Embed Size (px)
Citation preview
broj 40 - decembar 2010.god godina - XVIIGGiimmnnaazziijj
aallaacc
☺GGiimmnnaazzii
jjaallaacc
List u~enika i profesora Gimnazije Kosovska MitrovicaList u~enika i profesora Gimnazije Kosovska Mitrovica
- 2 -
UMESTO UVODA
Da mi je neko pri~ao da }e i posle 17 godina i daqe
postojati i izlaziti "Gimnazijalac" rakao bih mu:
"Ala ... ". Ne, naravno da mu ne bih rekao.
Da mi je neko pri~ao da }e iza}i i 40-ti broj
"Gimnazijalca" rekao bih mu: "Ala .... " Ne naravno da mu
ne bih rekao.
Da mi je neko pri~ao da }e u 2009. i 2010. godini
te`e biti izdati "Gimnazijalac", nego u godinama
najve}e ekonomske krize, 1993. i 1994. godine, rekao bih mu:
"Ala la`e{". Da, to bih mu rekao. I pogre{io bih.
Debelo.
Kad smo po~iwali, pre 17 godina, inflacija je bila
ve}a i od King-konga i od Godzile. Ni ^ak Noris joj nije
mogao ni{ta. Svega je bilo samo u tragovima. Svega osim
nula. Wih je bilo u izobiqu.
Papir za {tampawe kam~ili smo od prijateqa, na
li~ni obraz. Ribone {ili od traka pisa}ih ma{ina. Ali
izdavali "Gimnazijalac". Redovno.
Znate li neki {kolski list koji izlazi neprekid-
no 17 godina? Znate li neki {kolski list koji je
do`iveo 40 brojeva? Ne znate, verovatno, a i da znate
stali bi na prste jedne ruke.
Kao {to vidite mi jesmo tu. Na toj ruci. Trajemo
i verujemo da smo kao vino. Naravno, ne ono ukislo, ve}
istinito i plemenito. Trajemo i nadamo se da }emo tra-
jati i daqe, jer imamo kome i {ta da ka`emo.
Iako je i danas nula u izobiqu. Ali ne na nov~ani-
cama.
profesorica stu~no zakqu~uje:
Ako se mozak ne napaja
kiseonikom deset minuta, nasta-
ju debili.
Recepcija u Italiju: Profesori i u~enici neprestano postavqa-
ju pitawa. Holom odjekuje: "We don't understand you!" Dolazidirektorica i ka`e: " Oni ne razumeju srpski!"
Profesorica: Meduze vr{e oplodwu u vodi.
U~enica: Zamisli pliva{ i oplodi te meduza.
Profesor je zamolio: Da nema neko mo`da, kojim slu~ajem
drvenu, tj. obi~nu olovku?
Na ~asu francuskog jezika:
U~enik: Profesorice, izvinite {to kasnim , ~ekali
smo druga.
Profesorica : Ce n'est pas ma problem.U~nik: ^ekao sam druga, izvinite!
Profesorica: Je n'comprends pas!U~enik: !?
Profesorica: Je ne comprends pas! - Ne razumem te!U~enik: (glasno odvajaju}e re~i na slogove):
^E-KA-O SAM DRU-GA!!!
Na ~asu fizi~kog, profesor je upo-
zoravao: Ovo je kolektivna gre{ka
svakog pojedinca.
U~enik odlazi iz {kole, sa drugog ~asa, navodno za Beograd.
Posle par sati zove druga, raspituje se {ta je bilo u {koli.
Drugi u~enik: Ni{ta. Gde si ti?
Prvi u~enik: U Beogradu sam.
Drugi u~enik: Kako zove{ sa fiksnog telefona? (vidi da je
pozivni 028)
Prvi u~enik: Pa. . . poneo sam ga!
Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Mihajlovi}
tira`: 300 primeraka
Izdaje i {tampa:Gimnazija, Kosovska Mitrovica- 27-
- 26-
1.Ka`e Tawa: "Sawa i ja
imamo istog oca i majku."
Sawa: "Ro|ene smo istog
dana, iste godine. "
Tawa: "Nismo bliznakiwe."
[ta su Tawa i Sawa?
6. Nastavi niz slova:
V, D, E, Z, J, . . .
3.Izbaci uqeza: selo,
dete, vrelo, zvono
4. U kom slu~aju je dva
puta dva jednako pet?
2. Nastavi niz:
4, 12, 3, 1/4, 1/12, 1/3, . . .
5. Napi{i isti kraj prve i
po~etak druge re~i:
TRI _ _ _ DO
DVE _ _ _ WE
IMATE LIIMATE LI
KEFALO?KEFALO?
IMATE LI KEFALO?
7. Napi{i dva nedosta-
ju}a broja u tablicu na
odgovaraju}a mesta:8.Izbaci uqeza:
ITAVAPS
ITAVEP
ITAVRH
ITAVILP
K V I Z1. U kom gradu se nalazi most o kojem pi{e Ivo Andri} ukwizi "Na Drini }uprija"?2. [ta je bifurkacija?3. Koincidencija ili . . .?4. Od kojih reka nastaje reka Sava?5. Ko je autor Prvog srpskog re~nika?6. Koja je jedinica za snagu?7. [ta je pedikir?8. Da li sfera ima zapreminu?9. Koji su to X i Y hromozomi?10. [ta je "xabulani"?11. Koji na{ slikar je naslikao poznatu sliku "SeobaSrba"?12. Kako se prezivao car Lazar?13. [ta su partikule?14. [ta je BitDefender?15."Veni, vidi, vici" je izgovorio. . .?
Odgovori:;1. U Vi{egradu; 2. Razdvajawe reke u dva toka; 3. Podudarawe, pok-lapawe; 4.Save Dolinke i Save Bohiwke; 5. Vuk Stefanovi}Karaxi}; 6. Vat W; 7. Tretman za negu stopala; 8. Nema; 9.Polni hromozomi; 10. Lopta ovogodi{weg svetskog prvenstva ufudbalu; 11. Paja Jovanovi}; 12. Hrebeqanovi}; 13. Re~ce u srp-skom jeziku; 14. Antivirus program; 15. Gaj Julije Cezar .
Od 13 do 15 poena: ^estitamo. Pravi si gimnazijalac.
Od 9 do 12 poena: Dobro je. Bi}e od tebe ne{to.
Od 5 do 8 poena: Jo{ uvek ima {anse za tebe, ali mora{ da
radi{ vi{e.
Ispod 5 poe na : Mewaj {kolu. Gimnazija nije za tebe!
NEZNAM
G M A I A AI Z LN J C
KKVVIIZZ
- 3 -
1 2 ?
5 1 2
2 5 ?
-25 -
II nn tt ee rr vv jj uui z m i{ q e n iGimnazijalac: Bonjour. Merci {to ste pristali da date intervju.Prof. Dragan: Nema na ~emu. Vidim govorite francuski, tj. bar deli-mi~no. Kombinujete ga sa srpskim.Gimnazijalac: Trudimo se profesore. A ima i sli~nosti sa na{imjezikom jel tako? Prof. Dragan: Pa ne bih se ba{ slo`io, iako mi za~as napravimosli~nost. Na primer za l pluet (pada ki{a) mi prevedemo il pada il nepada. Ili ka`emo Al pqu{ti. Ili Je t'aime (volim te) prevodim`elim te. Snala`qiv smo narod. Gimnazijalac: Ka`u da je francuski najlep{i jezik. Prof. Dragan: Jeste, mada je lepota relativna stvar. Pitajteu~enike prvog razreda , pa u~enike ~etvrtog razreda. Vide}ete da jelepota prolazna. Mada jeste pevqiv. ^esto po~iwe sa LA. ^uli ste zafrancuske {ansone?Gimnazijalac: Da profesore, i za francuski hleb, pa za francuskipoqubac. za francuski le`aj i tako.Prof. Dragan: Vi odmah prizemqite stvari. A francuski je takoromanti~an.Gimnazijalac: [alimo se profesore. Po malo. Dobili ste stare{instvoove godine?Prof. Dragan: Jesam. Vaqda sam dovoqno ostario pa dobihstare{instvo. A i idemo ka evropi pa ovi evropski jezici...Gimnazijalac: Pa kako vam se ~ine prvaci?Prof. Dragan: Tres Bonne. Posebno naravno prvo jedan.Gimnazijalac: Zna~i oni su najvi{e tres tres!?Prof. Dragan: Bi}e wima tres tres samo ako ne slu{aju.Gimnazijalac: Nego ~ijemo da ste postali ~lan [kolskog odbora, pamo`ete li u~initi ne{to po pitawu zatvarawa vrata u~enicima?Prof. Dragan: [kolski odbor tu nema ingerencije.Gimnazijalac: Nego?Prof. Dragan: Pa nadle`an je za zatvarawe vrata profesorima.Gimnazijalac: Ali ni tu ne ~inite ni{taProf. Dragan: A ho}emo, ho}emo, predlo`i}u da otvorimo jo{ jednavrata sa druge strane, da tu ~ekaju profesori - nema smisla da ~ekajuzajedno sa u~enicima.
Gimnazijalac: I na kraju imate li ne{to da izjavite povodom 40 broja
na{eg lista?Prof. Dragan: [to biste vi rekli, imam puna L’ amore za va{ list
Gimnazijalac: Hvala Vam puno i Au revoir.- 4 -
SMS RE^NIK(‘}{‘)
:-))) Stvarno sam sre}an
:# Nikom ni re~i
:-# Moja su usta zape~a}ena
:-( ) Imam toliko toga da
ti ka`em
:-0 Zapawen sam
:-T Zna{ {ta mislim o tome
:-w Pri~am previ{e
:x Nikom ni re~i
>:-( Jako sam qut
:’0 JAO, mnogo boli
:-< Prevaren sam
:-| Nisam sasvim zadovoqan
:*)? Malo si popio?
:-?!? Kako mo`e{ da izjavi{
tako ne{to
#:-/ Ni na {ta ne li~im, grrr
(:-o)! U poverewu
|-I Boqe da ne ynam
I-# Ni{ta video, ni{ta ~uo
I-( Pao mi je mrak na o~i
I-@! Sad sam stvarno poludeo
!!! Sada ili nikada
<x> Nemam sre}e
() Bez komentara
_! Bilo je dosta
“ ” To je tra~, nije istina
A: Akcija, imam plan
E?? [ta se lo`ii{
BT! Budi ta~an
DKM Do|i kod mene
GS? Gde si?
KIG? Kada i gde?
NDK Nemoj da kasni{
Pop Po podne
P` Po`uri?
S` Sti`em
VIM Vreme i mesto?
SNV Sti`ete({) na vreme
^S ^ujemo se
IQ? Razmisli dvaput
GSP Gledam svoja posla
MNM Misli na mene
NBP Neka ti je Bog u pomo}i
Ss! Se}a{ se?
XOXOXO Puno poq. i yagrq
Obbo Obo`avam te
:^D Strava. Svi|a mi se!
:^U Bo`e pomozi!
:^Y Obrati}u se nekom drugom
=^) Sve ya tebe
- 5 -- 24 -
KKAAKKOO SE KKAA@@EE??Draga Gospo|ice Sawa,
Ako se zapitkuje{ za{to te tako nazivam odma da ti ka`em
da sam jako quta na tebe. Od malena smo se dru`ile, pa nisam nikad
mislila da }e{ uraditi ono {to si uradila. Mogla sam ruku otse}i
da ti ne}e{ po odelewu pronositi neistine o meni. Kada su mi
pri~ali {ta si sve radila na Milicinom ro|endanu, mislila sam
la`u du{mani, samo bih da nas zavade. Ali, kad sam danas ujutro, na
svoje u{i ~ula kako me ogovara{, svatila sam da kakva si.
Pa {ta ako sam mislila da je Jok{ir u Turskoj? To je zbog
onog jok. A i zna{ da imam kasno palewe. Uostalom i ti si mis-
lila da je Bu{manin simpatizer Bu{a pa ti se ja nisam izcepala
od smeha. Sedela sam mirno, kao onaj indijanac, Bik koji sedi, i
~ekala da se drugi is`ive. Malo je hvalilo da i ja prsnem u smeh, ali
sam izdr`ala. Zato mi je lice i bilo bledo-`uto.
A ti si se, kada su drugi pri~ali o meni, izcepala od smeha.
Znam da }e{ sada i}i zamnom i obja{wavati mi kako je to samo
{ala. Ve} sad ~ujem tvoje podpetice kako odjekuju iza mene. Ali xabe.
Sve sam ti ovo rekla na iskap, u jednom dahu.
Vaqda }e{ izvu}i pouke iz ovoga, pa i ako nije ba{ sve gra-
mati~ki ispravno su{tinski jeste, te ga nemoj po cepati mo`e ti
koristiti.
Tawa.
Gospo|ice - gospo|ice; zapitkuje{ - pita{; odma - odmah; od malena -
odmalena; otse}i - odse}i; odelewu - odeqewu; Milicinom - Mili~inom;
bih - bi;danas ujutru - jutros;na svoje u{i - svojim u{ima;svatila-shvatila;
Jok{ir- Jork{ir;palewe - paqewe;Bu{manin - Bu{man; izcepala - iscepala;
Bik koji sedi-Bik Koji Sedi;is`ive-i`ive;hvalilo-falilo;prsnem- prasnem;
bledo-`uto - bledo`uto; izcepala - iscepala; i}i zamnom - i}i za mnom;
podpetice- potpetice;na iskap - naiskap; i ako - iako; po cepati - pocepati.
PAZI !MIWA FOTOGRAFI[E
Oqa Ivawicki (pravo joj je ime Olga), je ro|ena uPan~evu 10. maja 1931. g. Weni roditeqi, su u Srbijudo{li kao prognanici iz Rusije nakon Oktobarskerevolucije. @iveli su u Kragujevcu gde je Oqa `ivela
sve do dolaska u Beogradda studira vajarstvo naAkademiji za likovne umetnosti. Mada je upisala vajarst-
vo, ona se od samog po~etka uglavnom bavila slikarstvom. Imala je oko 90 samostalnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu.
[ezdesetih godina pro{loga veka je po~ela prva sa pop artom u Beogradu.Wene slike se nalaze u mnogim muzejima i galerijama {irom sveta.
2003. godine je zavr{ila i nekoliko arhitektonskih projekata.Radila je i kostime za operetu "Slepi mi{" Narodnog pozori{ta uBeogradu, a s modnom ku}om "Mona" realizovala je i modnu reviju "Tesla",povodom 150-godi{wice ro|ewa velikog nau~nika srpskog porekla NikoleTesle.
Dobitnica je niza nagrada i priznawa, ukqu~uju}i Sedmojulsku, kaoi Vukovu nagradu za `ivotno delo i Zlatni beo~ug Kulturno-prosvetnezajednice Beograda za `ivotno delo. Izabrana je svojevremeno i za najbo-qeg slikara 20. veka u Jugoslaviji, na osnovu glasawa publike. Bila je izamenik guvernera Ameri~kog biografskog instituta i direktora Me|unar-odnog biografskog centra u Kembrixu, a 2005. godine u~estvovala je i uosnivanju Ni{ke umetni~ke fondacije za mlade umetnike.
Umrla je u Beogradu 24. juna 2009. godine.
NA
[I
VE
LI
KA
NI
- 6 -
Ivawicki Oqa(1931 - 2009.g.) W W W
PP OO TT RR AA @@ II TT EE
- 23 -
Mili} od Ma~ve (Mili} Stankovi}) je ro|en 30.oktobar 1934.g. u Beloti}u. Jedan je od najpoznatijihsrpskih slikara XX veka.
Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti1959. godine. Nakon toga je bio na studijskom boravku u
Parizu. Prvu samostalnu izlo`bu otvorio je 1. septembra 1959. u Beogradu.Tokom 1964. i 1965. godine `iveo je i radio u Parizu, potom u Beogradu,Briselu, Beloti}u, na Zlatiboru i na Pirosu (Gr~ka). Bio je jedan od 13~lanova dru{tva "Medijala", ^lanovi grupe bili su: Oqa Ivawicki, MiroGlavurti}, Vladimir Veli~kovi}, Kosta Bradi}, Quba Popovi}, Dado\uri}, Mili} od Ma~ve, Vladan Radovanovi}, Uro{ To{kovi}, MilovanVidak, Sini{a Vukovi} i Svetozar Samurovi}.
Na wegovim slikama dominiraju lebde}i balvani po kojima jenaro~ito poznat, zatim u`arene lopte i sante leda. Wegovi uzori uslikarstvu bili su Bo{, Brojgel, Ivan Generali} i Salvador Dali, a zawegovo slikarstvo bi se moglo re}i da je svojstvena me{avina figurativnognadrealizma i naivne umetnosti. Osim slikawa bavio se i arhitekturom(projektovao je i sagradio tri ateqea), vajarstvom i pisawem poezije.
Preminuo je 8. decembra 2000. godine i sahrawen u Aleji zaslu`nihgra|ana na Novom grobqu u Beogradu.
Mili} od Ma~ve(1934 - 2000.g.)
www.antologijasrpskeknjizevnosti.rsKo voli kwi`evnost, a posebno na{e
klasike na}i }e na ovoj lokaciji puno
toga za sebe. Antologija srpske
kwi`evnosti sadr`i preko 100 dela, od
sredwevekovnih `itija srpskih svetaca pa
sve do nava`nijih dela 20. i 21. veka.
Dela se potpuno besplatno mogu preuzeti
sa ove adrese i sva dela su na srpskom
jeziku u }irili~nom pismu. Dakle,
potrebno je samo da imate Microsoft Wordi ~itawe mo`e da po~ne.
www.pravopas.rsPolitikin pravopas je lokacija
na kojoj mo`ete proveriti sve
va{e nedoumice u vezi pravilnog
pisawa i proveriti kroz niz
testova kako stojite sa pravopi-
som. Pored toga mo`ete se testi-
rati na malom testu op{te kul-
ture i proveriti va{e znawe.
Ovaj projekat je omogu}ilo
Ministarstvo kulture republike
Srbije. Posetite ovu lokaciju i
ima}ete puno toga da vidite i
nau~ite. Toplo je preporu~ujemo.
http://www.fizika.infoJako interesantna lokacija na kojo }ete prona}i odgovore na mnoga
pitawa iz fizike i astronomije i prona}i dosta zaimqivog i aktuelnog
materijala. Na~in obja{wavawa je jako prisupa~an, jasan i zanimqiv i bi}e
mnogima interesantan. Preporu~ujemo da ga obavezno pogledate.
Ako vam mnogobrojni likovi nisuproblem, a volite da ~itate o novim,druga~ijim svetovima, onda bi Mese~evivrtovi trebalo da se na|u na va{em spiskukwiga za ~itawe, ali iskqu~ivo kada imatevremena. :)
Ispri~ano iz perspektive mnogihlikova, velikih i malih, qudi, bogova iwihovih marioneta, dolazite u dodir sa sve-tom u ratu i brojnim problemima, sa brojnimigra~ima koji rade sve da bi postigli svojciq. Mala{ko carstvo stoji na klimavimnogama, gde su neki jo{ verni davno palom
monarhu, a drugi ~ine sve za nemilosrdnu caricu Lasin. Osvaja~kiratovi iscrpquju posledwe atome snage celog naroda. Posledwi slo-bodni grad za bori za opstanak, uhva}en izme|u dve sile... Ako imatestrpqewa i voqe za jo{ jednu sagu o ve~itoj borbi za mir iopstanak, ovo je definitivno va{a slede}a kwiga.
...Vetrokaz po~e da {kripi dok je nalet vetra iz pravca luke razve-javao gusti dim. Sada se ose}ao vow trule ribe i zadah svetine s
keja. Zapovedniku se tad pridru`i jo{ jedan Spaqiva~ mostova. Na le|ima jenosio oprqenu violinu. Bio je `ilav i znatno mla|i zapravo, tek nekolikogodina stariji od dvanaestogodi{weg Ganoesa. Lice i nadlanice bili su muprekriveni ~udim o`iqcima od bogiwa, a na sebi je imao delove okloparaznih vojski, na vu~ene preko pohabane i umrqane uniforme. O boku mu jevisio kratki ma~ u raspuknutim drvenim koricama. Nalaktio se pored onogprvog s le`erno{}u koja je svedo~ila o dugogodi{wem prijateqstvu."Alagadno smrdi kad se ~arobwaci prepla{e", re~e prido{lica.
"Izgleda da im ne ide ba{ najboqe. Ko bi rekao da je potreban ~itav~arobwa~ki odred da se razjuri nekoliko ve{tica voskarica! "
Zapovednik uzdahnu. "Hteo sam da sa ~ekam malo, da vidim ho}e li sezauzdati. "
Vojnik qutito zagun|a: "Svi su novi, neoprobani u borbi. Neke biovo moglo da osakati za ceo `ivot. Osim toga", dodao je, "ima dosta onihkoji prate tu|a nare|ewa. "
"Samo naga|a{. ""Eno dokaza", re~e vojnik. "U Mi{iwaku. ""Mo`da. ""Previ{e ste popustqivi. Mrguda ka`e da vam je to najve}a mana. "Mrguda je careva briga, a ne moja. "Vojnik ponovo promrmqa. "Mo`da uskoro postane i na{a. "Zapovednik ne re~e ni{ta, nego se lagano okrete i upitno zagleda u
sagovornika."Imam neki ose}aj", objasni mu ovaj sle`u}i ramenima. "Znate, uzela
je novo ime, Lasin. ""Lasin? "
"Napanska re~. Zna~i...""Znam {ta zna~i.""Nadam se da zna i car."
Ganoes progovori: "To zna~i gospodar prestola. "...
Maja Mihajlovi}
KW
IGA ZA ^ITAW
EKW
IGA ZA ^ITAW
E
- 7 -
preporu~uje
hhagradna igra
1.Koji grad je srpska Atina?
2. Koje godine je Ivo Andri}
dobio Nobelovu nagradu?
3. Ko je bio deda Kraqa Petra Prvog?
4. [ta je po profesiji David Albahari?
5. Koliko ima suglasnika u srpskom jeziku?
6. Ko je bila Soja Jovanovi}?
7. Za koji klub igra Milo{ Krasi}?
8. Ko je komponovao
pesmu “Mar{ na Drinu”?
9.Na kojoj planini je Josif Pan~i}
otkrio Pan~i}evu omoriku?
10. Koliko strana ima ikosaedar?
11.Za {ta slu`i program “Opera”?
12.Ko je direktor RTS-a?
- 22-
Odgovore {aqite na na{ e-mail [email protected] i prva triu~enika koji po{aqu poruke sa ta~nim odgovorima bi}e nagra|eni
ZZaanniimmqqii
vvaa
KAKURO . . . nova igra za male sive }elije
m ma at te em ma at ti ik ka a
Zar da dozvolimo da se neki od vas (ali samo neki) na|u na
nekom od foruma pa kad ih pitaju "SUDOKI ili KAKURO", oni odmah
odgovore "SUDOKU", prosto zato {to nemaju pojma {ta je ovo drugo,
ili pomisle da ih "foruma{i" malo z . . . pa zafrkavaju? E pa, {to
bi neki rekli (npr. prof. Jevto)" "ne}e da mo`e".
Koliko istog trenutka, ukoliko nastavite sa ~itawem ovih
redova, sazna}ete {ta je KAKURO.
Kao SUDOKU, i KAKURO je igra poreklom iz Japana, za koju ka`u
da je "Sudokuov stariji ali i te`i brat". Zovu je jo{ ikr{teni zbirovi, {to
}e vam biti sasvim logi~no kad igru upoznate. Dakle, o ~emu se ovde radi?
Igra podse}a na ukr{tenicu samo {to se umesto slova upisuju bro-
jevi, tako da je wihov zbir broj ponu|en u datom poqu, ali pod odre|enim
pravilima koja su jasno definisana. Dakle:
*mogu se upisivati samo brojevi od 1 do 9;
*brojevi se ne smeju ponavqati u okviru istog horizontalnog, odnos-
no vertikalnog reda (kao i ukr{tenica, i KAKURO se popuwava horizontal-
no i vertikalno);
Prema tome, igra~ vodi ra~una o tome koji broj stoji na po~etku hor-
izontalnog, odnosno vertikalnog reda i koliki je broj svetlih, praznih poqa.
Na slici je prikazana jedna KAKURO igra u kojoj se zahteva da se u
prvom horizontalnom redu broj 16 napi{e kao
zbir dva jednocifrena broja, a da se u prvom
vertikalnom redu broj 23 napi{e kao zbir tri
jednocifrena broja.
To se mo`e uraditi na vi{e na~ina.
Za broj 16 postoji jedna grupa takvih brojeva
i to:{7,9}, kao i za broj 23 i to {6,8,9}.[ta preostaje igra~u? Pa jedino da na|e odgo-
varaju}u permutaciju tih brojeva kako bi pravi-
la igre bila zadovoqena. Dakle, logi~kim putem
treba da zakqu~i ho}e li upisati {7,9} ili
{9,7} u horizontalnom redu pod 16, a u ver-- 8 -
ZZaanniimmqqiivvii ssooffttvveerrU ovoj rubrici predstavqamo vam besplatne programe koji vam mogu
lepo koristiti i koje treba svakako imati na svom ra~unaru, kako biste udob-
nije i elegantnije radili, ili se zabavqali.
Web TV EasySamo ime programa govori da je namewen gledawu televizijskih
kanala preko interneta. Program ima preko 1000 svetskih i doma}ih kanala.
kanali su razvrstani po dr`avama, a tako|e ih mo`ete
sortirati i po oblastima. Jo{ jedna mogu}nost je intere-
santna, a to je da mo`ete napraviti sopstvenu listu
favorita kojoj lako i brzo mo`ete da pristupite.
Pode{avawe ja~ine zvuka je jednostavno ura|eno i lako i
efikasno se pode{ava, tako da se zvuk jasni i glasno
mo`e ~uti i ma prenosivim ra~unarima. Slika na
osnovnoj veli~ini ekrana je jasna i na prose~nom protoku je bey zaglavqi-
vawa. program mo`ete na}i na adresi http://www.wtveasy.com/.
FastStone Image Viewer
Odli~an program za manipulaciju
slikama. Ovim programom mo`ete pre-
gledati, konvertovati, ure|ivati slike,
kako po dimenzijama tako i po kvalite-
tu. Lako i jednostavno mo`ete
pripremiti slike za slawe preko
interneta, ukloniti efekte crvenih
o~iju i razne druge stvari u vezi sa
obradom, dimenzijama i vrstama slika.
Program je
veliki svega
4.5 megabajta,
ali sadr`i
skoro sve
{to je pot-
rebno.
NRadioBox
Jedan od programa za slu{awe
radio stanica sa interneta, koji
p o k a z u j e
o d l i ~ n e
karakteris-
tike za ono
za {ta je
predvi|en.
Radio stanice se lako pronalaze,
bilo po zemqi ili vrsti muzike.
Program jew jednostavan za upotre-
bu i neji zahtevan {to se ti~e
usporavawa internet veze, tako da
radio mo`ete bez problema
slu{ati u pozadini. Svakako ga
treba imati.- 21 -
tikalnom redu pod 23, ho}e li upisati {6,8,9} ili {6,9,8} ili {8,9,6} ili
{8,6,9} ili {9,6,8} ili {9,8,6}.Kako se broj 16 mo`e zapisati samo na dva na~ina pomo}u {7,9} , a
broj 23 nema mogu}nost zapisa pomo}u broja 7, jasno je da u horizontalnom
redu pod 16 treba upisati {9,7}. Time je broj mogu}nosti za zapis broja 23smawen na samo dve, dakle {9,6,8} ili {9,8,6}. Jednostavno, zar ne?
E pa nije!!! Problemi tek nastaju. Sa brojevima 16 i 23 je i{lo lako
jer je za ponu|eni broj poqa postojala samo jedna grupa jednocifrenih bro-
jeva ~iji zbir daje broj 16 odnosno 23. Pogledajte vertikalni red pod brojem
17 u dowem desnom uglu kakura.
Igra zahteva da se broj 17 napi{e pomo}u zbira tri jednocifrena
razli~ita broja. E to se sada mo`e u~initi pomo}u ~ak sedam grupa brojeva,
i to:{1,7,9}, {2,6,9}, {2,8,7}, {3,5,9}, {3,6,8}, {4,5,8} i {4,6,7}. Kad tomedodamo jo{ permutacije brojeva svake grupe (za svaku grupu po {est per-
mutacija), onda vidimo da se broj 17 mo`e zapisati pomo}u 42 razli~ita
zbira. Sada ve} izgleda da je igra KAKURO i te kako komplikovana.
Me|utim, nije.
Re{avawe KAKURA olak{ava pronala`ewe "dobrih" rastavqawa. To
su rastavqawa sa kojima smo se upoznali na samom po~etku za brojeve 16 i
23. Te smo brojeve mogli da rastavimo na zbir samo jedne grupe jednocif-
renih brojeva. Takvi su, npr. broj 17 u dva poqa , broj 6 u tri poqa , broj
7 u tri poqa itd.
Nala`ewe "dobrih" ras-
tavqawa je dobar po~etak
re{avawa KAKURA. Ali samo
po~etak. Za daqe, ukqu~ite male
sive }elijice.
KAKURO tablica mo`e biti
bilo koje veli~ine i, naravno,
{to vi{e belih poqa - zadatak je
te`i.
KAKURO ima samo jedno
re{ewe do koga se dolazi
logi~kim putem.
Evo jedne re{ene "igre
KAKURO", a vi se vratite na po~etak teksta i probajte da re{ite ponu|enu
"ukr{tenicu".
- 9 -
Literarni radovi gimnazijalaca povodom Dana {kole
Ima ne~eg divnog u tome {to sam gimnazijalac
- Ustani Vukane, namesti krvet,
obuci se i po|i u {kolu!
- Ne mogu, ja sam gimnazijalac.
- Gimnazijalci idu u gimnaziju, ne
budi lew i krani...
...Vukane, ustani, kupi hleb, usisaj
svoju sobu i u~i!
- Ne mogu, ja sam gimnazijalac...
- Uradi to, ili }e{ dobiti batine!
- Ma kakve batine. Gimnazijalci ne
dobijaju batine. A znam i za de~ija
prava.
Pqus! [qas! Pqus!
Kakve su ove zvezde usred bela
dana?
A ove p~elice {to zuje, {ta im je?
Da nisu poludele?...?!?
O moj pubertetski, jadni pubertet-
ski `ivote. Niko me ne razume. pa
zar ja, gimnazijalac, da radim obi~ne,
svakodnevne poslove. Pa zar ja,
ovakav genijalac, da u~im ne{to {to
je ve} poznato i re~eno.
Zar ja, gimnazijalac da slu{am neke
matore individue {to me teraju da ih
oslovqavam sa mama i tata? Zar jedan
genijalac da sedi na ~asovima i radi
testove i pismene zadatke?
BUM! TRAS!
^ekajte! Stanite!
Gimnazijalac... genijalac... geni-
jalac... gimnazijalac... ko sam u stvari
JA?!?
Slete}u na trenutak, spusti}u se na
stolicu da prona|em sebe...
Pa da! Ja sam gimnazijalac sa
velikom mogu}no{}u da postanem
genijalac. A izme|u je moja {kola,
moji dragi profesori (o tome }u
ne{to vi{e kad postanem maturant),
moji dobri drugovi i brdo kwiga.
Verujte mi, sa ponosom izgovaram
re~ Gimnazijalac! Nekako mi je
uzvi{ena, lepa i deluje u~eno. a svoju
genijalnost za sada }u usmeriti na
izbegavawe dosadnih ku}nih obaveza,
i na savladavawe onog brda od kwiga.
Jer, ja sam gimnazijalac -genijalac i
mogu sve {to po`elim. Mogu me na
trenutak zbuniti samo neke duboke
crne o~i ili zanosna kosa plava.
Ali, samo na trenutak...
Vukan Ivanovi}
- 20 -
GIMNAZIJSKA UKR[TENICAProna|ite sve gimnazijske
pojmove skrivene u datoj
ukr{tenici
Od neiskori{}enih slova
dobi}ete ime najboqe {kole
u gradu
ANAGRAM
LO]A VE[TO VIDI MIR
RE[EWA /imate li kefalo/: 1.Tawa i Sawa su trojke, imaju jo{ brata ili sestru;
2.Slede}i broj je 4, svaki ~lan je proizvod wemu susedna dva; 3.Dete - imenica sredweg
roda koja se ne zavr{ava sa O; 4.Ni u kom! 5.STA; 6.L - svako drigo slovo
azbuke po~ev od V; 7.1/2/5-5/1/2-2/5/1 Zbir po vrstama i kolonama je 8; 8.ITAVRH-sve
ostale re~i, ~itane s desna na levo su glagoli, ova je imenica.
Profesorica:Uop{te nije va~no koliko je bitno.
U~enik: Meni je mozak br`i od pameti.
U~nik: [ta si se izvrnula? Nije ti ovo {vajcarski krevet!
Na ~asu istorije, pita profesor
kako se zvala supruga Aleksandra
Obrenovi}a
U~enik: Ma{a Dragin!
Profesor pita:Kojem na{em
kraqu je nadimak "^ika Pera"
U~enik: Kara|or|a.
KO LEMI NIJE VI]A DA NL
na{u dragu
Danicu Radulovi}profesoricu srpskog jezika i kwi`evnosti
Mirno, tiho i nenametqivo, ulazila je
u `ivote svih koji su je poznavali.
Mirno, tiho i nenametqivo
pribli`avala kulturu srpskog naroda
kroz srpski jezik i kwi`evnost, otkri-
vala ~ari lepog i pravilnog izra`avawa i
zna~aj ~itawa kwiga za izgradwu sopstvenog bi}a, svima kojima je
predavala i sa kojima je razmewivala mi{qewe. Mirno, tiho i
nenametqivo, ali ustrajno, uporno i dosledno. I kao {to tiha
voda breg roni, tako je i ona savladavlava otpore kod onih, koji
nisu odmah razumevali i shatali to {to im govori i za{to je
bitno da se to razume i zna. I, naravno, da je uspevala u tome.
Profesor starog kova, onakav kakve pamtimo uspe{ne pro-
fesore koji su ostavili traga u na{em {kolskom `ivotu, koji su
nas ne~emu nau~ili, koji nisu pro{li kroz na{ `ivot a da ih se
ne se}amo, i zaboravimo i da su nam predavali. Profesor, za koga
nekad smatramo da je previ{e dosledan i strog u svoji zahtevima,
a onda, kasnije, shvatimo da nas je, upravo zbog toga, u~inio vred-
nijim i bogatijim. I budemo mu zahvalni zbog toga.
Kako je radila, tako je i `ivela. Mirno, tiho i dosto-
janstveno. Tako je i oti{la. Ali nije oti{la iz se}awa wenih
kolega, svih sa kojima je radila i koji su je poznavali, i brojnih
generacija u~enika kojima je predavala.
SE]AWE NA
- 10 -
- 18 -
PREPORU^UJEMO
- 11 -
Glavne uloge: Sandra Bulok, Kvinton Aron, TimMakgro, Keti Bejts. Re`ija: Xon Li HenkonTopla pri~a o stvarnom `ivotu jedne porodice iodrastawu jednog besku}nika koji je kod wihprona{ao svoj pravi dom, i koji je postaouspe{ni profesionalni sportista, koji je pobe-dio i pre nego je utakmica po~ela. Film pred-
stavqa pravo zadovoqstvo za sve one koji vole iskrene qudskepri~e. Film je bionominovan zaOskara 2009.godine najboqifilm, a SandraBulok je dobilaOskara za glavnu`ensku ulogu.
Mrtav ugao
^AROBWAKOV [EGRTGlavne uloge: Nikolas Kejx, Alfred
Molina, Xej Bra~el, Tereza Palmer.
Re`ija: Xon Tartltaub (re`irao film
Nacionalno blago)
Za one koji vole filmove Nikolasa
Kejxa sti`e avanturisti~ko-fantasti~ni
film o ve~itoj borbi dobra i zla, puno
magije i ~arobwa{tva. Odli~na
gluma~ka ekipa garantuje dobru zabavu,
pa ko voli nek izvoli.
GRADSKA SLAVASVETI DIMITRIJE
U~enici Gimnazije, zajedno sa
gra|anstvom, u~estvovali su u
obele`avawu gradske slave.
Savr{enstvo bez mane
Moj otac kroz zvezde putuje. Prati ga svaka moja minuta,
ponekad mislim evo ga dolazi, ko da se vra}a s’ nekog puta.. Moj otac
pisma mi ne pi{e, on ne mo`e vi{e do mene. Kako vreme prolazi, moja
rana u srcu je sve dubqa, sve me vi{e pe~e i boli i kad neko spomene
re~ “tata” kao da mi jo{ vi{e {iri tu ranu. Te{ko mi je da ose}awa
svedem na nivo re~i i da barem probam da opi{em koliko mi moj otac
nedostaje. A nedostaje mi puno. [to bi mala deca rekla “DO NEBA”.
I taj ose}aj postaje sve ja~i kako vreme prolazi. Sve se nadam da }u
ga ugledati kako mi prilazi i grli me. Ne `elim da se pomirim sa tim da vi{e nikad ne}u ~uti kako
mi tepa{. Jedino {to je ostalo su se}awa. Tvoja u~ewa i tvoje slike.Svaki put kad ~ujem re~ tata, naje`im se, neki ~udan ose}aj se probu-di u meni, jer ja nemam vi{e koga tako da zovem, a `eqna sam da izgov-orim tu re~.
[etam gradom, gledam ta nasmejana lica koja dr`e mamu i tatuza ruke, onda samo pogledam u nebo i setim se tebe. Setim se svakogtrenutka provedenog sa tobom i ne mogu vi{e da izdr`im da `ivimsamo od uspomena, fali mi qubav, ona koja mi najvi{e treba. I pitamda li si tu. Ali, nema odgovora.
Danas sam mislila na tebe, to nije ni{ta novo. Mislim natebe u ti{ini... Ponekad mi dolazi{ u snove i ose}am miris i dodirtvojih dragih ruku i ka`em: “Znala sam da }e{ do}i”. Nasme{i{ sekao da pogledom govori{:”Hteo bih i jesam tu, ali ti me ne vidi{“.Probudim se tu`na, jer si nestao, i sretna, jer sam osetila da si ipaksa mnom i znam da }e{ uvek biti!
Mislila sam da }e sve ovo biti nekako lak{e, da ne}e bititoliko bolno. Mo`da, ipak, vreme ne le~i sve. Volela bih da si tu, dapri~amo, da se smejemo, pa da se ja malo durim i da me pomazi{ po kosii eto vragolastog sme{ka - nisam vi{e quta. A onda se setim da sinegde jako sre}an zbog mene i da mi prati{ svaki korak, kako hodam ipretvaram sve u savr{enstvo.
Otvaram prozor i gledam u Nebu. ^esto se setim pro{lih dana.Ovaj je `ivot je kao tren pro{ao. Ti si na Nebu, a ja sam sama!
Xekovi} Ida - 17 - -
Literarni radovi gimnazijalaca povodom Dana {kole
Ima ne~eg divnog u tome {to sam gimnazijalacDoba adolescencije je stepenik
na{eg `ivota i ima kao i svi drugi
stepenici na{eg `ivota sopstveno
lice, sopstvenu atmosferu i tempe-
raturu. Tada srce ide za suncem, a
pamet za vetrom. Upravo u tom dobu
mi odabiramo srewu {kolu koju }emo
upisati.
Nije lako odabrati dok je u na{im
glavama sve uzburkano i u pokretu, a
pokret je dovoqan da sve zameni, jer
na ritam smo nau~ili samo po kucawu
na{eg srca. U tim ~asovima
unutra{weg vrewa moja odluka da
upi{em Gimnaziju dolazi kao smiraj u
trenutku jutarwe molitve. Dan za
danom, u mojoj glavi je kao u onom
tihom prostoru u kome se okre}u
zvezde. iskre odgovornosti, iznenadne
zrelosti i iznad svega ponosa, po~iwu
da se pretvaraju u prave po`are. Od
tog saznawa da sam gimnazijalac
ose}am se kao da sam na ~istom vaz-
duhu, u prirodi koja mi daruje ~itavu
klavijaturu da tada nepoznatih
unutra{wih vrednosti. Sve vreme mog
odrastawa bila sam ube|ena da ne~eg
divnog jedino ima u prirodi i nigde
vi{e. Nemerqiva mi je bila lepota
mora koje se u jutarwim ~asovima
prelivala u svoj sun~ani ametist, ili
lepota ugasito plavih planinskih
vrtova u ranu jesen. Sunce kada zlati
vrhove stena, ili drhtawe kapqice
jutarwe rose na vinovom listu imalo
je za mene magijsku mo}. Me|utim,
kada sam upisala Gimnaziju shvatila
sam da zaista ne~eg divnog ima i u
tome {to sam gimnazijalac! Jer, u
Gimnaziji sam nau~ila da sve {to je
qudska misao dodirnula i qudska le-
pota osvetlila po savr{enstvu je
ravno lepoti stvari u prirodi. Moja
Gimnazija kao da nevidqivim zidom
kolone mladih qudi odvaja od ru`nih
izazova i te{kih nesre}a. U tom
zdawu, gde su svim olujama podrezana
krila, {umi i te~e `ivot, miruje
pro{lost i obitava velika tradicija
znawa i stru~nosti. Divno je kada u
takvom ambijentu sti~ete znawe koje
vam poma`e da razumete stvarnost. To
me ~ini neposrednom, iskrenom i
racionalnom. ^ini mi se sve {to sam
dosad znala bilo je malo, ali u
Gimnaziji i ono {to je najsitnije
postaje vidqivo i svetlo, voqa i
pesma.,
Tu, me|u tim visokim i sna`nim
zidovima Gimnazije koji su sli~ni
besmrtnim idejama, svakoga dana dobi-
jam potvrdu o neslu}enoj mo}i znawa
pred kojom svaka druga mo} is~ezava.
To saznawe mi pru`a trenutke mira
koji sve {to se u meni sukobqavalo
sti{avaju u svetle trenutke ravno-
ta`e, koja je ono najdivnije u mojim
gimnazijskim danima.
Marta Gaqak- 12 -
MI PI[EMO
!
Najtra`enija i naj~itanija kwiga me|u
tinajxerima je “Sumrak saga” koju ~ine
~etiri dela:
“Sumrak:, “Mlad mesec”, Pomra~ewe” i “Praskozorje” a sve
obo`avaoce }e sigurno obradovati vest da pored sve ~etiri fan-
tasti~ne kwige najavqena je peta kwiga nazvana “Pono}no sunce”.
Sumrak je romanti~no-fantasti~ni serijal romana ameri~ke spisateqice
Stefani Majer. Pored toga {to je ova ~uvena saga zadivila sve tinajxere
{irom sveta zbog svoje interesantne pri~e ekranizovana su do sada tri dela
kwige a u toku je i snimawe ~etvrtog dela. Prvi ekranizovani deo je dobio
mnogobrojne nagrade na dodeli nagrada”MTV”. Ono najinteresantnije u kwizi
i u filmu jeste ne samo qubav izme|u besmrtnog Edvarda i lepe smrtnice
Bele u koju je tako|e zaqubqen wen najboqi prijateq koji se kasnije pret-
vara u vukodlaka i tu nastaje zaplet. Tu se postavqa pitawe koga }e Bela
izabrati? U osnovi pri~e o qubavi izme|u dvije mladih koja opstaje uprkos
svemu pa i po cenu `ivota ili besmrtnosti, je ve~ita borba izme|u dva
razli~ita klana, izme|u dobra i zla, dva razli~ita stale`a, izme|u
razli~itih ciqeva.
Ova vrhunska qubavna pri~a je u isti
mah neodoqivo jezovita i zanosno roman-
ti~na, naro~ito za one koji su se oduvek
ose}ali druga~ijima.
Tamara Parli}preporu~uje
DO NOVOG SUSRETDO NOVOG SUSRETAA SASA VVAMAAMA . . .. . .
- 16 - - - 13 -
KW
IGA ZA ^ITAW
EKW
IGA ZA ^ITAW
E
- 15 - -- 14 - -
13. septembar. Nije ni pet sati a ve} smo svi budni,
u autobusu smo, nestrpqivo is~ekujemo polazak na dugo planiranu
matursku ekskurziju. Evo i provere spiska: "Aleksandar
Arsenijevi}?" - Tu je! - - Mo`emo da krenemo. Neki su poku{ali
da se vrate u svoje snove, ali uzalud. Evo gitara, tu je i tarabuka,
odnosno kahon. Par minuta pesme i ve} su gladni. Hm, kako ne biti
gladan pored \oletove Lewe pite, Vawinog pile}eg pe~ewa (jo{
uvek toplog), krempita i ostale hrane.
Zahvaquju}i dobroj
atmosferi, pre svega dobrom
dru{tvu, ~inilo nam se da je
pro{lo dva sata a ne dvanaest
sati putovawa do ulaska u
Italiju
No}ewe u Lidu i nastavak
putovawa.
Slede}a destinacija je bila
Venecija do koje smo do{li
brodom. Most uzdaha,
Du`deva palata, Santa
Maria della Salute, Trg Sv.
Marka, muzej guda~kih
instrumenata ostavili su
nam nezaboravan utisak.
Trebalo je iskoristiti slobodno
vreme. Direktorica: "[etajte slobodno,
ali nikako ne kupujte ilegalnu robu od
Senegalaca!!!" Ostali smo bez markiranih
torbi, ali je zato na{a direktorica nosi-
la dve nove.
U daqem putovawu do [panije
obi{li smo Kan. U Barseloni smo proveli
tri nezaboravna dana. Sagrada
familija, Gaudijev park, [pansko
selo, fudbalski stadion Nou Kamp,
muzej Salvador Dalija, {oping u
ulici Rambla. . . Uve~e - diskoteka,
. . . Dve sangrije na ranu, pa sa
dru{tvom u kafanu - flamenko ve~e.
Zar je ve} pro{lo {esta dana?!
Opet pakuje-
mo kofere,
N i c a ,
Monako, Monte
Karlo, sti`emo!
Glamur je oko nas.
Ferari, Mercedes,
Bentli, kockar-
nice, babe u [anelu. . . Eh, to je
`ivot.
EKSKURZIJA
EKSKURZIJA
Ali, svuda po|i, ku}i do|i.
Eto nas ponovo u {kolskim klupama.
