1

JU GIMNAZIJA "VASO PELAGIĆ" BRĈKO

ЈУ ГИМНАЗИЈА "ВАСО ПЕЛАГИЋ" БРЧКО

Гимназијалац Broj/Број VII | Godina/ ГодинаVII | Jun /Lipanj/Јун 2015.

Gimnazijalac

NAJBOLJI DEBATANTI

naše škole

ПРЕДСТАВА

„НАША ДЕЦА”

БРОЈНИМ АКТИВНОСТИМА

ОБИЉЕЖЕН ДАН ГИМНАЗИЈЕ

MATURSKA ZABAVA

MATURALNA ZABAVA МАТУРСКА ЗАБАВА

2

Dragi gimnazijalci,

evo nas na kraju još jedne školske godine koju ćemo, i ovaj put, zaključiti novim brojem

„Gimnazijalca“. Budno smo pratili sva dešavanja u školi i van nje, sve vaše aktivnosti u toku ove

školske godine, vaša učešća u projektima, takmičenjima, kulturnim i sportskim manifestacijama.

Bili ste, kao i do sada, vrijedni i uspješni te samim tim omogućili nam raznovrstan sadrţaj i ovoga

broja. Ţelimo da i u budućnosti nastavite tako.

Redakcija lista

Razgovor sa Azrom Sadiković, v.d. direktora škole

Pozorišna predstava „Naša djeca”

Profesori o kojima i učenici i kolege s poštovanjem govore

Uspjeh gimnazijalaca na takmičenju iz njemačkog jezika

Bogat kulturnoumjetnički program za Dan škole

Njegujmo rukopis

Kviz znanja okupio najbrojniju publiku

Maturanti u Španiji

Volontiraj-kreditiraj

Издавач: ЈУ Гимназија «Васо Пелагић» Брчко

Izdаvаč: ЈU Gimnаziја «Vаsо Pеlаgić» Brčkо

Редакција: Новинарска секција

Rеdаkciја: Nоvinаrskа sеkciја

Професори српског, босанског и хрватског језика и књижевности

Prоfеsоri srpskоg, bоsаnskоg i hrvаtskоg јеzikа i knjiţevnosti

Координатор: Сима Лазукић, проф.

Kооrdinаtоr: Amela Rizvanović, prоf.

Техничка обрада: Јасна Катић, проф.

Tеhničkа оbrаdа: Јаsnа Kаtić, prоf.

Насловна страна: Амел Емкић, IV2

Naslovna strana: Amel Emkić, IV2

Тираж: 500

Tirаţ: 500

Штампа: ГАMА, Брчко

Štаmpа: GАMA, Brčkо

3

RAZGOVOR SA AZROM SADIKOVIĆ, V.D.DIREKTORA

ŠKOLE

Prije dvije godine ste mjesto profesora fizike zamijenili mjestom

direktora škole. Kakav je posao rukovodioca škole u poreĊenju sa

poslom u uĉionici?

Posao rukovodioca škole je veoma odgovoran i zahtijeva maksimalno

angaţovanje u rješavanju mnogobrojnih obaveza i problema

neophodnih za funkcionisanje škole. Ovo je kompleksan posao koji

podrazumijeva saradnju sa učenicima, roditeljima, nastavnicima,

administrativnim osobljem, Odjeljenjem za obrazovanje, školama i

mnogim drugim institucijama, te planiranje upisne politike, stručne

zastupljenosti nastave i td. Rad u učionici je takoĎeodgovoran i

zahtijevan, ali ako se taj poziv istinski voli, onda postaje pravo

zadovoljstvo.

Prije petnaestak godina ste obavljali funkciju direktora

Poljoprivredne škole. Ima li razlike u rukovoĊenju školom nekad i

sad?

Poljoprivredna škola je do 2000. godine bila u sastavu Ministarstva za nauku sport i kulturu Tuzla.

Škole su bile samostalne i direktori su imali mnogo veća ovlaštenja, ali i mnogo više mogućnosti

organizovanja rada škole gdje su dolazile do izraţaja njegove organizacione sposobnosti

rukovoĎenja i raspolaganja finansijama. Mi smo tada samostalno raspolagali svojim

poljoprivrednim zemljištem i voćnjacima gdje su učenici obavljali stručnu praksu. Ne ţalim se ni

sada na ovaj način rukovoĎenja školom, mada ponekad ima problema zbog komplikovanih

procedura sa nabavkom potrebnih školskih sredstava.

Šta možete reći o organizaciji i uslovima za rad u našoj školi?

Ove školske godine Gimaziju pohaĎa 624 učenika rasporeĎenih u 28 odjeljenja. Nastava se izvodi

u dvije smjene. Učenici prvog i trećeg razreda su u drugoj smjeni, a učenici drugog i četvrtog

razreda su u prvoj smjeni. Nastava je stručno zastupljena iz svih predmeta. Školskog prostora

imamo dovoljno, čak smo četiri učionice ustupili učenicima Poljoprivredne i medicinske škole. Naš

problem su neadekvatne prostorije niskih stropova, nedovoljno osvijetljene, slaba snabdjevenost

kabineta, školske biblioteke kako stručnom literaturom, tako i lektirama koje su predviĎene

NPP-om. Nadam se da će u Odjelu za obrazovanje biti volje i razumijevanja za rješavanje ovih

problema. Osim toga, sportska dvorana nam zbog raznih sportskih i kulturnih dešavanja nije uvijek

dostupna za realizaciju nastave sportske kulture, a na nama i na Odjelu za obrazovanje je sav teret

odrţavanja komunalnih troškova.

Kao dugogodišnji profesor i direktor jeste li zadovoljni uslovima i rezultatima rada škole?

Rezultatima rada škole sam zadovoljna, a što se tiče uslova, trebali bi za gimnaziju biti mnogo bolji.

Nadam se da će se u budućnosti to ostvariti.

Kada se osvrnete na protekle dvije godine, šta smatrate svojim najvećim uspjehom?

U protekle dvije godine smatram uspješnim to što su meĎu učenicima očuvani dobri meĎuljudski

odnosi. Pohvalila bih sekcije u školi koje zaista dobro rade i predstavljaju školu i svoj rad u

najboljem svjetlu (muzička, dramska, literarna, novinarska, folklorna, sportske itd). Dosta se uradilo

na obezbjeĎenju samog objekta. Postavljanjem ograde na atrijumu zaštitili smo se od

problematičnih osoba koje su se u tom prostoru često okupljale i ometale naš rad. Giteri na

prozorima u prizemlju imaju svrhu zaštite imovine, kao i onemogućavanje prilaska onih koji su

imali namjeru remetiti nastavu. Sada imamo i video nadzor. Odnedavno smo uključeni u projekte

poduzetničkog učenja čiji su ciljevi sticanje znanja, vještina i stavova učenika. Jedan projekat se

odnosi na implementaciju ključnih kompetencija koji se realizuje uz pomoć SEECEL-a, a drugi ima

4

za cilj sklapanje partnerstava sa školama i raznim institucujama u lokalnoj zajednici. Kroz ova

partnerstva će se postići ostvarivanje ključnih kompetencija. Ovaj projekat podrţava EU u saradnji

sa projektnim timom ELES.ba.

Sa kakvim problemima ste se sve susretali i kako ste ih rješavali?

Mogu reći da škola funkcioniše bez većih problema. Najveći problem koji se odrazio na rad škole

jesu prošlogodišnje poplave. Nastava je prekinuta i školska godina je kao i u svim ostalim školama

u Brčko distriktu završena prije planiranog roka. U sportskoj dvorani su bile smještene

mnogobrojne porodice iz poplavom zahvaćenih područja. Nastava sportske kulture se u dvorani nije

izvodila ni početkom ove školske godine sve do 27. 10. 2014. godine. Profesori su NPP prilagodili

novonastaloj situaciji. Moram naglasiti da je tokom poplava Gimnazija jedina škola koja je

organizovala danonoćno deţurstvo svih zaposlenih. Ovom prilikom bih pohvalila kompletno

osoblje škole za savjesno i odgovorno ponašanje u ovom periodu. Pohvaljujem i naše učenike koji

su kao volonteri pomagali osobama sa poplavljenih područja. Problem smo imali sa

neblagovremenim obezbjeĎivanjem neophodnog nastavnog kadra. Taj problem smo prevazišli

angaţovanjem nastavnika po ugovoru o djelu do okončanja konkursa. Nedostajali su nam profesori

matematike, fizike, hemije, geografije, bosanskog jezika i knjiţevnosti, biologije i informatike.

Sada je nastava stručno zastupljena iz svih predmeta.

Kako unaprijediti naš školski sistem?

Smatram da se za unapreĎenje školskog sistema treba krenuti od osnovne škole. Dobro bi došla i

edukacija roditelja o potrebi učenja, kao i o pravima i obavezama učenika. Škola je vaspitno-

obrazovna ustanova i ako imamo djecu kojima je razvijena svijest o značaju pravilnog obrazovanja i

vaspitanja, uz dobre nastavnike, dobro opremljene kabinete, školske biblioteke, obrazovna

komponenta će doći do izraţaja. Sve škole treba bolje opremiti nastavnim učilima i birati kvalitetan

nastavni kadar. Moţda još uz pomoć PI i Odjela za obrazovanje, a po ugledu na okruţenje, ponešto

u NPP-ima popraviti i prilagoditi našem sistemu obrazovanja. Veoma su bitna stručna usavršavanja

nastavnika putem seminara kako bi mogli pratiti novije metode rada i dostignuća u njihovim

oblastima te ih primijeniti u nastavi.

Godinama ste predavali fiziku, predmet koji je zahtijevan i koji je blizak malobrojnim

uĉenicima. Kako ste uspijevali motivisati uĉenike za uspješan rad?

Uvijek sam uvaţavala ličnost učenika i imala dobar odnos na relaciji nastavnik-učenik. Fizika jeste

zahtijevan predmet, ali se uvijek moţe naći način da se učenici motivišu i dokaţu. Ja sam ga

nalazila. S obzirom da je fizika prirodna nauka, povezivanje teorije i prakse ima veliki značaj u

razumijevanju mnogih pojava sa kojima se svakodnevno susrećemo.

Šta savjetujete mlaĊim nastavnicima da bi bili uspješni?

Kao prvo treba stvoriti dobar odnos nastavnik-učenik, uvaţavati njihovu ličnost i uvijek im biti na

usluzi kad im je pomoć potrebna. Ovdje ne mislim samo na učenike koji se bore za prolaznu ocjenu,

već i na one nadarene koji traţe više.

Šta mislite o ponovnom uvoĊenju prijemnih ispita u gimnaziji?

U ovom trenutku se ne bih odlučila na taj korak.Smatram da bi učenici nakon završene osnovne

škole morali biti spremni za nastavak školovanja u gimnaziji, i da su svjesni i oni i njihovi roditelji

koliko imaju predznanja za ovu školu. Gimnazija je zahtijevna škola, ali i najbolja priprema za

nastavak visokoškolskog obrazovanja.

Kakvi su planovi u narednom periodu?

Nastaviti se boriti za novu zgradu i unaprijediti nastavni proces kroz razna stručna usavršavanja

nastavnika i opremanje kabineta savremenim učilima. Planiramo izgraditi vanjske sportske terene i

organizovati nastavu u jednoj smjeni kako bismo imali dovoljno prostora i vremena za izvoĎenje

vannastavnih aktivnosti.

Novinarska sekcija

5

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА „НАША ДЕЦА”

Вече 23. октобра ће свакако остати забиљежена у колективној меморији чланова

драмске секције наше школе, а вјерујемо и њеној публици. Позоришна сала Дома културе

одисала је шаренилом и мноштвом задовољних лица који су са нестрпљењем очекивали овај

дуго најављени пројекат.

Представа је премијерно приказана 15. априла ове године, али због великог

интересовања поново је извођена.

На самом почетку, публику су у име чланова секције поздравили Катарина Јовичић и

Мићо Маркановић. Отварање тешке завјесе означило је почетак једне незаборавне вечери.

Наши гимназијалци успјели су да оживе Нушићеву једночинку „Наша деца”. У три призора

улоге су тумачили: Николина и Драган, Дејана и Горан, Асја, Елдин и Мићо.

Громогласан аплауз био је само дјелић атмосфере који је ову представу обиљежио као

велики успјех.

Овим путем, захваљујемо се свима који су се одазвали и учинило ово вече вриједним

памћења.

Видимо се на наредним културним догађајима које спремамо.

Дејана Малић, III3

6

НАЈБОЉИ ДЕБАТАНТИ

Дебатанти наше школе: Амел Емкић, Милица Шљивић, Јована Стевановић, Асја

Чандић, Наташа Михајловић, Јелена Илић, Ружица Божић и Џенана Нишић су на Европском

универзитету, у оквиру емисије “Проговори” дебатовали против ученика Економске школе

из Бијељине. Другу екипу су чинили студенти Европског универзитета и студенти

универзитета Синергија из Бијељине. Тема дебате је: Да ли треба бити активан или пасиван

грађанин БиХ? Задатак наших дебатаната је био да аргументују активност грађана. Општи

утисак је да су све екипе показале завидну способност дебатовања, али морамо признати да

су аргумнти наших гимназијалаца били много убједљивији. За најбољег дебатанта

проглашен је ученик наше школе Амел Емкић.

Јелена Илић, III2

7

PROFESORI O KOJIMA I UČENICI I KOLEGE S

POŠTOVANJEM GOVORE

”Cilj obrazovanja je unapreĎenje znanja i

širenja istine”, rekao je čuveni Kenedi. Sa ovim

ciljem su prije mnogo godina zakucali na vrata

Gimnazije profesori: Dragan Savić, Kemal

Halilović, Zorica Nestorović, Mara Đokić, Mirjana

Đapo. . .

Tokom svog radnog vijeka svi su pokušali da

što bolje i kreativnije prenesu znanje novim

generacijama. Svoj profesinalni cilj su i ostvarili. Mnogi njihovi učenici

su postali ugledni stručnjaci, uvaţeni javni radnici na značajnim

funkcijama.

Romani bi se mogli napisati o njima, ali su

najljepšu i najveću zahvalnost dobijali od svojih

učenika, mnogobrojnih generacija kojima su njihovi

savjeti i lekcije najbolji putokaz u ţivotu..

Prethodnih mjeseci ovi ugledni i cijenjeni

profesori, o kojima će brčanski gimnazijalci i kolege

s poštovanjem dugo govoriti, su odlazili u zasluţenu

penziju. Na njihova mjesta dolaze novi profesori, moţda baš neki mladi

ljudi kojima su oni usadili ljubav prema poslu u učionici i tako nastavljaju

njihov rad..

Ovim putem im se ţelimo zahvaliti za sav uloţen trud, za brigu i

zajednički napor da generacije gimnazijalaca usmjere na pravi put.

Ruţica Boţić, III6

LJUBAV

Prestala je kiša,

I muzika je nešto tiša,

Izlazim iz restorana

Početak, osvit novog dana.

I odjednom, misli su bistre,

Ţelje potpuno čiste.

I samo dodir treba,

Da me podigne do neba.

Sve više od dodira samog,

Izbacilo bi nas sa puta pravog.

A ne treba, i ruţno bi bilo

Jer tu treba sve da stane,

Da bi imalo krunu, i smaragde i rubine.

Jer treba znati stati,

I ljubavi snage dati.

Nevena Tatomirov, I5

Strast

Meni stvarno nije vaţno...

Gdje šibaju hladni vjetrovi

Gdje sunce ne dopire

Gdje glava je teška

i zanesena.

Vodi me.

Gdje god.

Što god.

Vodi me.

Meni stvarno nije vaţno...

Ana Ageljić, III6

8

Uspjeh gimnazijalaca na takmiĉenju iz njemaĉkog jezika

MeĎuškolsko takmičenje iz njemačkog jezika se odrţava svake godine i postalo je već

tradicionalno. I ove godine naši gimnazijalci su pokazali zavidno znanje. Na svim takmičarskim

nivoima, A2, B2, C1, gimnazijalci su osvojili prvo mjesto: Dijana Babić – prvo mjesto za nivo

A2; Dalibor Babić – B2 i Ajla Korajac – C1. Ovakvim uspjehom naši učenici su se plasirali na

drţavno takmičenje koje se odrţalo na Gete institutu u Sarajevu. Dijana Babić je u vrlo jakoj

konkurenciji osvojila treće mjesto. Rezultati takmičenja za nivo C1 i B2 još nisu zvanično

objavljeni. Pored prilike da pokaţu svoje znanje iz njemačkog jezika, učenici su uţivali u druţenju i

dobrom provodu sa učenicima iz svih gradova BiH. Vjerujemo da će mnoga poznanstva sklopljena

tokom ovog takmičenja prerasti u prava drugarstva.

Dalibor Babić, III2

Potop jednog vala

Nešto veliko se mijenja. Kao izdignuti valovi koji se ponovno vraćaju u stagnirajući poloţaj,

kada prestane sva buka koju su stvarali, kada utihne voda i čuje se samo mrtvo javljanje galebova...

Ti valovi se opet vrate na staro, plove starim dobrim putem, ali u isti mah u njima nema

ničega starog, sve je tako novo i netaknuto...

Moţda je to sve prividno novo, moţda je valovima ljepše u visinama i zanosima struja i

vjetrova, no tko će ga znati... Tu su gdje jesu do novih vjetrova.

Valovi su i namijenjeni da putuju, da budu dio velikog oceana, a njihovo izdizanje je samo

jedan zanos, jedan trenutak posrtanja. Na kraju je bitno da se vrate na stazu koju poznaju, kojoj

pripadaju.A ono pusto izdizanje meĎu hladne vjetrove i burno nebo – tamo gdje bivaju povrijeĎeni

– treba ostaviti iza, daleko u oceanu. A svoju putanju nastaviti dalje...

Biva li tako i sa potopom jedne ljudske nade i tuge? Moţe li se i ona, kao voda, potopiti i

čovjek otići dalje?

Mi samo volimo osjećati, pretjerano osjećati i upijati. To je naša bolest. Zato mi trebamo više

truda za potop.

Naposlijetku, i potop vala i potop jedne ljudske slabosti vodi u neka nova plavetnila oceana

gdje postoji samo ljetna kiša i gdje se naš ocean spaja sa nebom boje šećerne vune.

Ana Ageljić, III6

9

НАЈБОЉИ МАТЕМАТИЧАРИ У ГИМНАЗИЈИ „ВАСО

ПЕЛАГИЋ”

Ове године је организовано школско такмичење из математике за све разреде. Најбољи

математичари наше школе су:

IV РАЗРЕД

1. Никола Спасојевић, IV2

2. Амел Емкић, IV2

2. Јелена Пејичић, IV3

III РАЗРЕД

1. Јелена Илић, III2

2. Милан Марковић, III5

3. Јелена Гарић, III5

II РАЗРЕД

1. Дино Мујкановић, II4

2. Младен Маргетић, II3

3. Стефанела Ђукић, II1

I РАЗРЕД

1. Хасен Зејћировић, I1

2. Филип Томић, I3

3. Милица Радић, I4

Europski dan jezika

Vijeće Europe i Europska unija su 2001. godine organizovali akciju pod nazivom Europska

godina jezika. Uspjeli su uključiti milione ljudi širom 45 zemalja sudionica, a njihove aktivnosti

slavile su jezičnu raznolikost Europe i promicale učenje jezika. Od tada se 26. septembar uzima

kao Europski dan jezika.

26. septembra 2014. godine i Gimnazija „Vaso Pelagić“ se takoĎer priključila Danu jezika i

od 12:00 časova do 16:00 časova odrţala brojne aktivnosti a učesnici su bili predstavnici 7

različitih zemalja Europe i zaposlenici njihovih ambasada.

Imali smo goste iz Švicarske, Slovenije, Češke, Španije, Njemačke, Italije i Velike Britanije

koji su sa nama bili gotovo čitav dan.

DogaĎaj je otvoren nastupom školskog hora koji je pod rukovodstvom profesorice muzičke

kulture Hikmete Saletović otpjevao „Odu radosti“ na 3 jezika – njemačkom, engleskom i

maternjem.

Svaki predstavnik svoje drţave je drţao jedan čas svog jezika. Naučili smo brojati, reći kako

se zovemo, odakle dolazimo na različitim jezicima. Uz to, odgovarali su na sva naša pitanja koja

smo imali u vezi školovanja u drugim drţavama, stipendijama kao i o samom načinu ţivota.

Na svojim štandovima su dijelili letke i razne brošure o svojim zemljama, bedţeve, blokiće za

pisanje, hemijske olovke. Neki od štandova su dijelili i slatkiše što je mnoge učenike razveselilo!

Organizovali su za nas i testove na dvije stranice. Napisali su pitanja o općoj kulturi svoje

zemlje na svom jeziku. Svi učenici koji su tačno odgovorili na sva pitanja dobili su i poneku

nagradu.

Glavni i najinteresantniji dogaĎaj bio je kviz izmeĎu dva razreda – III3 i III6 koji su se

takmičili odgovarajući na 45 pitanja iz 7 različitih drţava.

Svi smo se lijepo zabavili i uţivali, a nadamo se da ćemo opet imati priliku prisustvovati i

učestvovati. Amina Čeliković, II6

10

ДРАМСКА СЕКЦИЈА ГИМНАЗИЈЕ „ВАСО

ПЕЛАГИЋ“ ПОНОВО НА СЦЕНИ БРАНИСЛАВ НУШИЋ „ШОПЕНХАУЕР”

Aртур Шопенхауер, њемачки филозоф, о браку је рекао: „Оженити се значи своја

права преполовити, а обавезе подуплати.”

Том мишљу Драган Мишкић и Драган Живковић су отворили завјесе најновије

представе драмске секције „Шопенхауер”.

Премијера представе која је одржана 20.04.2015. године, поводом Дана школе,

испунила је салу Дома културе. Ову хумореску у једном чину је написао Бранислав Нушић, а

наши ученици су је покушали на духовит, али вјеродостојан начин приказати. Судећи по

рекацијама публике у томе су и успјели.

Дамир Башић у улози Јоце и Николина Миловац у улози Софије, Јоцине жене, увели су

нас у живот малограђанске породице деветнаестог вијека. Наши млади и талентовани

глумци: Мићо Маркановић у улози професора Гојка, Драгана Којић као млада Ружица,

Филип Томић који је тумачио лик заљубљеног Станка и Емина Црналић као Станкова стрина

су показали како људи могу олако прихватити идеје великих филозофа као своје, а да их не

разумију. Представа завршава загрљаjем двоје младих, што је поздрављено громогласним

аплаузом. Одушевљена публика је напустила салу са сигурно новим поимањем љубави и

брака.

Наташа Михајловић, III6

11

БОГАТ КУЛТУРНОУМЈЕТНИЧКИ ПРОГРАМ ЗА ДАН

ШКОЛЕ

У уторак, 21.04.2015. године, у сали Дома културе, приређен је пригодан програм у

оквиру обиљежавања Дана школе Гимназије „Васо Пелагић”.

Свечани програм је почео “Одом радости” коју је школски хор, под руководством

професорице музичке културе Хикмете Салетовић отпјевао на три језика. Чланови хора су

показали велику љубав и таленат у музичком изражавању, а квалитет извођења пјесама

указује на стручан и континуисан рад.

Директорица школе Азра Садиковић је потом, у поздравном говору, уручила нашим

истакнутим ученицима награде које су својим радом заслужили на многобројним

такмичењима.

Програм су обогатили

звуци хармонике Мехмеда

Хидановића, али публика

сигурно није остала равнодушна

ни након извођења рецитала „У

потрази за изгубљеним временом

” Рецитаторску секцију чине

ученици трећег разреда: Мићо,

Дамир, Маида, Армина, Ана и

Наташа. Секцијом руководи

професорица Санела Лишић –

Курталић. Дамир Башић је

засигурно одушевио, али и

измамио сузе публике говорећи стихове Јесењинове пјесме „Писмо мајци” . Пријатној

атмосфери допринијели су квартет и бенд извођењем различитих музичких нумера.

12

Публику су посебно одушевили ученици другог разреда додатне наставе латинског језика

коју већ неколико година успјешно води професорица Анка Симеуновић. Они су нас својом

тачком „Римски календар” научили како су настала имена свих мјесеци у години.

Фолклорна секција наше школе којом руководи професорица Тања Павловић већ

неколико година доказује свој успјешан рад. И ове године приредба је окончана раскошним

призором љепоте народних ношњи и покрета наших фолклориста. Они су извели игре из

околине Гњилана и плес на познату македонску народну пјесму „Биљана платно белеше”.

Препуна сала и громки аплаузи након сваког наступа, били су оцјена и заслужена

награда за велики број ученика и професора који су ангажовани у реализацији овогодишње

приредбе.

Наташа Михајловић, III6

13

ЊЕГУЈМО РУКОПИС

ПОШТОВАОЦИ ЛИЈЕПОГ РУКОПИСА

Свечаности поводом Дана школе допринијели су и љубитељи лијепог рукописа. Они су

организовали такмичење у лијепом писању. Велики одзив ученика је показатељ да, и поред

компјутеризације, има још оних који цијене љепоту рукописа. Овим се жељело указати и на

потребу његовања рукописа, иако савремени начин писане комуникације то не изискује.

Трочлана комисија је одабрала три најљепша рукописа ученица Марије Пурић, Иване

Зекић и Азре Мемишевић.

Ружица Божић, III6

ŠTA UPISATI I KAKO DO POSLA?

U organizaciji Zavoda za zapošljavanje Brčko distrikta BiH učenici četvrtog razreda JU

Gimnazije „Vaso Pelagić“ su upoznati sa trenutnim podacima o broju zaposlenih, o strukturi

nezaposlenih, o deficitarnim, odnosno suficitarnim zanimanjima, kako bi mogli da planiraju svoje

buduće školovanje. Učenicima koji ne planiraju dalje školovanje su predočene neke mogućnosti

zapošljavanja sa srednjom stručnom spremom, mogućnosti pronalaska posla nakon završenih

studija, ali i upute kako da sami osnuju svoj privatni biznis. Vjerujemo da će mnogim maturantima

ove informacije biti dragocjene prilikom upisa na fakultet.

Enida Murselović, IV2

14

Jedinica specijelne policije je za Dan škole uĉenicima i

profesorima demonstrirala svoje vještine i sposobnosti

15

КВИЗ ЗНАЊА ОКУПИО НАЈБРОЈНИЈУ ПУБЛИКУ

Квиз је прилика да ученици покажу знање из свих предмета, а постигнути

резултати су оправдали намјере организатора да постане традиционално такмичење

У сусрет Дану школе Вијеће ученика ЈУ Гимназије „Васо Пелагић“ организовало је

квиз знања. Квалификационо такмичење између свих одјељења је почело 05. 02.2015. године,

а финално такмичење је одржано на Дан школе. По двије екипе свакога разреда такмичиле

су се за побједничко мјесто. Побједничке екипе су показале беспрекорно знање из скоро

свих школских предмета. Системом извлачења се одлучивало о противничким екипама.

Постојала су укупно два круга, а трећи је представљао финале. Коначну побједу однијели су:

I3, II1, III2 и IV1. Водитељи квиза су Бранка Добријевић и Елдин Левић. Судије током

квалификације су биле: Јелена Илић и Дајана Малић, а на финалном такмичењу Никола

Станкић и Сњежана Новаковић.

Циљ овога квиза је био да се ученици кроз понављање градива првога полугодишта

друже и забаве, али и покажу стечено знање. Између свих одјељења се осјећао такмичарски

дух, али и одличан тимски рад, јер је сваку екипу чинило пет представника тог одјељења. Уз

сјајне судије који су водили рачуна о регуларности и поштовању утврђених правила,

симпатичне водитеље и записничаре, све рунде квиза су прошле у пријатној, такмичарској

атмосфери. Питања су пажљиво припремили професори који су често заједно са осталим

ученицима чинили публику. Ученици који су организовали квиз уз кординацију професорице

психологије Иване Кокановић, веома су задовољни постигнутим резултатима. Квиз знања

засигурно улази у традицију наше школе.

Наташа Михајловић , III6

16

17

Maturanti u Španiji Uspomene sa ekskurzije nikad ne

blijede U periodu od 25.4. do 3.5.2015. godine

učenici četvrtog razreda JU Gimnazije „Vaso

Pelagić“ Brčko boravili su na devetodnevnoj

maturskoj ekskurziji. Ovogodišnji maturanti

su za destinaciju svoje ekskurzije odabrali

Španiju i boravak u jednom od

najposjećenijih turističkih gradova- Lloret de

Maru.

Ekskurzija je organizovana u saradnji sa turističkom agencijom „Dinamik-turs“ Brčko koja je

priredila zanimljive posjete vaţnim kulturno-historijskim i turističkim znamenitostima Španije.

Prvih dana ekskurzije maturanti su boravili u Italiji, gdje su imali priliku posjetiti Veneciju i

Veronu te odsjesti u gradiću Lido di Jesolo. Učenici nisu krili svoju očaranost arhitekturom,

kulturom i tradicijom ovih gradova.

U nastavku putovanja posjećen je Monako, kneţevina okruţena Francuskom. Učenici su

obišli Prinčevu palatu, kristalno čiste i tihe ulice, čuvena kazina te stazu Formule 1.

Dolaskom u Lloret de Mar počeo je „centralni“ dio maturske ekskurzije. Turistički grad koji

nudi svima sve, a najviše mladima: prelijepe plaţe, hoteli, veliki broj trgovina, uličnih prodavača i

restorana brze hrane do ogromnih diskoteka i vrhunskog provoda.

Pored ovoga, organizovan je i veći broj fakultativnih izleta. Neke od najzanimljivijih svakako

su bile „Katamaran sensation“ (plovidba obalom Costa Brave), posjeta Port Aventuri (zabavni park

u blizini Barselone), posjeta stadionu Camp Nou, odlazak na Flamenko noć kao i obilazak muzeja

Salvadora Dalija.

Uz sve to, posjećene su i sve vaţnije atrakcije grada Barselone, izmeĎu ostalog, bazilika

Sagrada Familia, toranj Agbar, ulica La Rambla, park Guell te Čarobna fontana. U povratku obišli

su znamenitosti Kana i Nice (Francuska) te Sanrema i Trsta (Italija).

Amel Emkić, IV2

18

19

20

VOLONTIRAJ – KREDITIRAJ

Rad ove sekcije se zasniva na izradi raznih projekata iz ekologije. Školske 2013/2014. godine

na sajmu kreditiranja, naš projekat pod nazivom “Jedna latica, jedna beba” je dobitnik nagrade iz

oblasti ekologije. Projekat je realizovan na ureĎenje parka ispred porodilišta. Učenici su cvjetnim

sadnicama ispisali moto projekta “Jedna latica, jedna beba”. Naš cilj je da probudimo svijest

graĎana o vaţnosti nataliteta i značaju biljaka za zdravlje ljudi. Na ovogodišnjem sajmu kreditiranja

u Sarajevu, naši učenici: Nataša Mihajlović, Emina Crnalić, Zehra Dedić i Ruţica Boţić, pod

rukovodstvom profesora Rusmira Ahmetovića su predstavili svoj novi projekat “Planeti pomaţi u

reciklaţi” koji planiraju realizovati tokom naredne školske godine.

Ruţica Boţić, III6

Sekcija volontiraj-

kreditiraj uspješno djeluje od

školske 2008/2009. godine.

Svake školske godine u

sekciji je aktivno preko

pedeset učenika. Sekcija je

organizovana u skoro svim

školama u BiH, a njen

pokrovitelj je nevladina

organizacija “Infohouse” i

“Vermont” Brčko.

21

SPORT- СПОРТ- SPORT- СПОРТ

Дан школе је прилика да спортисти одмјере своје снаге и способности у различитим

спортским дисциплинама. Тим поводом одржано је међушколско такмичење у одбојци,

фудбалу, стоном тенису.

Резултати такмичења у одбојци:

1. ЈУ Техничка школа

2. ЈУ Гимназија

3. ЈУ Пољопривредна и медицинска школа

Стони тенис за дјевојке:

1. ЈУ Техничка школа (Алдина Шкахић, I11)

2. ЈУ Гимназија (Дејана Малић, III3)

3. ЈУ Гимназија (Милица Радић, I4)

Стони тенис за момке:

1. ЈУ Гимназија (Јасмин Нишић, III3)

2. ЈУ Гимназија (Един Ибрахимовић, IV8)

3. ЈУ Техничка школа (Елдар Јукан, I8)

Важно је истаћи да су ученици Гимназије „Васо Пелагић” учествовали на федералном

такмичењу у каратеу које се одржало у Лукавцу. Ученици II6, Амир Рашчић је освојио

златну медаљу, а Самела Селимовић бронзану медаљу. Овом приликом им честитамо и

желимо успјех на државном такмичењу.

Aктив професора спортске културе је у сараднји са Одјељењем за образовање

организовао међушколска спортска такмичења под називом Мале олимписке игре. Све

чертири средње школе су се такмичиле у пет дисциплина: мали фудбал, одбојка (дјевојке и

дјечаци), кошарка (дјевојке и дјечаци), рукомет и стони стенис. Изванредан пласман ученика

Гимназије:

Кошарка 1. мјесто и момци и дјевојке Одбојка 3. мјесто дјевојке

Фудбал 1. мјесто момци Рукомет 2. мјесто момци

22

Мирјана Ђапо - Графити по засторима душе

„Графити по засторима душе“, најновија књига професорица српског језика и

књижевности Мирјане Ђапо ће сигурно својом

оригиналношћу одушевити поклонике писане ријечи. Промоција књиге је одржана 30. априла

у Омладинском центру.

„Ова поезија ће вас вратити у младост, ако сте се са њом раскусурали, а младе људе

изненадити темама које су вечито актуелне,

њиховој генерацији блиске. Пјесникиња

исписује универзалну причу одрастања. У њеној пјесми „Календар одрастања“ сигурно

ћете пронаћи себе“, рекла је рецензент књиге

Милица Милосављевић.

РАЗГОВОР С БРАНКОМ МИЉКОВИЋЕМ

Гледамп се у пчи, песник и пнај кпји ппезију пише. . . Више границе нема – све је ппсталп песма, или се чини? Извини пријатељу на пвпј приснпсти, ватра нас ппвезала, Дала правп, слпбпду, да те хвалим и питам ппнештп: Вештп си се сакрип између двба света – ВАТРА И НИШТА. И акп ишта пстане биће безбпјнп, безвреднп . . . Једнп ништавилп . . . такп си гпвприп, будућнпст сагледавап. Верујем у ватру, клаоам јпј се, али се и бпјим. Стпјим у реду са пнима кпје ппекла јара изгпвпрене мисли. Стисли се уз мене сви идеали, убиле ме прејаке речи. Јечи ппбуна . . . пгласили се не самп трубадури. Не жури, не наседај, не пдустај пд леппте, ппезије! Није све мртвп дпк верујеш у висине, тп сутра, Заратустра те није такп учила . . . никада се није предавап. И нећу СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ да се бприм . . . Хпћу живптпм, Лепптпм хпћу да се бприм, да нађем ПОРЕКЛО НАДЕ, Да у синтагми КРВ МОЈА СВЕТЛИ видим нашу будућнпст, Буднпст пптимизма, неку нпву визију света, без крви . . . И затп кад кажеш УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ – ниси ме узалуд будип, Ппнудип си ми светлп, ватру, прпчишћеое, упутип на Еуридику, Прилику да кажем да сам живеп – нисам живпт преспавап.

„ . . . ово пјесничко дјело ће

оставити , не само ГРАФИТЕ на души читаоца кад га буде читао,

него и ТРАГ на души који ће га

гонити да му се често враћа и из њега упија „нектар њежног,

мелодичног стиха“ које само

може исписати рука жене и душа

маште . . .“, рекао је пјесник и рецензент књиге Драган Вилић.

НАВИКА

Најтеже је одрећи се навике,

покварити чврсту хармонију стања,

свакидашњег трајања и очајавања,

примања и давања по истом курсу.

Одрећи се незадовољства и ружних манира

теже је када те навика веже,

па од уобичајеног, устајалог, трулог

не видиш ново, плодније, свеже.

23

Na času istorije profesor je postavio pitanje: “Koje je najstarije pismo svih Slavena?” Jedan

učenik je samouvjereno odgovorio: “ GOTIKA”!.

Na času engleskog radeći lekciju o vjerama, profesorica nas je pitala: Ko ide u sinagogu?

Očekivala je da nam je odgovor svima poznat. Iznenada je jedan učenik odgovorio: “ARAPI”.

Na času latinskog je profesorica upitala učenika šta znači riječ “fiat” (postojati). Učenik je

rekao: Riječ fiat znači AUTO, čime je ostavio porfesoricu bez daha 5 minuta.

Na času istorije na pitanje gdje se nalazi Trijumfalna kapija jedan učenik je bez dvoumljenja

rekao u Berlinu.

Na času srpskog jezika i knjiţevnosti profesorica je postavila učeniku pitanje: “Koju pjesmu

smo danas čitali?” Učenik odgovara: “Skidanje Skadra”. Na ovom času smo osim ove nove

pjesme saznali i za novog pisca koji se zove Andro Ivić.

Na jednom odmoru upitali smo druga iz razreda šta je to dajdţa, na šta je nam je odgovorio da je

to brat od sestre.

Jednom prilikom nam je naš drugar dao savjet rekavši da je dobro za mozak da se izaĎe na svjeţ

mozak.

Na času istorije smo čuli podatak od jednog učenika da je pisac Čarls Dikins izmislio štampu.

Mi se onda pitamo šta je Johan Gutenberg uradio.

Vrlo interesantnu informaciju smo čuli od jednog učenika da se francuska himna zove

majoneza, dok nas je drugi učenik naučio kako razlikovati vodu od vazduha rekavši, da vazduh

moţe postat vlaţniji, a voda ne.

Profesorica hemije je pitala učenika :“Ako si ti elektron i tvoj drug je elektron i vi sjedite u istoj

klupi“(očekujući odgovor zajednička). Učenik odgovara: „ŠKOLSKA“

Učenik je na času srpskog jezika objasnio kako je osnovna karakteristika moderne

„pesticizam“,dok je jedna učenica napisala „baljeţke o piscu“.

Na časovima nisu učenici jedini koji imaju bisere, nego i profesori.

Profesorica matematike nam je najavila NENAJAVLJEN test u petak. Vjerujte mi smo bili jako

iznenaĎeni kada smo dobili test.

Naš profesor istorije nam je prilikom predavanja lekcije o Engleskoj rekao da su sve engleske

kraljice bile ţene.

Kao što vidite u našoj školi nikada nije dosadno, i uvijek se naĎe neko ko će nas nasmijati do

suza.

Boris Knebl, III2

Profesor istorije nam je zaprijetio da niko neće dobiti ni pet, a kamoli četiri.

Profesorica biologije nam je objasnila da kod nenormalnih stanja slijedi abnormalnost,da ako

nešto nije suvo onda je vlaţno i da je sve u jednostavnosti,ali nije u medicini.

Profesorica srpskog je bila jako ljuta jer nismo pročitali pripovijetku koju smo trebali pročitati

prije rata (prije raspusta).

Profesorica biologije je naglasila da temperatura moţe biti „malo minimalna“.

Profesor fizike nam je ponosno objavio da njega tetka jeste ispustila kroz prozor kada je bio

beba, ali da to ne znači da ne moţe primijetiti kada neko prepisuje.

Profesorica biologije je izjavila da kada se spoje muški i ţenski gamet nema kraja procesima

dok se proces ne završi

Profesorica biologije je otkrila da kada 50% tijela izgori-to je problem,a 70% je još gore!

24

Odavdje odlazimo prema duhu koji smo pokazali

a ne prema odjeći koju nosimo!

(Generacija 2014/2015.)

GYMNASIUM

UNIVERSITAS