AKTUELNE BOLESTI PČELA

Doc dr Nada PlavšaPoljoprivredni fakultet

Novi SadSRBIJA

nada.plavsa@stocarstvo.edu.rs, plavsa.nada@gmail.com

29.03.2014,OSIJEK

BOLESTI PČELA Prema Međunarodnom uredu za epizootije (OIE) pčelinje zajednice moraju biti

slobodne od: američke kuge pčelinjeg legla, evropske kuge pčelinjeg legla, akaroze, varooze, etinioze i tropileloze.

Bolesti pčela koje se zbog brzog širenja i šteta koje nanose pčelarstvu moraju suzbijati prema odredbama važećeg Pravilnika o merama suzbijanjia i iskorenjivanja pčelinjih bolesti (Sl. List SFRJ, br.6/88) su: američke kuge pčelinjeg legla, evropske kuge pčelinjeg legla,

akaroze, varooze, etinioze i tropileloze.

nozemoza,

Varoa destructor

Acarapis woodi

Aetina tumida

Braula coeca

Galleria mellonell

a

Paraziti i predatori

pčela

Paenibacillus larvae

Melissococcus

pluton

Ascophaera apis

Sackbrood

Bee parayitic

mite sindrom

Paraliza pčela

Nosema Virus

deformisanih krila

Bolesti legla

РАЗЛОЗИ ПРЕГЛЕДА

Спречавање ширења заразних болести пчела и пчелињег легла,

Унапређење пчеларства, Могућности транспорта/селидбе Безбедне купопродаје –матица,

ројева, пчелињих друштава, пчелињих производа

BOLESTI PČELA

1. VIRUSNE ETIOLOGIJE 2. BAKTERIJSKE ETIOLOGIJE 3.GLJIVIČNE ETIOLOGIJE 4. PARAZITSKE ETIOLOGIJE

1. ZARAZNE BOLESTI PČELA- VIRUSNE ETIOLOGIJE

Dosad je izdvojeno 20-ak pčelinjih virusa, a njihovo utvrđivanje ima sve veće značenje zbog sve učestalije pojave virusnih bolesti.

Virusne bolesti- prikrivene infekcije, bez izraženih kliničkih znakova, pa se i ne pridaje pažnja.

Nove spoznaje- međusobno delovanje patogenih virusa i ostalih patogenih m.o., posebno parazita/grinja V. Destructor,

Posledica povećani gubici i propadanje pčelinjih zajednica .

Kombinacija ovih patogena okrivljuje se i za mogući kolaps zajednice u obliku “iznenednog nestanka” pčela.

VAŽNE VIRUSNE BOLESTI PČELA

MEŠINASTO LEGLO- larva se raspada, ali vanjska ovojnica ostaje očuvana, pa larva izgleda poput mešinice, mlade pčele ne uzimaju polen, pa zbog nemogućnosti razvoja žlezdanog tkiva, preskaču obavljanje kućnih poslova (higijeničarke, hraniteljice) i prerano postaju SAKUPLJAČICE

BOLEST CRNIH MATIČNJAKA – javlja se obično u intenzivnom uzgoju matica, matica u fazi lutke uginjava, a matične ćelije su tamnosmeđe ili crne boje.

VAŽNE VIRUSNE BOLESTI PČELA BOLEST IZOBLIČENIH KRILA- pčele ne mogu da polete,

loše izobličena krila, dolazi do uginuća. AKUTNA PČELINJA PARALIZA- naglo uginuće većeg

broja pčela ispred košnice. HRONIČNA PČELINJA PARALIZA – primećuje se veći

broj pčela koje izlaze ispred košnice, krila im trepere, skupljaju se u gomilice, ne mogu da polete, zadak im je često uvećan, sa pojavom proliva, i pojava uginuća, pčele su sitne i sjajne, bez dlačica na zadku, razmaknutih nogu, i pojavom ukočenosti.

IZRAELSKA APP –naglo slabljenje i propadanje zajednice KAŠMIRSKA PČELINJA BOLEST- naglo slabljenje i

propadanje zajednice

DIJAGNOSTIKA VIRUSNIH OBOLJENJA

Molekularne dijagnostičke metode (RT-PCR)

Uzorak: Pčele - 30-50 pčela Pčelinje leglo – 10x10 cm

PREPORUKE

Održavanje pčelinjih zajednica u dobrom biološko-uzgojnom stanju,

Redovno sprovođenje mera kontrole i suzbijanje varooze i nozemoze,

Redovna zamena matica,

2. BAKTERIJSKE BOLESTI PČELA

AMERIČKA KUGA EVROPSKA KUGA/Sindrom evropske

kuge LAŽNA KUGA KISELO LEGLO SEPTIKEMIJA PČELA

AMERIČKA KUGA PČELINJEG LEGLA

oboljenje legla medonosnih pčela sa

100% smrtnim ishodom,

lančasta zaraza koju karakteriše:

tiho unošenje u pčelinjak,

lagano širenje,

uporno održavanje u pčelinjaku.

UZROČNIK AMERIČKE KUGE

Paenibacillus larvae–(OIE, 2000)

vegetativni oblik (2,5-5 x 0,7 - 0,8 μm)

i oblik spore (0,6 - 0,7 x 1,3 - 1,5 μm)

OSETLJIVOST LARVE I OTPORNOST SPORE P. Larve

Najosetljivije larve - starosti do 24 čas, 8,49 spora/larvi, inficiranje UVEK nastaje putem hrane,

isključivo SPORAMA. Spora je otporna na dejstvo ANTIBIOTIKA,

temperaturu i dezinfekciona sredstva U spoljnoj sredini (ramovima, na zidu

košnice...) može sačuvati vitalnost i preko 60 godina,

Kuvanjem na 1000C u vodi izdrži više od 10 minuta,

U vosku na на 1000C - dana, a na 1200C 20 minuta.

PRENOŠENJE BOLESTI

Veliku ulogu igraju i pčelar i pčele (neki insekti)

Pčelar:1. -prihranjivanjem zaraženom hranom,2. -pojačavanje društava pčelama i leglom

iz bolesnih društava,3. -rad sa inficiranim priborom,4. -hvatanje rojeva nepoznatog porekla,5. -seoba društava na pašu u zareženoj

regiji,6. -kupovina bolesnih društva,7. -proizvodnja matica i rojeva od pčelinjih

društava u zaraženom pčelinjaku,8. -korišćenje satnih osnova koje u sebi

sadrže spore PLL, od neovlašćenih proizvođdžača (obrada u autoklavu na 120 C).

Pčele (grabežom, zaletanjem, preko trutova)

КЛИНИЧКА СЛИКА

Промене на пчелињем друштву као целини (смањује се број пчела)

Промене на поклопцима (тамније боје, удубљени, назубљених ивица).

Промене на ларви (добија светлосмеђу боју, губи колутићаву грађу и постаје смеђе боје и растегљиве масе с карактеристичним мирисом, постепено се сасушује и са 60 дана старости остаје само љуспица на дну ћелије)

UZORKOVANJE

POZITIVAN NALAZ

Pravilnik...(Sl. list SFRJ,br. 6/88).A.kuga naređuju se sledeće mere:

Zatvranje zaraženog pčelinjaka, Uništavanje svih zaraženih košnica sa

nepokretnim saćem zajedno sa pčelama i saćem, Uništavanje svih dotrajalih košnica, zajedno sa

pčelama i saćem, Uništavanje zaraženog saća i pčela iz zaraženih

košnica spaljivanjem i zakopavanjem, s tim da se pribor i košnice dezinfikuju,

Dezinfekcija pčelinjaka i pčelarskog pribora opaljivanjem, 5% formalin, 3 - 5% rastvor vrele

masne sode, U svim pčelinjim zajednicama u poluprečniku od 3

km oko zaraženog pčelinjaka, vrši se klinički pregled i dijagnostičko ispitivanje na američku kugu.

Prestanak zaraze -sprovedene sve naređene mere i izvršeno kontrolno dijagnostičko ispitivanje 2 meseca posle sprovođenja naređenih mera

PRAKSA U NEKIM ZEMLJAMA EU

RANA DIJAGNOSTIKA AK u klinički inaparentnoj fazi (uzorak –pčele, vosak, med iznad legla ili izvrcani med)

SPORE U MEDU – isečak saća sa medom iz plodišta veličine 10x20cm,

SPORE U VOSKU – isečak saća (satne osnove) veličine 10x10 cm,

KONTROLA PROIZVOĐAČA SATNIH OSNOVA

STAROST PROCESA

60 dana

Dva načina borbe: prvi način je “stemping out" , a drugi je stvaranje veštačkog roja od obolelog

društva. U oba slučaja svo leglo sa saćem se uništava,

sva oprema se temeljno čisti i dezinfikuje sa 2-5% rastvorom NaOH.

Plavša (2004) potvrđeno je da je postupak pretresanja uz primenu oksitetraciklina neopravdan, iz razloga što su spore P. Larve dokazane u medu nakon dve godine.

U istim istraživanjima je potvrđeno da se oksitetraciklin zadržava u skladištenom medu čak 315 dana, što predstavlja zdravstveno-higijenski problem kvaliteta meda.

Kritična kontrolna tačka- PČELINJI VOSAK

Pčelinji vosak je proizvod voštanih žlezda pčela radilica- četiri abdominalna segmenta pčela radilica.

Voštane žlezde - luče vosak u tečnom stanju.

Najviše voska pčele radilice proizvode od 12. do 18. dana života.

Ova funkcija voštanih žlezda je prisutna samo kod života pčela u društvu.

Matica i trutivi- ne poseduju žlezde.

VOSAK

Vosak je veoma značajna karika u pčelarstvu.

Kvalitetan vosak, bez prisustva spora specifičnih patogena (posebno spora Pll) može se obezbediti isključivo u kontrolisanim uslovima (posebni aparati pod pritiskom od 1400 kPa na temperaturi od 120 C u trajanju od pola sata).

Prejako i predugo zagrevanje narušava kvalitet voska.

Svi proizvođači voska (satnih osnova) koji se koristi u pčelarstvu moraju biti registrovani i pod redovnim monitoringom.

Obavezna kontrola rezidua akaricida i drugih pesticida priznatim metodama u ovlaštenim laboratorijama.

PČELINJI VOSAK

RAD NA SELECIJI !!!

PIN TEST

Selekcija pčela na ovu bolest se zasniva na njihovom higijenskom ponašanju, tj. da brzo otkriju i uklone uginule larve i izbace ih iz društva i tako otklone izvor zaraze.

“Pin test” –1. bušenjem insulinskom

iglom,2. Tečnim azotom

TEČNI AZOT (LIQUID NITROGEN)

PREVENTIVA I PREPORUKE

1. Držanje jakih pčelinjih zajednica na pčelinjaku, sa dovoljnom količinom hrane, meda i polena.

2. Redovna zamena saća od proverenih –registrovanih proizvođača (registraciju proizvođača satnih osnova i redovan pregled na spore PLL, ali i ostalih patogena).

3. Higijena na pčelinjaku i sprečavanje grabeži.4. Redovan i detaljan pregled legla s osnovnim znanjem

o simptomima bolesti.5. Redovan pregled po Programu mera od strane

veterinarske službe (pregled na američku kugu, nozemozu, varoozu, ali i ostale bolesti).

6. Uvođenje metode rane dijagnostike američke kuge utvrđivanjem spora PLL u medu i vosku.

7. Proverite svoje košnice na AK najmanje dva puta godišnje.

8. Proverite sve okvire legla.

9. U SLUČAJU POZITIVNOG NALAZA NA AMERIČKU KUGU- SPALJIVANJE !

ZABRANA UPOTREBE ANTIBIOTIKA

Višegodišnja primena antibiotika ukazala je na: 1. GREŠKE NAUČNIKA (preporučivali

upotrebu AB-Fumagilin, Nistatin, Geomicin...) 2. GREŠKE VET. STRUKE- nedovoljno

uključeni u problematiku pčelinjih bolesti, dopustili pristup pčelara antibioticima

3. GREŠKE PČELARA- nestručna i nepravilna primena lekova u suzbijanju bolesti pčela, zbog straha od gubitaka primenjuju „svašta“..., PREVENTIVNO DAVANJE ANTIBIOTIKA ???

POSLEDICE PRIMENE ANTIBIOTIKA

Prikrivanje bolesti, Učestali recidivi bolesti, Nastanak rezistencije/otpornosti na AB Reziue AB i njihovih sekundarnih

metabolita u pčelinjim proizvodima (315. dan u medu, nakon 6 godina u polenu,....)

STROGA ZABRANA UPOTREBE ANTIBIOTIKA U PČELARSKOJ PROIZVODNJI

STOP !!!

EVROPSKA KUGA PČELINJEG LEGLA Zarazna bolest nepklopljenog pčelinjeg

legla, Uzročnik – gr +, štapićasta bakterija –

Streptococus pluton,(Bacillus alvei, Bacterium euridyce i dr.).

Zaražena ličinka menja boju i položaj u ćeliji saća, a uginjava najčešće 4. dana starosti,

Uginule larve gube sedefastu boju i svežinu,

Konzistencija- u početku vodnjikava, kasnije kašasta i maziva,

Miris- neugodan miris trulog mesa ili kiseo (zavisno od uzročnika)

UZORAK

Za uzorak se uzimaju žive ličinke mlađe od 4. dana sa promenjenim žućkastim crevom,

Bolest se javlja - U slabim pčelinjim zajednicama sa nedovoljnom količinom hrane,

SUZBIJANJE BOLESTI

1. BIOLOŠKO-UZGOJNE MERE (saće sa velikim brojem propalih larvi se vadi iz košnice i pretapa u vosak,bolesna društva treba suziti, utopliti, ukloniti vlagu, prihraniti medom i polenom,

Po mogućnosti zameniti maticu. Redovno sprovođenje mera kontrole i

suzbijanja varooze. 2. PRIMENA LEKOVA- prema

antibigramu

3. BOLESTI PČELA UZROKOVANE GLJIVICAMA

KREČNO LEGLO KAMENO LEGLO/ZOONOZA

MELANOZA- bolest matice, prestaje da nosi jaja

PREPORUKE

Održavanje pčelinjih zajednica u dobrom biološko-uzgojnom stanju,

Povoljni zoohigijenski uslovi u i oko košnice,

Redovno provođenje mera kontrole i suzbijanja varooze i zamena starog saća,

Zamena matice u bolesnim zajednicama, Voditi računa o optimalnom odnosu kućnih

pčela i legla.

4. PARAZITSKE BOLESTI PČELA

NOZEMOZA- N. Cerana,N.apis- slabljenje i propadanje pčelinjih zajednica. Uglavnom invazija sa N. Cerana koja ne izaziva proliv. Dijagnostika – mikroskopski pregled i obavezan PCR (RT-PCR)

AKAROZA- nemogućnost letenja, paraziti u traheji, mikroskopski pregled, uzorak 300 pčela.

VAROOZA- grinje i na pčelama i na leglu, konačno slabljenje i propadanje pč zajednica

PARAZITSKE BOLESTI PČELA

TROPILELOZA – grinja ( T. Clarie) koja uzrokuje oštećenje legla, uginuće pčela što za posledicu ima propadanje pčelinje zajednice

ETINIOZA- uzročnik kornjaš (A. Tumida), hrani se pčelinjim leglom, polenom i medom, a za posledicu ima takođe propadanje pčelinje zajednice .

Dijagnoza- klinički pregled i identifikacija uzročnika.

NOZEMOZA – KLJUČNI FAKTOR U KOLAPSU PČELINJIH DRUŠTAVA

Nosema apis Zander- Nosema cerana???

Do sada su opisana samo dva mikrosporidijska parazita medonosnih pčela (Nosema apis Zander, 1909. i Nosema ceranae Fries, 1996)

Mikroskopskim pregledom???Uz pomoć elektronske

mikroskopije !!!

Nosema apis razvija se isključivo u epitelnimćelijama srednjeg creva

Najpovoljnija temperatura za razvoj parazita je između 30 i 40 0C.

Nosema ceranae - je izolovana i opisana (Fries, 1996) iz azijskih medonosnih pčela (Apis cerana),

-preskočila barijeru vrste i sa azijske pčela Apis cerane, - se evropskoj medonosnoj pčeli Apis melliferi.

Mnoge vrste mikrosporidija - samo uz pomoć elektronske mikroskopije.

Dugo se mislilo da Nosema cerana ne može inficirati evropsku medonosnu pčelu, međutim laboratorijskom analizom je potvrđeno (Higs at all., 2006) da su evropske pčele bile zaražene parazitom Nosemom ceranom.

СИМПТОМИ

Patološki simptomi - i na pčelinjacima u Španiji (na kojima je potvrđena Nosema cerana) ukazuju da se radi o nespecifičnim simptomima kao što su:

1.postepeno slabljenje pčelinje zajednice, 2. veći jesenji i zimski gubici, 3. smanjena produktivnost, dok na istim pčelinjacima nisu utvrđeni

klasični simptomi nozemoze, ◦ kao što su proliv unutra i van košnice, ◦ naduveni stomaci, ◦ puzeće i paralizovane pčele ispred leta itd.

Ovakvim stanjem se zapravo obrazlaže činjenica da su poslednjih godina spore nozeme otkrivene u uzorcima pčela bez klasičnih simptoma.

Važno je naglasiti da Nosema cerana izaziva do sada nezabeležene simptome u pčelinjim zajednicama, koji se razlikuju od simptoma klasične nozemoze.

Najveće promene se dešaju na radilicama u vreme intenzivne aktivnosti u prirodi.

Obolele pčele stradaju van košnice u prirodi.

To dovodi svakako do slabljenja pčelinje zajednice, pri čemu se primećuju uginuća, ali za posledicu nastaju manji prinosi nektara i polena, a sa vremenom i potpuno nestajanje pčelinjeg društva.

Spore Noseme cerane imaju veliku sposobnost opstanka duže vremena u košnice ali i u spoljnoj sredini, što doprinosi veoma brzom širenju zaraze unutar košnice i unutar samog pčelinjaka

Uticaj bolesti na pčelinju zajednicu

Negativne posledice na odraslu populaciu pčela, dok direktnog uticaja na pčelinje leglo nema

Pčele radilice -zaražene sporama nozeme, ako su mlađe od 1 nedelje obično ne proizvode matičnu mleč.

Njihov životni vek se smanjuje čak do 78% (Musem, 2002).

Mlade matice koje su unele spore nozeme obično su zamenjene već u toku jednog meseca, a ako nema uslova za zamenu matice, društva ostaju bez matice i slabe.

Infekcija sporama nozeme, bez obzira kojeg je

stepena, uzrok je veoma sporog prolećnog razvoja društva, čak kada su hrana i temperatura idealni.

Često je smanjen i prinos meda kao posledica sporog rasta populacije pčelinje

Mnogi virusi, a posebno virus crnog matičnjaka su udruženi sa nozemozom, jer efekat koji nastaje delovanjem nozemoze olakšava transeterični put virusne infekcije.

Sve ovo ukazuje na jednu veoma složenu problematiku zdravstvenog stanja pčelinjih društava.

MIKROSPORIDIJE

Nosema apis– u epitelijalnim ćelijama srednjeg creva medonosnih pčela (nekoliko slučajeva u hemolimfi)

Nosema ceranae- invadira i dr. organe, kao što su Malpigijeve cevčice, masno i žlezdano tkivo

Razlika između N. apis i N. ceranae, je jedva primetna (u proseku su spore N. apis približno 1 µm veće po dužini, razlike u zidovima spora genetska razlika u DNK sekvenci)

Razvojni ciklus je dosta kompleksan, spora je počeni i završni stadijum (u spoljašnjoj sredini se parazit može nalaziti samo u obliku spore)

RAZVOJNI CIKLUS

Kod pčela zaraženih nozemozom srednje crevo je često otečeno i mlečne boje, a kasnije postaje krečno belo i smanjuje se na normalnu veličinu.

Do promena boje srednjeg creva ne dolazi odmah posle infekcije, tj. klinički simptomi se

ispoljavaju tek posle 21. dana starosti pčela.

Spore Nosema apis / ceranae se izlučuju fecesom pčela i u spoljašnoj sredini mogu ostati vijabilne više od godinu dana.

Glavni izvori nozemoze su: voda na nehigijenskim napajalištima, saće uprljano izmetom bolesnih pčela i med u koji su dospele spore.

Putevi transmisije spora Nosema spp: 1. preko zaražene matice 2. preko zaraženog pribora 3. prilikom premeštanja zaraženih okvira 4. prehranom pčela zaraženim medom 5. preko pčela koje sudeluju u grabeži, 6. preko neadekvatnih nehigijenskih pojilica na kojima

zaražene pčele ostavljaju svoj izmet 7. preko raznih artropoda koji se hrane zaraženim

Дистрибуција Nosema apis (троугао) и Nosema ceranae (круг) код медоносних пчела широм света, 2009.

PROFILAKSA I TERAPIJA lokacija pčelinjaka, visina postolja, tip podnjače i košnice, ventilacija košnice, kvalitet i rezerve hrane, primena antibiotika, obnova saća i uklanjanje starog tamnog saća

iz košnica, spajanje društava? *Pčele duže žive ako se hrane pergom nego

svežim polenom dezinfekciju košnice i opreme primenom

toplote i sirćetne kiseline.

Primena fumagilina je zabranjena u većini zemalja Evropske unije.

Na listi „Registrovanih veterinarskih lekova“ Republike Srbije za 2012. godinu nema fumagilina.

Redovan i obavezan jesenji pregled na prisustvo spora Nosema sp (N. Ceranae i efikasna terapija primenom Ceranon-a u jesenjoj prihrani.

VRLO EFIKASNA TERAPIJACERANON U POGAČI

Ceranon u šećernom sirupu Ceranon se primjenjuje

tako što se dodaje po 2,5 ml na kg šećerne pogače i daje pčelama u porcijama od 0,5kg u 4 puta u periodu od 21 dan zavisno od snage/brojnosti društva.

Svako društvo dobije 5 ml Ceranona kroz 2 kg redovno pripremljene pogače

Ceranon se primjenjuje tako što se dodaje po 2,5 ml na litru šećerne otopine (1:1) i daje pčelama u porcijama od 0,5 l u 4 puta u periodu od 21 dan. 5 ml Ceranona/ DRUŠTVU

PREVENTIVA držanje jakih pčelinjih zajednica sa

povoljnom strukturom svih kasta radilica, posebno higijeničarki sa izraženim higijenskim nagonom čišćenja,

obezbediti uvek dovoljne količine kvalitetne hrane (meda i polena), bar 350-400 g polena po ulici pčela, i 1,5 kg meda po ulici pčela,

obezbediti kvalitetnu i zdravu mladu maticu,

obezbediti dobre higijensko sanitarne uslove na pčelinjaku (higijensko pojilo, redovna zamena saća, higijena podnjače,uvek čista košnica, dezinfekcija pribora, opreme, ruku.....)

obezbediti dovoljne količine kvalitetne vode tokom cele godine,

izbegavati upotrebu šećera u ishrani pčela, kao i meda nepoznatog porekla (spore kuge, noseme...),

oduzimanje medljike u jesenjem periodu u pčelinjacima uz šume, uz zamenu sa kvlitetnim medom ili bar šećernim sirupom,

u slučaju pozitivnog nalaza spora noseme izvršiti tretman netoksičnim preparatima (Ceranon), dezinfekciju kompletne opreme, a posebno ramova, upotrebom toplote i sirćetne kiseline.

Ukoliko se kod pčela utvrdi nozemoza sa kliničkim znacima, prema Pravilniku br. 6/88, u zaraženom pčelinjaku narediće se sledeće mere:

1. spaljivanje izrazito slabih pčelinjih zajednica 2. lečenje pčelinjih zejednica odgovarajućim lekom i

prebacivanje pčela iz zaraženih košnica u dezinfikovane košnice

3. zatvaranje zaraženog pčelinjaka i zabrana prometa do završetka lečenja

4. dezinfekcija odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom košnica u kojima je utvrđena nozemoza, saća iz košnica, pčelarskog pribora i drugih predmeta koji se koriste u zaraženom pčelinjaku

5. utvrđivanje higijenskih napajališta za pčele. prisustvo Nosema apis bez kliničkih znakova

karakterističnih za tu bolest, preduzeće se lečenje

VAROOA DESTRUCTOR

Varooza je parazitarno oboljenje pčela i pčelinjeg legla. Uzročnik- parazit Varooa destructor

RAZVOJ PARAZITA

Odrasla ženka varoe napusta pčelu-ulazi u radilačku ćliju 20 časova pre poklapanja ili trutovsku 40 časova pre poklapanja (8-10 puta veći afinitet).

U poklopljenoj ćeliji vrlo brzo se priprema za produkciju jaja i njeno razmnožavanje se mora završiti u poklopljenom leglu (12 dana u radilačkom ili 15 dana u trutovskom)

Varoa polaže jaja priližno svakih 30 sati, potomci dostižu zrelost jedan za drugim, mužjak je polno zreo kada i prva ženka, kada počinje parenje i ono se vrši sve dok ne odraste sledeća ženka.

Mužjak uginjava unutar ćelije. Mlada ženka varoe u roku od 4-13 dana traži

novu ćeliju.

U roku od 150 dana 1 odrasla ženka varoe umnoži i preko 1.400 potomaka, a ako se razmnožavanje vrši u trutovskom leglu, broj potomaka može biti i preko 6.000.

POSLEDICE VAROE

koristi hranu namenjenu pčelama, siše hemolimfu pčele (6,6% -lakša od samo 1 varoe),a za

posledicu rađaju se oštećene pčele koje brzo uginu. Životni vek napadnute pčele skraćen Trutovima smanjena sposobnost parenja, Higijensko ponašanje zajednice smanjeno, Smanjena prerada rezervne hrane, Oslabljena stražarska služba, Slabije razvijena mlečna žlezda kod mladih pčela, SEKUNDARNA INFEKCIJA(virusi,bakterije,gljivice)

POGORŠAVA STATUS ZDRAVSTVENOG STANJA ZAJEDNICE

KONTROLA VAROE I UTVRĐIVANJE STEPENA ZARAŽENOSTI

Redovno pratiti nivo zaraženosti, Uvek uraditi pregled na reprezentativnom broju uzoraka.

Pregled u toku aktivne sezone- 1. pregled trutovskih ćelija (najmanje 100),

ako je % zaraženosti manji od 5%-NIJE POTREBNO TRETIRANJE,

Ako je % zaraženosti 5-8%- treba tretirati, Ako je zaraženost veća od 10%- zahteva HITAN

tretman nekim od bioloških metoda suzbijanja. 2. Pratiti prirodno otpale varoe (1 varoa/danu-120-130

varoa u pč. društvu)

KONTROLA VAROE I UTVRĐIVANJE STEPENA ZARAŽENOSTI

Kontrola varoe u periodu kada nema legla:

- za pregled se uzima najmanje 30-100 živih pčela iz svake košnice.

- kontrolno tretiranje 20% pčelinjih zajednica (amitraz, perizin)

METODE SUZBIJANJA

2. HEMIJSKE- preparati na bazi: amitraza, fluvalinata, sistemici, kiseline...

1.BIOLOŠKE – isecanje trutovskog legla, isecanje prvog i zadnjeg legla, postavljanje rama građevnjaka, izdvajanje radilačkog legla, formiranje novih zajednica,

OSNOVNI KONCEPT SUZBIJANJA

1. ZA VREME PAŠE- biološke metode suzbijanja(isecanje trutovskog legla, ram građevnjak, formiranje novih zajednica-nukleusa) i stalno praćenje prirodno otpalih varoa.

2. NAKON ZAVRŠETKA PAŠE- dozvoljena hemijska sredstva za tretiranje varoe (Bauvarol trake, Super strips, Varotom, Hemovar, Varolik), manje opasne materije kao što su kiseline (mravlja), eterična ulja (timol, Api Life Var, apiguard).

3. ZIMSKI POSTUPAK- preporučuju se kiseline (mlečna i oksalna), sistemici (apitol i perizin).

КРИТИЧНИ ПЕРИОД!

Критич

ни

момена

т

ЗИМСКЕ

ПЧЕЛЕ

VETERINARSKO-MEDICINSKI PROIZVODI REG. U ZEMLJAMA EU

Apistan/traka/ tau-fluvalinat Apiguard/gel/ timol Tymovar /blok/ timol Ecostop /blok/ timol Apilife-Var /briketi/ timol+druga ulja Apivar /traka/ amitraz Bayvarol /traka/ flumetrin Varostop /traka /flumetrin Checkmite+ /traka/ kumafos Perizin /tečnost/ kumafos Formic acid /tečnost/ mravlja kiselina

TROPILELOZA

P R A V I L N I K O UTVRĐIVANJU PROGRAMA MERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA TropilelozaAko se u toku preventivnog tretiranja protiv varooze posumnja na tropilelozu poziva se veterinarski inspektor kako bi se osigurao pregled podloške na uzročnika tropileloze (Tropilaela spp.).

Ako se u toku preventivnog tretiranja protiv varooze posumnja na etiniozu poziva se veterinarski inspektor kako bi se osigurao pregled pčelinjih društava na etinozu (Aethina tumida).

Etinioza

COLONY COLLAPS DISORDER (CCD) Karakteriše ga iznenadna smrt pčelinjeg društva

uz nestanak odraslih pčela u košnici i ispred nje. U napuštenim košnicama obično se nalaze

dovoljne zalihe meda i polena, prisustvo zatvorenih ćelija u košnici i malo ili

nimalo mrtvih pčela na podnjači. U nekim slučajevima u društvu se može naći

matica i mali broj preživelih pčela. Karakterističan fenomen je da grabež u ovim

društvima nastaje veoma kasno, čak i prisustvo štetočina (voskov moljac) se retko sreće

UZROCI GUBITKA PČELA

Tačan mehanizam nastanka CCD nije još uvek poznat

Bolesti pčela- paraziti VAROOZA I NOZEMOZA -Virusi, Resistencija parazita na hemijska sredstva

Loša ishrana pčela Loša pčelarska praksa

Insecticidi-neonikotinoidi/gaučo,

Genetski modififikovane biljke (GMO)

Zagađenja životne sredine

PRIMENA INSEKTICIDA

NEO-NICOTINOIDI

Su insekticidi koji se koriste u zaštiti semena raznih biljaka,

deluju na nervni sistem insekata Veoma efikasni, značajno prisutni,

bez direktnog, ali sa veoma indirektnim efektom

imidacloprid, clothianidin, fipronil, thiamethoxan

Uticaj na pčele

Gubitak orjentacije i smanjenje sakupljanja hrane

Gubi pamćenje - smanjenen kapacitet učenja

Aggresivnost pčela

Loša hrana i nedovoljne količine hrane

Obezbediti društvu raznovrsnu paletu cvetova (polena),kako bi se obezbedile adekvatne zalihe meda od 1,5 kg/ulici pčela i zalihe polena od 350-400 g/po ulici pčela

Nedostatak kvalitetne hrane (meda i polena – slaba polenska paša i slaba raznovrsnost biljaka, loše klimatske prilike- bilo u vidu dugih, hladnih prolećnih dana ili visoke temperature u toku leta)!!!

DOBRA PČELARSKA PRAKSA (DPP) DPP je temelj održivog razvoja pčelarstva, a

predstavlja skup pravila koja se moraju kontinuirano provoditi tokom celog proizvodnog procesa.

Uvođenjem principa HACCP u bezbednosti hrane, najveći stepen odgovornosti je samom proizvođaču (PČELARU)

CILJ 1. zdravstvena ispravnost meda i drugih pčelinjih

proizvoda (bez prisustva rezidua sredstava za zaštitu bilja, štetnih materija iz okruženja i rezidua veterinarskih lekova)

2. ODRŽAVANJE DOBROG ZDRAVSTVENOG STANJA PČELINJIH ZAJEDNICA.

LOŠA PČELARSKA PRAKSA (LPP)

LPP često predstavlja uzrok uginuća pčelinjih zajednica, a razlozi su višetruki:

1. neposedovanja dovoljno znanja u bavljenju ovim poslom,

2. preterana samouverenost, 3. premalo vremena

1. Držanje jakih PZ, a

povećanje broja u maju i junu,

2. Dovoljne količine meda za zimnicu, min. 15-20(25) kg

3. Redovna zamena matica- kvalitetne higijenske matice,

4. Redovna kontrola zd. stanja pčela i poznavanje osnovnih siptoma najčešćih bolesti pčela,

5. Primena proverenih i efikasnih lekova,

6. Zazimljavanje samo JAKIH I ZDRAVIH PZ.

7. Dobri higijenski uslovi na pčelinjaku

1.Slabe PZ i povećenje broja PZ julu i avgustu s prisilnim matič.

2. Nedovoljne količine meda, preterana „štedljivost“

3. Neredovna zamena matica 4. Prikrivanje uzroka

uginuća bolesti, 5. Samovoljna primena

lekova 6. Uzimljavanja slabih pč.

zajednica, 7. Loša higijena na

pčelinjaku, 8. Slaba organizacija-

razbacana oprema i pribor....

LPP DPP

HVALА NA PAŽNJI!

Prof dr Nada Plavša Poljoprivredni fakulteт

Novi Sad