UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA AAK
Smer: Inenjerski menadment
Predmet: Elektromagnetna kompatibilnostRADIO SMETNJE NADZEMNIH
VODOVASEMINARSKI RAD
Profesor:
Student:
Prof. dr Jeroslav M. ivani
Aleksandra Vlajkovi,
broj indeksa 892/2012
aak, jun, 2014. godine
SADRAJ
1UVOD
31.ELEKTRINA ENERGIJA
42.NADZEMNI ELEKTROENERGETSKI VODOVI
83.MEHANIKI PRORAUN NADZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH VODOVA
94.IDEALNI RASPON
105.ELEKTROMAGNETSKE SMETNJE I PREVENCIJA
105.1.Prirodne smetnje
115.2.Zatita od smetnji
126.NEJONIZIRAJUE ZRAENJE
136.1.Radiofrekventno zraenje (RFZ)
14ZAKLJUAK
15LITERATURA
UVOD
1. ELEKTRINA ENERGIJAElektrina energija, na svom putu od
generatora do potroaa, prenosi se nadzemnim i podzemnim vodovima
visokog i niskog napona, ija se duina meri u stotinama hiljada
kilometara. Ovi vodovi nisu samo prenosnici elektrine energije, ve
se ponaaju i kao antena koja prima zraenja Zemlje, kosmika zraenja
i irok spektar elektromagnetnih zraenja koja emituju ureaji koje je
ovek stvorio. Elektromagnetno polje i parazitski signali su ono to
"prlja" elektrinu energiju i uzrok su fenomena nazvanog
"elektrosmog". Konstrukcija sredstava za zatitu od "elektrosmoga"
pokazala se kao teak tehniki zadatak. 1995 godine, posle osam
godina istraivanja konstruisao sam "Apsorpcioni uloak za zatitu od
mikrotalasnog zraenja" kojim se efikasno otklanjaju tetna
zraenja.Ustaljeno je verovanje da je elektrina energija "ista"
energija i da nam sa te strane ne preti nikakva opasnost. Ovo
verovanje je ispravno utoliko to elektrinu energiju ne prate
zagaenja od dima, gasova, praine, smole itd. Vidljivih zagaenja
ovekove okoline nema, ali nevidljivih i nita manje opasnih po
zdravlje i te kako ima. Svaki tok elektriciteta - struju, prati
magnetno polje za koje se kae da je to poseban oblik materije.
Takoe, svaki elektrini potencijal - napon, prati elektrino polje,
koje je takoe poseban oblik materije. U materijalnoj sredini gde
deluje elektrino polje, dolazi do kvalitativnih promena. Imajui ovo
u vidu moemo zakljuiti da elektrinu energiju neizbeno prati
elektromagnetno polje, koje se sastoji iz komponenti elektrinog i
magnetnog polja. Postojanje ovih neizbenih pratilaca elektrine
energije je ono to "prlja" elektrinu energiju. Ovo se naroito, po
mom miljenju, odnosi na elektrino polje.
Elektrina energija, na svom putu od generatora do potroaa,
prenosi se nadzemnim i podzemnim vodovima visokog i niskog napona,
ija se duina meri u stotinama hiljada kilometara. Ovi vodovi nisu
samo prenosnici elektrine energije, ve se ponaaju i kao antena koja
prima zraenja Zemlje, kosmika zraenja i irok spektar
elektromagnetnih zraenja koja emituju ureaji koje je ovek stvorio.
(Sl.1.)
Slika br.1 Elektromagnetni spektar
Dovoenjem elektrine energije u nae stambene i radne prostore,
doveli smo i elektro-magnetne talase radio i TV stanica, radara,
navigacionih ureaja, satelitskih veza, mobilnih telefona, pejdera
itd. Ovi ureaji rade u frekventnom opsegu od 150 kHz (LF) pa do
ekstremno visokih frekvencija (EHF) tj. od dugih talasa do
mikrotalasa. Obzirom da se ovi ureaji napajaju energijom iz
elektrine mree, to su sa njom i u galvanskoj vezi a ne samo u
beinoj. Na ovaj nain u elektro mreu dospevaju i zraenja iz UHF
predajnika za TV, SHF predajnika za satelitske veze, policijskih,
vojnih i PTT predajnika, bolnikih ureaja, mikrotalasnih penica,
laserskih tampaa, laserskih gramofona, fluorescentnih svetiljki,
malotroeih gasnih sijalica, TV aparata, monitora, kompjutera,
tiristorskih regulatora itd. Ovi ureaji unose u elektrinu mreu
mikrotalasne frekvencije, koja ih prenese na velike daljine i koje
bivaju isijavane u nae stambene i radne prostore. Da je to zaista
tako, lako se moemo uveriti ako sinusoidu napona iz elektro mree
pogledamo na osciloskopu. Videemo da sinusoida nije pravilna, jer
je modulisana nekim parazitskim frekvencijama. Ako na osciloskopu
pogledamo sinusoidu napona, koji proizvedemo u motornom generatoru
za proizvodnju elektrine energije, videemo da je sinusoida potpuno
pravilna i po vrhovima glatka.
2. NADZEMNI ELEKTROENERGETSKI VODOVI
Elektrina energija predaje se potroaima posredstvom mree
elektroenergetskih vodova. Elektrini vodovi (mree) mogu biti:
NADZEMNI (izvode se na stubovima)
PODZEMNI (izvode se u kanalima u zemlji)Nadzemni vodovi i
elektrine mree danas prelaze milione kolometara, preko
najrazliitijih terena (naseljena mesta, ravna polja, planine,
pustinje, tropski i polarni predeli) I izloeni su razliitim
uslovima zemlje i klime. Nadzemnu mreu sa priborom ine:
provodnici
zatitna uad
stubovi
izolatori
nosai izolatora
pribor za spajanje, privrivanje i veanje provodnikaPROVODNICI -
prenos elektrine energije (aktivni deo voda). Kod vazdunih vodova i
provodnici i njihova zatitna uad izloeni su delovanju tekih
klimatskih uslova (vetar, led, ekstremne temperature) i lokalnih
hemijskih uticaja, pa moraju:
imati dobru elektrinu provodnost
imati veliku mehaniku vrstou
biti to otporniji na atmosferske hemijske uticaje.
Provodnici mogu biti:
od punih ica (od elika ili bakra, za raspone manje od 80 m I
preseke do 16 mm2)
uasti (sadre vie ica od jednog ili dva materijala - aluminijum
sa elinim pocinkovanim jezgrom prima mehaniko optereenje).Za vodove
visokih napona ne upotrebljavaju se provodnici od aluminijuma (mala
mehanika vrstoa) ve se koriste aluminijumske legure ili
aluminijumski provodnici kombinovani sa elinim.
ZATITNA UAD- slue za zatitu provodnika od atmosferskih
pranjenja. Postavljaju se iznad provodnika (jedno ili dva za napone
od 35 kV I vie) u stezaljke koje su uvrene na vrhu stuba. Zatitno
ue je uzemljeno preko stuba nadzemnog voda i ono uestvuje u
formiranju sistema uzemljenja i u odvoenju struja kratkog spoja
Zatitno ue je najee preseka 35 mm2 i 50 mm2 i izrauje se od
provodnika dobre provodljivosti (aluel). U novije vreme sve vie se
zatitna uad izrauju sa optikim kablom u elinom jezgru, koji
omoguava korienje raunarskog praenja i upravljanja
elektro-energetskim sistemom. Optiki kablovi mogu se korititi i u
drugim obalstima primene (preostaje veliki broj telekomunikacijskih
kanala za iznajmljivanje) to znaajno podie komercijalnu vrednost
voda (ovakav nain ima perspektivu u budunosti).
STUBOVI- nose i zateu provodnike. Kod izbora konstrukcije stuba,
treba uzeti u ubzir: visinu napona, konfiguraciju terena i
ekonomski moment. Oni trebaju da obezbede potrebnu visinu
provodnika iznad zemlje, kao i njihovo meusobno rastojanje. U
upotrebi su razliite vrste stubova, to potie od razliitih uslova
primene (visoki ili niski naponi, naseljena mesta ili priroda,
razliiti tereni, prelaz preko reka i drugih vodenih povrina,
ukrtanje sa putevima, prugama i drugim vodovima, ...). Stubovi mogu
biti: DRVENI (izrauju se od obraenih i specijalno impregniranih
stabala. Dobre strane: najjeftiniju su, lako se transportuju.
Nedostaci: - mala otpornost na atmosferske uticaje, mali vek
trajanja (do 25 godina), na sebe mogu primiti ograniene sile
zatezanja provodnika, mala visina provodnika iznad zemlje).
Slika br. 2. Drveni stub
ELINI (sigurniji su u pogonu od drvenih stubova, mogu izdrati
velike sile naprezanja i mogu se primeniti sa veim duinama (visoki
stubovi), po ceni kotanja su najskuplji, a po veku trajanja nalaze
se izmeu drvenih i betonskih stubova (traju do 25 godina). Najee se
izrauju kao reetkasti i postoje etiri osnovna konstruktivna
tipa:
Slika br. 3. etiri osnovna konstruktivna tipa
ARMIRANOBETONSKI (ne zahtevaju nikakvo odravanje, traju veoma
dugo, jer dobro podnose atmosferske uticaje, cena im nije velika,
ali za napone do 110 kV, transportovanje ovih stubova je prilino
teko, naroito ako su veliki, primenjuju se i u visokonaponskim i u
niskonaponskim mreama.
Slika br. 4. Armirano betonski stub
Kod izbora konstrukcije stuba, treba uzeti u ubzir: visinu
napona, konfiguraciju terena i ekonomski moment. Provodnici na
stubu moraju biti tako postavljeni da se onemogui njihovo meusobno
pribliavanje, kao i prema zatinoj uadi I delovima stuba (regulisano
Tehnikim propisima).
IZOLATORI Elektrini izolatorje materijal u kojem nema slobodnih
nositeljaelektrinog naboja, pa zbog toga vrlo slabo vodielektrinu
struju. Sinonim za pojamizolatorje idielektrikkoji se
uelektrotehniciobino koristi za izolatore ukondenzatorima, a esto
se susree i ufizici. U razliitim oblicima, izolatori su u irokoj
upotrebi u tehnici, odporculanskihvisokonaponskih izolatora
zavisokonaponske
HYPERLINK "http://hr.wikipedia.org/wiki/Vod" \o "Vod" vodove,
preko izolacijskih materijala kojima se presvlae elektrini vodii,
do raznih umjetnih materijala za kuita elektrinih ureaja i alata,
tijela elektroinstalacijskog materijala, izolacije rastavljaa u
rasklopnim ureajima jake struje, ploa za izradutiskanih ploicaza
elektroniku, izolirajuih folija za izradu kondenzatora i dr. Meu
poznatim izolatorima najbolji je suhizrak[nedostaje izvor]. Nakon
njegaparafin, pastaklo,porculan,mika, tvrdaguma,PVCi njemu
srodniplastini materijali,svila, suhipapiri neketekuine, (naroito
specijalnouljeza transformatore). Neki od tih materijala dananja
elektrotehnika ne primjenjuje jer nisu praktini, ali su bili u
upotrebi prije pojave dananjih modernih izolacijskih
materijala.
Na kraju, slobodni nositelji elektrinog naboja prisutni su i
upoluvodiima. Vrlo isti poluvodii su na
niskimtemperaturamaizolatori, meutim dodavanjem primjesa postaju
vodljivi. Pravi izolatori se od njih razlikuju mnogo veim
zabranjenim pojasom izmeuvodljivogivalentnog pojasa, ali uz
dovoljno velikoelektrino poljei oni postaju vodljivi. To znai da ne
postoji idealni izolator, ve za svaki materijal postoji
karakteristinaprobojna vrstoa. Kod krutih izolatora proboj obino
uzrokuje fizike ikemijskepromjene koje trajno pogoravaju njegova
svojstva.
KONZOLE Konzola je nosei elemenat koji se izdvaja iz ravni zida
i nosi rebro luka, sims, erker, balkon, skulpturu ili slino po
nekada samo je ispust na zidnoj ravni. (Nosai izolatora) izrauju se
najee od mekog elika (mogu biti i betonske, kao i od aluminijuma).
U zavisnosti od vrste, oblika i namene stuba, konzole mogu biti
prilagoene za nosno, ugaono i zatezno veanje.
MEHANIKI PRORAUN NADZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH VODOVA
Dva su osnovna parametra predmet razmatranja u mehanikom
proraunu nadzemnih elektroenergetskih vodova:
naprezanje provodnika
ugib provodnika-U svim uslovima djelovanja uticajnih parametara,
prvenstveno spoljanjih klimatskih uslova, mora se obezbijediti:
da vrednost naprezanja ne prekorai granine vrednosti i ugrozi
"vrstou" provodnika,
da ugib provodnika ne poprimi nedozvoljene vrednosti i ugrozi
okolinu.
Isti uslovi vae i za zatitnu uad. Provodnici, odnosno zatitna
uad, nadzemnih elektroenergetsih vodova se mogu posmatrati kao
potpuno savitlja, odnosno elastina uad i zbog toga su napregnuta
samo na istezanje. Ukoliko je provodnik vie zategnut utoliko mu je
naprezanje vee (ugib manji), i obratno, ako je provodnik manje
zategnut, naprezanje je manje (ugib vei). Na veliinu naprezanja i
ugiba deluju:
vlastita teina provodnika i
klimatski uslovi:
temperaturne promene okoline, dodatni teret od inja snijega i
leda vetar.
Mehaniki proraun se izvodi sa specifinim optereenjima, tj. sa
optereenjima po jedinici duine i jedinici poprenog preseka.
3. IDEALNI RASPON Sva dosadanja izvoenja bazirala su se na
predpostavci konstantnih raspona i odnosila su se na horizontalne
raspone. Praktino, predpostavka konstantnosti raspona je ispunjena
za raspone izmeu zateznih stubova na kojima su uad vrsto ukljetena.
Meutim, du trase se primenjuju i nosei stubovi na kojima ue visi na
vertikalnim viseim izolatorskim lancima. Izolatorski lanci su
labavo okaeni o konzole noseih stubova. Ti lanci se mogu od
vertikalnog poloaja manje ili vie pomerati, to znai da raspon izmeu
dva susedna nosea stuba praktino nije konstantan.
Zato se uvek posmatra ne svaki raspon ponaosob ve svako zatezno
polje, sa svim rasponima izmeu dva zatezna stuba.
Slika br. 5 Zatezno polje
Po pravilniku, zatezno polje ne sme biti due od 8 km i ne sme
sadrati vie od 30 raspona. Terenski i klimatski uslovi u praksi
diktiraju znatno kraa zatezna polja. Tei se da rasponi u zateznom
polju budu jednaki, ali to u praksi najee nije mogue postii. Ako je
zatezno polje sastavljeno od raspona razliitih duina, pri promeni
temperature provodnici u rasponima razliite duine razliito e se
izduiti. Usled toga dolazi do pomeranja taaka veanja provodnika na
noseim stubovima i zakoenja izolatorskih lanaca. Take veanja
provodnika tako se pomeraju da naprezanje u svim rasponima zateznog
polja ostaje nepromenjeno. Jednainu stanja provodnika treba tako
proiriti da se omogui njena primena na celo zatezno polje. Jednaina
stanja provodnika izvedena je pod predpostavkom da je raspon
konstantan. Takva predpostavka vai praktino za zatezno polje, jer
se u okviru zateznog polja neki rasponi poveavaju a drugi
smanjuju.
4. ELEKTROMAGNETSKE SMETNJE I PREVENCIJAPo svojem uzroku,
smetnje u podruju frekvencija radio talasa delimo na one prirodne i
na one izazvane od strane oveka. Skraenica koju koriste radio
amateri pa tako i radio astronomi za prirodne smetnje jest KRN, a
skraenica za smetnje izazvane ovjekovin delovanjem KRM. Generatori
prirodnih smetnji su: Sunce, atmosferske vremenske (ne) prilike na
Zemlji, te radiotalasi iz dubokog svemira. Dok u generatore smetnji
izazvanih od strane oveka spadaju: radijski odailjai, dalekovodi,
trafostanice, automobili i skuteri (iskre na svjeicama), napajanja
od raunara, printeri, monitori (obini CRT i LCD), te gotovo svi
kuanski elektrini ureaji (mikseri, usisivai i sl).Pre nego idemo
vriti neku opservaciju sa radio ureajem, valjalo bi nauiti
prevenciju od smetnji, tj upoznati se sa tim smetnjama, kako one
deluju, gde i kada se pojavljuju. Na taj nain bie mnogo lake vriti
snimanja, koja e uz to biti i kvalitetnija, to je na njima manje
smetnji.4.1. Prirodne smetnjeOd ovih smetnji zapravo nema nikakve
odbrane i jedino je reenje da saeka da nestanu. Krenimo sa
najslabijima, a to su smetnje iz svemira. Tokom drugog svetskog
rata, Britanci su posedovali radar koji je radio na 900 MHz i koji
je doao kao zamena za prethodni slabiji model koji je radio na
kratkom talasu 20-55 MHz (Chain Home Radar). Mada je ovaj noviji
bio neuporedivo bolji, s vremena na vreme pokazivao bi neke udne
simptome. Operatori su primetili da kada god je Mlena Staza iznad
horizonta, na radaru dolazi do dramatinog poveanja uma. Prvi koji
je otkrio Galactic um, a ujedno i otac radio astronomije jest Karl
Guthe Janski. Radei za kompaniju Bell Laboratories, dobio je
zadatak da otkrije odakle dolaze umovi koji smetaju tadanji
telefonski prenos koji je iao preko kratkog talasa. Janski je
1932.g. konstruisao veliku antenu te krenuo vriti merenja koja su
rezultirala pronalaskom izvora smetnje koji je dolazio s neba, a
taj izvor je bio centar nae galaksije Mleni put.
Druga prirodna smetnja sa kojom se svaki dan susreemo jeste
Sunce. Svaki vlasnik radio ureaja ili scannera moe primetiti
poveanje uma, im Sunce izae na nebo. Ovo se moe vrlo lagano
proveriti sa obinom usmerenom VHF antenom (za TV na primer), tako
da ju uperimo u nebo pred sam izlazak sunca, podesimo prijemnik na
neku frekvenciju gde ne emituje niti jedna stanica, i priekamo da
Sunce izae. Kako se sunce pojavi na nebu, tako e i koliina uma na
naem prijemniku porasti.Trea prirodna smetnja koju emo opisati,
spada u onu najjau. U poreenju sa njom, navedene dve su gotovo
beznaajne. Radi se o atmosferskim uslovima na Zemlji i tu pre svega
mislimo na koliine oluja u neposrednoj okolini do cca. 3000 km od
nae lokacije. Ova smetnja frekvencijski se protee od 0 Hz do 10
MHz, a iznad toga joj snaga opada. Prisutna je u onom intenzitetu u
kojem su prisutne oluje oko naeg podruja. Stoga ukoliko radimo na
frekvencijama ispod 10 MHz, pre opservacije valja na internetu
pregledati satelitsku snimku oblanosti. Na primer ovde se moe
dobiti takav snimak.Slika ispod pokazuje nam srednje vrednosti
jaine smetnji za svako mereno podruje. Kao to vidimo, intenzitet je
bio najvei na podruju od 500 kHz. A uslovi za normalni rad postoje
tek na 20 Mhz. Koga zanima audio zapis svakog od analiziranih
frekvencijski podruja, moe ih posluati ovde. U jednu snimku
'zalepljeno' je sve 5 zapisa, svaki duine 10 sekundi, to nam daje
ukupno trajanje snimke od 50 sekundi. Zapisi u snimci su poslagani
sledeim redosledom: 67kHz, 500kHz, 5MHz, 10MHz, 20MHz. Komprimovani
su mp3 formatom, i zauzimaju svega 180 kB, stoga preporuam njihovo
sluanje. Sve snimke predstavljaju direktnu transpoziciju navedenih
frekvencija u audio podruje, sa irinom signala 2.6 kHz.
Slika br. 6 Srednje vrednosti jaine smetnji za svako mereno
podruje
4.2. Zatita od smetnji
Od prirodnih smetnji kao to smo rekli, nema zatite, no od
smetnji uzrokovanih ovekovim delovanjem postoji vie naina zatite.
Prvo i osnovno je analiza naeg sistema, proverom zagaenja naeg
okruenja. Ponimo od raunara i monitora. Velika koliina zagaenja moe
doi od loeg napajanja, stoga valja proveriti dali je nae napajanje
FCC atestirano (dali ima na sebi FCC oznaku ili nalepnicu).
Detaljan opis i rijeenje ovog problema objanjeno je ovde. Monitor
je poeljno gasiti kada god nije potreban, a idealno bi bilo i
raunar i monitor ugasiti, odspojiti od mree, te sve snimati na
minidisk ili slian ureaj, a zatim kasnije to prebaciti na raunar.
Napomenimo da po pitanju zagaenja, LCD monitor zagauje neto manje
EM spektar, ali i dalje zagauje. Druga bitna stvar ako ivimo u
gradu jest galvanski izolovati antenu od kabla, kako nam smetnje iz
naeg stana ili kue, ne bi ulazile u antenu. Za to nam slui 1:1
transformator koji sami moemo napraviti. Razlika signala koji
primamo preko transformatora i onog koji primamo bez je vie nego
drastina, pogotovo ako nam je antena postavljena na nekoj zgradi.
Naravno ovo vai za antene frekvencije do 20 MHz koje se rade ili
kao dipol ili kao longvire. Primer 1 longvire antene sa ugraenim
galvanskim transformatorom opisali smo u tekstovima 'Ostale primene
radio ureaja' i 'Ispod 100 kHz'.Poeljno je napraviti i prirodno
uzemljenje, tako to se vodovodna cev duine 2m zabije u zemlju i
prikopa se kabl na nju. Naime obino uzemljenje kakvo ima veina
domainstava radi vie tete nego koristi, tj ne radi nikakvu korist.
A prijemnik koji je spojen na prirodno uzemljenje ima neuporedivo
kvalitetniji prijem i manje je podloan spoljnim smetnjama.
5. NEJONIZIRAJUE ZRAENJENeonizujue zraenje,neonizujua radijacija
bilo koj vrstelektromagnetnog zraenjakoja ne poseduje dovoljno
energije pokvantu(na nivoufotonaona je manja od 12,4 eV), kojom bi
mogla izazvationizaciju; odnosno
uklanjnjeelektronizatomailimolekule. Umesto stvaranjaonaprilikom
prolaska krozmateriju, elektromagnetno zraenje ima
dovoljnoenergijesamo za ekscitaciju, odnosno prelazak elektrona u
vieenergetsko stanje, pri emu mogu da se uoe razliitibioloki
efektikod razliitih vrsta nejonizujueg zraenja.
Od nastankaivotanaZemljido dvadesetog veka prirodna
niskofrekventna i visokofrekventna elektrina i magnetna polja,
slabog intenziteta, pored zemljinog statikog magnetnog polja, su
inila zemaljski elektromagnetni ambijent. Ova prirodna polja
nejonizujueg zraenja primarno potiu iz dva
izvora:Suncaiatmosferskihpranjenja. Meutim, tokom 20. veka nae
okruenje sadri razliite oblike EM polja, kako prirodno nastalih
tako i onih koje je, svojim tehnikim inovacijama,
proizveoovek.Elektromagnetna energijase koristi na razliite naine,
iako njena sutina i njena negativna dejstva jo nisu u potpunosti
poznata a masovno je u mnogim ureajima njena primena postala
integralni deo modernog ivota. Ako merimo doprinos elektromagnetnih
zraenja odnosno polja na razvoj i dobrobit ljudske zajednice i
negativne efekte po zdravlje ljudi, moemo zakljuiti da su pozitivni
efekti daleko ispred negativnih efekata. Zapravo upotreba
elektromagnetnih polja i talasa je temelj razvoja savremene
civilizacije.
Nejonizujua (EM) zraenja obuhvataju: ultraljubiasto
iliultravioletno zraenje,vidljivo zraenje(svetlost-talasne duine
400-780 nm),infracrveno zraenje,radio-frekvencijsko zraenje,
eletromagnetska polja niskih frekvencija (0-10 kHz) ilasersko
zraenje. Nejonizujua zraenja obuhvataju iultrazvukilizvukija
jefrekvencijavea od 20 kHz. Izvor nejonizujuih zraenja moe biti
ureaj, instalacija ili objekat koji emituje ili moe da emituje
nejonizujue zraenje.
Poetkom21. vekasve vie se uvruje miljenje da EM ili nejonizujua
zraenja proizvedena na razliite naine, od energetskih vodova
domobilnih telefona, izazivaju razliitaoboljenja, ukljuujuirak.
Naalost, zbog nedovoljnih saznanja, jo uvek nema jedinstvenog
stava. Bolji uvid u realnu situaciju koji imaju dobri poznavaoci
ove oblasti ukazuju da ne treba ignorisati njegove potencijalne
opasnosti po zdravlje, jer su primeeni uticaji i nejonizujueg
zraenja veoma male jaine, to nije lako objasniti i mogu se svrstati
u razliite kategorije, u zavisnosti od osobina i funkcija.
5.1. Radiofrekventno zraenje (RFZ)Radiofrekventno zraenje (RFZ)
je termin koji se primenjuje kod upotrebe EM talasa za radio i
televiziju, radar, i ostale RF / mikrotalasne komunikacione ureaje.
RFZ se sastoji od pokretnih talasa, koji su u frekventnom opsegu od
3 kHz do 300 GHz.Nii deo RFZ opsega se zove niskofrekventni (NF)
obim. On se definie u rasponu 30-500 kHz. Prvenstveno se koristi za
pomorske i vazduhoplovne radio navigacionih ureaje.
Srednjefrekventni (SF) obim obuhvata talase talasne duine manje od
200 metara i preputen je eksperimentima i radio amaterima.
Visokofrekventni (VF) opseg se definie 3-30 MHz. Ovaj obim se
tradicionalno koristi za komunikacije. Satelitske usluge postepeno
zamenjuju VF uslugeInteresantan je obim sa irokom primenom i
ureajima posebno u beinoj, mobilnoj, celularnoj, personalnoj i
satelitskoj komunikaciji koji je vrlo visokofrekventni (VVF, ili
pozatiji kao VHF) i ultra visokofrekventni (UVF, ili poznatiji kao
UHF) opseg od 30 MHz do 3 GHz . Prostiranje iznad 30 MHz je
uglavnom u pravoj liniji sa verovatnoom rasejanja. Frekvencije od
posebnog interesa za celularne komunikacije su u opsegu 800-900
MHz, dok je opseg frekvencija personalnih komunikacija 1700-2200
MHz.Frekvencija od 02:45 GHz je rezervisana za industrijske, naune
i medicinske ureaje, a najvie za mikrotalasne pei.Frekvencije iznad
3 GHz se mogu podeliti na super visokofrekventni (SVF) obim (3-30
GHz) i ekstra visokofrekventni (EVF) obim (30-300 GHz). Ove
frekvencije se koriste za radar, mobilni radio i satelitske
potrebe.
ZAKLJUAKLITERATURA D. M. Petrovi, S. R. Luki, Eksperimentalna
fizika kondenzovane materije, Univerzitet u Novom Sadu, PMF Novi
Sad, 2000. B. Popovi,Elektromagnetika, Beograd, Akademska misao,
2004. J. V. Surutka, Elektromagnetika, Beograd, 2006.
http://jordovic.com/emg_zracenje.htm
http://prometheus.arh.bg.ac.rs/upload/0910/Osnovne%20akademske%20studije/godina2/Konstruktivni%20sistemi%20manji.pdf
http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/III%20semestar/Elektrotehnika%20u%20rudarstvu/Predavanja/14%20Napajanje%20rudarskih%20postrojenja%20elektricnom%20energijom.pdf
http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=290
http://www.plamen.rs/code/navigate.php?Id=17&productAction=oneProduct&productId=59
http://www.etf.ucg.ac.me/materijal/1321354788PrIIKolVMiV2011-12.pdf
http://www.riteh.uniri.hr/zav_katd_sluz/zee/nastava/svel/pee/download/Konstrukcijski_1_Meh_Proracun_Upute.pdf
http://www.astro.hr/ucionica/radioastronomy/smetnje/
http://www.institutzei.net/index.php/2010-12-25-08-42-45/2011-03-16-16-11-59
http://www.merz.gov.rs/sites/default/files/Nejonizujuce%20zracenje.pdf
HYPERLINK "http://jordovic.com/emg_zracenje.htm"
http://jordovic.com/emg_zracenje.htm
HYPERLINK "http://jordovic.com/emg_zracenje.htm"
http://jordovic.com/emg_zracenje.htm
Preuzeto sa Google Images
HYPERLINK
"http://prometheus.arh.bg.ac.rs/upload/0910/Osnovne%20akademske%20studije/godina2/Konstruktivni%20sistemi%20manji.pdf"
http://prometheus.arh.bg.ac.rs/upload/0910/Osnovne%20akademske%20studije/godina2/Konstruktivni%20sistemi%20manji.pdf
Preuzeto sa Google Images
HYPERLINK
"http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/III%20semestar/Elektrotehnika%20u%20rudarstvu/Predavanja/14%20Napajanje%20rudarskih%20postrojenja%20elektricnom%20energijom.pdf"
http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/III%20semestar/Elektrotehnika%20u%20rudarstvu/Predavanja/14%20Napajanje%20rudarskih%20postrojenja%20elektricnom%20energijom.pdf
HYPERLINK "http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=290"
http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=290
HYPERLINK
"http://www.plamen.rs/code/navigate.php?Id=17&productAction=oneProduct&productId=59"
http://www.plamen.rs/code/navigate.php?Id=17&productAction=oneProduct&productId=59
HYPERLINK
"http://www.riteh.uniri.hr/zav_katd_sluz/zee/nastava/svel/pee/download/Konstrukcijski_1_Meh_Proracun_Upute.pdf"
http://www.riteh.uniri.hr/zav_katd_sluz/zee/nastava/svel/pee/download/Konstrukcijski_1_Meh_Proracun_Upute.pdf
HYPERLINK
"http://www.etf.ucg.ac.me/materijal/1321354788PrIIKolVMiV2011-12.pdf"
http://www.etf.ucg.ac.me/materijal/1321354788PrIIKolVMiV2011-12.pdf
HYPERLINK "http://www.astro.hr/ucionica/radioastronomy/smetnje/"
http://www.astro.hr/ucionica/radioastronomy/smetnje/
HYPERLINK "http://www.astro.hr/ucionica/radioastronomy/smetnje/"
http://www.astro.hr/ucionica/radioastronomy/smetnje/
HYPERLINK
"http://www.merz.gov.rs/sites/default/files/Nejonizujuce%20zracenje.pdf"
http://www.merz.gov.rs/sites/default/files/Nejonizujuce%20zracenje.pdf
HYPERLINK
"http://www.institutzei.net/index.php/2010-12-25-08-42-45/2011-03-16-16-11-59"
http://www.institutzei.net/index.php/2010-12-25-08-42-45/2011-03-16-16-11-59
