AL&PVC - Broj 69

Aluminijum&PVC • broj 69 • jAnuAr 2013.

sadržajOsnivač i izdavač / PublisherALU-PRESS

Adresa / AdressNede Spasojević 7b/311070 Novi Beograd, SrbijaTel/fax: (+381) 011/228-65-17 (+381) 011/228-65-16mob: (+381) 063/[email protected]@aluminijum-pvc.comwww.aluminijum-pvc.com

Glavni i odgovorni urednik / Editor in chiefZvonko Mitić[email protected]

Sekretar redakcije / Secretary of editorial staffVesna Mitić[email protected]

Prevodilac / TranslatorMarija Zorić[email protected]

Stručni konsultanti / Professional Advisorsdr Dragan Škobalj, dipl. inž.dr Jovan P. PopićSaša Macanović, dipl. građ. inž.Vesna Čvoro, dipl. inž. arh.Mr Miro Bugarin, dipl. inž.Dr. Itana Radovanović

Dizajn / DesignSvetislav Bajić[email protected]

Štampa / PressAMD Sistem - Beograd

tema brojaAluminijumska stolarija i energetska efikasnost | 048

predstavljamoFeal - Pokazan i dokazan | 006

Hoppe - Dobar kvalitet već 60 godina | 026

događajiCEDEF - Održiva gradnja i energetska efikasnost | 022

sajmoviBAU 2013. | 008

Infacoma | 018BG sajam | 046

nauka u praksiUzroci neodgovarajućeg kvaliteta prevlake | 028

Inženjering procesa | 074Direktiva 89/106/eec | 084

ift rosenheimBuilding Envelopes for Tomorrow | 096

PrETPlATA!Jedini način da budete sigurni da ćete dobiti

svaki broj časopisa Alu&PVC.Za samo1800 rsd (sa pdv-om) godišnje.

Kontaktirajte nas: +381 11 228 65 17

SubScriPTiOn!Only way to be sure that you will get

the latest issue of Alu&PVC magazine.For just 64. 20 € per year.

Contact us: +381 11 228 65 17

Revija “Aluminijum&PVC” je upisana u Registar sredstava javnog informisanja u Ministarstvu pravde i lokalne samouprave Republike Srbije, pod rednim brojem 3197. ISSN 1820-174 = Aluminijum & PVCCOBISS.SR-ID 115069964

Aluminijum&pvc magazin izlazi na svaka dva mesecaAluminijum&pvc magazine is published bimonthly

Srećni Novogodišnji i Božićni praznici!

AL&

PVCm

agaz

inwww.aluminijum-pvc.com

Januar 20136predstavljamo

Pokazan i dokazanFasadni sistem FEAL 60K

FEAL 60K predstavlja savremeni sistem termički izolovane kontinuirane fasade

Savremeni sistem termički izolovane kontuirane fasade FEAL 60K se pokazao i dokazao na mnogim kapitalnim objektima u regionu i Evropi. Stručnjaci iz Feala koji su radili na njegovom razvoju strogo su vodili računa o najvažnijim karakteristikama ovog sistema.

Zbog toga je sistem FEAl 60K:• razvijen prema najstrožijim standardima, atestiran u IFT

Rozenhajm • pogodan za izvođenje kako jednostvanih vertikalnih tako i

složenih fasada, krovnih konstrukcija i atriuma• ima vidljivu širinu profila 60mm • dubina profila 88 - 270 mm uz opciono ojačanje nosećih profila

za povećanu nosivost • različiti oblici pokrivnih kapa• jednostavan za obradu, a to značajno ubrzava rad u radionici i

osigurava brzu montažu na objektu • poseduje mogućnost kombinovanja sa ostalim FEAL sistemima • ima mogućnost ugradnje krovnih prozora

Trnska cesta 146, 88220 Široki Brijeg,Bosna i HercegovinaTel.: ++387 39 704-269; 705-807; 705-636Fax: ++387 39 704-358E-mail: [email protected], www.feal.ba

FASADA 60 KFEAL Beograd 11272 Dobanovci, Zemunska 174, SrbijaTel./fax: +381 11 3109159 Tel./fax: +381 11 3109169 E-mail: [email protected]

C

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

d2-4.ai 1 3/20/2009 2:48:04 PM

AL&

PVCm

agaz


Januar 20138sajmovi

BAU 2013 u Minhenu

Šta to beše kriza?

Najvažniji ovogodišnji međunarodni sajam

građevinarstva će se održati u Minhenu od 14. Do 19. Januara

2013. Ključna tema na bAu 2013 je održivost koja oblikuje građevinsku

industriju

Veliki broj rekorda na BAU 2011 i veliki broj posetilaca na BAU 2011 je dokazao da je BAU najveća izložba na svetu iz oblasti arhitekture, materijala i sistema. U šest dana trajanja sajma posetilo ga je 238.000 posetilaca, a ovaj broj posetilaca predstavlja povećanje od oko 12 odsto u odnosu na sajam koji je održan 2009. Takav veliki rast sajam nije doživeo u svojoj 50-godišnjoj istoriji. Posebno na međunarodnom nivou, što naglašava da je građe-vinska industrija dostigla novu dimenziju. Skoro 60.000 posetilaca na BAU 2011. godine je došlo iz inostranstva. Udeo stranih posetilaca je porastao sa 18 odsto na 25 od-sto, a takođe je porastao broj naučnika i arhitekata ko-jih je na BAU 2011 bilo 22 odsto, što odgovara broju od 52.000 posetilaca. Direktor sajma, Mirko Arend, vidi ovo „sa jedne strane kao jasan znak dalje internacionalizacije građevinske industrije, a sa druge kao rezultat intezivnih marketinških napora, naročito u Evopri i Aziji. Na taj način se BAU pozicionirao kao vodeći svetski sajam građevine“.

AL&

PVCm

agaz


Januar 201310sajmovi

Više od 2.000 izlagača iz najmanje 45 zemalja čeka trenu-tak da ugosti posetioce na sajamskom prostoru od 180.000 m2. Organizatori sajma očekuju da broj posetilaca bude oko 240.000 iz celog sveta. „ Porast posetilaca iz inostranstva je uticao na porast broja izlagača iz inostranstva“ objasnio je Mirko Arend. Pokriven je kompletan asortiman građe-

vinskih materijala i usluga. Sajam se bavi svim aspektima planiranja, projektovanja i izgradnje. Sajam je podeljen na pojedinačne delove posvećene građevinskim materijalima, proizvodima i tematskim oblastima.

ciljne grupeNa BAU 2013 će ponovo biti istaknute teme koje oblikuju bu-dućnost građevine. Koje su od izuzetnog značaja za sve de-love industrije. Biće izloženi svi građevinski materijali. Pored održivog razvoja, BAU 2013 će takođe biti fokusiran na “Ener-giju 2.0” i “Urbani razvoj u 21-vom veku”. Druge važne teme će biti modernizacija i zgrade za život. Raznovrsan i interesan-tan program je organizovan tako da se obrade ove teme. Biće organizovani forumi, prezentacije, kongresi i dodeljivaće se nagrade. Neki od ovih događaja će se održavati u sajamskim halama, a neke u ICM – Međunarodnom kongresnom cen-tru Minhena. Širok asortiman proizvoda i usluga na šou BAU 2013 je prilagođen da zadovolji potrebe i interese svih ciljnih grupa posetilaca kao što su:Planeri, arhitekte, inženjeri, energetski savetnici, dizajne-ri enterijera, pejzažni arhitekti, predstavnici lokalnih i na-cionalnih vlasti, investitori, agenti, menadžeri objekata, menadžeri fondova, predstavnici stambenih udruženja, agencije za nekretnine, menadžeri, zidari, stolari, specijalisti za beton, suve zidove, montažeri fasada, parketari, vodoin-stalateri, krovopokrivači, specijalisti za solarne tehnologije, keramičari, monteri staklenih fasada,trgovci građevinskim materijalima, snabdevači građevinskim materijalom, distri-buteri DIY prodavnica, drugih maloprodajnih prodavnica, predstavnici insituta, univerziteta, koledža za majstore za-natlije i trgovačkih škola

Tematske celineNovi sistem organizacije izlagača i posetilaca na BAU su te-matski podeljene sajamske hale.Izložbeni prostor BAU 2013 zauzima 180.000 m². Ovaj izlož-beni prostor površinski je jednak sa 25 fudbalskih terena i podeljen je po kategorijama. Kategorije se određene prema vrstama proizvoda i tipovima materijala. BAU 2013 uspo-stavlja novi sistem organizacije i to je podela prema tema-ma. Izlagači na BAU će biti raspoređeni u određene hale ne samo prema vrsti materijala koju izlažu. Nego i na osnovu teme sa kojom su u vezi. Na primer proizvođači alumini-jumskih sistema i keramike mogu se naći pod istom temom “fasade”. Distributeri hemijskih građevinskih proizvoda su deo tema “podne obloge” i “energetski sistemi”. Pod ove teme spadaju komponente od aluminijuma i stakla.Direktor sajma BAU Mirko Arend vidi ovako tematski orga-nizovani sajam kao logičan razvoj sajma: “Ako govorimo o arhitektama oni su grupa koja uglavnom traži celokupna rešenja za fasade, bez fokusiranja na specifične proizvode ili materijale. Sa podnim oblogama je isti slučaj. Dakle ovako organizovan sajam ima smisla. To pomaže našim izlagačima da pokažu određenu temu sa kojom su u vezi, i to pomaže našim posetiocima da imaju dobar pregled”.

biopanel

AL&

PVCm

agaz

inwww.aluminijum-pvc.comsAVremeni mAterijALi

Januar 201312

Ral-montaža ili stručna ugradnja prozoraEnergetska efikasnost

Istraživanjem je utvrđeno da se preko prozora gubi 30-35 odsto energije potrebne za zagrevanje objekta. Zbog toga se naročito mora obratiti pažnja na stručnu ugradnju prozora. Spoj prozora i građevinskog objekta uveliko utiče na potrošnju energije i hermetičnost objekta. Kod loše za-ptivenosti priključnih fuga prozora mogu nastati toplotni mostovi, a oni pak dovode do oštećenja od vlage, stvaranje buđi i gubitka energije.

ŠTA ZnAči mOnTAžA PO rAl-u (STručnA uGrADnjA PrOZOrA)

RAL je sertifikat RAL-instituta. RAL-montaža označava funk-cionalnost prostora (fuge) između prozora i zida (građevin-skog objekta), gde unutrašnja fuga mora biti zaptivenija nego spoljna po principu hermetičnosti.

PrOblEmi KOD ZAPTivAnjA SA Pur-PEnOmVazduhu se prilikom stanovanja konstantno dodaje vlaž-nost( kuvanje, disanje, tuširanje itd.).U toj vlažnosti vazduha nastaje pritisak vodene pare koja pokušava da izađe napolje.Molekuli vodene pare prodiru u paropropusna mesta.Građevinska fuga popunjena samo pur-penom nije paro nepropusna, vlaga iz vazduha defundira ka spolja pri čemu se stvara kondenzacija i fuga puni vodom.Tako nastaju šte-te (buđ, redukovana izolacija, gubitak energije.)Konstatujemo da ispuna pur-penom nije dovoljna da zado-volji standarde.

rAl-rEŠEnjA:Ugradnja po ÖNORM B5320 izoluje Građevinsku fugu u tri segmenta:• Unutrašnja strana (paronepropusna)• Toplotna izolacija• Spoljna strana (paropropusna, vodonepropusna)• Ova norma bi trebala da buda (ne samo kod pasivnih

kuća) danas standard

iZOlAciOnE FOlijEJedno od rešenja koje se nudi su izolacio-ne folije koje se postavljaju sa unutrašnje i spoljašnje strane,kao paro nepropusni od-nosno paro propusni vodonepropusni za-ptivači. U sredini je pur-pena kao toplotni izolater.

EKSPAnDirAjućE TrAKEDa bi ljudske greške pri ugradnji prozora sveli na minimum, proizvođači su napravili ekspandirajuću traku koja sadrži sva 3 segmenta izolacije u jednom proizvodu. Traka je od materi-jala zatvorenih pora, tako da je otporna na udare kiše. Sunđe-rasta forma koja se lepi na širinu profila, pruža istovremeno toplotnu izolaciju,a unutrašnja strana trake sadrži inmregna-ciju koja je paro nepropusna.Mnogo objekata nije dobilo željeni nivo u energetskom pa-susu, upravo zbog toga što nisu obratili pažnju na ugradnju prozora.

Prilikom kupovine prozora potrebno je ispitati i način ugradnje prozora. Sama ugradnja uključena u cenu nikada ne može da is-puni uslove paro nepropusnosti. Povratak novca datom za skuplju ugradnju siguran je u prvoj godini grejne sezone,a o štetama koje mogu nastati od kondenzacije i vlage da i ne razmišljamo. Kvalitet prozora je 50 odsto, 50 odsto je ugradnja.

Za više informacijaDanijel Srbinovskimob. +381 (0) 63 70 98 [email protected]. tremco-illbruck.com

Dušan Mojićmob. +43 664 85 85 [email protected]

TREMCO ILLBRUCK GmbH

AL&

PVCm

agaz



Specijalni šou “Univerzalni dizajn” koji će biti organizovan od strane ift Rosenheima na sajmu građevine u Minhenu od 14. do 19. Januara 2013 će prikazati primenu UD kon-cepta na građevinske proizvode.Univerzalni dizajn (UD) predstavlja izazov za građevinsku industriju u celini, a posebno za proizvođače građevinskih komponenata. Funkcionalne jedinice kao što su prozori, ulazna i industrijska vrata imaju odlučujuću ulogu. Oni utiču na poboljšanje životnog komfora, bezbednost i sig-urnost. Posebno zato što se stalno upotrebljavaju. Ud je koncept za razvoj jednostavnih i održivih proizvoda koji zadovoljavaju potrebe što većeg broja korisnika. Ako uzmemo UD koncept ozbiljno u obzir on će se dobro ispla-titi. On zadovoljava zahteve i želje velikog broja kupaca. Megatrendovi poput starenja stanovništva, digitalizacije, globalizacije, decentralizacije, obnovljivih energija i is-crpljivanja neobnovljivih izvora energije imaju uticaj na privredu, radnike i naš lični životni raspored. Industrija je postala svesna uloge koju ima univerzalni dizajn (UD). Zato se on sve više integriše u proizvode, kao što su automobili i mobilni telefoni. Ali novi način života postavlja i nama zahteve. Zahteve koji se odnose na projektovanje kuća, zgrada i građevinskih komponenti. Lakoća korišćenja i flek-sibilnost prilikom korišćenja su postali obavezni. Demograf-ske promene i zahtevi finansijski jake ciljne grupe “srebrne godine” znači da će se pažnja sve više posvećivati na karak-teristike proizvoda vezanih za UD kriterijume. Proizvođači ulaznih i industrijskih vrata, prozora i građevinskih hardvera su posebno zainteresovani. Zato što funkcionalne jedinice imaju veliki uticaj na udobnost, bezbednost i sigurnost u zgradama jer se prozori i vrata stalno koriste. Socijalno-kulturni kriterijum koji je predstavljen preko UD moraće da se uzime u obzir prilikom dizajniranja proiz-voda pored poznatih karakteristika utvrđenih u stand-ardima za proizvode, CE oznaka. Ovo uključuje, na primer, jednostavnost upotrebe i rada. Proizvodi koji zadovoljavju kriterijume UD bi trebalo da budu dovoljno fleksibilni da ih mogu koristiti ljudi različitog nivoa sposobnosti (deca, mladi, odrasli i stariji) u različitim situacijama, bez potrebe za specijalizovanim dizajnom ili adaptacijom. Ovo mnogo pomaže svima, jer se prolaskom vremena fizičke i psihičke osobine čoveka menjaju. Aktuelne diskusije se vrte oko uredba za građevinske proizvode vezane za pitanja održivosti i pristupačnosti, UD. Dizajn proizvoda, treba da uzme u obzir sedam dizajnerskih pricipa UD dizajna:

1. Ravnopravnu upotrebu (deca, odrasli, stariji građani, itd)2. Fleksibilnost u upotrebi3. Jednostavna i intuitivna upotreba (dizajn tastera za otvaranje automatskih vrata)4. Primetna informacija5. Tolerancija greške6. Mali fizički napor7. Veličina i prostor za pristup i korišćenje (regulator visine vrata za bolji rad kod dece i osoba u invalidskim kolicima).

Specijalna izložba koju organizuju zajedno ift Rosen-heima i minhenski sajam predstaviće specifičnu primenu UD na građevinske komponente. Proizvođači, dizajneri, planeri i investitori će dobiti profesionalne, proizvodno neutralne informacije o značajnim kriterijumima za vred-novanje kvaliteta sa stanovišta UD-a koji će da služe kao uzor rešenjima za proizvode vodećih proizvođača. Ovo uključuje, na primer, uzimanje u obzir posebnih potreba različitih korisničkih grupa, poštovanje zakonskih uslova za higijenu, zdravlje, aspekti ekologije i održivosti, razvoj ručnog rukovanja i instrukcije za održavanje.

BAU 2013Specijalna izložba: Univerzalni dizajn (UD) VELIKE MOGUĆNOSTI ZA GRAĐEVINSKE KOMPONENTE

AL&

PVCm

agaz



Universal Design (UD) is seen as a chal-lenge for the future of the construction industry in general, and for manufactur-ers of building components in particu-lar. Functional units such as windows and pedestrian and industrial doors are particularly affected as they can play a decisive role in improving living com-fort, safety and security, and because they are in active use. UD is a concept for developing simple and sustainable products that meet the needs of as many users as possible. Taking UD seri-ously is well worthwhile, since it brings together many of the demands and desires of future buyers.The “Universal Design” Special Show that will be held by the ift Rosenheim at the Munich ex-hibition grounds from 14 to 19 January 2013 will showcase the implications of UD for building components.Megatrends such as an aging popu-lation, digitalisation, globalisation, decentralised and renewable energy supply and the depletion of non-re-newable resources have an influence on the economy, the world of work, and our personal living arrangements. Industry has become aware of the role played by Universal Design (UD) and has been integrating it increasingly in the development of products such as vehicles and mobile phones. But also new lifestyles are placing demands on us. In relation to the design of houses, rooms and building components, ease of operation and flexibility in use have become a must. Demographic change and, with it, the demands of the finan-cially strong target group of the “silver agers” means that the focus will increas-ingly shift to product features associ-ated with UD criteria. Manufacturers of pedestrian and indus-trial doors, windows and building hard-ware are particularly affected because

these functional units have an especial-ly strong influence on living comfort, security and safety in buildings, and they can be actively operated.

The socio-cultural criteria represent-ed by UD are features that will have to be taken into account for building components in addition to the well-known performance characteristics established by product standards, CE marking and fitness for use require-ments. These include, for example, ease of use and operation. Products that meet UD criteria should be flex-ible enough that they can be used by people of varying levels of ability (children, young people, adults and the elderly) in different situations, without the need for specialized de-sign or adaptation. This helps almost everybody, because over a long pe-riod of use the physical and psychic constitution of many users changes. Like the current discussions revolv-ing around the Construction Products

Regulation and the issues of sustain-ability and accessibility, UD, too, of-fers opportunities to emphasise the value of well designed building com-ponents. Product design, therefore, should take into account the 7 design principles of UD recommended by universal design e.V.:

1. Equitable use (children, adults, senior citizens, etc.),2. Flexibility in use,3. Simple and intuitive use (design of buttons to open automatic doors),4. Perceptible information,5. Tolerance for error,6. Low physical effort,7. Size and space for approach and use (handle height of doors for better operation by children and people in wheelchairs).

The joint Special Show from the ift Rosenheim and Messe München (Munich Trade Fairs), to be held in Mu-nich between 14 and 19 January 2013, will present the specific implications of UD for building components. Manufac-turers, designers/planners and investors will receive professional, product-neu-tral information on meaningful criteria for evaluating quality from the point of view of UD, as well as exemplary prod-uct solutions from leading manufactur-ers. These include, for example, taking account of the special needs of different user groups; adherence to legal require-ments for hygiene, health and fitness for use; the aspects of ecology and sus-tainability; the evaluation of operating manuals and maintenance instructions; service in case of follow-up orders; and, if relevant, replacement when applica-tions change.

Interested manufacturers can apply to the ift Rosenheim to participate as co-exhibitors.

BAU 2013Special Show: Universal Design (UD)OPPORTUNITIES AND IMPLICATIONS FOR BUILDING COMPONENTS

AL&

PVCm

agaz


Januar 201318SAJMOVI

Predvodnik u izgradnjiINFACOMA, Solun

Uz moto “ravnomerni razvoj” 30. Međuna-rodni sajam građe-vinarstva, izolacije, aluminijumskih i PVC profila, sanitarija, pra-teće opreme i tehno-logije, Infacoma, ove godine otvara svoja vrata od 21. do 24. fe-bruara na Međunarod-nom sajamskom centru u Solunu

Infacoma je jedna od najznačajnijih izlož-bi Helexpoa, koja ove godine slavi 30 godina rada, a do danas, uprkos opštoj recesiji, ostala je najvažniji međunarodni sajam građevinskog materijala u Grčkoj.Cilj 30. Infacome je razvoj u oblasti gra-đevinarstva, isticanje i promocija novih tehnologija, savremenih aplikacija i no-vih materijala, a sve to vodi do unapre-đenja građevinskih objekata i štednje energije u savremenoj arhitekturi.Zbog toga je i primenjena nova cenovna politika, sa značajnim smanjenjem cena zakupa štandova, a bitna je i pojačana promocija radi privlačenja posetilaca iz inostranstva. Na taj način Infacoma čini sve da ispuni očekivanja svojih izlagača. U istom terminu će se održati i 5. Međuna-rodni sajam obnovljivih i konvencionalnih izvora energija i energetskih tehnologi-ja - “Energetska tehnologija”. Ovaj sajam je uspeo da privuče prošle godine 40.000 posetilaca što prevazilazi sva očekivanja.

rObnE GruPEGrađevinski materijal, izolacija, opeka, kamini, mehanizmi, peći, čaše, dekorativni materijali – oprema, aluminijumski i PVC profili, montažne kuće, sigurnosni sistemi, hardveri, vodovod, elektro materijal, oprema za sanitarije i kupatila

– alati, mašine, mašine za sečenje aluminijuma, ograde, nanotehnologija, organizacije, institucije.

www.aluminijum-pvc.comVESTI

Najveći solarni projekt u Srbiji

Šansa za “Južnu prugu”najveći solarni projekat u svetu, ukupne snage jedan gigavat, biće napravljen u Srbiji jer je upravni odbor kom-panije Securum Equity Partners najavio svoje planove za izgradnju solarnog parka, što je odobrila vlada Srbije.

Prema programu, projekat je vredan 1,75 milijardi evra. Njegova izgradnja će početi aprila ove godine, a biće završen u decembru 2015. Solarni park će se prostirati na 3.000 hektara i godišnje će proizvoditi 1,15 teravata energije, a planirano je da se gradi na jugoistoku zemlje, gde je sunčevo zračenje najveće. Ovaj fotonaponski „mamut“ će se sastojati od 100 solarnih sistema jačine 10 megavata, a otvoriće 500 radnih mesta tokom izgradnje, dok će 120 radnika ostati stalno zapo-sleno nakon završetka izgradnje. Radnici će raditi na održavanju sistema što je veoma bitno za ovaj region koji ima visoki stepen nezaposlenosti. Solarne ćelije proizvodnog kapaciteta od 60-70 megavata godišnje biće uvezene iz inostranstva. Istovremeno će koristiti konventore biljnog fotonaponskog (pretvarača) od italijanske firme Firmer.

Pavković Paneli d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge

Široki BrijegTrn, Ugrovačka 4a, 88 220 Široki

Brijeg, BiHtel. 00 387 39 705 602 fax. 00 387 39 705 618

email: [email protected]

Predstavništvo za Hrvatsku:Pavković-paneli d. o. o., Imotski

tel. 00 385 21 842 901 fax. 00 385 21 842 903

email: [email protected]

PRoiZvodnJa PvC i al

UkRaSniH Panela

info.com381I N F O R M A C I J A J E S V Einfo

www.381info.comwww.011info.com 12

GODINA SA VAMA12 GODINA SA VAMA

POSLOVNI SVET BEOGRADA I SRBIJE NA NAŠIM PORTALIMA!

12 GODINA SA VAMA12 GODINA SA VAMA

AL&

PVCm

agaz


Januar 201322DOGAĐAJI

Održivom gradnjom do energetske efikasnosti

CEDEF organizovao konferenciju o održivoj gradnji i energetskoj efikasnosti

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Mi-nistarstva građevine i urbanizma Republike Srbije i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a u saradnji sa Inženjer-skom komorom Srbije, Republičkom agen-cijom za stanovanje i Građevinskim fakul-tetom, univerzitet u beogradu, organizovao je CEDEF konferenciju

Kako je sektor zgradarstva energetski najzahtevniji sektor u Evropi i Srbiji na koji se odnosi preko 40 odsto ukupne potrošnje energije i najvećom emisijom CO2, CEDEF je organizovao konferenciju na temu: ”Održivom gradnjom do ener-getske efikasnosti” sa ciljem da se istakne značaj i neophodnost primene koncepta održive gradnje, kao i mogućnost pove-ćanja energetske efikasnosti u zgradar-stvu primenom energetskih pasoša.U Srbiji postoji oko tri miliona raznih obje-kata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kWh po metru kvadratnom na godiš-njem nivou, dok u Evropskoj uniji ta po-trošnja iznosi između 100 do 130 kWh . Uvođenje energetskih pasoša poskupeće izgradnju za oko 5 odsto, a povraćaj ulo-ženih sredstava može se očekivati za 5 do 6 godina.Prema rečima Jovanke Arsić - Karišić, predsednice Upravnog odbora, CEDEFa: „Standardnu praksu u građevini vode najčešće kratkoročni ekonomski razlozi, dok se održiva gradnja zasniva na prin-cipima i iskustvima dugoročnosti i održi-vosti, kvaliteta i efikasnosti. Stoga, CEDEF je organizovao još jednu Konferenciju na

aktuelnu temu koja je trenutno od ključ-nog značaja za domaćinstava, lokalnu i centralnu vlast, privredu i finansijske in-stitucije i organizacije i na taj način sve relevantne stejkholdere u Srbiji okupio na jednom mestu”. Miodrag Jocić, državni sekretar, Ministar-stvo građevine i urbanizma Republike Srbije je naglasio: “Strateški cilj Republike Srbije je uvođenja principa energetske efikasnosti. U tom smislu, stupanjem na snagu zakona i zakonskih akata, svi novi objekti moraju biti projektovani, građeni i korišćeni u skladu sa propisanim stan-dardima energetske efikasnosti. Naročito je važno da država ukaže na značaj do-slednog sprovođenja propisa, ali i da kroz program subvencija u početku primene, omogući da što veći broj investitora pro-meni svest o neophodnosti uštede ener-gije. Takođe, planirano je da Ministarstvo do juna 2013. donese i Uredbu o građe-vinskim proizvodima”.Dejan Trifunović, pomoćnik ministra, Mi-nistarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Republike Srbije, istakao je: “Država je u obavezi da sprovodi akci-oni plan kojim je planirana ušteda energi-je od 9 odsto u finalnoj potrošnji do 2018. godine. Bojana Vukosavljević, nacionalni me-nadžer programa, EBRD Business Advi-sory Services (BAS) Srbija, naglasila je: „Prezentacija aktivnosti i rezultata progra-ma EBRD-BAS Srbija, na današnjoj CEDEF konferenciji je prilika da se predstavnici-ma malih i srednjih preduzeća prezentuju mogućnosti učestvovanja u projektu, i na taj način reše neke od izazova sa kojima se suočavaju u oblasti energetske efika-snosti i obnovljivih izvora energije. Ovo je prva u nizu od naših przentacija o projek-tu koji radimo u saradnji sa CEDEFom na kreiranju platforme za podizanje svesti i povećanje energetske efikasnosti.”

AL&

PVCm

agaz


Januar 201326predstavljamo

Dobar kvalitet vidljiv i opipljiv već 60 godinaPreduzeće HOPPE, koje je 5. novem-bra 1952. godine osnovao Friedrich Hoppe u Hajligenhausu (kod Di-seldorfa), danas je međunarodna kompanija sa sedištem u Mistajeru (kanton Graubinden) u Švajcarskoj. u ovom trenutku, 2.600 zaposlenih razvija, proizvodi i prodaje „kulturu stanovanja u detalju“ – u vidu si-stema okova za vrata i prozore od aluminijuma, nerđajućeg čelika, plastike i mesinga

Samo dve godine posle osnivanja, pre-duzeće je iz Hajligenhausa preseljeno u Štatalendorf u Hesenu, a dve godine nakon toga je u hesenskom Bromskir-henu osnovan novi fabrički ogranak.

Filozofija dovođenja posla ljudima a ne odvođenja ljudi iz njihovih sredina u potrazi za poslom, bila je presudna 1964/65. prilikom osnivanja fabrike u Šluderncu, prve od tri fabrike u južnom Tirolu (sledeće su otvorene u Sankt Martinu i Lasu).

Godine 1971. usledilo je podizanje proizvodne hale sa prodajom u švaj-carskom mestu Mistajer. Ovde je danas smešteno sedište švajcarskog ogranka preduzeća kao i sedište HOPPE Hol-ding AG. Godine 1988. osnovana je fili-jala u Velikoj Britaniji, a 1989. usledio je prelazak preko Atlantika u SAD.

Godine 1991. preuzet je nekadašnji „VEB“ u Krotendorfu u Rudnim gora-ma, a 1996. godine izgrađena je fabrika u Homutovu u Češkoj.

Od sredine 70-ih godina HOPPE se u celoj Evropi smatra liderom u svo-joj branši. U svetu se smatra vodećim

preduzećem u oblasti stručnosti. To potvrđuje, pored udela u tržištu, obi-man asortiman proizvoda, inovativna snaga, optimalan odnos iskorišćenosti u odnosu na cenu i vodeća pozicija u oblasti tehnologije.

Uspeh preduzeća je konačno i rezul-tat poslovne smernice osnivača, koja i danas predstavlja stremljenje svih zaposlenih: „Kreativnost kao razmišlja-nje suprotno pravilima donosi rezultat: drugačije i bolje od drugih.“

Pionir u ovom poslu je od početka imao nameru da proizvodi kvalitetne proi-zvode. Zato „Prava kvaka“ već 60 godi-na znači vidljiv i opipljivo dobar kvalitet. Zbog toga marka HOPPE koja se razvija od 1979. godine, predstavlja ispunjenje obećanja u pogledu kvaliteta.

Porodično preduzeće u međuvreme-nu, u drugoj generaciji, vode i oblikuju vlasnici Wolf i Christoph Hoppe, a pra-vac razvoja i opstanka kompanije HOP-PE kao porodične kompanije određen je uključivanjem Christian Hoppea, najstarijeg sina Wolf Hoppea, aprila 2012.

Dugoročno „razmišljanje kroz genera-cije“ takođe omogućava sprovođenje upravljanja preduzećem, koje se zasni-va na vrednostima kao što su povere-nje, odgovornost, pouzdanost, pošte-nje, lojalnost, integritet i ljubaznost. Na osnovu ovih principa može da se spro-vede shvatanje „Ko traži trud i rezulta-te, taj mora da stvori uslove.“ Ovakvo upravljanje preduzećem, koje je zasno-vano na vrednostima i orijentisano ka ostvarenju ciljeva, formira kompaniju iznutra i spolja.

Povodom „jubilarnog rođendana“ kompanije, korporativni dizajn koji se nije menjao više od 30 godina, pod-vrgnut je temeljnom ispitivanju. Ipak, ustanovljeno je da čak ni nakon toliko vremena nije potrebna nikakva bitna promena. Rezultat, dakle, nije bila ni-kakva revolucionarna promena, već dalji razvoj u skladu sa modernim vre-menom.

U ime 60. rođendana preduzeća, 5. novembra su svi zaposleni simbolično nazdravili šampanjcem.

HOPPE Holding AG

Preduzetnici sa leva na desno Christoph Hoppe, Wolf Hoppe, Christian Hoppe

za sve kvake iprozorske ručice HOPPE!

HOPPE S.p.A.Via del Giovo, 16 · I-39010 S. Martino i. P.

HOPPE S.p.A. - Najdan Vučković +381 65 3349 281 · [email protected] · www.hoppe.com

New York – poslovna šansa svetskih razmeraRaznovrsna ponuda i internacionalna mogućnost upotrebe su dve prednosti nove serije New York u aluminijumskoj izradi. Serija New York sa sobom nosi širok asortiman proizvoda za svaki segment Vašeg doma. Izabrani modeli poseduju HOPPE brzospajajuću-četvrtku.

Nova ručica New York DF spaja dve tehnike – tehniku ručice sa dugmetom i ručice na cilindar. Kombinacija te dve funkcije je dovela do novog i inovativnog izuma kompanije HOPPE, tehniku duple funkcije DF. Ta funkcija dozvoljava upotrebu ručice samo kada je ručica otključana i kada se tokom njenog okretanja pritegne cilindar.

Anzeige_New York_215x280+3_ 01-2013.indd 1 12/5/2012 1:56:36 PM

AL&

PVCm

agaz


Januar 201328nauka u praksi

Uzroci neodgovarajućeg kvaliteta prevlake laka u prahu

Tri grupe uzroka

Uzroci neodgovarajućeg kvaliteta pre-vlake mogu se svrstati u tri grupe:Prva, nepoštovanje fizičko-hemijskih uslova koju propisuju proizvođači sredstva za pripremu površine. Druga, ograničene mogućnosti tehnika nano-šenja laka u prahu kao i neadekvatno podešena oprema za nanošenje. Treća, neodgovarajuća veličina i distribucija čestica laka u prahu

Dr.sci. Jovan P. PopićDipl.ing. Zoran Terzić

nepoštivanje fizičko-hemijskih uslova pripreme površinePosledice nepoštovanja fizičko hemijskih uslova pripreme površine su: neodgovarajuće fizičke karakteristike prevla-ke, slaba veza (adhezija) prevlake sa podlogom, neodgo-varajući izgled površine prevlake i slaba koroziona otpor-nost plastificiranog aluminijuma i čelika. U slučaju da površina predmeta na koji se nanosi lak u prahu nije adekvatno pripremljena, a što znači da nisu

ispoštovane procedure, mogu nastati ozbiljni problemi i štete. Pre svega, površina mora biti očisćena od masti i ko-rozionih produkata. Ako površina nije dobro odmašćena ne može se provesti tehnološka operacija skidanja koro-zionih produkata

Posledice ograničenih mogućnosti tehnike i neadekvatna podešenostPosledice ograničenja tehnike i neadekvatne podešeno-sti opreme su: Slaba penetrativnost lakova u prahu (ne-jednaka debljina prevlake) , izražena struktura površine i porozan presek kod glatkih lakova- vizuelno doživljen kao *pomorandžina kora*.

a) Slaba penetrativnost lakova u prahuČesta je pojava kod procesa nanošenja lakova u prahu. Uzroci su kinematički i izražen efekat eletričnog polja.KINEMATIČKI uzroci nastaju kao rezultat neadekvatne br-zine strujanja praha i njegove koncentracije u blizini po-vršine metala na koji se prah nanosi. Ovi uzroci se javljaju kao posledica:• Izbora vrha pištolja- veći prečnik deflektora (pečurke)

nego što složenost geometrije metalnog predmeta do-zvoljava, ili korišćenje vrha sa direktnim prorezom.

AL&

PVCm

agaz



• Nedovoljna brzina praha na vrhu pištolja, a koja je zavi-sna od radnog pritiska fluidiziranog praha.

• Nedovoljna koncentracija praha zavisna od injektorske dizne i prečnika dovodnih cevi.

• Neodgovarajuća produktivnost – prebrzo kretanje pi-štolja.

Međusobna zavisnost ovih parametara i predlozi podeša-vanja dati su u tabeli 23. Konkretne vrednosti se odnose na uređaje firme KOSMOS, mada ne treba očekivati veća odstupanja kod uređaja drugih proizvođača. Rezultati su proizašli iz neposrednih merenja i konkretnih iskustava pri puštanju uređaja u rad.Tabela 23. Međusobna zavisnost parametara i predlozi po-dešavanja

IZRAŽEN EFEKAT ELEKTRIČNOG POLJA kao posledica ne-adekvatne jačine polja. Osnovni princi nanošenja laka u prahu u formi elektrostatičkog spreja podrazumeva na-elektrisanje čestica praha (Korona ili Tribo tip), njihovo raspršivanje, zatim kretanje pod delovanjem električnog polja i inercijsko kretanje do uzemljenog metalnog pred-meta i razelektrisanje na njemu. Efikasnost postupka je srazmerna jačini električnog polja, odnosno naponu. Če-sto se zbog potrebe veće produktivnosti radi sa vrlo jakim električnim poljem. Pošto je električno polje najjače na izraženim vrhovima i ivicama metalnog predmeta, a zbog Faradejevog kaveza ne ulazi u šupljine, dobija se najveća

debljina prevlake na vrhovima i ivicama metalnog pred-meta, a na unutrašnjim delovima predmeta prevlaka je tanja ili pak nedostaje. Efekat je prikazan na slici 63.Ovakva nejednaka debljina prevlake kod geometrijski slo-ženih komada znatno je manja kod sistema sa jonizacijom trenjem (Tribo)Efekat električnog polja uklanja se na dva načina:Smanjenje neravnomernosti prevlake postiže se smanje-njem jačine električnog polja, odnosno napona u rasponu od 55 – 65 kV. Ispod 40 kV ne dolazi do jonizacije čestica, a u rasponu od 40-50 kV produktivnost je smanjena.Impulsno napajanje (pulsirajući napon, odnosno električ-no polje) vrha pištolja daje značajno bolju ravnomernost, jer hibridizuje tribo efekat i efekat polja. Polje se uključuje u impulsima i usmerava i ubrzava čestice laka, a u pauza-ma čestice laka zalaze u šupljine osenčene Faradejevim kavezom. Pravougaoni impulsi, Slika 64 su jednostavniji za proizvodnju opreme, ali manje efiksni od udarnih jed-nosmernih napona, koji postižu vidljivo bolje rezultate.

b) izražena struktura površine i poroznost Najčešće se pojavljuju jednovremeno. Na ovu pojavu po-red hemijskog sastava i fizičkih osobina laka u prahu bitno utiču i sledeći faktori.Neefikasno uzemljenje metalnih predmeta uzrokuje zadr-žavanje nalektrisanja na česticama praha te se one među-sobno odbijaju i između sebe imaju dosta vazduha, slika 64, koji izlazi pri topljenju i razlivanju laka, te pravi neravni-ne, a delom ostaje kao porozna struktura. Otklanja se kva-litetnim metalnim kontaktom predmeta sa uzemljenjem (čistim kukama za vešanje ).Visok napon pri nanošenju laka u prahu (više od 80 kV) takođe dovodi do težeg razelektrisanja sloja čestica na predmetu, te ga treba izbegavati.Oblik napona, tj. impulsi ili još bolje udarni impulsi dosta homogenije slažu čestice praha na predmet, dobije se mo-nolitna ravan, bez *naježenih* površina.

Slika 63. Efekat neujednačenosti električnog polja

Tabela 1

AL&

PVCm

agaz



Slika 64. Primeri impulsnog napajanja Neodgovarajuća veličina i distribucija čestica laka u prahu.

Raspodela i veličina čestica laka u prahu utiče na njihovo mešanje sa vazduhom, transport, naelektrisanje i nanoše-nje na površinu metala.Veličina i distribucija čestica laka u prahu na nanesenom filmu pre polimerizacije (pečenja) značajno utiče na kvalitet dobijene prevlake nakon što je provedena polimerizacija. Odnos između veličine čestica laka u prahu i konačne debljine prevlake je značajan. Za prevlaku debljine 50 μm potrebno je da većina čestica ima dimenzije od 50-75 μm. Na slci 65 prikazan je odnos izme-đu veličine čestica i konačne debljine filma nakon prove-dene polimerizacije.

Slika 65. Ilustracija relacije između veličine čestice praha i de-bljine prevlake

Lak u prahu mora da bude gusto pakovan na površini metala. U slučaju neadekvatnog pakovanja (gustine) sloja ostvaruju se preduslovi da se u prevlaci formiraju brojne šupljine i pore, te da se javlja i efekat pomoranžine kore. Sloj koji sadrži manje čestice laka u prahu poseduje veću količinu naelektrisanja te su privlačne električne sile iz-među sloja laka i površine metala veće. Međutim, veća količina naelektrisanja koju poseduju manje čestice, zbog izraženog Faradejevog efekta, smanjuje deponovanje če-stica na zatvorene i manje dostupne površine premeta. To dovodi do formiranja prevlake neujednačene debljine. U tabeli 24 prikazane su razlike između finog praha (10-40 μm) i grubog praha (50-100 μm).

Tabela 24.Razlike između grubog i finog laka u prahu

Fini prah Grubi prah

Sušenje strujanjem nemoguće upravljati odlično

Stabilnost pakovanja nekontrolisano dobro

Opasnost od požara i eksplozije visoka niska

lakoća primene slabo kontrolisana odlična

Korisnost kod primene ~95% >95%

Debljina filmamoguće dobiti tanak neproziran film

otežano dobijanje filma tanjeg od 40µm

Izgled prevlake

mala hrapavost, manja pomoranžina kora, veća sjajnost

slab izgled i manja debljina filma

Prekrivnost po kg praha velika niska

Osetljivost na vlagu velika niska

Temperatura predmeta na kojeg se nanosi lak u prahu značajno utiče na debljinu nanetog sloja laka, a time i na konačnu debljinu prevlake. U tabeli 25 date su debljine prevlake u funkciji temperature predmeta. Nanošenje je provedeno u istim uslovima: veličina čestica, jačina elek-tričnog polja i vreme nanošenja. Pri većim temperaturama predmeta dobiju se značajno veće debljine prevlake.

Tabela 25. Debljine prevlake u funkciji temperature predmeta

Temperatura (oC) Debljina prevlake (μm)Sobna 22 ± 2 25-125

50 125-150

80 150-225

AL&

PVCm

agaz

inwww.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com

AL&

PVCmagazin

Januar 2013 Januar 201336INTERVJU INTERVJU

37

Kako ocenjujete proteklu poslovnu godinu i saradnju sa vašim poslovnim partnerima širom Srbije?- Firma Anđelković-al od svog osnivanja pa do današnjeg dana svake godine beleži rast prodaje proizvoda iz svog asortimana. Tako smo i u protekloj 2012. godini zabeležili rast prodaje za 30 odsto u odnosu na 2011. godinu.

Gospodine Anđelković, ne bi bilo loše da za naše čitaoce još jednom kažete neke od važnijih činjenica o vašoj fir-mi koja postaje lider na domaćem tržištu?- Ukratko ću podsetiti one koji su za našu firmu čuli, a ujedno i upoznati sa firmom one koji nisu. Firma Anđelković-al osno-vana je 2003. godine i ove godine slavimo 10 godina posto-janja. Naše poslovanje otpočeli smo sa firmama Alumil i Tehni iz Grčke, koji su bili naši prvi strani dobavljači i domaćom fir-mom Stublina koja je poznati proizvođač kvalitetnih okova . Sa ovim firmama svake godine sve više poslujemo ali smo

u međuvremenu povećali broj dobavljača. Najpre su to bili proizvođači prateće opreme za proizvodnju stolarije, roletne, komarnike i fasade, a od prošle godine su to i proizvođači komponenti za proizvodnju PVC profila koje proizvodimo pod imenom Elitherm u našem poslovno proizvodnom po-gonu u Novoj Pazovi. Ovom prilikom ću za vaše i naše čitaoce nabrojati još neke od naših većih dobavljača, osim Alumila, Tehnija i Stubline sarađujemo i sa firmama Viomal, Producta, Aluit, Fapim, Aluprof, GU-BKS, Isolider, Esimplast, Pespa, De-ceunick, Weiss, ACM, Somfy, Dorma i drugi. Neki od naših dobavljača komponenti za proizvodnju PVC profila su Petro-hemija Spolana, Kaneka, Chemson, Omya, Kronos.

Koliko ste tona aluminijumskih i Pvc profila plasirali na srpsko, a koliko na ostala tržišta u okruženju? - U toku 2012. godine plasirali smo preko 700 tona konstrukci-jskih aluminijskih profila i preko 300 tona limova, trgovačkih

Deset godina uspešnog poslovanja

Zoran Anđelkovićdirektor firme Anđelković-al iz Beograda

Nakon godinu dana, od našeg razgovora, u goste nam je stigao, gospodin Zoran Anđelković, vlasnik firme Anđelković-al. u razgovoru sa našim urednikom, gospodin Anđelković otkriva svoja viđenja prisustva njegove firme na tržištu Srbije

profila i specijalnih profila. Kada su u pitanju PVC profili, pla-sirano je više od 500 tona, od toga 85 odsto na srpskom i oko 15 odsto na stranim tržištima.

Kako stojite sa distribucijom ostalih proizvoda vezanih za ovu granu građevinarstva kao što su okovi, lamlice za roletne, komarnici, paneli i ostali prateći pribor? - Uporedo sa rastom prodaje aluminijumskih i PCV profila povećavamo i prodaju roletni, komarnika, panela, guma, ok-ova za aluminijumske i PVC profile kao i pratećeg materijala, silikona, purpena, ankera, šrafova i druge prateće opreme.

recite nam nešto više o tehničko-tehnološkim karakter-istikama i svojstvima EliTHErm Pvc profila?- Najveća novost u 2012. godini u firmi Anđelković-al je svaka-ko početak rada naše fabrike za proizvodnju PVC profila koja se nalazi u Novoj Pazovi. Iako je puštanje fabrike u rad trajalo par meseci uspeli smo da u rad pustimo 13 alata za proizvod-nju PCV profila i podprozorskih dasaka. Osim pokretanja fab-rike uveli smo i dva standarda, ISO 9001 I ISO 14001. S obzi-rom na činjenicu da komponente neophodne u proizvodnji kupujemo od najpoznatijih svetskih proizvođača, dobili smo proizvode koji se mogu porediti sa PVC profilima napoznati-jih prozvođača u svetu. U to su se uverili naši dosadašnji kupci, a verujem da će to mišljenje deliti i budući potencijalni kupci koje ovom prilikom pozivam da dođu kod nas i provere istinitost mojih tvrdnji.

Koliku garanciju dajete za Pvc profile, koliki je njihov vek trajanja i kojem cenovnom razredu, u odnosu na konkurenciju, pripadaju?- Što se tiče kvaliteta Elitherm PVC profila koji se proizvode u našoj fabrici, oni pripadaju grupi najkvalitetnijih svetskih pro-fila koji se prodaju u Srbiji. Naša ceza Elitherm PVC profile je niža od 10-30 odsto u odnosu na cene PVC profila koji dolaze sa zapada. Razlog tako niske cene je najpre skromna zarada, a zatim i jeftina radna snaga, automatska prozvodnja i jeftinija cena električne energije u Srbiji.

iz naših pouzdanih izvora, dobili smo informaciju da za nastupajuću sezonu pripremate nešto sasvim novo. O čemu se radi?- Osim proizvodnje PCV profila, firma Anđelković-al proizvodi i prateće elemente za proizvodnju aluminijumskih i PVC pro-zora, roletni i komarnika. U našim poslovno proizvodnim ob-jektima za sada proizvodimo oko 120 artikala, a u ovoj 2013. godini otpočećemo i prozvodnju PVC roletni i to sigurno neće biti sve. U planu su neki novi PVC profili, ali o tome će biti priče pred kraj godine.

Kojim putem planirate dalje da idete, odnosno šta kažu planovi i namere sadašnjeg, ali i budućeg poslovanja?- Da smo na dobrom putu pokazuju rezultati o kojima smo pričali. Nastavićemo istim putem i u istom pravcu uz proširenje broja kupaca kako u Srbiji tako i u zemljama iz okruženja i šire. Trenutno najozbiljnije ponude za izvoz PVC profila dolaze iz Grčke, Makedonije, Bugarske, Crne Gore i Re-publike Srpske.

Poziv dilerimaOvom prilikom pozivam sve zainteresovane dilere u zemlji i inostranstvu da nas kontaktiraju kako bi pokušali da ostvarimo uspešnu poslovnu saradnju.+381(0)60 5065872, +381(0)11 [email protected]

najlepše željeIskoristiću ovu priliku da se zahvalim svim kupcima firme Anđelković-al, kao i dilerskim firmama SNN-u, IVI Promet-u, Aluminijum-San-u i Haj-Ne-Haj-u, da im čestitam pro-tekle praznike i poželim da u 2013. godini najpre budu zdravi, veseli i srećni, a zatim da rade više i bolje neko u prethodnoj godini. Nadam se da ćemo i u novoj godini nastaviti sa uspešnom saradnjom i zajedničkim snaga-ma unapređivati naše poslovanje kako bi odgovorili na sve zahteve kupaca i na taj način obezbedili njihovu privrženost. Nastavljamo sa uspešnim servisiranjem naših kupaca, omogućavajući im dostupnost traženog proizvoda u dogovoreno vreme i po najpovoljnijim cenama u našim prodajnim objektima.


AL&

PVCm

agaz


AL&

PVCmagazin

Januar 2013 Januar 20134041

PREDSTAVLJAMO PREDSTAVLJAMO

Razvoj po jasno utvrđenim ciljevimaTehno AL Marinković, Jagodina

GEAlAn

Što se tiče PVC stolarije firma Tehno Al Marinković uspešno sarađuje sa jednIm od vodećih evropskih proizvođača sistema profila za izradu PVC stolarije - GEALAN koji u svom proizvodnom asortimanu nudi profile za izradu energetski visoko efikasnih prozora i vrata. To znači da se iz profila GEALAN mogu izrađi-vati PVC prozori i vrata sa izrazito dobrom toplotnom izolacijom i takvi prozori su energetski efikasni tako što zimi štede energiju za grejanje, a leti energiju za hlađenje.

SAvrEmEnA FArbArA

Za proces plastifikacije aluminijumskih profila Tehno AL Marinković poseduje savremenu opremu sa auto-matskom linijom za farbanje, pripremu i ostalim pra-tećim elementima. Samo da podsetimo naše čitaoce da je plastifikacija proces elektrostatičkog farbanja prahom i predstavlja najsavremeniju zaštitu neofar-banih površina metala (aluminijuma i čelika) uz kom-pletnu hemijsku i mehaničku pripremu površina koje se farbaju. Činjenica je da firma Tehno AL Marinković raspolaže kompletnom opremom i tehnologijom za farbanje koja je poznata po. kvalitetnom plastifici-ranju aluminijumskih profila. Zbog toga najveći deo potpuno novog proizvodnog prostora , firma Tehno AL Marinković koristi za plastifikaciju aluminijumskih profila, ograda, limova i ostale metalne galanterije, a vrši prodaju i aluminijumskog plastificiranog lima koji se koristi za ispune ili panele. - Zahvaljujući ovim programima u mogućnosti smo da pratimo sve proi-zvođače aluminijumske i PVC stolarije, kaže za naš list Saša Marinković, vlasnik.

Firma Tehno AL Marinković iz Jagodine je na tržištu prisutna više od 15 godina, gde je vremenom postala jedna od vodećih proizvodnih i distributivnih kuća za građevinski materijal koja svojim kupcima ne nudi samo kvalitetan i širok asortiman proizvodnih paleta već i mnoge kvalitetne usluge, među kojima su brza i tačna isporuka robe do kupaca, stručno savetovanje, tehnička podrška i projektovanje, a tu je i iskusan tim komercijalista i inžinjera. Sve ovo su, bar do sada, bili razlozi brzog rasta kompanije i velikog zadovoljstva njihovih kupaca

građ. inžinjer. Ovaj tim je u stanju da svaki proizvod koji je proizvednen u proizvodnim kapacitetima postavi na bilo koji objekat. Referenc lista ugrađene AL i PVC stolarije je dugačka,a objekti na kojima su radili kao i pohvale od stra-ne domaćih i inostranih partnera potvrđuju konstantnost u kvalitetu i pruzanju usluga firme Tehno Al Marinković.

Prema jasno utvđenim ciljevima poslovne politike firma Tehno Al Marinković se opredelila za izradu visoko kvali-tetne aluminijumske i PVC stolarije. Kako bi osigurali kva-litet svojih proizvoda u sastavu firme Tehno Al Marinković se nalazi projektni tim, tim koji se sastoji od visoko struč-nog kadra, koji su u stanju da pruže tehničku podršku svim klijentima i projektima. Zbog toga su se opremili savremenim informatičkim alatima u procesu projektova-nja, a stručnost i profesionalnost su pokazali i dokazli kroz veliki broj završenih poslovnih projekata velikih kapaci-teta, u kome je projektni tim dao nemerljive rezultate. Firma Tehno Al Marinković je u zadnje vreme intenzivirala proizvodnju aluminijumske i PVC stolarije uglavnom za inostrano, pre svega francusko, trzište. Zbog toga je proi-zvodni pogon opremljen novim mašinama i renomiranih nemačkih firmi Urban i Elumatec sa izuzetno velikim pro-izvodnim kapacitetom. Naravno, da bi se postigao kom-pletan program u oblasti AL i PVC građevinske stolarije u sastavu firme se nalazi tim za ugradnju koji predvodi dipl.

AL&

PVCm

agaz


Januar 201344VESTI

Najveći solarni projekt u Srbiji

11. specijalizovani sajam “Grčki aluminijum”

April u AtiniGrčko udruženje proizvođača aluminijuma je najavilo da će organizovati sajam “Grčki Aluminijum” od 18. do 21. aprila 2013. godine u Metropolitan Expou, najvećem i najmodernijem sajamskom centru Atine. Organizator će biti firma Rota.

11. specijalizovani sajam “Grčki Aluminijum” 2013. po prvi put organizuje efika-sno učešće svake kompanije. Istovremeno će se održati i dve srodne tehničke izložbe “Ecotec – Ekološka tehnologija i fotonaposnki sistemi” i Domicatec “Sa-lon izgradnje i renoviranja”. Ecotec je najveća izložba ekološke tehnologije i fo-tonaponsksih sistema u Grčkoj. Domicatec je jedina izložba u Grčkoj vezana za proizvode i usluge u izgradnji i renoviranju. Organizovanje zajedničkih izložbi nudi mnoge prednosti. Jer su ove industrije međusobno povezane i imaju kori-sti jedna od druge. Sajam će se odvijati u najvećem i najmodernijem sajamskom centru u Grčkoj. Sajam ima za cilj da ukaže na značaj ove privredne grane za grčku ekonomiju. Sajam će, pre svega, promovisati unapređenje kvaliteta pro-izvoda i sertifikovanje proizvoda, a biće promovisane i inovacije, integrisana rešenja za potrošače, podrška inženjerima, arhitektama, kao i kvalitet usluga, zaštita životne sredine, recikliranje i održivi razvoj.

Šansa za “Južnu prugu”Najveći solarni projekat u svetu, ukupne snage jedan gigavat, biće napravljen u Srbiji jer je upravni odbor kom-panije Securum Equity Partners najavio svoje planove za izgradnju solarnog parka, što je odobrila Vlada Srbije.

Prema programu, projekat je vredan 1,75 milijardi evra. Njegova izgradnja će početi aprila ove godine, a biće završen u decembru 2015. Solarni park će se prostirati na 3.000 hektara i godišnje će proizvoditi 1,15 teravata energije, a planirano je da se gradi na jugoistoku zemlje, gde je sunčevo zračenje najveće. Ovaj fotonaponski „mamut“ će se sastojati od 100 solarnih sistema jačine 10 megavata, a otvoriće 500 radnih mesta tokom izgradnje, dok će 120 radnika ostati stalno zapo-sleno nakon završetka izgradnje. Radnici će raditi na održavanju sistema što je veoma bitno za ovaj region koji ima visoki stepen nezaposlenosti. Solarne ćelije proizvodnog kapaciteta od 60-70 megavata godišnje biće uvezene iz inostranstva. Istovremeno će koristiti konventore biljnog fotonaponskog (pretvarača) od italijanske firme Firmer.

Siemens se povukao iz oblasti solarne energije

Odlazak zbog niske profitabilnosti Zbog niske profitabilnosti Siemens prekida svoje aktivnosti u oblasti solarne energije. Prema saopštenju, solarna kompanija nije bila profitabilna, kako se nadao Simens “zbog promena uslova- sporog rasta i velikog pritiska na cene na solarnom tržištu“.

Nemačka kompanija namerava da se fokusria na vetar i hidroenergiju koji su se poka-zali profitabilnijim. Solarni deo kompanije zapošljava 680 radnika, a prošle godine je ostvaren mali promet koji ne prelazi 300 miliona evra, a nedavno su zabeleženi i gubi-ci. Siemens nije jedina kompanija koju je pogodila prošla godina, od strane mnogih faktora. Tu je pre svega povećana konkurencija kineskih kompanija, što je značajno smanjilo cene solarnih panela. Isto stanje na tržištu solarnih panela će se zadržati i sledeće godine.

Uzdah olakšanja posle dobrog leta u Rusiji

Dobri znaci iz RusijeRuska građevinska industrija konačno je zabeležila zdrave cifre rasta u drugoj polo-vini 2012. U julu je zabeležen rast od 17,6 odsto, a potom je usledio rast od 12,4 odsto u avgustu. Zanimljivo je da je u prvoj polo-vini 2011. godine. ukupna slika u građevin-skoj industriji Rusije bila “ pomešana”.

Finansijski rezultati građevinskih kompanija su bili u suprotnosti sa istraživanjima koja su sprove-dena od strane Savezne službe za statistiku jer se broj radnika u građevinskoj industriji, umesto da raste, u prvim mesecima smanjivao. Tek u julu je građevinska industrija konačno zabeležila rast. Prema Rosstatu, vrednost građevinskih radova u julu se povećala čak za 17,6 odsto. Završene stambene površine su porasle za 19 odsto. Zahvaljujući dobrim rezultatima u julu, koji podseća na cifre rasta pre krize, ukupan rast od januara do jula je bio skoro pet odsto, u poređenju sa skoro nultim rastom predhodne godine. Zatim je u avgustu došlo do rasta od 12,4 odsto, a ukupna vred-nost građevinske proizvodnje je zabeležila rast od 6,2 odsto u prvih osam meseci 2012. godine u odnosu na isti period predhodne godine.

AL&

PVCm

agaz



Ova manifestacija je mesto okupljanja profesionalaca iz građevinske industri-je regiona. Učešće kompanija, koje u svom poslovanju imaju segment gra-đevinarstva, na ovoj svojevrsnoj stru-kovnoj smotri postavlja se kao suštin-sko i postaje stvar prestiža. Izlaganje na ovoj specijalizovanoj manifestaciji tradicionalni izlagači, kojih svake go-dine ima preko 80 odsto od ukupnog broja izlagača, smatraju najekono-mičnijim načinom da se susretnu sa starim, ali i potencijalnim kupcima za koje nisu znali.Beogradski sajam je veoma ponosan na ovaj svoj sajamski događaj. Sajam SEEBBE je izrastao, ne samo u najveću priredbu Beogradskog sajma, nego u najveći i najvažniji sajam građevinar-stva u regionu, značajniji čak i od onih

koje organizuju države iz regiona koje su članice Evropske Unije.Broj prijavljenih izlagača je do ovog trenutka prešao šest stotina, od čega je trećina iz inostranstva. Interesan-tno je povećano interesovanje izla-gača iz inostranstva. Osim već tradi-cionalnih nacionalnih izložbi Italije, Turske, Hrvatske, Mađarske i Slove-nije, najavljene su izložbe Rumunije, Tajvana i, po prvi put, nastup nemač-ke pokrajine Hessen u hali 4. Najviše izlagača je prijavljeno iz se-gmenata: mašine za obradu profila za stolariju – profili za stolariju; vrata i prozori; kapije i ograde; okovi i bra-varija za stolariju, roletne, trakaste zavese, venecijaneri; mašine za obra-du stakla.

Očekuje se velika poseta stručnjaka iz okolnih zemalja. Profesionalci ovaj Sa-jam doživljavaju kao centralno mesto okupljanja građevinske struke i plat-formu za prezentaciju inovacija. Na ovoj prestižnoj manifestaciji se sazna-ju trendovi na tržištu, upoznavaju se novi proizvodi, postupci i procesi bez kojih nema jačanja konkurentnosti i produktivnosti.U tim interaktivnim odnosima između izlagača i posetilaca, u dijalogu struč-njaka, nastaju ideje za inovacije i zbog toga je Sajam SEEBBE mesto susreta pokretača koji vuku napred celokupnu građevinsku delatnost. Sagradite svoj poslovni uspeh na sajmu građevinarstva od 16. do 20. aprila.

Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

Oduvek i zauvek graditibeogradski sajam će u periodu od 16. do 20. aprila 2013. godine organizovati vodeći sajamski susret u građevinskoj industriji regiona jugoistočne Evrope – SEEbbE

AL&

PVCm

agaz


Januar 201348TEMA BROJA

Investicija za budućnostAluminijumska stolarija i energetska efikasnost

Zamena stolarije je neophodna zbog postizanja zdravijeg, prijatnijeg i boljeg životnog okruženja u zgradi. Renoviranje jedne kuće površine 100 m2 i zamena stare stolarije novom, aluminijumskom termoizolacionom, omogućava korisniku uštedu od 1.600 evra za godinu dana

Veliki deo potrošene energije u domaćinstvu odlazi na greja-nje i hlađenje prostorija. Izračunato je da 40 odsto potrošene energije u domaćinstvu odlazi na hlađenje i grejanje. U našoj zemlji problem je veliki zato što samo mali broj domaćinstava ima termo izolaciju. Tako da su potrošnja i gubitak energije veliki. Starost zgrada , nepostojanje brige o okolini i neshva-tanje stanara da okolinu treba zaštiti postavili su našu zemlju na samo dno zemalja Evrope. To su problemi koji zahtevaju hitno rešavanje. Oni dovode do povećanja potrošnje ener-gije, većeg zagađenja okoline, nedostatka energije u zemlji, pogoršanja budžeta pojedinaca i čitave države.Danas postoje nove strategije. Zgrade koje troše malo energije su se uveliko praktično pokazale. Nove tehnolo-gije nude mogućnost izbora različitih materijala i njihovu praktičnu primenu na zgradama zbog što veće uštede energije. Renoviranje kuće ili stana ima nekoliko predno-sti, kao što su:

AL&

PVCm

agaz



• Uživanje u prijatnijem okruženju uz drastično smanjenje troškova za grejanje i hlađenje

• Zaštita zgrade od uticaja okoline, kao što je vlaga i stvara-nje buđi. To sve povećava tržišnu vrednost zgrade. Na trži-štu nekretnina jedna od osnovnih stavki postaje energet-ska efikasnost zgrade. Zamena stare stolarije sa novom termoizolacionom utiče i na estetiku građevine.

• Takođe ono pozitivno utiče i na makroekonomiju. Zato što se stvaraju nova radna mesta, smanjuje potrošnja energije. Smanjuje se uvoz energenata iz inostranstva, smanjuje se potrošnja bio goriva. Takođe utiče na sma-njenje zagađivanja okoline gasovima koji nastaju usled zagrevanja prostorija.

Energetski pasošEnergetski pasoš je potvrda koja zgrade grupiše u energet-ske kategorije. Od kategorije A+ (nulta potrošnja energije) do kategorije H u zavisnosti od energetskih potreba zgra-da. Energetski zahtevi jedne tipične zgrade iz 70-tih godi-na, bez ikakvog renoviranja, iznosi 200 kWh/m2 za godinu dana. To znači da ta zgrada spada u kategoriju H. Sa jednim jednostavnim renoviranjem ( npr. izolacija terase i zamena stolarije) smanjiće se potrošnja energije tako da će iznositi 70 kWh/m2 za godinu dana.Građevine koji su napravljene u skladu sa bioklimatskim parametrima i uštedom energije, poboljšavaju udobnost ži-vota. Smanjenjem gubitka toplote i poboljšanjem izolacije fasade zgrade, poboljšava se temperatura unutrašnjeg zida. Atmosfera u prostorijama je prijatnija zato što se toplotno zračenje povećava sa temperaturom. Hladne površine unu-trašnjih zidova smanjuju udobnost što može biti delimično nadoknađeno dodatnim zagrevanjem vazduha u zatvore-nom prostoru. Toplotni komfor je srazmeran ujednačenoj toploti zidova. Ujednačenost se postiže tako što sve spoljne površine uključujući i prozorske okvire imaju dobre izolaci-one vrednosti. Kod renoviranja radi uštede energije, glavni cilj je potpuno zatvaranje fasade zgrade da bi se izbegli vaz-dušni tokovi. Kod objekata gde je fasada potpuno zatvo-rena zbog uštede energije, prporučuje se instaliranje ven-tilacije u kombinaciji sa sistemom za zaštitu toplote. Ovaj tip ventilacije povećava osećaj udobnosti jer se postiže od-govarajuća koncentracija CO2 i vlažnosti vazduha, filtira se prašina i polen koji dolaze spolja.

Smanjenje troškova za grejanjePotrošnja energije za grejanje u kućama iz 70-tih godina u zavisnosti od klimatskih uslova koje vladaju u tom području može da stigne i do 200 kWh/m2. Troškovi za grejanje stana od 100 kvadrata koji se greje na prirodan gas su oko 0,07 evra /kW (sa PDV-om), i to je otprilike 1500 evra. Neka mala renoviranja kao što je zamena stare stolarije sa aluminijum-skom termoizolacionom stolarijom sa duplim staklima i izolacija terase mogu da smanje ove troškove za jednu tre-ćinu. Ukoliko se uradi renoviranje korišćenjem savremenih

tehnologija , zgarada će dobiti građevinsku specifikaciju zgrade sa nultom potrošnjom energije.Renoviranje zgrade prema energetskim pravilima, pred-stavlja investiciju koja se vremenom isplati. Naročito ako se uzme u obzir rastuća cena energenata. Sa današnjim niskim cenama (u odnosu na cene nafte) prirodnog gasa, renovira-nje bi imalo zadovoljavajući nivo amortizacije:

Primer proračunaUkoliko podelimo troškove za izolaciju fasade zgrade (oko 75 evra/m2) sa energijom koja se potroši (115 kWh/m2 to-kom 30 godina korišćenja iznosi = 3.450 kWh/m2 godiš-nje). Cena kWh je otprilike 0,02 evra. Bez izolacije fasade i odgovarajuće stolarije ovih 3.450 kWh/m2 se troše za gre-janje sa cenom od 0,07 evra po kWh. Najbolji trenutak za renoviranje zgrade je kada se javi potreba za tim. Obično troškovi renoviranja u početku izgledaju strašni. Međutim amortizacija investicije se dešava u veoma kratkom roku. Veliki problemi se javljaju kod višespratnica gde vlasnici nemogu da se dogovore oko velikih troškova za renovi-ranje i energetskog poboljšanja zgrade. Dobro rešenje može biti zaključivanje ugovora o energetskoj efikasnosti (ugovor koji u pisanoj formi određuje poboljšanje ener-getske efikasnosti objekta). Potpisuje ga vlasnik sa pre-duzećem za energetske usluge. Ugovorom se određuju mere za poboljšanje energetske efikasnosti objekta, kao i da zarada kompanije zavisi od nivoa poboljšanja energat-ske efikasnosti.

isplativa investicijaPoboljšanje energetske efikasnosti zgrade predstavlja inve-sticiju u budućnost. Zaštita zgradeBolja izolacija, smanjenje pojave toplotnih mostova i po-boljšava zaptivenost fasade. To smanjuje rizik od pojave buđi, skupljanja kondenzacije na hladnim površinama i oštećenje zgrade.

AL&

PVCm

agaz



Povećanje dodate vrednostiJedna zgrada koja se smatra energetski efikasnom, sa ni-skim energetskim troškovima, ima povećanu dodatnu vrednost ukoliko se radi o kupoprodaji ili iznajmljivanju. Zaštita od povećanja troškova za energenteU slučaju značajnog povećanja cena energenata, operativ-ni troškovi jedne energetski efikasne zgrade, ostaju tokom godina niski. Moglo bi se reći da se stan pretvorio u investi-ciju za starost.Zaštita energetskih resursaSvaki kilovat sat energije koji se ne potroši na grejanje ili hlađenje povećava uštedu energetskih resursa. Uštedu po-trošnje fosilnih goriva i korišćenje obnovljivih izvora ener-gije ne treba propustiti. Takođe jedan od pozitivnih uticaja na okolinu je i smanjeno ispuštanje gasova koji nastaju sa-gorevanjem.Zaštita klimeZahvaljujući manjem ispuštanju CO2 u atmosferu, energet-ska efikasnost predstavlja jedan od načina zaštite klime i borbe protiv klimatskih promena.

Sveobuhvatno planiranjeUkoliko se odlučite za energetsko renoviranje zgrade po-trebno je sveobuhvatno planiranje, čak i ako se planirano renoviranje odvija u etapama. Samo na taj način se amor-tizuju troškovi renoviranja.Prilikom renoviranja fasade nužno je uzeti u obzir i istovre-menu zamenu prozora. Tako će moći da se koriste skele koje su se koristile za renoviranje fasade. Na taj način se izbegavaju i toplotni mostovi na mestima gde se montira stolarija. Mađutim u slučaju gde se samo zamenjuje stari prozor sa novim, korisno je da se uzmu u obzir i naknadni radovi na fasadi. Ukoliko se izvodi zamena grejnih sistema mora se uzeti u obzir izolacija fasada kao i zamena stolarije. Zbog toga se stavlja manji grejni sistem. Zamena gorionika pre izolacije fasade i zamene stolarije stvara rizik postvljanja prevelikog sistema za grejanje. Svako renoviranje mora da započne sa pregledom energet-skog inspektora. On će proceniti strukturu zgrade, i stanje sistema za grejanje. Zatim moguće propadanje zgrade i izračunaće energetske potrebe zgrade. Treba da odredi prostorije koje najviše troše energije. Od trenutka kada se odluči koji svi zahtevi moraju da se obave, arhitekta i mašin-

ski inženjer mogu da daju potrebne savete tehničke prirode i da izračunaju troškove. Takođe mogu da ukažu na odgova-rajuće firme koje će da izvedu radove i preuzmu nadzor nad radovima. U fazi planiranja moraju se uzeti u obzir sve prav-ne strane renoviranja. Kao što su na primer problemi vezani za preseljenje korisnika iz zgrade. Kao i pravni propisi vezani za zgrade koje su pod zaštitom države. Ti pravni problem bi morali da budu razrešeni od strane nadležnih organa.

Energetske potrebe Pre nego što se započne sa pripremom plana za potpu-no ili delimično renoviranje, mora detaljno da se ispita i indetifikuje gubitak energije preko različitih lokacija na zgradi. Samo na osnovu tih informacija može da se do-nese ispravna odluka prilikom renoviranja i njegova eko-nomska isplativost. Veći deo energetske potrošnje zgrade odlazi na nadoknadu gubitka toplote preko vertikalnog zida, krova, terase i poda na najnižem spratu zgrade ili po-druma. Gubitak toplote preko stolarije posebno utiče na energet-ske karakteristike zgrade. Poslednjih godina velike kom-panije za proizvodnju aluminijumske stolarije su razvile sisteme koji sprečavaju gubitak energije. Njihovi proizvodi se mogu naći po veoma pristupačnim cenama.Obično važi pravilo što je manja (kompaktnija) zgrada, znači da je manja spoljnja površina u odnosu na unutraš-nju zagrejanu površinu, toliko su manji gubici zbog pre-nosa toplote.Ne treba da se zaboravi činjenica, da stari sistemi za gre-janje jednu trećinu energije koja je potrebna za grejanje gube u prostorijama u kojima se nalazi kotao za grejanje. Toplota se gubi zajedno sa gasovima koji nastaju sagore-vanjem. Takođe toplota se gubi i zbog loše izolacije cevi i prevelikih sistema za grejanje. Jedan moderan sistem za grejanje sa dobrom izolacijom omogućava drastično sma-njenje gubitka toplote. Ukoliko se ipak odluče za zamenu kotlova za grejanje potrebno je uraditi i dobru izolaciju fa-sade zgrade i zameniti stolariju radi što boljih energetskih rezultata zgrade.

AL&

PVCm

agaz



Kod zgrada gde nije bilo nikakvih renoviranja, fenomen koji se javlja je gubitak toplote preko ventilacije. Ona je odgovarana za gubitak energije koja se koristi za grejanje od oko 20 odsto. Gubitak nastaje zbog:Prolazka vazduha kroz fasadu (gubitak toplote koji nije na-meran)Prolazka vazduha izazvanog ventilacijom prostorija (na-meran gubitak toplote)U prvom slučaju problem se rešava tako što se zgrada bo-lje izoluje (postavlja se stolarija sa visokim koeficijenotom vodnepropusnosti i vazduhonepropusnosti, a po svim principima kvalitetnog montiranja). Gubitak toplote koji se dešava prilikom ventilacije prostora radi zamene lošeg vazduha, može da se spreči samo postavljanjem izolacio-nih sistema sa sistemom za toplotni oporavak. On poveća-va efikasnost kada se kombinuje sa potpuno izolovanom fasadom. Najbolji način da se smanje troškovi za grejanje je da se zgrade obloži izolacijom. Kada kažemo fasada ne mislimo samo na spoljnje površine zgrade, nego na sve to-plotno izolovane površine.

Krov i terasaKada govorimo o renoviranju posebnu pažnju treba po-svetiti terasi i krovu. Oni predstavljuju građevinske struk-ture koje nose najveći energetski teret koji je potreban za zagrevanje i hlađenje zgrade.Ukoliko postoji potkrovlje, i ako se ne koristi ono mora da se smatra prostorom za stanovanje. Ukoliko vlasnik nema nameru da ga ikada koristi za stanovanje najbolje rešenje je izolacija poda potkrovlja. Da bi se izbeglo stvaranje to-plotnih mostova, neophodno je da se izolacija produži pola metra iznad poda potkrovlja po zidovima. Dimnjak od kami-na ukoliko postoji, cevi ili bilo koje element koji prolazi kroz potkrovlje moraju da se izoluju. Ukoliko se u potkrovlju sta-nuje potrebno je da se izoluje krov. Ukoliko na zgradi postoji terasa, obično postoji jedna vrsta izolacije, koja ne zadovo-ljava današnje energetske zahteve. Ukoliko je vodootporan

sloj na krovu terase netakunt, mogu se dodati preko njega izolacioni materijali i još jedan premaz hidroizolacije. Ukoli-ko je vodootporan sloj na krovu terase oštećen, moguće je da je izolacioni sloj mokar i da je izgubio svoju efikasnost. U tom slučaju je potrebno da se potpuno ukloni izolacija i vodootporan sloj i postavi izolacija veće debljine.

Spoljašnji zidoviRadovi na izolaciji spoljnjih zidova zgrade, bilo da imaju ili nemaju izolaciju predstavlja veliki trošak. Prednosti ove investicije su ušteda energije i smanjenje troškova za gre-janje i hlađenje zgrade. Ona poboljšava život korisnika i smanjuje rizik od pojave buđi. Postavljanje izolacije štiti zidove od toplotnih stresova što omogućava da zgrada tokom vremena zadrži lepotu i vrednost. U mnogim slu-čajevima postavljanjem izolacija poboljšava se i zvučna izolacija zgrade. Po pravilu tokom izolacije spoljnjih povr-šina radovi se izvode i napolju i unutar zgrade. Postavlja-nje unutrašnje izolacije za spoljnje zidove ima veliki broj mana. To su smanjenje unutrašnjeg prostora, nemoguć-nost korišćenja prostora tokom trajanja radova. Postoji rizik od ozbiljnog pogršanja izolacije i oštećenja u slučaju greške prilikom izvođenja radova. Zato se unutrašnja izo-lacija postavlja samo u slučaju potrebe ili arhitektnoskih ograničenja (zgrade pod zaštitom države).

Toplotni omotačNajrasprostranjenija i razumna rešenja za ekonomsku ob-novu fasade koje ga istovremeno čine energetski efika-snijim je primena toplotnog “plašta”. Izolacioni paneli se smeštaju u omotač zgrade i predstavljaju još jednu fasadu. Ona predstvlja jaku fasadu koja može da izdrži statička i toplotna naprezanja. Preko nje može da ide vodonepropu-sni sloj. Značajno je da se svaka komponenta međusobno poveže sa drugom da bi mogli biti integrisani sistem. Pre postavljanja izolacionog omotača treba da se obezbedi da postojeći sloj ima odličnu atheziju sa zidovima.

AL&

PVCm

agaz


Januar 201358noviteti

Za prozore za pasivne kućeGEALAN IKD PROFIL S 7000 Iq PLUS IKD

Od sada i sa premium „Acrylcolor” površinom za prozore u boji

Proizvođač sistema za prozore i vrata GEALAN je u svoj PREMIUM sistem za energetski efikasne i protivprovalne prozore S 7000 Iq plus uvrstio i svoju PREMIUM površinu za boju acrylcolor, kao i dodatnu opciju punjenja profi-la IKD izolacijskom penom koja omogućava prozorima standard za pasivne kuće.Tako je sada sistem sa središnjim MD dihtovanjem, 83 mm ugradne dubine i 6 vazdušnih izolacijskih komora sa koefi-cijentom prolaska toplote kroz profil Uf = 0,78 W/m2K do-stupan u očaravajućim acrylcolor bojama i najkvalitetni-jom površinom PVC profila koja je otporna na mehanička oštećenja, atmosferske uticaje i vrlo lagana za održavanje.

PrEDnOSTi SiSTEmA S 7000 iQ plus iKD:• sistem sa središnjim (trostrukim) dihtovanjem radi po-

boljšane toplotne i zvučne izolacije• pregrada za srednji dihtung služi i kao dodatna protiv-

provalna zaštita• 83 mm dubine profila, 6 vazdušnih komora od kojih je

središnja punjena sa IKD izolacijskom penom omogu-ćava odličnu toplotnu izolaciju od Uf = 0,78 W/m2K

• široki falc za staklo omogućava ugradnju stakla do 54 mm dubine

• u kombinaciji sa izolacionim staklom Ug =0,6 W/m2K moguće je postići izolacioni standard za pasivne kuće od Uw < 0,8 W/m2K

Sistem profila S 7000 IQ plus IKD u acrylcolor RAL 7015 boji

Prednosti Acrylcolor površine boja:• akrilno staklo neraskidivo spojeno sa telom PVC profila• potpuno glatka površina bez sitnih pora i udubljenja• vrlo lagano za održavanje i čišćenje, te postojano dugi niz

godina• otporno na mehanička oštećenja i vremenske uticaje• visoka refleksija sunčevih zraka = manje zagrevanje pro-

fila i bolja statika• mogućnost izbora između 12 standardnih boja uključu-

jući i belu RAL 9010• postojanost boje na dugi niz godina bez posebnog odr-

žavanja osim čišćenja

Viskoa refleksija sunčevih zraka omogućava manje zagrevanje acrylcolor prozora i time bolju statiku materijala

Proizvodnja (koekstruzija) acrylcolor PVC profila

AL&

PVCm

agaz



AL&

PVCm

agazin

www.aluminijum-pvc.com

Novembar 2012

PREDSTAVLJAMO

-Stategija kompanije S.N.N. d.o.o. u budućnosti,

kao i u prošlosti, ima samo jedan cilj i ideju a to

je suštinsko razumevanje specijalnih potreba i

očekivanja naših sadašnjih i budućih kupaca, kao

i potpuno zadovoljenje svakog pojedinačnog

zahteva, kaže direktor Nenad Milanović i nastavlja, -

zato svi zaposleni u S.N.N.-u pomno prate i zapažaju

tekuće trendove tržišta i prikupljaju informacije

vezane za najrazličitije i najzahtevnije zahteve ku-

paca, kako bi konstantno poboljšavali i obnavljali

paletu proizvoda i usluga. Potrebno je naglasiti da

S.N.N. d.o.o. mnogo ulaže u pronalaženje najefekt-

nijieg vida saradnje i komunikacije sa sadašnjim ali

i budućim komintentima.

70

KUPAC U PRVOM PLANU S.N.N. d.o.o., Aleksandrovac

Osnovna delatnost kompanije S.N.N.d.o.o. je trgovina aluminijumskim i PVC profilima, konstrukcijama i pratećom opremom. Glav-

ni cilj komercijalne ekspanzije je konstantno širenje tržišta i ispunjavanje najraznovrsni-jih želja klijenata na najbrži mogući i najefi-

kasniji način.

ŠIROKA PALETA PROIZVODA

S.N.N. d.o.o. ima široku paletu proizvoda koju brzo i efi-kasno isporučuje kupcima širom zemlje:• Aluminijumski profili Alumil• PVC profili Roplasto• Polikarbonatne ploče• J - bond kompozitni paneli• Krovni i zidni paneli• Spektar proizvoda od inox-a• Sistemi za roletne• Aluminijumski limovi sa različitim vidovima površinske

obrade• Sistemi protiv komaraca• Trgovački profili• Paneli za vrata• Sistemi aluminijumskih ograda• Sigurnosna vrata

PREDSTAVLJAMO

Kupac u prvom planu

AL&

PVCm

agaz


AL&

PVCmagazin


AKTUELNO AKTUELNO

idealni za energetsku konverzijuOsnovni tehnički podaci o fotovoltažnim sistemima

Solarna energija je čista, neiscrpna, prilagodljiva i obnovljiva. Sunčevo

zračenje niko ne kontroliše i neiscrpan je domaći resurs, koji

obezbeđuje nezavisnost, predvidivost i sigurnost u snabdevanju energijom.

Fotovoltažni sistemi koji pretvaraju sunčevu energiju u električnu struju,

smatraju se idealnim sistemima energetske konverzije

nudi veću sigurnost ili zato što za nas ima dodatu vrednost. Ne samo da platite dodatne troškove, bez protesta, nego se nikad ne zapitamo da li i kada se isplate takve investicije. Isto bi tebalo da se odnosi i na fotovoltažne sisteme.

Kako radeSunčeva svetlost je skup elementarnih energetskih čestica koji se zovu fotoni. Fotoni sadrže različite količne energije u zavisnosti od dužine talasa sunčevog spektra. Plava boja ili ultaljubičasti zraci imaju više energije od crvene boje ili infracrvenih talasa. Energija fotona treba da bude veća i da preskoči tzv.energetski opseg ćelije da bi uspela da iz-baci elektron iz njegove kovalentne veze. Da bi se olakšao proces izbijanja elektrona, fotonaponskoj ćeliji dodaju se primese, obično fosfor i bor. Posebnim postupkom, fotona-ponska pločica debljine oko 0,3 mm, obrađuje se tako da se stvara električno polje koje sa jedne strane stvara pozitiv-no naelektrisanje, sloj P šupljine i sa druge negativno nae-lektrisanje, sloj N elektorne debljine oko 0,002 mm. Ako se pločica fotonaponske ćelije poveže na dva kraja električnim provodnikom (zatvori se električno kolo), nastaje električna struja. PV-ćelija funkcioniše na bazi dva ultra-tanka sloja silicijuma koja su smeštena između dva sloja sačinjena od elektroda. Gornji silicijumov sloj je napravljen tako da sadrži preveliki broj elektrona, a donji ima premali broj istih. Sun-čeva svetlost prodire u silicijumske slojeve i aktivira elektro-ne koji su skupljeni na gornjoj katodi. U međuvremenu, privremeni nedostatak elektrona u silicijumovim slojevima stvara jednosmerni elektronski tok, dok se elektroni kreću pre-ma katodi. Čitav sistem je tzv. poluprovodnik. Proizvedena energija se prenosi i skladišti u bateriji odakle se može kori-stiti odmah, kao jednosmerna struja,ili obrnuto, kao naizmenična struja. Rezultat je iskoristiva, besplatna struja.

upoznavanje sa terminologijomFotonaponski efekat se zove direktna konverzija sunče-vog zračenja u električni napon. Često da bi se pojedno-stavilo koristi se skraćenica P/V za reč fotovoltažni (pho-tovoltaic –PV).

Fotovoltažni element (Pv cell):Elektronski uređaj koji proizvodi struju kada prima aktivno zračenje. Zove se takođe i fotovoltažna ćelija.

Fotovoltažni pod (Pv modul)To je skup fotovoltažnih elemenata koji su elektronski po-vezani. On predstavlja osnovni gradivni element za fotovol-tažni generator.

Fotovoltažni panel (Pv panel)Jedan ili više fotovoltažnih modula koji su izrađeni i sastav-ljeni u jedan uređaj, i spremni da se ugrade u fotovoltažni sistem. Ključni deo sistema solarnog kolektora jeste panel.

To je deo kroz koji sunčeva svetlost ulazi u celi sistem i pro-izvodi besplatnu struju. Radi na principu minijaturnog sta-klenika smeštenog na krovu kuće.

Fotovoltažni niz (Pv array)Grupa fotovoltažnih modula ili panela međusobno elek-tronski povezanih, koji su obično postavljeni u zajednički uređaj za podršku.

Fotovoltažni generator (Pv generator)Deo fotovoltažnog sistema koji sadrži solarne ćelije i proi-zvodi jednosmernu struju.

Konvertor (inverter)Elektronski uređaj koji pretvara jednosmernu struju u naiz-meničnu struju

uređaj za punjenjeUređaj koji se koristi za autonomne sisteme za regulisanje punjenja baterije.

kW (kilovat): jedinica snage (1kW = 1.000 Watt, 1 MW (me-gavat) = 1.000 Kw)KWp ( kilovat pik – peak): jedinica snage za fotovoltažu ( isto kao i Kw)kWh (kilovat) jedinica za energiju

Zašto izabrati fotovoltažne sistemeKada se fotovoltažni sistemi izlože sunčevom zračenju, pre-tvaraju 5-19 procenata sunčeve energije u električnu (po-moću savremene tehnologije, ovo je znatno poboljšano ). Koliko je to tačno zavisi od tehnologije koju koristimo. Po-stoje na primer solarne ćelije proizvedene od mono i poli kristalnog silicijuma. Manje ima ćelija od amorfnog siliciju-ma i drugih novih tehnologija, gde se mikronski slojevi sili-cijuma nanose na tanke fleksibilne trake (thin film, kao što je amorfan (a – Si), mikro formata (μ – Si), CIS-CIGS, CdTe na primer). Izbor vrste fotovoltažnih sistema zavisi od funkcije, raspoloživog prostora i finansija potrošača.

Uporedna tabela fotovoltažnih tehnologija

Tip Tanak film ili Thin Film Višekristala Monokristalni

Prinos po jedinici površine

a – Si: 4,5 -6,5 %

μ – Si: 8 – 9 %

CIS – CIGS: 6-12%

CdTe: 6-11 %

11 – 16 % 11 – 19 %

Površina po kWp 9 -25 m2 7 – 9 m2 5,5 – 9 m2

Zašto koristiti sunčevu energiju. Pre svega da bismo zado-voljili barem dve potrebe. Potrebu za energijom i potrebu za zaštitom prirode. Svaki kilovat električne energije koji se dobija od mineralnih goriva, zagađuje atmosferu sa naj-manje kilogram ugljen dioksida. Ugljen dioksid je kao što je poznato, najznačajniji uzročnik “efekta staklene bašte” koji značajno utiče na klimatske promene. Korišćenje čistih izvora energije kao što je sunčeva predstavlja jedini način da se izbegnu klimatske promene koje prete planeti. Pored toga korišćenje sunčeve energije značajno smanjuje ispu-štanje štetnih gasova u atmosferu (kao što su kancerogene mikročestice, azotovi oksidi, jedinjenja sumpora itd). Ovi za-gađivači štetno utiču na zdravlje čoveka i prirodu.

Da li je isplativa sunčeva energijaJeste u onim slučajevima kada postoje podsticaji od drža-ve i jasna politička podrška za sunčevu tehnologiju. Kada na primer, postoji visoka cena za prodaju sunčevih kilovata (kao što je u Grčkoj) potrošač odustaje od ulaganja. Jedna logična dobit za potrošača je proizvodnja i prodaja zelene energije mrežama. Autonomni fotovoltažni sistemi koji se koriste van mreže su bolje rešenje. Elektro industrija je skupa, bučna prilikom svog rada i zagađuje okolinu. Foto-voltažni sistemi su isplativo altarenativno rešenje. Međutim kriterijumi ne bi trebalo da budu samo ekonomski. U sva-kodnevnom životu pravimo izbore koji ne uzimaju u obzir samo troškove. Kada biramo na primer skup krevet, a ne

jeftin koji ne zadovoljava naše ukuse. Očigledno da je krite-rijum estetski, a ne ekonomski. Fotovoltažni sistemi kao i svi drugi proizvodi, pored energetskih usluga, imaju i dodatnu vrednost koja mora da se uzme u obzir kada određujemo cenu.Kada je na primer počela prodaja mobilnih telefona, tele-fonski impuls je koštao 30-40 puta više od istog impulsa fiksnog telefona. On je bio skoro nedostupan za prosečnog potrošača. Ali za skoro manje od jedne decenije, mobilni te-lefoni su osvojili međunarodna tržišta, čak i ona koja se ne smatraju razvijenim. Čak i danas je cena impulsa mobilnog telefona višestruka u odnosu na cenu impulsa fiksnog te-lefona. Ali potrošač ipak prihvata dodatne troškove. Zašto, pre svega zato što mobilni telefoni nude usluge koje nema-ju fiksni telefoni. To je dodatna vrednost mobilnih telefona, koja opravdava visoku cenu i koja je pomogla daljem njego-vom razvoju. Slična situacija je i sa flaširanom vodom. Jedan litar flaširane vode u Grčkoj je 1350 puta skuplja od jednog litra vode iz česme. Ali ipak tržište flaširane vode se poveća-va svake godine. Zašto, ne zato što je flaširana voda kvali-tetnija od one iz česme. U većini slučajeva je kvalitet isti. To je zato što flaširana voda obezbeđuje (pravilno ili pogreš-no podrazumevanu) dodatu vrednost koja čini potrošača spremnim da potroši novac da bi je posedovao. Dodatu vrednost proizvoda traži i procenjuje gotovo uvek potro-šač. Biramo skup krevet ili skup automobil koji gotovo uvek obavljaju isti posao, zato što nam se više sviđa, zato što nam


AL&

PVCm

agaz


AL&

PVCmagazin


AKTUELNO AKTUELNO

Svi fotovoltažni sistemi dele dole navedene karakteristike:• Ne zagađuju okolinu• Rade bez buke• Pouzdanost i dug vek trajanja (preko 30 godina)• Nezavisni od dovoda goriva iz udaljenih oblasti• Mogućnost produženja u zavisnosti od potreba • Minimalno održavanje

Fotovoltažni sistemi su od velike koristi za životnu sredinu i društvo, a ujedno su i perspektivna tehnologija nove ere koja počinje u energetskom sektoru. Novu eru karakteriše sve više malih decentralizovanih primena na slobodnom tr-žištu. Mali fleksibilni sistemi koji mogu da se implementraju u stambene, poslovne zgrade, male elektrane ( kao što su na primer fotovoltažni sistemi, mali sistemi koprodukcije, mikro turbine i gorive ćelije). Oni su spremni da daju zna-čajan doprinos na energetskom tržištu u godinama koje dolaze. Još jedna od prednosti ovih novih tehnologija je nezagađivanje okoline.Solarna energija je čista, neiscrpna, prilagodljiva i obnovlji-va. Sunčevo zračenje niko ne kontroliše i neiscrpan je do-maći resurs, koji obezbeđuje nezavisnost, predvidljivost i si-gurnost u snabdevanju energijom. Fotovoltažni sistemi koji pretvaraju sunčevu energiju u električnu struju, smatraju se idealnim sistemima energetske konverzije. Pre svega zato što koriste već dostupan izvor energije i proizvode elek-tričnu energiju, koja predstavlja najkorisniji oblik energije. Fotovoltažni sistemi obezbeđuju potpunu kontrolu od stra-ne potrošača i direktan pristup podacima o proizvedenoj i iskorišćenoj energiji. Na taj način može pažljivo da se troši energija. Na ovaj način se doprinosi racionalnoj upotrebi i štednji energije. Pošto su proizvodnja i potrošnja solarne energije lokalna, izbegavaju se značajni gubici prilikom pre-nosa i distribucije električne energije. Na taj način se dobija ušteda od 10 odsto u odnosu na konvencionalnu električnu energiju preko mreže. Rade bez potrebe za dodatnim flui-dima posebno vodom i dug im je radni vek, 20-30 godina.

Još jedan bitan aspekat je što, uprkos tome što centralizo-vane elektrane uvek ostaju kao otvorena opcija, smisao ove vrste energije leži u njenoj modularnoj prirodi. Ne samo da proizvođač obnovljive energije može funkcionisati sasvim sam, ne zaviseći od spoljnjih izvora goriva, nego može do-davati ili oduzimati i veći broj jedinica, ako je to neophodno. Sa nizom solarnih panela se uvek može dodavati još panela, u slučaju povećanja energetskih potreba, ili ukloniti panel ako mu je potrebna popravka. Ukoliko postoje male brane na reci i ako bi greška u nekoj elektrani rezultirala nestankom struje na području celog grada. Domaćinstva koja imaju vlastite generatore obnovljive energije bi i dalje imala struju. Solarni fotovoltažni sistemi imaju tih rad, pouzdani su i du-govečni. Postoji mogućnost proširenja u zavisnosti od po-treba, mogućnost skladištenja energije (u mreži ili bateriji) i zahtevaju malo održavanje. Korist za životnu sredinu foto-voltažnih sistema je nesumnjiva. Energija proizvedena od strane fotovoltažnih sistema, a ne fosilnih goriva, podrazumeva smanjenje oslobođenja ugljen dioksida u atmosferu . Kilovat struje proizvedene po-moću fotovoltažnih sistema sprečava svake godine osloba-đanje 1,3 tone ugljen dioksida (CO2). Potrebno je 2 hektara šume ili oko 100 stabala da bi absorbovala ova količina CO2. Za proizvodnju električne energije pomoću nafte, potrebne

su velike količine nafte svake godine. Sa gledišta zagađe-nja okoline smanjenje ispuštanja CO2 od 1.300 kg jednaka je onom koju prosečan automobil potroši kada pređe oko 7.000 kilometara. Štaviše, zamena goriva sa fotovoltažnim sistemima znači manju emisiju drugih opasnih zagađivača (azotnih oksida, sumpornih jedinjenja, itd). Emisija ugljen dioksida je okidač globalnog zagrevanja i ostalih klimatskih promena na zemlji. Zagađivanje okoline i vazduha ima oz-biljne posledice na zdravlje i životnu sredinu. Postepeno po-većanje malih proizvođača struje može efikasno da pokrije kontinuirani rast potrošnje električne energije. To bi inače moglo da se pokrije samo velikim investicijama u elektrane. Proizvodnja električne energije pomoću malih proizvođa-ča takođe može da smanji potrebu za investicijama u nove linije za prenos električne energije. Troškovi za novi dale-kovode su veoma visoki ako uzmemo u obzir tehnološku opremu i pitanja vezana za iscrpljivanje prirodnih resursa i promene korišćenja zemljišta. Nekoliko malih generatora zelene struje su idealni za buduće snabdevanje strujom u slučajevima regiona za spornom bezbednošću. Lokalni proizvođači električne energije su nezavisni od skupih gubitaka električne energije koji su uzrokvani gubitkom napajanja. Sa druge strane, maksimalna proi-zvodnja solarne električne energije podudara se sa dnev-nim vrhuncima potražnje (naročito u letnjim mesecima ). Time ovi sistemi pomažu u normalizaciji najvećeg optere-ćenja. Na taj način se izbegavaju black outi i smanjuju se ukupni troškovi električne energije. Budući da je pokrive-nost tih vrhunskih potrošnja posebno skupa.Tako da svaki black out košta državu 25-40 miliona evra. Studije u područ-jima sa sličnim klimatskim uslovima kao u Grčkoj pokazuju da je svaki megavat fotonaponske struje zameni do 0,8 MW konvencionalne elektrčne struje za vreme leta. Prosečna stopa garantovnog potencijala (capacity credit) fotovoltaž-nih sistema na godišnjem nivou je za oblasti kao što je naša, od 64 do 80 odsto tokom letnjih sati najviše potrošnje.

Fotovoltažni sistemi pokrivaju najveću potrošnju tokom pod-neva

Proizvodnja električne energije pomoću fotovoltažnih sistema prati sezonsku potražnju

Savremen dizajnFotonaponski sistem se može koristiti kao građevnski materijal koji omogućuje inovativni arhitektonski dizajn. Sistemi mogu biti dostupni u različitim bojama, veličina-ma, oblicima i mogu pružiti fleksibilnost i plastičnost u formi. Oni pružaju mogućnost diferencijalne propusnosti svetla zavisno od potrebe projekta.Zamenjuju druge gra-đevinske materijale (npr. crep za krovove, stakla za prozo-re). Pomoću njih mogu da se smanje ukupni trošakovi iz-gradnje (posebno u slučaju staklenih fasada za poslovne zgrade). U slučaju staklenih fasada za poslovne zgrade, trenutno dostupn transparentan fotonaponski sistem sa toplotnim karakteristikama sličnim low-e staklima. Ona smanjuju potrošnju energije za 15-30 odsto u odnos na obična stakla. Fotonaponski sistemi se proizvode u razli-čitim veličinama za svaku primenu koju možete zamisli-ti. Dakle, nema standarda koji karakterišu sve sisteme. Na međunarodnom tržištu cirkuliše hiljade različitih sistema sa velikim izborom različitih veličina i snaga.Fotonaponski sistemi pretvaraju solarne zrake u elekričnu energiju. To se dešava tokom dana a šta se dešava noću? Ne brinite. Bilo koji sistem da izaberete u sklopu njega će biti i sistem za skladištenje energije. U slučaju me-đusobno povezanih sistema, sistem za skladištenje je u sklopu elektrodistribucije, a autonomni sistem je pove-zan sa baterijom. Proizvodnja električne energije iz sun-ca može se lako predvideti. Ono što je važno, je koliko će fotovoltažni sistem proizvesti kilovat-sati godišnje. Uop-šteno, fotonaponski sistem u Grčkoj proizvodi godišnje u proseku od 1.150 do 1.500 kilovat sati po instaliranom kilovatu (kWh/godina/kWp). Očigledno je da u južnom i najsunčanijem delu zemlje fotonaponski solarni sistem proizvodi više struje nego na severu.

integrisana proizvodnjaDa li mogu da se ne koriste usluge elektrodistribucije ukoliko koristim fotonaponski sistem?Da, ali to nije potrebno, niti praktično u većini slučaje-va. Da vidimo zašto.Postoje dva načina kako se koristi fotonaponski si-stem. U saradnji sa mrežom elektrodistribucije i ne-zavisno od nje.1.Sistem za proizvodnju električne energije sa fotona-ponskim sistemom može se koristiti u kombinaciji sa elektrodistribucijskom mrežom (međusobno poveza-ni sistemi). U tom slučaju se prodaje solarna električ-na energija po jednoj ceni koja je zakonski određena i kupuje struju od elektrodistribucije da bi zadovoljili svoje potrebe. Tako da postoji dvostruko merenje za ulaznu i izlaznu energiju.2.Fotovoltažni sistem može biti samostalan sistem koji pokriva sve energetske potrebe zgrade ili profesi-onalne potrebe. Za neprekidno snabdevanje potroša-ča, sistem treba da ima jedinice zaskladištenje (baterije) i upravljanje energijom.U nekim slučajevima fotovoltažni sistemi se koriste za napajanje rezervi (tj.sistema za neprekidno napajanje - UPS). U tom slučaju sistemi su međusobno poveza-ni sa elektrodistribucijom, što znači da ima i baterije (plus svu potrebnu elektroniku) da preuzme zadovo-ljavanje potreba u slučaju prekida


AL&

PVCm

agaz


AL&

PVCmagazin

Januar 2013 Januar 201374nauka u praksi nauka u praksi

75

Inženjering procesa

Čovek je uvek nastojao da rad učini lakšim i efikasnijim. To je činio na razne načine. Jedan od najefikasnijih i u poslednje vreme posebno aktuelnih načina jeste usresređe-nost na procese. Pominjanje i tretiranje procesa iz proizvodne i poslovne sfere vezuje se za kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka. Tada su se, analizom proizvod-

nih procesa, tražile mogućnosti za veću produktivnost a kasnije i za niže troškove. Ti ciljevi su počeli da se postavljaju i za poslovne procese, one koji podržavaju proizvod-

ne u direktnom i indirektnom smislu. Međutim, o procesima kao elementima dobre organizovanosti, a posebno o potrebi da se određeni procesi urede i osigura izvođenje određenih delova tih procesa na isti način, razmišljalo se i radilo mnogo ranije. Ovde

se, pre svega misli na veliki broj zakonodavaca i državotvoraca srednjeg veka pa i znatno ranije

Dr Dragan Škobalj Čovek je uvek nastojao da rad učini lakšim i efikasnijim. To je činio na razne načine. Jedan od najefikasnijih i u posled-nje vreme posebno aktuelnih načina jeste usresređenost na procese. Pominjanje i tretiranje procesa iz proizvodne i poslovne sfere vezuje se za kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka. Tada su se, analizom proizvodnih pro-cesa, tražile mogućnosti za veću produktivnost a kasnije i za niže troškove. Ti ciljevi su počeli da se postavljaju i za poslovne procese, one koji podržavaju proizvodne u di-rektnom i indirektnom smislu. Međutim, o procesima kao elementima dobre organizovanosti, a posebno o potrebi da se određeni procesi urede i osigura izvođenje određe-nih delova tih procesa na isti način, razmišljalo se i radilo mnogo ranije. Ovde se, pre svega misli na veliki broj zako-nodavaca i državotvoraca srednjeg veka pa i znatno ranije

Sve promene i ostvarenja, osim prirodnih, su rezultat odvi-janja određenih procesa u kojima učestvuje na ovaj ili onaj način, čovek. Procesi su setva i žetva, izrada i montaža, na-bavka i prodaja, istraživanje i učenje, pregled i lečenje, vo-žnja i transport, ubiranje sredstava i raspodela sredstava, izgradnja i rušenje, upravljanje preduzećem i upravljanje ustanovom, upravljanje opštinom i upravljanje gradom, vođenje državne ekonomije ali i vođenje državne politike. Procesi su, dakle, svugde, a od njihovog načina izvođenja zavisi mnogo. Praktično zavisi sve ono što priroda dozvo-ljava čoveku da sam ili uz pomoć sredstava za rad uradi. Principi, pravila, metode i tehnike inženjering procesa su dovoljno univerzalni da se njihovom adekvatnom prime-nom može poboljšavati, učiniti efikasnijim i uspešnijim bilo koji proces.

Procesi nisu u proizvodnoj i uslužnoj sferi. Oni su i u živo-tu uopšte. Ako je po Frojdu, detinjstvo otac čoveka, treba se zapitati kakvi su procesi koji prate detinjstvo? Posma-trajmo samo procese učenja i vaspitanja. Oni mogu biti spontani i smišljeno organizovani. Prvi se odnose na kuću, roditelje, ulicu, kraj, predeo ili prirodno okruženje u celini. Drugi procesi su oni koji se odvijaju u obdaništu, školi i oni koje čini televizija. Može li se tu kod tih procesa doći do poboljšanja? Isti principi i pravila koji se koriste za pobolj-šanje proizvodnih i uslužnih procesa, onih koji se odvijaju u poslovnim sistemima, preduzećima i ustanovama, važe i za ove procese koji imaju nesumnjivo, veći značaj za stanje u porodici, opštini, državi i društvu u celini. Mogućnosti za poboljšanje inženjering i reinženjering tih procesa su veli-ke. Posebnu pažnju zaslužuju procesi iz domena politike i vlasti. Od njih zavisi hoće li biti mira ili rata, ekonomskog i društvenog napretka ili nazadovanja.

Ako se analizira zakonodavstvo jedne države i sve zakon-ske odredbe podele u dve grupe, prvu koju čine ona reše-nja koje se donose da spreče moguće devijacije u društvu a koje se ranije nisu događale, a drugu one koje se uvode jer je zapažena pojava raznih devijacija u društvu, očigled-no je da dominiraju one druge. Znači većinu čine korek-

tivne, a manjinu preventivne promene, odnosno izmene u zakonodavstvu. Koliko je to neracionalno nije potrebno posebno obrazlagati. Da li se to može poboljšati? Narav-no da može, upravo uz primenu principa, pravila i metoda inženjering procesa. Preventivni aspekt se značajno može poboljšati ako se simuliraju, zamisle mogući pravci i načini odvijanja određenih procesa i tako otkriju i preduprede svi nedostaci, odnosno kritični delovi procesa.

Koliko je ovo važno za jednu državu govori poznata misao Atinskog zakonodavca Solona: „Država je kao i čovek, ide na dve noge. Prva noga je obavezna nagraditi svako dobro delo, a druga je obavezna kazniti svako nedelo. Ako zbog pomanjkanja zakona država zataji u jednom, hramaće, a ako u oba, ne može opstati.“

Slično se može zapaziti ako se analiziraju mere i uredbe jedne državne vlade. Koliko mera i uredbi se donosi na osnovu simulacije mogućih ponašanja čime se obezbeđu-je da se preduprede neželjene pojave, a koliko zato što su se neželjene pojave već desile. Naravno, ovih drugih ima mnogo više. Posebno pitanje je kakvog su kvaliteta predu-zete mere. Najčešće one kažnjavaju većinu koja i ne pravi problem da bi se sprečila manjina koja je taj problem već napravila, po principu „otkriješ nekoliko pijanih za vola-nom a da se to ne bi ponovilo zabraniš saobraćaj“. Sve ovo može se izbeći, bar u značajnoj meri ako ne potpuno, pre-ispitivanjem, poboljšavanjem, pa i reinženjeringom proce-sa i to primenom univerzalnih pravila i metoda iz domena inženjeringa procesa.

Kakve je efekte moguće ostvariti? Oni su mnogo veći nego što se može i zamisliti. Često ih nije moguće kvantitativ-no izraziti u potpunosti ali su više nego očigledni. Ako se poboljšanjem malog proizvodnog procesa u preduzeću sa 140 zaposlenih može uštedeti 12 dvosobnih stanova za godinu dana, prosečno vreme za izdavanje dozvole za gradnju sa 90 smanjiti na 6 dana, promenu guma i točenje goriva na bolidu formule 1 obaviti za 7 sekundi, onda su mogući efekti poboljšanja globalnih procesa direktni i in-direktni, ogromni.

„Inženjering procesa nastaje kao rezultat spoznaje i uve-renja da se može dati određeni doprinos teoriji, a još više praksi u ovoj oblasti ljudskog angažovanja. Stručnjaci na-stoje da rad učine lakšim i efikasnijim, da čoveka osloba-đaju od monotonog i nekreativnog, a da mu istovremeno stvore što bolje uslove i prostor za kreativan rad.

Reč proces (process) u engleskom jeziku ima veliki broj značenja. Pored značenja „način, postupak, postupanje i tok“, u kom smislu je ovde koristimo, reč proces može da znači i prirodni tok, sled događaja, napredak, razvoj, prola-ženje vremena, pozvati pred sud, podvrgnuti nekom teh-ničkom postupku, preraditi, hodati u povorci. Vujaklija reč proces objašnjava kao: „Ono što se u sistemu dešava da bi se pretvorilo u željeni izlaz jeste u stvari proces.“

AL&

PVCm

agaz


AL&

PVCmagazin

Januar 2013 Januar 201378nauka u praksi nauka u praksi

79

Najvažnije pokušaje u tom smislu učinili su Devenport i Šort 1990. godine. Tada su oni objavili svoju metodo-logiju BPR-a u 5 koraka. Drugi značajan pokušaj uči-nio je tim sastavljen od istraživača Oxford Associates, Standard Research Institute i Texas Instrument, koji je definisao širi metodološki okvir BPR-a, formulisan u 6 koraka i više aktivnosti. Međutim i dalje je nedostajao jedan konzistentan pristup inženjeringa procesa koji bi na pravi način i u potpunosti otklonio važeće nedostat-ke i razloge neuspeha velikog broja projekata BPR-a. In-ženjering procesa se razvija dalje. Želje za poslovnom izvrsnošću istakle su u prvi plan upravljanje procesima kao najefikasniji i najmoderniji vid upravljanja. Organi-zaciona struktura sve više dobija procesnu orijentaciju, a odgovornost za rad i upravljanje sve više se ostvaruje preko odgovornosti za procese.Paralelno se pojavljuje sve veći broj međunarodnih standar-da čiji se zahtevi posebno odnose na one odrednice i per-formanse rada i poslovanja od kojih najviše zavise kvalitet predmeta rada, životna sredina, sigurnost na radu itd. Te zahteve je moguće najlakše, najracionalnije i najefikasnije ispuniti uređenjem procesa. Tako je procesni pristup i inže-njering procesa još više dobio na značaju. Istovremeno su se sve više razvijale metode, tehnike i softveri za modelira-nje procesa, hijerarhijske dekompozicije i specijalizacije, a sve u funkciji snimanja stanja analize i poboljšanja odnosno redizajna procesa. Činjeni su manje ili više uspešni poku-šaji standardizacije grafičke eksplikacije procesa. Softveri koji podržavaju te metode i tehnike nastajali su paralelno sa njima. (BPwin, MERIDIO,...). Najnovji sistemi i softveri za upravljanje preduzećem, SAP, BaaN i drugi imaju procesnu osnovu softverskih rešenja. U poslednje vreme nastaju si-stemi namenski projektovani za upravljanje procesima.

Procesi su elementi strukture poslovnog sistema pre sve-ga preduzeća i ustanova a ne samo njih; sve više dobijaju na značaju. Za razliku od poslova i radnih zadataka koji se sve manje pominju, procesi su bili, ostaju a i biće sve više u upotrebi u sferi sveukupnog ljudskog rada i angažova-nja. Oni su entitet preko koga se najbolje uspostavlja nov poslovni sistem, preispituje, poboljšava i razvija postojeći poslovni sistem i upravlja delovima poslovnog sistema i sistemom kao celinom. Kvalitetni proizvodi i usluge, viso-ka produktivnost, niski troškovi, veliki profit, efikasan rad i poslovanje i poslovna izvrsnost, ne mogu se ni zamisliti bez adekvatnog oslanjanja na procese.

Procesi nisu, nov pojam, nešto što se skoro pojavilo i pred-stavlja zamenu za poslove, radne zadatke, aktivnosti, ope-racije i tako dalje. Oni postoje odavno, koristili su se na razne načine, manje ili više eksplicitno. Reč „proces“ prvi je pomenuo Čarls Babidž, industrijski filozof u Engleskoj 1835. On je predvideo određivanje vremena za procese u industriji, kao i druge „moderne“ tehnike u upravljanju. Za to što je Čarls Babidž predvideo 1835. godine najviše se zalagao Frederik Tejlor, „otac“ naučnog upravljanja. Tejlor je koristio studiju vremena u procesima čeličane Midvejl u Americi, 1881. godine.Počeci upotrebe procesa vezuju se za industriju za proi-zvodne procese. To je logično jer je to bilo vreme slabih proizvodnih snaga, vreme kada je trebalo napraviti što više dobara. Zato je vreme bilo u prvom planu jer je borba za što veću produktivnost bila najčešća. O troškovima se razmišljalo, na indirektan način, ako je produktivnost veća tada će troškovi rada biti manji. O kvalitetu i jakoj konku-renciji se nije vodilo mnogo računa. Kasnije, početkom dvadesetog veka, razvijaju se i primenjuju brojne metode

za racionalizaciju procesa koje se najčešće nazivaju Studija rada (Work Study). U istom periodu pojavili su se alati koji omogućavaju pra-ćenje dinamike organizacije u vidu „Gantograma“ Henrija Ganta (1861-1919) i „Karte toka procesa“ Frenka Gilberta (1868-1924). Entitet preko koga je dinamika organizacije najbolje praćena bili su procesi. Dalji napredak u izučava-nju dinamike organizacije omogućava „Generalna sistem-ska teorija“, korišćenjem principa sistemskog pristupa. Posmatranje strukture sistema kao podsistema povezanih ulazima i izlazima i dalje dekomponovanje na procese omogućilo je izučavanje funkcionisanja organizacije. Wi-

ener-ovi principi kibernetike u kom-binaciji sa informatikom omogućili su razvoj nauke o upravljanju orga-nizacijama, koja se zasniva na praće-nju izlaza i dejstvu na ulaz i strukturu preko povratne sprege. Izlaz, ulaz i struktura sastavljena od podsistema su osnovni sistemski i procesni poj-movi. Kao alat koji je pored ostalog pogo-dan za istraživanje mreže procesa nastala je Du Pont-ova CPM metoda mrežnog planiranja, kojom je mo-guće analizirati vremensko trajanje i kritični put izvršenja procesa. Sa daljim razvojem metoda i tehnika i tretiranjem sve većeg broja i vrsta procesa u industriji, nastaje pozna-ti koncept, pristup, naučna oblast i struka pod nazivom „Industrijsko in-ženjerstvo“ (Industrial Engineering). Društvo Američkih inženjera usvaja i

standardizuje simbole za grafičko prikazivanje procesa u prostoru i vremenu. Tada se tretiranje procesa složilo do te mere da se sve češće javlja struka „Process Engineer“, odnosno „Inženjer procesa“. Inženjering procesa kao stru-ka dobija na eksplicitnosti polovinom 20 veka sa pojavom BPR-a (Business Process Reingeneering). Svet je uvideo da su mnogo veće neracionalnosti u sferi poslovnih procesa. Proizvodni su već u dobroj meri uređeni, a rezervne se kri-ju u procesima „oko“ proizvodnje, u društvenim delatno-stima. Pojavljuje se veliki broj radova i projekata na temu rein-ženjeringa poslovnih procesa. Dolazi do naučno struč-nog osporavanja i propagiranja reinženjeringa. Veliki broj projekata BPR-a, oko 70% bilo je neuspešno. Brojni autori navode više razloga, a većina izdvaja dva najvaž-nija razloga za to. Prva je loša identifikacija i klasifikaci-ja procesa, i drugi loš prikaz i analiza postojećeg stanja procesa. To je i bio razlog za brojne pokušaje definisanja adekvatnog procesnog pristupa koji bi eliminisao važ-ne nedostatke BPR-a.

AL&

PVCm

agaz



Procesi su entitet preko koga se najbolje sagledava struk-tura poslovnog sistema, definišu nadležnosti i odgovorno-sti u poslovnom sistemu, određuje podela rada, uređuje poslovni sistem, upravlja poslovnim sistemom (organiza-cionim celinama, kvalitetom, troškovima, procesima, re-sursima) definišu modeli poslovnog sistema i njegovih podsistema, ostvaruje kreativna komponenta proizvod-nih sistema, otkrivaju mesta i uzroci lošeg rada, niske pro-duktivnosti, sporog rada i prekoračenja rokova, uvećanih troškova, lošeg kvaliteta, nedovoljne efikasnosti poslova-nja, primenjuju zahtevi i svetskih standarda (ISO 9000, ISO 14000, HACCP,...).Njihovo najznačajnije svojstvo je lako dekomponovanje (usitnjavanje) ali i lako okrupnjavanje. Procesi se identifi-kuju anatomskim pristupom poslovnim sistemima polaze-ći od predmeta rada, grupisanog, klasifikovanog, specifici-ranog baš za potrebe lakog identifikovanja procesa.Struktura poslovnog sistema može se ogledati i pomoću kataloga proizvoda i/ili usluga koje posmatrani poslovni sistem proizvodi i/ili pruža, organizacione strukture, ljud-skih resursa koje zapošljava, raspoložive opreme i drugih entiteta ali je to mnogo bolje i lakše učiniti pomoću proce-sa. Isto važi i za ostale navedene upotrebe procesa. Šta se sve kod organizacionih sistema zasniva na procesima vidi se iz slike 1.

Postoji više definicija procesa

Davenport (1990)Poslovni sistem je specifičan niz poslovnih ak-tivnosti u vremenu i prostoru koji ima svoj po-četak i kraj i precizno definisane ulaze i izlaze.

Harrington (1991)Poslovni proces je svaka aktivnost ili grupa aktivnosti koje uzimaju ulaz, povećavaju mu vrednost i time proizvode izlaz za unutrašnjeg ili spoljašnjeg korisnika.

Hammer i champy (1993)Poslovni proces je kolekcija aktivnosti koja ima više ulaza i stvara više izlaza koji imaju neku vrednost za korisnika.

crowston (1998)Poslovni proces je niz aktivnosti koje izvodi organizacioni akter da bi proizveo i utrošio re-surse.

radović milić (2000)„Proces je niz odnosno tok aktivnosti kojima se direktno ili indirektno stvara proizvod ili pruža usluga.“

Szibnk ramos (2001)„Poslovni proces je proces društvene interakci-je između aktera, odnosno privremeno sređen skup događaja koje određuju i izvode akteri.“

iSO (2001)„Proces je skup međusobno povezanih ili me-đusobno delujućih aktivnosti koji pretvara ulazne u izlazne elemente.“

U poslednje vreme se ništa značajno u orga-nizacionim sistemima ne radi bez procesa kao osnove. Oni su polazište i baza za projektova-nje organizacionih sistema, povećanje pro-duktivnosti i bolje korišćenje resursa, primena zahteva svetskih standarda, projektovanje in-formacionih sistema i upravljanje.


www.aluminijum-pvc.comnauka u praksi

Direktiva 89/106/EEC i harmonizovani standardi u građevinarstvu (CPD)

Dr Dragan Škobalj, Slaven Živković, dipl. inž.

iZvODU radu je dat prikaz direktive za konstrukcijske građevinske materijale CPD/89/106/EEC. Direktiva je doneta u cilju obez-beđenja slobodnog protoka proizvoda koji su u skladu sa ni-voom zaštite određenom od strane država članica Evropske zajednice.Osnovni princip novog pristupa je ograničenje harmonizaci-je zakonodavstva samo na bitne zahteve za koje postoji javni interes, na način koji ne ugrožava bezbednost lica, domaćih životinja i imovine, uz ispunjenje i drugih neophodnih zahteva koji se primenjuju na konstrukcijske građevinske materijale i građevinske radove. Objašnjen je način donošenja i primena harmonizovanih standarda i tehničkih dopuštenja. Ukazano je na specifične zakonske obaveze proizvođača, kada je to zahtevano, u pogledu pribavljanja ili izdavanja sertifikata o usaglašenosti kvaliteta proizvoda, deklaracije o usaglašenosti kvaliteta i način označavanja sa CE znakom.

Directive 89/106/Eec And Harmonized Standards in civil Engineering

A review is given of Constructive Products Directive CPD 89/106 EEC. This Directive id brought in the aim to provide free circulation of products that comform to the safety level determined by European Cmmunity mem-ber states. The basic principle of the new approach is limitation in harmonization of the legislation only for essential requirements for which public interest exists, ina a way that does not jeopardize the safaty of persons, domestic animals and property, besides the general in-terest. Essential requirements that are reviewed are im-plemented in structural civic engineering materials and construction. The means of adoption ad implementation of harmoni-zed standards are explained. Specific legislative obliga-tions of manufacturers are pointed out, when required, with the view of acquiring or issuing certificates for con-formity of product quality, declaration on the confor-mity of quality and means of CE marking.

Direktive novog pristupa donete su u cilju obezbeđenja slobod-nog protoka proizvoda, koji su u skladu sa nivoom zaštite odre-đenim od strane članica Evropske unije. Osnovni princip novog pristupa je ograničenje harmonizacije zakonodavstva na bitne

zahteve za koje postoji javni interes

AL&

PVCm

agaz



uvODDržave evropske zajednice su, uvođenjem zajedničkog unutrašnjeg tržišta, iz sistema obaveznog proveravanja kvaliteta ili sertifikacije proizvoda pre puštanja u promet na tržište, prešle na nov sistem. Po ovom sistemu proizvođač može sam ili u saradnji sa nezavisnim institucijama da spro-vede odgovarajuće postupke utvrđivanja usaglašenosti. Ovi postupci su različiti za svaku pojedinačnu vrstu proizvo-da i određeni su odgovarajućim direktivama.Direktive novog pristupa donete su u cilju obezbeđenja slobodnog protoka proizvoda, koji su u skladu sa nivoom zaštite određenim od strane članica Evropske Unije. Osnov-ni princip novog pristupa je ograničenje harmonizacije za-konodavstva na bitne zahteve za koje postoji javni interes.Postupci za utvrđivanje usaglašenosti proizvoda sa bitnim zahtevima, prema direktivama novog pristupa, opisani su modulima globalnog pristupa. Izuzetak je direktiva za gra-đevinske konstrukcijske proizvode 89/106/EEC kod koje se ne primenjuju moduli globalnog pristupa.

DirEKTivA 89/106EEcDirektiva saveta 89/106/EEC o usaglašavanju zakona, pro-pisa i odredbi upravnih akata država članica Evropske Unije doneta je 21. decembra 1988. godine sa ciljem da sve člani-ce obezbede uslove da se projektovanje i izvođenje radova u visokogradnji i niskogradnji na njihovoj teritoriji izvodi na način koji ne ugrožava bezbednost lica, domaćih životinja i imovine, uz ispunjenje i drugih zahteva od opšteg interesa, a da se pri tom ne snize postojeći opravdani nivoi zaštite u državama članicama.U smislu ove direktive “građevinski materijal” znači bilo koji materijal koji je proizveden da služi kao materijal prilikom građevinskih radova u visokogradnji i niskogradnji. Države članice Evropske Unije dužne su da omoguće nesmetan plasman ovih građevinskih materijala na svom tržištu samo ako su pogodni za određenu upotrebu i zadovoljavaju bit-ne zahteve iz poglavlja I člana 3 ove direktive.

biTni ZAHTEviBitni zahtevi primenljivi na građevinske radove a koji mogu uticati na tehničke karakteristike nekog materijala navedeni su u smislu ciljeva u Aneksu I (CPD) direktive i po pravilu se odnose na predvidive uslove kao što su:• Mehanička otpornost i stabilnost• Zaštita u slučaju požara• Higijena, zdravlje i životna sredina• Bezbednost korišćenja• Zaštita od buke• Ekonomično korišćenje energije i čuvanje toplote

Drugim rečima to znači da se projektovanje i izvođenje ra-dova mora sprovesti na takav način:• da zbog opterećenja prilikom izgradnje ne dođe do:• pada cele ili dela izgrađene konstrukcije• značajnije deformacije u nedozvoljenom stepenu

• oštećenja drugih delova pri izvođenju radova ili uvođenju instalacija ili opreme kao posledica značajnije deformaci-je konstrukcije pod dejstvom opterećenja

• oštećenja čija je posledica nesrazmerna u odnosu na uzrok

• da u slučaju požara:• konstrukcija koja prenosi opterećenje mora izdržati odre-

đen vremenski period• izbijanje i širenje požara i dima treba da bude lokalno

ograničeno• lica koja borave na tom lokalitetu treba da mogu da na-

puste taj lokalitet ili da budu spasena na drugi način• da se ne ugrozi higijena ili zdravlje stanovnika ili su-

seda, a posebno da ne dovede do:• otpuštanja otrovnih gasova• prisustva opasnih čestica ili gasova u vazduhu• emitovanja opasnog zračenja• zagađivanja ili trovanja vode i zemljišta• lošeg uklanjanja otpadne vode, dima, čvrstog ili tečnog

otpada, pojave vlage u delovima konstrukcije ili na povr-šinama konstrukcije

• da ne podrazumeva neprihvatljive rizike od nesrećnih slučajeva pri radu kao što su: klizanje, padanje, opekotine, smrt od strujnog udara, povrede od eksplozije

• da se buka, koju čine stanovnici ili ljudi koji se nalaze u blizini, zadrži na nivou koji neće ugroziti njihovo zdravlje, odmor i rad

• da se postavljanje odgovarajućih grejnih, rashladnih i ventilacionih instalacija mora izvesti tako da potrošnja energije bude mala, pri čemu treba voditi računa o kli-matskim uslovima koji vladaju na toj lokaciji

Direktiva CPD (za građevinske proizvode) se od ostalih di-rektiva razlikuje u nekoliko aspekata:• Njen cilj je harmonizovanje načina deklarisanja osobina

proizvoda, neharmonizovanje nacionalnih građevinskih propisa

• Važni sigurnosni zahtevi se primenjuju na proizvode kada se oni nalaze u sklopu završene zgrade, ne na proizvode kao takve. Istovremeno, to pretpostavlja da se proizvodi koriste na način koji je propisao proizvođač, a to je odgo-vornost građevinara

• Proizvodi mogu biti označeni CE znakom kada se pokaže da su u saglasnosti sa odgovarajućim tehničkim specifi-kacijama u obliku harmonizovanih evropskih standar-da (hEN) ili sa Evropskim odredbama za tehnički prijem (ETA). Nije potrebna usaglašenost sa Direktivom kao ta-kvom, nego sa standardima i odobrenjima specifkovanim u okviru njih

• CE označavanje dobija zeleno svetlo u svim zemljama EU.• CE oznaka znači da proizvod može da se isporučuje u sve

zemlje EZ. Stavljajući CE oznaku na proizvod proizvođač objavljuje da je u saglasnosti sa svim zahtevima određe-ne direktive i da poseduje propisane osobine. Ako se na proizvode primenjuje više od jedne direktive – poput vra-

AL&

PVCm

agaz



ta na električni pogon koja moraju zadovoljavati zahteve EMC direktive, direktive o mašinama i direktive o električ-noj sigurnosti – CE znak sa tih proizvoda mora označavati usaglašenost sa zahtevima svih primenjenih direktiva.

Zbog mogućih razlika uslovljenih geografskim ili klimat-skim položajem ili načinom života, član 3 direktive, stav 2 dopušta uvođenje klase dokumenata u vezi sa svakim ne-ophodnim zahtevom kako bi se obezbedili različiti nivoi za-štite na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Ti ne-ophodni zahtevi se konkretizuju u formi priloga uz direktivu i njima se uspostavljaju veze između neophodnih zahteva iz stava 1 i zadataka za izradu smernica za Evropsko tehničko odobrenje ili poznavanje drugih tehničkih specifikacija u smislu člana 4 i 5 direktive.Harmonizovani standardi i tehnička odobrenja se u smislu ove direktive pominju kao “tehničke specifikacije”.

HArmOniZOvAni STAnDArDi i TEHničKA ODObrEnjAHarmonizovani standardiPrema direktivi 89/106/EEC harmonizovani standard je: standard, odnosno tehnička specifikacija, usvojen od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) ili Evropskog komiteta za elektrotehničku standardizaciju (CENELEK) kao priznatih nadležnih tela i razvijen na zahtev odnosno po mandatu Evropske komsije, objavljen u Službenom listu evropske unije, koji je objavljen kao nacionalni standard (bez ikakvih izmena) od strane Nacionalnih organizacija ze-malja članica Evropske Unije.Države članice Evropske Unije smatraće da su građevinski materijali pogodni za nameravano korišćenje, pod uslo-

vom da su građevinski radovi pravilno projektovani i izvedeni, ako materijali nose oznaku CE.CE znak nije znak ni porekla niti znak kvaliteta. On ukazuje da su materijali u saglasnosti ili sa domaćim standardima koji su harmonizovani/usaglašeni sa EN ili sa evropskim tehničkim odobrenjem, pripravljenim po proceduri iz Poglavlja III ili u skladu sa domaćim tehničkim speci-fikacijama gde ne postoji harmonizovana tehnička specifikacija. Podaci o ovoj na-cionalnoj specifikaciji su pripremljeni po proceduri iz člana 5 stava 2 ove direktive.Harmonizovani standardi se razlikuju u odnosu na EN standarde, pre svega u ste-penu obaveze koje imaju zemlje članice EU u odnosu na njihovo objavljivanje i povlačenje svih neusaglašenih standarda.

Tehničko odobrenjeTehničko odobrenje je povoljna ocena pogodnosti nekog materijala za namera-

vano korišćenje na osnovu dokaza da ispunjava neophod-ne zahteve u odnosu na planirane građevinske radove u kojima će se materijal koristiti.

Evropsko tehničko odobrenje se može izdati za:• Materijal za koji ne postoji harmonizovan/usaglašen stan-

dard, EN standard, ni priznati domaći standard, odnosno kada Komisija nakon sprovedenih konsultacija sa Komi-sijom iz člana 19 CPD direktive smatra da standard ne bi mogao da se izradi u kratkom vremenskom periodu ili bar ne u bliskoj budućnosti, ili

• Kada se materijal značajno razlikuje od usaglešenih ili pri-znatih domaćih standarda.

• Evropsko tehničko odobrenje zasniva se na ispitivanjima, proveri i oceni na osnovu priloga pomenutih u članu 3 stava 3 CPD direktive i smernica pomenutih u članu 11 koje se odnose na dati materijal. Evropsko tehničko odo-brenje za neki materijal daje se u nekoj zemlji članici EU po proceduri utvrđenoj u Aneksu II na zahtev proizvođa-ča ili njegovog zastupnika nastanjenog u EU.

• Evropsko tehničko odobrenje izdaje se na osnovu smer-nica za određeni materijal ili grupu materijala. Smernice utvrđuju organizacije zadužene za izdavanje tehničkih odobrenja koje odredi zemlja članica EU, na osnovu za-dataka dobijenih od evropske Komsije iz člana 19 CPD direktive.

Smernice za tehničko odobrenje sadrže:• spisak relevantnih priloga iz člana 3 stav 3 direktive• posebne zahteve za materijal koji su u skladu sa neop-

hodnim zahtevima iz člana 3 • stav 1 CPD direktive


AL&

PVCm

agaz



• procedure ispitivanja• metode procene i ocene rezultata ispitivanja• postupke inspekcije i ocene usaglašenosti koje moraju

biti u skladu sa članovima 12,13 i 15 CPD direktive• period važenja evropskog tehničkog odobrenja

Smernice za tehničko odobrenje, po obavljenim konsultaci-jama sa Komitetom iz člana 19 CPD direktive, država članica objavljuje u svom službenom listu na svom ili engleskom jeziku, obično sa rokom važenja od 5 godina. Ovaj rok može biti produžen.

PrilOZi (DOKumEnTi ZA TumAčEnjE)Prilozi ili dokumenti za tumačenje koji se odnose na CPD direktivu nastaju na osnovu konsultacija sa Komitetom za građevinarstvo iz člana 19 direktive. Komisija daje uput-stva tehničkim komitetima u čijem radu učestvuju pred-stavnici država članica, za izradu priloga iz člana 3 stav 3 CPD direktive.

Prilozi:• su dati u određenom obliku sa usaglašenom terminolo-

gijom i navođenjem klasa ili nivoa za svaki zahtev gde je to u sagalsnosti sa najnovijim naučnim i tehničkim saznanjima

• sadrže metode za korelaciju tih klasa ili nivoa sa tehnič-kim specifikacijama navedenim u članu 4 CPD direktive,

npr. metode za izračunavanje i dokazivanje, uputstva za projektovanje, itd.

• služe kao referenca za utvrđivanje harmonizovanih standarda i smernica za tehnička odobrenja i priznava-nje domaćih tehničkih specifikacija u skladu sa članom 4 stav 3 CPD direktive

• Prilozi (dokumenti za tumačenje) se objavljuju u seriji “G” službenog lista EU.

SErTiFiKAT (iSPrAvA) O uSAGlAŠEnOSTiProizvođač ili njegov zastupnik nastanjen na teritoriji EU odgovoran je za sertifikat (ispravu) kojim se potvrđuje da su materijali usaglašeni sa zahtevima za tehničku specifikaci-ju u smislu člana 4 CPD direktive. Usaglašenost se utvrđuje ispitivanjem ili pružanjem drugih dokaza na osnovu tehnič-kih specifikacija – metoda za kontrolu usaglašenosti, u skla-du sa Aneksom III CPD direktive.Sertifikat o usaglašenosti je pouzdana tvrdnja da:• proizvođač ima uveden sistem kvaliteta i fabričku proi-

zvodnu kontrolu u cilju osiguranja • usklađenosti proizvodnje sa odgovarajućim tehničkim

specifikacijama, ili јe pored sistema kontrole proizvodnje u fabrici i telo ovlašćeno za sertifikaciju, uključeno

• u ocenu i nadzor nad kontrolom proizvodnje i kvaliteta samog materijala

Ovlašćeno telo može biti akreditovana laboratorija, kon-trolno telo ili sertifikaciono telo.

AL&

PVCm

agaz



Izbor procedura u smislu napred iznetog za dati materi-jal ili grupu sličnih materijala bliže određuje Komisija u zavisnosti od:• značaja i uticaja materijala na neophodne zahteve, a

posebno onih koji se tiču zdravlja i bezbednosti,• prirode materijala,• mogućnost promene karakteristika materijala u ek-

sploataciji i uticaja tih promena na njegovu upotrebnu vrednost i podložnost materijala oštećenjima u toku proizvodnje.

Ove procedure su date za svaku grupu građevinskih kon-strukcijskih proizvoda pod nazivom AOC System, odno-sno kao jedan od sistema (1, 1+, 2, 2+, 3 i 4) za utvrđiva-nje usaglašenosti kvaliteta konstrukcijskih građevinskih proizvoda sa harmonizovanim usaglašenim tehničkim specifikacijama.U skladu sa Aneksom III CPD direktive proizvođač ili nje-gov zastupnik nastanjen na teritoriji EU sastavlja dekla-raciju o usaglašenosti izdatih od FPC ili to čini na osnovu sertifikata o usaglašenosti koji se odnosi na sistem kon-trole proizvodnje i nadzora ili na sam materijal, a koji je izdat od strane ovlašćenog lica. Proizvođač ili njegov zastupnik nastanjen na teritoriji EU ima pravo da stavi oznaku CE na materijal, ambalažu ili na prateću dokumentaciju, samo u slučaju ako ima serti-fikat ispravu o usaglašenosti, iako je za tu grupu proizvo-da sertifikat/izjava o usaglašenosti predviđena.Sertifikati, koji su sastavni deo postupaka u globalnom pristupu ne smeju se izdavati za proizvode za koje takav sertifikat nije predviđen. Međutim, na zahtev proizvođa-ča, na dobrovoljnoj osnovi, mogu, izdati potvrdu ili sve-dočanstvo o usaglašenosti (Attestation of conformity) koji može proizvođaču biti od koristi. Takav dokument nije, zakonskim propisima, obavezan dokument koji mora posedovati proizvođač.

OSTAlE STAvKE u vEZi DirEKTivE 89/106/EEc i HArmOniZOvAniH STAnDArDADo danas je objavljeno oko 245 harmonizovanih stan-darda u skladu sa direktivom 89/106/EEC za građevinske materijale i taj broj se stalno povećava. Oko 75 % objav-ljenih harmonizovanih standarda je iz grupe “aktivnih” protivpožarnih sistema.Harmonizovani standardi u oblasti direktiva “novog pri-stupa” zadržavaju status dobrovoljne primene.U slučaju da se za njih ne odluči prilikom plasmana na tr-žište EU mora na neki drugi način dokazati usaglašenost svojih proizvoda sa bitnim zahtevima, na primer na osno-vu tehničkih specifikacija. Pri tome ne treba zaboraviti da je obaveza zemlje članice EU, da u slučaju kada ustano-vi da materijal deklarisan kao materijal u saglasnosti sa odredbama člana 2 i 3, da preduzme odgovarajuće mere da se taj materijal povuče sa tržišta, zabrani njegovo pla-siranje i ograniči slobodno kretanje.

Takođe, kupac može na osnovu komercijalnih ili poslov-nih odnosa postavljati i dodatne zahteve koji nisu sa-držani u harmonizovanim standardima. Ovi zahtevi su predmet odgovora prodavca i kupca.Oznaka CE je zakonom propisana samo za proizvođače za koje se takvo označavanje traži. Samo ova oznaka, a ne i druge oznake je pod tržišnim nadzorom CE.

Odgovornost proizvođačaCE znak je odgovornost strane koja prodaje proizvod, što je obično proizvođač. Uz to, deklaracija o usaglaše-nosti mora uvek biti dostupna na uvid radi provere i sla-nja kupcima i vlastima. Ona mora sadržati detalje:• osobinama proizvoda• nameni proizvoda• nazivu i adresi proizvođača• nazivu proizvoda• identifikaciji izveštaja o testiranju ili sertifikata na ko-

jima se deklaracija bazira• akreditovanom telu čije su usluge korišćene

ZAKljučAKProizvođače, naučne i stručne organizacije kao i držav-ne organe očekuje veoma naporan i zahtevan posao usvajanja direktiva novog i globalnog pristupa, imple-mentacije harmonizovanih standarda, mernih metoda i postupaka.To između ostalog, podrazumeva izdvajanje značajnih sredstava za nabavku ispitne opreme, obuku i školova-nje kadrova, formiranje ovlašćenih sertifikacionih i kon-trolnih tela i laboratorija kao i uspostavljanje komplet-ne infrastrukture sistema kvaliteta na nivou Srbije, pre pristupanja EU.Proizvođači građevinskih materijala će morati da uskla-de karakteristike kvaliteta svojih proizvoda sa harmo-nizovanim standardima, a građevinska operativa svoje radove sa bitnim zahtevima iz direktive CPD 89/106EEC.Na osnovu zahteva u eksploataciji (u pogledu mehanič-ke stabilnosti, tehničkih zahteva, aukustičnih zahteva i očekivane trajnosti, proizvođači će morati pored de-klaracije o usaglašenosti da daju i opis o primeni svojih proizvoda na određenim mestima u objektima visoko-gradnje i niskogradnje (osim izjave o usaglašenosti).Prihvatanje novih harmonizovanih standarda za gra-đevinske materijale i građevinsku industriju uopšte, je preduslov da domaći proizvođači podignu stepen orga-nizovanosti proizvodnje i kvalitet svojih usluga proizvo-da na nivo koji se zahteva u EC.Na taj način se ostvaruju i neophodni preduslovi za veća strana ulaganja kod nas i plasman naših proizvoda na okolna tržišta.

AL&

PVCm

agaz


AL&

PVCmagazin


Building Envelopes for Tomorrow – Smart, Green, Modular Developing and using new materials, designs and shapes

Richard Rogers’ Lloyd’s of London project (1986) can be seen as the beginning of this cycle. For this project Mike Davies de-veloped, in Rogers’ architectural practice, a “polyvalent wall” which aimed to combine all facade functions in a single, mul-ti-layered element, while at the same time generating the en-ergy required for its own operation. Because the technology for this was not yet available, the facade construction compa-ny Gartner was called upon to develop it, and came up with a solution – in line with the high-tech architecture movement of that time – involving positioning all technical components on the outside in such a way as to make the supply and ex-haust air ducts and the transparent and opaque areas of the building clearly visible. One of the remits in this project was to incorporate new functions such as energy generation, nat-ural and mechanical ventilation, and control of natural and artificial lighting, into the facade, and this spilled over and be-came a substantial focus in the subsequent development of facades. Following a number of initial efforts involving venti-lation shafts integrated into the opaque building envelope, a generation of double-skin glass facades was born that can be divided into four categories, as described below. All of these solutions are based on the idea of creating an additional buff-er that not only incorporates a transparent, climate-respon-sive cavity but also acts as a wind barrier and a solar shading element, and assists natural ventilation.The first type – because it has the simplest structure – is the box-window facade, which consists of individual windows sealed with a second glass plane on the outside. The second type, covering the entire building, is the “second-skin facade”, in which a second glass plane extends over the full height of

the building. In contrast, the third type – the corridor facade – can be used to divide up the individual storeys of the build-ing, because it consists of separate glass facades for each floor. Fourthly, shaft-box facades were developed to provide better control over the facade functions; these consist of a combina-tion of double windows and vertical glass shafts, which assist ventilation via the stack effect (4/5).The integration of the functions of the building envelope with those of the building services then continued with the dawn of the “integrated facade”, in which the active building services (ventilation and lighting) components that were traditionally part of the building itself were integrated into the facade in such a way as to reap the benefits of large-scale industrial production while hindering the completion of the building (e.g. integration of building services) as little as possible. If decentralised HVAC components are used, this can have the additional benefit of reducing the size of shafts required in the building. Helmut Jahn’s 2003 Post Tower in Bonn is probably the first example of this technology. Here the climate engineering company Transsolar enhanced the building services func-tions of the facade by integrating HVAC devices into the front side of the floor slab. The “t-motion” concept study, in-volving the integration into the facade cavity not just of the functions described above, but also of the artificial lighting components, can be seen as the next step on this path. The “smart box” from Cepezed (Delft) and the “E² facade” use similar concepts. Gatermann + Schossig’s 2006 Capricorn Development in Düsseldorf makes successful use of a uni-tised concept of this kind.

IntroductionThrough the research and teaching forums IFM (Delft) and IFDC (Detmold), the Facade Research Group of Delft Univer-sity of Technology and OWL University of Applied Sciences is tackling the issue of the building envelope of tomorrow, undertaking research and development work in areas such as new materials and production methods, integrative design, industry-funded technical development, and top-ics related to energy performance. This work is structured around a so-called “Facade Roadmap” designed to facilitate an awareness of historical development, current issues, and possible future scenarios for facades, and thus serve as a tool to influence future developments in this area.

Facade RoadmapTo obtain an understanding of how facades have devel-oped up until now, the Facade Research Group of Detmold School of Architecture and Interior Design (OWL University of Applied Sciences) and Delft University of Technology has developed a “Roadmap” for facades. The Roadmap is struc-tured according to the various periods of development of the building envelope, from the solid wall to the unitised free-form aluminium facade, and according to design (solid vs. skeletal). This structure reflects the view that the main categories of facade construction are monolithic and skele-tal (1). The time scale of the Roadmap is logarithmic with its origin at the present, on the one hand because one always focuses on the present and therefore understands that bet-ter than any other point in time, and on the other hand be-cause the historical development of technical innovation in this area has proceeded exponentially (2). The result is an outline map where each stage of development can be seen as part of a technical evolution driven by a succession of functional demands and resulting in a range of technical outcomes. As an example of how the Roadmap works, we can consider how the 1973 oil crisis played a role in guiding the course of development from double-skin facades through to the integrated facades that we have today. Unlike today, where the trend is towards an open, transparent building enve-

Professor Dr.-Ing. ulrich KnaackTu Delft

lope, at the time of the oil crisis the focus was on minimising energy consumption because at that time glass – whether single panes or insulating glass units – was not yet able to provide sufficient insulation. This resulted in a generation of rather “closed” buildings with small windows. As a reac-tion to this, at the end of the 20th century, people started to want “open” buildings to reflect the open and democratic society in which they lived (3), and this manifested itself in the use of large glazed areas. However, the energy perfor-mance of these large glazed areas was an issue, and so a generation of facades developed that, in addition to acting as an outer shell and providing a seal against the outdoor environment, also needed to contribute to tempering the indoor climate in the building (4).

Fig. 1 The Facade Roadmap

Fig. 2 Lloyd’s of London ( Richard Rogers, 1986)

Fig. 3 Corridor facade at Stadttor, Düssel-dorf (Petzinka, Pink and Partner, 1998)

Fig. 4 Shaft-box facade, ARAG Tower, Düsseldorf (Foster and Partner in collabora-tion with RKW, 2000)

AL&

PVCm

agaz


AL&

PVCmagazin


Interestingly, it is the architects who are the driving force be-hind the current stage of development of the building enve-lope. It is they who – with the support of climate engineer-ing companies – take the risk of initiating the development of innovative new systems. For this they must, of course, be working on sufficiently large projects. In any case compo-nent and facade manufacturers only start to be involved in the second phase. Analysis of this situation has shown that the processes initiated by architects consistently yield made-to-measure solutions whereas, because of the wide range of applications they need to suit, solutions developed by com-panies are more standardised, and less modifiable. A differ-entiation is made here between the possibility of integrating non-system components into the facade, and the degree of series production of the system solution (4/6).As examples of its contribution to the development of the building envelope, the Facade Research Group should be given the opportunity to present two projects from its area of research: firstly the NEXT integrated facade, a collaboration between industry partners and Delft University of Technology, based on an analysis of the limitations of system-based integrated facades. This facade with an aluminium loadbearing system and system-integrated media supply is open for the inte-gration of further building services components, and is thus an “open system”. The second project is the CO2mfort facade designed by the facade planners Imagine Envelope (The Hague), for instal-lation in the new subsidiary in Nijverdal (NL). CO2mfort is a corridor facade which, in addition to the usual functions, is

fully openable to prevent the building from overheating in summer, but at the same time offers maximum transparency.

The focuses today: materials, energy, adaptivityTo make full use of the Roadmap as a tool, it is also nec-essary to consider what the issues might be in the future. If we look at the current trends, we will see that, in addi-tion to the all-pervading theme of energy conservation, the spotlight is now also increasingly on the quantity of resources used in manufacturing new products. This makes sense when we see how building envelopes are becoming ever more effective at insulating: we need to move on from just saving energy; we also need to con-sider the energy used in manufacture. In any case, ener-gy is a major theme. As a direct consequence of this, the correct choice of ma-terials, based on their performance and recyclability, is an important consideration. Future development work must focus not just on combining components in such a way as to ensure maximum homogeneity and/or making them easy to sort into their original pure components at a later date, but also on new processing techniques (both mechanical and digital), including additive manu-facturing. So materials are another major issue. Finally, it should be borne in mind that not just the con-struction but also the performance of the building enve-lope is an important aspect of design and development work. This means the control of light, ventilation, and possibly energy generation – in other words the ability

of the building envelope to adapt, like a third shell for the building users (after skin and clothing). Hence ad-aptability is a third key aspect.

Needless to say, these three themes will have an influ-ence on the design and construction of building fa-cades. Architects will start to use and interpret them in new ways in order to develop new designs based on the technical and functional potential available. De-signers will be driven by these issues to broaden the performance range of their designs, and companies will need to develop not just new systems but also en-tire new product groups, and even complete integrat-ed solutions.

Facade Research GroupThe Facade Research Group of Delft University of Tech-nology (Netherlands) and Detmold School of Architec-ture and Interior Design (OWL University of Applied Sciences) is concerned with the themes described above. In addition to fundamental research into, for example, product strategy, refurbishment strategy de-velopment and material technology research, it is also involved in industry-funded research aimed at devel-oping and implementing new technologies.

Further projects and themes: www.bk.tudelft.nl/en/about-faculty/departments/ building-technology/organisation/chairs-ae-t/ design-of-construction/facade-research-group/

Fig. 5 Post Tower, Bonn (Helmut Jahn in collaboration with Transsolar, 2003)

Fig. 6 Post Tower, Bonn. Details: inte-gration of building services components into the facade

Fig. 7 The t-motion prototype facade

Fig. 8 Capricorn, Düsseldorf (Gater-mann + Schossig, 2006)

Fig. 9 Capricorn, Düsseldorf. Details of the unitised building services modules

Fig. 10 The NEXT facade – an open integrated facade system

Fig. 11 Fully openable CO2mfort facade, Nijverdal

Bibliography

Meijs, M; Knaack, U Prinzipien der Konstruktion – Bauteile und Verbindungen (Design Principles – Components and Connections) Berlin 2009

http://www.spiegel.de/netzwelt/tech/0,1518,443717,00.html – 26.12.2010 – 13.30

Gauzin-Müller, D Eine Architektur der Harmonie und Poesie (An Archi-tecture of Harmony and Poetry); in Behnisch & Partner – Bauten und Projekte 1952-1992 (Behnisch & Partner – Structures and Projects 1952-1992) Stuttgart, 1992

Knaack, U; Klein, T; Bilow, M; Auer, T. Prinzipien der Konstruktion – Fassaden (Design Principles – Facades) Berlin 2007

Compagno, A: Intelligente Glasfassaden (Intelligent Glass Facades) Basel 1995

Knaack, U; Klein, T, Bilow, M. imagine 01 – facades Rotterdam 2008

BT Research Portfolio 2010 – “Computation & Perfor-mance” and “Green Building Innovation” programmes, Delft University of Technology, 2010

indeks oglašivač advertisers index

Br./No. Naziv firme/Company name Adresa/Adress Telefon/Phone Internet/Internet

1. Alumil Yu inDuSTrY Industrijska zona bb22330 Nova Pazova

022/321-302; 022/321-244 [email protected]

2. AlPrO – vlASEnicANjegoševa bb, 75440 Vlasenica Republika Srpska

+387 56 733-750; 710-571; 710-570; 733-196

www.alpro-vl.com [email protected]

3. AluPlAST bGD Batajnički put 2311080 Zemun 011/3070-328

[email protected]

4. AlPrOF HunGArY KFT MagyarorsagBagoly u.11, 2120 Dunakeszi

+36 27 542 600+36 27 542 601

[email protected]

5. AlurOll Karađorđeva 36, 34227 Batočina

034/ 506-023 506-013

www.aluroll.rs [email protected]

6. AnĐElKOvić Al Babin Lug 5e, 11351 Vinča 011/8066-795 [email protected]

7. bEOGrADSKi SAjAm Bulevar vojvode Mišića 14, 11000 Beograd, Srbija

+381 (0)11 2655-310, 2655-301, 2655-899, 2655-248+381 (0)11 2655-219

www.sajam.co.rs

8. biOPAnEl S.A. 55, Thoma Palaiologou Str., 136 73, Acharnes - Attiki, Hellas

0030 210 2468460 (ext. 211)0030 210 2443726

[email protected]@biopanel.gr

www.biopanel.gr,www.biopanel.eu

9. brAbOLjubomira Živkovića Španca 2411427 Beograd - Vranić

011/8340-352;2331-965

[email protected]

10. DEcEunincK Kružni put bbLeštane- 11309 Beograd

011/ 344-32-17;011/244-23-43; 062/ 44-32-44

www.inoutic.com www.deceuninck.com

11. DOrAl Višnjička 130, 11060 Beograd

011/2971-084; 2971-085

[email protected]@doral.gr

12. DucO Vojvođanska 15 lokal 211070 Novi Beograd

011/217-62-82011/216-98-61

[email protected]

13. ElumATEc d.o.o beograd Trgovačka 16a, 11030 Beograd

011/ 239-48-31; 239-48-32

www.elumatec.rs www.elumatec.com [email protected]

14. ElviAl Batajnički put 23, Krug El,Objekat Avala, 11080 Zemun 011/100-111

www.elvial.gr [email protected]

[email protected]

15. ETEm ScG Cara Dušana bb, Industrijska zona, 22330 Nova Pazova

022/ 32-80-19; 022/32-80-20 [email protected]

16. FEAl bEOGrAD Zemunska 17411272 Dobanovci

011/3109-159;011/3109-169

[email protected]

17. FirAT

Plastik, Kauçuk San ve TIC ATürkoba Koyü PK 12 34907 BüyükcekmeceIstanbul / Turkey

+90212 866-41-41; 866-42-42; 85-90-400 www.firat.com

18. GEAlAn Majora Zorana Radosavljevića 374, 11273 Batajnica 011/ 375-29-03; www.gealan.de

[email protected]

19. GrAD-EXPOrT Borska 45 E, 11000 Beograd 011/3581-932 www.grad-export.rs

20. HOPPE Via del Giovo 16O-39010 S.Martino i.P.

Najdan Vučković+381653349 281

[email protected]

21. inFO mArKET 9. Maja 1, 24430 Ada 024/ 853-443; www.infomarket.co.rs [email protected]

22. KlAES Servis i podrška: Nikola Vesnić 063/ 447-966 www.klaes.de

[email protected]

indeks oglašivač advertisers index

23. lOž D.O.O. ŠimAnOvci Krnješevačka bb, 22310 Šimanovci

022/480-175; 022/480-176

www.kovinoplastika.si www.roto.de

[email protected]

24. mAKEDOniKi-PAniDiS S.A11th Old National RoadThessaloniki-Kilkis PO Box 141 Ionia, Thessaloniki , Greece

+30 2310 780-352;784-519; 783-764

[email protected]

25.Nesseufer 1426789 LeerGermany

Saša Ivanović+381 60 325 3351 [email protected]

27. PAvKOvić PAnEli D.O.O Trn, Ugrovačka 4a, 88 220 Široki Brijeg, BiH

00387 39 705 60200387 39 705 618

[email protected]

28. rOllPlAST Srb Ugrinovački put 11811000 Beograd

011/3757-617069/593-5072 [email protected]

29.rOPlASTO SYSTEmTEcHniK GmbH&co.KG

Refrather Weg 42-44D51469 Bergisch GladbachGERMANY

+49 2202 10020+49 2202 1002-195

[email protected]

30. iFT rOSEnHEim GmbHTheodor - Giete Str 7-983026 RosenheimGERMANY

+49(8031) 261-150+49(8031) 261 -28.150

[email protected]

31. SAlAmAnDEr Draže Pavlovića 31, 11000 Beograd

011/2766-170; 2765-526; 2752-687

www.nevokal.net [email protected]

32. SiGEniA - Aubi KG Predstavnik za Srbiju i Crnu Goru: Arpad Varga

021/6916-945; 063/ 513-504

www.sigenia-aubi.com [email protected]

33. Snn 29 Novembar 66/1337230 Aleksandrovac

036/876-556036/421-555 [email protected]

34. STAFEr S.p.A Via Malpighi 948018 Faenza (RA) Italy

+39.0546.624811+39.0546.623141

[email protected]

35. STEKOm Prvog Maja 7, Smoljinac 012/ 224-207

www.stekom.netwww.stekom.co.rs [email protected]

36. STS GrOuP Slovenski Put bb 35000 Jagodina

035/200-700035/200-714 [email protected]

37. STublinA 34307 Stojnik - Aranđelovac 034/6707-160; 034/ 6707-308

www.stublina.com [email protected]

38. TEHni Novosadski put bb, 11080 Zemun

011/7488-224011/7488-223

www.tehni.grwww.tehni.rs

e-mail:[email protected]

39. TEHnO Al mArinKOvićPoslovni Kompleks RitUl. Slovenski put bb35000 Jagodina

035/24-18-68035/24-43-86

[email protected]

40. TOTAl PrOFil Petrovački put bb12000 Požarevac

012/71-00-080012/71-00-090

[email protected]

41. TrEmcO illbrucK GmbH

Daniel Srbinovski,tel: +381 63 70 98 664Dusan Mojic, tel: +43 664 85 85 621

www.tremco-illbruck.comdaniel.srbinovski@[email protected]

42. vAlmEX Durmitorska 6-8, 11000 Beograd

011/3660-481011/3660-476011/3660-477063/103-41-81

www.valmex.rswww.aluminijum-valmex.com

43. vuGOmAl Nikšićki put - Komani bb, 81000 Podgorica

069/ 055-198; 058-140078/101-110

[email protected]

44. 011inFO.cOm D.O.O Savska 31, 11000 Beograd 011/3615-700 [email protected]


Koliko godina poslovanja, toliko Božićnog popusta: 20%od 20. 12. 12. do 20. 01. 13.

AL&

PVCm

agaz


Januar 2013106

VESTI

Stvoren za pasivne kuće

Institut IFT iz Rozenhajma je nedavno testirao termoizolacione vrednosti jednog od najboljih “konvencionalnih” prozorskih sistema “ROPLASTO| 7001 MD 80”

PVC sistemom 7001 MD 80 Roplasto je obezbedio svojim partnerima da bez dodatnih napora prošire svoj asortiman vrhunskim profilima za prozore pa-sivnih kuća.

Kompanija za eksturziju PVC profila Roplasto sa se-dištem u Bergisch Gladbahu, kod Kelna, testirala je u ovom renomiranom institutu svoj najnoviji osmoko-morni PVC sistem profila za centralnim dihtungom i dubinom profila od 80mm. Izveštaji stručnjaka iz IFT Rozenhajm su potvrdili činjenicu ovaj profil trenut-no ima najbolju termoizolacionu vrednost na tržištu. Iz izveštaja o testiranju br. 12-000544-Pro1 od insti-tuta ift Rosenheim atestirane karakteristike su: Uf = 0.89 W/m2K

Ovako dobre vrednosti toplotne izolacije Uf=0.89 W/m2K Roplastov 7001 MD 80 sistem postiže pomoću trostruke izolacije (Ug=o.6W/m2K) i topolotno po-boljšanih distancera (toplih ivica). Potrebno je nagla-siti da početna vrednost za toplotnu izolaciju pasiv-nih kuća iznosi Uw=0.80 W/m2K. Prednost ovog profila je pored velike uštede energije i viša temperatura na površini profila što automatski dovodi do poboljšanja sobne temperature, a na taj način se poboljšava i osećaj udobnosti krajnjeg kori-snika. Razilika između opreme za “pasivni“ prozorski sistem i osnovni je u tome što se za pasivni koristi čelično ojačanje za termo prekid i termički poboljšan dih-tung za ivice.

Koristi sve distancereZahvaljujući određenoj metodi ispitivanja, upotreba zaptivača za ivice je pravno propisana i ne zavisi od prodavca. Mogu se koristiti svi sistemi distancera (spacer ) za izolaciona stakla

koji su klasifikovani prema EN ISO 10077-1 kao poboljšana tehnologija toplote. Oni obezbe-đuju arhitektama i dizajnerima maksimalnu slobodu. Staklene jedinice mogu se koristiti do

ukupne debljine od 50 mm.

Documents

AL&PVC - Broj 69