AK3 Drvene Zgrade Skripta 1a

5/12/2018 AK3 Drvene Zgrade Skripta 1a - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/ak3-drvene-zgrade-skripta-1a 1/26

VLADISLAV IVKOVIC

ARHITEKTONSKE KON S TRUKCI JE

D R V E N E ZGRADE

* TE.KST UZ SLIKE I'ZVODA IZ LITERATURE *

1. UVOD ,..' '..' , , " ' '.." "

2. NOVE TEHNOLOGIJE DRVENIH KONSTRUKTIVNIH SKLOPOVA..... 2

3., KONSTRUKTIVNI SISTEMI DRVENIH ZGRADA. ',... 3

3.1. MASIVNE DRVENIE ZGRADE 4

3.2. BONDRUGNE DRVENE ZGRADE- DRVENI BONDR,UK 5

3.3. SKELET'NE DRVEN,E ZGRADE " " " "... 9

3.4. PANELNE DRVENE ZGRADE ....."....... "....... " ".................................. 13

3.5. PROSTORN'E - CELISKE - DRVENE ZGRADE "................. 16

4. MEDUSOBNA ZAVISNOST EKON'OMICNOSTII ODABRANOG

KONSTRUKTIVNOG SISTEMA "................................. 17

5. OSTALI ASPEKTI MATERIJALIZACIJE DRVENIH ZGRADA 18

6. URBANISTICKI PLANOVI I MOGUCNOSTI URBANISTICKIH

DISPOZICIJA DRVENIH ZGRADA " , ' , , 21

I'

7. PROJEKTOVANJE I IZVODENJE DRVENIH 'ZeRtWA , , ,.. 22"

8. PROPISI, STANDARDI, PREPORUKE... 23.t

9. DALJI THENDOVI RAZVOJA DRVENIH ZGRADA '........ 23

10. ZAKWUCAK "" " "................... 24

:~ i!

Beograd, 1998.



Vladislav tvkovi6 Drvene zgrade

1. UVOD

Poznato je da u nekim od najrazvijenijih zemalja (SAD, Kanada, Skandinavske zemlje,

Rusija, Zapadna Nemacka ...) najbrojnije je stanovanje u objektima nize spratnosti,

upravo u drvenim zgradama. Razlog je jednostavan - drvene stambene zgrade,

odnosno objekti u drvenoj konstrukciji i od drvenih preradevina spadaju u grupu

relativno najjeftinijih objekata u kojirna se jednako dobro, kao i u objektima od drugih

konstruktivnih materijala, postize isti ako ne i veci konfor.

Kad je to tako, odmah se narnece osnovno pitanje, a potom i niz drugih, zasto kod nas

- gde vlada permanentna stambena kriza - vrlo malo se, srazmerno moqucnostlma,

grade stambene zgrade u drvenoj konstrukciji? Da Ii se mi bukvalno ponasamo

obrnuto od one narodne' "Nismo bogati da kupujemo jeftino?". Zasto nismo nastavili i

dalje razvijati tradiciju gradenja u drvetu - tradiciju ko]a je u nekim delovima nase

zemlje vekovima negovana, tradlciju na koju se ponovo pozivamo, 0 ko]o] je mnogo

pisano i danas se jos uvek pise?

I.mali smo, za pocetak, j dovoljan bro] specijalizovanih proizvodnih organizacija po celoj

zemlji, koje su manje vise uspesno startovale u proizvodnji drvenih zgrada. Danas,

posle toliko godina ove organizacije i dalje manje vise dobro posluju, ali vise su

orijentisani za proizvodnju tzv, kuca za odrnor (vikencica), dok vrlo malo, iii nimalo, za

permanentno zadovolJavanje svakioasnjth potreba u stanovanju.

Sve to navodi na zakllucak da u nas, ustvari, ne posto]i navika za gradnju (stambenih)

drvenih zgrada. Razlog sto je to take, treba traziti, izmedu ostalog, u potpuno

prekinutoj nit; gradnje drvenih kuca, cak i u onlrn delovima nase zernlje, gde je to

vekovima bila tradicija (Juzna Srbija, Sosna, Kosovo, Makedonija). Prelazak sa

zanatskog na unapredeno, a kasnije i na industrijalizovano gradenje, najmanje je bile

uspesno za ovu vrstu gradnje. To zvuct paradoksalno, jer industrijska proizvodnja

drvene grade (brojne strugare sirorn zemlje) i pre rata je bila relativno razvijena,

razvijenija od bilo koje druge proizvodn]e ' gr~qdevi!nskog materijala (osim rnozda

proizvodnje opeke). Dakle postojala je relativno uspeS 1l<areradlvacka industrija drveta,

ali nei navika za gradnju drvenih zqrada po novim industrijskim i unapredenim

principima gradenja. Teske je na ovom mestu dati jednu iscrpnu i tacnu analizu sto je

to taka. Veravatno uzrocileze u tome sto je tradicija gradenJa u drvetu bila najveca u

naslrn najzaastalijim delovima zemlje, pa je, sa unapredenim graditeljstvom, bila

potisnuta ina ovim podrucjima ad masivnog gradenja opekom. Zidanje opekom bilo je

isplatljivije, zahvaljujuci vrlo jeftinoj i nekvalifikovanoj radnoj snazi, za razliku od

unapredenoq gradenja u drvetu gde se traZila kvalifikovanija, pa t.kTe i skuplla radna

snaga. Kako bilo da je bilo - cinjenica je da mi danas nemama naviku stanovanja u

drvenim zgradama, da je rasprostranjeno mlsljenjs da je to stanovanje drugog reda,

stanovanje sa daleko manjim konfororn, stanovanje u "barakama".



Vladislav lvkovic Drvene zgrade

Nasuprot tome, navike eivilizovanog coveka > da tokom svog zivota, a prema

potrebama koje su u raznim periodirna zivljenja jedne porodiee raziieite i koje se u

lndustrljskl razvijenom drustvu resavaju jednostavnim preseljenjem u drugi

odqovarajucl stan, (preseljenja koja u toku jednog covecijeg zivota mogu da budu i

vise puta) - za naseg coveka su potpuno strane. Simko je rasprostranjeno shvatanja

naseq coveka, da kada je jednom stvorlo kucu, iii dobio stan, da je to za stalno, pa da

j'e i logicno da to bude ad "trajnog rrtaterijala", koji ce i njeqa nadziveti, Permanentna

pedesetooodlsnja stambena kriza podrzava takva shvatanja naSeg coveka. Vise zeli

da stan koji je, posle dugog cekanla, jedanput stvorio, stekao iii dobio, prilagodava

svojim potrebama. Ko ne bi zeleo da uziva sve blagodeti dobrog stanovanja, pa jos u

stanu kojl maze da liei na vilu, da se moze menjati pozelll, da ga "dobije'" na poklon, ijOs da placa takve dazbine da tek za 200-300 godina mogu dosti6i vrednost stana ..

Danasnja starnbena politika jos uvek i'isena prave trZisne ekonomije, vodi takvom

rezonovanju naseq coveka, jer teo retski dozvoljava jed nom sasvim malom broju da

upravo taka dode do stana. Drugi, posle dugog eckanla se zadovoljavaju sa svakim

dodeljenim stanom, dok vecina ostalih prepusteni saml sebi, se dovijaju kako znaju i

umeju.

Dokle god u naso] stambenoj politici vlada takva, logioi apsurdna, ekonomska raeunica

- koja [e pored svega ostalog, takode, doprinela opsto] krizi - nemamo nikakvih sansi

da uspesno resirno permanentnu nestaslou stanova. Danas imarno nagoveStajepromene takve stambene politike, pa ima dobrlh razloga da te promene do6ekamo

spremnijL

U stambenoj izgradnji. vise no u bllo 'kojo] drug oj oblasti gradevinarstva mora biti

prisutnaekonomska racunica, jer poznato je;' da ulaganja u stambenu izgradnju

predstavljaju vise od 80% ukupnih ulaganja u gradevinarstvo, pa je i svaka ustsda u

ovoj oblasti srazmerna tome. Znamo takode, da od ukupnog broja stambenih zgrada

preko 70% odpada na objekte male spratnosti Uedne, dvo, iii troetaZne) upravo do

visina koje najvise odgovaraju objektima sa ,dryenom kcnstrukcllorn - onda zaista

imamo dobrih razloga, da ukoliko se pokaZe da je'to i'"wonomski opravdano - da se u

mnogim slu6ajevima opredellrno zagradnju drvenih objekata. U svakom sluca]u krajnjeje vreme da se promeni odnos prema relativno zanemarenoj proizvodnji (stambenih)

zqrada u drvenoj konstrukci] - izgradnji jako rasprostranjenoj Ii ' industrijskim razvijenim

zemljama,

2. NOVETEHNOLOGIJE DRVENIHKONSTRUKTIVNIH SKLOPOVA

Razvoj tehnlogije drveta i drvenih preracevina je dostigao takav nrto da savremena

reSenja konstruktivnih sklopova u drvetu mogu ravnopravno da konkurisu cencnim i

armirano betonskirn konstrukcijama. Nove tehno.logije drvenih konstrukcija S8 baziraju

na prirneni drvenih elemenata maHh poprecnlh preseka (letve, daske, talpe, gredice)

koje se po odredenim postupeima (lepIJenjem, jednostavnim spojnim sredstvima-

2



Vladislav lvkovio Drvene zgrade

zupcane spone, ekseri ...) formiraju u slozene nosa6e (pune, resetkaste...). Svi ti

postupci se zasnivaju na industrijskim principima rada u teznji da se sa sto manjim

utroskorn materijala i radne snage, postigne maksimalni efekat.Naravno, te

mnogobrojne tehnologije razlikuju se, kako u pogledu njihove slozenosti i krajnjih

rezultata, take i u pogledu njihove cene (sl.str, 81).

Jedna od skupljih i slozenijih tehnologija, koja je stekla srroku primenu u svetu i ked

nas, je tehnologija l.epljenog lamelirano.g drveta (LLD), tehnologija kojom se dobijaju

drveni konstruktivni nosa6i neograni6enih oblika, raspona i preseka pri cemu izgledi

takvih nosaca ni malo ne zaostaju, a u odredenim situacijama su i uspesni]i, od onih

koje imaju nosaci iz punog drveta. Zato nije cudno sto je ova tehnologija rado

prihvaGena od nasih arhitekata i inzenjera koji su projektovali (relativno se "lake"

projektuje sa lepljenjim lameliranim drvetom) i reallzovali brojna vrla uspela

arhitektonska i inzenierska ostvarenja. Nazalost, radi se, ipak, 0 unikatnim i

reprezentativnim objaktirna, dakle skupljim.

Zacudujuce je da druge relativno jeftinije tehnologije kojima se dobijaju konstrukt.ivni

sklopovi i nosaci, brojni oblici resetkastih nosaca - tipa DSB, Trigonit, nosaci sa

talasastim rebrom, sa kojirna se moze takode uspesno konkurisati armirano betonskim

i celicnirn konstrukcijama - su daleko manje kod nas zastupljeni. Upravo ove

tehnologije bi mogle uspeSnije doprineti masovnoj produkciji drvenih konstrukcija idrvenih zgrada uopste ..Za uspelija arhitektonska resenja produkti tih tehnologija traze

vecu projektantsku spretnost, te samim tim predstavljaju veci izazov za arhitekte.

3. KONSTRUKTIVNI SISTEMI DRVENIH ZGRADA

Sve drvene zgrade mogu se svrstati prema svom konstruktivnom sklopu obliku

drvene gradje na (sl. str. 1,2,3): '\\. i \ . \ ,

\~

• masivne,

• bondrucne,

• skeletne,

• panelne,

• prostorne ..

3




3 .1 . . . MASIVNE DRVENE ZGRADE.

Zidovi su od pune drvene gradje koji say teret od krova i tavanice prenose svojom

celom. duzmorn ravnomerno na temelje. U zavisnosti od obnka drvene gradje kojim se

formiraju zidovi razlikujemo:

• brvnare I

• talpare

3.1.1. Zidovi blVllare (sl. str, 4, 6, 7) sastoje se ad punih greda - debra, odnosna

brvna (atuda ime brvnare)- potozenih horizontalno jednih preko drugih i obicno sa

prepustenlm i prekloplienlm (za polovinu debljine) debl.ima na spoju poduznih i

poprecnlh zidova. Radi boljeg naleganja (zbog njihovog prirodno konusnog oblika)

debra su polozena naizrnenicno, a dod.irni spojevi su pritesani.

Vetikalnost zidova, njihov sklop i medjusobna povezanost se postlze, osim

preklapanjem debla poduznlh i poprecnih zldova, drvenim civijama i drvenfm

utegama u vidu rnozdanlka ii i klesta (sl. str. 4).

3.1.... . Zidovi talpare (sl. str. 4, 5) izvode se po istom principu kao i brvnare, samo

umesta brvna imamo grede ad tesane iii rezane gradje - talpe (otuda i ime talpare) u

deblj:ini ad 8-15 em. Medjusabni spo] talpi na perc i zljeb je takav da ne dozvoljavaprodor vode ni u slucalu susenja i skupJjp-nja gradje.

Spojevi na uglovima i u suceliavanju poduznih i poprecnih zidova,. su sa preklopom

(kao ii kod brvnara) za polovinu ilicetvrtiriu vlsine talpi - sa prepustenim lli, caSce, bez

prepustenih talpi (sl. str. 4, 5). -

Poduzn] i poprecnl "rnaslvnl" zidovi brvnara i talpara u potpunosti obezbedjuju prijem

.i prenos svih vertikalnih i horizontalnih opterecenja,

Tavanjace rnedjuspratne, odnosno potkrovne, ko~stnJ~oije, slobodno su rasporedene

po kracirn rasponirna preko masivne drvene konstrukclje sa kojorn su povezane

starijim vrstama spona; klinci, piJavice, ekseri ...

Krovne kcnstrukcije koje su se najcaSce primenjivale kod masivnih drvenih zgrada su

prave stolice sa slemenjacama i roznjacarna kod blazih nagiba i prosti krovovi i

krovovi sa raspinlacarna kod strmijih nagiba. Strebe su uvek prepustene kaka bi

zidovi billsto bolje zasticenl od eventualnog vlaz.enja. Iz i~tog fcgloga temeljni (iii

podrurnski) zidovi su za 30-50 em. izdignuti iznad okolnoq tertna. Drveni zld [e

hidroizolacilorn odvojen ad ternefjnoq, ali je jednovremeno sa njime kotvama

konstruktivno povezan ( 5 1 . str. 5).

4



Vladisk'iV Ivkovi6 Drvene zgrade

Formiranje otvora ostvaruje se isecanjem greda zida na predvidjenim mestima i

ugradjivanjem doprozornika, odnosno dovratnika, od pravilno izrezane gradje, kako bi

se prozori i vrata precizno namestili (sl. str. 8).

Nenoseee pregrade kod ovih zgrada su obicno radene od vertikalnih talpi manjih

debljina (4-5 em) medusobno povezanih na pero i zljeb i oslonjeni na podlogu poda iii

na sam pod. Ugornjem svom delu taple su utvrdene za meduspratnu tavanicu

ostavliaiucl pri tom mali zazor kako bi i tavanica i pregradni zid mogli nezavisno da

"rade" ( 5 1 . str. 5).

Zbog enormnog utroska drvene gradje masivne drvene zgrade danas pripadaju

proslosti (mestimi6no su se na nasirn prostorima zadrzale do Drugog svetskog rata).

Danas izrada brvnara i talpara dolazi u obzir, jedino u specificntrn slucajevima, ako se

radi 0 objektu (obicno turistickorn) koji svojom arhitektonskom atraktivnoscu treba da

privu6e paznju posetilaca. Ako dode do realizaeije takvih objekata koristice se sve

savremene metode izvodenja: propisno osusena i pravilno formirana grada, precizni

spojevitzmedu brvana iii talpi, provlacenje celicnih vertikalnih zatega celom visinom

zida, cista i konstruktivna resen]a nastavljanja zida i dr. (sl, str.D).

3.2. BONDRUCNE DRVENE ZGRADE - DRVENI BONDRUK

Umesto masivnog drvenog zida, daleko ekonomi¢nije reSenje [e zid na bondruk,

sastavljen iz dva razliclta dela, razticita i po dimenziji i po materilalu: konstruktivnog,

koji prima sva vertikalna i horizontalna opterecenja i ispune ko]a ima samo funkciju

pregradj~nja.

KonstruktiN'ni dec cine niz vertikalnih drvenih stubaca na relativno malim medjusobnim

rastojanjima, (tako osim naziva "zid na bondruk" postoji i naziv: "skeletni zid"),

povezanirn u donjem i gornjem delu horizontalnim elementlma: terneliaca iii prag - dole

i pokJapaca - gore. Zajedno sa sekundarnim horizontalnim elementima: pre6agama,odnosno nadvratnicima, nadprozornicima, podprozornicima i, u pojedinim poljima,

kosim elementima - kosnicima, cine konstruktivni sklop kojf je u stanju da primi i

prenese sva vertikalna (od krova i tavanlca) i horizontalna (vetar) opterecenja (sl.str, 10

i 11). U orlnosu na, dimenzije, oblik i razrnesta] drvenlh elemenata razlikujemo nekoJiko

tipova bondrucnih zgrada:

• klasicni bondruk,

• unapredjeni bondruk,

• rebrasti bondruk.

. . . .

3.2.1. Kl..ASICNI BONDRUK

5




Klaslcni bondruk (sl. str. 10, 11 ) predstavlja najstariji tip ovih zgrada koji se uspesno

razvijao u mnogim zemliama srednje Evrope i Balkanskog poluostrva od srednjeg

veka pa do prve polovine XX veka (sl'. str, 12, 13).

Dimenzije drvenih stubaea se kre6u od 12/12 'do 18/18 em na razmaku od oko 1,0 - 1,5

m. Slicnih dimenzija su i ostali drveni elementi: temeliace, poklapace, kosnici, preqace

(sl. str. 10, 11)...

Drveni elementi ranijih period a su formirani tesanom, kasnije rezanom drvenom

qradjorn. Sve veze ovih elemenata su klaslcne - tesarske (zaseci, narezi, zljebovi i dr.)

sa relativno malom primenom metalnih spona (ekseri, pijavice, zavrtnji).

Zidovi na bondruk - iii kako ih takodje zovu skeletni zidovi - imaju sve karakter.istike

masivnih zidova (i zidanih i drvenlh)tako da izrazskeletni rnoze se odnositi samo na

zid, a nikako na zgradu. Tavanjace i krovni nosaci S8 postavljaju slobodno na bilo kom

mestu (nezavisno od poloza]a stubaca) preko poklapaca (savijanja koja eventualno trpi

poklapaca su relativno mala, jer su i rasponi- razmaci stubova mali). Sve sto je

receno i za masivne d'rvene zidove u pogledu njihovog povezivanja sa medjuspratnim

tavanicama, krovnom konstrukcijom i temeljnim, odnosno podrumskim zidorn, vazi i za

zidove klasicnog bondruka.

Klasicne bondrucne zgrade su prizemne iii dvoetazne, (red]e viseetazne). Druga ( i

treca) etaza se formira na isti nacln kao ;' prva, s tim sto se greda terneljaca, odnosno

prag, postavlja, umesto preko temeljnog zidanoq zida, preko tavanjaca medjuspratne

konstrukeije. Sve ostalo ostaje isto: raspored stubova, precaqa (raspinjaca) poloza]

prozora i vrata, razrnesta] kosnika itd.

Drvene zgrade radjene u klasicnom bondruku u proslosti, ali i danas spadaju medju

najuspeSnija arhitektonska ostvarenja. Razlozi su visestruki:

1) ,

• Kao i kod svake masivne zidane zgrade- zahvaljujuci slobodnom razmeStaju

konstruktivnihzidova, u naSem slucaju zidova na bondruk - mogu se

ostvariti vrlo razliclta reSenja osnova . ,

• Zahvaljuci lakim zidovima na bondruk (za razliku od zidanih masivnih zidova)

lako je ostvariti u gornjim etaZama - prepustanjern tavan.aca rnedjuspratne

konstrukeije - razne prepuste, erkere, ispade - dakle sve onosto fasadu cini

raznovrsnijom, bogatijom i interesantnijom (61 . str. 12 ).

• Moqucnoscu ostvarivanja vidnih drvenih elemenata zidn~g bondruka - jos

vise se doprinosi u sekundarnom oblikovanju fasade. -

• Najzad u kombinaciji sa zidanim postamentom (terneljnih zidova, iii zidanog

podruma) podnozja (sokla) zgrade i obHkovanjem krova i krovnih nastresnlca

6

. <



Vladislav lvkovicDrvene zgrade

celokupni izgledi i forme zqraoa sa zidovima na bondruk u likovnom smislumogu mnogo da doprinesu izgledu celog okruzenja - ambijenta.

Danas, savremenim metodama ,graaenja, klaslcni bondruk dozivljava svoju renesansu.

,~ 3.2.2 UNAPREDEN,I BONDRUK

Krajem XIX i pocetkcm XX veka sve vise se radi na·racionalizaciji drvenih zgrada

paralelno sa pojavom novih konstruktivnih materijala (celik, armirani beton), To se

ogleda?,'najpre u teznji za 8tO vecorn stednjom drvene ,gradje, uvodjenjem statickihproraeuna i za drvene konstrukcije, kao i sa sve uspeliJim pokusajirna indus'trijalizacijedrvenih zgrada. '

K od zgrada sa zidovima na bondruk javljaju se nova konstruktivna poboljsanja sa tacno

proracunatim novim oblicirna i dimenzijama elernenata bondruka, kao i sa primenom

novih spojnih sredstava (zavrtnja,karika, rnozdanika i dr.).

Takodje, da bi se izbeqlo, kao u slucaju klasicnog viseetaznor, bondruka, lose reSenje

sklopa u visini medjuspratnih tavanica, gde se na jednorn mestu susticu tri horizontalne

grede: poklapaca, tavanjaca i prag, gde moze pri suseniu drveta u poprecnorn smislu

da dodje do skupljanja drveta oak 4-5%) pribegava se resenlu sa stubcima visine kolikaje visina celog objekta (sl, str. 19).

Za prijem horlzontalnih opterecenja koristeei vtseetazne stubove mogu se formirati

vertikalni reSetkasti sklopovl, umesto kosntkau.svako] etazl (sl, str.19).

Primenom novih alata, spojnih sredstava unapredjuje se zanatski naein rada sa

tendencijom prelaska na industrijalizovani nacin rada,

3.2.3. REBRASTJ BONDRUK

Sa unapredjenjem industrijalizacije u obradi i primeni drveta u graditeljstvu vee u drugoj

polovini XIX veka ooslo se do novog racionalnog i ekonomskoq resen]a zidova na

bondruk, najpre u SAD, da bi se postupno proslrilo i u rnnoqim drugim drzavarna

Amerike i Evrope. Besenje koje je opstalo do danas i koje uspesno konkurise po ceni

kostanja svakom drugom feEienju kako drvenih, take i bilo kojih drug.ih zgrada (zidanih,

armirano-betonskrh iii cel.icnih). Bit resenja je u slede6em: Is,lo S8 na smanjenje

dimenzija i unificiranje osnovnog drvenog elementa kojirn se.l'Q'rade,.;z:idovina bondruk.

Osnovni element je gredica bolje reel deblja daska iii talpa, preseka .2/4 inca, odnosno

5/10 em, kojim se forrniraju svi elementi bondruka: stub, prag, poklapaca ...

Srnanjenjem preseka stubaca i njihov je razmak smanjen na oko 40-50 cm.Svi

medusobni spojevi ostvaruju se ekserima i klincima (sl.str, 20, .21).

7




"

Ukoliko se radi 0 prizemnom objektu - javljaju se, dakle, isti elementi samo drugih

dimenzija i oblika kao kod klasicnog bandruka: stupei 5/10 em na rastojanju 40-50,.

temellaca (prag)i poklapaca . Oko otvora za vrata i prozore iii na uglu stupei se

udvajaju (2 x 5/1 ° em) iii utrostruculu (3 x 5/1Oem). Takodje se udvajaju j nadvratnici,

nadprozornici i podprozorniei, jer je sirina otvora veca od razmaka stubaca, pa se

iseceni stupe; moraju prlhvatitl ( 5 1 . str, 24).

Ukrucenje zida za prijem horizontalnih sila, moze se dvojako resiti, Kosnieirna (koji

moraju da prolaze preko vise pella) ad dasaka .2,5/10 em, uzljebljenim u stupee iii

dascanom oblogom prikovanom za stupee pod uglom od 45°, ukoliko preko obloge

dolazl i drug; fina!iziraju6i spoj (sl. str. 20, .2.1).

Ukoliko zgrada irna dve (iii tri) etaze svaka naredna etaza S8 u principu formira kao i

prizemna etaza (isto kao i u sluca]u klasicnog bondruka). To je vrlo cesto varijanta

rebrastoq bondruka pod nazivom platform iii western s/stem. (Platform or western

f ram/17g). (sl.str, 20,22,2.3).

Tavanlace kod rebrastag bondruka radi boljeg povezivanja su iste debljine kao i stupei

(5-6 em), a liz statickih razloga su vece visine: 15, 2.0, 25 ... em, ali sa smanjenim

medusobnim razrnaclrna (40-50 em). Vitkost takvih tavanlaca, vee kod raspona vecih

od 3,0 m, zahteva obavezno postavljanje ukrucenja u vldu spregova po srediniraspona, slicno rebru za ukrucenje 'kod armirano-batonsklh sltnorebrastlh tavanica.

Otvori u meduspratnoj konstrukcif (za prolaz stepemsta, dimnja6kih kanal'a i sl.)

formiraju se udvajanJem tavanjaca i prihvalnieaJ?x5/15, .2x5/20 ...).

Kako bi se pave6ala krutost celoq objekta (radi prijema horizontalnih slla) oplata preko

tavaniaca se cesto prikiva pod uglom ad 45°.

Krovne resetke (kod blazih) iii krovovi na rasfi).iqia6e (kod strmijih naqiba), formirani

od dasaka Hi talpi, suo najceSce krovne konsttukcije kod abjekata u rebrastom

bandruku.

Ve~e rebrastog bonoruka sa temeljnim ifi podrumskim zido'~ ostvaruje se kao kod

svake drvene zgrade:. hidroizolaeionim slojem se razdvaja, a kotvama povezuje. Da ne

dade do vlaZenja drvene kcnstrukclje najpogodnije je postaviti bondruenl zid na

spoljnu ivicu temeljnog zida, kako bi oplata zida bila "startia" ad podnoz]a zprade-

sakla (81. str. 25). :1 '- ~

U slucaju da se preko temeljnog zida pocinle sa drvenom tavanicom obavezno

temeiljni zid uzdici za 40-S0 em lznad tla, a prostor izmedu tla i tavanice vetriti.

8



Vladislav Ivkovi6 Drvene zgrade

Nenoseci pregradni zidovi, ked rebrastog bondura se formiraju po istom principu kao i

konstruktivni zid, sarno sto stublci (kao i drugi drveni elementi - prag, poklapaca)

manjih dimenzija 5/8 cm, a na razmaku nesto vecern (do 60 cm) koliko dozvoljava

debljina zidne obloge.

Pored Platform - sistema, sistem koji se takode masovno primenjuje ked rebrastog

bondruka, jos ad kraja XIX veka, ali samo u slucaju dvoetainih objekata je tzv. Balloon

sls:tem (Bolloon i ranl 'n,g) (sl, str. 2.1) . Da bi se izbeglo sustican]e tri horizontalne grede

u visini medjuspratne tavanice - pokapace, tavanlaee i praga, kao sto je to sluca] kod

Platform sistema, stupei se provlaee kroz prizemlje i sprat bez prekida. .Tavanjace

meduspratnih konstrukeija nalezu na poklapacu uZljebtjenu u stu pee. Izmedu stubaea

obavezno se stavljaju protivpozarne zapreke kako bi se spreclo prenos pozara sa

jedne etaze na drugu. Sve ostalo je isto iii slicno kao i kod Platform sistema.

Postoje i druge varijaeije i tipovi rebrastog bondruka, ali svi se oni mogu svesti na

ova dva pomenuta sistema.

3.3. SKELETNE D'RVENE ZGRADE

Izgleda paradoksalno, ali cisti skeletni sistem kod drvenih zgrada se javlja relativno

kasno, tek sa pojavorn novih tehnologija drvenih konstrukcija, ustvari sa pojavom

lepljenog lameliranog drveta, kojim seornoqucuje stvaranje velikih poprecnih preseka

greda visine preko 30-40 cm koliko je obicno potrebno za formiranje podvlaka kod

drvenih skeletnih zgrada (s1.str. 80). .

~.

Kod punog drveta sa povecanjem preseka greda i povecanjem njihovih cuzina naglo

se poveeava i njihova cena. Orijentaeiono, limlti za grade od punog drveta su - presek

(veca dimenzija) 25-30 em, duzina 5,0 - 6,0 m. Vece dimenzije su neekonornlcne i

neracionalne te je formiranje drvenog skeleta cd punih nosaca neostvarljiva.

Kod lepljenog lamelnog drveta nema OgraniCen;a za'':,.,.obijanje velikih preseka (cak ipreko 100-150 em) i velikih duzina (cak preko 10,0-15.0 m).

("

Paralelno sa novim tehnologijama u obradi drveta, Javljaju se i nove vrste i obliei

metalnih spona koje ornopucavaju uspesno povezivanje i najkomplikovanijih drvenih

sklopova.

Na taj nacin, danas drvo uspesno konkurise u konstruktivnom ~gledu armiranom

betonu i celiku, Javljaju se raznovrsna ostvarenja drvenih konstrukeija velikih raspona,

ali i izvanrednih ostvarenja drvenih zgrada u skeletnom sistemu sa svim prednostima

koje takve zgrade imaju u odnosu na zgrade sa konstruktivnim zidovima: ve6u slobodu

u organizaeiji i reSavanju unutraSnjih prostora.

9



Vladislav Ivkovic Dtvene z.grade

Konstruktivni sklop drvenih skeletnih zgrada cine (slicno kao i kod celicnoq skeleta):

• rebra - tavanjace meduspratne konstrukcije,

• 9 rede - podvlake,

• stubovi i

• konstruktivnielementi za prijern horizontalnih sila,

l', ..Specificno svojim oblikovnim i mehanickim svojstvima form ira se raster stubova sa

uobicajenim razrnacima od 3,0 do 6,0 (nesto manjrn nego u slucaju arrniranc-

betonskog iii celicnog skeleta).

'F Zavisno od medusobnoq sklopa dva osnovna konstruktivna elementa - podvlake i

stubova i pruzanje konstrukcij'e (podvlake) u jednom iii dva pravca - uccicajena je

sledeca podela drvenih skeletnih zgrada (slicno kao kod eel.ienog skeleta).

3.3.1. PRUZANJE KONSTRUKCIJEU JEDNOM PRAVCU

a) - stubovl Jedn6delni, podvlake jenodelne - kontinualne - primer jednoetaZnog

objekta (51 . st. 26), primer dvoetaZnog objekta (sl, str. 27).

b) - stubovi jednodelni - kontinualni, podvlake dvodelne - kontinualne - primerdvoetainog objekta (sl, str. 30).

c) - stubovi dvodelni - kontinualni, podvlake jednodelne - kontinualne - primer

dvoetaZnog objekta (sl.str, 31").

3.3.2.PRUZANJE KONSTRUKCIJE U DVA PRVCA - UNAKRSNE KONSTRUKCIJE

Slucaj sa jednakim razrnakorn stubova U oba pravca: '.stubovi jednodelni - kontinualni,

podvlake - proste grede:

a) primer sa meduspratnim tavanicama sa rebrima u vidu rostilja (sl.str. 29) i

b) primer sa meduspratnim tavanicama rebra u vidu "s'ah" - polja (s'l.str. 28) ..

U okviru gornje podele rnoquce su manje varijacije u pogledu spratnosti, razllcltih

raspona, jedno- H i visedelnih stubova i podvlake, kao i primena razli6itih metalnih

spona ....-I'-

Rebra med'uspratne / potk~ovne konstrukcije (51 . str .. 33, 38). Grede tavanlace se

jednostavno rasporeduju preko podvlake (sl.str. 27, 30) iii posredstvom metalnih

spona ("papuca" I i I i sl.) tJ ravni podvlake ukollko se zeli da se dobije ravan plafon

10




(sI.28). Radi bolje konstruktivnosti, odnosno radi formiranja "krutih" vertikalnih polja

u praveu upravnom na pravae pruzanja podvlaka, u praveu stubava treba pastaviti

jednu (sl.str. 26); iii dve tavanjace sa abe strane stubava u vidu klesta (sl str. 27).

Medurazmak tavaniaca 0,4 - 0,6 m, ako se radi 0 vitkim tavaniacama (b=4 do 8 em),

iii 0,6 do 1,0 m, aka se radi a grednim tavanjacama (b= 10 do 14 em).

IVovne konstrukcije ravnih (sl, str. 33) i kosih (sl. str. 34) krovova kod skeletnih

objekata najcesce SU, i najloqicnije, u sklopu istog skeletnog sistema (sl.str, 64):

stubovi se produzavaju kraz potkrovni prastar zavrsavajuci se slernenjacarna ilili

rozniacama koje preko rogova prihvataju opterecenje krova. To ne znaci da se i u

slucaji, drvenog skeleta ne mogu javiti i drugi obliei posebnih ("autonomnih") krovnih

konstrukeija: krovovi na raspinjace, razni oblicl reSetkastih krovova, zanatski iii

industrijski proizvedenih i sl.

Stub prima i prenosi sva vertikalna opterecen]a. U slucaju vlseetaznih drvenih

skeletnih zgrada, opterecenje stuba gornje etaze rnoze se razlicito preneti na stub

donje etaze:

• Kontinualnim stubom (sl.str ..28, 30) koji prolazi kraz obe etaZe.

• Direktnim naslanjanjem gornjeg stuba na donji. Povrsinu dod ira ko]a maze

biti manja od povrsine preseka stuba (sl. str. 27), treba kontrolisati danaponi na pritisak ne prelaze dozvoliene.

• Posredno preko metalne spone (oblcno plocaste) koja prolazi kroz podvlaku,

a povezana je sa gornjim i donjim stubom ( ' 8 1 . str. ).

Ne sme se prenos opterecen]a vrsiti posredno preko podvlake jer su dozvoljeni naponi

upravni na vlakna (podvlaka) daleko manji od dozvoljenih napona u praveu vlakana.

Stub, u svom donjem delu, direktno se naslanja na temeijne iii podrumske zidove, iii

temelje samee (51 . str. 40). Od avih je razdvojen.hidrolzolacljom, ali [e jednovremeno

kotvama i cvrsto povezan, 1 \ \\

Ukoliko se stub nalazi sa spoljne strane objekta, iii ukoliko je pod izlozen kvasenlu,

stub treba odvojiti od poda za min. 5,0 em, speeijalno izradenirn kotvama ( 5 1 . str. 39).

Pnjem horizonta/nog opterecenja kod drvenog skeleta nije rnoquce ostvariti okvirnim

sistemom (kao u slucaiu celicncq iii armiranog betonskog skeleta). Kruta veza stuba sa

podvlakom, odnosno sa meduspratnom konstrukcijom tesko je ostva'Fijiva kod drvenog

skeleta, pa se prijem horizontalnog opterecenja iskljucivo ostvaruje formiranjem

odredenih "krutih" vertikalnih polja u poduznom i poprecnom smislu. Kruta polja se

11



V.ladislav lvkovic Drvene zgrade

formiraju dodatnim kosnicima, iii unakrsnim dijagonalama, iii unakrsnim zategama (sl.

str. 43), i tako konstrulsana, da su u stanju da prime i prenesu sve horizontalne site,

Za stabilnost eelog. objekta treba, i u poprecnom i u poduznom praveu, postaviti bar po

jedno vertikalno kruto polje u svakorn redu 'stubova (sl. str. 42) ..

Ukoliko je to nemoquce ostvariti, treba omoqucitl da se pasredstvom meduspratne

konstrukeije prenesu honizontalna opterecenja na minimum tri kruta vertikalna polja,

koja ne smeju da se seku u istu tacku, (sl. str. 42).

Krutost ce'e meduspratne konstr.ukcije se postize povezlvanjern svih tavaniaca sa

zategama, iii prikivanjem dascane opiate pod uglom od 45P , iii rnedusobnim

povezivanjem panela, ukoliko je meduspratna konstrukcija izradena od prefabrikovanih

meduspratnih panela. (sl.str. 42,44).

Treba napornenuti da drveni objekti spadaju u red lakih objekata, te su horizontalne sile

od seizmi6kih uticaja zanemarljive u odnosu na sile od dejstva vetra, za razliku ad

masivnih i armirano-betonskih objekata gde je cesto obrnuti stuea], jer je ve!icina

seizmi6kih sila upravo proporcionalna tezlnl eelog objekta.

Spal/ne !unutrasnje pregmde ( 8 1 . str. 37,38) kod skeletnih zgrada su iskljucivonenosece, a forrniraju se dvojako:

• na lieu mesta po prineipu unapredene zanatske proizvodnje sa

'konstru'ktivnim rasterom sacinlenim od ·Ietava iii gredica slicno rebrastorn

bonduru, ali manjih dirnenzija 5/5 do 5/8 em i medusobnim razmaeima do

60 ern, iii .

• u vidu usnlh iii sirokih prefabrikovanlh nenosecih panela u svemu kako je to

prikazano U odeljku "Panelne drvena zqrade",

"Formlranje on/or» ( 5 1 . . str. 41) za prozore I vrala,. ugradnja zolaclonlh jezgra i

oblaganje zaprecnih i finalizirajucih slojeva i ptoca u svemu isto kao ked rebrastog

bondruka u slucaju pregrada radenih na lieu mesta i i i kao kod panel nih zgrada u

slucaiu prefabrikovanih pregrada. "

Balkanl! lode (sl. str, 41) se najcece rade sa drvenlm podom od dasaka - talpi

(d=4-5 em, sirine 6-12 em). Medusabno razmaknutim (1-.2 em) utvrdenim na

prapustene konzole tavanja6a iii na tavanjace preko poovlaka precustenlh (konzolnih)

iii.aslonjenih na spoline stubove. . -kI

Svi spoljni drveni delovi (podovi, ograde, tavanlace, podvlake stubovi i dr.) moraju se

obavezno zaStiti (inpregnacijom i/ili premazima) od vlazenja,

12



Vladislav Ivkovi6 D'tvene zg rade

3.4.PANELNE DRVENE ZGRADE

Panelne drvene zgrade spadaju u kategoriju prefabrikevanih objekata - kod kojih je

ve6ina radova- izrada prefabrikovanih panel a - izvrsena u fabrickorn pogonu, take da

je vreme izvrsen]a radova na lieu mesta (farbanje, izrada podova i dr.) svedeno na

minimum.

Naravne, i ked ovih objekata kao, uostalom, i kod svih drugih drvenihz.grada - temelji

ilili podrumski zidovi se moraju prethodno izvesti na lieu mesta.

Osnovni elernenti panelnih zgrada su:

• vertikalni (zidni) paneli,

• horizentalni (tavanicni) paneli i

• elernenti krovnih konstrukcija. 1

3.4.1. VERTIKALN! (ZIDNI) PANEL! (sl. str. 45)

Prema svom konstruktivnom sklopu mogu biti:

• noseci,

• nenoseci (nosenl)

Prema svom polozaju u sklopu objekta:• spoljni (fasadni)

.' unutrasnji

Prema svojoj velicini:

.' uski (mali 1,0- 2,5 m)

• siroki (veliki 2,.5 do 10,0 m)

Visina svakog panela jednaka ]e cisto] spratnoj vislnl.

Konstruktivni sklop zldnoq panela cine skelet i ab'loga~(s.l. str .. 47).

Ske/et se formira sa gredicama dimenzija b=4-8 em i d= 5-.15 em, ito:

• vertikalne na razmaeima ad 40-60 em i . '

• horizontalne u donjem delu panela (prag), gornjem delu (poklapaca), kao i

oko otvora za prozore i vrata.

Radi jednostavnosti pri izradi idejnih reSenja dimenzije gredie,::l usvajati:l' 't'"

• za nosed panel 5/10 iii 6/12, '

• za nenoseci panel 5/5 iii 5/8)

13



Vladislav lvkovicDrvene zgrade

Medusobni spoj gredica se ostvaruje:

• tesarskom vezorn (zaseci)

• spojnim sredstvima (ekseri, nazubljena ploeice).

Oblog& panela Cine ploce od:

• drvenih preradevina: iverice, vlaknatice, lep'ljenice ("sper"ploca) debljine 13

mm,19mm ....

• qlpis-kartonsk'h ploca od 12,5 mrn, 15 mm, 18 mm ... ,

koje su povezane sa skeletom,

.~. lepljenJem ii i

• kovanjem (ekseri .i81 . ) .

Oblaqanje moze biti jednostrano iii, caSce, obostrano.

Tako formirani nose6i panel u stanju je da primi i prenese sva vertikalna i horlzontalna

optsrecenja, a velicina opterecen]a koju rnoze panel da primi zavisna je od visine

panela, dimenzija gredica i vrste, debljine i nacina oblaganja.

Pored svoje konstruktivnosti svaki zidni panel treba da udovolji i drugim funkcionalnim

zahtevima, U zavisnosti od svoga polozaja u objektu, odnosno od vrste prepradfvanjaimamo potrebe za:

• toplotnom zastitorn (spoljni paneli),• zvu6nom zaStitom (spoljni i unutrasn] paneli).

• hidrozastitom (spoljni paneli, unutrasnji kod kupatila, kuhinje ... ),

• parozastitom- parne brane (spoljni panelj),:

• protivpozarnorn zastitorn (panel! prema susedu),

• drugim specijalnim zastitama (npr. protlv radijacije u orostorijama sa rengen

aparatom u bolnicklm zgradama isl.)

Ispunjenja ovih zahteva se poetize ob/oznim materijallma i ispun/l77a. Postoji6itav niz

savremenih materijala koji se uspesno primenluju,u p!i:egradnim panelima. Na primer

na bazi gips kattonskrh ploca imamo pored normalnih ~peCijalne protivpozarne ploce

razli6itih debljina (15 mm,18 mm, 25 mm) iii place kojs ne dozvaljavaju prolaz vlage

(za kupatila, kuhinje), a preko kojih se uspesno lepe kerarnlcke.ploce,

Postoje razne folije (Alu-folija PVC-folija) koje sprecavaju prolaz vlage druqe koje

sprecavaju prolaz vlage ali omogu6uju protoke vazduha.

Dalje postoje razne ispune - od mineralnih iii staklenrh vuna, pOJpfenaJdr.

Radi jednostavnosti pri izradi idejnih reSenja usvajati za:

14




• toplotnu /zloaciju-za nase uslove 8-10 em mineralne vune - jezgro spoljnih

panera (sl.str. 50, 51);

• zvucfiuzastitu oko 4 em mineralne vune za unutrasnje panele (sl.str. 52,53,

54);

• tinalizirajuci unutrasn;i' sloj - iverieu kao oblogu panel a, iii sto je jos bolje, ako

se preko iveriee stavi jos jedan slojgips-karton ploca (sl, str. 37, 38);

• pamU branu - aluminijumska iii PVC folija- postaviti obavezno sa unutrasnle

strane fasadnog panela ispod oblozne ploce (od iveriee) (sl.str. 50,51);

• folija koja propusta paru, a ne dozvoljava prolaz vlage, postavlja se preko

obloge (od iveriee) sa spoljne strane fasadnog panela ispod finalizirajuteg

fasadnog sloja iii vazcusnoq sloja u slucaju vetrene fasade. (sl. str. 37,38);

• protivpozarne pregreade sa speeijalnim gips-karton ptocama iii saspecijalnim vatrootpornim plocarna (sl.str. 58, 59).

Svi vertikalni paneli su kompletno uradeni u tabrickorn pogonu - ispune, finaliziraiuce

obloge i slojevi - sa definitivno uqradenim prozorima ( 5 1 . str. 50, 51) vratima (sl.str. 52,

53, 54) i drugom opremom, sa sekundarnim instalaeionim razvodima (sl.str. 56) i dr.

Tezl se da se sto manje radova izvodi na lieu mesta (bojenje, tapeti). Dakle radi se 0

totalnoj prefabrikaciji . .'

Od velicine tj. sirine vertikalnlh panela zavisi da li se radi od tzv. - otvorenoj iii

zatvorenoj prefabrikaci]i.

Ukoliko su elementi manjih sirina utoliko je veca mogutnost dobijanja raznih reseoja

organizacije prostora, i obrnuto, veci elementi oqranlcava]u razlicite rnoqucnosti

resenia, Sa druge strane ustede u kostanju sa panelima vecih sirina, odnosno kod

zatvorenih sistema, su vete.

Pomiriti ova dva zahteva je glavni problem proizvodaca drvenih zgrada: omoquctn

resenje po zelji korisnika pri sto manjoj eeni (sl.str. 61).

3.4.2. HORIZONTALNI (TAVANICNI) PANEL! \

Formiranje meCiuspratnih tavanica kod panelnih drvenih zgrada moze se ostvariti

dvojako:

• od pojedinacnih grednih elemenata - rebraste tavaniee,

• sa panelnim elementima - plocaste tavaniee.

Rebrastetaven!ce sa vitkim rebrima b=5-8 em i h=15-25 orn na eazrnacima 40 - 60

em iii gredama b=12-16 em h=16-25 em na razrnacirna 60-100 em sa formiranjem

svih potrebnih izolaeionih slojeva, podovima i plafonima izvedenim na lieu mesta ( 5 1 .

str. 33,35,36) u svemu kako je to prikazano ked ostalih drvenih zgrada.

15



Vladislav lvkovlcDrvene zgrade

P/ocaste tava/7/ce su formirane slieno zidnlrn panelima. Konstruktivni sklop cine rebra

(na razmacima do 60 em) iii grede (60-100cm) sa prlkovanim iii lepljenim plocama-

obostrano .ili samo s gornje strane i sa eventualnim ispunima od rhineralne vune

(terrnicka, odnosno zvucna zastita).

Duzina panela jednaka je rasponu, a strma se modularno uklapa usirinu zidnih panela

( O , SO rn , 1 , 20 m 1,50m do .2,40 m), (sl.str. 45,48).

.,

Tako formiran panel tavanice (u nosenlu ueestvuju i oblozne ploce) je u stanju da prirni

sva vertikalna i horizontalna opterecenja, To je crnoquceno medusobnim povezivanjem

svih panela. Dodatnim slojevima za pod i plafon, au zavisnosti od programskih zahteva

dobija se odqovarajuci , tip meduspratne, potkrovne iii krovne tavanice (sl. str.33,34,

35, 36), a povezivanje meduspratne konstrukcije sa zidnim vertikalnim krutim panelima

- postize S8 ukupna krupnost celog objekta (51.str ..49).

. .r

3.4.3. ELEMENTI KROVNIH KONSTRUKCIJA

'\' U slucaju ravnog krova.. krovna konstrukcija se formlra kao i svaka druga meduspratna

konstrukcija. Medutim, ako se radi 0 kosom krovu nalcesco se pr.imenjuju autonomne

krovne konstrukcije; u vidu resetkastih nosaca, i i i prostog krova, iii krova na rasplnlace,

U zavisnosti od odabrans krovne konstrukeije i (ne) korlscenja potkrovlja za boravak

odabrace se tip potkrovl]a i krovne tavaniee. Ukratko krovna konstrukcija kosog krova

se resava na slican nacm kao iked "rnasivnih" drvenih zgradaili drvenog bondruka ..

3.4.4. FUNDIRANJE PANELNIH ZGRADA

U pogledu temeljena panelnih zgrada sve sto je receno iza ostale drvene zgrade vazl i

za panelne (sl. str. 55): preko tackastih iii trakastih temeljnih zidova iii preko

podrurrtsklhzidova, sa pod om na tlu iii masivnom iii drvenom tavanieom iznad terana,

odnosnqpodruma, formira se nadzemni deo o,bjekta.,

,T ~ ~

3..5. PROSTORNE -CELISKE-DRVENE ZGRADE

Prostorne drvene zgrade spadaju u kategoriju totalno prefabrikovanlh objekata ..

U prineipu, osnovni prostorni element je sastavljen od vise vertikalnih i horizontalnih

panela u pogonu (51 . str .....45, 4S) i u kombinaciji sa nekollko istih il i slicnih elemenata

- formlraj,u ceo objekat, Na taj nacin vreme izvrsen]a radova na lieu mesta - izrada

temelja i montaZa svedena je na mlnlmum. . . 1 - i'

16



Vladislav.lvkovic Drvene zgrade

Kod ovih objekata je veci problem njihovog transportovanja nego njihovog sklapanja upogonu, te prolzvodaci prefabrikovanih drvenih objekata radije se odlucuju za izradu

panelnih no prostornih zgrada ..

4. M..EDUSOBNAZAVlSNOST EKONOMICNOSTII ODABRANOG

KONSTRUKT.IVNOG SISTEM.A

Cena objekata sa drvenom konstrukcijom je upravo proporcionalna utrosku d.rvene

grade, ali i velicini primenjenih drvenih kornponenata, Obrnuto receno, ukoliko je

konstruktivni sklop komponovan od drvenih elemenata manjih dimenzija - gredica,tal pi, dasaka, letava - takva kuca bi6e i jeftinija. Po takvom kriterijumu brvnare i talpare

su najneekonomtcrule, tako da one danas pripadaju same spomenicno] arhitekturi.. Svi

ostall navedeni konstruktivnl sistemi se danas rnanje-vise masovno primenjuju, ali i tu

imamo znatne razlike.

Objekti u "cistom" skeletnorn sistemu (sl.str. 26-42) ko] ]e do pre tridesetak godina

bio nepoznat u drvenim konstrukcijama, danas zahvafjujuc] novim tehnologijama

(Iepljenom lameliranom drvetu i dr.) spadaju medu najuspelija arhitektonska resenia sa

drvenom konstrukcijom. Zahvaliujuci upravo vidnim drvenim elernentirna, arhitektiih,

ked god im se ukaze prilika, rado projektuju, lpak oni spadaju u skuplje drvene zgrade.

Objekti u rebrastom bondruku (sl.str .: ·20-25) panelnim sistemima (sl.str. 45-55)

predstavljaju najekonornicnije drvene objekte uopste. Racionalizacija je ked ovih

objekata, u pogledu utroska drveta i prirnene elernehata manjih preseka, je najve6a.

Spofjne.i unutraSnje pregrade ko]e SC I ked skeletnih sistema nenoseee - same sa

neznatnim pove6anjem konstruktivnih gredica, u slucaJu rebrastog bondruka iii

panelnih zgrada - dobijaju funkciju nosecih, zldova, koji primaju sva opterecen]a

meduspratnih konstrukcija i krova. U odnosu ~~aS'~£!letni sistem imamo ustedu u

najveclrn elernentirna - podvlakarna i stubovima - (k61:i su ovde zamenjeni noseclrnpregradama). Dakle, nalekonomicni]e su drvene zgrade k.od kojih su sve drvene

konstruktivne komponente skrivene oblogom, i ukoliko obloqa nije od drvene grade,

prakticno imamo drvenu ku6u bez vidnog drveta. To Jednovremeno znaci,da za

dobijanje uspelih arhitektonskih resen]a drvenih objekata u panelnom sistemu .isistemu

rebrastog bondruka, potrebna veca kreativna spretnost arhitekata no za bilo koji drugi

drveni konstruktivni sistem.. . . . . . . . . . .

17



Vladislav lvkovic Drvene zqraoe

5. OSTALI ASPEKTI MATERIJALIZACIJE DRVENIH ZGRADA

Da bi s upotpunila slika 0 uslovnosti arhitektonske kreaeije i ekonomicnosti potrebno je

sagledati, pored osnovnog konstruktivnog sklopa, i ostale aspekte materijalizaeije

drvenih zgrada:

• krov i krovna kcnstrukci]a,

• temelj, pod rum,

• zavrsne obrade - finalizaclja,

• oprema i razvodi instalaeija j dr..

o tome je vee bilo reci u okviru poglavlja konstruktlvni slsteml dlVel7ill zgrada, te ee

se dalje kroz ovo faktografsko izlaganje uvek davati naglasak na relevantnu ulogu

arhitekte; ali i drugih strucnjaka, u proeesima projektovanja i realizacije drvenih zgrada-

na znaca] koju oni imaju u postizanju krajnjeg rezultata: arhitektonskog ostvarenja, ali i

na znaca] eene kostan]a takvih ostvarenja - uporedujuei ih, po potrebi, sa masivno

zidanim objektima.

5.1. KROV r KROVNA KONSTRUKCIJA

Drvo je tradicionalni materijal za formiranje krovnih konstrukeija i krovnog prostora.

Ono je to j danas za sve vrste (stambenih) objekata (i masivnih, i zidanih i drvenih ...)

nize spratnosti. Sa drvenom konstrukeijom mogu se relativno lako pestle: svi obliei i svi

nagibi krova. Drvena konstrukcija se na najbolji naeln povezuje sa podlogom bilo koga

krovnog pokrivaca, jer su i podloge po pravilu od drvene grade (letava, dasaka,

grediea ...).

U sklopu drvene zgrade krov i krovna konstrukclla se javlja kao posebna, autonomna

konstrukcija - u slucaju bondrucr-cq i panelnog sistema (isto kao kod masivno zidanih

objekata) - iii je sistemski povezana sa zgradom, tj..proizilazi iz konstruktivnog sistema

ostalog dela objekta- u slucaievirna "cistih" skeletnih drvenih zgrada. U svakom

slucaju, pravilnim reSavanjem drvene konstrukcije i pravilnim odabirom podloge

krovnog pckrlvaca, mogu se ostvariti velike usteoe kako u pogledu utroska drvene

grade, tako isto i radne snage. U industrijskim razvijenim zemljama (upravo tamo gdese i masovno grade drvene zgrade) , to se vee uspesno, postize korisceniern

najsavremenijih principa industrijskog i' prefabrikovanoq projekt'ovanja i qradenla, Kod

nas to Ide (kaoi sve drugo u graditeljstvu) usporeno, mada imamo znatan broj

pokusa]a koji bi rnoqli doprineti uspeSnijem i brZem resavanju ekonornlcnijih drvenih

krovnih konstrukeija.

Obrada krova ikrovnog prostora danas kod svlh objekata, pa tkod c(rvenlh trail vecu

painju u njihovom reSavanju. Do juce kod objekata nize spratnosti, krov I krovni prostor

se reSavao uglavnom kao tavanski prostor. Danas, kad god je to moquce, krovni

prostor se korrsti za boravak, pa reSenje krovnog pokrivaca je direktno vezano sa

reSenjem eele krovne tavaniee. I ovde se daje prednost vatrenom - hladnom krovu i sve

18



Vladjslav lvkovic Drvene zgrade

znacajnfju ulagu igraju nrincipi bioklimatske arhitekture. Taka ulaga arhitekte postaje

odgovarnija, jer pored arhitektonskog resavanja krova i krovnog prostora, svaka

reSenje, pa i ova, treba vrednovati prema ukupnim investicionim ali .i eksplatacionim

ulaganjima (stednja energ ije) ,. te od projektanta zahteva dobro poznavanje fizike

zgrade.

5.2. TEMELJI, PODRUMI

Jedini konstruktivni skloo ko] zahteva"mokri postupak", i koji mora da predhodi

svakoj gradnji drvenih zqrada su teme.lji ilili podrumi (sl.str. 55) ...Obzirorn na malu

tezinu drvenih objekata, kod temelja i podrumskih zidova, se mogu takode posticiznatne ustede u odnosu na temelje i podrumske zidove masivnih i zidanih objekata. I

ovde kreativnost arhitekata i inzenjera maze .itreba da dade do izraza]a,

5.3. ZAVRSNE OBRADE- FINALIZACIJA

Raznovrsnost abrade fasadnlh zldova (sl, str. 14, 25,50) ked drvenih zgrada nije

manje, a mozda, je i daleko veca, nego u slu6aju masivno zidanih zgrada.

Naj6esee i najlogi6nije su dascane obloge, koje se javljaju u neoqranicenirn

rnoqucnostlma raznih dimenzija, oblika i naeina redanja i spajanja. Nisu retke i

druge vrste abloga (azbest - cernentne ploce, iverica i dr.) sa fasadnim premazima koji

asociraju na malterisane fasade masivnih objekata (i koje su obicno ekonomlcnije od

dascanih). U industrijski razvijenim zernljarna, gde su drvene zgrade po pravllu jeftinije

od zidanih, u zelji da se dobije utisak upravo rnasivnoq objekta, srecemo cesto

"neciste" oblike tasadnlh oaloqa." Konstruktivni drveni fasadni zld se obzidujs

fasadnim opekama, iii specljalnlm jos manjim klincer-opekama, pacak i kamenom.

To su nesto skuplja reSenja, ali je zato lakse i jednostavnije njihovo odrzavanjs, no sto

je to u slucalu fasada sa dascanim oblogama.

Bilo 0 kojo] obradi fasadnih zidova je ree, danas sa ide na reSenja odvojenih obloga od

jezgra zida - na rssenla sa vetrenom fasadorn. Flme se postize vecl unutrasnji konfor>,\ ~

stanovanja, a u kornbinaciiarna koje se baziraju na resen]a tzv.bioklimatske arhitekture,vetrena fasada doprinosi veco] stedn]! energije.

Zavrsne obrade unutrasnjlh zidova (sl. str, 15, 52, 53, 54) svode se na resavanja lakih

pregrada ko]e se sve ceSce javljaju i u masivno zidanim objektima. Takve

pregrade se krecu od nalieftinUih, sa oblogama od gips-kartonskih ploca i/ili ivericom,

pa do najskupljih sa lamperijom, iii sa akustlcnom- prctlv-pozarnom.ili hidroizolacijom.

Imamo brojna uspela reSenja inostranih proizvodaea, pa i koEl"nas .~. postupno javljaju

sve bolla resenja unutraSnjih pregrada. Za njihovo dalje usavrsavanls i njihovu primenu

u drvenim zqradama treba vise da se anqazulu specijalizovani strucnjaci u okviru

prolzvodacklhindustrija, koji ce arhitektima ponuditi vee gotova resenla, sticno kako se

to radi sa prozorirna ivratima.




Obrada podova i platona (sl. str. 16, 17, 35,. 36) kod drvenih zgrada se znatno

razlikuje od onih sa masivnom meduspratnom tavanicom. Kod dobra resenoq poda na

drvenoj konstrukciji - pored "plivajuceg" sloja, cesto se predvidaju betonske

prefabrikovane ploce kao neka vrsta protiv-pozarne zastite, ali kao i vrlo dobra

._" akusticka izolaci]a. Za razliku od resenja plafona kod masivnih stambenih objekata -

koji se jednovremeno resava sa meduspratnom konstrukcijom - plafoni kod drvene

konstrukcije su uvek posebno obradeni, na slican nacln kao obloge lakih unutrasnjih

pregrada (qips - karton, iverica, lamperija ....). I u ovim slucajevima radi se 0 "boljem"

. iii "losijem", "skupljem" iii "jeftinijem" resenju, dakle, radl se 0 veco] iii manjoj

umesnosti i projektanta i proizvodaca,

: Ugradnjti: i obrada prozora i vrata (sl. str. 5,8,41,50,51,52,53,54) ne predstavlja nista

slozenlji problem nego sto je to u slucaju masivnih i zidnih konstrukclja Siroka je

ponuda, danas i kod nas,vrlo dobrih reSenja drvene stolarije; ana se jednostavnije

moze ugraditi u spollne i unutraSnje zidave drvenih zgrada no u slucalu masivnih i

zidanih zgrada; vise ne oskudevamo ni sa uspesnorn ponudom krovnih prazora.

Ukratko, obrada atvora kod drvenih zgrada ne bi trebalo da ima problema._ . . , . ,

I ostale vrste obrada, specificnih ked drvenih objekata (izolacije od vlage, ankerovanje

drvenih el.emenata za temelje i masivne zidove, unutrasn]a drvena stepenista i dr.) ne bi

trebalo i ne bi smeloda budu problemi strucniacima j arhitektima, a daljim razvojemizgradnje drvenih zgrada irnacemo siqurno sve bolja i ekonornicnija reSenja.

5.4. OPREMA I RAZVODI [NSTALACIJA

Oprema je uglavnom lsta kao i za svaku druqu vrstu objekata. Vecu pazn]u treba

posvetiti onoj opremi (radiiaton, lavaboi ...) koja se kace na zidove drvenih zgrada

(sl.str. 56, 57).

Sekundaml razvodi raznih instalacija (elektrike, telefona, grejanja, vodovoda i dr.)

relativno se jednostavno (pre postavljanja terfnickth i akustickih izolacija) mogu

postaviti izmedu konstruktivnih drvenih elemenata. Zahvaljujuci lakoj obradljivostidrveta rnoquce ih takode lake spravodi i kroz same konstruktiyne elements,

,

Razvodi primamih insta/aelja (vodovod i kanalizaci]e, ventilacije), takode ne

predstavljauu vece problema kod drvenih zgrada. Ukoliko ne postoje posebno radeni

instalacioni sabirni kanali, udvajanjem pregradnog, ili/i konstruktivnog zida, stvara se

potrebni prostor za njihovo smeStanje..1-

20




Dimnjacki kanali zahtevaju paZljivije projektovanjei izvodenje. Radeni su ad

nesagorljivog cvrstoq, najeesce zidanog materijala. U Kanadi i SAD ih cesto predvidaju

van objekata, na fasadnom zidu, taka da, osim sto doprinose veco] sigurnosti ad

pozara, kao kontrast drvenoj zgradi, cesto, znacajno doprinose ukupnom

arhitektonskom resenju celog objekta. Dakle i ovde kreativnost arhitekte rnoze da dode

do izraZaja. (sl.str. 60).

Na kraju se moze zakliuciti, da u pogledu projektovanja materijalizacije drvenih zgrada

potrebna je da spretnost i kreativnost projektanta i konstruktera bude kombinovana sa

solidnim poznavanjem gradevinske fizike, kako bi se dobio, pored dobrog

arhitektonskog, konstruktivnog i funkcionalnog resen]a, potrebni konfor sa sto manjeeksploatacionim ulaganjem za odrZavanje zgrade i potrosnju energije. Dakle ne samo

ekonornican objekat u smislu investicionog ufaganja, vee i ekonornican u eksploataciji. ~

6. URBANISTICKI PLANOVII MOGUCNOSTI URBANISTICKIH

DISPOZICIJA DRVENIH ZGRADA

Da bi drvene zgrade mogle uspesno da konkurisu masivnim zgradama nize spratnosti,

treba ornoquciti stvaranja slicnih urbanistickih cispozlcija kao i kod masivnih objekata:

• posebni, slobodno stojeci objekti;

• objekti u nizu:

• objekti u "tepih" - sistema.

Do pre dvadesetak godina iskljuclvo su se izvodiJe drvene zgrade kao posebni,

neugradeni, odvojeni od drugih objekata, Protivpozami propisi su nalagali da

medusobni razmaci drvenih zgrada i razrnaci ad drugih objekata ne smeju biti manji ad

3-5m (razlieito u raznim zemljama). Taka je to i danas kod nas. Sa sve vecorn cenom

gradevinskog zemljista, te sa vecorn gustinom stanovanja, u mnogim zernljama su

propisani uslovi za gradnju drvenih zgrada u nizu, "tepih"-sistemu i ugradenih izmedu

drugih objekata. U literaturi se vee mogu nae;i,i ,~rlo uspesna resenla takvih objekata

(sl.str. 58). Za razliku od masivno zidanih objekata qde se kod kuca u nizu iii tepih

sistemu javlja zaiednicki iid izmedu suseda - koji je jednovremeno i protivpozarni - koddrvenih zgrada imamo duplirane zidove sa protlvpozarnorn obJogom od nesagorivog

materijala (sl.str. 58,59). Nasim protipozarnlrn propisima to tr~ba tacno usloviti, pa ce

se stvoriti siroka rnoqucnost i takve izgradnje.

Paralelno sa tim treba delovatii na donosenju takvih general nih i detaljnih urbanistlckih

planova koji ce po jasno odredenim uslovima dozvoljavati i izgradnju drvenih zgrada.

Danas oni to ne utvrduju, jer se pri njihovoj izradi .iusvajanju i h e pori1slja i na ovaj vid

gradenja.

21




7. PROJEKTOVANJE IIZVODENJE DRVENIH ZGRADA

Vrlo je mali broj onih koji su se u naso] zemlji profesionalno opredelili za izvoden]e,

proizvodnju i projektovanje drvenih objekata. To je loqlcna posledica nedostatka navike

stanovanja u drvenim zgradama, pa samim tim i navika za gradenje drvenih zgrada.

Mada imamo potencijalne moqucnostl za stvaranje takvog kadra, nemamo jos prave

motivacije za njihovu masovnost. Tek kada se budu stvorili pravi uslovi ttiisne

ekonornije stvorice se i motivacija. A motivacija ce biti, kada drvene zgrade budu

uspesno konkurisale po ceni masivno zidanim objektima.

Projektovanje i izvoden]e drvenih zgrada u sredinama gde vee postoji tradicija gradenja

savremenih drvenih zgrada uglavnom se odvija dvojako (sl.str.61) . :

• po principima industrijske proizvodnje totalno prefabrikovanih zgrada;

• "po principlrna unapreden]a zanatske proizvodnje sa delirnicno

prefabrikovanirn komponentama.

U prvom slucaju radi se 0 veclrn proizvodnim pogonima koji tacno po vee kataloskorn

prezentovanim projektima proizvode odredeni projekat. Proizvodnja i rnontaza je vrlo

brza, a kataloska ponuda vrlo velika- u vise hiljada varijanata j podvarijana (razni

nagibi i oblici krova, razna obrada zidova itd.), obicno sve radeno uz pornoc racunara,

U drugom sluca]u radi se 0 pojedinacnirn manjim preduzecima sa vise udruzenih

specijalizovanih radionica (za drvenu konstrukciju, za instalacije, za izolacije itd.), kojaizvode takode prema kataloskim prezentovanim projektima, ali sa rnoqucnostima

izvesnih korekcija iii po sasvim posebnim, unikatnim projektima. Izvodenje i rnontaza je

~ obicno duza nego u prvom sluca]u, sto ne znaci da ce i cena bltl veca, jer dobar dec

radova moze se raditi po principu "uradi sam". _

Zastupljenost gradenja drvenih zgrada u nekim zemljama je veca, kao u prvom slucaju

(Zapadna Nernacka), u drugim, kao u drugom slucaju (SAD, Kanada).

~ U naso] zernlji imamo pokusaja iskljucivo prvoq slucaj~ gradenja. Drugi sluca] uopste

nije zastupljen, pa u tome treba traZiti i prave razloge za sporost i nemasovnost

izgradnje drvenih zgrada. Ako uporedimo to sa masivnom zidanim objektima, gde je

zastupljenost individualne gradnje i do 70%, igde se rnahojn '!Dna izvodi od strane

pojedinacnih preduzirnaca, a u nekim slucajevirna od majstora i radnika kojima je to

dopunska delatnost ("tezga") - onda cerno lako dobiti odgovor kako pokrenuti

masovniju gradnju drvenih zgrada. Nekom vrstom male privrede u gradevinarstvu

omoquclti razvoj malih radionica, udruzivan]e kvalifikovane radne snage,

prekvalifikaciju i doskolovavanje radnika za poslove na drvenim zgradama (tesare,

stolara i dr.), kao i torrniran]e rnenadzera - preduzirnaca koji ce uspeSno organizovati

ove poslove. U danasnlirn velikim fabrikama za izradugotovih drvenih zgrada

orijentisati neko od pogona za izradu poluprefabrikata ko]e ce upravo masovno koristiti

ova mala preduzeca,

22




Projektanti. konstrukteri i drugi strucnjaci imaju vee danas dovoljno znanja (nedostaje

im iskustvo) i lako bi se preorijentisali za ovu vrstu delatnosti. Arhitektama bi to

posebno bio veliki izazov da se dokaze i u ovoj vrlo atraktivnoj gradnji.

8. PROPI51, STANDARDI, PREPORUKE ...

Ono sto bi u znatnoj meri doprinelo uspeSnom razvoju drvenih objekata u naso] zemlji,

kao, i eventualno, njihovom plasmanu na strani, je kompletiranje - donosen]e novih i

inovaeija postojecih - svih potrebnih standarda j propisa koji se odnose na drvene

objekte i konstrukcije.

Pored toga u ovom momentu, da bi se jos vise pospeSio razvo], od interesa bi bile i

neke vrste preporuka za izradu kataloga za proizvodnju konstruktivnih sklopova i

elemenata, pa i samih objekata od drveta.

Sve to doprinelo bi laksem komuniciranju svih ucesnika u procesima planiranja,

projektovanja, proizvodnje i izvodenja drvenih zgrada, a pre svega doprinelo bi brZem

ukljucivanju i stvaranju upravo malih udruzenlh proizvodaca i izvodaca kojih, kako srno

konstatovali, ne postoje u gradenju drvenih zgrada, a koji bi, verovatno, u nalvecern

broju pripadali privatnom sektoru male privrede.

9. DALJI TRENDOVI RAZVOJA DRVENIH ZGRADA

Ovo izlaganje ne bi bllo potpuno ako se nesto ne kate 0 tzv. bioklimatskoj arhitekturi -

tj. 0 arhitektonskim ostvarenjima koja lrnaju za krajnji eilj stednju energije. Svi propisi i

standardi vezani za fiziku zgrada se inovlraju sa fim cilj'em, a posledica su arhitektonska

ostvarenja sa navim oblicima i novom materijalizacijom prilagodenoj prirodno] sredini i

mikroklimi mesta na kome se objekat gradi. Sve tzv. solarne kuce pripadaju ustvari

bioklimatsko] arhitekturi, ali i svaki novi objekat koji se projektuje manje-vise se

prilagodava zahtevima ove arhitekture. -,,~

\

U stambenoj izqradnji -1tamo gde se mogu ostvaritii najve6e ustede - sve cesee sejavljaju projekti solarnih kuca, radenih po principima pasivnoq i aktivnog zahvata

suncane energije. Imamo dosta primera takvih ku6a u drvenoj konstrukciji, primeri ko]

se mogu sve vise naci i u katalozima drvenih kuca (sl. str. 60).

Principi takvog projektovanja se i dalje usavrsavaju, pa je danas prisutno tzv.

projektovanje solarne arhitekture po principu zoniranja. Org~J1izacijg i materijalizacija

celog objekta podredena je po jasno podeljenim zonama: . ;Y

23



Vladislav Ivkovii: Drvene zgrade

Zona 1.Prostorije ove zone zahtevaju tokom eele godine konstantnu temperaturu oko 20°C.

To su dnevna soba, kuhlnja, kupatilo, radna soba ... Materijalizacija ovog dela objekta:

teski masivni zidovi (opeka, beton, kamen sa sto manjim otvorirna), tj, materijali koji su

u stanju da sto belle akumuliraju toplotu.

Zona 2

Temperatura prostorija ove zone tokom godine rnoze da varira od 15°C do 22°e - to

su spavace sobe, deqazrnani, radna soba u toplim danima ... Materijalizacija: laki

izollrajucl zidovi (drveni iii metalni sendvlc-zidovi, laki beton) sa ve6im otvorirna

snabdeveni zastorima za regulaeiju toplotnih dobitaka i gubitaka.

Zona 3.

Prostorije u kojima temperatura rnoze da varira tokom godine od 100e do 2.8°C -

staklene baste - staklo u drvenoj iii metalnoj konstrukciji sa potrebnim zastorima.

Zona 4.

Spoljni potpuno otvoreni prostor.

Ovako projektovane kuce u svom sklopu sadrze delove radene od lakih

komponenata. U ovom trenutku kod nas bi drveni sklop bi bio pogodniji od metalnog,

pa se tu javlja vellka isansa za plasiranje drveta u kombinacijama sa masivno zidanimdelovima objekata. "

Materijalizacija ornotaca objekta - fasadni zidovi, krovne tavanice - prtlaqodavaju se

novim zahtevima gradevinske fizike, 0 cernu ]e vee bllo govora u poglavlju "Zavrsne

obrade - finalizacija" (vetrena fasada, vetreni krov),

10. ZAKLJUCAK

Na kra:ju, iz ovog izlaganja svih relevantnih cinllaca koji utlcu na projektovanje i

,izvodenje drvenih (stambenlh) zgrada, i koji zadifu u razne oblasti tehnicko-tehnoloske,

alii drustvene i politleke delatnosti, mozemo zakljucitt da za ovaj trenutak,. pokusa]

uvodenja i masovnijeg plasiranja drvenih zgrada - najbitniji su trZisno-ekonomski

zajedno sa polittckirn uslovima. Oni treba da omogu6e: .'

a) delovanje organizaciono sposobnih licnosti za pokretanje, pre svega, manjih

proizvodnih i lzvodackih organizacija,

b) medusobne zdrave konkurentne odnose svih ucesnik'! u procesima proizvodnje

i izvodenja, .' ~

c) stvaranje, danas deficitarnog kadra, kvalifikovanih radnika za ovu vrstu

delatnosti.

24



Vladislav lvkovic Drvene zqrada

8to se tice visokokvalifikovanih strucnjaka: arhitekata, konstruktera i drugih - njih

imamo dovoljno, Oni 6e se vrlo brzo ukljuciti i prilagoditi novim trendovima ..Neki od

njih, sa rnenadzerskim sklonostima , bi biliizvanredni pokretaci proizvodhje. U

suprotnom, i dalje ce bitl njihova osipanje i njihov permanentni odlazak u razvijene

zemlje gde ih sposobni menadzeri spremno docekuju i na najbolji nac:n zaposljavaju

na obostranu korist, ne ulazucl pri tome, ama bas nikakva sredstva za njihova

skolovanje.

* * * * *

I na kraju jedna napomena. Ovaj tekst je namenjen prvenstveno studentima, ali i

zavrsenrrn arhitektima i drugim strucniacima ko] Sl1 vee anqazovani u procesima

projektovanja, proizvodnje i izvac1enjadrvenih objekata, i svima anima ko] su danas

van ave oblasti delovanja, ali koji bi se vrla lake i rado ukljucili, ukoliko bi za to

postojali, pre sveqa, ttiisni uslovi.

Litemtura:

• Karl-Heinz G6tz, Dieter Hoar Karl Mohler,

Julius Hatterer:HOlZBAU ATLAS

• Kla.usPracht: H0L26AU - SYSTEME

• Wolfgang Ruske: HOL2SKELET TBAU

• Katalazi i prospekti gatavih drvenih kuca.

• Vladislav Ivkovi6: ARHITEKTA U PROGESU PROJEKTOVANJA I GRADENJA

SAVREMENIH DRVENIH ZGRADA - Referat objavljen na

naucnorn strucnorn skupu,- Gavtat,.oktobar 1989.

\. \\\

25

Documents

AK3 Drvene Zgrade Skripta 1a