Aleksandar Aleksandrovič Blok(1880 – 1921)

Aleksandar Aleksandrovič Blok (rođen u Sankt Petersburgu, umro u Petrovgradu) je bio ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma.

Otac mu je bio nemac, a majka Marija ruskinja, ćerka rektora univerziteta u Sankt Petersburgu.

Blok je, kako sam kaže, počeo da “stvara” čim je napunio petu godinu.

Kad mu je bilo devet godina, majka se preudala za oficira. “Sedamnaest godina sam stanovao u kasarnama”, navodi Blok. I zbog togasu svi ti nezaboravni dani provedeni u Šahmatovu obeležili ceo njegov život.

Zaljubio se u jednu tamnooku devojčicu zlatne kose, zvala se - Ljubov. (Često žensko rusko ime i znači ljubav.) Ćerku Dmitrija Mendljejeva, doktor univerziteta u Oksfordu i Kembridžu, tvorca Periodnog sistema elemenata

i brenda ‘ruska votka’.

IzIz dugogodišnjeg prijateljstva rodila se ljubav, između mladog Aleksandra i Ljube Mendeljejeve. Odrastali su zajedno, zajedno su glumili u kućnim pozorišnim predstavama i oboje su maštali da se posvete toj umetnosti.

Bio je uveren da je to sudbinska ljubav, a ona je njega smatrala samoobičnim hvalisavcem.

I pored toliko godina i čudne ljubavi o kojoj je pisao, njihov odnos ostao je tajnovit.

Tajnovito je i njegovo pisanje stihova koje godinama pokazuje samo majci i tetki. “Životnih iskustava dugo nisam imao”, priznaje Blok.

Završio je gimnaziju u Sant Petersburgu.

Tri godine je nezainteresovano studirao prava, da bi diplomirao na slovensko-ruskoj grupi filozofskogfakulteta u Sankt Petersburgu.

U novinama i časopisima objavljuje “Stihove o divnoj dami” u kojima obrađuje mistično-religioznu tematiku i u melodičnim stihovima punim nedorečenosti uspevada izrazi nedefinisane težnje svoje generacije za nedostižnim idealom.

Njegovo ime postalo je poznato u celoj Rusiji.

Njegova žena studira na istorijsko-filološkom fakultetu,ali je više na koncertima i u pozorištu,nego na predavanjima.

Venčali su se 1903. god. u seoskoj crkvi nedaleko od Šahmatova. Venčanje je bilo raskošno, ali njihova maštanja su bila različita.

On je nju stihovima uzdizao u nebesa, dok je ona samo želela brak, porodicu, decu.

Oko Ljubov su se vrzmali razni udvarači. Među njima je bio i Aleksandrov prijatelj, Andrej Beli. Svi su mislili da sledi stradanje i da će doći do sukoba, međutim sukob je sprečila ona.

Aleksandrova majka se razbolela, a Ljubov se posvetila glumi, pozorišnom životu i turnejama. Viđali su se retko i žena, kojoj je Aleksandar ispevao više od osam stotina pesama, što je jedinstveno u svetskoj poeziji, vraća se sa putovanja u poodmakloj trudnoći.

U zimu 1909. godine rađa sina koji živi samo nekoliko dana.

Nakon svih događaja, Blok se menja i nastaju nove pesme, drugačije od dotadašnjih. Svestan tragedije oko sebe, ostavlja po strani maštu i snove. Postaje pesnik Petrograda. Ovaj grad u romanima verno je opisao Dostojevski, ali ga niko opevao nije kao Aleksandar Blok.

Godine 1910. zapisuje:“Ljuba na zemlji – to je nešto strašno... Njeno delo je sva ta nepodnošljivost ovakvog našeg odnosa. Međutim, ono vreme zaljubljenosti ne dozvoljava mi da se od nje razvedem. Volim je.”

To stanje pretače i u stihove: “S tobom sam gledao zoru i njen sjaj, s tobom sad ambis gledam i svoj kraj...”

Najpoznatija Blokova pesma jeste “Neznanka”, u kojoj opisuje jednu običnu prostitutku.

Svojim najvećim suparnikom smatrao je ženu, davao je do znanja da mu nadmetanje sa tim suparnikom ne ide od ruke, inače zbog čega bi toliko dugo o njoj pisao.

Vrline svoje duše pokazuje u ustalasanim godinama rata i revolucije, melanholičan i diskretan.

Piše “Pesme o otadžbini” koje su, verovatno, vrhunac njegovog stvaralaštva.

Godine 1916. u jeku rata, objavljena su tri soma njegovih stihova..

1918. godine izdaje svoju najpoznatiju poemu “Dvanaestorica” i daje simboličnu viziju revolucije.

Niko od ruskih pesnika nije sa toliko iskrene vere i nade prihvatio revoluciju kao Blok.Dao joj je doslovno sve: ime, ugled, lični život, zdravlje...Iako bolešljiv, trudio se da stigne svuda i uradi što više: priređuje pozorišne predstave, drži predavanja, priprema za štampurazne knjige, piše pesme i drame, često pri svetlosti sveće.

U vremenu kad se jedva preživljavalo, u noćima bez osvetljenja, telefona, tramvaja, nejaki pesnik istovara za nekoliko cepanica drva iz vagona na železničkoj stanici iSatima na hladnoći čeka u redu za skroman obrok, ne tražećiza sebe nikakve olakšice.

Učestali srčani napadi oborili su Bloka u postelju.

Njegove pesme čita i govori cela Rusija, odnosno Sovjetski Savz. “Samo ono delo u kome je autor izgoreo do dna može da postane zaista veliko”, bio je uveren Blok koji je u svojim pesmama spalio mnogo tog starog, čak i veliki deo sopstvenog nasleđa, prihvatajući novo, revolucionarno.

DVANAESTORICA

... I državnim idu korakom ...- Ko je tamo? Hajde napolje!Crven barjak je visokoSpreda vetrom razigran ... Pred njima je - nanos hladni,- U nanosu ko je - van!To skitnički tek pas gladniZa njima šepa sam... - Bocnuću te bajonetom,Beži odavde, šugavi!Stari svete, šugavi psu,Beži - da ne udarim! ... Vuk se gladni dalje vuče,Ceri zube - rep podavi -Pas ozebli - pas bez kuće ...- Hej, ko ide, daj se javi! - Ko barjakom tamo maše?- Gledaj samo, kakva tama!- Ko to žurnim trkom kaše,Krijući se za uglovima? - Svejedno je, bićeš moj,

Bolje predaj nam se sam!- Hej, ti druže, biće zlo,Izlazi da ne pucam! Trah-tah-tah! - I samo ehoPo kućama zvoni plah ...A mećava dugim smehomZavija kroz snežni prah . ..Trah-tah-tah!Trah-tah-tah...... I državnim krokom takoIdu - pas ih sledi tragom,Spreda, s krvavim barjakom,S vijavica nedoglediv,Od taneta nepovrediv,Nad mećavom hodom nežnim,I bisernim prahom snežnim,Na nem venac ruža čist -Pred njima je - Isus Hrist.

STRAŠNO MI JE

Strašno mi je da te sretnemNe sresti te - još strašnijeSvemu se čudim - pečate kletveNalazim na svemu čudnije

Po ulicama senke i licaJe li to stvarnost ili san?Dođoh do crkvenog stepenikaDa se okrenem - prosto me strah

Na ramena mi stavljaju rukeImena nestaju iz sećanjaU ušima čujem zvukeNedavnih velikih sahrana

A tmurno nebo visoko visiI pokrilo je i hram preranoJa znam: Tu si. Blizu. Ti si.Nema te tu. Ti si - tamo

“Ako volite moje pesme, savladajte njihov otrov i pročitajte u njima budućnost” govorio je Blok. “Život je lepši i od najlepše predstave o njemu.”

Hvala na pažnji!