Administrativni diskurs

Tiopologija funkcionalnih stilovaPostoje sledei funkcionalni registri u srpskom jeziku (stilovi, diskursi): 1) razgovorni registar 2) beletristiki knjizevnoumetnicki registar 3) publicistiki registar 4) administrativni registar 5) nauni registar U okviru publicistikog: informativni, analitiki, knjievnopublicistiki i enigmatski. U okviru administrativnog: pravni, politiki, diplomatski, poslovni i personalni podstil. U okviru naunog: akademski, edukativni, popularni podstil. Na najniem stratifikacionom nivou postoje anrovi. anrovi u okviru administrativnog su: radna biografija, poslovno pismo, prijava projekta, izvetaj o projektu.Administrativni diskurs je tip funkcionalnog jezikog stila koji se u vidu javne jezike komunikacije realizuje u svim domenima funkcionisanja drave kao pravne kategorije. Ovaj diskurs je star koliko i drava i njegov razvoj se moe pratiti od najstarijihe dravno ustaljenih drutava. Mada se najee realizuje kao pisano jeziko ispoljavanje monolokog tipa on se moe ostvariti kao usmena verbalizacija monolokog tipa kakav je politiki govor ili usmena interakcija dijalokog tipa ( sudski proces, poslovni razgovor itd). Primarne funkcije administrativnog diskursa su saoptavanje i perlokutorno delovanje kojim se regulie ponaanje pojedinaca i kolektiviteta unutar drave. Primarne karakteristike administrativnog funkcionalnog stila su : 1) tanost koja je nespojiva sa dvoznanou i nejasnoom 2) visoka standardizovanost podrazumeva upotrebu jedinstvenih tekstualnih i regulativnih normi pri kreiranju administrativnih akata 3) unifikovanost podrazumeva konstantno ponavljanje standardom predvienih elemenata Prema nainu obrade i prezentacije informacija u okviru administrativnog diskursa razlikuju se: 1) pravni 2) politiki 3) diplomatski 4) poslovni 5) personalni podstil Razvoj pravnog diskursa se moe pratiti jo od Hamurabijevog zakona kao najstarije potvrde javne jezike komunikacije te od tekstova rimskog prava koji su utkani u temelje normativnog ureenja evropskih drava. Pravni diskurs je visokospecijalizovani jeziki idiom koji se usvaja prelaenjem procesa formalnog obrazovanja. Jezik prava je profesionalni jezik pravnika koji oni usvajaju tokom svog obrazovanja i primenjuju ga u svom poslu. Budui da i laik moe, na ovaj ili onaj nain biti uvuen u pravni komunikacijski akt u okviru pravnog diskursa postoji i kategorija posrednika koja omoguava komuniciranje izmeu laika, koji nije ovladao pravnim diskursom, i strunjaka koji poseduje kompetenciju pravnog diskursa. Ovi posrednici su zapravo advokati koji prevode jezike izraze sa pravnog na razgovorni diskurs i obrnuto. Pravni diskurs ima izrazito perlokutornu mo kojom se regulie ponaanje pojedinaca i grupa u okviru drave kao pravne kategorije. Ovaj diskurs pri tom karakterie i visok stepen jezike formalizovanosti. Jezik prava je formalizovan upravo zato to je to jezik vlasti i dravne prisile kojom se kontrolie ponaanje konfliktnih drutvenih grupa. Pravni diskurs anrovski se ispoljava kroz ustav, zakone, statute, naredbe itd. Politiki diskurs budui da se politika aktivnost profesionalizuje jo u antici , od tada do danas politika komunikacija stabilizuje se kao zaseban jeziki idiom. Politikim diskursom se iskazuje i pripadnost grupi politikih govornika. injenica da se preko jezika moe stei vlast i mo daje politikom diskursu visoku rangiranost u hijerarhiji javnih idioma. Ovim diskursom nastoje ovladati i laici koji se ne bave aktivno politikom jer im se ini da e time uspostaviti simboliku vezu sa nosiocima vlasti. Primarna funkcija politikog diskursa, u savremenim demokratskim drutvima, je oblikovanje politike javnosti u kojoj se artikuliu kolektivna mnenja i stavovi. anrovski se politiki diskurs ispoljava kroz politike programe, povelje, deklaracije, referate itd. Diplomatski diskurs stoji na granici izmeu pravnog i politikog diskursa objedinjujui ih manje ili vie u jezikom smislu. Radi se o diskursu koji je nastao u kontekstu delovanja odreene dravne organizacije angovane u meudravnim kontaktima odnosno meunarodnompravu. Ovaj diskurs postoji od kad postoji artikulisana meudravna interakcija. anrovi ovog stila bili bi: protokol, memorandum itd. Poslovni diskurs nastaje u kontekstu poslovno-pravnih ili ekonomsko-pravnih aktivnosti pojedinaca ili kolektiviteta. Radi se o jezikom izrazu koji je saobraen jednoj od najstarijihljudskih aktivnosti koja je stara koliko i drava. U osnovi ovog diskursa stoji intencijakoja se ispoljava kroz potrebu postizanja neke poslovne koristi u kontekstu pravnih i jezikih normi. Ovaj je diskurs izrazito unifikovan to se manifestuje posebno kroz takozvana tipska akta. Ispoljava se kroz raliite vrste poslovnih pisama kao to su ugovori, dogovori, specifikacije, narudbe, rauni itd. Personalni diskurs dolazi do izraaja kroz administrativne tekstove u uem smislu kao to su: biografija, motivacijsko motivaciono pismo, propratno pismo, punomoje. Kao segment javne jezike komunikacije ovaj se diskurs manifestuje u svim dravno organizovanim drutvima. On je produetak politikog i poslovnog diskursa budui da se njime artikuliu konkretni interesi iz politikog i ekonomskog domena. Ovaj diskurs je izrazito ablonizovan budui da se neretko svodi na gotove obrasce.

BIBLIOGRAFIE

1.