Odbor Udruženja za bankarstvo, berzanske poslove i osiguranje imovine i lica

AKTUELNA MONETARNA KRETANJA ZA PERIOD I-IX 2008. GODINE

Valjevo, decembar 2008. godine

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA VALJEVO

2

UVOD Programom monetarne politike Narodna banka Srbije u 2008. godini kao osnovni ciljevi monetarne politike utvrñeni su:

• Postizanje i održavanje stabilnosti cena, • Održavanje stabilnosti finansijskog sistema.

Predviñeno je da se bazna inflacija održava u ciljanom okviru od 3-6% (decembar 2008/decembar 2007.godine) uz korišćenje referentne kamatne stope kao ključnog instrumenta monetarnog regulisanja i ostalih mera monetarne politike, uključujući stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tržištu. U proteklom periodu 2008. godine NBS je sprovodila restriktivnu monetarnu politiku usled povećanih inflatornih pritisaka, povećanih dnevnih fluktuacija kursa dinara, efekata korekcije cene energenata, pogoršanih kretanja na svetskom finansijskom tržištu kao i rizika i nestabilnosti u zemlji. Referentna kamatna stopa povećavana je u više navrata sa 10,0% (krajem XII .2007. godine) na 10,75%, 11,5%, (februar mesec 2008. godine), 14,5% (mart 2008.), 15,25% (maj mesec 2008.), 17,75% (kraj X meseca 2008. godine). OSNOVNE KARAKTERISTIKE MONETARNIH KRETANJA U PERIOD U I-X 2008. GODINE Osnovni monetarni agregati krajem oktobra 2008. godine zabeležili su pad u poreñenju sa vrednostima iz XII meseca 2007. godine.

• Novčana masa M1 koja obuhvata gotov novac u opticaju i depozite po viñenju krajem oktobra 2008. godine iznosila je 228,6 mlrd. dinara i u odnosu na kraj 2007. godine smanjena je za 8,1%.

• Novčana masa M2 koja obuhvata i ostale dinarske depozite krajem oktobra iznosila je 389,9 mlrd. dinara i smanjena je za 0,1% u odnosu na oktobar 2007. godine.

• Ukupne devizne rezerve NBS iznosile su 11,9 mil.dolara i smanjene su u odnosu na decembar 2007. godine za 15,8%.

• Dinar je nominalno oslabio prema evru u prvih 10 meseci za 7,8%. U istom periodu efektivni krus je depresirao za 10,4% a realni efektivni je oslabio za 6,3%.

• Stanje obaveza NBS po osnovu hartija od vrednosti, kojima se obavljaju repo operacije na otvorenom tržištu krajem oktobra iznosilo je 188,2 mlrd. dinara, što je u odnosu na decembar 2007. godine manje za 13,1%.

• Sa povećanjem referentne kamatne stope povećana je prosečno ponderisana kamatna stopa na hartije od vrednosti kojim NBS obavlja repo prodaje na otvorenom tržištu (sa 9,57% krajem decembra 2007. na 15,75% na godišnjem nivou krajem oktobra 2008. godine).

• Povećane su aktivne i pasivne kamatne stope banaka, dok je kreditna aktivnost banaka u proteklom delu godine usporena.

MERE NARODNE BANKE SRBIJE U 2008. GODINI Tokom 2008. godine NBS preduzimala je niz mera monetarne politike u cilju jačanja stabilnosti bankarskog sektora, povećanja aktivnosti dinarske štednje, devizne ponude i stabilizacije deviznog tržišta. Polovinom aprila meseca pojačan je nivo restriktivnosti monetarne politike donošenjem mera kojima se:

3

• ukida obaveza polaganja gotovinskog depozita od 20% prilikom plasmana stanovništvu, bez valutne klauzule,

• povećava obaveza deponovanja prilikom davanja kredita u stranoj valuti, uključujući indeksirane kredite u stranoj valuti sa 20 na 30%,

• ukinut je min.limit za plaćanje sredstava na depozitne viškove (30 miliona dinara), a kamata se plaća narednog dana,

• pomeren je obračunski period za obaveznu rezervu za 7 dana, • kamata na obavezne rezerve koja se drži u dinarima, obračunava se i plaća odnosno

naplaćuje u valuti u kojoj se vrši izdvajanje obavezne rezerve, • pri obračunu obavezne rezerve uzimaju se svi kalendarski dani u mesecu.

U okviru kontrole i nadzora poslovanja donete su odreñene mere kako bi se ograničila kreditna aktivnost:

1) Odluka o usklañivanju bruto plasmana odobrenih stanovništvu sa osnovnim kapitalom banke,

2) Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, 3) Odluka o adekvatnosti kapitala, 4) Odluka o upravljanju rizicima banke, 5) Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke.

AKTUELNA DEŠAVANJA NA SVETSKOM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU Svetska privreda je pod velikim uticajem globalne finansijske krize, za koju mnogi analitičari smatraju da je najveća od depresije iz tridesetih godina, i da će opasnost od duboke privredne recesije imati uticaj na domaći bankarski i realni sektor. Kriza u SAD i njeno prenošenje u EU, kao i moguće posledice globalne finansijske krize u Srbiji, njenu makroekonomsku stabilnost, finansijski i realni sektor, jedna je od aktuelnih tema od sredine oktobra meseca, intenzivni su sastanci sa predstavnicima Vlade, NBS, poslovnih banaka, industrije osiguranja, fondova, privrede, odnosno Privredne komore Srbije. Obzirom da je privredni rast u Srbiji bio zasnovan na prilivu direktnih stranih investicija i ostalih oblika priliva kapitala iz inostranstva, prvi uticaj aktuelne krize se ogleda u smanjenoj raspoloživosti sredstava iz inostranstva: ino kapitala i ino kredita za finansiranje investicionih projekata. Uticaj svetske finansijske krize će se odraziti na stabilnost finansijskog sektora pre svega kroz povećanje cena kapitala, pri čemu treba imati u vidu da je bankarski sektor relativno stabilan zbog visoke likvidnosti, adekvatnosti kapitala i nivoa štednje i ne postoje direktni rizici vezani za ulaganje u hipotekarne kredite i druge visoko rizične finansijske instrumente. Meñutim, zaduživanje banaka u inostranstvu je predstavljalo značajan izvor finansiranja domaće kreditne aktivnosti, tako da obzirom na situaciju na svetskom finansijskom tržištu, koja se ogleda u smanjenoj raspoloživosti sredstava finansiranja, rastu kamatnih stopa i rastu premije rizika, pristup kreditima će biti otežan u narednom periodu. Što se tiče NBS, NBS je vodila i do sada restriktivnu monetarnu politiku, sa visokom referentnom stopom, preduzetim prudencijalnim i administrativnim merama, kojima je propisivana visoka obavezna rezerva na deviznu štednju i zaduživanje banaka u inostranstvu, limitiranje zaduživanja stanovništva, uz pooštrenu kontrolu poslovnih banaka. U okviru sprovoñenja predloženih mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize, Vlada Republike Srbije i NBS donele su odgovarajuće mere. Vlada Srbije usvojila je:

• Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, kojim se osigurani iznos depozita povećava sa 3.000 na 50.000 evra, uključujući depozite preduzetnika i MSP;

• Predlog izmena Zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, stečaj i likvidaciju banaka;

• Privremeno se ukida porez na prihode od kamate na štednju do kraja 2009. godine (trenutno 20%), a nakon toga će se smanjiti na 10%;

4

• Biće ukinut porez na kapitalnu dobit po osnovu uloga na štednju privremeno do 2012. godine, kao i;

• Porez na prenos apsolutnih prava u trgovini hartijama od vrednosti takoñe će biti ukinut. Mere NBS:

• Ne obračunava se obavezna rezerva na sredstva uzeta u inostranstvu od 1. oktobra i to za: kredite banaka iz inostranstva (do sada 45%), subordinirani kapital iz inostranstva (do sada 20%), zaduživanje kompanija za finansijski lizing (do sada 20%);

• Menja se struktura polaganja devizne obavezne rezerve: umesto dosadašnjih 90% u devizama i 10% u dinarima, sada važeće 80% u devizama i 20% u dinarima;

• Smanjenje zatezne kamatne stope na iznos razlike izmeñu obračunatog iznosa i ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske, odnosno devizne obavezne rezerve banke u obračunskom periodu (sa 31,75% na 23,63%) za dinare, odnosno za devize (sa 31,75% na 3m euribor + 10%);

• Obim obavezne rezerve koji će se izdvajati za period od 18. oktobra do 17. novembra baziraće se na stanju depozita 15. oktobra.

Pored toga, Vlada Srbije sa predstavnicima Misije MMF postigla dogovor o ekonomskom programu u okviru 15-tomesečnog stend baj programa predostrožnosti, koji treba da odobri Odbor izvršnih direktora MMF. Ovaj program ima za cilj da podrži ekonomsku politiku koja će se skoncentrisati na neodložne mere koje su potrebne kako bi se sačuvala makroekonomska i finansijska stabilnost. Ovim merama deficit je ograničen na 1,5% BDP u 2009. godini, uz monetarnu politiku čiji je cilj obuzdavanje inflacije, mere u finansijskom sektoru i odreñene strukturne reforme kojima bi se omogućio rast proizvodnje i izvoza. Osnovni elementi fiskalnog paketa obuhvataju strogu politiku dohodaka, u cilju ograničavanja rasta plata u javnom sektoru i penzija i racionalizovala tekuća potrošnja koja ne pripada prioritetima, kao i da se stvori prostor za povećanje potrebnih investicija u infrastrukturu.

6

7

МОГУЋИ НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ГЛОБАЛНЕ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ НА ПРИВРЕДУ

- ПРЕТХОДНА ПРОЦЕНА И ПРЕПОРУКЕ -

Београд, октобар 2008.године У Привредној комори Србије одржан је састанак, 21. октобра 2008. године, између представника Радне групе Владе Републике Србије за праћење утицаја финансијске кризе на Србију са представницима привреде, на тему: Могући

8

утицај међународне финансијске кризе на Србију - дијалог са реалним сектором. Сагледани су могући краткорочни и дугорочни утицаји међународне финансијске кризе на привреду Србије и дате одговарајуће Препоруке Влади Србије и надлежним државним институцијама. Препоруке поред предлога са сатанка , обухватају и предлоге које су привредници дали у поступку припрема за дијалог са Радном групом Владе Републике Србије. Закључено је да Привредна комора Србије формира Радну групу која ће у сталној комуникацији са Радном групом Владе Републике Србије пратити ефекте кризе и припремати одговарајуће предлоге за превазилажење проблема и минимизирање потенцијалних губитака привреде.

I. МОГУЋИ ПРОБЛЕМИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Директна последица глобалне финансијске кризе је смањена понуда ино-капитала и ино-кредита. Последице тога на домаћем тржишту могу бити: - успоравање и смањен прилив страних инвестиција - погоршани услови добијања kross-border кредита - погоршани услови задуживања банака у иностранству - отежана наплата ино-потраживања

Како се светска финансијска криза прелила на реални сектор, може се очекивати: а) Пад ино-тражње, што ће резултирати :

1. смањењем извоза 2. падом производње

Смањење ино- тражње за капиталним добрима је већ евидентно.

б) Повећани трошкови увоза машина и опреме због раста цена на ино-тржишту , такође може довести до успоравања привредног раста и одлагања планираних инвестиција у модернизацију производње. 1. Успоравање и смањен прилив страних инвестиција • Стагнација и смањење прилива дирекних страних инвестиција • Одлагање инвестиција које су већ планиране • Мања заинтересованост страних инвеститора за приватизацију наших предузећа

9

Последица: Успоравање структурних промена у привреди Стагнација у подизању конкурентности наше привреде Успоравање раста извоза Успоравање привредног раста

2. Погоршани услови добијања kross-border кредита

Раст каматних стопа на светском финансијском тржишту значи повећање каматних стопа за директно задуживање у иностранству.

Последица: Стагнација и смањење директног задуживање предузећа у иностранству. Како cross-border кредите користе пре свега велика предузећа, за набавку машина и опреме, то ће утицати на повећање трошкова финансирања развоја ових предузећа и успоравање укупног привредног раста.

3. Неповољнији услови задуживања банака у иностранству

Последица: - Раст камата банака за кредите привреди – за нове кредите, а у следећој фази

можда и за већ одобрене кредите, с обзиром да је велики број кредита индексиран у еврима.

- Раст цена производа и услуга / трошковна инфлација - Успоравање привредног раста

* * *

Уколико се криза продуби и продужи њено трајање то може довести до: - Опште неликвидности у привреди - Проблема у враћању кредита, што ће се одразити на стабилност финансијског

сектора - Драстичног смањења производње и извоза - Смањења зарада и проблема у враћању кредита физичких лица - Нарушавања стабилности финансијског сектора - Привредне рецесије - Пада запослености

10

- Пада животног стандарда станвништва

II. НАЈОСЕТЉИВИЈИ СЕКТОРИ

ГРАЂЕВИНАРСТВО Грађевинарство може прво осетити последице погоршаних услова финансирања и смањеног прилива страних инвестиција. Проблем 1 - Подизање каматних стопа за нове стамбене кредите грађана Последица: Пад ефективне тражње за становима Успоравање грађевинске активности

Успоравање привредних делатности које су усмерене на грађевинску индустрију ( индустрија грађевинског материјала, електро индустрија, метална индустрија, дрвна индустрија..)

Следећа фаза: Проблеми у продаји станова Пад цене станова Проблеми грађевинских компанија у враћању кредита узетих за

изградњу станова Негативни ефекти на банкарство Успоравање грађевинске активности Успоравање привредних делатности које су усмерене на грађевинску

индустрију Проблем 2 - Заустављање започетих инвестиција Последица: Успоравање грађевинске активности Успоравање привредних делатности које су усмерене на

грађевинску индустрију

Проблем 3- Смањење нових инвестиција

Последица: Успоравање грађевинске активности Успоравање привредних делатности које су усмерене на

грађевинску индустрију

ЦРНА И ОБОЈЕНА МЕТАЛУРГИЈА У сектору црне и обојене металургије, који је велики извозник већ су евидентне последице:

- смањена ино-тражња

- смањена производња

11

То ће се свакако одразити на платно билансну позицију Републике, због смањеног прилива девиза.

III. П Р Е П О Р У К Е

Не сме се дозволити да се глобална финансијска криза прелије на реални сектор, јер би то имало далекосежне последице на привредни развој. Зато је неопходно припремити мере које ће ублажити могуће негативне ефекте глобалне финансијске кризе на привреду, због смањене понуде ино-капитала и ино-кредита, као и због смањене ино-тражње. Истовремено је неопходно да се мере економске политике за наредни период заснивају на свеобухватној анализи која треба да обухвати не само могуће негативне ефекте глобалне финансијске кризе на привреду, већ и аспект једностране примене ССП-а, повећања цена инпута и слично, како се могући негативни ефекти не би мултипликовали. У том смислу се предлаже:

Подстицање инвестиција

1. Амбијент за инвестирање у Србији учинити још атрактивнијим:

- Снизити стопу пореза на добит на 8%.

- Хитно уредити својинско-правне односе, посебно у вези грађевинског земљишта и изградње објеката.

2. Уклонити хитно све ограничења за инвеститоре:

- Поједноставити и убрзати процедуре за добијање грађевинске дозволе, односно смањити број потребних решења и сагласности, у смислу неопходне сарадње надлежних органа

- Потребно је дигитализовати планове детаљне регулације земљишта и учинити их лако доступним заинтересованим странама преко сајта Завода за урбанизам Републике Србије.

3. Донети акциони план за подизање кредитног рејтинга Републике Србије.

4. Обезбедити лакши приступ средствима међународних финансијских институција и убрзано припремити пројекте за финансирање. Неопходно је координирано деловање свих институција Републике.

Смањење јавне потрошње

12

5. Јавна потрошња мора да се сведе на ниво примерен постојећем степену привредног развоја и тако створе услови за додатно пореско растерећење привреде, како би се ублажиле негативне последице на ликвидност привреде.

То је и предуслов за ублажавање рестриктивности монетарне политике и ослобађање дела имобилисаних средстава у банкама по основу обавезне резерве.

6. Ради смањења негативних ефеката на ликвидност привреде неопходан је и стални дијалог Радне групе Владе РС и локалне самоуправе, с обзиром да локалне и комуналне таксе такође представљају знатно оперећење за привреду.

7. Преиспитати национални инвестициони план и средства намењена за ову сврху усмерити само на инфраструктурне инвестиције.

8. Привремено, због негативних ефеката глобалне финансијске кризе и

привредне рецесије, у поступцима јавних набавки усмерити послове на домаћа предузећа, с обзиром да је одређен степен протекционизма већ евидентан на ино-тржиштима.

Повећање извоза

9. Битно повећати обим средстава за финасирње извоза преко Агенције за осигурање и финансирање извоза.

10. Размотрити могућност регресирања дела каматних стопа за извозне кредите пословних банака.

11. Претежни извозници треба да плаћају ПДВ за увезену робу у пореском периоду, а не одмах приликом увоза. Садашње законско решење је контрапродуктивно са становишта подстицаја извоза, јер се ПДВ плаћа у року од 8 дана од дана пријема обавештења које издаје царински орган, а право на повраћај остварују у року од 15 дана по истеку пореског периода. На овај начин, обвезници који претежно врше промет добара у иностранство практично кредитирају државу.

Стимулисање штедње и смањење имобилизације банкарског потенцијала

12. Постепено снижавати, а у наредој фази укинути обавезну резерву на динарску основицу / сада: 5 и 10% /.

13. Укинути порез на приходе од камата и за девизну штедњу /20%/ како би се подстакла штедња грађана.

Финансијска дисциплина /дужничко-поверилачки односи/

13

14. Неопходно је да сви корисници буџетских средстава измире своја

дуговања према привреди и да се успостави уредно плаћање текућих обавеза из уговора о јавним набавкама.

15. Учинити ефикаснијим рад судских органа у поступцима дужничко-поверилачких односа између привредних субјеката.

Мере за унапређење пословног амбијента, независно од глобалне финансијске кризе Трошкови енергената:

1. Извршити анализу утицаја цене гаса на трошкове пословања и ликвидност привреде.

2. Преиспитати политику цена нафтних деривата на домаћем тржишту, односно преиспитати одредбе Уредбе о ценама деривате нафте .

3. Укинути забрану увоза нафтних деривата / Ставити ван снаге Уредбу о начину увоза и прераде нафте, односно деривата нафте/.

Порези и царине:

1. Смањење царина на сировине и репроматеријале који се не производе у земљи, не зависно од земље увоза.

2. Анализа утицаја смањења царина које проистиче из једностране примене Привременог трговинског споразума Србије и ЕУ, посебно када се има у виду значај оживљавања пољопривреде.

3. Смањивања пореза на зараде запослених (без последица по буџет због смањења броја запослених у тзв. сивој зони и реалног исказивања исплаћених зарада)

Слободне зоне: 1. Утврдити рок за отпочињање рада Управе за слободне зоне и доношења

''мастер плана''.

2. Увести додатне пореске олакшице (за кориснике зоне и привредно друштво које управља зоном), као и царинске олакшице за пословање у слободној зони.

3. Донети Закон о индустријским парковима, у ком се слободне зоне третирају као део индустријског парка.

14

Реализација стратегије повећања извоза:

1. Оријентисање извоза ка "економијама у успону", као што су Бразил, Кина, Индија, Нигерија, Намибија, Ангола и друге. Неопходна је дипломатска подршка нашим предузећима на тим тржиштима, што подразумева преиспитивање деловања ДКП РС у наведеним земљама, а посебно економске дипломатије.

2. Интезивирати активности на спровођењу Стратегије за повећање извоза /стални дијалог извозника и надлежних институција,../

Сектор малих и средњих предузећа

1. Разматрање могућности примене концепта привременог преузимања дела власништва МСП, од стране одговарајућег фонда или банке у циљу финансирања развојних програма (сугестија експерата Светске банке).

Тржиште ХОВ

1. Припремити излазак јавних предузећа на берзу. До тада извршити неопходне измене законе, пре свега у делу иницијалне јавне понуде.

2. Неопходно је обезбедити уредно ажурирање проспеката компанија чијим акцијама се тргује на берзи. Недопустиво је да су актуелни и неки проспекти који датирају још из 2005. године.

3. Преиспитати начин формирања цена акција на берзи, јер је евидентан огроман раскорак у кретању цена акција неких компанија и њихових пословних перформанси.