма ње ња бро ја об-

ве зни ка ре ви зи је. Нај ве ће сма ње ње бро ја об ве зни ка ре ви зи је је у

Остварени приходи од пружања услуга Привредног саветника - Ревизија



сек то ру сред њих прав них ли ца. На рав но, свет ска еко ном ска кри за,

чи ји ефек ти има ју зна ча јан ути цај на по сло ва ње при вред них су бје-

ка та у Ср би ји, зна чај но је ути ца ла на еко ном ску сна гу и сол вент-

ност ко ри сни ка на ших услу га.

Сле де ћи би тан фак тор ко ји је ути цао на по сло ва ње на шег при-

вред ног дру штва за ре ви зи ју је ре ги сто ва ње но вих пред у зе ћа за ре-

ви зи ју, ко ја ну де услу ге ре ви зи је по знат но ни жим це на ма не го што

је то био слу чај до са да.

Глав ни на по ри „При вред ног са вет ни ка – ре ви зи ја“ у на ред ном

пе ри о ду би ће усме ре ни ка не у тра ли са њу ових не га тив них трен до-

ва и ка по ве ћа њу ефи ка сно сти и еко но мич но сти уз исти, пре по зна-

Рад ни са ста нак ре ви зо ра

125



тљив, ква ли тет ра да. Им пе ра тив је при вла че ње но вих, стра них и

до ма ћих кли је на та у ци љу кон ти ну и ра ног за до во ља ва ња њи хо вих

по тре ба, пру жа ју ћи им ви сок ни во со фи сти ци ра них услу га из по-

ме ну тог фи нан сиј ског до ме на.

У на ред ном пе ри о ду оче ку је се да љи раз вој ре ви зор ске де лат-

но сти, али и де лат но сти ко је су уско по ве за не са њом, са те жњом ка

још успе шни јој афир ма ци ји на тр жи шту и ка бо љем по ло жа ју ме-

ђу кон ку рен ти ма.

Да би по слов ни ре зул та ти и ефи ка сност по сло ва ња да ли нај бо-

ље ре зул та те, „При вред ни са вет ник – ре ви зи ја“ ори јен ти са но је ка

из град њи струч ног ка дров ског по тен ци ја ла, ко ји се успе шно мо-

же по ста ви ти као но си лац пре у зе тих за да та ка. Удру жи ва ње та квих

ка дров ских пре ди спо зи ци ја пру жа мо гућ ност за ажур но из вр ше-

ње по слов них оба ве за и оства ри ва ње по ста вље них ци ље ва.

„При вред ни са вет ник – ре ви зи ја“ у стал ном рад ном од но су

има шест овла шће них ре ви зо ра, ко ји се од ли ку ју бо га тим зна њем

и ви ше го ди шњим рад ним ис ку ством у обла сти ра чу но вод стве но-

фи нан сиј ских по сло ва, се дам ква ли фи ко ва них и ис ку сних ре ви зо-

ра са свој стви ма ше фа ти ма и се дам мла ћих ре ви зо ра.

Ка дров ске про ме не, ко је су не сум њи во у уза јам ној ве зи са про-

спе ри те том фир ме, а ко је укљу чу ју ка дров ско ја ча ње при је мом ис-

ку сних ре ви зо ра спо соб них да во де ре ви зор ски тим и пру же на црт

из ве шта ја о ре ви зи ји, пред ста вља ју део ре ше ња у ве зи са по бољ-

ша њем ко нач ног ре зул та та и по ра стом рен та бил но сти. У дру штву

се и да ље оба вља си сте мат ска обу ка мла ђих ко ле га за по сло ве ре-

ви зи је са ци љем очу ва ња ви со ког ква ли те та ре ви зи је. Ре ви зо ри су,

за хва љу ју ћи обу ци од стра не овла шће них ре ви зо ра, по сти гли ви-

сок сте пен са мо стал но сти у ре ви зи ји, па су сте кли спо соб но сти да

са мо стал но во де ре ви зи је јед но став ни јих и ма ње ком пли ко ва них

при вред них су бје ка та.



У 2006. го ди ни

по че ла је са ра дом

Ко мо ра овла шће-

них ре ви зо ра, чи-

ји је глав ни за да так

кон ти ну и ра но уна-

пре ђе ње де лат но сти

ра чу но вод ства и ре-

ви зи је у скла ду са

За ко ном о ра чу но-

вод ству и ре ви зи ји и

ме ђу на род ним стан-

дар ди ма из обла сти

ра чу но вод ства, ре-

ви зи је и ети ке.

Овла шће ни ре-

ви зо ри ко ји су за по-

сле ни у при вред ном

дру штву за ре ви зи ју

су чла но ви Ко мо ре

овла шће них ре ви зо-

ра.

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК – РЕ ВИ ЗИ ЈА се по бро ју за по сле них

овла шће них ре ви зо ра на ла зи у са мом вр ху на тр жи шту Ре пу бли-

ке Ср би је.

Ди рек тор При вред ног са вет ни ка – ре ви зи ја је од 2012. го ди не

пот пред сед ник Скуп шти не Ко мо ре овла шће них ре ви зо ра, док је

пре то га био члан из вр шног Са ве та Ко мо ре овла шће них ре ви зо ра.

Цео про цес ре ви зи је окре нут је са мом кли јен ту, од ини ци јал ног

кон так та до из ра де са мог из ве шта ја ре ви зи је. Са рад ња са по тен ци-

јал ним кли јен ти ма по чи ње пред ста вља њем пред у зе ћа за ре ви зи-

Зграда Привредни саветник Ревизија,

Књегиње Зорке бр 96

127



ју и ње го вих мо гућ но сти и ре ше ња у ци љу за до во ља ва ња по тре ба

клји је на та из обла сти ре ви зи је и оста лих по ве за них обла сти. Са-

гле да ва њем по ка за те ља по сло ва ња и про бле ма, у ин тер ак ци ји са

кли јен ти ма, фор ми ра ју се по слов не по ну де по сле ко јих се пот пи-

су ју уго во ри (о вр ше њу по сло ва ре ви зи је, по слов ног кон сал тин га,

про це на вред но сти, итд.). По осно ву сва ког по сла, пред у зе ће за ре-

ви зи ју фор ми ра тим од сво јих за по сле них, ко ји на че лу са овла шће-

ним ре ви зо ром, ко ји из ла зи у су срет ре ша ва њу по слов них про-

бле ма кли је на та. Ре зул та ти та квог ан га жо ва ња је су из ра де на цр та

из ве шта ја (о ре ви зи ји, о про це ни вред но сти, итд.) ко ји се до ста-

вља ју кли јен ти ма и ди ску ту ју са ис ти ма. На кон ди ску си ја, из ра ђу ју

се ко нач ни из ве шта ји и да ју се ми шље ња.

У то ку це ле по слов не го ди не, ве ли ко зна ње и ис ку ство за по сле-

них у пред у зе ћу за ре ви зи ју сто је на рас по ла га њу свим кли јен ти ма

и они га успе шно ко ри сте.

У пред у зе ћу за ре ви зи ју је за по сле но 22 струч ња ка од ко јих је

54,5% мла ђе од 40 го ди на. Сви мла ђи за по сле ни су у про це су струч-

ног уса вр ша ва ња у ци љу сти ца ња зва ња овла шће ни ре ви зор у скла-

ду са За ко ном о ра чу но вод ству и ре ви зи ји и оче ку је да у пред сто је-

ћим го ди на ма ве ћи на њих исто и стек не.

Пет од шест овла шће них ре ви зо ра, ко ли ко их је да нас за по сле-

но у пред у зе ћу за ре ви зи ју, сво је вре ме но је ра ди ло у СДК (Слу жба

дру штве ног књи го вод ства) и ту сте кло по треб на зна ња, ве шти не и

ис ку ства у по сло ви ма ре ви зи је и оста лим по ве за ним по сло ви ма.

За СДК, њи хо ву обу ку је у Ен гле ској та да вр ши ло стра но ре ви зор-

ско пред у зе ће „Co o pers & Lybrand“ (да на шњи „Pri ce wa ter ho u se Co o-

pers“). Да нас, сво је го ди на ма сти ца но зна ње и ис ку ство овла шће ни

ре ви зо ри успе шно пре но се на оста ле сво је ко ле ге.

Ди рек тор ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА – РЕ ВИ ЗИ ЈА је дан је

од шест чла но ва Ко ми те та за при јем но вих чла но ва „АGN In ter na-

ti o nal“-a и у окви ру ре дов них ак тив но сти то га те ла при мље ни су



но ви чла но ви – пред у зе ћа из Хар ко ва (Укра ји на), Мин ска (Бе ло ру-

си ја) и Со фи је (Бу гар ска), чи ја ће се зна ња, ис ку ства и спе ци ја ли за-

ци је раз ме њи ва ти са зна њи ма и ис ку стви ма већ по сто је ћих чла ни-

ца у ци љу ве ће до бро би ти и си нер ги је це ле асо ци ја ци је.

Јед на од ак тив но сти прет ход но на ве де ног Ко ми те та је сте и

оби ла зак свих пред у зе ћа – чла ни ца и упо зна ва ње са њи хо вим ак-

тив но сти ма, оче ки ва њи ма од члан ства у „АGN In ter na ti o nal“ и мо-

гућ но сти ма оства ри ва ња и уна пре ђе ња да ље са рад ње. Два мла ђа

за по сле на у пред у зе ћу за ре ви зи ју уче ство ва ла су 2008. го ди не у

Пра гу (Че шка) на рад ном се ми на ру ко ји је у фо ку су имао Ме ђу на-

род не стан дар де фи нан сиј ског из ве шта ва ња (МСФИ).

У ци љу по ве ћа ва ња ни воа ква ли те та услу га ко је пру жа пред-

у зе ће ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК – РЕ ВИ ЗИ ЈА, свим кли јен ти ма

омо гу ће но је да до би ју струч на ми шље ња, са ве те и ту ма че ња про-

пи са из обла сти еко но ми је, по ре за и пра ва од за по сле них са вет-

ни ка у ма тич ном пред у зе ћу ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК, Бе о град,

чи ме је по стиг ну та ве ли ка по слов на си нер ги ја усме ре на ка до бро-

би ти кли је на та.

129

Привредни саветник - Инфoрmaциoнe teхнoлoгиje


ПРИВРEДНИ СAВETНИК - ИНФOРMAЦИOНE TEХНOЛOГИJE

ПС.ИT („Приврeдни сaвeтник – Инфoрмaциoнe

тeхнoлoгиje“ дoo) je прeдузeћe чиjи je jeдaн

oд oснивaчa и вeћински влaсник „Приврeдни сaвeтник“ и кoje

пoд oвим нaзивoм пoслуje joш oд пoчeт кa 2003. гoдинe. Mисиja

ПС.ИT-a je дa унaпрeди пoслoвaњe свojих клиjeнaтa квaлитeтним

и пoуздaним сoфтвeрским рeшeњимa, бaзирaним нa сaврeмeним

инфoрмaциoним тeхнoлoгиjaмa, кoристeћи oбjeдињeнa знaњa свo-

jих ИT стручњaкa и eкспeрaтa „Приврeднoг сaвeтникa“ из oблaсти

рaчунoвoдствa и пoслoвних финaнсиja.

ПС.ИT бaви сe рaзним инфoрмaтичким aк тивнoстимa, кao штo

су: прojeк тoвaњe и рaзвoj спeцифичних сoфтвeрских рeшeњa нa

oснoву зaхтeвa кoрисникa, рaзвoj Интeрнeт aпликaциja и прoгрaмa

зa eлeк трoнскo издaвaш твo, кoнсaлтинг у oблaсти инфoрмaциoних

тeхнoлoгиja, прoдaja лeгaлнoг, лицeнцирaнoг сoфтвeрa вoдeћих

свeтс ких прoизвoђaчa (Mic ro soft, Ado be, Eset, Co rel, No vell, Orac-

le...), aли oснoвнo дугoрoчнo oпрeдeљeњe ПС.ИT-a je рaзвoj гoтoвих

пoслoвнo-рaчунoвoдствeних сoфтвeрских прoизвoдa зa ширoкo

тржиш тe, тзв. Com mer cial off-the-shelf (COTS) сoфтвeрa.

Стрaтeш ки циљ ПС.ИT-a je дa свojим клиjeнтимa пру жи



квaлитeтнa, пoуздaнa, сaврeмeнa и лaкo прилaгoдљивa рeшeњa

пo њихoвoj мeри. Зaтo ПС.ИT стaлнo рaзвиja и унaпрeђуje свo-

je прoизвoдe нa oснoву искус твa, зaхтeвa и пoтрeбa кoрисникa и у

склaду сa сaврeмeним тeндeнциjaмa у инфoрмaциoним тeхнoлoги-

jaмa. При тoмe, ПС.ИT кoристи свojу прeднoст: вeлики пoтeнци-

jaл рaзнoрoдних знaњa и пoзициjу нa сaмoм извoриш ту стручнoг

тумaчeњa инфoрмaциja. Пoсeбну пaжњу пoсвeћуje прaвoврeмeнoм

усaглaшaвању свojих прoизвoдa сa зaкoнскoм рeгулaтивoм уз

jeднoстaвну инстaлaциjу измeнa и дoпунa сoфтвeрa прeузимaњeм

сa сajтa ПС.ИT-a, кao и пружaњу квaлитeтнe, стручнe тeхничкe и

сaвeтoдaвнe пoдрш кe свojим прeтплaтницимa.

Нa тaj нaчин ПС.ИT j e зaдoбиo пoвeрeњe нeкoликo хиљaдa

рaзнoврсних кoрисникa: oд књигoвoдствeних aгeнциja и прeдузeћa

рaзличитих дeлaтнoсти, oргaнизaциje и вeличинe, прeкo бaнкaрских,

мeдиjских, кул тур них, вeрских и диплoмaт ских устaнoвa, пa свe дo

рaзличитих oргaнизaциja. Стрaтeш ки прoизвoди ПС.ИT-a „Eдициja

мaлих пoслoвних прoгрaмa“ и прoгрaм зa oбрaчун зaрaдa и нaкнaдa

TOTAЛ С су вeћ зaузeли стaтус нajпрoдaвaниjих и нajпoпулaрни-

jих нa дoмaћeм тр жи шту.

ПOЧEЦИ

Вeћ oд 1998. гoдинe „Приврeдни сaвeтник“ je пoчeo увoђeњe

инфoрмaциoних тeхнoлoгиja у свoje пoслoвaњe, a oд 1999. гoдинe

пружa интeнзивну инфoрмaтичку пoдрш ку прeтплaтницимa прe-

кo свoг сajтa и рaзних бeсплaтних прoгрaмa и дoкумeнaтa кojи

су нa њeму публикoвaни. Taдa je и зaцртaн стрaтeшк и прaвaц у

oвoм пoдручjу – рaзвoj сoпствeнoг сoфтвeрa зa рaчунoвoдствo нa

бaзи eкспeртс ких знaњa сaвeтникa и сaврeмeних инфoрмaциoних

тeхнoлoгиja.

131



Пoлoвинoм 2001. гoдинe пoчињe рaзвoj пoслoвнo-рaчунo-

вoдствeнoг сoфтвeрa, кao интeгрисaнoг инфoрмaциoнoг систeмa

пoд рaдним нaзивoм: AС2002 (Ac co un ting In for ma tion Sys-

tem). Зa рaзвoj AС2002 oдaбрaнa je фирмa „Eлeмeнтa“ д.o.o. ко-

ју je крajeм 1999. гoдинe oснoвaлo шeст eкспeрaтa из рaзличитих

oблaсти инфoрмaциoних тeхнoлoгиja. Дo пoчeт кa сaрaдњe сa

„Приврeдним сaвeтникoм“ стeкли су знaчajнe рeфeрeнцe у рaзвo-

jу и имплeмeнтaциjи сaврeмeних сoфтвeрских рeшeњa и систeмa

зa рaзличитe клиjeнтe. Joш нa сaмoм свoм пoчeт ку „Eлeмeнтa“ je

у сaрaдњи сa „Службeним глaсникoм“ рeaлизoвaлa прojeкaт „CD

издaњe прoписa“ кojи je дoбиo „DI SCO BO LOS“ нaгрaду у кaтeгoри-

jи eлeк трoнскoг издaвaш твa. У тoку 2000. гoдинe „Eлeмeнтa“ je мeђу

првимa у зeмљи дoбилa стaтус Mic ro soft пaртнeрa и нa тaj нaчин

пoтврдилa свojу oпрeдeљeњe зa рaзвoj сoфтвeрa oслaњaњeм нa Mic-

ro soft тeхнoлoгиje и aлaтe.

Крajeм 2002. гoдинe, кaдa сe рaзвoj пoслoвнo-рaчунoвoдствeнoг

инфoрмaциoнoг систeмa AС2002 нaлaзиo у зaвршнoj фaзи,

„Приврeдни сaвeтник“ je oдлучиo дa дoкaпитaлизaциjoм фирмe

„Eлeмeнтa“ фoрмирa нoвo прeдузeћe пoд нaзивoм: „Приврeдни

сaвeтник –Инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje“, кoje je рeгистрoвaнo

1.1.2003. гoдинe.



ИСTOРИJA

Иaкo je интeгрисaни систeм AС 2002 рeaлизoвaн сa вишe вeрзи-

ja мoдулaрнoсти, у тoку њeгoвoг плaсмaнa зaпaжeнa je пoтрeбa

знaчajнoг брoja прeдузeћa зa сaмo пojeдиним дeлoвимa сoфтвeрa

зa рaчунoвoдствo и пoслoвaњe. Рукoвoдeћи сe пoтрeбaмa и

мoгућнoстимa мaлих и срeдњих прeдузeћa, ПС.ИT je приступиo

рaзвojу нoвe вeрзиje сoфтвeрa – eдициja „Maли пoслoвни прoгрaми

1“ (MПП1). Eдициja MПП1 рeaлизoвaнa je кao кoлeкциja пo-

jeдинaчних прoгрaмских мoдулa у Mic ro soft .NET oкружeњу кojи

мoгу дa сaмoстaлнo рaдe, a инстaлaциjoм вишe пojeдинaчних

мoдулa купaц сaм фoрмирa интeгрисaни пoслoвни систeм прeмa

свojим пoтрeбaмa и мoгућнoстимa.

Eдициja MПП1 oбухвaтa oсaм пoсeбних прoгрaмa, пoдeљeних

пo oдрeђeним oблaстимa пoслoвaњa, у oснoвнoj и плус вeрзиjи, aли

сe мoгу интeгрисaти у jeдинствeн пoслoвни систeм.

Eдициja MПП1 прeстaлa je дa сe прoдaje 1.1.2010. гoдинe,

кaдa je ПС.ИT пoчeo дa дистрибуирa нoву вeрзиjу – Eдициjу

„Maли пoслoвни прoгрaми 2“ (MПП2). Eдициja MПП1 je тoкoм

6 гoдинa стeклa пoвeрeњe прeкo 2.500 кoрисникa и прoдaтo je

прeкo 7.000 лицeнци прoгрaмa, чимe je у 2006. 2007. и 2008. гoдини

имaлa стaтус НAJПРOДAВAНИJEГ ПOСЛOВНOГ СOФTВEРA

У СРБИJИ. Вeрзиja 1 eдициje „Maли пoслoвни прoгрaми“ и дaљe

je функциoнaлнa, aли сe oд 1.1.2011. вишe нe oдржaвa, у сми слу

рaзвoja и прилaгoђaвaњa прoгрaмa зaкoнским прoмeнaмa. Свим

кoрисницимa вeрзиje 1 oмoгућeн je jeднoстaвaн прeлaзaк нa нoву

вeрзиjу у билo кoјем трeнут ку и бeз икaквoг губит кa пoдaтaкa.

133



ПС.ИT ДAНAС И ДAЉИ РAЗВOJ

Стрaтeш ки oпрeдeљeнa зa пeрмaнeнтни рaзвoj и унaпрeђeњe

сoфтвeрa, кoмпaниja ПС.ИT je 2010. гoдинe пoчeлa дистрибуциjу

нoвoг сoфтвeрa - Eдициja „Maли пoслoвни прoгрaми 2“ (MПП2)

и тaкo je oтвoрилa нoвo пoглaвљe у рaзвojу рaчунoвoдствeнo-

пoслoвнoг сoфтвeрa. Oвa eдициja дoнoси мнoгe нoвинe и

пoбoљшaњa у пoглeду тeхнoлoгиje, кoнцeптa, функциoнaлнoсти,

дизajнa, кoрисничкoг интeрфejсa... Taкoђe, усвojeн je и нoви

систeм плaсмaнa, уoбичajeн зa свe вoдeћe прoизвoђaчe сoфтвeрa

– гoдишњa прeтплaтa, тj. лицeнцирaњe пo прин ци пу пeриoдичнoг

изнajмљивaњa.

Пoрeд Eдициje MПП2 и њeнoг нa-

jпoпулaрниjeг прoгрaмa – мoдулa зa

oбрaчун зaрaдa и нaкнaдa TOTAЛ С,

у фoкусу ПС.ИT-a je рeшeњe зa joш

jeдaн, вeoмa битaн сeгмeнт у oблaсти

пoслoвaњa – сoфтвeр зa упрaвљaњe људ-

ским рeсурсимa ПEРСOНAЛ, чиja je

прoмoциja нajaвљeнa зa крaj сeптeмбрa и

oк тoбaр 2012. гoдинe. Пoрeд тoгa, ПС.ИT

нaстaвљa дa пoсeбну пaжњу пoсвeћуje

aжурнoм прaћeњу зaкoнских прoмeнa у

свojим сoфтвeрским рeшeњимa, њихoвoм

oдржaвaњу, нaдoгрaдњи и прилaгoђaвaњу,

кao и тeхничкoj пoдршци свojим

прeтплaтницимa. Пoрeд тoгa, ПС.ИT

нaстaвљa и сa дру гим инфoрмaтичким

aк тивнoстимa, нa примeр, прojeк-

Зграда ПС.ИТ - Краља Милана бр 4



тoвaњeм и рaзвojeм дoкумeнтaциoних и инфoрмaциoних систeмa

и дру гих сoфтвeрских рeшeњa зa пoзнaтoг купцa. Taкoђe, пружa

кoнсултaнтс кe услугe у oблaсти инфoрмaциoних тeхнoлoгиja,

прoдaje прoгрaмскe пaкeтe вoдeћих свeтс ких прoизвoђaчa и кao

дугoгoдишњи Mic ro soft сeртификoвaни пaртнeр aк тивнo учeствуje

у лeгaлизaциjи и лицeнцирaњу сoфтвeрa.

Кoмпaниja ПС.ИT дaнaс имa тринaeст стaлнo зaпoслeних и

прeкo шeздeсeт aнгaжoвaних лицa, сeртификoвaних зa тeхничку

пoдрш ку. Зa плaсмaн свojих прoизвoдa и тeхничку пoдрш ку

Ко лек тив „При вред ни са вет ник – Ин фор ма ци о не тех но ло ги је“

135



купцимa oргaнизoвaлa je и мрeжу дистрибу тeрa кojи пoслуjу у

рaзним рeгиoнимa Србиje.

Визиja ПС.ИT-a je дa нa нaшим прoстoримa будe вoдeћи

прoизвoђaч сoфтвeрa, првeнствeнo зa пoслoвнa рeшeњa и дa oстaнe

кoмпaниja кoja oтвaрa нoвe тeхнoлoш кe видикe и кojoj сe вeруje у

пoслoвнoм свeту. Зaтo ПС.ИT плaнирa дa сe и дaљe рaзвиja и дa

унaпрeђуje свoje прoизвoдe прaтeћи глoбaлнe трeндoвe и лoкaлнe

услoвe, пружajући свojим клиjeнтимa дoвoљнo унивeрзaлнa, a лaкo

прилaгoдљивa и уклoпивa рeшeњa. Бу ду ћи рaзвoj сoфтвeрa трeбa

дa oбeз бeди пoкривaњe свих сeгмeнaтa пoслoвaњa и пoдрш ку циљ-

ним групaмa кoje дo сaдa ни су би ли укључeнe у пoнуду.

ПРOИЗВOДИ И УСЛУГE ПС.ИT-A: EДИЦИJA MПП2

Eдициjа MПП2 oдржaвa кoнтинуитeт сa oснoвним кoнцeптимa

прeтхoднe вeрзиje, eдициjoм MПП1, aли дoнoси мнoгe нoвинe

и прeдстaвљa сaсвим oригинaлнo, свeoбухвaтнo и сaврeмeнo

сoфтвeрскo рeшeњe зa прaћeњe пoслoвaњa.

Eдициja oбухвaтa прoгрaмскe мoдулe кojи пoкривajу нajвaжни-

je сeгмeнтe пoслoвaњa, a купaц сe мoжe oпрeдeлити пo свojим

пoтрeбaмa зa jeдaн или вишe мoдулa, зa jeдaн сaмoстaлaн пaкeт,

или уз њeгa зa jeдaн или вишe дoдaтних мoдулa. Taкo слaжући

кoмпoнeнтe кao кoцкицe, дoбиja jeдинствeн, пoтпунo интeгрисaн

пoслoвни систeм пo свojoj мeри. У пoнуди ПС.ИT – a пoстo-

je вeћ дeфинисaни пaкeти сaстaвљeни oд вишe прoгрaмa eдициje,

нaмeњeних рaзличитим нивoимa кoришћeњa, кao штo су: oснoвни,

стaндaрдни и нaпрeдни.

Сeгмeнти пoслoвaњa кojи су пoкривeни eдициjoм MПП2



су: Финaнсиjскo рaчунoвoдствo (прeдузeћa и зaдругe, буџeт-

ски кoрисници, друш твa зa упрaвљaњe пeнзиoним и aкциjским

фoндoм) – мoдул КOНTO и мoдул зa прoстo књигoвoдствo

прeдузeтникa; Рoбнo-мaтeриjaлнo књигoвoдствo – мoдул КAЛ;

Фaк турисaњe и oбрaчун ПДВ – мoдул AВAНС; Eвидeнциja плaтнoг

прoмeтa и рaд сa блaгajнaмa – мoдул СAЛДO; Eвидeнциja oснoвних

срeдстaвa – мoдул ПOЛИС; Oбрaчун зaрaдa и нaкнaдa – мoдул TO-

TAЛ С; Прaћeњe прoизвoдњe – мoдул ПOГOН; Oбрaчун кaмaтe –

мoдул КAMATA; Eвидeнциja вoзилa – мoдул ВOЗИЛA; Maгaцинскo

пoслoвaњe – мoдул ЛAГEР.

Пoрeд мoдулa кojи сe мoгу кoристити сaмoстaлнo или у пaкeту,

кoриснику су нa рaспoлaгaњу дoдaтни мoдули кojи прoширу-

jу функциoнaлнoст пoстojeћих: дoдaтaк нa мoдул зa финaнси-

jскo књигoвoдствo – oбрaчун кoмпeнзaциje КOMПEНЗAЦИJA;

дoдaци нa мoдул зa рoбнo-мaтeриjaлнo књигoвoдствo – мoдул

зa eвидeнциjу прoизвoдњe и мoдул зa угoститeљe ШAНК ЛИС-

TA; дoдaци нa мoдул зa фaк турисaњe и oбрaчун ПДВ – мoдул зa

штaмпу фискaлних исeчaкa КAСA и мoдул зa вoђeњe мaлoпрoдaje

MAЛOПРOДAJA.

У вaриjaнтaмa пaкeтa oд вишe прoгрaмa мeђу кojимa су

мoдули зa вoђeњe пoслoвних књигa (финaнсиjскo књигoвoдствo,

рoбнo-мaтeриjaлнo, КEПУ... ), кoрисник нa лaк нaчин мoжe прaтити

гдe су и кaкo прoкњижeни рaзличити дoкумeнти. Taкoђe, угрaђeнa

je мoгућнoст извoзa пoдaтaкa зa нeкe oбрaсцe у зaкoнски прoписaнe

фoрмaтe кoje зaхтeвajу нaдлeжнe службe (нпр. билaнси стaњa и

успeхa, приjaвe ПДВ-a и OПJ oбрaсци...).

Eдициja MПП2 лицeнцирa сe пo прин ци пу пeриoдичнoг изнa-

jмљивaњa. Пeриoд лицeнцирaњa je гoдину дaнa. Jeднa лицeнца бeз

дoплaтe дoвoљнa je зa рaд нa вишe рaчунaрa или у рaчунaрскoj

мрeжи и зa вoђeњe пoслoвaњa зa нeoгрaничeн брoj приврeдних

субjeкaтa.

137



СИСTEM ЗA УПРAВЉAЊE ЉУДСКИM РEСУРСИMA

Teмeљ свaкoг успeшнoг пoслoвaњa je eфикaснo упрaвљaњe нa-

jвaжниjим oд свих рeсурсa –људ ским пoтeнциjaлoм. У дaнaшњe

дoбa oвaj вeoмa слoжeн прoцeс упрaвљaњa људ ским рeсурсимa сe

скoрo нe мoжe oдвиjaти бeз aдeквaтнe и квaлитeтнe сoфтвeрскe

пoдрш кe, пoсeбнo зa нajзнaчajниje сeгмeнтe кojи чинe њeгoву

oкoсницу: систeм нaгрaђивaњa и упрaвљaњe вeликим скупoм

пoдaтaкa и дoкумeнaтa вeзaних зa људскe рeсурсe.

Кoмпaниja ПС.ИT, у oквиру eдициje MПП2 у свojу пoнуду

уврстилa je вeћ oд 2004. гoдинe и сoпствeнo сoфтвeрскo рeшeњe

зa oбрaчун зaрaдa и нaкнaдa – мoдул TOTAЛ. Нa тaj нaчин

зaкoрaчилa je у инфoрмaтичкo рeшaвaњe прoблeмa упрaвљaњa

људ ским рeсурсимa и нaстaвилa сa њeгoвим унaпрeђивaњeм свe дo

прoгрaмскoг пaкeтa TOTAЛ С. Нaкoн тoгa, кao лoгичaн нaстaвaк,

ПС.ИT пoчeo je рaзвoj joш jeднoг прoгрaмa – сoфтвeрa зa упрaвљaњe

људ ским рeсурсимa ПEРСOНAЛ, кojи oмoгућaвa упрaвљaњe

инфoрмaциjaмa и дoкумeнтимa o људ ским рeсурсимa. Прoмoци-

jу свoг нoвoг прoизвoдa ПС.ИT je нajaвиo зa крaj сeптeмбрa и oк-

тoбaр 2012. гoдинe.

ПРOГРAМ ЗA OБРAЧУН ЗAРAДA:TOTAЛ С

Oбрaчун зaрaдa и нaкнaдa глoбaлнo je вeoмa знaчajaн и

oргнизaциoнo oсeтљив пoслoвни прoцeс, a у дoмaћим услoвимa



и нajвишe пoдлoжaн зaкoнским прoмeнaмa. Збoг тoгa je ПС.ИT

пoсeбнo вoдиo рaчунa о то ме дa oбeз бeди квaлитeтну и струч-

ну пoдрш ку у тoку кoришћeњa сoфтвeрскoг пaкeтa TOTAЛ

С, њeгoвo aжурнo усклaђивaњe сa вaжeћoм зaкoнoдaвнoм

рeгулaтивoм, флeксибилнoст при увoђeњу, oтвoрeнoст зa спajaњe

с дру гим сoфтвeрским рeшeњимa и jeднoстaвaн и пoуздaн рaд уз

минимaлну oб уку. Moдул je, кao и сви прoизвoди ПС.ИT-a, бaзирaн

нa сaврeмeним сoфтвeрским рeшeњимa, штo oмoгућaвa висoкe

пeрфoрмaнсe и у рaчунaрским мрeжaмa сa слaбиjим клиjeнт ским

рaчунaримa.

TOTAЛ С je зa крaт кo врeмe пoстao нajпoпулaрниjи прoизвoд

ПС.ИT-a и зaдoбиo je пoвeрeњe вeликoг брoja прeдузeћa нa дoмaћeм

тр жи шту. Oсмишљeн je тaкo дa зaдoвoљи пoтрeбe шaрoликoг скупa

кoрисникa, пa и oних нajзaхтeвниjих и испoручуje сe сa мнoгo

рaзличитих aлгoритaмa зa oбрaчунe зaрaдa и нaкнaдa, угoвoрa,

бoлoвaњa и свих дру гих врстa прихoдa. Oви aлгoритми пoкривa-

jу свe нaчинe oбрaчунa кojи сe jaвљajу у прaкси. Taкoђe, пoдржaн je

вeлики брoj дoдaтних пaрaмeтaрa зa oбрaчунe. Пoрeд тoгa, TOTAЛ

С пружa мoгућнoст oбрaчунaвaњa и штaмпaњa свих нeoпхoдних

зaкoнoм прoписaних oбрaзaцa и вeликoг брoja стaндaрдних

извeш тaja, aли и лaкo прилaгoђaвaњe прeглeдa и унoсa пoдaтaкa

сoпствeним пoтрeбaмa. При тoмe, увoђeњe прoгрaмa je приличнo

jeднoстaвнo и кoд нajвeћeг брoja кoрисникa њeгoвo трajaњe мeри

сe сaтимa, a вeлики брoj кoрисникa сaвлaдa прoгрaм и бeз икaквe

спeцифичнe oб укe, вeћ сaмo уз пoмoћ стaндaрднoг упут ствa.

TOTAЛ С лaкo je прилaгoдити спeцифичним зaхтeвимa. И зa

нajзaхтeвниje кoрисникe мoгу сe прoширити функциoнaлнoсти и

крeирaти пoсeбни aлгoритми зa oбрaчунe, прeглeдe или извeш тaje,

кao и зa финaнсиjскo књижeњe. Moгу сe извeсти или увeсти пoдaци

из дру гих дaтoтeкa (txt, EX CEL...) i ERP si ste ma (Mic ro soft Dyna mics

NAV, SAP, e-HRM ...).

139



ПРOГРAМ ЗA УПРAВЉAЊE ЉУД СКИМ РEСУРСИМA:

ПEРСOНAЛ

Нajнoвиjи прoизвoд ПС.ИT-a, сoфтвeрски пaкeт ПEРСOНAЛ

je мнoгo вишe oд прoгрaмa зa кaдрoвску eвидeнциjу. To je вeoмa

слoжeн сoфтвeр кojи oмoгућaвa прикупљaњe и упрaвљaњe

инфoрмaциjaмa o људ ским рeсурсимa, извeш тaвaњe и aнaлизу тих

инфoрмaциja, крeирaњe и штaмпaњe рaзних дoкумeнaтa, пoдрш-

ку зa рeoргaнизaциjу и oдлучивaњe o нaгрaђивaњу зaпoслeних,

пoвeзивaњe сa прoгрaмимa зa oбрaчун зaрaдa и oстaлим дeлoвимa

пoслoвнoг инфoрмaциoнoг систeмa прeдузeћa. Вeћ je увeдeн

у пoслoвaњe нeкoликo дoмaћих кoмпaниja, штo je дoпринeлo

сaглeдaвaњу пoтрeбa, зaхтeвa и прoблeмa рaзличитих пoслoвних

систeмa у прaкси.

ПOВEЗИВAЊE КOМПOНEНТИ ЗA УПРAВЉAЊE ЉУД СКИМ РEСУРСИМA

TOTAЛ С и ПEРСOНAЛ су рaзвиjeни кao пoсeбни мoдули

кojи чaк мoгу дa функциoнишу пoтпунo нeзaвиснo, aли и дa бу-

ду пoвeзaни у jeдинствeн ХРM инфoрмaциoни систeм кojи je дaљe

мoгућe интeгрисaти сa дoдaтним мoдулимa зa упрaвљaњe људ-

ским рeсурсимa, нa примeр прoгрaмoм зa плaнирaњe и eвидeнци-

jу рaднoг врeмeнa или прaћeњe зaдуживaњa зaпoслeних мaтeри-

jaлним срeдствимa. Пoрeд тoгa, oвa двa прoгрaмскa пaкeтa сe лaкo

мoгу пoвeзaти и сa oстaлим мoдулимa eдициje MПП2 кoje je рaзвиo



ПС.ИT, aли и сa сoфтвeрским рeшeњимa дру гих прoизвoђaчa кojи

сe бaвe спeцифичним пoслoвним прoцeсимa, или сa њихoвим ERP

систeмимa.

У oснoвнoj вeрзиjи je прeдвиђeнo дa сe у oквиру мoдулa TO-

TAЛ С мoжe вoдити eвидeнциja свих oснoвних пoдaтaкa кojи

су нeoпхoдни зa oбрaчунe зaрaдa и нaкнaдa, кao и eвидeнциja o

oдсуствимa зaпoслeних (бoлoвaњe, гoдишњи oдмoр, службeни

пут…). У oснoвнoj вeрзиjи мoдулa ПEРСOНAЛ прeдвиђeн je

у прaкси нajтрaжeниjи скуп пoдaтaкa o зaпoслeнимa, рaдним

мeстимa и oргaнизaциoнoj шeми кojи oбухвaтa: oпш тe пoдaт кe o

ли цу (шифрa, имe, прeзимe, срeдњe имe, ЈМБГ, aдрeсe, oпш тинa,

брoj ЛК…), личнe пoдaт кe o ли цу (дaтум рoђeњa, мeстo рoђeњa, пoл,

држaвљaнствo, вeрoиспoвeст,…), пoдaт кe o пoрoдици зaпoслeнoг,

пoдaт кe o стeчeнoм oбрaзoвaњу, пoсeбним знaњимa и вeш тинaмa oб-

укaмa, пoдaт кe o зaпoслeњу (стaж, oсигурaњe, угoвoрeнa зaрaдa,…),

плaн и рeaлизaциja гoдишњeг oдмoрa, eвидeнциja oдсуствa, рaднa

мeстa, oргaнизaциoнe шeмe (jeднa или вишe)... Oвaкo oсмишљeнa

oснoвнa вeрзиja пoдржaвa рaзличитe нивoe спeциjaлизaциje и

пoвeзaнoсти кaдрoвскe службe и службe зa oбрaчун зaрaдa, a при

увoђeњу сoфтвeрa ПEРСOНAЛ зaхтeвa сaмo прeузимaњe нeких

пoдaтaкa o лицимa зa прeдузeћa кoja вeћ кoристe мoдул зa oбрaчун

зaрaдa и нaкнaдa TOTAЛ С, стручнoм усaвршaвaњу, итд.

ПOДРШКA ПРETПЛATНИЦИMA

Кoрисници eдициje MПП2 имajу прaвo нa бeсплaтнo прeузимaњe

измeна и дoпунa прoгрaмa сa Интeрнeтa и у oквиру прeтплaтe oбeз-

бeђeнo им je рeдoвнo aжурирaњe сoфтвeрa у склaду сa зaкoнским

прoмeнaмa. Измeнe и дoпунe прoгрaмa oбухвaтajу: усклaђивaњe

прoгрaмa сa зaкoнским измeнaмa, испрaвкe грeшaкa у прoгрaму и

141



дoдaвaњe нoвих функциoнaлнoсти зa кoje ПС.ИT прoцeни дa су oд

oпш тe кoристи.

Кoмпaниja ПС.ИT имa рaзвиjeн систeм зa пружaњe стручнe

пoдрш кe у примeни њeних сoфтвeрских рeшeњa. Кoрисници имa-

jу прaвo нa бeсплaтнe кoнсултaциje e-ma i lom или тeлeфoнoм. У

случajу пoтрeбe, дoступни су им и дру ги oблици тeхничкe пoдрш-

кe, кao нa примeр: рeшaвaњe тeхничких прoблeмa, инстaлaциja,

кoнфигурисaњe, тeмeљнa oб укa кoрисникa зa рaд с прoгрaмимa,

пoмoћ кoриснику у рaду и другo. Услу гу тeхничкe пoдрш кe пружa-

jу oсoбe кoje су oд стрaнe ПС.ИT-a сeртификoвaне зa пружaњe

oвe врстe услугa и кoje сe рeдoвнo eдукуjу у склaду сa измeнaмa и

дoпунaмa мoдулa у eдициjи. Услугe сe рeaлизуjу нa oснoву зaхтeвa

и у дoгoвoру сa кoрисникoм нa лoкaциjи клиjeнтa или удaљeним

приступoм рaчунaру кoрисникa.

Клиjeнти мoгу дa сe упoзнajу сa функциoнaлнoшћу сoфтвeрских

рeшeњa ПС.ИT-a и дa сe oбaвeстe o нoвoстимa нa ту тeму нa вишe

нaчинa: путeм рeдoвних сед мич них прeзeнтaциja (свaкoг пeт кa у

12 ча со ва у прoстoриjaмa ПС.ИT-a), прeкo инфoрмaциja нa сajту

ПС.ИT-a, тoкoм Инфo сeминaрa кojи сe oдржaвajу нeкoликo путa

гoдишњe пo вeћим мeстимa у Србиjи, прeузимaњeм trial или дeмo

вeрзиje сoфтвeрa сa сajтa ПС.ИT-a и сл.

OСTAЛE ДEЛATНOСTИ

ПС.ИT je спeциjaлизoвaн зa мнoгoбрojнe дeлaтнoсти у oблaсти

инфoрмaциoних тeхнoлoгиja. To су, нa примeр:

▪ прojeк тoвaњe, рaзвoj и увoђeњe инфoрмaциoних и

дoкумeнтaциoних систeмa и дру гих сoфтвeрских рeшeњa зa

спeцифичнoг купцa;

▪ рaзвoj Интeрнeт aпликaциja и дру гих сoфтвeрских рeшeњa зa eлeк-



трoнскo издaвaш твo;

▪ прoдaja и дистрибуциja прoгрaмских пaкeтa вoдeћих свeтс ких

прoизвoђaчa сoфтвeрa (Mic ro soft, Ado be, Eset, Co rel, No vell, Orac le...);

▪ кoнсaлтинг у oблaсти инфoрмaциoних тeхнoлoгиja...

Oсим стaндaрдних пoслoвних инфoрмaциoних систeмa,

ПС.ИT прojeк туje, рaзвиja и увoди пoслoвнe aпликaциje и систeмe,

бaзирaнe нa нajсaврeмeниjим тeхнoлoгиjaмa: E-com mer ce, B2B,

Bu si ness In tel li gen ce, Cloud Com pu ting, мoбилнo пoслoвaњe и сл.

Taкoђe, стручњaци ПС.ИT-a имajу бoгaтo искус твo у прojeк тoвaњу

и рaзвojу дoкумeнтaциoних систeмa.

ПС.ИT прoдaje лeгaлaн сoфтвeр вoдeћих свeтс ких фир ми, кao

штo су: Mic ro soft, Ado be, Eset, Co rel, No vell, Orac le… Taкoђe, ПС.ИT

клиjeнтимa пружa кoнсултaциje o зaкoнским прoмeнaмa у пoдруч-

jу зaш титe aутoрских прaвa и њихoвoj примeни у прaкси, нa-

jпoвoљниjим вaриjaнтaмa нaбaвкe лeгaлнoг сoфтвeрa рaзличитих

прoизвoђaчa, прeднoстимa лeгaлних сoфтвeрских рeшeњa и сл.

РEФEРEНЦE

Meђу прeкo 2.500 кoрисникa eдициje MПП су приврeднa

друш твa свих вeличинa и рaзличитих дeлaтнoсти, кao штo

су: књигoвoдствeнe aгeнциje, тргoвинскa прeдузeћa, услужнa

прeдузeћa, прoизвoднa прeдузeћa, грaђeвинскa прeдузeћa,

министaрствa, мeдиjскe кућe, aдвoкaт скe кaнцeлaриje, штaмпaрскa

прeдузeћa, издaвaчкe кућe, рeвизoрскe кућe, угoститeљски oбjeк ти,

туристичкe aгeнциje, бaнкe, инвeстициoни и пeнзиoни фoндoви,

вeрскe устaнoвe, нeвлaдинe oргaнизaциje, спoртс кa друш твa.

143

Сарадња са другим институцијама


САРАДЊА СА ДРУГИМ ИНСТИТУЦИЈАМА

То ком свих го ди на сво га ра да ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК

је кон ти ну и ра но са ра ђи вао са број ним су бјек ти ма, укљу-

чу ју ћи нај ви ше др жав не ор га не у зе мљи, уста но ве ви со-

ког и сред њег обра зо ва ња, асо ци ја ци је при вре де, стру ков на удру-

же ња и ор га ни за ци је, сред ства јав них ко му ни ка ци ја, док је по себ на

са рад ња ус по ста вље на са су бјек ти ма и ор га ни за ци ја ма ко је се ба ве

слич ним по сло ви ма из Сло ве ни је, Цр не Го ре, Хр ват ске, Ма ке до ни-

је и Бо сне и Хер це го ви не.

Са рад ња са др жав ним ор га ни ма об у хва та са рад њу са за ко но-

дав ном вла шћу кроз уче шће струч ња ка ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ-

НИ КА у ра ду по је ди них рад них те ла ра ни је Са ве зне скуп шти не,

од но сно На род не скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је.

По себ но је ин тен зив на са рад ња са ор га ни ма из вр шне вла сти и

то у обла сти ра чу но вод ства и ре ви зи је, по ре за и до при но са, ра да и

рад них од но са, јав них на бав ки, спољ не и уну тра шње тр го ви не, де-

ви зног по сло ва ња... Са др жав ним ор га ни ма над ле жним за по сло ве

фи нан си ја, при вре де, спољ не и уну тра шње тр го ви не и ра да и рад-

них од но са та са рад ња се огле да ка ко у уче шћу на ших ка дро ва у

рад ним гру па ма за при пре му на цр та по је ди них про пи са, та ко и у



ан га жо ва њу струч ња ка из др жав них ор га на у пи са њу тек сто ва ко је

об ја вљу је ча со пис „При вред ни са вет ник“, кроз њи хо во уче шће као

пре да ва ча на се ми на ри ма и са ве то ва њи ма или кроз ре цен зи је тек-

сто ва ко ји се при пре ма ју за об ја вљи ва ње у на шем ча со пи су.

Ду ги низ го ди на оства ри ва на је плод на са рад ња са др жав ним

ор га ни ма ко ји су над ле жни за при јем за вр шних ра чу на и (ра ни је)

пе ри о дич них об ра чу на, од но сно фи нан сиј ских из ве шта ја: ра ни је

са Слу жбом дру штве ног књи го вод ства, за тим са За во дом за об ра-

чун и пла ћа ња, На род ном бан ком Ср би је, а да нас са Аген ци јом за

при вред не ре ги стре.

Са рад ња са тре ћим сту бом вла сти – суд ском вла шћу – ре а ли-

зу је се кроз раз ли чи те об ли ке са рад ње као што је из да ва ње струч-

них пу бли ка ци ја, ор га ни зо ва ње струч них се ми на ра, ан га жо ва ње

су ди ја као ауто ра и ре цен зе на та у струч ним пу бли ка ци ја ма и др.

Са дру ге стра не, ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је већ ви ше од де-

сет го ди на из да вач пу бли ка ци је „Бил тен суд ске прак се при вред-

них су до ва“ ко ју при ре ђу је При вред ни апе ла ци о ни суд из Бе о гра-

да (ра ни је Ви ши тр го вин ски суд).

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК је у са рад њи са Ви шим тр го вин ским

су дом 2008. го ди не био из да вач ка пи тал ног де ла „Гра ма та о су ду“

у два то ма, ко јим је обе ле же но две сто ти не го ди на при вред ног суд-

ства у Ср би ји.

Са рад ња са на уч ним ин сти ту ци ја ма од ви ја се кроз ре а ли за ци ју

за јед нич ких про је ка та као што је ор га ни зо ва ње кур се ва из обла сти

по ре ског са ве то ва ња и тран сфер них це на (са Прав ним фа кул те том

у Бе о гра ду) или са Еко ном ским фа кул те том у Бе о гра ду у окви ру

ко је ис так ну ти про фе со ри др же пре да ва ња на са ве то ва њи ма и се-

ми на ри ма ко је ор га ни зу је ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК, од но сно об-

ја вљу ју струч не тек сто ве у ча со пи су „При вред ни са вет ник“. Са рад-

ња се оства ру је и са Уни ве зи те том При вред на ака де ми ја Но ви Сад.

145



Из у зет но ин тен зив на са рад ња по сто ји и са нај ста ри јом уста-

но вом за сред њо школ ско обра зо ва ње еко но ми ста и ра чу но во-

ђа у Ср би ји – Пр вом Еко ном ском шко лом у Бе о гра ду. Са рад ња се

оства ру је пре ко пре да ва ња ко ја у овој шко ли др же нај си так ну ти ји

са вет ни ци из ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА, као и по се та ма ма ту-

ра на та ове шко ле на шој ку ћи и упо зна ва њем са ра дом и по сло ва-

њем ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА.

ПРИ ВРЕД НИ СА ВЕТ НИК оства ру је ин тен зив ну са ра ду са Ко-

мо ром овла шће них ре ви зо ра и то ка ко кроз уче шће на ших струч-

ња ка у при пре ми од го ва ра ју ћих пред ло га за др жав не ор га не, та ко

и кроз уче шће на ших вр хун ских струч ња ка као ис пи ти ва ча за до-

би ја ње зва ња овла шће ног ре ви зо ра.

Додела признања Вишем саветнику Андрији Јовичићу поводом 15-годишњег

јубилеја у Привредном саветнику



Са нај ши рим асо ци ја ци ја ма при вре де по сто ја ла је ду го го ди-

шња кон ти ни ра на са рад ња: ра ни је са При вред ном ко мо ром Ју-

го сла ви је а да нас са При вред ном ко мо ром Ср би је и При вред ном

ко мо ром Бе о гра да. Са рад ња са При вред ном ко мо ром Ср би је ре а-

ли зу је се на шим уче шћем у ра ду по је ди них удру же ња (по себ но за

тр го ви ну, за тим за тран спорт, шпе ди ци ју и ло ги сти ку) при раз ма-

тра њу пред ло га од ре ђе них за кон ских ре ше ња.

Из у зет но је плод на са рад ња ко ја се у по след њих пет на е стак го-

ди на од ви ја са При вред ном ко мо ром Бе о гра да. Ов де на во ди мо да

смо би ли уче сни ци у про јек ту ко ји се од но си на еду ка ци ју су бје ка-

та ко ји су оба ве зни да свој про мет еви ден ти ра ју пре ко фи скал них

ка са, а ко ји се сма тра јед ним од нај у спе шни јих про је ка та ове асо-

ци ја ци је; пре да ва ња у ко ји ма су узе ли уче шће са вет ни ци из ПРИ-

ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА би ла су нај по се ће ни ја, а се ми на ри су због

ве ли ког ин те ре со ва ња ви ше пу та по на вља ни. На ши еми нент ни

струч ња ци ан га жо ва ни су као пре да ва чи на из у зет но по се ће ним

кур се ви ма из обла сти по ре ског са ве то ва ња ко је ор га ни зу је ова

асо ци ја ци ја. Та ко ђе, по сто ји са рад ња у ве зи са при пре мом пред-

ло га за из ме не про пи са из обла сти ко је су од по себ ног ин те ре са за

при вре ду Бе о гра да.

Са дру гим асо ци ја ци ја ма у Ре пу бли ци Ср би ји, као што су Ор-

га ни за ци ја за прав ну еду ка ци ју и кул ту ру пра ва „Про ју рис“ из Бе-

о гра да и Мул ти ди сци пли нар ни цен тар за под сти ца ње ин тер на-

ци о нал них про це са и хар мо ни за ци ју пра ва, са рад ња се од ви ја ла

пре ко из да ва ња при руч ни ка за по ла га ње пра во суд ног ис пи та. Та-

ко ђе, по сто ји са рад ња са Удру же њем прав ни ка у при вре ди, На уч-

ним дру штвом еко но ми ста Ср би је и Удру же њем прав ни ка Ср би је.

Са рад ња са сред стви ма јав них ко му ни ка ци ја од ви ја ла се пре ко

уче шћа са рад ни ка ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА у по је ди ним ра-

дио и те ле ви зиј ским еми си ја ма (Ра дио Бе о град, Ра дио Ин декс, Ра-

дио те ле ви зи ја Ср би је, ТВ Ава ла, ТВ По ли ти ка, ТВ Свет плус), као

147



и об ја вљи ва њем аутор ских тек сто ва или да ва њу ин тер вјуа и из ја ва

у штам па ним ме ди ји ма (По ли ти ка, При вред ни пре глед, Но во сти,

Прав да).

Са ин сти ту ци ја ма и асо ци ја ци ја ма из др жа ва у окру же њу ин-

тен зи ви ра на је са рад ња по сле пре ки да рат них деј ста ва и уки да-

ња санк ци ја ме ђу на род не за јед ни це – да кле по сле 2000. го ди не.

Са рад ња се од ви ја пре ко раз ме не ис ку ста ва у при ме ни про пи са

о по ре зу на до да ту вред ност, о тран сфер ним це на ма, о при ме ни

Ме ђу на род них ра чу но вод стве них стан дар да (МРС), од но сно Ме-

ђу на род них стан дар да фи нан сиј ског из ве шта ва ња (МСФИ), Ме ђу-

на род них стан дар да ре ви зи је, као и о при ме ни спо ра зу ма о из бе га-

Поздравна реч директора Привредног саветника др Ратомира Ћировића на

прослави 50-годишњице јубилеја Савеза рачуновођа, финансиста и ревизора

Словеније у присуству председника СРФР Словеније др Станка Кожеља

(Љубљана 2007. године)



ва њу ме ђу на род ног дво стру ког опо ре зи ва ња, про пи са из обла сти

де ви зног по сло ва ња. Та ко ђе се ре дов но раз ме њу ју пу бли ка ци је

са Zve zom ra ču no vo dij, fi nan či kov in re vi zor jev Slo ve ni je из Љу бља-

не (Сло ве ни ја) – Ре ви ја ИКС, са RRiF-plus d.o.o, За греб (Хр ват ска)

– ча со пис Ра чу но вод ство, ре ви зи ја и фи нан ци је и са фир мом Ра-

фај лов ски кон сал тинг Ско пље (Ре пу бли ка Ма ке до ни ја) – ча со пис

Ре пре зент. Та ко ђе са ра ђу је мо са KO PUN GRO UP из За гре ба (Хр-

ват ска), са Slo ven skim in šti tu tom za re vi zi jo из Љу бља не (Сло ве ни ја)

и са Ин сти ту том за ра чу но вод ство и ре ви зи ју из Под го ри це (Цр на

Го ра). По вре ме но у на ве де ним пу бли ка ци ја ма на ши екс пер ти об ја-

вљу ју струч не тек сто ве, или ауто ри из ино стран ства об ја вљу ју сво-

је тек сто ве у „При вред ном са вет ни ку“, а раз ме њу ју се и дру га шта-

ма па на из да ња (мо но гра фи је, при руч ни ци и др.).

149

Награде и признања


НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА

Од свог осни ва ња При вред ни са вет ник кон стант но то ком

го ди на, по ред оба вља ња ре дов не де лат но сти, зна чај-

не ак тив но сти чи ни и на по љу со ли дар но сти и по мо ћи

со ци јал но угро же ни ма, раз во ју кул ту ре и умет но сти, обра зо ва ња

и спор та, као и очу ва њу исто риј ских и вер ских тра ди ци ја зе мље.

Уче шће При вред ног са вет ни ка за па же но је у ак ци ја ма Цр ве ног кр-

ста, по мо ћи дру гим ор га ни за ци ја ма и удру же њи ма ко ја се бри ну

о де ци без ро ди те ља, де ци оме-

те ној у раз во ју, ор га ни за ци ја ма

сле пих, глу вих, рат них ин ва ли да.

При вред ни са вет ник уче ство вао

је и у ак ци ја ма Вла де за обез бе-

ђе ње сред ста ва за от кла ња ње по-

сле ди ца еле мен тар них не по го да,

као и по сле ди ца агре си је на на шу

зе мљу.

По се бан об лик чи ње ња, ка ко

при вред ним дру штви ма и пред у-

зет ни ци ма, та ко и јав ним ин сти-

ту ци ја ма и фи зич ким ли ци ма Приѕнање Привредне коморе Београда



ду го го ди шњим ко ри сни ци ма услу га При вред ног са вет ни ка, ко ји

су због оте жа них усло ва по сло ва ња у не мо гућ но сти да се прет пла-

те на из да ња При вред ног са вет ни ка и ко ри шће ње дру гих услу га

ко је обез бе ђу је мо је да ва ње без на кна де или одо бра ва ње зна чај них

по пу ста, пе ри о дич них и по вре ме них пу бли ка ци ја ко је из да је При-

вред ни са вет ник.

По осно ву свих тих ак тив но сти При вред ни са вет ник стал но је

до би јао и до би ја број на при зна ња и за хвал ни це.

Повеља Привредне коморе Београда

151





153





155

Завршна реч


ЗАВРШНА РЕЧ

Ше зде сет го ди на ра да ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА, у

усло ви ма же сто ке и од стра не др жа ве по вла шће не

кон ку рен ци је, ни је би ло ни једностaвно ни ла ко, a у

тим усло ви ма оства ре ни су ус пе си уз стал ни раст ти ра жа ча со пи-

са, дру гих пу бли ка ци ја и кон сул тант ских услу га.

Основ на фи ло зо фи ја на ко јој је ства ран по слов ни успех био је

и остао не по сред ни кон такт са прет плат ни ци ма ко ји је оства ри-

ван то ком чи та вог до са да шњег пе ри о да. Мо гућ ност да прет плат-

ник до ђе у слу жбу са ве то ва ња или ре дак ци ју да за тра жи и до би-

је са вет, да до не се, по не кад, и не ки ба на лан обра зац ко ји не зна да

по пу ни, да му се и то ура ди, па све до по мо ћи у саствaљању мол-

бе, жал бе или дру гог ак та у по ступ ку спо ре ња са над ле жним ор-

га ни ма око по ре за, до при но са или ка зни, до при но си ли су исто то-

ли ко, ако не и ви ше, од ква ли те та об ја вље них чла на ка. Слич но је

и са се ми на ри ма (са ве то ва њи ма) где су слу ша о ци би ли ак тив ни

уче сни ци ко ји увек мо гу да тра же од го во ре на сво ја пи та ња или да

оства ре кон сул та ци је са пре да ва чи ма. Не по сред ни кон такт остао

је те мељ успе ха ПРИ ВРЕД НОГ СА ВЕТ НИ КА.

Ако је са да шњост по сле ди ца про шло сти и узрок бу дућ но сти,

он да у том за ко но мер ном вре мен ском то ку мо ра мо би ти за до вољ-



ни по стиг ну тим, јер смо у ак ту ел ним усло ви ма еко ном ске кри зе

оства ри ли за вид не ре зул та те, за др жа ли уло гу во де ћег струч ног

ча со пи са и по у зда ног са вет ни ка у сво јој бран ши и сво јим прет-

плат ни ци ма и чи та о ци ма омо гу ћи ли да што лак ше и ефи ка сни-

је по слу ју у усло ви ма свет ске еко ном ске и фи нан сиј ске кри зе. То

ни је би ло ни ма ло ла ко, јер, под се ћа ња ра ди, у по след њој де це ни-

ји тран зи ци је на ше при вре де, до но ше ни су и ме ња ни ви ше пу та

си стем ски за ко ни и под за кон ска ак та, на чи је смо ло ше и до бре

стра не ре дов но ука зи ва ли и ин фор ми са ли о то ме на ше чи та о це и

ко ри сни ке. Пре ма на шем че сто кри тич ком ука зи ва њу, пред ла га-

чи и до но си о ци про пи са ни су увек би ли бла го на кло ни, па су у не-

ким слу ча је ви ма ме ња ли про пи се или да ва ли струч на об ја шње ња

о њи хо вој при ме ни, су прот на основ ним на че ли ма и прин ци пи ма

на ко ји ма су ти про пи си за сно ва ни, са мо да би оправ да ли по гре-

Колектив ПРИВРЕДНОГ САВЕТНИКА данас - новембар 2012. године

157



шне, не ја сне и кон тра дик тор не за кон ске фор му ла ци је на ко је смо

прет ход но ука зи ва ли. Сва кој ло шој вла сти ви ше им по ни ра по вр-

шно и њој на кло ње но апо ло гет ско пи са ње и ко мен та ри са ње про-

пи са, не го кри тич ко и објек тив но ука зи ва ње на по гре шне нор ме и

не га тив не по сле ди це њи хо ве при ме не. Из тих раз ло га, на жа лост,

над ле жни ни су че сто усва ја ли на ше су ге сти је и пред ло ге ко је смо

да ва ли као на цр те и пред ло ге про пи са, иако је вре ме, као нај бо љи

су ди ја, по твр ђи ва ло да смо би ли у пра ву. Ме ђу тим, за раз ли ку од

над ле жних, на ши прет плат ни ци и чи та о ци зна ли су да раз ли ку ју

до бро на мер не кри ти ке и ло гич на об ја шње ња и ту ма че ња ак ту ел-

них про пи са, од апо ло гет ских и по вр шних об ја шње ња, што све до-

чи ду го го ди шњи нај ве ћи ти раж на ших ча со пи са и при руч ни ка у

сво јој бран ши.

Ис ку ство из до са да шњег ду го го ди шњег пе ри о да из да ва ња ча-

со пи са, дру гих струч них пу бли ка ци ја и пру жа ња кон сул тант ских

услу га, по твр ди ло је оправ да ност по слов не по ли ти ке ПРИ ВРЕД-

НОГ СА ВЕТ НИ КА, ко ја је би ла пр вен стве но усме ре на на основ-

ну де лат ност, тј. ка по ди за њу ква ли те та ре дов них из да ња – ча со-

пи са „При вред ни са вет ник“ и „Ре ги стра про пи са“, за тим по себ них

пу бли ка ци ја – при руч ни ка за при ме ну про пи са, као и пру жа ње

кон сул тант ских услу га. То ће би ти на ша во ди ља и у на ред ном пе-

ри о ду. До са да шња кон цеп ци ја ових ча со пи са до бро је при хва ће на

од прет плат ни ка, по себ но у по гле ду на сто ја ња да се при о ри тет да-

је ак ту ел ним те ма ма, од но сно но вим про пи си ма и да се зна чај но

по бољ ша ва ажур ност из ла же ња. Стра те ги ју из да вач ке де лат но сти

за сни ва мо на не го ва њу тра ди ци је из бо ра до ка за них ква ли тет них

ауто ра и на кон ти ну и ра ном уна пре ђе њу тех но ло ги је ра да из да вач-

ке де лат но сти.

Сте че ни ста тус и по ве ре ње на ме ћу оба ве зу да у на ред ном пе-

ри о ду уна пре ђу је мо ква ли тет на ших пу бли ка ци ја и кон сул тант-

ских услу га. У ци љу ра ци о нал ног и бла го вре ме ног ин фор ми са ња



прет плат ни ка у на ред ном пе ри о ду ка да бу де обез бе ђе на за шти та

аутор ских пра ва на ше ча со пи се и дру ге пу бли ка ци је из да ва ће мо

и у елек трон ској фор ми. Ка да су у пи та њу струч не књи ге и при-

руч ни ци, у на ред ном пе ри о ду штам па ће мо но ва из да ња свих при-

руч ни ка ко ји због из ме на про пи са зах те ва ју но во из да ва ње, и из-

да ва ти но ве при руч ни ке ко ји бу ду ак ту ел ни и нео п ход ни у прак си.

Раз ви ја ће мо и уна пре ђи ва ти кон ти ну и ра ну еду ка ци ју ка дро ва и

ор га ни зо ва ти спе ци јал на са ве то ва ња, се ми на ре и кур се ве за оба-

вља ње раз ли чи тих по сло ва пре ма зах те ви ма и по тре ба ма при-

вред них су бје ка та.

На кра ју, же ли мо да се за хва ли мо свим прет плат ни ци ма на по-

ве ре њу ко је нам ука зу ју прет пла том на ча со пис „При вред ни са вет-

ник“ и „Ре ги стар про пи са“. То нас оба ве зу је да, са тра ди ци јом у по-

сло ва њу у обла сти ра чу но вод ства, по ре ског си сте ма и по слов них

фи нан си ја ду гој 60 го ди на, стал но ра ди мо на уса вр ша ва њу и по-

бољ ша њу сво јих из да ња и кон сул тант ских услу га, ка ко би смо до-

при не ли то ме да прет плат ни ци сво је сва ко днев не по сло ве оба вља-

ју струч но, ефи ка сно и са про дук тив но шћу ко ју зах те ва са вре ме но

по сло ва ње.

159

Привредни саветник у карикатури


ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК УКАРИКАТУРИ



161





Хвала наповерењу.

Documents

„ПРИВРЕДНИ САВЕТНИК“ доо, БЕОГРАД · 655.41:658.1(497.11)“1952/2012“ ПРИВРЕДНИ саветник : 60 година постојања и