Aleksandar Pavi - Zapadne sile nemaju pravo da posreduju u pregovorima o KiM

Ovdanji psi uvari zapadnih vrednosti utvrdili su osnovnu lekciju svojih gospodara ono to vai za gospodare ne vai i za druge. Drugim reima, zapadne vrednosti su sjajne, nepogreive i neprevaziene osim kada ne koriste promovisanju aktuelnih zapadnih interesa.

Tada je, naravno, neukusno kritikovati ih ili ih se odricati, jer e sutra opet biti neophodno, kad se stvari ispeglaju, na njih se ponovo pozivati. Zato ih je bolje, kada su u sudaru sa golim interesom, jednostavno preutati. Moda je ovakva pristup najbolje artikulisao Robert Kuper, britanski diplomata i jedan u nizu EUro-posrednika (sa Amerikancima uvek u senci) u pregovorima o Kosovu i Metohiji.

U sada ve uvenom autorskom lanku za londonski Obzerver od 7. aprila 2002, Kuper je javno obznanio ideoloku potku zapadne principijelnosti, u njenoj EUropskoj varijanti: Izazov postmodernog sveta lei u privikavanju na ideju dvostrukih standarda.

Meu sobom, mi delujemo na osnovu zakona i otvorene kooperativne bezbednosti. Ali kada imamo posla sa staromodnim tipovima drava izvan postmodernog evropskog kontinenta, moramo da ponovo posegnemo za grubljim metodama ranijeg doba sila, preventivni napadi, obmane, ta god je neophodno da bi se nosili sa onima koji jo uvek ive u svetu devetnaestog veka, u kojem je svaka drava za sebe. Meu sobom mi se drimo zakona, ali kada delujemo u dungli, onda moramo i da koristimo zakone dungle.[1]

Stare britanske imperijaliste moemo i da razumemo, ali ne i ovdanje poklonike, odnosno plaenike, koji ovakvo ponaanje ne samo da ne oznaavaju pravim imenom licemerje ve i sauestvuju u njegovoj primeni, sve sa prateom arogancijom koja je uvek bila svojstvena lakejima. Zato je njihova EUropska Srbija ruevina, u svakom pogledu moralnom, materijalnom i drutvenom. Ili, kako bi Kuper to rekao dungla.

Verovatno najbolji primer primene kuperizma na ovim prostorima su tzv. pregovori koji se o Kosovu i Metohiji vode pod kapom EU jo od jeseni 2010. godine, kada su, diplomatskom vetinom Borisa Tadia, Vuka Jeremia i prijatelja, posredstvom Generalne skuptine UN, predati u ruke Brisela (sa Amerikancima uvek u senci). Jo tada je moralo biti jasno da EU (sa Amerikancima uvek u senci) nikako ne moe da bude posrednik u dobroj veri.

Kome nije bilo jasno tada, zasigurno je jasno, ako je iole poten, danas. A jo vie ako se samo bude vodio standardima koje je sama EU (sa Amerikancima uvek u senci) postavila kada je re o pregovorima vezanim za sukob koji je vezan za pokuaj secesije.

Re je o sukobu u Gruziji iz 2008. godine i politikoj meunarodnopravnoj oceni tog sukoba i mogunostima njegovog mirnog reavanja, sadranoj u Izvetaju meunarodne misije za utvrivanje injenica o sukobu u Gruziji, naruenim od Saveta ministara EU 2. decembra 2008. a objavljenim 30. septembra 2009.[2]

Ve u svom saoptenju za javnost povodom predstavljanja Izvetaja, Ministarski savet EU obznanio je sledei princip: EU takoe podsea da mirno i trajno reenje za sukobe u Gruziji mora da bude zasnovano na punom potovanju nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalne celovitosti, onako kako ih priznaje meunarodno pravo, ukljuujui i Helsinki zavrni akt Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), zajedno sa rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.[3]

Ako nekome ovo zvui poznato, nije sluajno. To je upravo argument koji izaziva najvie podsmeha i prezira od strane branilaca zapadnih vrednosti u Srbiji kad god se pomene u vezi Kosova i Metohije otprilike koliko i pominjanje Ustava Srbije. I to je, pogaate, argument koji nikada nee upotrebiti ni jedan EU posrednik (sa Amerikancima uvek u senci) u kontekstu pregovora vezanih za Kosovo i Metohiju. O raznim EU-izaslanicima, predstavnicima EU-kancelarija i raznih evropskih pokreta u Srbiji da i ne govorimo.

Verovatno bi i Kuperu bilo teko da opravda stavove EU i njenu posredniku ulogu u (konanom) reavanju pitanja Kosova i Metohije (sa Amerikancima uvek u senci). Jer, evo ta kae sama Misija koju je angaovao Savet ministara EU: Meunarodno pravo ne priznaje pravo na jednostrano stvaranje nove drave na osnovu naela samoopredeljenja izvan kolonijalnog konteksta i aparthejda. Vanredno prihvatanje secesije usleduslova kao to jegenocid dosad nije nailo na opte prihvatanje.

Ovo se takoe odnosi i na proces raspada drave, onako kako se moe govoriti o Gruziji nakon raspada Sovjetskog Saveza. Prema najireprihvaenom naelu uti possidetis(tj. ono to injenino poseduje, treba da ostane u tvom posedu i ubudue), samo bive konstitutivne republike poput Gruzije, ali ne i teritorijalne pod-jedinice poput June Osetije i Abhazije,dobijaju nezavisnost u sluaju raspada veeg entiteta kao to jeSovjetskiSavez. Stoga, Juna Osetija nije imala pravo na otcepljenjeod Gruzije, a isto vai i za Abhaziju, veinom zbog istih razloga. Priznanje otcepljenih entiteta poput Abhazije i June Osetije od strane tree zemlje je stoga protivno meunarodnom pravu, u smislu nezakonitog meanja u suverenitet i teritorijalni integritet zemlje o kojoj se radi, tj. Gruzije.

To je protivno naelu Zavrnog akta iz Helsinkija, u kome se kae: drave-uesnice e meusobno potovati svoju suverenu jednakost i individualnost, kao i sva prava koja proizilaze iz prava koja su obuhvaena njihovim suverenitetom, to se posebno odnosi na pravo svake drave na juridicijalnu jednakost, teritorijalni integritet i slobodu i politiku nezavisnost.

Kao to znamo, kada uopte govore o potrebi potovanja suvereniteta kada je re o kosovskom problemu, vodee drave EU (sa Amerikancima uvek u senci) to iskljuivo pominju u kontekstu kosovskog suvereniteta. A jasno je da je taj fenomen iskljuivo plod krenja upravo principa na koje se EU (sa Amerikancima uvek u senci), kada je re o Gruziji iji joj puni teritorijalni integritet, za razliku od srpskog, oigledno odgovara u moralistikom, odnosno kuperovskom tonu poziva.

Pritom ne treba zaboraviti da je, kada je re o Srbiji, EU (sa Amerikancima uvek u senci) hladno prela i prelazi ne samo preko naela Helsinkog zavrnog akta i rezolucija Saveta bezbednosti UN, ve i preko sopstvenog pravnog presedana ustanovljenog jo na poetku sukoba u bivoj SFRJ. Re je o zakljucima Badinterove komisije, koji je trebalo da legalizuju prvobitni greh EU (tadanje EZ), koji je jo tad iz temelja poljuljao posleratni meunarodni poredak. Evo ta, o potovanju tzv. unutranjih, tj. republikih granica (koje su, u skladu sa kuperovskom logikom, proglaene vanijim od spoljnih) kau zakljuci Badinterove komisije: Miljenje br. 3:

Prvo: meunarodne granice se moraju potovati;

Drugo: interne granice se ne mogu menjati osim po dogovoru;

Tree: uskladu sa naelima (1) potovanja teritorijalnog status-kvoa i (2) naela utipossidetis, bive unutranje granice postaju spoljne granice, zatiene meunarodnim pravom, osim prema drugaijem dogovoru; takoe, l. 5 Ustava SFRJ predvia da se granice republika ne mogu menjati bez njihovog pristanka;

etvrto: prema meunarodnom pravu, postojee granice se ne mogu legalno menjati kroz upotrebu sile.[4] A evo ta kau relevantni delovi navedenog lana Ustava SFRJ (onog koji je domaoj klasi postmodernih Fema najdrai iz 1974): 2) Teritorija republike ne moe se menjati bez pristanka republike, a teritorija autonomne pokrajine ni bez pristanka autonomne pokrajine; 4) Granica izmeu republika moe se menjati samo na osnovu njihovog sporazuma, a ako se radi o granici autonomne pokrajine i na osnovu njene saglasnosti.[5]

Naravno, oigledno je da su, kada je re o sluaju Srbije i Kosova i Metohije, prekreni svi gore-navedeni principi EU vezani i za spoljne i za unutranje granice. U tom smislu, moe se rei da Kuper ipak pomalo nedostaje, jer bi svakako bilo bar zabavno uti kako je dozvoljeno primenjivati dvostruke standarde ak i prema pravilima koje si divljacima sam nametnuo. Mada moda su uputstva za to ve sadrana u odeljku obmane.

Ipak, tu nije kraj nezgodnim presedanima koje je EU (sa Amerikancima uvek u senci) sama sebi nametnula u izvetaju o sukobu u Gruziji. Pogledajmo navode iz pomenutog izvetaja iz odeljka Opservacije:

4. Postalo je jasno da delotvornost nadzornih, mirnovih i drugih stabilizujuih institucija i aranmana u velikoj meri zavisi od poverenja i pouzdanja sa kojim ih doivljavaju strane u sukobu. To se u veini sluajeva neposredno vezuje za to koliko ih strane u sukobu smatraju nepristrasnim, to je opet neposredno povezano sa zemljom iz koje dolaze ili zemljom za koju se smatra da kontrolie proces. I to je tako bez obzira da li nepristrasnost stvarno postoji u praksi ili ne.

Ni jednoj strani u sukobu, niti strani za koju se smatra da snano podrava bilo koju od sukobljenih strana ne treba omoguiti da zauzima komandni, predsedavajui ili arbitrirajui poloaj, ili da vri bilo kakvu kontrolu nad operacijom koja nuno mora da bude zasnovana na naelima nepristrasnosti i pravinosti da bi bila delotvorna. Ovde je jasno da bi primena ovog naela automatski diskvalifikovala bilo kakvu posredniku ulogu svakoj dravi koja je priznala tzv. kosovsku nezavisnost ili uestvovala u zloinakom bombardovanju SRJ 1999. godine. Prve meu tim dravama su svakako vodee drave EU i SAD.

No, ni tu nije kraj nezgodnim presedanima koje je EU sama sebi postavila: 8. Sukob u Gruziji u leto 2008. je ogolio sklonosti nekih politikih aktera da se udalje od opteprihvaenih naela meunarodnog prava, kao to je potovanje teritorijalne celovitosti Takoe postoji sklonost ka udaljavanju od multilaterizma i rezultata i reenja koja su plod pregovora, u korist jednostranih akcija (kao to su npr. jednostrano proglaena nezavisnost Kosova prim. autora) Meunarodno pravo treba da nastavi da se potuje u celosti. Sve tendencije da se prihvati erozija ili selektivna primena samo nekih od njegovih principa, kao to je potovanje teritorijalnog integriteta, ne smeju da se toleriu.

Ili Opservacija 9: Destabilizirajui efekti se takoe mogu pojaviti usled agresivne spoljne politike zasnovane na postizanju ciljeva vezanih za privilegovane interesne sfere, pogotovo kada je re o susednim zemljama, jer takva politika liava manje drave njihove slobode izbora i ograniava njihov suverenitet. Politika shvatanja i pojmovi poput privilegovanih interesnih sfera ili bilo kakvih drugih pretenzija na posebna prava meanja u unutranje ili spoljne poslove drugih zemalja su nespojivi sa meunarodnim pravom.

Oni predstavljaju opasnost za meunarodno pravo i stabilnost i nespojivi su sa prijateljskim odnosima izmeu drava. Treba ih odbaciti. Kuperovska tiina je i ovde vie nego jasna. Korifeji tzv. EU-integracija neprekidno koriste argument kako je Srbija u prirodnoj ili nekoj slinoj sferi interesovanja EU i kako e, ako ne bude teila lanstvu biti izolovana, pa ak i umreti od gladi.

A to bi bila izolovana kada na svetu postoji jo skoro 200 drugih drava? Da ne govorimo o celom, oigledno nelegitimnom konceptu po kojem EU ima nekakvo prirodno pravo da se najvie zanima za problem Kosova i Metohije, to navodno opravdava vodeu ulogu koju EU treba da igra ne samo u pregovorima u vezi KiM, ve i u svim unutranjim i spoljnim pitanjima koja se tiu Srbije.

Da ne zaboravimo i Opservaciju broj 12: Na kraju konstatujemo da se situacija u regionu sukoba praktino nije promenila od vremena kada je sukob izbio, u avgustu 2008. Politiki ambijent za reavanje sukoba je zapravo postao daleko tei posle priznanja Abhazije i June Osetije kao nezavisnih drava od strane jedne od strana u sukobu. Naravno, tu se mislilo i misli se i dalje na Rusiju.

A sadanje utanje zapadnih sila i zaborav koji pokuavaju da uspostave u vezi ovog izvetaja je oigledno u funkciji spreavanja svake pomisli na drave na koje bi se ovaj deo izvetaja odnosio kada bi se govorilo o Kosovu i Metohiji: sve drave koje su priznale jednostrano proglaenu kosovsku nezavisnost.

Jasno je, dakle, da EU nije ni dosad imala legitimno pravo, prema sopstvenim standardima, da posreduje u pregovorima vezanim za Kosovo i Metohiju, i da nee ni moi da ga ima u budunosti osim u jednom sluaju: da sve drave EU koje su priznale nezavisnost AP Kosova i Metohije, to priznanje povuku. Isto vai i za SAD, iji se povratak na mesto glavnih posrednika ve stidljivo najavljuje.[6]

Zapravo, jedine drave koje bi se, po standardima same EU (sa Amerikancima uvek u senci), mogle smatrati pozvanim da posreduju bi bile one drave koje nisu dosad uestvovale u otvorenom krenju meunarodnog prava, tj. koje nisu priznale tzv. kosovsku nezavisnost.

To su na prvom mestu Rusija i Kina. Zato bi zahtev za povratak pregovora o KiM u Savet bezbednosti UN zapravo bio veliki kompromis, na koji bi Srbija trebalo tek nevoljno da pristane, i to samo ako je u tako neto ubede principijelne drave poput gore-navedene dve lanice SB UN. Naravno, govorimo o post-kuperovskoj Srbiji.

[1] Novi liberalni imperijalizam, http://www.guardian.co.uk/world/2002/apr/07/1

[2] Independent International Fact-Finding Mission on the Conflict in Georgia,http://www.ceiig.ch/Report.html

[3] http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/er/110370.pdf

[4] http://www.ejil.org/pdfs/3/1/1175.pdf

[5] Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd 1974.

[6] http://www.nspm.rs/hronika/kurir-amerika-preuzima-pregovore-o-kosovu-ako-eston-do-22-aprila-ne-postigne-sporazum.html