A.J. CRONIN DRUGA STRANA

Naslov originala Beyond This Place

Prevela sa engleskog Ljerka Radovi

Izdavako preduzee Bartsvo-jedinstvo Novi Sad 1976 g.

PRVI DEO

Glava I

U sredu uvee Polova majka odvezla se tramvajem s posla u Gradskoj kui na

slubu, koja se odravala sredinom nedelje u kapeli Merion, a on je obino iao peice

s univerziteta, posle asa filozofije u pet sati, da je saeka kad izae. Ali te srede

zadrao se u razgovoru s profesorom Slejdom, i pogledavi na sat, odlui da poe

pravo kui.

Bio je juli, a divno vee puno iekivanja bilo je zaodenulo arolijom pranjave

kue Belfasta. Ocrtani na nebu, utom kao ilibar, krovovi i dimnjaci toga grada

Severne Irske bili su izgubili svoje prozaine obrise i postali tajanstveni, blistavi, kao

u gradu iz snova.

Kad je stigao u Lem Roud, mirnu sporednu ulicu, s kuama podignutim tako da

se dve po dve dodiruju, gde je u prizemlju broja 29 imao s majkom trosoban stan,

obuze ga silno uzbuenje. Odjednom je osetio lepotu od koje oveku zastaje dah, i

obeanja koja ivot prua, i za trenutak zastao na vratima. Bio je skroman mladi,

gologlav, u iznoenom odelu od tvida. Udahnuvi punim pluima blag, mirisan

vazduh, on se naglo okrenu i uvue klju u bravu.

Kanarinac je pevao u kuhinji. Zviduui ptiici, on skide kaput, obesi ga na

vealicu u predsoblju i, u koulji, stavivi ajnik da provri poe pripremati veeru.

Nekoliko minuta kasnije, poniklovan budilnik na ploi od kamina, otkuca sedam a

majini koraci odjeknue na tremu. On veselo pozdravi njenu mravu i izdrljivu

priliku, pomalo nagnutu na jednu stranu, zbog neizbene torbe za sve, obuenu u

pristojnu crninu. ao mi je, majko, to nisam mogao da ti doem u susret,

osmehnu se on ali Siejd mi je dao posao. Bar sam skoro siguran u to.

Gospoa Bardis ga je posmatrala. uperak bezbojne sede kose, koji je

provirivao ispod iznoenog eira, pojaavao je utisak iscrpljenosti, hrianske

postojanosti i mirenja sa sudbinom, koji su stvarali njeno izborano lice i napregnut

kratkovid pogled. Ali se njen izraz postepeno smeka pod njegovim otvorenim i

veselim pogledom. Njegovo lice je, hvala bogu, bilo dobro lice, ne naroito lepo i

ona opet zahvali Svevinjem to ga je spasao opasnosti koju predstavlja prevelika

lepota ali iskreno i poteno, pomalo izmueno, bez sumnje zbog preteranog uenja,

suvie isturenih jagodica, ali zdrave boje, bistrih, vrlo svetlih oiju i irokog ela,

istaknutog kratko podianom smeom kosom. Bio je dobro graen, lepog stasa,

naruenog samo jednom nezgodom u fudbalu, zbog koje je u hodu malo zabacivao

desno stopalo.

Srena sam to je to gotovo, sine. Znala sam da si sigurno imao razloga da ne

doe. I Eli i gospodinu Flemingu si nedostajao.

Ona smota pamune rukavice u lopticu i baci iskusan pogled na sto, izvadi iz

torbe malo unke, zavijene u masnu hartiju, i kesu njegovih omiljenih lepinjia od

penikog brana. Seli su, i poto je ona oitala molitvu, poeli svoju jednostavnu

veeru. Primetio je da je, i pored toga to se uzdravala, veoma zadovoljna.

To je prava srea, majko. Tri gineje nedeljno. I svih devet nedelja raspusta.

To e biti lepa promena posle tolikog uenja za diplomski ispit.

Da. On klimnu glavom. Predavati u letnjoj koli isto je to i odmor.

Bog je dobar prema tebi, Pole. On prigui osmeh i primeti:

Treba veeras da poaljem krtenicu profesoru Slejdu.

Nastade pauza. Oborene glave, ona uze kaiicu i izvadi listi aja koji je plivao

u njenoj olji. Glas joj je bio pomalo nerazgovetan.

ta e ti krtenica?

Oh, ista formalnost odgovori on veselo. Nee da uposle studente mlae

od dvadeset jedne godine. Imao sam malo tekoe da ubedim profesora Slejda da sam

prolog meseca postao punoletan.

Hoe da kae da nije poverovao tvojoj reci? On pogleda preko stola, veoma

iznenaen.

Majko! To je malo neumesno. On samo potuje pravila. Moja molba s

krtenicom mora se predati odboru.

Gospoa Berdis ne odgovori. I posle kratkog utanja, Pol poe polualjivo da

opisuje razgovor s profesorom, koji je bio i upravnik letnje kole u Portreju. Kad je

ispio treu solju aja, on ustade od stola. Tek se onda pomeri i majka.

Pole, zadra ga ona neoekivano ja... nisam sasvim sigurna, na kraju

krajeva... da sam ba oduevljena da ide u Portrej.

ta! uzviknu on. Pa, nedeljama smo se oboje nadali da u ii.

To znai da nee biti pored mene. Ona zastade i ponovo obori glavu.

Nedostajae ti nai nedeljni odmori s Flemingovima. Ela e biti razoarana. To e za

tebe biti suvie.

Gluposti, majko. Brine ni zbog ega. On bezbrino odbi njenu strepnju, i

pre nego to se mogla pobuniti, uputi se hodnikom da u svojoj sobi napie molbu.

Bila je to mala radna soba u prednjem delu kue, na ijim su arenim tapetama

bile obeene uokvirene fotografije fudbalskih i hokejakih ekipa. Na kaminu su stajali

pehari i drugi trofeji, koje je, s vremena na vreme, dobijao na univerzitetskim

takmienjima. Ispod prozora nalazila se polica za knjige na kojoj su bili poredani

odabrani romani i ozbiljna dela, uglavnom klasici, koji su govorili o inteligentnom i

dobrom ukusu. Preko puta, u udubljenju, zaklonjenom zavesom od grube zelene oje,

nalazio se uzan krevet, na kojem je spavao, a iza njega, po nepolitiranom stolu, uz

zid, bili su uredno poredani tabaci univerzitetskih predavanja, pored programa

studija. Sve to je prualo nemu potvrdu Polovog karaktera, vrstou njegovog mladog

tela, osetljivu snagu njegovog uma. Ako bi ovek traio greku, mogao bi je nai u

preteranom redu sobe, koji je ukazivao na izvesnu nategnutost, preteranu tenju za

savrenou, ali nju mu je moda nametnula majka, koja je stalno teila da se on

popravi i uzdigne.

Seo je za sto, skinuo poklopac sa naliv pera, i pognuvi ramena, struno ispunio

obrazac. Proitavi ga ponovo da se uveri je li pravilno ispisan, on klimnu glavom i

vrati se u dnevnu sobu.

Hoe li mi je doneti, majko? Krtenicu? Hou da stignem za potu u devet

sati.

Ona podie glavu. Jo nije bila poela da rasprema sto, ve je i dalje sedela, kad

je on uao. Izgledalo je da joj se lice zarumenelo, a glas povisio do nekog neobinog

tona.

Nikako ne znam gde je. To nije neto to nae im pomisli.

Oh, hajde, majko. Pogled mu pade na luni prednji deo komode gde je

njegova majka drala sve isprave, nekoliko porodinih sitnica, svoj testament,

naoare, i druge line stvari. Sigurno ti je u gornjoj fioci.

Ona se zagleda u njega, malo otvorenih usana, otkrivajui delimino jeftine, loe

napravljene zube. Rumenilo je bilo iezlo, a njeni obrazi bez sjaja, bili su blei nego

obino. Podigavi se, ona izvadi klju iz torbice i otkljua gornju fioku komode. Poto

je, okrenuta leima, paljivo traila pet minuta, zatvori fioku i okrenu se.

Ne ree bezizraajno. Ne mogu da je naem. Nije tu.

On se ugrize za usnu od jeda. Sluao je i voleo majku, vezan strogou svoga

vaspitanja, no ovoga trenutka uopte nije mogao shvatiti njeno dranje. Savlaujui

glas ree:

Majko, to je zaista vaan dokument. I potreban mi je.

Otkuda je trebalo da znam da ti je potreban? Glas joj zadrhta od

iznenadne oziojeenosti. Ta stvari se gube. Ti zna kako sam se borila tolike

godine, kao udovica, podizala te, na sto stvari sam morala misliti, nosila sam na

pleima vei teret nego to ga je ikad nosila smrtna ena, pola ivota provela sam

brinui da imamo krov nad glavom, a da i ne govorim da te pravilno vaspitam. Mogu

ti rei da sam imala dovoljno da radim, a ne da se brinem za tih nekoliko hartija,

posebno to, uglavnom, nisam imala mesto gde bih sve to drala.

Taj prasak, potpuno stran njenoj uravnoteenoj prirodi, zapanji ga i natera da

jo vie razmilja o tom odsustvu razumnog prosuivanja. Ali ozbiljnost njenog lica

znak upozorenja na koji je bio dobro naviknut branila mu je da se dalje raspravlja.

Mirnim glasom ree:

Sreom, mogue je dobiti duplikat. Napisau u Somerset Hauz u London jo

veeras.

Ona odmahnu glavom. Sada joj je glas zvuao mirnije.

Nije tvoje da pie, Pole. Proitavi njegov sumnjiavi pogled ona dodade:

Neemo praviti ni zbog ega guvu. Nisam imala lak dan. Pisau sutra za krtenicu

na pismu sa zaglavljem Gradske kue.

Nee zaboraviti?

Pole!

Izvini, majko.

U redu, duo. Njen osmeh, pomalo kolebljiv, obasja njeno izmueno lice

blagim sjajem. Sada, zapali plin. Ja u raspremiti, pa moemo na spavanje.

Glava II

Za vreme sledea dva dana Pol je bio potpuno zauzet. Univerzitet se zatvarao za

veliki raspust, a bilo je mnogo obaveza koje su bile povezane s krajem semestra. Na

sveopte traenje, morao je da svira na klaviru na godinjem studentskom pevakom

sastanku. Pa se ispostavilo da je teko pronai jednu zagubljenu knjigu iz biblioteke.

Praktine vebe iz hemije odrane su u poslednjem minutu, i on je oseao

uobiajenu napetost, oekujui rezultate. Ali kad su spiskovi bili istaknuti, video je

da je zauzeo zadovoljavajue mesto. Uglavnom, kao dobrog studenta, prijatnog druga

i izvanrednog sportistu, Pola su visoko cenili drugovi s njegove godine. Ali njegovu

popularnost ublaavala je jedna pritajena struja miljenja, uglavnom meu

studentima medicine druina koja je zasluivala svaku osudu koja je

podcenjivala njegovu izuzetnu pristojnost i u njegovom uzdravan