01 Aleksandar Jugovic

529

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 3. 529-546, 2011.

UDK: 316.624:616.89-008.441.44 ;

314.112:343.614(497.11)ID: 187385100

Pregledni nauni radAleksandar L. JUGOVI1Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

SOCIJALNO-DEMOGRAFSKA I ETIOLOKA OBELEJA SUICIDA U SAVREMENOM DRUTVU2

Cilj rada je nauna deskripcija i objanjenje socijalno-demograf-skih i uzronih obeleja suicida u savremenom drutvu. Socijalno-de-mografska obeleja suicida ukazuju da je na globalnom nivou u posled-njih 45 godina stopa suicida poveana za 60% i da proseno iznosi 16 na 100 000 stanovnika. Rast samoubistva je najvei u nerazvijenijim regionima i meu kategorijama stanovnitva koja imaju nia profe-sionalna postignua i loiju socijabilnost. U Srbiji je od 1953. do 2008. godine samoubistvo izvrilo 66,7 hiljada osoba ili proseno godinje oko 1200. Srbija ima neujednaenu regionalnu stopu samoubistva sa izraenom visokom stopam u oblasti Vojvodine i niskom stopam na jugu. Uz drutvenu kataklizmu, 1992. godine broj samoubistava u Sr-biji je doao do istorijskog maksimuma. Prosena starost osobe koja izvri samoubistvo u Srbiji je 52 godine.

Najuticajniji etioloki model u tumaenju suicida jeste koncept faktora rizika i zatite. Ovaj model polazi od uvaavanja i sinteze razliitih pristupa: biolokog, psiholokog, sociolokog, religijskog, psi-hijatrijskog i osnov je savremene etiologije u suicidologiji. Faktori rizika su inoci koji poveavaju verovatnou suicida. Faktori zatite jesu kljuni sa aspekta prevencije samoubistava jer smanjuju verovatnou

1 E-mail: [email protected] lanak predstavlja rezultat rada na projektima Kriminal u Srbiji: fenome-

nologija, rizici i mogunosti socijalne intervencije - broj 47011 i Unapreivanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja u procesima modernizacije Srbije - broj 47008, ije realizacije &nansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

530


da se samoubistvo dogodi tako to poveavaju individualnu otpornost u odnosu na faktore rizika.

Kljune rei: suicid, etiologija, faktori rizika, faktori zatite, drutvo

UVOD

Pojam samoubistvo ili suicid potie od latinskih rei: sui-sebe, occidere-ubiti. Samoubistvo se najee odreuje kao aktivni ili pasivni autodestruktivni in u kojem ovek svesno i namerno oduzima sebi ivot. Za najdmana, samoubistvo je usamljeniko i oajniko ree-nje za trpljenje koje za jednu osobu izgleda kao situacija koja nema drugu alternativu (Shneidman, 1996). Neki autori istiu da je samo-ubistvo oblik poremeene komunikacije u trenucima tekih ivotnih kriza (Stengel), da je ono, metaforiki reeno, intrapsihika drama na interpersonalnoj pozornici (Leenaars), ponaanje koje se kree izme-u normalnog i patolokog (Kecmanovi), itd. (Knei, Savi, 2010) Samoubistva pokazuju da destruktivnost ima dva lica: ono se okree i ka spolja ali i ka unutra. Autodestruktivnost i jeste deo ire shvaenog drutvenog nasilja. Kada se samoubistvo posmatra kao akt pojedinca onda se moe rei da ono ima svoj speci'an proces (tok), psiho-soci-jalne karakteristike, faktore rizika i individualne povode.

Na prvi pogled svako samoubistvo izgleda kao duboko lini in. Meutim, samoubistvo je atak oveka i na sebe, ali isto toliko i atak na drutvo koje ovek doivljava kao otuenu stvarnost od svojih e-lja, mogunosti i potreba. Unitavajui svoj ivot samoubica dovodi u pitanje temeljnu vrednost drutva ljudski ivot: to ovu pojavu ini drutvenom devijacijom. Samoubistvo je i socijalni problem zbog ma-sovnosti ali i zbog uzroka i posledica koji imaju duboko socijalno zna-enje. U egzistencijalistikom smislu samoubistvo otvara pitanja ap-surda ivota ili ivotnog apsurda, ljudske slobode, suoavanja oveka sa smislenou sopstvenog ivota, hrabrosti ili kukaviluka, mrnje ili ljubavi, unutranje nemoi ili line moi, bolesnog drutva ili bole-snog oveka, dominacije razuma ili iracionalnosti u oveku, itd.

Cilj ovog rada je nauna deskripcija i nauno objanjenje socijal-no-demografskih i uzronih obeleja suicida u savremenom drutvu.

531

Jugovi, A.: Socijalno-demografska i etioloka obeleja suicida u savremenom drutvu

U radu se primenjuje statistika metoda i koriste zvanini statisti-ki podaci Svetske zdravstvene organizacije i Republikog Zavoda za statistiku Srbije. Zbog pojmovne istorodnosti u radu se ravnopravno koriste termini suicid i samoubistvo.

NEKI SOCIJALNO-DEMOGRAFSKI POKAZATELJI SUICIDA U SVETU I SRBIJI

Globalna slika suicida

U svetu godinje, prema podacima Svetske zdravstvene organiza-cije (SZO u daljem tekstu), samoubistvo izvri oko jedan milion ljudi ljudi, to znai da na svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvri sa-moubistvo, dok su pokuaji samoubistva 20 puta ei (WHO, 2009). U poslednjih 45 godina stopa suicida je u svetu poveana za 60%. Globalna stopa samoubistava je 16 na 100 000 stanovnika, pri emu je ona via kod mukaraca i kree se od 3-4:1 (gra%kon 1) u korist mukaraca u poslednjih pola veka (WHO, 2011). U Evropi, godinje, samoubistvo izvri oko 30 000 ljudi. Suicid je u nekim zemljama trei uzrok smrtnosti populacije starosti od 15-44 godine, dok je u drugim zemljama vodei uzrok smrti uzrasne grupe od 10-24 godine.Gra!kon 1 - Evolucija globalne stope suicida (na 100 000) u periodu od

1950. do 2000. godine

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija

532


Ve tradicionalno stopa suicida je najvea kod starijih mukara-ca, dok kontinuirano raste stopa samoubistava mladih u takvim raz-merama da su mladi, danas, starosna grupa sa najveim rizikom od samoubistva i u nerazvijenim (tzv. trei svet) i u razvijenim zemljama. Eksperti iz SZO upozoravaju o stalnom porastu stope samoubistava meu mladima u poslednjih nekoliko decenija. Samoubistvo spada u vodea 3 uzroka smrti mladih i srednje mladih (15-35 godine) u mno-gim zemljama u svetu (WHO, 2011). U prilog ovoj tezi stoji i globalna statistika samoubistava prema analizi SZO (gra$kon 2), prema kojoj se vidi da je udeo samoubistava mlade i srednje generacije (od 5-44 godine starosti) 2000. godine povean za 15% u odnosu na period od pola veka ranije.

Gra!kon 2 - Promene i starosnoj distribuciji sluajeva samoubistva u svetu izmeu 1950. i 2000. godine

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija

Samoubistvo je meu prvih pet, a u nekim zemljama na prvom ili drugom mestu uzroka smrtnosti stanovnitva uzrasta od 15 do 19 godina. Meu decom mlaom od petnaest godina samoubistvo je ne-uobiajeno, dok je kod dece mlae od dvanaest godina retkost.U po-pulaciji mladih naroito su izraeni pokuaji samoubistva. Dok se za optu populaciju procenjuje da su pokuaji od 20 do 40 puta ei od izvrenih samoubistava, u populaciji mladih su pokuaji i do 100-150 puta ei od ostvarenih suicida (NSHC, 2011).

533


Suicid u Srbiji

U Srbiji je od 1953. do 2008. godine samoubistvo izvrilo 66 700 osoba, ili proseno godinje 1200 izvrenih samoubistava. Broj sa-moubistava u Srbiji u ovom periodu ima znaajnu tendenciju porasta npr. 1953. godine u Srbiji je bilo 725 samoubistava a 2008. godine 1290. U 1992. godini broj samoubistava u Srbiji je doao do istorijskog maksimuma kada je zabeleeno) 1638 samoubistava. Naa zemlja ima srednju stopu samoubistva. Najnie stope su bile poetkom 50-tih go-dina 20. veka oko 12, a najvie 1992. i 1997. godine 20,9. Stopa samoubistva u Srbiji opada posle 2000. godine i npr. 2008. godine je iznosila 17,6 (Stankovi, Penev, 2009).

Srbija ima neujednaenu regionalnu stopu samoubistva. Oblast Vojvodine ima 2-3 puta veu stopu od centralne Srbije, u proseku, u poslednjih pola veka. U pojedinim godinama stopa samoubistva je prelazila i 30 samoubistava na 100 000 stanovnika Vojvodine. Naj-nie stope samoubistava u Srbiji belee se u junim delovima Srbije sa veinskim albanskim stanovnitvom (optine Bujanovac i Pree-vo) i stanovnitvom islamske veroispovesti u tri sandake optine (Sjenica, Raka i Tutin). U ovim optinama stopa samobustva je ispod 10 na 100 000 stanovnika. Prema nacionalnosti na poetku posled-nje decenije, najviu stopu samoubistva ima maarsko stanovnitvo (43), pa bugarsko (37), dok je stopa samoubistva kod srpskog stanov-nita u centralnoj Srbiji iznosila 17. U odnosu na obrazovni nivo, stopa samoubistva opada sa visinom obrazovanja, pa je tako najizraenija stopa kod stanovnitva bez kole ili sa nedovrenom osnovnom ko-lom (33,6) dok je najnia (10,7) kod onih sa viom ili visokom kolom (Stankovi, Penev, 2009).

Prosena starost osobe koja izvri samoubistvo u naoj zemlji je 52 godine. Oko 70% samoubistava izvre mukarci, uee ena je oko 30 %. U naoj zemlji najei nain izvrenja samoubistva je veanjem ili guenjem. No, ono to je iznedrila drutvena kriza 90-ih godina, to je da se drastino poveao broj samoubistava koja su izvrena va-trenim orujem. Prema zvaninim podacima, u odnosu na pedesete, sedamdesete i osamdesete godine, broj samoubistava izvrenih vatre-nim oruijem sredinom i krajem devedesetih je povean za pet puta.

534


Ovo je posledica rata, prisustva opteg nasilja i velike koliine oruja koja se nala kod graana (Jugovi, 2002).

PSIHO-SOCIJALNA OBELEJA SUICIDA

Jedan od najpoznatijih istraivaa fenomena samoubistava Sh-neidman (1985) de'nie 10 kljunih psiho-socijalnih obeleja suicida.

1. Podraaj ili stimulans (razlog samoubistva) - nepodnoljiva psihika bol. Samoubistvo predstavlja beg od nepodnoljive boli i ekstremne anksioznosti. Osoba opaa bol kao dugoronu ali i neizbenu. Ako bol nadvlada neiju toleranciju u duem i neprekidnom periodu, osoba gubi veru da je uopte vredno iveti.

2. Stresor - frustrirajua psiholoka potreba. Samoubistvo proizlazi iz nezadovoljenih potreba. Te nezadovoljene potrebe frustriraju oso-bu i mogu se kretati od najosnovnijih kao to su izbegavanje psihike boli, ozleda ili bolest, pa sve do najso'sticiranijih kao to je npr. potre-ba za razumevanjem sveta koji okruuje oveka. Zato prevencija sa-moubistva lei u pronalasku olakanja od frustracije koja je u korenu psiholoke boli.

3. Svrha ina - traenje reenja. Samoubistvo je nain koji se bira u sluaju kada osoba osea da vie ne moe izdrati bol i nepodnoljivu frustraciju. Za poinioca je to jedini nain reavanja problema i najbolja mogunost za nereive unutranje dileme.

4. Cilj - prestanak svesnosti ili postojanja. Prestanak postojanja post-aje jako eljen ako je doivljen kao jedino reenje problema. Nitavilo, prestanak postajanja, beg u smrt, izgleda kao jedino logino reenje u datoj situaciji.

5. Emocije - beznadenost i bespomonost. Samoubistvu prethodi tzv. emocionalna impotencija koja spreava pronalaenje izlaza osim smrti i prestanka postojanja. Oseanja beznadenosti i bespomonosti su povezani sa oseanjima tuge, srama, krivice, besa, usamljenosti, itd. Osoba doivljava da nema kontrolu nad svojom unutranjom boli i spoljnim okolnostima i ne vidi kraj svojoj neizdrivoj patnji.

6. Unutranji stav - ambivalencija. Iako je osoba u potrazi za pres-tankom neizdrive boli kroz in samoubistva, ona eli biti i spasena

535


od smrti. Ova ambivalencija je sadrana u tome da osoba gleda na smrt kao na poslednje mogue reenje problema, dok se u isto vreme nada spasu i boljem ivotu.

7. Stanje spoznaje - ogranienost. Problem samoubistvenog uma je u ogranienosti reavanja problema. Za ovu osobu vredi samo jedna misao - sve ili nita - i nema drugih alternativa. Zbog toga u tretman-skoj intervenciji treba poeti razbijanjem ove dihotomizacije u njiho-vom umu.

8. Interpersonalni in - osoba govori o svojoj nameri. Od ukupnog broja poinjenih samoubistva u 80% sluajeva osoba je rekla o svojoj nameri drugima (jo jedna potvrda ambivalencije) to obino ukljuuje pozdrav voljenim osobama, deljenje imovine, itd.

9. Akcija - beg. Svrha samoubistva je pobei od boli, frustracije, patnje, beznadenosti, bespomonosti: svrha je zaustaviti sva ta oseanja, i zato je jedina e%kasna akcija otii zauvek i ostaviti sve.

10. Konzistentnost - celoivotni nain suoavanja sa problemima. Sklonost ka samoubistvu je povezana sa kapacitetima i nainima suoavanja sa psihikom boli tokom ivota. Samoubistvo nije anom-alija, ono je samo ekstenzija opteg naina noenja oveka sa prob-lemima.

SAVREMENI PRISTUPI U ETIOLOGIJI SUICIDA

Koreni fenomena suicida nastaju u odnosima pojedinac-drutvo. Uzroci samoubistva su kompleksi faktora koji se u najoptijem smislu mogu podeliti na bioloke, demografske, psiholoke, socijalne i kultu-ruloke inioce koji imaju udrueno dejstvo. Uzroke samoubistva ne treba meati sa neposrednim povodima ili motivima kao to je npr. kod adolescentna neostvarena ljubav, loa ocena u koli ili kod odra-slih trenutni poslovni neuspeh, gubitak posla, akutni sukob u porodi-ci, itd.

536


Model trule jabuke i trulog bureta

U tumaenju uzroka samoubistva postoje dva opta teorijska modela koji se metaforino mogu nazvati model trule jabuke i model trulog bureta (OConor, Sheehy, 2001). Model trule jabuke zasnovan je na ideji da je samoubica nefunkcionalan pojedinac, pa zato treba saznati koje ga individualne ili line karakteristike izdvajaju u od-nosu na zdrave jabuke u drutvu. Time bi se moglo utvrditi i kako primeniti prevenciju samoubistava i tretman onih koji su pokuali ili su u riziku da uine samoubistvo. Model trulog bureta samoubistvo sagledava kao rezultat drutvenog uticaja na pojedinca pa zato fokus u prevenciji i tretmanu treba usmeriti ka drutvenim faktorima koji dovode do samoubistva. Na primer, Dirkem je smatrao da je samo-ubistvo posledica poremeaja (Dirkem, 1997): drutvene integracije (prejaka ili preslaba individualizacija) i drutvene regulacije (preslaba ili prejaka normiranost u socijalnoj sredini).

Individualni i drutveni faktori

Savremeni pristup samoubistvu zasnovan je na interdisciplinar-nim saznanjima i integrativnom modelu koji treba da uvai i indivi-dualne faktore (linost, organizam, naslee, mentalno i &ziko stanje, itd.), kao i drutvene faktore (socijalna izolacija, drutvene krize, eko-nomsko stanje drutva i porodice, religijska uverenja, kulturno-religij-ske vrednosti, itd.). Takoe, treba uzeti u obzir i injenicu i da je svako samoubistvo jedinstven sluaj, kao to i svaki ovek u svom ivotu nosi jedinstvenu notu pored zajednikih osobina koje deli sa drugim lju-dima ili svojom socio-kulturnom zajednicom. Iz ovog razloga blisko nam je stanovite savremene suicidologije da samo istovremeno delo-vanje suicidogene dispozicije (smanjenog ivotnog nagona) i pojaane psihike reaktivnosti na spoljnje ili unutranje nadraaje pojedinca i samoubilakih motiva (egzogenih i endogenih; ili drutvenih i indivi-dualnih, prim. a.) dovodi do samoubistva (Knei & Savi, 2010: 48).

537


Pristup faktora rizika i zatite

Najuticajniji etioloki model u tumaenju suicida jeste koncept faktora rizika i zatite. Ovaj model polazi od uvaavanja i sinteze razli-itih pristupa suicidu: biolokog, psiholokog, sociolokog, religijskog, psihijatrijskog i osnov je savremene etologije u suicidologiji. Multifak-torski koncept faktora rizika i zatite je i jedan od osnova savremenih preventivnih strategija prema suicidu.

Faktori rizika su bio-psiho-socijalno-kulturoloki inoci koji po-veajavu verovatnou suicida. to je prisutno vie faktora rizika, raste verovatnoa da e osoba pokuati ili izvriti samoubistvo. Faktori ri-zika mogu se grupisati u pet oblasti: individualni ili lini, mentalne bolesti, porodini rizini faktori, socijalni faktori i faktori okruenja (RAJE, 2011; Agerbo, Nordentoft, Mortensen, 2002; Christo&ersen, Poulsen, Nielsen, 2003;).

1) Individualni faktori: a) muki pol stopa suicida je via u populaciji mukaraca

nego ena i to u svim starosnim grupama; stopa mukog suicda je najvia u 20-tim i 30-tim godinama, a onda po-novo raste u starosti;

b) psihiki i emocionalni problemi na primer, nisko samopo-tovanje, izraena introvertnost, socijalna neadekvatnost, impulsivnost, nesmotrenost, beznadenost, anksioznost, gnev, agresivnost i nasilno ponaanje, itd;

c) seksualna orijentacija neki studije u svetu sugeriu da mlade osobe gej i lezbijske seksualne orijentacije imaju povean rizik od suicidalnog ponaanja iz razloga vee verovatnoe da imaju iskustva predrasuda prema njima, beskunitva, depresije i upotrebe psihoaktivnih supstan-ci, itd;

d) #ziko-zdravstveni problemi na primer, skoranji poetak ozbiljne bolesti, hronine ili izrazito bolne bolesti, funkci-onalna ogranienja zbog bolesti, povrede, itd.

e) stresni ivotni dogaaji na primer, skoranji gubitak zna-ajne osobe, interpersonalni kon'ikt, gubitak posla, itd.

538


2) Mentalne bolesti: a) velika depresija ona je znaajan faktor rizika za suicidal-

no ponaanje i moe biti povezana sa niskim nivoom ne-urotransmitera u mozgu;

b) druge depresivne bolesti takoe, mogu biti povezane sa suicidalnim ponaanjem, na primer, bipolarni poremeaji se pokazuju kao znaajan faktor rizika;

c) bolesti zavisnosti alkohol i psihoaktivne supstance po-goravaju druge mentalne bolesti to moe proizvesti smanjenje inhibicija i poveavanje impulsivnosti i rizi-nog ponaanja;

d) antisocijalno ponaanje - postoji jasna veza izmeu suici-dalnog i antisocijalnog ponaanja, kao to su poremeaji ponaanja ili antisocijalni poremeaj linosti;

e) istorija psihijatrijskog leenja prethodna istorija mental-nih bolesti koja je zahtevala psihijatsijsko leenje povea-va rizik od suicidalnog ponaanja;

f) prethodno suicidalno ponaanje prethodna istorija suici-dalnog ponaanja poveava rizik od suicida ili pokuaja suicida.

3) Porodini rizini faktori:a) raspad porodice razvod ili separacija moe stvoriti kod

lanova porodice oseanje izolovanosti i ranjivosti i pove-ati rizik od depresije i suicidalnog ponaanja;

b) porodini kon#ikt ili siromana komunikacija na primer, brane nesloge, porodini kon&ikt, nasilje u porodici, ek-stremno visoka ili niska porodina oekivanja i kontrola, mentalne bolesti roditelja kao to su depresija ili bolesti zavisnosti;

c) zlostavljanje deteta rizik od suicidalnog ponaanja moe biti povean kada postoji istorija zlostavljanja deteta, kao to su zanemarivanje, seksualno zlostavljanje, 'ziko zlo-stavljanje, emocionalno zlostavljanje, prisustvo nasilju u porodici;

539


d) porodina istorija suicidalnog ponaanja rizik od suicidalnog ponaanja je vei u porodicama u kojima je bilo suicida.

4) Socijalni faktori rizika:a) lo socijalno-ekonomski poloaj socijalno-materijalne i

ekonomske nedae mogu poveati rizike od mentalnih problema i suicidalnog ponaanja;

b) migrantska populacija migracije, a naroito one nasilnog tipa, dovode do socijalnog i psiholokog iskorenjivanja i problema adaptacije na novu socijalnu sredinu, to uvea-va rizik od suicidalnosti;

c) naputanje kolovanja mentalni problemi i rizik suicidal-nog ponaanja moe biti vei kod mladih koji su napustili kolovanje ili imaju este izostanke i disciplinske suspen-zije;

d) nezaposlenost nezaposlenost poveava rizik od suicidal-nog ponaanja, posebno zbog nedostatka socijalnog kon-takta, gubitka oseanja identiteta, smanjivanja aktivnosti i oseanja bezvrednosti, kao i zbog smanjivanja prihoda;

e) socijalna izolacija nedostak socijalne podrke, usamlje-nost, ivot u udaljenim i izolovanim mestima, prekidanje vanih socijalnih veza, poveavaju rizik od samoubistva;

f) nerazvijene ruralne i urbane lokalne (regionalne) zajednice stopa samoubistva je znaajno vea u socijalno-ekonom-sko nerazvijenim zajednicama to se objanjava fenome-nom socijalne deprivacije: loiji prihodi, loije zdravlje, nie profesionalne kvali%kacije, loiji uslova stanovanja, loa geografska pristupanost, jesu inoci koji prate vie stope samoubistva i zato ine faktore rizika.

5) Faktori okruenja ili kontekstualni faktori:a) pristupanost letalnih sredstava laka pristupanost me-

toda okonanja sopstvenog ivota moe poveati stope suicida, na primer u zemljama gde postoji velika koliina vatrenog oruija ili nekontrolisana dostupnost lekova za mlade u porodinim kuama i stanovima, nepostojanje %zikih barijera na zgradama ili mostovima, itd;

540


b) suicidalno ponaanje bliskih osoba rizik od samoubistva je vei ukoliko postoji porodina istorija samoubistva ili ukoliko su prijatelji i poznanici ispoljavali suicidalno po-naanje;

c) izloenost negativnim medijskim uticajima izloenost su-icidalnom ponaanju kroz medije, posebno preko senza-cionalistikih izvetaja ili detaljnih opisa naina samo-povreivanja, jeste jedan od faktora rizika ije je dejstvo naroito pojaano kada se udrui i sa drugim faktorima.

Sa druge strane, izloenost ak i brojnim faktorima rizika ne dovodi deterministiki do suicidalnih ponaanja, zbog prisustva tzv. faktora zatite ili otpornosti. Na primer, kada su mladi izloeni veoj grupi faktora rizika, ukoliko u njihom okruenju postoje fak-tori zatite (dobar emocionalni odnos sa jednim lanom porodice ili nastavnikom, religijska uverenja, snana socijalna podrka u sredini, pozitivno kolsko iskustvo, itd.), onda e ovi faktori spreiti suicidalni proces i in. Faktori zatite jesu kljuni sa aspekta prevencije samo-ubistava: to su inoci koji smanjuju verovatnou da se samoubistvo dogodi na takav nain to poveavaju otpornost u odnosu na fak-tore rizika tj. ojaavaju individualne kapacitete oveka da se nosi sa linim tekoama u svom okruenju. Karakteritike linosti, stavovi i ponaanja, socijalno okruenje, kultura, religija, jesu opti faktori zatite. Kao posebni faktori zatite mogu se izdvojiti (Stankovi, Penev, 2009; RAJE, 2011; Filipovi, 2010):

rana identi&kacija osoba u riziku u zajednici; kliniki tretman mentalnih i &zikih bolesti i zloupotrebe

psihoaktivnih supstanci; laka dostupnost raznovrsnih klinikih intervencija; postojanje strune podrke osobama u riziku; vrste veze sa porodicom, kolom, lokalnom zajednicom i

snana socijalna podrka; socijabilnost i poverenje u druge; snana profesionalna samorealizacija i kreativni indi-

vidualizam (liberalne i bolje plaene profesije: srea na radu);

541


razvijene vetine reavanja problema i kon$ikata; oseanja odgovornosti za porodicu i decu; personalna rezilijentnost, kao to su naini i stilovi suoa-

vanja sa linim problemima; socijalno-ekonomska sigurnost; dobro &ziko i mentalno zdravlje; ograniena dostupnost visokoletalnih sredstava za samo-

ubistva; kulturna i religijska verovanja koja obeshrabruju samou-

bistvo, itd. Faktori rizika i faktori zatite se esto nalaze na suprotnim kra-

jevima istog kontinuuma: na primer, socijalna izolacija (faktor rizi-ka) i snane socijalne veze (faktor zatite) su na krajevima putanje socijalne podrke. Po svom delovanju faktori rizika i faktori zatite mogu biti dvojaki (Australian Goverment, 2007): promenljivi (modi-&able) i nepromenljivi (non-modi&able). Na primer, starost i pol jesu nepromenljivi faktori rizika, meutim, na njih je mogue delovati, u prevenciji samoubistva, promenljivim faktorima kao to su promena lokacije stanovanja ili smanjivanje socijalne izolacije.

Ipak, faktori rizika i zatite, kao i odnos sredine (ue i ire so-cijalne zajednice) prema samoubistvu oblikovani su socio-kulturnim kontekstom. Socio-kulturni kontekst je u snanoj vezi sa rasprostra-njenou samoubistva. Pa tako, u veini zemalja koje imaju visoke stope samoubistva vea je rasprostranjenost depresije, vii je nivo korienja alkohola, vei je udeo starije populacije, vee je prisusutvo socijalne izolacije kao i kognitivne rigidnosti na individualnom planu. Sa druge strane, u zemljama sa niim stopama samoubistva, veliki je udeo mlade populacije, postoje jake mree socijalne kontrole, snane i ire porodine veze, samoubistva se izriito zabranjuju, stanovnitvo je najee katolike ili muslimanske veroispovesti (Stankovi, Penev, 2009). Istraivanja SZO pokazuju da u evropskim zemljama depresiv-nost i upotreba alkohola jesu kljuni kao faktori rizika, dok u azijskim zemljama impulsivnost ima vei znaaj nego Evropi (WHO, 2009).

Na internacionalnom nivou pokazuje se i jak efekat bogatstva na samoubistvo: rast samoubistva je najjai u onim regionima i sociopro-fesionalnim kategorijama koje su najudaljenije od privrednog napret-

542


ka i bogatstva. Pa tako, iako meunarodna poreenja ukazuju da su stope samoubistva vie u bogatijim zemljama, socijalna distribucija samoubistva u najrazvijenijim zemljama govori neto drugo. U SAD je stopa najnia u najurbanizovanijim i najbogatijim regionima a naj-via u siromanim periferijskim regionima, u Velikoj Britaniji gradovi pogoeni siromatvom i dezindustrijalizacijom imaju najvie stope samoubistva, u Francuskoj najbogatiji regioni imaju najnie stope a najsiromaniji -najvie (Filipovi, 2010: 210-211).

Viedecenijska istraivanja irom sveta upuuju i na znaaj religij-skog konteksta u tumaenju suicida. Religijska uverenja i posveenost religiji jesu snaan faktor zatite. Dominirajue svetske religije poput hrianstva ili islama, jesu uenja koja naglaavaju svetost ovekovog ivota i vanost podreivanja boijoj volji. Religijska uverenja kao fak-tor zatite deluju na vie naina: preko moralnih prepreka i zabrana; stvaranja cilja i nade u ivotu oveka; razvijanja manje neprijatelj-skih oseanja i agresivnosti; uverenja o tetnosti korienja alkohola ili droga; redukcijom otuenosti i jaanjem socijalnih veza, naroito unutar iste religijske skupine; jaanjem oseanja odgovornosti prema porodici, itd., (Stankovi, Penev, 2009). Religioznost moe postati i faktor rizika u situacijama oseanja gubitka vere, kada posveenost religiji nailazi na veliko neodobravanje i osudu socijalne sredine ili u sluajevima verskog fundamentalizma i sektatva (Dirkemovo altru-istiko samoubistvo).

Porodina faktori suicida su, takoe, bitni inioci razumevanja etiologije. Karakteristini porodini faktori rizika jesu: samoubistvo ili rana smrt roditelja, porodina istorija (i bolniko leenje od mental-nih bolesti), nezaposlenost, niski prihodi, loe obrazovanje roditelja, razvod braka, mentalne bolesti kod brae ili sestara, slaba privrenost i siromane veze izmeu majke i deteta u psiho-socijalnom razvoju pojedinca (Agerbo, Nordentoft, Mortensen, 2002). U danskoj studiji o rizinim faktorima dolo se do saznanja da je prvi pokuaj suicida bio povezan sa sledeim porodinim faktorima rizika: psihijatrijske bolesti roditelja, suicidalno ponaanje roditelja, iskustvo zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu (Christo&ersen, Poulsen, Nielsen, 2003).

Iznete injenice pokazuju da se faktori rizika i faktori zatite pre-ma samoubistvu deavaju na tri nivoa (Australian Goverment, 2007):

543


na individualnim ili personalnom nivou - mentalno i $-ziko zdravlje, samopotovanje, sposobnost pojedinca da se suoava sa tekoama u svom okruenju, da upravlja svojim emocijama i savladava stres;

na socijalnom nivou - uee pojedinca u socijalnom mre-ama kao to su porodica, prijatelji, kolege, ira zajednica i individualno oseanje pripadanja;

na kontekstualnom nivou ili irem ivotnom okruenju - socijalni, politiki, ekoloki, kulturni i ekonomski faktori koji doprinose kvalitetu ivota.

I konano, ovaj probabilistiki i moderni koncept u savremenom pristupu uzronosti suicida, suicidalna ponaanja (bilo sa letalnim ili nefatalnim ishodom) tumai kao rezultat meudejstva razliitih fak-tora rizika i nedostatka (ili slabosti) protektivnih faktora koji postoje u ivotu jednog pojedinca.

ZAKLJUAK

Suicid nastaje kao kompleks psiholokih, socijalnih, biolokih, kulturnih i sredinskih faktora. Na pojavu samoubistva postoje i razli-iti drutveni odgovori koji su oblikovani mitskim, istorijskim, vred-nosnim, kulturnim, religijskim i pravnim iniocima.

U svetu godinje samoubistvo izvri oko jedan milion ljudi ljudi ili na svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvri samoubistvo, dok su pokuaji samoubistva 20 puta ei. U poslednjih 45 godina stopa su-icida je u svetu poveana za 60%. U Srbiji je od 1953. do 2008. godine samoubistvo izvrilo 66,7 hiljada osoba (proseno godinje oko 1200 samoubistva). Srbija ima vrlo neujednaenu regionalnu stopu samou-bistva sa izraenim viskom stopama u oblastima Vojvodine i niskim stopama u junim delovima Srbije. Srbija ima srednju stopu samou-bistva, pri emu je prosena starost osobe koja izvri samoubistvo 52 godine, a 70% samoubistava izvre mukarci.

Najuticajniji savremeni etioloki model u tumaenju suicida jeste koncept faktora rizika i zatite. Ovaj model polazi od interdisciplin-arnosti i sinteze razliitih pristupa suicidu: biolokog, psiholokog,

544


sociolokog, religijskog, psihijatrijskog. Multifaktorski koncept fakto-ra rizika i zatite je i jedan od osnova savremenih preventivnih strate-gija prema suicidu. Faktori rizika mogu se grupisati u pet oblasti: indi-vidualni ili lini, mentalne bolesti, porodini rizini faktori, socijalni faktori i faktori okruenja.

Rizini i zatitini faktori se uvek moraju razumeti i u irem dru-tvenom i socijalno-politikom kontekstu. Dirkem je ubedljvo poka-zao da drutvena anomija izraena kroz poremeen sistem vrednosti stvara pogodni milje za nastanak i visoke stope samoubistava (Dir-kem, 1997). Srpsko drutvo, na primer, je prolo kroz sveoptu de-strukciju od ekonomije i politike do kulture i morala. Mnoge porodice su iscrpljene borbom za preivljavanje uz iskustva rata, ratnih strada-nja i izbeglitva. Ugroeno je zdravlje stanovnitva, to se najbolje vidi u poveanim stopama smrtnosti i stalnim poveavanjem broja mali-gnih i duevnih bolesti. Veliki broj ljudi ivi sa oseanjima besperspek-tivnosti i depriviranosti. Ako se na to nadoveu osujeujue porodino okruenje i neki unutranji psihiki faktori, onda bekstvo u smrt moe za neke ljude da bude jedan od moguih izlaza iz takvog stanja.

LITERATURA

1. Agerbo E., Nordentoft M. and Mortensen, B. P. (2002). Familial, psychiatric, and socioeconomic risk factors for suicide in young people: nested case-control study. British Medical Journal, 325 (7355): 74, doi:10.1136/bmj.325.7355.74.

2. Australian Goverment (2007). Risk and protective factors in suicide prevention. Australian Government-Department of Health and Ageing. http://www.livingisforeveryone.com.au/IgnitionSuite/uploads/docs/LIFEFact%20sheet%204.pdf, poseeno 8. 9. 2011.

3. Christo%ersen, M. N., Poulsen, H. D., Nielsen, A (2003). Attempted suicide among young people: risk factors in a prospective register based study of Danish children born in 1966. Acta Psychiatrica Scandinavica, 108 (5), pp. 350-358.

4. Dirkem, E. (1997). Samoubistvo. Beograd: BIGZ.

545


5. Filipovi, M. (2010). Bogatstvo zemlje i samoubistvo. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 9 (1), 209-222.

6. Jugovi, A. (2002). Drutvena patologija i normalnost teorijske i praktine perspektive. Beograd: Slubeni glasnik.

7. Knei, B., Savi, M. (2010). Oprotaj od ivota: poslednje poruke. Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja.

8. Novosadski humanitarni centarpsiholoko savetovalite za mlade (NSHC), http://savetovaliste.nshc.org.rs/autodestruktivnost.htm,http://savetovaliste.nshc.org.rs/samoubistvo.htm, poseeno 5.9.2011.

9. OConor, R. C., Sheehy, N. P. (2001). State of the art: Suicidal Behavior. $e Psychologist, 14, pp. 20-24.

10. Response Ability for Journalism Education - RAJE (2011). Risk and protective factors. http://www.responseability.org/site/index.cfm?display=134912, poseeno 8. 9. 2011.

11. Shneidman, E. (1985). De%nition of Suicide (1St Edition). New York: Wiley-Interscience.

12. Shneidman, E. (1996). $e Suicidal Mind. New York: Oxford Univesity Press.

13. Stankovi B., Penev G. (2009). Sociokulturni kontekst sucidalnog ponaanja i neke relevantne injenice o samoubistvima u Srbiji. Socioloki pregled, 18 (2), 155-184.

14. WHO (2009). Suicide risk high for young people. http://www.who.int/mediacentre/multimedia/podcasts/2009/suicide_prevention_20090915/en/index.html, poseeno 8.9.2011.

15. WHO (2011). Suicide prevention. http://www.who.int/mental_health/prevention/suicide/suicideprevent/en, poseeno 8.9.2011.

546


SOCIO-DEMOGRAPHIC AND ETIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF SUICIDE IN MODERN SOCIETY

Aleksandar L. JugoviUniversity of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation

Summary

"e aim of this paper is to scienti#cally describe and explain socio-demographic and causal characteristics of suicide in modern society. Socio-demographic characteristics of suicide indicate that suicide rate has increased by 60% on a global level over the last 45 years, with the average of 16 cases per 100000 people. "is increase in the number of suicides is the highest in underdeveloped parts of world countries and socio-professional categories of population with lower level of professional achievements and sociability. In Serbia 66.7 thousand people committed suicide in the period between 1953 and 2008, which is approximately around 1200 a year. Regional suicide rate in Serbia is irregular, being markedly high in Vojvodina and low in the south of the country. With the social cataclysm in 1992, the number of suicides in Serbia reached its historical maximum. "e average age of persons committing suicide in Serbia is 52.

"e most in$uential etiological model in studying suicide is the concept of risk and protective factors. "is model accepts and synthesizes di%erent approaches: biological, psychological, sociological, religious, and psychiatric. It is the basis of modern etiology in the study of suicide. Risk factors increase the likelihood of suicide. Protective factors are key factors in preventing suicide, since they decrease the likelihood of suicide by increasing individual resistance to risk factors.

Key words: suicide, etiology, risk factors, protective factors, society

Primljeno, 10. 10. 2011. Prihvaeno, 20. 10. 2011.

Documents

01 Aleksandar Jugovic