Althusser i Zizek.pdf

8/10/2019 Althusser i Zizek.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/althusser-i-zizekpdf 1/32

NAPOMENA AUTORA

Autor, Stefan Erdoglija, trenutno zadržava sva prava nad ovim tekstom, jer rad nije ni

dovršen, a kamo li objavljen. Tekst će biti gotov do Aprila !"#, ako ne i $natnoranije. Obzirom da su istraživanje i pisanje u toku, molim vas najlepše da ne citirate

tekst , do %nadam se jako skorog& objavljivanja konačne verzije. Tekst će biti

ispravljan i svaka nova verzija će be$ posebne najave biti postavljena na istu adresu

na Scribd - u. Ako vam ve nešto iz - nedovršenog - teksta stvarno jako i neodložno

treba, kontaktirajte me na mail, pa emo se dogovoriti kako mogu da vam izadjem u

susret ! "ada tekst bude dovršen, bie javno dostupan na istoj adresi na Scribd-u, pa

pri navodjenju izvora, na nju i treba referirati! "onačna verzija e biti postavljena u

#cop$left% formi ovde, te e svi imati prava da je do&nload-uju, neograničeno koriste,

navode, menjaju, kritikuju, citiraju, prepričavaju %...& , pri čemu je jedino referenca na

ovaj moj rad, naravno, obavezna, ako se u svom radu oslanjate na ovaj moj!

'ako mi je drago ako delite moje interese i pro(itate ovaj tekst. 'olim vas da se ne

smejete količini leksički( grešaka, koji) je i ova *beta ver$ija+ i dalje pna, jer je

pitanj nedovršen, ne$vani(an i nedovoljno proveren tekst.

-io bi) vam jako bio $a)valan na svim, pogotov kriti(kim komentarima, posebno

ve$i sadrine teksta.

/ 0te1an Erdoglija, -eograd, 0rbija, !". ste1an2risep.net

/ At)ors)ip re3orded on 03ribd, )ttp455666.s3ribd.3om5do35""77!89785Alt)sser:i:;i$ek , on

!#.!".!"# b< 0te1an Erdoglija. All rig)ts reserved 1or no6. =inal version, 6)en pblis)ed, 6ill be

made as i1 nder >OP?@E=T li3en3e : onl< re1erring to m< 6ork 6)en sing m< tet 6ill be 3omplsor<, o1

3orse.

1

mailto:[email protected]

http://www.scribd.com/doc/118807987/Althusser-i-Zizek

http://www.scribd.com/doc/118807987/Althusser-i-Zizek

mailto:[email protected]



Stefan Erdoglija

Althusser i osnove Žižekove teorije ideologije

- Transformacija teorije ideologije od Althusserovog teksta o državnim

ideološkim aparatima do prvih Žižekovih knjiga na engleskom jeziku

-

AP0TRABT4 U radu su izloženi neki osnovni stavovi rane teorije ideologije Slavoja Žižeka, iz faze Sublimnog

objekta idelogije i neposredno nakon toga, ukazivanjem na njihovu vezu sa Žižekovom kritičkom analizom

Althusserovih shvatanja. Izložene su, dakle, ukratko, Žižekove osnovne teze o ideologiji, a po kojima Žižek postaje

svetski poznat, iz njegovih prvih itnih pulika!ija na engleskom jeziku, dakle" izloženo je ono #to je Žižek tvrdio u

tekstovima iz prve polovine devedesetih godina, na čiju analizu je ovaj rad ograničen. $ome prethodi ekstenzivno

razmatranje temelja Žižekove teorije ideologije u Altiserovoj teoriji ideologije. Althusser je imao vi#e faza svog života

i rada, ali u ovom radu sam razmatrao samo tekst Ideologija i državni ideološki aparati, kao uedljivo najuti!ajniji

Althusserov tekst na temu ideologije. Žižekova teorija ideologije je u ovaj tekst ulazila postepenom kritikom

Altiserove. %ivo ideologije koji je Žižek &prvi' otrkrio, ne negiraju(i zasluge prethodnika u kriti!i ideologije ) od

*rosvetiteljstva, preko +ara do Althussera ) se su#tinski , pre!izno rečeno sastoji" 1' u samoj -stvarnosti, samom

ustrojstvu dru#tva / time #to je dru#tvena stvarnost konstruisana oko -ira!ionalne, ideolo#ke fantazije. 0' U

zanemarivanju, potiskivanju činjeni!e, neznanju, da sujekti delaju u skladu sa pomenutom vrstom fantazije.

*rihvataju(i Althusserovu kritiku shvatanja onog fundamentalno ideolo#kog ideologije kao puke -lažne svesti, puke

pogre#ne pretstave stvarnosti, a velikom delom i kroz kritiku Althussera, Žižek postavlja jedno istinski originalno inovo stanovi#tve u teoriji ideologije, kao i ljudske sujektivnosti, uop#te. U radu je Žižekova teorija ideologije

izložena kroz kritiču ekstenzivnu analizu Althusserove teorije ideologije i elementarnu ekspozi!iju a!anove teorije

sujektivnosti &gde god je eksplika!ija a!anovih termina ila apsolutno nužna za inteligiilnost', a u !ilju kako

lak#eg konačnog izlaganja Žižekove teorije ideologije, tako i njenog konačnog poredjenja sa Althusserovom teorijom

ideologije, te odredjivanju značaja ove dve teorije ideologije, kako je to prikazano na kraju teksta. 2e teorije nalazim

jako itnim za razumevanje ljudskog dru#tva, a pogotovu ističem značaj rada Slavoja Žižeka, čija je teoretiza!ija

ideologije, po mom sudu, izuzetno itna, originalna i inspirativna. Uz to, reč je o delu živog mislio!a sklonog i

auto)kriti!i, anti)dogmatičnog teoretičara koji je izuzetno svetski poznat i popularan. %a kraju je istaknuto da se uz

teorijsku produktivnost ovde razmotrenih Žižekovih stavova može očekivati i ono #to mnogi najvi#e i priželjkuju"

stvaranje neke vrste nove levi!e koja i teoriju ideologije preuzela u praksu stvarnog i masovnog osloodjenja

političkom ak!ijom.

B@'UCNE RECD4 ideologija, sujektivnost, strukturalizam, ideolo#ka fantazija, ideolo#ki feti#.

0



Uvod4

Cilj rada je ekspozicija Althusserove teorije ideologije i ekspozicija Žižekove teorije ideologije,

poredjenje ove dve i ukazivanje na njihov savremeni značaj. 3kspozi!ija Žižekove teorije ideologije

vr#i se uz veliko kritičko oslanjanje na Althusserovu teoriju ideologije iz koje je i nastala. %apominjem da je Althusser imao vi#e faza svog života i rada, ali u ovom radu sam razmatrao samo

tekst Ideologija i državni ideološki aparati, kao uedljivo najuti!ajniji Althusserov tekst na temu

ideologije.

U radu su izloženi neki osnovni stavovi rane teorije ideologije Slavoja Žižeka, iz faze Sublimnog

objekta idelogije i neposredno nakon toga, ukazivanjem na njihovu vezu sa Žižekovom kritičkom

analizom Althusserovih shvatanja. Izložene su, dakle, ukratko, Žižekove osnovne teze o ideologiji, a po

kojima Žižek postaje svetski poznat, iz njegovih prvih itnih pulika!ija na engleskom jeziku, dakle"

izloženo je ono #to je Žižek tvrdio u tekstovima iz prve polovine devedesetih godina, na čiju analizu je

ovaj rad ograničen. U radu je Žižekova teorija ideologije izložena kroz kritiču ekstenzivnu analizu

Althusserove teorije ideologije i elementarnu ekspozi!iju a!anove teorije sujektivnosti &gde god je

eksplika!ija a!anovih termina ila apsolutno nužna za inteligiilnost', a u !ilju kako lak#eg konačnog

izlaganja Žižekove teorije ideologije, tako i njenog konačnog poredjenja sa Althusserovom teorijom

ideologije, te odredjivanju značaja ove dve teorije ideologije, kako je to prikazano na kraju teksta.

snovni ciljevi rada su, dakle" 1' kritička analiza Žižekove teorije ideologije 0' 4ritička analiza

Althusserove teorije ideologije, 5' kritičko poredjenje ove dve teorije i pokazivanje medjuzavisnosti i6' 4ritička pro!ena savremenog značaja ove dve teorije.

!etod rada je egzegeza Žižekovog teksta" "he Sublime bject o# ideolog$, te njegovog priloga u

zorniku !apping Ideolog$, i egzegeza Althusserovog teksta Ideolog$ and Ideological State

Apparatuses%

&aspored u radu je takav da se posle uvoda u strukturalističko razmatranje sujektivnosti prelazi na

Althusserovo razmatranje ideolo#ke sujektivnosti, #to iva pra(eno kratkom analizom nekih od

a!anovih ideja koje su ve( kod njega prisutne, da i se kroz kritiku Althussera koja je sprovela #kolaslovenačkih a!anova!a, čiji je Žižek samo najpoznatiji član, do#lo do konačnog izlaganja Žižekove

teorije ideologije. U zaključku se daje kratka uporeda analiza teorija ideologije sa osvrtom na ove dve i

ukazuje na trajni teorijski značaj Althusserove teorije ideologije i jako veliki savremeni značaj

Žižekove teorije ideologije za radikalnu misao i politiku eman!ipa!ije.

5



Opšti teorijski okvir4

Altiserova teorija ideologije i so3ijalna ontologija strktrali$ma

Althusser pripada strukturalističoj i marksističkoj tradi!iji. 4ljučna ideja za strukturalističku so!ijalnuontologiju je razmatranje dru#tvene proizvodnje individua u subjekte" $umačiti ono #to je nekada

mi#ljeno kroz filozofsko shvatanje -sujektivnosti kao efekat pro!esa sujektiva!ije, konstruk!ije

identiteta, &olje rečeno kao lažnu svest tog pro!esa' jedno je od op#tih mesta postmoderne. Ideja

sujektivnosti je da je čovekov odnos ka svetu zasnovan na fundamentalnijem samo)odno#enju

čovekovog ega. 7e( u svom opro#taju od Sartre)a, 8ou!auldt, na primer, ideju 9oveka &kao

novovekovnog samosvesnog sei)transparentnog sloodnog i kreativnog sujekta' progla#ava

prevezidjenom" -..mi smo pronašli nešto drugo,drugu strast, strast za pojam, za ono što bi smo mogli

nazvati sistemom1 . evi)Strauss misli sujekta &čoveka sa njegovim mislima, ose(anjima,

egzisten!ijalnim projektima i sličnim.' kao prazno mesto, kao tačku kroz koju se prelamaju razne

ojektivno postoja(e strukture, dakle kao epifenomen. 4od ideje sloodnog odgovornog sujekta sa

njegovim -ra!ionalnim normama vidi se -naturaliza!ija simolnog poretka u služi vladaju(e klase

&:arthes'0, odnosno neprepoznavanje i naturaliza!ija dru#tvenih struktura, progla#avanje za od oga ili

prirode datih, vrednosti koje su, u nekom momentu, nastale &npr. u vreme uspona uržoazije', te daju

podr#ku za ideolo#ku reproduk!iju sistema. 2vim stavom :arthes uoličava strukturalističko i

post;strukturalističko shvatanje ideologije, i tvrdi stavove slične i nekim drugim so!ijal)filozofskim

prav!ima kao #to je frankfurtska #kola. Sama ideja modernog sujekta kao kozistentnog sujekta

&ra!ionalnog ega' koji iz see tvori see i svoj svet vidjena je &a ovo je zapravo op#te mesto !ele

post;strukturalističke i Adornove kritike' kao najdulja dogma +oderne" kritika dotične artikulisana je

na mno#tvo načina. <ajedničko mesto strukturalističke kritike, na koje se dovezuje Althusser, je videti

momenat subjektivacije ) nesvesnog, ne)sloodnog, esmislenog i nesvodljivog posredovanja neličnim

strukturama u nastanku individualne sujektivnosti ) iza svakog navodno sloodnog, smislenog,

svesnog i ra!ionalnog akta -sujekta i njegovih produkata. $o #to se -zaista pri sujektiva!iji de#ava je simolno)so!ijalno nadodredjena identifika!ija sujekta kroz koju on nesvesno i nesloodno zauzima

odredjenu -dru#tveno)simolnu pozi!iju, preuzima odredjeni dru#tveni položaj, -simolni mandat

1 +. 8ou!auldt po :. +ajer, Strukturalizam, :eograd 1=>?, ?.

0 @. :arthes, po S. Žižek i drugi, !apping ideolog$, 7erso, ondon / %e Bork 1==6, 11.

6



sve uz neizežnu iluziju da je odluka o svemu tome zapravo -lična i -sloodna. 2va iluzija je onda

upravo glavni izvor zaluda moderne ideje sujektivnosti. Strukturalizam kod Althussera,

najznačajnijeg strukturalističkog teoretičara ideologije, zavr#ava mi#lju o radikalnoj otudjenosti

sujekta u različitim mehanizmima u kojima individua može u najoljem slučaju da menja iovako

dru#tveno, -simolno, nadodredjene identitete, koji zapravo nikad nisu niti -lični) nemaju svoje polazi#te u samoj individui. Calje, svaka identifika!ija, svako prepoznavanje)priznavanje" -to ne#to

sam ja, nužno pretpostavlja neprepoznavanje, te je i dru#tvena i psihička stvarnost sve samo ne

potpuno ra!ionalna, transparentna i sloodna.

Althusserovo ime za faktor sujektiva!ije je ideologija, dok (e drugi fran!uski savremeni!i faktor

sujektiva!ije zvati npr. mo( kao 8ou!auldt iz faze -Istorije Seksualnosti 1 i -%adzirati i kažnjavati

ili &u #irem smislu' -pismo &kao aktivno u konstruk!iji smisla', ili hiper)realnost simula!ije preko

masovnih medija u kojoj je realno umrtvljeno &:audrillard'. 2no #to je zajedničko je svodjenje

sujektivnosti na dru#tvenu konstruk!iju. 2vde trea napomenuti da je Althusser imao vi#e faza svog

života i rada, ali u ovom radu sam razmatrao samo tekst Ideologija i državni ideološki aparati, kao

uedljivo najuti!ajniji Althusserov tekst na temu ideologije.

Poreklo iekove teorije ideologije Alt)sserovoj teoriji ideologije

$ako za Althussera jedina vrsta sujektivnosti koja postoji jeste ideolo#ka5. A to direktno znači

kritiku novovekovnog shvatanja sujekta u svim glavnim aspektima. *re svega znači kritiku različitih

ideja sloodnog sujekta. Althusser se igra dvoznačno#ču fran!uske i engleske reči subject gde isti

termin funk!ioni#e u dve su#tinske a suprotne tenden!ije prihva(ene jezičke igre" kao označitelj

aso!ijativno i de fa!to povezan u jezičkoj igri sa označiteljima ra!ionalnosti, sloode, produktivnosti,

odgovornosti, kao u" rational, #ree, productive, responsible, creative subject,' dakle, tako da konotira

novovekovnu ideju samoodredjuju(e sujektivnosti. Ali, ve( na nivou aso!ijativnih i drugih veza reči,

5 U ovom poglavlju je prikazana najpoznatija verzija Altiserove teorije ideologije, ona iz" teksta o ideologiji i državnim

ideolo#kim aparatima. $rea napomenuti da je Altiser menjao stanovi#ta, te je u poslednjoj, samo)kritičkoj fazi dao i neka

različita mi#ljenja na temu ideologije. Ali, ipak, ovde razmotreni tekst imao je istorijski i teorijski uedljivo najve(i značaj.

7ideti nadalje" . Althusser, -IdeologD and Ideologi!al State Apparatuses, u S. Žižek i drugi, !apping ideolog$, 1EE /

161.

F



termin subject je povezan sa terminima subjected to, subject o#, na primer kao sujekt zakonaa koji je

podredjen zakonu (subject o# )a*, subjected to la*+, podredjen državi & subjected to State', ili prosto

podredjen vladaru kao u subjected to ueen -lisabeth+, te dakle konotira podanika, skroz nesloodno

i(e.6 $e#ko(a, koja i se, tvrdim, mogla pokazati ve( u 4antovoj kon!ep!iji kategoričkog imperativaF

je utoliko #to se ispostavlja da je ova dvoznačnost, fatalna, jer iza jedinstva ideje &sujekta' krijekontradiktornu suprotnost &i(a koje je sloodno kao i potlačeno'. Ispostavlja se da je sloodno da

6 2vo veza reči je mogla potpuno da se ojasni i -paradigmatičkim i -sintagmatičkim vezama reči, kako su u knjizi

Sausseaureovih predavanja ovi termini o vezi reči nazvani, kao #to je veza reči mogla da se tematizuje i mnogim

struktural)lingvističkim terminologijama iz naprednijih strukturalističkih teorija. Ali, to nije tema rada. Crža(u se #to

jednostavnijeg a ispravnog, #to shvatljivejeg i nesumnjivijeg izražavanja i shvatanja o značenju i vezi reči, da ih pokazao

ključne teze #to olje, i to one koje teze su relevantne za ovaj rad koji se avi idelogijom, ez zalaženja u kompikovana

pitanja strukturalističke lingvistike ili teorije značenja. $vrdim, dakle, ez detaljnijeg dokazivanja koje i zahtevalo posenoistraživanje, da slično Saussaureovom shvatanju, reči svakako jesu povezana na dva osnovna osnovna načina. *rvo, reči su

povezane.-paradigmatički &Saussaure', aso!ijativno, tako #to evo!iraju reči aso!ijativno povezane sa njima. Crugo, re(i (u

da su povezane su de #acto, kako ja lično smatram da je najolje nazvati onu vrstu veze koju Saussaure zove

-sintagmatičkom" reči su povezane sa drugim rečima u rečeni!ama, stvarno su na taj)i)taj način iskazane pri učestvovanju

u preovladjuju(oj igrim, i tada su povezane u iskaz, i to u realno iskazanim iskazima &!elog jednog dru#tva'. $ada su

iskazane zajedno sa odgovaraju(im drugim rečima, kada rečeni!a uop#te ima ilo kakav smisao. <načenje termina &i to da li

ga uop#te ima', ono -označeno u strukturalističkoj terminologiji, ja tvrdim, potiče iz svih mogu(ih jezičkih veza koje

termin može imati sa drugim terminima, u prihva(enoj jezičkoj igri ) trenutno dominantom načinu kori#(enja terimina u

datoj zajedni!i, preovladjuju(oj upotrei termina, označitelja. U svim konkretnim slučajevima, u konkretim iskazima iliizrazima, značenje termina, tvrdim, nije odvojivo od konteksta, veze u koju je de #acto doveden sa drugim rečima u iskazu

&ili skupu vi#e njih', niti aso!ijativih jezičkih veza koje termin ima sa drugim terminima &možda trenutno, ali iako trenutno,

svakako, takodje" de #acto' u jezičkoj igri neke zajedni!e, a koje prevazilaze ono iskazano u samoj rečeni!i, i značenje

termina, ono -označeno izraza i iskaza dalje dovode u vezu sa drugim idejama, aso!ija!ijom, evoka!ijom / psiholo#ki, ali

gotovo nužno. $ermin subject je povezan i, kako sam nazvao, asocijativno, kao #to je povezan i &kako to nazivam"' de #acto,

ar engleskom i fra!kuskom jeziku, sa dve suprotne grupe termina" 1' grupom termina kojom se označava novovekovna

ideja sujekta, kao u - #ree subject., /rational subject.,. personal subject., /individual subject., /creative subject., 0'

kao #to je povezan i dodavanjem jo# jednog termina ispred kojeg se termin subject često nalazi, termina o# , leksički, de

#acto, a kao #to je strukturalizam konstantno insistrao, kao i Althusser ) ne samo leksički, sa sličnim terminom, terminom

subjected to, koji označava stanje potpune podredjenosti, kao u primerima podanika kralji!e 3ngleske, &a subject o# the

ueen o# -ngland ', zakona &a subject o# la*+, države &a subject o# a state+%*rema tome , izrazi i iskazi u kojima se termin

subect pojavljuje, kao i sam termin, aso!ijativno i de #acto su u vezi sa drugim terminima &ili izrazima' koji označavaju dve

potpuno suprotne ideje. Sam termin subject preko upotree u tim iskazima ili izrazima, ima veoma različita značenja,

imaju(i za označeno, na primer, i slobodno bi0e i podanika ) bivaju0i time protivurečno koriš0en, jer označava

?



sloodno prihvati svoje potlačenje, insistira Althusser.? 8US%2$A Glavna -lažna svest se sastoji

fundamentalno ne u nekakvoj lažnoj predstavi stvarnosti, nego sopstvenog odnosa ka stvarnosti i u

stvarnosti ) u -imaginarnom odnosu individue prema realnim odnosima njegove egzisten!ije, kako

glasi poznata Althusserova defini!ija ideologije.> 8US%2$A Ideologija vi#e nije prosto iskrivljena

predstava stvarnosti, nego primarno sopstvenog praktičnog odnosa ka stvarnosti. -2jekt koji je predstavljen u imaginornom oliku u ideologiji je odnos individua prema realninim uslovima njihove

egzisten!ije, a to pre svega znači da je ideolo#ka -lažna svest, ako izaeremo da zadržimo taj termin,

lažna svest o našoj stvarnoj društvenoj praksi i odnosima u kojima se u njoj nalazimo sa drugima .

Ideologiji je, prema Althusseru, spoljašnja jedino nelična nauka koja može, izmedju ostalog, da

sagleda društveni proces subjektivacije, ideološkog #ormiranja individue u ideološke mašine,

neslobodne, nelične, ne'racionalne &kako je psihoanaliza koja ima ogroman uti!aj i na Althussera i

Žižeka' društvene subjekte i lažne svesti (individua u pitanju, pre svega+ o ovom procesu% Ali nauka je

po Althusseru pogre#no shva(ena kao -pro!es ez sujekta. 8US%2$A %auka je nelična, Althusser

zato insistira da ne postoji sujekt nauke.H Althusser see smatra nastavljačem -nauke istorije, kako je

kontradiktorno suprotne ideje, u isto vreme, u istoj, dominantoj, jezičkoj igri iste zajedni!e &ovo sada tvrdim navode(i ovde

za primer samo jednu, verovatno najve(u i najpoznatiju, prisutnu protivurečnost koja, kako su strukturalisti nagla#avali,

svakako nije.jedina protivurečnost vezana za termin subject '

F 4ant je ovde simptomatičan" jedna od glavnih ideja kritike uma je odijanje svake -intelektualne intui!ije,

intelektualnog, introspektivnog sagledavanja sadržaja univerzalnih istina u umu samom, dok u pojmu kategoričkog

imperativa kao -činjeni!e uma upravo vaskrsava intelektualna intui!ija. 4ritika praktičnog uma vaskrsava donekle teoriju

urodjenih ideja, intelektualnog sagledavanja, upravo ono #to je teorijska kritika proglasila za metafizički fantazam, nivo ajke. Calje, u samom 4antovom mi#ljenju postoji tenzija u vezi sa tim #to mi treba da se podčinimo samopostavljenom

zakonu. $errD *inkard ističe značaj ovog, kako ga zove, -4antovskog paradoksa podredjenosti samo)postavljenom zakonu

u !eloj %emačkoj idealističkoj filozofiji devetnaestog veka, dakle -visokoj filozofiji, oslonjenoj a# na pomenutu,

kritikovanu, ideju sujektivnosti.

7ideti" $. *inkard, "he )egac$ o# Idealism, amridge universitD press, 0EE0, i I. 4ant, -7II. 8U%CA+3%$A AJ 28

$K3 *U@3 *@A$IA @3AS2%, @3+A@4 u "1- C&I"I2- 3 4&AC"ICA) &-AS5, preveo $homas 4ingsmill

Aott, http";;philosophD.eserver.org;kant;!ritiLue)of)pra!ti!al)reaso.tt .

? . Althusser, -IdeologD and Ideologi!al State Apparatuses, MM

> Iid, MM

H :ez detaljnijeg ulaženja u proleme Althusserove teorije sujektivnosti, proleme za koje (emo videti da su ih jasno

istakli slovenački lakanov!i čija se shvatanja ovde tematizuju, moram ve( na ovom mestu ooriti Althusserovu teoriju

sujektivnosti. -videntnto je netačno da ne postoji subjekt nauke6 %auka nije lično kreativno delo, podrazumeva rad u

naučnoj zajedni!i i njenoj naučno)istraživačkoj tradi!iji koja daje heuristička pravila o tome koje entitete proučavati i kako,

kako je na tragu I. akatos!a i $. 4uhna, pre!izirao audan. $o nikako ne znači da individualna sujektivnost ne igra

>

http://philosophy.eserver.org/kant/critique-of-practical-reaso.txt





Altrusser zvao ono #to je navodno +arksovo glavno dostignu(e, koje je +arks navodno u 4apitalu

znasnovao ) te prema tome saznanja o čoveku od najve(eg značaja stavlja u domen onoga #to je za

njega ila -nauka" a nju čine strukturalističke interpreta!ije +arksističke tradi!ije u Althusserovoj

interpreta!iji, interpreta!ije koje se svakako mogu dovesti u pitanje, kao i druge -nauke čiju spoznaju

on nekritički uzdiže. Althusser osim prirodnih nauka priznaje samo strukturalistički zasnovanedruštvene nauke &poseno psihoanalizu Na!Luesa a!ana, strukturalnu lingvistiku, te antropologiju'. 5a

osnovu svih tih Althusserovih nauka, znamo je da smo iovako uvek've0 u ideologiji . 2zirom na takvo

shvatanje, +laden Collar efektivno prikazuje su#tinsku posledi!u Althusserove teorije ideologije, od

koje počinje kritika Althussera kod slovenačkih akanova!a, kojima i Žižek pripada.

-Ali nauka nije pozi!ija sujekta, i izuzetna implika!ija ovakvog shvatanja je da teoretičar koji uviOa

ovaj mehanizam njemu ne može ute(i / u njegovoj nenaučnoj egzisten!iji on je &ideolo#ki' sujekt kao

i svako drugi, iluzija je konstitutivna za ilo kakvu vrstu sujektivnosti i time neizežna. %jegova

jedina Ppraktična / S.3.Q prednost je da vidi nužna ograničenja te prednosti Pdakle, da vidi ideolo#ku

uslovljenost njegove sopstvene nenaučne životne prakse )S.3.Q 7

2vim se proija tradi!ionalno shvatanje prolema ideologije kao lažne svesti, sa prate(om idejom da

je glavni prolem ljudi -zavedenih ideologijom lažna predstava realnog sveta1E. Althusser nagla#ava

da se ono ideolo#ko ideologije sastoji upravo u krea!iji predstave imaginarnog odnosa ka stvarnosti, ne(primarno+ imaginarne predstave stvarnosti, #to je upravo podležu(a teza tradi!ionalne teorije

nikakvu ulogu, čak, ako prihvatimo 4uhnovu teoriju, igra najve(u mogu(u time #to na kraju rezultat nečijeg individualnog

napora, suprotan prihva(enim teorijama, dovodi do naučne revolu!ije. :laže &od 4uhna' rečeno, individualni napor

ra!ionalnog mi#ljenja dovodi do promene nekad čak i jezgra naučno)istaživačke tradi!ije, osnovnih pravila o onome #to

jedna naučna zajedni!a misli i uči druge. Calje, i ključno, da učinimo evidentnim ovo prisustvo individualne, lične,

racionalne subjektivnostiu nauci evidentim, podsetimo se samo koliko se teorija, zakona, entiteta, i ostalih elemenata nauke

naziva po onima koji su ih otktrili ili izučili, upravo individualnim, ličnim, racionalnim, kreativnim, slobodnim mišljenje8 od

Arhimedovog zakona do 1igsovog bozona% 9ak i prihva(ena jezička igra nauke govori protiv Althusserove teorije

sujektivnosti i nauke.

= +. Colar, 9e$ond interpellation u" Rui parle, :erkeleD" Univ. of alifornia press, vol.?, numer 0, spring;summer 1==5,

>F)=? / preuzeto sa http";;marifilos.files.ordpress.!om;0E11;E=;dolar)mladen)eDond)interpellation.pdf .

1E to svakako ne znači da nema ideolo#kih predstsva stvarnosti, nego dolazi do pomeranja teži#ta analize, na ono #to ih

uzrokuje.

H

http://marifilos.files.wordpress.com/2011/09/dolar-mladen-beyond-interpellation.pdf




ideologije kod *rosvetiteljstva, 8euera!ha i ranog +ara &po Althusserovom, čini mi se ispravnom i

svakako informativnom čitanju odgovaraju(ih teoreričara, gde Althusser svakako ukazuje da ideologija

odista nije svodljiva na puku -lažnu svest ) izlažu(i žestokoj i često polu)prikriveno podsmevaju(oj

kriti!i svoje prethodnike u teoriji ideologije'11. 8US%2$A

*rolem lažne svesti svodio i pitanje ideolo#kog &ne'razumevanja na umi#ljeno &-imaginarno'

predstavljanje sveta, nasuprot pravom uvidu u -samu stvar. Ali ovo odmah pokre(e pitanje" :ašto

ljudima treba nekakva imaginarna transpozicija njihovih realnih uslova života, tj% svetaT *o prvom

odgovoru &u osamnaestom stole(u', u pitanju je prosta omana, teorija zavere sve#tenika i despota da

omanu narod proizvodima njihove ma#te &:ogom, rajem, paklom, itd.', a u !ilju ovladavanja #irokim

narodnim masama, tako da o#te(eni postupaju ira!ionalno, suptotno sopstvenim interesima i za interese

eksploatatora koji su izmislili ideologiju. Althusser -podjednako lažnom108US%2$A smatra i

stanovi#te mladog +ara iz %emčke ideologije, gde se tvrdi shodno 8euera!hu, da ljudima trea

imaginarna, otudjuju(a predstava stvarnosti zato #to je stvarnost po svojoj su#tini otudjuju(a

zahvaljuju(i kapitalističkim odnosima proizvodnje, zato #to su dru#tveni odnosi kontaminirani formom

-otudjenog rada.15 8US%2$A I ovde, kako (emo videti, Althusser potpuno zanemaruje shvatanje

#etišizma robe u +arskovom ;apitalu, iz koga je, slično kako je Žižek kasnije tvrdio o +arksovom

feti#izmu roe, Althusser upravo mogao da nauči da je poreklo ideolo#kog iskrivljenja u samoj

stvarnosti.

-Uzrok ideolo#kog iskrivljenja i tzv. krivih predstava trea tražiti u pre svega praktičnom odnosu ka

stvarnosti, tvrdi dakle Althusser, -imaginarna priroda ovog odnosa stoji u osnovi svih iskivljenja koja

možemo uvideti u svakoj i svoj ideologiji16 &pod uslovom naravno da nismo roovi a# te idelogije'.1F

Ca i se uslovi proizvodnje kao uslovi dominacije reprodukovali nužna je reprodu!kija radne snage koja

11 I kako je ekspli!itno rekapitulirao u svom tekstu" . Althusser, -IdeologD and Ideologi!al State Apparatuses, MM

10 Iid, MM.

15 . Althusser, -IdeologD and Ideologi!al State Apparatuses, MM

16 . Althusser, -IdeologD and Ideologi!al State Apparatuses, MM

1F to, ponovimo, nikada nije praktično mogu(e, naučni!i joj nikada ne izmiču u ne)naučnoj praksi, dok se i za filozofe

dalje navodi da uvek imaju njihove ideolo#ke vrednosti-, kako nam je rečeno u"

. Althusser, 4hilosoph$ and the Spontaneous 4hilosoph$ o# the Scientists, ***%mar<=mao%com>ther>4S4S7?59%html%

=

http://www.marx2mao.com/Other/PSPS90NB.html

http://www.marx2mao.com/Other/PSPS90NB.html



u proizvodnji učestvuje. 2vi odnosi zahtevaju reprodukciju svojih proizvodnih snaga, dakle" radne

snage, dakle odgovaraju0ih ljudi, koji svoj potlačeni odnos prema dru#tvenim instan!ama ekspolata!ije

treaju sei imaginarno predstaviti da i u ovim odnosima -normalno funk!ionisali, te da i se time

sami odnosi domina!ije -normalno odvijali.1? 8US%2$A

4o Althusseru subjekt postoji samo po ideologiji% Ideologija naravno nije individualna%@ Althusser,

klučno i jako uti!ajno, insistira da je ideologija uvek materijalizovana u ritualima državnih institu!ija

&-državnih ideolo#kih aparata' u služi re;produk!ije radne snage zarad reprodu!kije postoja(ih

odnosa proizvodnje, dakle u služi očuvanja dru#tvenih odnosa kao odnosa domina!ije %@B 32S5"A U

tom kontekstu ovde se, svakako, tvrdi jedna od tvrdjih varijanata teze o društvenoj konstrukciji

individue% Ideologija kreira -Smisao života ) stvara imaginarni odnos individue prema spolja#njim

odnosima u dru#tvenoj stvarnosti, koje individua mora prevideti da ne i videla da je eksploatisana u

služi vladaju(e klase. -Ideologija interpelira individue u sujekte, kako glasi čuveni Althusserov

stav1=" postajanje sujektom, subjektivacija, je protumačena kao interpelacija, kao odgovor na

ideolo#ko - prozivanje. posredovano preko državnih ideolo#kih aparata, uredjeno njihovom svakako

1? <ato Althusser i počinje tekst dužim razmatranjem reproduk!ije odnosa proizvodnje, reproduk!ije proizvodnih snaga, i

svo vreme, iako od početka imli!itno" tezom da su ti dru#tveni odnosi, koji se reprodukuju re;produk!ijom odgovaraju(e

radne snage, shva(eni kao odnosi domina!ije ) ume#ani u ideolo#ku proizvodnju individua u sujekte ideologije, u

potlačena i(a koja, naravno nesvesno, -imaginarno, rade suprotno sopstvenim interesima, a za interese njihoviheksploatatora / #to i trea da se pokaže teorijom ideologije. U ovim itnim tezama, Althusser preuzima i zapravo razradjuje

tradi!iju kritike ideologije započetu jo# u doa *rosvetiteljstva, pogotovu kod 8euera!ha, +ara i 8rankfurtske #kole, i ne

spominje ovu itnu činjen!u pripadnosti -naučno)istraživačkoj tradi!iji 4ritičke teorije &pod čim podrazumevam ovde

radikalnu dru#tvenu kritiku / od *rosvetitelja, do Žižeka'

7ideti" . Althusser, -IdeologD and Ideologi!al State Apparatuses, MM ) MB

1> 4ao #to je vidljivo u neurotičnim simptomima, i teoretiza!iji njihovih dru#tvenih uzroka u psohoanalizi, nema govora o,

ne samo ra!ionalnom, nego ni jedinstvenom, ličnom, see)stvaraju(em sujektu. Svako nesvesno izvedeno ira!ionalno

pona#anje, svaki neurotični simptom, napada ideju sujekta kao striktno individualnog, dakle, ukvalno, -nedeljivog, jer

neurotični simptomi koji se svima de#avaju potvrdjuju &takodje i' podeljenost u psihičkom sistemu. Sa druge strane, velika

masovna patologija, dakle istovetnost ira!ionalnih pona#anja kod ogromnog roja ljudi osporavaju tezu o sujektu kao

ličnom samo)proizvodjaču. I time je ve(, do sada, ukazano na glavni strukturalistički -oračun Althussera sa modernom

idejom samo)transparentne, ra!ionalne, lične, individualne sujektivnosti

1H Iid, MM

1= Iid, MM

1E



ne)ličnom praksom, a upravo identifika!ija funk!ioni#e interpela!ijom" stvara navodno individualne

ličnosti i unutra#njost sujektivne psihe. -3gzisten!ija sujektivne psihe, sa svim njenim uverenjima,

željama, projektimaV ukratko" svesnim predstavama, kao samo'identične samo'prisutne lične svesti,

koja stoji u osnovi mi#ljenja i delanja individue, jeste #udnamentalna pra'iluzija, ozirom da je ova

interiornost upravo neodvojivo povezana sa mehanizmom ideolo#kog prozivanja koji je nužnomaterijalizovan u državnim ideolo#kim aparatima. Althusser striktno tvrdi tezu o materijalnoj

egzistenciji ideologije koja u kapitalizmu vr#i reproduk!iju radne snage kroz produk!iju &so!ijalnu

konstruk!iju' sujekata. 4sihička interiornost pre svega je uvek materijalno uslovljena, otelovljena

ideološkim praksama, ritualima državnih institucija #undamentalni pra'ideološki gest je zaborav te

činjenice%=? 32S5"A *itanje -lažnih predstava, -verovanja i ostalih svesnih predstava individue

ovde je sekundarno, one se svakako posmatraju kao učinak ideologije, no za ideologiju je ključno da

stvara pre svega, odgovaraju0eg aktivnog, praktičnog, proizvodnog čoveka koji je kod Altisera sveden

na /ideološku mašinu. koja gotovo automatski, nesvesno i neistinito,/imaginarno., prihvata realne

(dakako, nesubjektivne, nelične, nepravedne, neljudske+ odnose sopstvene prakse, životne egzistencije,

u svojoj navodno racionalnoj, ličnoj, individualnoj, slobodnoj, svakodnevnoj praksi, pre svega% Akcenat

je na nesvesnoj praktičnoj integraciji u društvo D i na ovome 0e insistirati i Žižek% @epresivna dru#tvena

integra!ija je po Althusseru ne#to #to se de#ava kroz nesvesno #ormiranje (socijalnog identiteta+

/ličnosti. &za Althussera i suprotno slovenačkim akanov!ima' uvek)ve( ideolo#kog sujekta. *oenta

je da je praksa individue primarno kreirana ideologijom ) jedna od fundamentalnih ideolo#kih iluzija

primarno prikriva ovu činjeni!u. %a ovome (e insistirati i Žižek.

4akav je odnos uverenja i delovanja ovdeT Individua ne deluje na osnovu svojih svesnih uverenja

nego su ova produkt prakse individue kreirane kroz rituale otelovljene u institu!ijama. 2vim se tvrdi

materijalnost verovanja% %aravno, ovo gledi#te je o#tra kritika modernog shvatanja sujektivnosti, jer

nema govora o sloodnom svesnom sujektu koji &prvo' ra!ionalno ira uverenja pa &potom' deluje

prema njima. 2ratno, verovanja &svesna interiornost' su retroaktivni učinak prakse, i to prakse čija je

formula spolja#nja sujektu jer pričamo o praksi rituala otelovljenim i kodifikovanim institu!ijama

postoja(im pre sujektaV to jest, Žižek i Althusser prihvataju od )acana tezu o insistenciji /mrtvog

slova u nesvesnom., o #undamentalnoj mo0i /koda. (pravila+ besmislenog, subjektu neshvatljivog,

0E Iid, MM

11



neličnog rituala u ličnoj psihi% %a u ovoj tački jako liskom shvatanju odnosa verovanja i prakse

insistira se i kod Althussera i Žižeka01 i ukazuje na istog starog mislio!a koji je uvideo o čemu se radi u

ideologiji. Ingenioznu formulu nalazmo upravo kod velikog ideolo#kog mislio!a :leza *askala. ta da

radi onaj koji nikako ne može da veruje &u dogmu'T Upro#(eno, klekni na kolena moli, idi u !rkvu,

prati molitve i verovanje (e do(i naknadno. @itual, ideolo#ka praksa institu!ija, uredjena po )zaindividualnog sujekta) nesvesnim, nemi#ljenim pravilima, je ono iz čega nastaju svesna, navodno

-lična uverenja / koja samim tim nisu ni#ta lično. &itual je dogmatski, asujektivan i otelovljen u

egzisten!iji !rkve kao institu!ije, a konstitutivan je za praksu pojedinca koja prethodi uverenju, a

svesno uverenje opet, kada jednom iz prvobitno nesvesnog nastane, #unkcioniše kao daljnja podrška

ideološkoj praksi individue% !isti#ikacija je u tome što 0e subjekt koji tek naknadno p'r'overuje misliti

da je /klekao da moli. zato što je ve0 verovao, nastalo stanje nelegitimno se proširuje u prošlost%

Altiser tvrdi da izlaže transistorijsku teoriju osnovne strukture ideologije, -Ideologija je večita i

to u upravo ovakvoj konstala!iji. $o naravno ne znači da se ne menjaju konkretne ideologije, dominante

ideologije su svakako ne#to #to nije večito, posene ideologije imaju svoju istoriju. +edjutim,

mehanizam interpela!ija;identifika!ija je večit koliko i materijalnost ideologije, dakle koliko i

imaginarnost &različitih i promenljivih ) posenih' odnosa individue prema realnim uslovima njene

egzisten!ije. Struktura rekli ismo -ideologičnosti ideologije i time -imaginarnosti identiteta ličnosti,

sujekta ideologije, je ono #to je večito /upravo kao #to je i nesvesno večito.== 32S5"A ,dodaje

Althusser pozivaju(i se na poznati 8reudov stav, a uz u !eloj dosada pomenutoj konstruk!iji izrazitiuti!aj odredjene akanove osnovne ideje strukture nesvesnog, imaginarnog ne;prepoznavanja i

simolnog posredovanja.05

Cakle, sujektivnost sujekta nije nikako niti iolo#ka, niti psihička niti metafizička, niti lična po

poreklu. Calje, -ideologija interpelira individue u sujekte ) postoji čist rez izmdju predsujektivne

01 S. Žižek, "he Sublime bject o# Ideolog$, 7erso, ondon / %e Bork 0EE0, str. MM

00 . Althusser, -IdeologD and Ideologi!al State Apparatuses, MM ) MB

05 <apravo, ovde vidimo uti!aj strukturalističke dogme na Althussera. %ema promene mehanizma idelogije, forma

ideologije, sada nazvana -struktura, se ne menja, ista je oduvek i zauvek, dok se pojedini elementi ove strukture svakako

menjaju. Žižek 8US%2$A (e ukazivati oprezno u op#tem prikazu teorije ideologije u !apping Ideolog$ i "he Sublime

bject o# Ideolog$ da se i dominantni način funk!ionisanja ideologije istorijski može menjati. $o je jo# jedan primer u kojoj

je meri Althusser ouzet strukturalističkom analizom, dok ju je Žižek prevazi#ao.

10



pre)ideolo#ke individue &koja zapravo ne postoji u ljudskoj stvarnosti osim po a!anovoj teoriji

psiho)seksualnog razvoja samo pre ulaska deteta u dru#tvo kad je naučen jezik, pa čak i pre -faze

ogledanja ) dakle u najranijem detinjstvu' i uvek)ve( ideolo#ke sujektivnosti na kojoj se temelji

samosvesno samo &ne'razumevanje individue. @ez individua)sujekt uvek podrazumeva, kod Altisera,

iznenadno ne;prepoznavanje da je čovek &indivuda' uvek ve( io to #to jeste" ideolo#ki konstituisanso!ijalni sujektV postajanje subjektom uvek ima retroaktivni e#ekat, bazirano je na nužnoj iluziji,

ilegitimnom proširenju nastalog stanja na pred'prošlost% $ako (e u prethodnom primeru, *askalov

vernik misliti da je počeo da oavlja verske rituale zato #to je prethodno verovao, a ideolo#ki

zanemaruje činjeni!u da je verovanje ono #to je do#lo naknadno, iz same prakse, posle &nekog vremena'

uče#(a u njoj. Sujekat je sloodan / u krajnjoj liniji) da sloodno privati svoju potlačenost ideolo#kom

Crugom &ideolo#kih aparata, rituala, institu!ija'. A iluzija o ličnom poreklu sopstvene prakse iz

sopstvenih ubedjenja je nužna za buržoasku arhi'iluziju o jedinstvenom subjektu odgovornom za svoje

postupke koliko i svet u kome živi i čiji je navodni autor D iluziju koju napada cela

post>strukturalistička društvena kritika6

*raksa )aktivnost) postoji samo po sujektu, sujekt postoji samo po ideologiji, prema tome praksa

postoji samo po ideologiji. Ideologiji koja nije prosto -lažna svest ne i se mogao suprotstaviti ni

naprosto ispravi uvid . 9ovekova praksa, on sam, postoji po ideologiji, sujekt sam je njom konstruisan

uz njegov odnos ka svetu i značenja koja u njemu zatiče. 2vde se insistira na nepostojanju

ojektivnog, a opet op#tevaže(eg sujektivnog stava ka stvarnosti ) čovekova praksa je uvek)ve(ideolo#ki konstrukt, kome se poriče svako pravo na zahtev za metafizičkim i)ili naturalističkim

opravdanjem.. %auka koja ima privilegiju ojektivnog uvida, ponovimo, ar kod Althussera nije

sujektivna tj. praktična pozi!ija, u tom smislu -ne postoji sujekt nauke, #to svakako ne znači da ne

postoje naučni!i koji se njom ave, ve( da to avljenje podrazumeva odredjenu suspenziju ličnog

praktičnog odno#enja, praktičnih interesa i etičkih stavova.

.

15



Altiserova teorija ideologije i osnovne @akanove ideje

Žižekova i Althusserova osnovna inspira!ija je ista. Althusser ovde koristi interpreta!iju jedne od

faza akanovog rada da ekspli!ira sa struktural)marksističke -naučne strane mehanizam

funk!ionisanja ideologije. Sada (emo povezati osnovna a!anova shvatanja sujektivnosti iidentifika!ije. U Althusserovoj tezi o osnovnoj konstitu!iji ideolo#kog sujekta kao konstitu!iji

predstave imaginarnog odnosa ka realnim uslovima egzisten!ije, i daljnjih imaginarnih iskrivljenja /

mistifika!ija, pronalazimo kritiko)ideolo#ku upotreu )akanovih shvatanja paralelne konstitucije i

alijenacije subjekta kroz prepoznavanje sebe u imaginarnoj slici sebe koje je @+ #undamentalno za

#ormiranje identiteta subjekta i =+ naravno, pošto ja nisam slika sebe, uvek lažno, uvek takvo da je na

delu prepoznavanje koje je neprepoznavanje, kon#uzija sebe i poželjne slike sebe .06 Sumiraju(i uti!aj

akanove teorije nastanka -imaginarnog i -simolnog psihe u psiholo#kom razvoju individue vidimo

kako je Althusser do#ao do nekih od osnovnih zamisli. *o a!anu, u -pre)edipalnoj,-ogledalnoj fazi

razvoja imamo primarno formiranje identiteta individue &akanovog" -imaginarnog, u njegovoj

tehničkoj terminologiji"' -lažnog, umi#ljenog identiteta, jo# pre početka so!ijaliza!ije. *očetak

so!ijaliza!ije je učenje jezika i time nastaje u čoveku akanovo -simolno otudjenje individue

&-simolno kao dru#tvenim pravilima kodifikovanog i jezički posredovano otudjenje i potlačivanje',

gde se prethodna &-imaginarna' struktura ne;prepoznavanja održava, ali menja u fazi -edipalnog

kompleksa i iva, re!imo" -uzne#ena na vi#i nivo, tako da se -dru#tveno)simolno &dakle" jezikom, i

svim u njemu kodifikovanom prema pravilima vladaju(ih institu!ija' posreduje fundamentalnastruktura ideolo#ke iluzije formiranja identiteta ne;prepoznavanjem u Crugome. $ada, kada je dete ve(

naučilo jezik, internaliza!ijom akanovog -7elikog Crugog, so!ijalno;simolnog poretka -mrtvog

pisma nesvesnog , počev#i od jezičkih pravila do onog #to je otelovljeno u materijalnim praksama,

ritualima i delovanjima na poziv akanovog -simolnog -7elikog Crugog. Althusserovo

-prozivanje, -interpela!ija, od strane ideolo#kog Crugog, #to su kod Althussera institu!ije kao

državni ideolo#ki aparati, shva(eno je kao nužno, koliko i a!anova imaginarna faza, te je zato svaki

lični identitet ira!ionalan, sva sujektivnosti ideolo#ka. Ulazkom deteta u jezik -imaginarno06 8as!ina!ija gledanjem slike see u ogledalu, akanovo -imaginarnorkanje see i poželjne slike see, prime(ena je ve(

za de!u najmladjeg uzrasta, oko #estog do osamnaestog mese!a starosti. 2ko osamnaestog mese!a starosti se ulazkom

deteta u jezik stvara u njemu -simolno područije zakona i regula!ija / ulazi se u dru#tvo koje nad)odredjuje #ta je

poželjna slika samog see.

N. a!an, -$he +irror)phase as 8ormative of $he 8un!tion of the I u S. Žižek i drugi, !apping ideolog$,=5)1EE

16



ne;prepoznavanje iva zauvek posredovano -simolnim pravilima prihva(enih institu!ija, od porodi!e,

preko #kole, pa nadalje ) institu!ija koje kreiraju i pravi identitet individue i nužnu iluziju da je za njega

odgovorna sama individua.

*o akanu čovek, podredjen autoritetu -mrtvog slova, -simolnom, onom #to je otelovljeno uritualima institu!ija &u naj#irem smislu' je -pre izgovoren nego #to govori.0F 32S5"A Nedan

diferen!ijalno uredjeni -govor, #to je nesvesno u svojoj su#tini &kako glasi a!anova čuvena teza'

strukturirano kao jezik =E uvodi čoveka u područije dru#tvenog kao simolne razmene, nad;odredjuje mu

-identitet, sujektivnu pozi!iju, korelativno sa fiksa!ijom značenja označitelja koja uop#te omogu(ava

-ra!ionalni svesni govor. Simolno strukturalno nesvesno stalna je tema strukturalizma. akan dalje

napreduje u strukturalnoj analizi, te ovu povezuje sa 8reudovim pojmom nesvesnog &nesvesnog u užem

smislu" kao potisnutog', onog #to se opire osve#(enju a vra(a u -realnom, onom #to izmiče svakoj

simoliza!iji, davanju smisla" u -simptomima ) jedinom ostatku -realnog, prirodnog, u dru#tveno

kreiranoj individui, ostatku koji se stalno vra(a da -progoni dru#tveno konstituisani Althusserovski

sujekt. $ematizuju(i simptome kao povratak potisnutog, tematizuju(i -strukturalna &-simolna,

dru#tvena' posredovanja želje, a!an i njegovi interpretatori ekspli!itno se povezuju na nasledje

%emačke klasične filozofije. $ako na primer &ideolo#ka' #antazija funk!ioni#e prema konkretnom

ojektu želje kao 4antov trans!edentalni #ematizam prema ojektima čulnosti. Analogno načinu na koji

trans!edentalni #ematizam povezuje čiste- &ne)empirijske' pojmove sa ojektima u stvarnosti, fantazija

i ovde ila način povezivanja želje sa konkretnim ojektima.0>

Britika Alt)ssera kod 0lovena(ke škole i temelji iekove teorije ideologije

0F N. a!an, MMMM

0? Cakle, prema esmislenim pravilima koja su postojala pre individue, koja nisu ničiji lični rezultat 4oliko i izor

pojedinih reči za pojedine stvari, ili gramatičkih pravila, glavna dru#tvena pravila nemaju nikakvo ra!ionalno opravdanje.

Individua naprosto i ira!ionalno mora da ih prihvati da i funk!ionisala u zajedni!i. A prihvatanje ira!ionalnih pravila ne ide

kod akana i Žižeka tako -glatko kao Althusserov čisti rez pred)ideolo#ke individue i sujekta ideologije, nego uvodi

zauvek otudjenje u sujekta / manifestovano, ar, neurotičnim simptomima.

0> S. Žižek, "he Sublime bject o# Ideolog$, MM

1F



U svom razmatranju Althussera, +.Colar u Sa one strane interpelacije tvrdi da ovaj pro!es

ideološke subjektivacije nikada nije potpun. 4ru!ijalni prolem tu je ključna ideja Althusserova ideja

čistog reza nauke &koja uviOa materijalnost uvek po !enu suspenzije praktičnog odno#enja, tj., po !enu

sujektivnosti u Althusserovom smislu' i ideologijeV reza ne)sujektivisane individue i uvek)ve(ideolo#kog sujekta. @ez, po Colaru i Žižeku, nikada nije čist, nikada ne dolazi do, da tako kažemo,

glatkog prelaza pred)ideolo#ke materije- &akanovog realnog-' u interpelirani, konstruisani,

ideolo#ki sujekt. %adovezuju(i se na a!anovu kon!ep!iju @ealnog, Colar i Žižek tvrde da ovakva

ideolo#ka sujektiva!ija uvek proizvodi neintegrisani ostatak u svakoj ideolo#koj sujektivnoj pozi!iji.

$o jest, gledaju(i iz ilo koje od tih pozi!ija / nedostatak% *olazi#na tačka za Slovenačke akanov!e

nije pori!anje ideja interpela!ije i prethodno opisane pra)ideolo#ke iluzije &pro#irivanja nastalog na

prethodno stanje, sa paralelnom iluzijom unutra#njeg porekla konstruisane pozi!ije', ve( to da ova

opera!ija nikada nije potpuna ) ovde se ne poriče rez samo dodaje ostatak- 0H, ovaj ostatak je ono #to je

na delu u psihoanalitičkom pojmu simptoma. Ukratko, onaj sujekt- koji se tematizuje u Sublimnom

objektu ideologije i kod Colara je upravo neuspeh da se postane sujekt- u Althusserovom smislu

ideolo#kog sujektaW -<a Althussera sujekt je ono po čemu funk!ioni#e ideologija, za psihooanalizu

Pkod Slovenačkih akanova!aQ -sujekt nastaje tamo gde ideologija pada.0=

4reuzima se )akanova teorija razvoja u kojoj ve0 ulazak deteta u područje simbolnog (jezika,

eksplicitnih i implicitnih zakona kao regulacija+ nikada ne prolazi tako glatko tj% ne bez Dza

konstituisani ideološki subjekt spoljašnjeg' ostatka, odredjene /primarne materije., koja nastavlja da

/progoni. svaku konstituisanu subjektnu poziciju, dakle8 svaku u društvo, koje nikada u svojoj istoriji

pravedno bilo nije, navodno integrisanu individuu% vakva /spoljašnjost. ideologiji ili materijalnost

(individue+ je prema tome striktno unutrašnja spoljašnjost, proizvod je iste operacije (Althusserovog

reza /interpelacije.+ kojom neko uopšte može postati ideološkim subjektom u Althusserovom smislu%

Subjektivnost koja se kod slovenačkih )akanovaca tematizuje je konstituisana oko ove /intimne '

spoljašnje srži. &spolja#nje onom sujektu nastalom kroz pro!es sujektiva!ije, unutra#nje po#to pričamo striktno o materijalnosti tog sujekta od koje on uop#te nastaje / o ostat!ima predru#tvenog,

0H M. Dolar, “Beyond interpellation” u: Qui parle, Berkeley: Univ. of California press, vol.6, number 2,

sprin!summer "##$, %&'#6

(reu)eto sa: *ttp:!!marifilos.files.+ordpress.om!2-""!-#!dolar'mladen'beyond'interpellation.pdf .

0= Iid.

1?






-prirodnog akanovog realnog'. akan za ovaj -fenomen unutra#nje spolja#njosti ima svoj

neologizam" ekstimnost F?. 2vakva vrsta -materijalnosti, -spolja#nosti preuzeta iz jedne interpreta!ije

psihoanalize igra ključnu ulogu u savremenoj tematiza!iji ideologije.

va /ekstimnost. je, naravno, ono što se vidi, pre svega i snažno, u neurotičnim simptomima, akoizlaganje spustimo na individualni nivo. U simptomima, ostatcima materijalnosti /realnog., vidimo

nemogu0nost potpunog integrisanja individua u bilo koji (bar do sada postoja0i+ društveni '

/simbolni. poredak koji omogu0ava subjektu da svesno D dakle, za )akana, Althussera i Žižeka8

pogrešno, /imaginarno., kaže ko je uopšte on>a sam>a, šta radi, i zašto radi% A setimo se da je za

3reuda razlika izmedju normalnog i neurotičnog samo razlika u stepenu6 Simptomi postoje &manje ili

vi#eV na ovaj ili onaj način' kod svakog , pa i njihov uzrok, )akanova /ekstimnost., ostatak

/besmislene. (u simbolni, društveno'ideološki poredak+ neintegrisane /materijalnosti. realnog u

individui jeste opšta karakteristika ljudske subjektivnosti%

4roblematizuje se Althusserovo shvatanje materijalnosti. 2n ve( zna da su rituali institu!ija na čiji

se ideolo#ki zov postaje interpeliranim -samosvesnim ideolo#kim sujektom kodi#ikovani, ali propu#ta

da razmotri odgovaraju(u kategoriju akanovog simolnog &i -pojam stvarnog, -realnog kao ovog

-ekstimnog ostatka, koji opstaje posle ulaska individue u Simolno'. Althusser ne shvata efekat koji u

individui proizvodi ulazak u simolno, a svaka ideolo#ka identifika!ija / sujektiviza!ija, ideolo#ko

-prozivanje, a!anovo imaginarno, jeste &#to Althusser jako doro zna' posredovana -simolnim poretkom. $ako Slovenačka #kola tvrdi materijalnost -realnog koja mora prethoditi ulazku individue

u polje ideologije kao ogledalnog ne;prepoznavanja see u Crugom i koje je uop#te omogu(ava. %a

ovakvoj -materijalnosti naslanja se svaka ideologija koliko i kritika.

4ategorija realnog &ovako kon!eptualizovane -materijalnosti čoveka' kao, nedostatka, nesvodivog

antagonizma u srži svake dru#tveno, -simolno konstruisane stvarnosti verovatno je najznačajnija

filozofski od svih a!anovih pojmova. Insistira se ve( kod Žižekovog a!ana na nesvodivosti razlike

/Stvarnog. i (društveno'simbolno konstruisane+ /stvarnosti., pa ovakva filozofska artikula!ija sme#ta

a!ana i naravno Žižeka, Žižeka koji !eli nasledjeni skup psihoanalitičkih tvrdnji a!ana

so!io)filozofski interpretira, pretvaraju(i ga u jednu verziju nove kritičke teorije dru#tva i daje mu

5E Iid..

1>



filozofski značaj u vezi sa formulisanjem prihvatljive verzije materijalizma.

Osnove iekovog s)vatanja ideologije

U radu su nadalje izloženi neki osnovni stavovi rane teorije ideologije Slavoja Žižeka, iz faze

Sublimnog objekta idelogije i neposredno nakon toga, ukazivanjem na njihovu vezu sa Žižekovom

kritičkom analizom Althusserovih shvatanja. Izložene su dakle, ukratko, Žižekove osnovne teze o

ideologiji, a po kojima Žižek postaje svetski poznat, iz njegovih prvih itnih pulika!ija na engleskom

jeziku, dakle" izloženo je ono #to je Žižek tvrdio u tekstovima iz prve polovine devedesetih godina, na

čiju analizu je ovaj rad ograničen. 2p#ta formula ideologije, kako se to redovno, pa i kod Žižeka

navodi, je takva da se pod ideolo#kim posmatra pona#anje ljudi takvo da oni ne#to rade, a ne znaju #ta

zapravo rade. *rema tradi!ionalnoj prosvetiteljsko)marksističkoj #emi, na primer, siroma#ni vernik ide

u !rkvu, misli da odaje počast ogu svojim ogosluženjem, a u stvarnosti pomaže !rkvi kao represivnoj

dru#tvenoj institu!iji da održi svoj dru#tveni položaj i time radi protivu svojih interesa. +edjutim,

mnogi danas tvrde da živimo u post)ideolo#kom dou. 4ako i postmodernisti rekli, do#lo je do -kraja

velikih priča. +o( funk!ioni#e !inično i direktno, a po mnogim autorima to znači kraj ideologije. %iko

vi#e čvrsto ne veruje ni u #ta, često se čuje, a to onda, navodno, znači da nema ideologije u

savremenosti. Žižekovo stanovi#te, sasvim suprotno postmodernom, otvara sasvim novo polje kritikeideologije a ovo se najupečatljivije može prikazati kroz njegovu tematiza!iju !inizma kao forme

ideologije.518US%2$A Cana#nja formula ideologije, na prvi pogled, i onda ila" -<naju vrlo doro #ta

rade, pa ipak to radeW. A Žižek nam, uvode(i novu dimenziju razmatranja, ukazuje da ovo nije nikakav

kraj ideologije. Sama dru#tvena i individualna stvarnost je utemeljena na nesvesnoj dru#tvenoj,

-simolnoj fantaziji koja odredjuje pona#anje individua i funk!ionisanje zajedni!e. Individue svesno

mogu usvojiti distan!u prema ideolo#kim uedjenjima, ali njihova sama praksa je uredjena nesvesnom

fantazijom, a to znači da je uredjena kao da su izvesni lažni iskazi istiniti. $o znači da prethodna-!inična defini!ija postmodernog pona#anja opet pada u ideologiju. 2no #to postmoderni sujekti ne

znaju je da je njihovo pona#anje utemeljeno na -fantaziji povezanoj sa ira!ionalnim -feti#ističkim

oožavanjem nekih aspekata savremenog dru#tva. 9ak i !inični manipulant koji priznaje otvoreno

51 S. Žižek, "he Sublime bject o# Ideolog$, MMM

1H



interese mo(i nije utekao ideolo#kom iskrivljenju.

-Iluzija Psvojstvena ideologiji / S.3.Q je prema tome dvostruka" sastoji se u zanemarivanju iluzije koja

strukturira na# stvarni, efektivni odnos prema stvarnosti. A ova zanemarena, nesvesna iluzija mogla ise nazvati ideološka #antazija &X' fundamentalni nivo ideologije nije iluzija koja prikriva stvarno

stanje stvari, nego &nesvesna' fantazija koja strukturira samu na#u dru#tvenu stvarnost.50

Ideologija se dakle /sastoji.8

@+ 2 samoj /stvarnosti., samom ustrojstvu društva i odnosima individua D time što je društvena

stvarnost konstruisana oko /iracionalne., ideološke, #antazije%

=+ 2 zanemarivanju, potiskivanju činjenice, neznanju, da subjekti delaju u skladu sa pomenutom

vrstom #antazije%

$ako čak i postmoderni !inični olik svesti i dalje ne zna #ta tačno radi. $eoreriza!ijom, pre svega,

ideolo#ke fantazije i ideolo#kih feti#a, Žižek nam daje savremenu teoriju ideologije, koja se nadovezuje

na prethodne poznate formula!ije, od *rosvetiteljstva do Altisera. Sujekti koji, na prvi pogled, -znaju

vrlo doro #ta rade, pa ipak to radeW, u krajnjoj instan!i analize padaju na osnovni ideolo#ki nivo toga

da rade ne#to, a ipak ne znaju #ta rade, jer neznaju koji neosveš0eni principi (društvene #antazije+upravljaju njihovim ponašanjem% Slično Althusseru, gde sujekti zanemaruju sopstveni odnos prema

dru#tvenoj stvarnosti, i radikalnije od njega, ovde je sama stvarnost vidjena kao ideolo#ka, kao

otudjuju(a, kao izvor samog Althusserove imaginarne transpozi!ije odnosa u samoj stvarnosti. *o

Žižeku, pre svega je ideolo#ka sama stvarnost, stvaraju(i time i potreu za imaginarnom

transpozi!ijom, ne;prepoznavanje see u fiksiranju identiteta uredjenim zapravo državnim

institu!ijama% !ogli bi Althussera pitati8 /Gta 0e nekome uopšte imaginarna predstava realnih odnosa

u kojima je.% Hedini mogu0i odgovor je još bliži !ar<u nego što je Althusser FF8 "ako mora biti jer je

sama stvarnost uredjena prema #ikciji, /ideološkoj #antaziji., individua njome vezana time za

/ideološke #etiše., /uzvišene objekte ideologije. koju #ikcija nudi u zamenu za realne interese

50 Iid., 50)55

55 *re!iznije, upravo ga je dao +ar, a Althusser odio u svom tekstu kada je odio !elu teoriju otudjenja kao

-humanističku i -nenaučnu.

1=



individua, a sve ovo, naravno, pogoduje vladaju0oj klasi, održavaju0i ljudsko društvo onakvim kakvo je

uvek bilo8 kao prožeto odnosima dominacije%

Ime za faktor simolne konstitu!ije stvarnosti je, dakle, (ideološka+ #antazija. *re svakog

prepoznavanja ili ne prepoznavanja see i stvarnosti Colar i Žižek insistiraju na tome da je sama stvarnost konstruisana odredjenom /#antazijom.. no primarno u ideologiji bila bi sama #antazija

koja je operativna u društvenoj stvarnosti% Ideologija se onda sastoji u dvostrukom /iskrivljenju.,

zanemarivanju činjenice da je naš odnos ka stvarnosti ve0 posredovan (primarnom+ ideološkom

#antazijom koja tvori samu stvarnost, Althusserove /realne uslove egzistencije., /društvene odnose.%

3antazija tvori stvarnost kao iracionalnu ve( time #to uvek mora postulirati i odredjene -uzvišene

objekte ideologije., /ideološke #etiše., koji su potpuno po sebi besmisleni i služe samo da daju

stabilnost celom društvenom totalitetu% Sulimni ojekt ideologije, ili ideološki #etiš , -ostatak realnog,

io i !entralni pojam, ono na #ta se mora oslanjati !elo fantazijom konstruisano ideolo#ko polje da i

zadržalo privid sopstvene konzisten!ije. 2vde je razlika u odnosu na !arksa. Cok i tradi!ionalna

pro!edura kritike ideologije ila ukazivanje da je ideolo#ki pogled uvek delimični pogled koji skriva

totalitet dru#tvenih odnosa, kod sociološke interpretacije (bar /slovenačkog.+ )akana, ideološki je sam

društveni totalitet koji se nameračio na brisanje sopstvene nemogu0nosti kao dovršenog i zatvorenog

društvenog (i kognitivnog+ polja%F 32S5"A ;onstruisan na ideološkoj /#antaziji. ovaj je uvek

nekonzistentan, #etišistički iracionalno podržan odredjenim /uzvišenim objektima. na koje se mora

oslanjati kako se ne bi raspao, tj% kako ljudi ne bi uočili besmislenost celog jednog ideološkog polja%

Pojašnjenje iekove @akanovske terminilogije4

=anta$ija, 1etiš, stvarno %realno& i stvarnost

56 Iid., MMM

0E



*omenuta istrajna, neuklonjiva -ekstimnost realnog vidljiva je u simptomima, #to naravno, na

kritiko)ideolo#kom nivou omogu(ava kritiku ideologije preko kritike dru#tvenih -simptoma,

ekonomskih kriza, pre svega, kao manifesta!ija realnog kao antagonizma, da preformuli#emo klasični

+arksov primer. Ali -ekstimnost, -realno &a!anov i Žižekov ključni i najteži pojam' javlja se i udrugim kontekstima. Ako se simptomi jave, #to je slučaj u svakoj ideologiji, onda je na ideologiji da

popuni ovaj ostatak @ealnog, da smiri antagonizam, oslai simptome, smiri krize i ugu#i poune. $o

ideologija postiže svojim zamenskim ojektima za realno, svojim -uzvi#enim ojektima" ideolo#kim

feti#ima. ;ritika ideologije postaje /kritika. ovakvih ideoloških #etiša, /uzvišenih objekata. '

ukazivanje da iza njih /ne postoji ništa., da tako kažemo, to jest8 da im je jedina svrha da podrže

(simbolnu+ ideološku #antaziju D da prikriju nekonzistentnost vladaju0eg ideološkog sistema% Svrha

uzvi#enih ojekata ila i da prikriju antagonizam koji uvek istrajava, pa se Sublmni bjekt Ideologije

nastavlja na ideju radikalne demokratije, radikalne upravo u tome #to insistira na trajnom priznavanju

privremenosti svakog dru#tvenog sistema, toga naime da potpuna totaliza!ija dru#tvenog polja, njegovo

zatvaranje, nije niti mogu(a niti poželjna. %+oglo i se primetiti, pa iako autori ovo gotovo sigurno ne

i priznali, da ovakvo stanovi#te dosta liči na *operovu ideju otvorenog dru#tva u jednoj politički levoj

interpreta!iji.'

*ojasnimo do sada napisano. Uveli smo paradoksalni pojam stvarnog &realnog', razliku stvarnosti i

stvarnog i tvrdnju da je stvarnost zasnovana na fantaziji, te pojam ideolo#kog feti#a.

Žižekov &tj. izvorno akanov' pojam Stvarnog je izuzetno paradoksalan, pa se tako kod njega i

predstavlja.5F U:AI$I 8US%2$3WW *rvo nam se stvarno ukazuje kao čvrsta srž individue i dru#tva5?

koja odoleva svakoj simoliza!iji, dru#tvenoj, -simolnoj interpreta!iji, davanju smisla. $ako a!an, u

kasnijoj fazi svog učenja, uvodi termin -sinthome da označi one simptome koji ne ugrožavaju, nego

podržavaju identitet individue, koji se ne mogu ukloniti interpreta!ijom, jer se nikako ni ne mogu

interpretirati. a!anova terapija (e interpretirati #tetne simptome, time ih otkloniti, a onda pre(i na

analizu pa!ijentovih fantazija. Žižekova teorija ideologije ovde potpuno preuzima teoriju kasnog

a!ana" psihoanalitičko lečenje se završava /prevazilaženjem #antazije.% !oramo prodrti do nesvesnih

5F S2I

5? *ravdaju(i se tvrdnjom da su dru#tvo i individue strukturirane na isti način, Žižek koristi psihoanalizu za osnovu kritike

ideologije, pa se pojmovi imaginarnog, simolog i realnog koriste i za individualnu svest i za analizu dru#tva.

01



#antazija koje odredjuju svesno ponašanje individua% ve #antazije podležu analizi ' mogu se izložiti

skupom iskaza% *ona#anje individue je takvo da se ona nesvesno, mehanički, pona#a kao da su ovi

prin!ipi istiniti, iako u njih svesno neveruje%F Calje, odredjena #antazija je uvek povezana sa

odredjenim #etišima D ojektima ili aktivnostima za koje ira!ionalno u praksi -zaku!ava individuu.

4revazi0i #antaziju znači osloboditi se #etišističkih vezanosti za objekte koje je #antazija nudila kao(zamenu za+ realno% 32S5"AFB Žižekov upečatljiv primer je da ljudi danas jako doro znaju da

parlament ne predstavlja volju naroda, da vlada veza &multina!ionalnih' kompanija i političke klase, a

pri tome se, u svojoj praksi, samim tim #to po#tuju zakone &kao pozitivno pravo' pona#aju kao da

parlament stvarno predstavlja op#tu volju i zastupa op#te interese. ;ritika ideologije ovde identi#ikuje

liberalnu kapitalističku demokratiju kao ideološku #antaziju današnjice, a (na današnji način,

predstavnički uredjen+ parlament kao ideološki #etiš% Skrenimo jo# jednom pažnju na odnos svesnih

uedjenja i prakse. 2no #to je ključno u kriti!i ideologije je praksa, ne verovanje, koje je kod Žižeka,

kao i kod Althussera, kao i kod *as!ala, oja#njeno kao retroaktivni učinak prakse. Ideološka #antazija

odredjuje 'praksu'ljudi D i to je ključno 32S5"A%F7 U prethodnom primeru, potreno je u praksi

ukinuti lieralni kapitalizam i oslooditi se feti#ističke vezanosti za sloodne izore predstavničkog

parlamenta. <adatak a!anovog -lečenja je prodiranje do ovog skupa nesvesnih iskaza kojima je

impli!itno definisana fantazija koja odredjuje pona#anje individue. *ri svemu ovome, za razliku od

funk!ije istog termina u 4ritičkoj teoriji, na primer, #antazija, kod a!ana i Žižeka ne znači nikada ni#ta

-doro. 8antazija nije neka stvaralačka ma#ta, nije +arkuzeova ili Adornova imagina!ija. a!an

fantazijom imenuje ovaj skup neosve#(enih prin!ipa koji reguli#u život ljudi, a vode velikim psihičkim prolemima, zog kojih se individua uop#te ora(a analitičaru. ečenje onda funk!ioni#e tako da se 1'

pa!ijentu naroje ovi prin!ipi za koje i on sam zna da nisu prihvatljiviV 0' te da mu se ukaže da se u

praksi ponaša kao da su valjani prin!ipi koje i i sam svesno odio / upravo ono #to nesvesno

odredjuje njegovo stvarno ponašanje. Ako se ovo sprovede uspe#no, a!an prime(uje, nastupi(e

izrazito psihičko osloodjenje i olak#anje.

7ratimo se na pojam realnog. a!an, a ovde se Žižek izrazito oslanja na njega, je primetio da i

posle prevazilaženja fantazije ostaje izvesni skup simptoma koji se ne mogu ukloniti interpreta!ijom.

5> S2I

5H Iid., MM

5= Iid, MM

00



%e mogu se ukloniti, jer ni ne podležu interpreta!iji. A konstatuje i da ne trea / jer su ovi -sintomi,

kako ih je zvao / jedino na čemu počiva individualni identitet sujekta / izvan svih imaginarnih

interpreta!ija i simolnih posredovanja. %iti su -sintomi -prolem, niti lečenje dalje trea sprovoditi,

jer a!an insistira da ismo njihovim uklanjanjem izazvali potpunu katastro#u ' psihotični raspad

identiteta sujekta. -Sintomi, to su ona vrsta simptoma koja su ona -čvrsta srž realnog, koja odolevasvakoj simoliza!iji i alijena!iji pri formiranju sopstvenih identiteta dijalektikom imaginarnog odnosa

sa Crugim, dakle ono #to odoleva Althusserovoj interpela!iji. Identitet individua i društvenih grupa se

dakle zasniva, u krajnjoj liniji, na odredjenim strogo posebnim osobinama koje treba poštovati u svojoj

posebnosti% 2va tvrdnja je od izuzetnog političkog značaja. Uvidjaju(i je, Žižek u Sublimnom objektu

insistira na nesvodivom mno#tvu partikularnih ori za osloodjenje. 8US%2$A6E A to što ljudi,

nesvodivo, po )acanu, Adornu i Žižeku jesu različiti jedni od drugih, nikako ne ometa mogu0nost za

radikalnu trans#ormaciju društva širokom kolektivnom akcijom% @azličite diskriminisane grupe se mogu

ujediniti u radikalno)demokratski projekat transforma!ije gloalnog dru#tva, jer imaju sasvim dovoljno

osoina koje dele, zajedničkih interesa i zajedničkih prolema da naprave pokret za osloodjenje kao

-seriju ekvivalentnosti) i ez insistiranja da novo dru#tvo trea iti takvo da svi njegovi članovi imaju

neke nepromenjljive op#te osoine na kojima (e zasnovati nepromenljive nove op#te zakone. %aproriv,

radikalna demokratija, koju Sublimni objekt ideologije afirmi#e na tragu a!lau i +ouffe, takva je da

zahteva stalno menjanje i poboljšavanje društvenog poretka, a isključuje /esencijalističke. #antazije o

tome da ljudi imaju neke transistorijske zajedničke osobine na kojima se mogu utemeljiti transistorijski

važe0i politički principi% 32S5"A @

9ini se da je a# ovo i kontekst u kome u 5egativnoj dijalekticiAdorno koristi pojam -neidentičnog. a!anovo realno kao sintom odgovara Adornovom pojmu

neidentičnog. -2ktetanje neidentičnom znači upravo okretanje posenosti individua i grupa, uz

insistiranje da je neidentično ono promenljivo / da zauvek trea dopustiti mogu(nost individualne i

dru#tvene promene, i uz uvid da individue i grupe i ako nisu identične / itekako mogu imati sličnosti i

preklapanja svih vrsta, te da je solidarnost potrena upravo izmedju ovakvih -neidentičnih individua i

grupa. 4od Žižeka u Sublimnom objektu ideologije ova kon!ep!ija neidentičnosti naziva se

/univerzalnom singularnoš0u. 32S5"A=. Singularnost, zbog individualnosti sintoma na kom počiva

realni identitet je ono što je jedino transistorijski opšte6 A radikalna politika stvara solidarnost u ori

protiv zajedničkih neprijatelja od strane različitih, nesvodivo -neidentičnih individua i grupa, i Žižek u

6EIid, MM

61id, MM

60 S2I

05



Sublimnom objektu ideologije inspirisan radom a!lau i +ouffe insistira da radikalna demokratija ne

sme težiti dosezanju nikakvih trans!edentalnih transistorijskih dru#tvenih standarda, koji i ili samo

nova -prinuda identičnosti &Adorno', koja i automatski postigla samo to da a priori isključi neke

druge individue i grupe iz dru#tva, nego politika eman!ipa!ije mora težiti #to ve(em otvaranju

dru#tveno)političkog prostora.

65

8US%2$A

7ratimo se sada posle političkog ekskursa opet paradoksalnosti pojma realnog. &ealno je

nedostatak% *rethodno smo ga odredili kao čvrstu srž materijalnosti, a posle vidimo da ga Žižekov

akan koristi sasvim drugačije, takodje. 8US%2$A66 4oristi ga kao formalni pojam da odredi

nedostatak u srži svake dru#tveno)simolno konstruisane stvarnosti. &ealno je paradoksalno" imamo

kretanje od čvrste srži materijalnosti ka formalnom mestu nedostatka u svakoj simolno konstruisanoj

stvarnosti. Stvarno je nedostatak, a Žižekov argument je ovde smislen toliko koliko sada stvarno misli u

opozi!iji sa stvarno#(u. Svaka &dru#tvena i psihička' stvarnost je simolno konstruisana, rekosmo i da

je time proizvod fantazije, uvek jeste konstrukt nekog niza pravila. Svaka društveno'simbolna

konstrukcija stvarnosti je takva da uvek postoji ostatak koji ona ne može da integriše u svoj univerzum

značenja, smisla u ono što se može razumeti% vaj neintegrisani ostatak jeste stvarno D a )acan kaže

da je stvarno nedostatak, misle0i verovatno pod tim da se sa stanovišta bilo koje, nužno simbolno

konstruisane stvarnosti, stvarno, kao ono u nju neintegrisano, iskušava kao nedostatak te neke

stvarnosti% *rikažimo ovo primerom" dana#nja ideolo#ka stvarnost teži da se konstrui#e oko feti#izmafinansijskog sektora i fantazije #tednje. Sa te pozi!ije izguljena materijalna dora, ono stvarno koje ta

stvarnost isključuje, i(e isku#ena kao nedostatak, o čemu i svedoče protesti protiv smanjena so!ijalnih

stavki u udžetima raznih država. 8eti# i ovde io feti#izam niske zaduženosti, feti#izam finansijskog

sektora. Sada možemo dati dalje odredjenje feti#a" feti# je -mali komadi( realog, ono #to trea da

popuni realni nedostatak koji se itekako ose(a u stvarnosti koja je konstruisana fantazijom. Cana#nji

feti#i i ile o!ene ++8a, entralne anke 3U i raznih privatnih agen!ija za kreditni rejting. Ideologija

počiva na fantaziji #tednje koja isključuje čvrstu srž realnog, u smislu da oara realno značajan

materijalno stanje ljudi, a u zamenu za to nudi ideološki #etiš toga da vam u zemlji uja finansijski

sektor i da pomenute organiza!ije, koje iovako a# riga za oične ljude, pozitivno o!enjuju ekonomiju

odredjene zemlje. 8eti#, -uzvi#eni ideolo#ki ojekt kao ++8ova pro!ena ekonomskog razvoja,

65 AAU, <I<34

66 S2I, paradoksi realnog

06



ponudjena je u zamenu za stvarna materijalna dora, koja se onda, naravno, isku#avaju kao

nedostaju(a. U ovom delu ostaje samo jo# da podvučem razliku stvarnog &@ealnog' i stvarnosti kod

a!ana i Žižeka. Stvarnost je uvek dru#tveno)simolno konstruisana, kao #to su post)strukturalisti

tvrdili, ali &ve( opisano' svarno uvek ostaje i nastavlja da progoni svaku konstruisanu stvarnost, a ta

stvarnost se uvek mora oslanjati na stvarno. 4ategorija Stvarnog i razlika stvarno ) stvarnost razlikujua!ana i Žižeka od simolno)jezičkog idealizma post)strukturalizma i post)modernizma i sa filozofske

strane utemeljuju njihov materijalizam. Ukratko, plauziilno, i direktno u suprotnosti sa glavnim

tokovima post)strukturalizma, nije sve na svetu društveno'simbolno konstruisano, a svaki takav

konstrukt uvek se zasniva na neintegrisanom realnom na kome počiva i od koga zavisi% statak

&ealnog istrajava u svakoj konstruisanoj realnosti i kako Žižek često voli da kaže, progoni je%

Bako spešno lagati ka$ivanjem istineF

Ra$lika iska$anog sadraja i mesta iska$ivanja

Slede(a itna ideja ila i kritiko)ideolo#ka interpreta!ija razlike iskazanog sadržaja i procesa,

mesta iskazivanja jo# jedna ideja koju je Žižek direktno preuzeo od a!ana i primenio na kritiku

ideologije.

2zeta zasebno, ideološka izjava može biti ideološka iako je potpuno istinita što se tiče njenog

činjeničnog sadržaja / time #to ozirom na to ko je / -sa kog mesta, iskazuje, prikriva odgovaraju(e

interese &domina!ije, eksploata!ije...', skriva antagonizam i nekonzistentost totaliteta odgovaraju(e

ideologije. vako #ormulisana teorija ideologije prevazilazi pitanja predstavljanja, tzv% /lažne svesti.,

kritike ideologije kao puke kritike znanja i ne znanja /činjenica.% $o da li su u :erlinu 5Eih godinaNevreji stvarno sačinjavali HEY advokata i)ili ankara ni najmanje ne smanjuje zlo anti)semitizma.

*itanje je #ta je tačno ova konstruk!ija Nevreja značila u na!ističkoj ideologiji. A to je prikrivanje njene

nekonzistentosti, unutra#nje nemogu(nosti same opake narodne zajedni!e, nekonzistentnosti totaliteta

njene zamisli, projek!ije striktno unutrašnje nemogu(nosti na!ističkog projekta Jolksgemeinscha#ta na

0F



-spolja#njeg neprijatelja. 8US%2$A6F $o da li Nevreji jesu ili nisu sačinjavali najve(i roj tzv.

-mo(nika u zemlji razorenoj surovim kapitalizmom i prethodnim na!ionalističkim projektom ni

najmanje ne menja stvar u pogledu zla anti)semitske ideologije. pet je na delu kritika ideologije kao

kritika projekcije /realnog. D odredjenog sistematskog antagonizma' na /uzvišeni objekt. D #iguru

Hevrejina' koja ne služi apsolutno ničemu drugom do prikrivanju nekonzistentnosti univerzuma #ašističkog diskursa% *rema tome kako Žižek ekspli!itno kaže -mogu(e je lagati pod maskom istine,

čim odredjena izjava &ez ozira na njenu izolovanu istinitosnu vrednost' služi prikrivanju, činjenju

netransparentnim interesa mo(i, eksploata!ije, domina!ije onih koji je tvrde. Ako je -istinita / time

ideologija olje fun!ioni#e. 2no #to i dalje ostaje neistinito kao nekonzistentno je samo ideolo#ko polje,

) skrivaju(i interese ovladavanja iza pojedinih tvrdjenja koja mogu sasvim tačno odgovarati

činjeničnom stanju. %aravno ovakvo prikrivanje je nužno, da i ideologija uop#te funk!ionisala, sam

način opravdanja interesa &mo(i, eksploata!ije,...' mora ostati prikriven.8US%2$A6?

Antagoni$am i klasna borba kao realno

)akanov ostatak realnog D istrajavanje nedostatka u svakoj stvarnosti ' u svakom pokušaju

društvene totalizacije, implicira ideju nemogucnosti potpune simbolizacije, to 0e reci sada8

nemogucnosti totalne interpelacije individue ili zatvaranja društvene stvarnosti, koliko i nemogu0nost

apsolutnog znanja KobjektaK jer ovaj uvek moze iznenaditi kao u simptomima, ekonomskim krizama (i

dodajmo dalje, naučnim revolucijama+% 7e( a!lau i +ouffe uvode pojam antagonizma kao &ealnog , a

kao par e<cellance ideologija uvidja se upravo poku#aj nečeg nastalog da se proglasi za Zapsolutno

ra!ionalnoZ i dovr#eno, kao potpuno smireno stanje u kojem se ni#ta dalje ne može su#tinski

menjati.8US%2$A6> 4ao #to se kod akana svaki navodno stailni potpuni identitet sei prisutnog

sujekta uvek pokazuje kao imaginarni krpež u simptomima ) tako stoji stvar i sa svakim poku#ajem

opravdavanja ilo kojeg dru#tvenog sistema kao Zra!ionalnog i eskonfliktnogZV harmoničnog totaliteta

6F +I)S2I

6? +I)S2I

6> a!lau, +ouffe, KegemonD and So!ialist StrategD, MMM

0?



sa apsolutno ra!ionalnim individuama i potpunim znanjem. %a radikalnoj politi!i i ve( kod a!laua i

+ouffe)a ilo to da prvo uvek nadje konfliktna mesta, pukotine u dru#tvenom sloju &jer ih dakle uvek i

zauvek ima', te da ne dozvoli ilo kakav pokusaj imaginarne ra!ionaliza!ije, pa!ifika!ije, imaginarnog

ZpomirenjaZ usred realnog antagonizma. to (e u akanovskom +arizmu re(i" klasne borbe koju Žižek

ve( u !apping Ideolog$ odredjuje kao realno dru#tva, ono što se na najrazličitije prividno.iracionalene. načine pojavljuje nasuprot svih pokusaja pripitomljavanjaV u krizama koje

demonstriraju lažnost 8ukoDaminog kraja istorije kao i naravno onog Staljinističog protiv kojeg je

teorija Slovenačke #kole od početka ila usmerena.8US%2$A6H 2dija se zlo svakog drustva koje ho(e

da ude apsolutna stvarnost &sveouhvatna i nepromenljiva pseudo)ra!ionalna !elina'. U Sublimnom

objektu ideologije i u !apping Ideolog$, Žižek afirmise nesvodivu mno#tvenost partukularnih ori,

kao pojavnih olika fundamentalnog antagonizma klasne oreV mno#tvenost koja se moze povezati u

Zseriju ekvivalen!ijaZ, kao povezanu seriju nesvodivo partikularnih odgovora na realno kao

antagonizam, solidarnost nesvodljivo partikularnih i uvek delimičnih odgovora na isti dominantim

olikom dru#tva potisnuti antagonizam, mno#tvenost odgovora na istu Znemogu(u)realnu sržZ. 6=

Sublimni objekt ideologije ovde ima ontološko'političko glediste da je upravo tradicionalna

potraga za Knovim čovekomK za ukidanjem svakog antagonizma D zlo samoV istorijski ova potraga za

smirenim drustvom ez ikakvih antagonizama izvor je -totalitarizama, i najve!ih zločina u ljudskoj

istoriji, te dakle" Znajve!a masovna uistva ikada i holokaust uvek su vr#ena u ime čoveka kaoharmoničnog i(a, %ovog 9oveka, ez antagonističkih tenzijaZFE

;akl(ak4

Poredjenje i $na(aj iekove i Alt)serove teorije ideologije.

6H +apping IdeologD MM

6= S. Žižek, "he Sublime bject o# Ideolog$, 6

FE S. Žižek, "he Sublime bject o# Ideolog$, F

0>



Glavna tema ovog rada je poredjenje Žižekove i Althusserove teorije ideologije. Sada možemo

dati jo# nekoliko manje itnih informa!ija o Žižekovoj kriti!i Althussera i pogledati konačne rezultate

dostignutog kritičkog uvida oa mislio!a, te naglasiti njihov značaj.

Nedina itna stvar koju jo# trea pomenuti je kritika Althussera u Sublimnom objektu ideologije,u vezi sa statusom verovanja i interpreta!ijom :leza *askala.

Sada (u, pre izno#enja konačnog suda o vezi i značaju Slavoja Žižeka u savremenoj teoriji i suda

o odnoso njega i Althussera, podsetiti na to da u !apping Ideolog$, Žižek pristupa na svojstven,

pomalo -intelektualno nepo#ten način temi ideologije metodolo#ki, time #to nam ne daje čitljiv opis

metoda kojim pi#e svoj tekst, a opis metoda daje, iz koga se samo može pročitati da nije dogmatski

hegelijanski napisanF1, a da jeste inspirisan Kegelovom metodom, #to se vidi kroz !eo tekst, gde nam

Žižek pi#e o -ideologiji)po)sei, -ideologiji)za)see, -ideologiji za)see i po)sei ) komplikuju(i

izlaganje nepotrenom terminologijom, koja nije ni jasna, ni oja#njenja. Ipak, uz ovu kritičku ogradu,

prvo smatram da tekst ipak jeste čitljiv ez ve(eg guitka inteligiilnosti apsolutno najve(im delom,

#to je i najitnijeV te dalje smatram oja#njenje ideologije dato u !apping Ideolog$ jako teorijski

itnim. 2 ideologiji se priča trostruko / onoliko kompleksno koliko prolem pokazuje kroz

teoretiza!iju da se o njemu mora pričati na vi#e nivoa. Ideologija se kaže na tri načina za Žižeka u

!apping Ideolog$, na način sa kojim se slažem i mogim inspirativnim pasusima po !elom tekstu, a u

vezi sa ove tri osnovne teze"

Ideologična je, po Žižeku, ez ozira kom nivou pripada svaka od tri predložene opcije i sve su

bitne%

Žižek nam skre(e pažnju na &u ovom prikazu" tre(i' nivo koji je on otkrio, ali ostavlja mogu(nost da je

isto znao i +ar teoreriziju(i #etišizam robe, itni Žižekov primer ideolo#kog feti#a. Ipak nije dao

izričito pozitivan odgovor da se zastupljenost &mo(' ovih vrsti ideologije može menjati tokom istorije.F0

Saglasno "he Sublime bject o# Ideolog$ i Žižekovom prilogu za !apping ideolog$ 32S5"ALF,

ideologija je po -ranom Žižeku"

F1 !I MM

F0 4oliko je meni poznato.

F5 +I

0H



1. ažna slika stvarnosti, koja je stvorena zarad interesa vladaju(e manjine i njoj efektivno služi.

2vo su otkrili *rosvetitelji, 8euera!h i +ar. 2davde počinje prosvetiteljska kritika ideologije, i

nikako ne izgleda nemogu(e ojediniti ga sa Althusserovim &iako i se on žestoko protivio', a pogotovu

Žižekovim, koji ostaje ekspli!itno ra!ionalno i prosvetiteljski orijentisan.

0. Ideologična je praksa individua i praksa državnih institu!ija koja kreira praksu individua, kako je

naglasio Althusser. Ideologija je pra(ena neznanjem o tome kako individua stvarno fun!ioni#e u

dru#tvenim odnosima i ova realna praksa individue nije a# ni lična,ni individualna, ni sloodno

izarana, ni ra!ioalna, jer je kreiraju mo(ne institu!ije, name(u(i prisilnu sličnost heterogenim ljudima,

a u interesu vladaju(e manjine.

5. Ideologična je sama zajedni!a, čak onda možemo re(i sama stvarnost, koja stvara ovo ideologično

pona#anje ljudi, naravno suprotno stvarnim interesima velike ve(ine ljudi, a u !ilju održanja dru#tvenih

odnosa kao odnosa domina!ije. Ira!ionalna je time #to je azirana na so!ijalnoj fantaziji i #to

sredstvima ideolo#ke manipula!ije onemogu(uje svoje članove da to uvide, koliko god manipula!ija

danas sofisti!irana ila. 2vo je Žižekovo glavno otkri(e 8US%2$A.F6

*rema tome, klarifika!ija toga #ta je ideologija i jasni opis pronadjenog tre(eg nivoa ideologičnosti,

ostaju trajne Žižekove zasluge.

A Žižeka nalazim duoko zavisnim od Althusserove teorije ideologije. <avr#no poredjenje (e nam

pokazati da je Žižek zapravo čovek koji je oti#ao dalje od Althussera, ali i ekspli!irao za#to su neka

Althusserova tvrdjenja valjana. Izuzetno je plodno kominovati, maksimalno pre!izno, dva mislio!a.

7e( kod Althussera shvata se da ideologija mora iti otelovljena u praksama odredjenih državnih

ideolo#kih aparata. Ali to Žižek i zna" poenta je da je dru#tvena stvarnost, koja pre svega uključuje

državne ideolo#ke aparate, formirana na fik!iji, na ideolo#koj fantaziji. Cru#tvo se time perpetuira kao

nepravedno, zlim krugom" kao #to je Althusser konstatovao, institu!ije, koje rade u korist manjine, po

pravilu ) u ogromnoj meri olikuju i svest i nesvesno ljudi. A ljudi od institu!ija preuzimaju da urede

F6 S2I

0=



svoju stvarnost shodno ideolo#kim fik!ijama, svemu onome u #ta niko ne veruje, a koje su ipak

pre!izan opis toga kako ljudi u stvarnosti postupaju. +alo ljudi veruje da parlament stvarno predstavlja

op#tu volju gradjana, da se poslužimo sasvim tačnim Žižekovim primeromFF.8US%2$A Ipak, u

funk!ionisanju stvarnosti, države, ali i individua u njoj, ljudi postupaju kao da je ovo tvrdjenje o

parlamentu tačno, te ljudi po#tuju narede političara, i to i protivu ra!ionalnog uvida i sopstvene koristi.2staju(i verni prosvetiteljstvu, za predhodnu konstata!iju, može se re(i da izražava ira!ionalnosti

čovečanstva na ovom stadijumu, ali i da kroz naporni rad 4ritičke teorije &u naj#irem smislu', teorija

ideologije može edukovati čovečanstvo o mogu(nostima osloodjenja.

<aključujem, dakle, da je Althusser dao itan doprinos razvoju teorije ideologije, a Slavoj Žižek,

i slovenački lakanov!i, izuzetno duok, savremen, interesantan i uti!ajan doprinos istoj vrsti

istraživanja, čak i sa ovde prisutnim ograničenjem da se, u ovom radu, razmatraju samo Žižekovi

tekstovi iz prve polovine devedesetih godina, te samo jedan, glavni, najuti!ajniji i najpoznatiji

Althusserov tekst, a ez zalaženja u naknadne faze Althusserovog akademskog i privatnog života.

Žižekov rad,kako onaj iz ranih devedesetih godina pro#log veka, koji je ovde razmatran, pa sve do

danas, potvrdjuje izrazitu autorovu sposonost samo)kritičnosti, odsustvo dogmatizma, ve#to

dovodjenje sopstvenih po!ija u vezu sa najraznovrsnijim tudjim ali poznatim teorijama ) #to je

osvedočeno i nagradjeno Žižekovim, za dana#njeg filozofa, neverovatno visokim zainteresovanim

po#tovanjem miliona čitala!a, te rojem akademskih institu!ija sa kojima saradjujeV to jest, time #to

izuzetno popularne lek!ije drži u najrazličitijim delovima sveta / na poziv mnogih i jako često.

<a ovde izloženu Žižekovu teoriju ideologije ja tvrdim da predstavlja ne samo najpoznatiju, nego i

najbitniju i najispravniju kritičku teoriju društva jednog danas živog misliocaF?, koja je od

FF S. Žižek, "he Sublime bject o# Ideolog$, MM

F? 2vo tvrdim svrstavaju(i Žižeka u -kritičku teoriju i u #irem smislu izraza ) dakle smatraju(i ga za zastupnika teorije koja ne prihvata

lo#u, zlu, -negativnu stvarnost onakvom kakva jeste, nego ho(e da je radikalno menja, počev#i sa orazovanjem masa o zatupljuju(im

efektima ideologije prisutne u masovnoj kulturi i dru#tvu uop#te / ali ovo tvrdim i dovode(i Žižeka u vezu sa 4ritičkom teorijom dru#tva

u užem smislu termina, to jest" sa -prvom genera!ijom 8rankfurtske #kole. +etodolo#ki, ez ozira na kompleksnost i ispravnostŽižekovih, po pravilu, preterano pojednostavljenih i preterano politički oojenih stavova o 8rankfurtskoj #koli / ukazujem na činjeni!u da

odgovor na pitanje -9ime se avi Slavoj ŽižekT, može &i tvrdim" trea' iti kratak i jasan" -:avi se kritičkom teorijom dru#tvaW.

8undamentalne osnove svake teorije Slavoja Žižeka uvek odgovaraju zahtevima koje je +a Korkheimer izneo u svom manifestu

"radicionalna i kritička teorija% Calje, ez ozira na to #ta sam Žižek tvrdi, ima autora koji &smatram" često potpuno ispravno, mada ne

uvek dovoljno pre!izno' ukazuju da su neka od Žižekovih fundamentalnih shvatanja veoma slična shvatanjima -prve genera!ije

8rankfurtske #kole" i to poseno oni stavovi koji Žižeka razlikuju od teorija Altisera i pogotovu &*ost'Strukturalizma,

5E



fundamentalnog teorijskog značaja za ispravno teorijsko razumevanje ljudske subjektivnosti. *ri tome

je teorija Slavoja Žižeka, tvrdim, rezonuju(i po starom dorom prin!ipu o primatu praktičnog uma, jo#

itnija teorija u vezi sa onim, za nas ljude, stvarno najitnijim na svetu" na#om praksom. $o jest, kako

(e se mnogi složiti, Žižekova teorija ideologije je i od #undamentalnog praktičnog značaja8 itna je za

udu(u praksu svakog poku#aja radikalne političke emancipacije čovečanstva, a pogotovu u sada#nosti je za ovu najvi#u svrhu, tvrdim, Žižekova teorija ideologije najbitnija teorija% %ajitnija je, jer je

&tvrdim kao i mnogi"' najispravnija teorija ideologije pre svega, a uz to i" #iroko potkrepljena

primerima, dovedena u vezu sa istorijom čovečanstva, filozofije, teorija ideologije i mi#ljenja uop#te,

dovedena u vezu sa borbom protiv totalitarizma i eksploatacije ) !elokupnim Žižekovim teorijskim i

političkim radom u S8@N i kasnije i, na kraju, stoga #to je Žižekova teorija ideologije stalno dovodjena

u vezu sa goru0im političkim pitanjima današnjice veoma čestim i uvek aktualnim Žižekovim

lek!ijama u kojima se uvek razmatraju i konkretni dru#tveni prolemi% 9ini mi se da ova situa!ija skoro

garantuje da (e Žižek jo# prilično dugo ostati veoma uti!ajan teoretičar na svetskom nivou i ključni

izvor inspira!ije veoma velikom roju ljudi za razne poduhvate" nekima pretežno za teorijske

so!io)filozofske radove vezane za teme kojima se Žižek avi, na primer u vezi sa teorijom ljudske

sujektivnosti, sloodem, ili shvatanjem odnosa uedjenja i postupanja kod čoveka. Ali, mnogo ve(em

roju ljudi, rad Slavoja Žižeka jeste i postaje (sve više+ inspiracija za praktične, političke poduhvate i ja

se nadam da (e ova poslednja navedena činjeni!a, pre ili kasnije, dovesti do opipljivih praktičnih

rezultata na kolektivnom političkom planu ) dakle" do svetsko)istorijskog progresa ljudske sloodeW

Istorija 8rankfurtske #kole i %ove levi!e potvrdjuju da je i to sasvim mogu(e u udu(nosti i da seveličina i značaj nečijeg uti!aja, kako u teoriji, tako i jo# mnogo mnogo vi#e u praksi, nikada ni ne

može predvideti, jer nemamo a# nikakvog pojma o tome gde, koje ljude, čime i kako (e Slavoj Žižek

ponajvi#e i politički najznačajnije inspirisati na kolektivno delovanje u !ilju masovnog osloodjenja i

ru#enja kapitalizma i ostalih, sa kapitalizmom redovno povezanih, ra#irenih vidova eksploatatorskog

ovladavanja.F>

&*ost'Strukturalizma koga Žižek odija na način na koji i ga, verovatno, i $eodor Adorno oda!io" kao apologiju savremenog

kapitalizma i masovnog ideolo#kog ispiranja mozga -industrijom kulture. 2 odnosu &*ost'Strukturalizma, Žižeka i 8rankfurtske #kole

videti, na primer, jako jasan i informativan prikaz, itan i &izuzev, tvrdim, autorovog previ#e stereotipnog prikaza politike 8rankfurtske

#kole"' tačan skup stavova koji je izneo :enjamin CaD u tekstu" -8rom 8rankfurt to juljana" riti!al $heorD from Adorno to Žižek, u"

Studies in Social and 4olitical "hought , Issue = , Susse, 0EE6% http";;.susse.a!.uk;!spt;do!uments;issue=)1.pdf .

F> Uostalom, i autori i Nijalektike prosvetiteljstva i Ooveka jedne dimenzije su čekali de!enijama posle ojavljivanja

glavnih radova da, na njihovo veliko iznenadjenje, ogroman roj mladih ljudi veoma detaljno izučava njihova dela i poku#a

i prevodjenje 4ritičke teorije u veoma masovnu politiku eman!ipa!ije -%ove levi!e, -ezdeset)osma#a ) serijom

51

http://www.sussex.ac.uk/cspt/documents/issue9-1.pdf






Alt)sser and iekGs t)eor< o1 ideolog<

: T)e Trans1ormation o1 T)eor< o1 Ddeolog< 1rom Alt)sserHs tet on t)e 0tate Ddeologi3al

Apparatses till t)e =irst iekHs -ooks in Englis) @angage :

0UMMAR?" $his paper eplains ouis Althusser[s theorD of ideologD and !ertain asi! !laims of earlD SlavojŽižekZs theorD of ideologD, from his phase hen he pulished "he Sublime bject o# Ideolog$, and in the period

shortlD after the ook, D relating ŽižekZs !laims to ŽižekZs !riti!al assessment of Althusser[s theorD of ideologD. $he

asi! !laims that made Žižek to e!ome a orld philosophi! -super)star have een eamined D eegesis of his first

important puli!ations in 3nglish, so therefore, the s!ope of the ork is limited to ŽižekZs positions in the earlD

nineties. $he eposition of ŽižekZs positions is pre!eded D an etensive analDsis of foundations of ŽižekZs theorD of

ideologD in Althusser[s theorD of ideologD, hi!h is dis!ussed in the first part of the tet. riti!al eamination of

Althusser[s theorD of ideologD is limited to his asolutelD most famous and most influential arti!le on ideologD"

Ideolog$ and State Ideological Apparatuses% ŽižekZs theorD of ideologD is introdu!ed in the tet !arefullD, through

!ritiLue of Althusser[s theorD of ideologD. $he &ne' level of &!ritiLue of' ideologD that Žižek &first' thematized,

ithout disavoing a!hievements of his prede!essors / prede!essors ranging from 3nlightenment thinkers, through

4arl +ar, 8ranfurt S!hool and Althusser is eamined and !arefullD, pre!iselD, formulated as a !onjun!tion of to

theses. IdeologD is for Žižek essentiallD in 1' the realitD itself / insofar as so!ial realitD is stru!tured around

disavoed, irrational, ideologi!al fantasD. IdeologD also ne!essarilD !onsists fundamentallD in 0' disavoing,

forgetting, repressing this fa!t that suje!t a!ts in his pra!ti!e in a!!ordan!e ith the ideologi!al, un!ons!ious fantasD

/ a!ting therein irrationallD, of !ourse. $hese to just stated propositions are the essen!e of the Žižek[s dis!overD.

A!!epting Althusser[s reje!tion of the idea that the fundamentallD ideologi!al level of anD ideologD is mere -false

!ons!iousness, mere false representation of realitD, and largelD also !riti!izing Althusser himself, Žižek founds a

genuinelD original and ne position in theorD of ideologD, as in the theorD of human suje!tivitD, in generallD. $his

ork eplains fundamental positions of Žižek[s theorD D etensive eposition of Althusser[s theorD of suje!tivitD, as

ell as, among other theories, elements of Na!Lues a!an[s theorD of suje!tivitD, so to, at on!e, easier eplain Žižek[s

theorD of ideologD and also, finallD, !ompare it to Althusser[s theorD of ideologD. I !riti!allD ut fairlD. give mD vie

on the importan!e of these to theories, hi!h is the topi! of the end of the tet. I find oth theories verD important

for understanding of human so!ietD and I find Žižek[s ork on suje!tivitD and ideologD to e !ru!iallD important

todaD, espe!iallD e!ause it is a !riti!al ork in permanent progress, ork of a verD a!tive and even Luite Doung,

though verD famous, idelD respe!ted so!ial thinker of the daD.

BE? IORJ0" ideologD, suje!tivitD, stru!turalism, ideologi!al fantasD, ideologi!al fetish.

dogadjaja koja je ovaj pokret neizrisivo upisala u istoriju svetske ore za sloodu, kao #to je i u iografiju i Adorna i

+arkuzea upisala termin kojim su ooji!u &pre!izno, tvrdim' javno kvalifikovali savremeni!i na različitim kontinentima"

-2ta! %ove levi!eW A na taj status se čekalo de!enijama, pa se daljnji uti!aj Slavoja Žižeka ne može nikako predvideti.

Documents

Althusser i Zizek.pdf