JER SA SEMENOM SVE POČINJE...no

vosads

ki

Novi Sad • II godina • br. 69• četvrtak, 9. 6. 2016. • 19 dinara

Filmski centar srbije ignoriše scenario o Holokaustu

amerika finansira film o stradanju

novosadskih jevreja

Hitlerovi odredi smrti u aprilu 1944, kad je već bilo jasno da Vermaht gubi rat, u stočne vagone ukrcali su 1.582 novosadska Jevreja i poslali ih u koncentracioni logor, pravo u smrt

2

КУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА digitalizacija.ns.rs

9. JUN 2016.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Milorad Bojović

novisad.press@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Zoran Surla, isidora Filipov,

Marija Magdalena idei Trifunović, ljiljana Zrnić

redakcija@nsreporter.rs

Saradnici aleksandar Pavlović, Siniša kostić

FoTo-rePorTer

Marko dabetić

lekTori Biljana rac, Mirjana lekić

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

direkTor korPoraTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Bulevar oslobođenja 127,

telefon i faks 021/454-624, 450-774

office@nsreporter.rs

Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65

hypo alpe adria Banka a. d. Beograd marketing@nsreporter.rs

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Bačkopalanački

nedeljnik.www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i

odgovorni urednik Milorad Bojović God. 1, Novi Sad: Lokal Media Novi

Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm Nedeljno.

ISSN 2406-2022 = Novosadski reporter

COBISS.SR-ID 293986823

uvodnik

Srbija odavno liči na zemlju ču-desa. Na nedonošče nastanjeno u paralelnom univerzumu, ne-svesno realnosti. Izvan realno-sti živi i Ivica Dačić. Ljubitelj eg-zotičnog voća iz Žitorađe veruje da na krilima izmišljene veze s

Rusima po četvrti put nezasluženo može ući u srpsku vladu. Istom, nezarađenom benefi-tu Dačić se nada i u Vojvodini, Novom Sadu i ostalim srpskim gradovima mada su građani glasali drugačije.

Dačićevo rusofilstvo je dvostruka igra. Nedostatak argumenata i manjak podrške

konstantno se nadomešta plasiranjem mita o njemu kao o Putinovoj produženoj ruci. Halid Bešlić srpske politike tu mantru protura kao Forbs svoje naštimovane liste najmoćnijih. Realnost nimalo ne nalikuje na ovaj američki spin. Jer, nije u Moskvi služen molitveni doručak. Ili je Dačić možda u Vašington išao kao Putinov obaveštajac? Ili je kao izaslanik Medvedeva Forbsu poklanjao Belog anđela i mo-lio ga da dovede investitore u Srbiju?

Dačić mora razumeti da žil-vernovskim pričama o Putino-voj očaranosti njime, ovaj put ne može opči-niti Vučića.

Da ne bude zabune, nemam dokaze da SPS neće biti deo vlade. No, znam da to neće biti kao isključivi garant ruske moći. Sve na tu temu Vu-čić je rešio direktno s Putinom. SPS nije nedo-stajući pazl bez kog lider SNS-a ne može skoc-kati kabinet. Niti je lider naprednjaka filantrop koji se iz čista mira odriče moći. Zato Dačiću članstvo treba da objasni da insistiranjem na ostanku u vlasti stranku vuče u provaliju. Biti večiti drugi jeste legitiman cilj, ali slabo cenjen kod Srba. Ako stignu u Nemanjinu, biće to nji-hov ulazak u jednosmernu ulicu, s obrnutom perspektivom na njenom kraju. Dakle, ako žele da sačuvaju sadašnji rejting, po svaku cenu tre-ba da izbegnu ulazak u vladu.

Šta je pretpostavljeni Dačićev dobitak? Pozivanjem na jednu od dve najmoćnije dr-

žave sveta on s jedne strane bilduje svoju po-litičku vrednost u odnosu na stvarnu specifič-nu težinu stranke, nepotkrepljenu adekvatnim brojem glasova. Istovremeno, skrivajući se iza nepostojeće ruske podrške, obezbeđuje relativ-no lagodnu poziciju na čelu stranke, jer na taj način niko ne može osporiti izborne rezultate.

Darivaće ga zahvalnošću dokle god im obezbe-đuje direktorske funkcije i članstvo po uprav-nim i nadzornim odborima, od državnog do lokalnog nivoa.

Ipak, ostatak SPS-a treba da zna da Dačić nije potreban Rusima. Niti Amerikancima. Oni raz-govaraju isključivo s najjačom strankom. S onim ko ima moć odlučivanja. Dačić je u zatvorenoj partiji pokera nadigravao Tadića i Koštunicu. Stvari su danas drugačije postavljene. Već dve godine u svetu je važna samo Vučićeva reč.

Neuspelim spinom Dačić je dvostruko baga-telisao svoje kapacitete. Nije ga onesposobio samo loš izborni rezultat. Došle su na naplatu stare afere. Kofer sa Zagrađaninom u njemu. Mrkonjić s jagnjetinom i Bekutom u krilu. Ru-žić s roleksom, infantilnim fotografijama i još

izopačenijim komentari-ma. Miša Banana, škampi i Branko Lazarević.

Vreme je da SPS malo počine u opoziciji. Zbog svih prećutanih afera. Iz-daje i odricanja od Milo-ševića. Devizne štednje. Bombardovanja. Zaslužili ste. Spomenice ste zara-dili boreći se za progre-sivno narastanje svojih bankovnih računa. Mo-

rate kad-tad Srbiji odužiti dugove Borisa Tadi-ća, koji vas je rehabilitovao. Njegovo zaveštanje u obliku crvene jabuke evropskog ukusa bilo je prevara. Iz crvljivog ploda izmileli su Ružići, Tončevi, Lazarevići, Banane.

Pravi je čas da se obelodane sve tajne, sve nepoznanice. Članovi SPS-a sebi ne moraju objašnjavati ništa. Sve su već rekli jedni drugi-ma. Tajno. Javnosti je jasno sve što su prećuta-li. Ipak, radi kosmičke ravnoteže, i oni i Tadić najzad moraju da nam kažu u kakvoj su vezi 2008. godine bili SPS, DS i jedan ambasador koji nije Rus.

Skazaljka političkog vremeplova otkucala je povečerje. Ali socijalistima više ne pripada tra-ka požarnog. Niti im je ikad pripadala. Sve vre-me drugi su za njih otvarali vrata vlasti, odakle su kao iz hajdučke pećine uzimali blaga koliko im drago.

Evo, na kraju da ih upitam, da vi danas nesta-nete s političke scene, koliko bi Srbija izgubila? Slutim nimalo! Ali bi najmanje 1.000 vaših se-jača soli zakukaklo gore od žena u crnom. Da-kle, složićemo se, gubitka nema. Pa zašto onda verujete da je vaše prisustvo u vladi dobro za Srbiju, Vojvodinu ili Novi Sad?

Tapija na izmišljenu vezu s RusijomDa ne bude zabune, nemam dokaze da SPS neće biti deo vlade. No, znam da to neće biti kao isključivi garant ruske moći. Sve na tu temu Vučić je rešio direktno s Putinom. SPS nije nedostajući pazl bez kog lider SNS-a ne može skockati kabinet

Biti večiti drugi jeste legitiman cilj, ali slabo cenjen kod Srba. ako

stignete u nemanjinu, biće to vaš ulazak u

jednosmernu ulicu, s obrnutom perspektivom na

njenom kraju

9. JUN 2016.

4 9. JUN 2016.

Miloš Vučević

ostaje gradonačelnik

Potvrđeno Pisanje novosadskog rePortera o novoj gradskoj vlasti

SNS ima 38 odbornika i uz podršku SVM-a i Zelene stranke ima većinu

za vođenje Novog Sada

Potpisivanjem pi-s m e n o g d o go -vora između Mi-l o š a Vu č e v i ć a , g r a d o n a č e l n i -ka i predsednika Gradskog odbora

Srpske napredne stranke, i Slo-bodana Cvetkovića, predsednika Gradskog odbora Zelene stran-ke, potvrđeno je ranije otkriće Novosadskog reportera da će novu gradsku vlast sigurno či-niti 38 odbornika s liste koju su predvodili naprednjaci i po jedan odbornik Saveza vojvođanskih Mađara i Zelene stranke. Takođe je potvrđeno i da će Vučević i da-lje ostati gradonačelnik.

– S predsednikom Gradskog odbora Zelene stranke Slobo-danom Cvetkovićem, danas napismeno, a sa SVM-om ra-nije načelno, SNS je dogovorio prve gradske koalicije u Novom Sadu. I posebno ili iznad svega, cenim kod Zelene stranke što nije došla da priča o foteljama u izvršnoj vlasti, u preduzeći-ma, ustanovama. Nisu došli da pitaju koliki je njihov deo. Lju-di su došli da pričaju šta može da se uradi za grad – kazao je Vučević posle potpisivanja sporazuma i dodao:

– Do 17. juna biće završeni razgovori i s ostalim stranka-ma, a želja mi je da se stvori što šira koalicija. Ne bih isključio sve one koji nisu apriori protiv. Razumeo sam da DS i Dosta je bilo nisu izrazili spremnost da razgovaraju i mi to cenimo, a sa svima ostalima smo spremni da razgovaramo. Ne bih isključio nikoga unapred. Nema tu inti-mnih relacija, da li mi je neko bliži ili nije bliži. Očekujem da razgovaramo sa SPS-om, LSV-om i SRS-om, Ligom i sa SRS-om – rekao je Vučević.

Stari-novi gradonačelnik ka-zao je da će za deset dana biti konstituisana izvršna vlast u gradu i nova Skupština grada.

– Cilj je da se 17. juna održe dve sednice Skupštine grada, prva konstitutivna, na kojoj će biti izabran predsednik, a na drugoj će biti izbor grado-načelnika i članova Gradskog veća. Mislim da će SNS pred-ložiti mene za gradonačelnika, a razgovor očekujem bukvalno svakog dana – rekao je Miloš Vučević.

Vučević je nekoliko dana ra-nije u jednom intervjuu kazao da se ništa neće promeniti u njegovom radu, ali i da nije

venčan ni za jednu fotelju. Ta-kođe je kazao da Novi Sad sada izgleda pristojno.

– Pretpostavljam da ću do-biti podršku većine odborni-ka Skupštine grada. Cilj je da završim neke investicione pla-nove, a u međuvremenu bih razgovarao sa stranačkim kole-gama o nekom ko bi bio sledeći kandidat. Posle juna 2016. neću se više kandidovati za grado-načelnika Novog Sada – rekao je Vučević i istakao:

– Ja sam dosad bez ikakve ti-tule radio što se od mene oče-kuje, nijednog trenutka nisu trpeli Novosađani. Trpela je moja porodica i moji prijatelji. Nisam venčan ni za jednu fote-lju, ni za gradonačelničku ni za potpredsedničku.

Govoreći o promenama u ko-munalnim preduzećima u No-vom Sadu, Vučević je rekao da je mnogo urađeno, ali da nije još zadovoljan.

– To su decenijski problemi. Mislite da svi podržavaju sve promene? Skupština grada je osnivač preduzeća. Nije lako promeniti ono što je uteme-ljeno u dubokoj svesti. Nisam komunalni maneken, da kažem da je sve super posle mog man-data – naglasio je Vučević.

Oni su dodali da će se o svim ostalim bitnim predlozima, predstavnici gradskih odbo-ra SNS-a i Zelene stranke na-knadno dogovarati.

– Iskreno verujemo da ćemo potpisivanjem ovog sporazuma doprineti daljem razvoju No-vog Sada, kao i da ćemo znatno unaprediti kvalitet života No-vosađana – poručila je Zelena stranka.

Inače, gradonačelnik Miloš Vučević je novinarima posle potpisivanja sporazuma ka-zao i da će se preispitati po kom osnovu je Spens iznajmio celo Sajamište, odnosno JKP „Gradsko zelenilo” ceo Štrand, koje su javne površine.

Mislim da će SNS predložiti mene za gradonačelnika, a razgovor očekujem bukvalno svakog dana

Autor: Siniša Kostić

nsreporter.rs

5

94,9miliona dinara

biće izdvojeno iz gradskog budžeta u 2016. godini za fi-nansiranje programa u kultu-ri. Najviše, 20 miliona dinara, dobila je Fondacija Exit, dok je Matici srpskoj za naučne, kulturne i umetničke progra-me namenjeno 2,3 miliona.

50.000evra

odobrila je Austrijska ra-zvojna agencija za prošire-nje posla srpskom startapu „Organika nova”. Novac je namenjen proširenju portala zelenoo.com, koji umrežava proizvođače organske hrane i kupce.

43.972 turista

posetilo je Novi Sad u prva četiri meseca ove godine, podaci su Turističke organi-zacije Srbije. To je porast od 20,7 odsto u odnosu na isti period lane.

3,5milijarde evra

iznose teško naplativi krediti u Srbiji ili približno 22 odsto svih bankarskih pozajmica, a banke nastoje da taj problem reše otpisom ili prodajom lo-ših zajmova.

Svakako želim sreću i uspeh svim poslanicima opozicije u novom sazivu Skupštine. Neće Levica Srbije biti dugo vanparlamentarna.

Ne brinite.Borko Stefanović, političar

Nas senior, filips TV, stariji od 30 godina, dočekao je da Nole pobedi i u

Parizu! Milo mi za Noleta, ali i za filips.Ljubica Gojgić, novinarka RTV

Zlostavlja me aplikacija da pijem vodu na dva sata. Mislim da mi je potreban odmor.

Tatjana Vehovec, PR menadžer

Mićunović bio prisutan u Skupštini 48 sati! Što je bio, bio je. Do sledećih izbora neće više dolaziti.

Samo će primati platu, sitnica!Đorđe Čvarkov

#Tweetsider

9. JUN 2016.

XXX

10. SEPTEMBAR 2015.10. SEPTEMBAR 2015.6

subota, 4. junPet decenija od mature Jovinih gimnazijalacaGeneracija učenika Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”

koja je maturirala 1966. godine, ponovo se našla u školskim klupama, 50 godina kasnije. Njihovu generaciju činilo je pet

razreda, sa 154 učenika. Medijima su rekli da ih je krasilo nesebično druženje, solidarnost, verovanje u slobodu, ali i radne navike i želja za znanjem koju su im usadili profesori i razredne starešine. Šampionski

gimnazijski hor u čast nekadašnjih đaka održao je mini-koncert u svečanoj sali Gimnazije. Maturanti iz ‘66. godine naglasili su da im pet

godina, koliko se nisu videli, deluje kao jedan dan. Veruju da će i narednih pet brzo proleteti, te da će za 55. godišnjicu ponovo posetiti svoju školu u istom broju.

petak, 3. junPromocija hrane i vinaKonferencija o hrani i vinu Moja kravica Food Talk

2016, koju već četvrtu godinu zaredom organizuje

Color Press grupa, održana je na Ribarcu. Legendarni Oliver

Mlakar vodio je program a konferenciju je otvorila francuska

ambasadorka u Beogradu Kristin Moro.

– Novi Sad poslednjih šest godina podržava proizvodnju organske

hrane, ali i proizvoda s oznakom geografskog porekla „futoški kupus”

i „fruškogorski lipov med”– rekaoje član Gradskog veća Novog Sada

zadužen za privredu Goran Sečujski.

Raznovrsnim specijalitetima i vinima predstavili su se brojni proizvođači i

udruženja iz cele zemlje.

nedelja, 5. junIgraonica za dešifrovanje

tajnih poruka

Muzejska igraonica o mašini Enigma održana je u nedelju, 5. juna u Muzeju Vojvodine. Igraonica je bila

namenjena uzrastu od sedam do 10 godina. Uslov za učešće u igraonici bio je da deca znaju da čitaju i pišu jer je bilo potrebno znanje slova i brojeva. Deca su naučila zašto se ponekad pišu tajna pisma, ko to najčešće radi i kako se

tajne azbuke prave i koriste.

četvrtak, 2. jun

Dva dana panka

U klubu Fabrika Studentskog kulturnog centra

Novi Sad otvoren je deveti festival „To Be Punk” na

kom je tokom dva dana nastupilo 14 stranih i domaćih

bendova. Prvog dana publici se predstavio italijanski

sastav Slander, zatim Sentence i Fast Response, koji dolaze

iz Hrvatske, te beogradski bendovi Wrong Way Kids i Young

Husbands, mladi novosadski sastav Self Titled i Get Off My

Property, koji su u Fabrici na festivalu

To Be Punk odsvirali oproštajni

koncert.

10. SEPTEMBAR 2015.

nsreporter.rs

10. SEPTEMBAR 2015. 7

sedam

nsdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

sreda, 8. junsto tamburaša snima spot

na Tvrđavi

na petrovaradinskoj tvrđavi počelo je snimanje televizijskog spota u kojem učestvuje više od stotinu

tamburaša, 100 članova mešovitog hora kao i 50 plesnih parova i članova kulturno- umetničkih društava.

tv spot će se koristiti za potrebe tamburica festa, ali i u druge promotivne svrhe za potrebe predstavljanja novog Sada. portparolka

festivala jadranka gojić kaže da je odziv tamburaša bio neočekivano velik.– rezultat će, sasvim je izvesno, biti najbolji. ovo snimanje je zapravo najlepši

uvod u predstojeće festivalske dane koji počinju 21. juna na ulicama novog Sada i trajaće sve do 25. juna na petrovaradinskoj tvrđavi – reklaje gojićeva.

tamburaši su tokom snimanja spota svirali na platou kod sat-kule, i to jednu od najlepših kompozicija za tambure, Štrausovu kompoziciju na lepom plavom

dunavu.

ponedeljak, 6. junmaja Gojković ponovo predsednica skupštineFunkcionerka SnS-a maja gojković ponovo je izabrana za predsednicu Skupštine Srbije. gojkovićeva je izabrana sa 159 glasova za, protiv je

bilo 73 poslanika, a jedan je bio uzdržan. glasala su 233 poslanika.Za njen izbor glasali su poslanici Spske napredne stranke, partije ujedinjenih penzionera Srbije, Socijaldemokratske

partije Srbije, pokreta socijalista, Saveza vojvođanskih mađara, partije za demokratsko delovanje, ali i poslanici

Socijalističke partije Srbije i jedinstvene Srbije.protiv su bili poslanici demokratske stranke, demokratske stranke Srbije, pokreta dosta je bilo, liberalno-demokratske partije, Socijaldemokratske

stranke, dveri, Srpske radikalne stranke i lige socijaldemokrata vojvodine.

petak, 3. junPromocija hrane i vinaKonferencija o hrani i vinu moja kravica Food talk

2016, koju već četvrtu godinu zaredom organizuje

Color press grupa, održana je na ribarcu. legendarni oliver

mlakar vodio je program a konferenciju je otvorila francuska

ambasadorka u beogradu Kristin moro.

– novi Sad poslednjih šest godina podržava proizvodnju organske

hrane, ali i proizvoda s oznakom geografskog porekla „futoški kupus”

i „fruškogorski lipov med”– rekaoje član gradskog veća novog Sada

zadužen za privredu goran Sečujski.

raznovrsnim specijalitetima i vinima predstavili su se brojni proizvođači i

udruženja iz cele zemlje.

utorak, 7. junRibarsko ostrvo

dobija asfalt

gradonačelnik novog Sada miloš vučević obišao je deonicu lokalnog puta na ribarskom ostrvu na kojoj su počeli radovi postavljanja novog asfata.

– na insistiranje velikog broja uživalaca sadržaja koji se nude na ribarskom ostrvu, pre svega vlasnika čamaca,

ugostiteljskih objekata i vikendica, kao i ljudi koji dolaze da ovde provedu svoje slobodno vreme, grad novi Sad i jp Zavod

za izgradnju grada zajedno su s društvenoodgovornom kompanijom „jugokop–podrinje„, započeli su rehabilitaciju ovog puta. Svima je poznato da je lokalni put na ribarcu već

mnogo godina u lošem stanju, a mi ćemo ga jednom dugo nekorišćenom metodologijom u putarskoj privredi,

a to je hladna reciklaža, u najkraćem roku urediti i time olakšati dolazak brojnih gostiju na ribarsko

ostrvo.radove izvodi i donira vd

jugokop–podrinje iz Šapca.

nedelja, 5. junIgraonica za dešifrovanje

tajnih poruka

muzejska igraonica o mašini enigma održana je u nedelju, 5. juna u muzeju vojvodine. igraonica je bila

namenjena uzrastu od sedam do 10 godina. uslov za učešće u igraonici bio je da deca znaju da čitaju i pišu jer je bilo potrebno znanje slova i brojeva. deca su naučila zašto se ponekad pišu tajna pisma, ko to najčešće radi i kako se

tajne azbuke prave i koriste.

8

pod lupom

Ko se sve nada pozivu naprednjaKa za ulazaK u poKrajinsKu vlast

samo 17 poslanika želi u opozicijusns sa savezom vojvođanskih Mađara ima ubedljivu većinu od 70 poslanika. Čanak već mesecima šalje signale

da bi rado ostao u Banovini. sps i srs se ponudili glasanjem za izbor pastora za predsednika skupštine

lider Saveza vojvođanskih Ma-đara Ištvan Pastor po drugi put je izabran za predsednika Skupštine AP Vojvodine, i to ubedljivom većinom glasova – čak 91 od 120 poslanika gla-sao je za. Protiv je bilo samo

njih 14, dok je 13 bilo uzdržanih. Međutim, posle konstituisanja novog saziva Skupštine Vojvodine, u kojem SNS ima natpolovičnu većinu od 63 poslanika, nije formirana Po-krajinska vlada. DS, stožer bivše vladajuće koalicije, sa samo deset poslanika u debeloj je opoziciji. Predlog da Pastor bude ponovo izabran zajednički je podnelo 80 poslanika SNS-a, SPS-a i SVM-a, a u ime njih Igor Mi-rović iz SNS-a kazao je da je Pastor u pret-

hodnom mandatu doprineo izgradnji insti-tucije Skupštine Vojvodine i da je savesno i odgovorno obavljao svoj posao, te je zbog toga zaslužio poverenje predlagača.

Bes bivših partnera. Protiv Pastora su glasali poslanici DS –a, Mađarskog po-kreta i četiri poslanika Pokreta Dosta je bilo, dok su uzdržani bili poslanici LSV-a, Zelene stranke i tri poslanika Raduloviće-vog pokreta. DS i LSV, koji su bili u proš-lom sazivu parlamenta koalicioni partne-ri sa SVM-om, nisu osporili da Pastor ima kvalitete, znanje i iskustvo u vođenju po-krajinske Skupštine, ali nisu podržali nje-gov izbor za predsednika.

Za potpredsednike pokrajinske Skupštine

izabrani su Damir Zobenica i Snežana Sed-lar iz SNS-a, Aleksandra Đanković (SPS), Miroslav Vasin (DS), Smiljana Glamočanin Varga (SRS), Dušan Jakovljev (LSV) i Ivan Stijepović iz poslaničke grupe DJB. Novi generalni sekretar parlamenta je Nikola Ba-njac (SNS).

O znanju i savesti. Zanimljivo je da zbog izbora čak sedam potpredsednika, za sve njih nema mesta za predsedavaju-ćim stolom pošto je tamo predviđena jedna stolica za predsednika i šest za potpredsed-nike. Problem će biti rešen tako što će je-dan od potpredsednika iz poslaničke gupe s najmanjim brojem poslanika, sedeti u pr-voj klupi.

Autor: siniša Kostić

9. JUN 2016.

Foto: Marko dabetić

nsreporter.rs

9

– Zahvaljujem poslanicima na podršci, a za mene je velika čast i sam predlog da i u drugom mandatu budem na čelu Skupštine Vojvodine. Ubeđen sam u to da ćemo zajed-no raditi u korist građana Vojvodine i da se svi zalažemo za dostojanstveni život u si-gurnom i bezbednom okruženju. Samo od-govorno, uz svoju savest, predsednik čuva dignitet Skupštine. Predsednik Skupštine raspolaže u tome s dve moći: znanjem i sa-vešću. Naučio sam i da su te dve moći po-vezane. Svakog dana ću činiti maksimalan napor da opravdam ukazano poverenje – re-kao je Pastor posle izbora.

Na potezu Ustavni sud. Iako je veri-fikaciona komisija potvrdila mandate svim poslanicima, ipak se konačan ishod može promeniti ukoliko Ustavni sud Srbije pri-hvati žalbu Srpske radikalne stranke u vezi s mandatom poslanika pokreta Dosta je bilo Saše Radulovića. Naime, radikali tvrde da su na tragu dosad nezabeležene afere i či-stog falsifikata u vezi s potpisima za listu pokreta Dosta je bilo za pokrajinske izbore, a formirali su tim pravnika, koji će se, radi zaštite ustavnosti i zakonitosti i legitimi-teta Skupštine AP Vojvodine, žaliti Ustav-nom sudu Srbije.

– Zahvaljujući logistici i pod pritiskom Ambasade SAD u Beogradu i direktno am-basadora Kajla Skota, tzv. Grupi građana Dosta je bilo – Saša Radulović omogućeno je učešće na pokrajinskim izborima iako nije ispunila dva elementarna uslova – nema 10, nego devet potpisnika sporazuma o formi-ranju Grupe građana i nije imala dovoljan broj potpisa za učešće na izborima – rekao je Đurađ Jakšić, šef poslaničke grupe SRS-a u Skupštini Vojvodine.

O nelegalnim mandatima. Jakšić je postavio pitanje zašto Pokrajinska izborna komisija ćuti na konstataciju srpskih ra-dikala da je sedam poslaničkih mandata u Skupštini Vojvodine nelegalno i pozvao ih da se oglase i reše misteriju oko broja valid-nih potpisa koje je Dosta je bilo – Saša Ra-dulović dostavio PIK-u. Odluka o izboru po-krajinskih poslanika predviđa da jedna lista ne može imati manje od 6.000 potpisa kako bi se kandidovala na izborima, a u izveštaju jasno stoji da je ovaj pokret predao nedovolj-nih 5.670 validnih potpisa građana.

– Srpska radikalna stranka poziva Pokra-jinsku izbornu komisiju da pokaže javnosti

navodnih 525 potpisa koje je Dosta je bilo navodno dostavio 17. aprila, dva sata pre proglašenja izborne liste, i pozivamo ih da pokažu dokument iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kojim su ovi navodni potpisi prošli nezaobilaznu pro-veru kako bi se utvrdila njihova validnost – poručio je Jakšić.

Bratstvo i jedinstvo. Inače, radikali su dali i najoriginalnije obrazloženje zašto su podržali Pastora iako ih kritikuje na sva-kom koraku.

– Ono što nas srpske radikale motiviše da podržimo Ištvana Pastora za predsednika Skupštine AP Vojvodine, nije ime i prezi-me, niti lik i delo gospodina Pastora, već isključivo činjenica da predstavlja bratski mađarski narod. Bez obzira na, vrlo često, nekorektan i odbojan stav Pastora prema SRS-u, uvažavamo činjenicu da SVM pred-stavlja dominantnu političku partiju ma-đarske nacionalne manjine, koja konstruk-tivno učestvuje u političkom životu Srbije – poručio je Đurađ Jakšić.

Inače, u Skupštini Vojvodine formira-no je sedam poslaničkih grupa: Aleksan-dar Vučić – Srbija pobeđuje, šef je Milen-ko Jovanov, Socijalistička partija Srbije, šef je Pavle Budakov, Demokratska stran-ka – DSHV, s Borislavom Novakovićem na čelu, Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikal-na stranka, šef je Đurađ Jakšić, Liga soci-jaldemokrata Vojvodine – Zelena stranka, šef je Branislav Bogaroški, Savez vojvođan-skih Mađara – Ištvan Pastor, predsednica je Lenke Erdelj, Pokret Dosta je bilo, šefica je Svetlana Kozić.

Šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jo-vanov rekao je novinarima da je trenutno sigurna samo saradnja sa SVM-om i da će

razgovori s ostalim strankama početi u na-rednim danima.

– Siguran sam da ćemo u narednih 10–15 dana završiti razgovore o Pokrajinskoj vla-di. Najvažnije je sastaviti kvalitetan tim lju-di, koji će moći da odgovori očekivanjima građana, koja nisu mala. Ostaje da vidimo ko je spreman da učestvuje u programu Po-krajinske vlade. Srpska napredna stranka pokazaće da Vojvodina može biti razvije-na, bogata i uspešna kada se radi pošteno, posvećeno i odgovorno. Istovremeno, Pajti-ćevim lažima i pljačkanju građana došao je kraj i uskoro će biti jasno ko se i kako boga-tio, dok je narod siromašio. Strah kormilara s broda ludaka i dokazanog lažova Bojana Pajtića zato ne treba nikoga da čudi – rekao je Jovanov i dodao da bi Igor Mirović bio odličan predsednik Pokrajinske vlade.

Potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović re-kao je novinarima da to kakva će biti Po-krajinska vlada zavisi od razgovora koji će početi ovih dana.

– Pretpostavljam da će se vojvođanska vlada formirati pre republičke, a ishod raz-govora na republičkom nivou sigurno će na neki način uticati i na vladu APV, verovat-no velikim delom i na lokal – kazao je Ba-jatović.

Zanimljivo je da se na konstitutivnoj sed-nici Skupštine AP Vojvodine dogodio tihi raskol između poslanika Dačićevog SPS-a i Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Pal-me iako su u pokrajinsku skupštinu ušli na zajedničkoj listi. Kako saznajemo, poslanici JS su se naljutili na koalicione partnere jer su socijalisti za potpredsednicu parlamenta predložili svoju članicu Aleksandru Đanko-vić, iz njihovih redova je i Pavle Budakov, šef poslaničke grupe.

Najviše glasova na pokrajinskim izborima osvojila je lista Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje (428.452) i imaće 63 poslanika, li-sta koju je predvodio SPS osvojila je 85.311 glasova i ima 12 mandata, lista SRS 73.742, što nosi 10 mandata, lista koju je predvodio DS 69.740 ili 10 poslanika, lista LSV 61.979 glasova i devet mandata, a lista Dosta je bilo 53.317 i ima sedam mandata. Među devet li-sta koje su osvojile mandate nalaze se i tri koje su na izborima imale status stranke ili koalicije nacionalne manjine, a lista SVM osvojila je 47.034 glasa i šest mandata, li-sta Mađarski pokret za autonomiju – 16.452 glasa i dva mandata i lista Zelena stranka 10.970 glasova i jedan mandat.

Ko se sve nada pozivu naprednjaKa za ulazaK u poKrajinsKu vlast

samo 17 poslanika želi u opozicijusns sa savezom vojvođanskih Mađara ima ubedljivu većinu od 70 poslanika. Čanak već mesecima šalje signale

da bi rado ostao u Banovini. sps i srs se ponudili glasanjem za izbor pastora za predsednika skupštine

Predsedavajući sto Skupštine Vojvodine mali je za sve potpredsednike pa će jedan od njih sedmoro sedeti među poslanicima

9. JUN 2016.

10

Filmski centar srbije ignoriše scenario o Holokaustu

Hitlerovi odredi smrti u aprilu 1944, kad je već bilo jasno da Vermaht gubi rat, u stočne vagone ukrcali su 1.582 novosadska jevreja i poslali ih u koncentracioni logor, pravo u smrt

Amerika finansira film o stradanju

novosadskih Jevreja

Film o odvođenju novosadskih Jevreja u koncentracione lo-gore neće finansirati Filmski centar Srbije, nego američki filmski fond. Producent Silver star iz Novog Sada poslao je projekat filma „Avramov pas”,

režisera Prvoslava Marića i dramaturga dr Ivana Pravdića u Njujork na konkurs Claims Conference.

– To je fond koji delimično finansijski po-država scenarije za snimanje originalnih autorskih filmova. Iz Njujorka su nas u me-đuvremenu obavestili da je scenario za film „Avramov pas” prihvaćen na konkurs i tra-žili dodatnu dokumentaciju. Očekujemo da će uskoro objaviti rezultate i tad ćemo znati da li ćemo moći da krenemo u realizaciju projekta – napominje Marić.

Mikinim stazama. Poznati dramski pi-sac i dramaturg Uglješa Šajtinac, dobitnik Evropske nagrade za književnost, u recen-ziji naglašava da je užase Holokausta, ratnu psihozu i neljudsko vreme dosad obrađivalo sijaset umetnika u raznim žanrovima, pre svega na filmu, ali da opet „Avramov pas” donosi nešto novo.

Međutim, scenario za ovaj film nije dobio podršku Filmskog centra Srbije.

– Ideja Ministarstva da izmeštanjem budžetskih sredstava u FCS bolje stimuliše razvoj autorske kinematografije a da se eli-minišu snimanja feljtonističkih priča, ostala je najvećim delom nerealizovana. Producent se tri godine zaredom pojavljivao na njiho-vim konkursima s ovim filmom, ali nismo dobili ni dinara. Inače, Novi Sad je poznat po tome da je nekad bio vodeći evropski cen-tar autorskog filma. Želimir Žilnik je snimo „Rane radove” i dobio Zlatnog medveda u Berlinu, Mika Antić je ostvario „Sveti pe-sak”, Dušan Makavejev čuveni „WR – Mi-sterija organizma”...

Na Kanskom festivalu. Režiser doku-mentarnih i autorskih igranih filmova, koji se diči i uspesima u Oberhauzenu, pred sam

početak rata uspeo je da u Novom Sadu i okolini snimi autorski igrani film „Jevreji dolaze”.

– Napravio sam ga bez ikakve pomoći tadašnjih institucija jer sam progovorio o manipulacijama, koristoljublju i zloupotre-bama činjenica o krvavoj Raciji u Novom Sadu 1942. godine. Zbog sankcija, film „Je-vreji dolaze” pozvan je na Kanski festival tek 1995. godine, a zatim i na druge svet-ske festivale. U Australiji projekcije su bile u Sidneju, Melburnu i Pertu, potom još jed-nom u Evropi na Međunarodnom filmskom festivalu u Monpeljeu – podseća Marić.

Novosadskim Jevrejima i njihovom stra-danju za vreme Drugog svetskog rata vra-ća se i u scenariju za budući film „Avramov pas”.

– I radnja ovog filma bi se odvijala na uli-cama našeg grada, tu je Sinagoga, ranžir-na stanica je idealan eksterijer... Prate se dva paralelna toka – svet nacista i njemu suprotstavljen svet novosadskih Jevreja u transportu za Aušvic. Treba se uvek pod-setiti da je okupator iz našeg grada u aprilu 1944. godine, kad je već bilo jasno da Hi-tler gubi rat, ukrcao u stočne vagone 1.582 novosadska Jevreja i poslalo ih u koncen-tracioni logor, pravo u smrt. Ova dva toliko različita ali vremenski isprepletena sveta, povezana su posredno u korelaciji između čoveka i životinje odnosno preko sudbine Avramovog psa.

Nobelovac emigrant. Avram stanuje u novosadskom dvorišnom stanu s teško bo-lesnom ženom. Prva komšinica mu je Sve-tlana, unuka velikog Lava Tolstoja.

– Nacisti hapse Jevreje i odvode ih u Sina-gogu, koja je pretvorena u trodnevni logor. Avram je nemačkog ovčara ostavio Svetlani, ali njena ćerkica Irina, koja tek pošla u prvi razred, nesmotreno je ispustila psa dok ga je šetala po dvorištu. U stvari, pas se na-glo otrgnuo i jurnuo prema centru grada u potrazi za gazdom. Svetlana se tad prise-ća keruše Belke koju je morala ostaviti na seoskom peronu jer nije mogla da je uvuče

u prenatrpan vagon s izbeglicama. Belka je dugo trčala pored voza za njima, dok nije nestala iz vidokruga. Nešto slično se ponav-lja i u Novom Sadu. Ostavljeni psi Jevreja koje su nacisti zatvorili, pratiće kasnije svoje vlasnike u grupicama do stočnih vagona na teretnoj stanici.

Na početku priče otkriva se i boljševička ideologija kroz život Svetlane Tolstoj.

– Nakon egzodusa iz Jasne Poljane s po-rodicom se zaustavila u Novom Sadu. Obe ideologije su naličje 20. veka putem kojih se vladalo u ime viših ciljeva, a rezultat su de-setine miliona nevinih žrtava. Film „Avra-mov pas” posvećujem žrtvama Holokausta, ali i uspomeni na Tomasa Mana. Nobelovac autor „Čarobnog brega” i „Budenbrokovih” pobegao je iz Nemačke po dolasku Hitlera na vlast 1933. godine. Kao emigrant preko BBC-ja uputio je tokom Drugog svetskog rata više od 50 poruka nemačkim slušaoci-ma – podseća Marić.

Poslednji transport. U ime velike nemačke kulture, razobličavao je nacistič-ku vladavinu koja je poprimila zastrašujuće razmere.

– U filmu Fon Hajdrih, komandant depor-tacije novosadskih Jevreja, u svom salon-va-gonu noću tajno sluša Mana kako citira Ge-

Autor: Zoran Surla

9. JUN 2016.

nsreporter.rs

11

belsa. Vođa propagande u Nemačkoj rekao je u govoru preko radija:

– Jevreje ćemo potamaniti i istrebiti. Sve-jedno da li ćemo pobediti ili biti pobeđeni. Ako nemačke armije budu primorane na po-vlačenje, onda će one na svom putu uništiti i poslednjeg Jevrejina na zemlji.

Nakon ovih čudovišnih reči, ponovo se čuje Manov glas:

– Nijedno razumno biće ne može se užive-ti u način razmišljanja ovako suludih moz-gova…

Iznerviran, Hajdrih odskače iz fotelje i su-manuto puca u vojnu radio-stanicu.

– Kad smo spaljivali knjige u Berlinu, tre-balo je da spalimo i tog Tomasa Mana!

Zatim kroz priču o svom školskom drugu Albertu usput otkriva detalje iz samog vrha Trećeg rajha, o odnosima između Firera i Špera, njegovog omiljenog arhitekte…

Hor Jevreja. Pratilac transporta Fric sasvim slučajno prisvaja Avramovog psa.

– Tako se i Cezar našao u transportu za Aušvic, ali mu nacisti daju ime Volf. Fric je, za razliku od visokog intelektualca Fon Hajdriha, prizeman fanatik nadrilovan ide-ologijom nacizma, jedino on u transportu nosi „Majn kampf”. Inače, ta knjiga delila se prilikom venčanja svim mladim nemač-kim parovima. Fon Hajdrih kaže da psa iste rase ima i Hitler, a Fricov ponos neslućeno raste.

Za to vreme Avram, sabijen u stočnom va-gonu, doživljava novu ličnu tragediju.

– Teško bolesna žena umire a zatočenici joj odaju poslednju poštu pevajući jevrejske posmrtne pesme. Počinje samo jednim gla-som, a zatim je horski prihvataju svi Jevre-ji u stočnom vagonu. Ovo horsko pevanje proširuje se i na sve ostale stočne vagone s Jevrejima u transportu, a onda se preliva u noći nad vagonima koje su dokumentarno snimili i nacistički snimatelji.

Poslednji pozdrav. Pred odvođenje u gasnu komoru, Avram će svog psa neočeki-vano ugledati u samoj završnici filma.

– Zaprepašćen i s nevericom okreće se prema bodljikavim žicama i čuje lajanje Ce-zara dok stoji pored Frica. Pas laje prema Avramu, ali on ga umiruje dresiranim zna-cima ruke. Pas odjednom odbija poslušnost nacisti, ostaje prilepljen uz zemlju i počinje da reži. Fric mora da žuri jer treba da po-mogne ženi da okupa njihovog tek rođenog sina Adolfa i ostavlja psa da prenoći pored stražarnice s novom smenom.

Ipak se vraća noću i zatiče preplašenog stražara.

– Na noćnom nebu vide se povremeno da-leki blesci raketnih plotuna, a Fric ubeđuje kamarada da je Vermaht verovatno aktivi-rao Firerovo tajno oružje. Tad u mraku iza stražarnice zbunjen ugleda opruženo mrtvo telo psa. Iznad se sve jače i jače čuje snažna grmljavina raketnih plotuna iz ruskih kaću-ša – završio je priču Marić o svom novom filmu.

Filmski centar srbije ignoriše scenario o Holokaustu

Novi Sad je poznat po tome da je nekad bio vodeći evropski centar autorskog filma. Žilnik je snimo „Rane radove” i dobio Zlatnog medveda u Berlinu, Makavejev čuveni „WR – Misterija organizma”...

9. JUN 2016.

12 9. JUN 2016.

nsreporter.rs

13

Radoslav Đukić na robiju je prvi put otišao sa 29 godina, a u novosadskom zatvoru proslaviće 62. rođendan. Nepopravljivi prestupnik iz sela Dublja u Mačvi po zatvorima je potrošio skoro trećinu života. Bio je u Zabeli, Sremskoj Mitrovici a sada dovršava kaznu u Okružnom zatvoru u Novom Sadu

9. JUN 2016.

Autor: Zoran Surla

Zbog Lepe Lukić završio sam na robiji

Životna ispovest najstarijeg osuđenika

novosadskog Okružnog

zatvora

9. JUN 2016.9. JUN 2016.14

Radoslav Đukić na ro-biju je prvi put oti-šao sa 29 godina, a u novosadskom za-tvoru proslaviće 62. rođendan. Nepo-pravljivi prestupnik

iz sela Dublja u Mačvi po zatvorima je potrošio skoro trećinu života. Bio je u Zabeli, Sremskoj Mitrovici a sada dovršava kaznu u Okružnom zatvo-ru u Novom Sadu, ostala mu je još godina.

– Ovde sam već petu godinu, tri godine i četiri meseca proveo sam u zatvorenom odeljenju, a sad sam u poluotvorenom. Uglavnom sam osuđivan za krivična dela krađe, ni-sam nikad upotrebljavao silu. Ovde sve imamo, osim slobode. Ovo nije zatvorska ustanova, nego hotelska, mnogi bi poželeli da ovakvu hranu imaju kod kuće. Za sve koji se korek-tno ponašaju nema nikakvih proble-ma.

U lavljim kandžama. Počelo je kao i kod drugih – slučajno. Radoslav izgovore za svoje potonuće u krimi-nal pronalazi u svojoj prekoj naravi i lošem društvu.

– Kad sam prvi put osuđen, nisam bio mlad. Imao sam 29. Sad sam na pragu starosti jer punim 62. Kao mo-mak nisam bio u svetu kriminala niti sam se družio s prestupnicima, ali sam bio uvek nekako u blizini. Bio sam drčan i uvek su se uz mene lepili problematični likovi. Pričali smo šta se može uraditi mimo zakona, dok nisam upao u lavlje kandže.

Kaže da je sve počelo kad mu se obratio drug Slobodan, koji je radio u zemljoradničkoj zadruzi.

– Inženjer je po struci i pitao me je kako da dođemo do novca jer se nešto zakačio s roditeljima. Uzeli smo ih iz zadruge, teretili su nas za više od 50.000 maraka. To je prvo delo zbog kog sam dospeo u zatvor. U kući su mi ostali supruga i dve ćerkice. Sto puta sam sebi rekao da neću više, ali nastavio sam po starom. Proveo sam 15 godina iza rešetaka.

Stari znanci. I sam se pita zašto je nastavljao s kriminalom.

– Teško je objasniti, ali reći ću vam nešto – ko se jednom napije vode iz zatvorske ustanove, piće je više puta. I to vidim po facama oko mene. Onog s kim sam bio u Požarevcu, sreo sam u Mitrovici, s kim sam ležao u Mi-trovici, sad je ovde u Novom Sadu... Stari znanci. I to 80 odsto, kruže isti

likovi. Da me ne biste krivo razumeli, uprava i vaspitna služba u svim za-tvorima radi odlično svoj posao, ali problem je kod nas. Sve što nam se kaže na jedno uvo uđe, a na drugo izađe, olako primamo sve ono na što nam ukazuju...

Recimo, preprodavci narkotika, kad odsluže kaznu, kunu se u majku da više nikad neće uzeti ni miligram droge, a kamoli zarađivati na njoj. A kad izađem na vikend, on na ulici toliko urađen da me ne prepoznaje. Nažalost, samo pojedinci uspevaju da operu ruke od svega i krenu u nov ži-vot. Danas mladi razmišljaju jedino kako da na brzinu zarade.

Gore od šverca. Nekad je i sam brzo pravio veliki novac.

– Bili su to poslovi, kako da kažem, 80 odsto legalni. Živim u Mačvi, tu je Pavlovića most, tu je Drina. Imao sam veliki čamac koji je nosio 16 tona robe, na njemu osam momaka koji rade za dnevnicu od 50 maraka. Za prepodne bi mi ostalo čisto dve hi-

ljade maraka. Jednom je u kući po-kojnog oca i majke bila puna kutija novčanica po hiljadu maraka – pola miliona. Ni to mi nije bilo dosta, nego sam krenuo na drugu stranu, još težu od šverca. Bilo je to nešto jače od mene. Zaredao sam s krađama.

Mi porudžbine ne primamo. Ni u ranoj mladosti nisam bio cvećka, kaže Radoslav.

Krajem 1976. godine pevala je Lepa Lukić u Domu kulture u mom selu. Malo sam popio, džepovi puni novca, nakrivim seljački šešir. Nisam mogao da odolim i krenem pravo na binu.

– Gospođa Lepa, da mi otpevate par pesama – kažem joj.

– Mi porudžbine ne primamo – od-govori mi.

– Platiću četiri hiljade maraka... Pet ako treba!

Nikako nismo mogli da se spora-zumemo, dok mi neko nije dodao fla-šu vina. Razbijem je o binu. Lepa sva mokra baci mikrofon i prekine na-stup! U sali potpuni haos. Domar je

Ko se jednom napije vode iz zatvorske ustanove, piće je više puta. Onog s kim sam bio u Požarevcu, sreo sam u Mitrovici, kolege iz Mitrovice srećem u Novom Sadu. Sve stari znanci

Između dva zatvo-

ra majka je htela da me odve-de nekoj

vračari da se smi-

rim. Nisam otišao,

bilo me je sramota. Mada u te vradžbine i ne veru-

jem

9. JUN 2016.

nsreporter.rs

9. JUN 2016. 15

odmah prijavio miliciji, drugi dan su me našli. Incident je dospeo i u no-vine, Lepa je govorila da tako nešto nikad nije doživela, a ja sam osuđen na četiri meseca zatvora zbog nasil-ničkog ponašanja.

Predradnik higijeničara. Kad sad čujte Radoslava, sasvim je drugi čovek.

– Ne pijem kafu, ne pušim, a najbo-lje se osećam kad posla ima toliko da ga rasporedim na ceo dan. Trenutno sam u poluotvorenom odeljenju pre-dradnik higijeničara. Predvodim gru-pu od osam redara osuđenika – pra-zne smeće iz zatvorenog odeljenja, raznose pakete... Ovde spavam, hra-nim se i kupam. To poštujem i cenim, kao i većina zatvorenika. Nisam ni-kad disciplinski kažnjavan. Ima i onih kojima zatvorski režim ne odgovara, ali taj ne bi bio zadovoljan ni da dobi-ja kolače triput na dan.

Ko je zatvorska faca? Najsta-riji je osuđenik po godinama, a i po stažu.

– Mlađi me gledaju s respektom, poštuju me. Ali stalno im govorim da sam im loš primer, da se ne ugledaju na mene. Ne daj bože da prođu ono što sam ja, savetujem da nađu pošten način da žive.

Kaznu je izdržavao i u Sremskoj Mitrovici, kad je upravnik bio Trivun Ivković a disciplina gvozdena.

– Soba je bila sa 84 kreveta i isto to-liko zatvorenika. Nikad nisam doži-veo nikakvu čarku niti neprijatnost, a bilo nas je raznih nacija i državljan-stava. Ni ožiljak ni tetovažu neću po-neti iz zatvora. Nije faca zatvorenik koji provede vreme u pojačanom nad-zoru, već onaj koji se druži s ljudima i uživa u pogodnostima kao što su televizijski program, sportske aktiv-nosti... Smatram se potčinjenim ovoj ustanovi i tako se ponašam.

Ja nisam kriv. U zavodima je sve teže naći stručnu radnu snagu za po-ljoprivredne radove.

– Gradski mladići nikad nisu hra-nili svinje ni goveda, a kamoli nešto drugo. Nekad sam radio kao pre-dradnik na farmi, a ovde na ekono-miji bio sam zadužen za prasilište. Svaka moja krmača davala je od 11 do 14 prasića, a to ne može nijedan kombinat da postigne. Ovde držimo ekstrakvalitetne svinje i ovce.

Prošle godine prvi put je nastupao na takmičenju zatvorenika u besed-ništvu u Sremskoj Mitrovici.

– Besednici su došli iz 20 zatvor-skih ustanova, govorio sam priču Vladimira Popovića “Ja nisam kriv”. Mislim da je trebalo da dobijem tre-ću nagradu, ali mi je izmakla u za-dnjem trenutku. Spremio sam temu i za ovogodišnji nastup, ali o čemu ću govoriti ostaće tajna dok se ne po-pnem na binu. Prošli put je bilo i tre-me, a sad imam iskustva i nastupiću drugačije. Rekao sam vaspitačici da se ovaj put ne vraćamo bez nagrade, da ne trošimo gorivo tek tako.

Uzaludni saveti. Slušao sam i ja savete svih u zatvoru, razgova-rao sam s psihologom i psihijatrom, znam šta su mi pričali advokati, ali nije vredelo.

Između dva zatvora majka mi kaže:

– Moram da te odvedem nekoj vra-čari.

Nisam otišao, bilo me je sramota. Mada u te vradžbine i ne verujem.

Otac je bio starog kova, domaćin. Sto puta me je pitao šta to radim, za-što policija stalno kod nas dolazi.

Mini-farma. Ćerke ga obilaze, kao i druga supruga, s kojom je već 12 godina.

– Starija je udata u Mirjevu i ima dvoje dece, mlađa je frizerka u Ze-munu. Zamerale su mi i danas mi za-meraju što sam takav. Ali sad je goto-vo. Kad konačno dođem kući, dva-tri dana ne želim nikakve goste. A onda hoću da ispečem jagnje i sve poča-stim, imam veliko dvorište ošišano kao na Marakani. Zatim ću obići ćer-ke a onda pravo u banju na odmor i rekreaciju dva meseca. Umoran sam i iscrpljen, više psihički nego fizički. Pa i akumulator se potroši, a da neće čovek.

Brat mi radi u Nemačkoj i kaže da će mi pomoći mada, pošteno govo-reći, i ne treba mi pomoć, ističe osu-đenik.

– Imam dve kuće, traktor, meha-nizaciju, pomoćne objekte... Sve za seosko domaćinstvo. Planiram da otvorim mini-farmu ovaca, dodam dve krave i nekoliko svinja. Sasvim dovoljno za miran život.

Dosta je bilo, žao mi je ove moje starosti, kaže na kraju.

– Žao mi je mojih dvoje unuka koji još ne znaju da sam im deda. Sanjam da smo zajedno, ali sam na drugoj strani zakona. Kad izađem, imaću 63 godine, to je vreme za penziju kako god okrenete. Prošli su moji zatvori, stavljam pečat.

Ko se jednom napije vode iz zatvorske ustanove, piće je više puta. Onog s kim sam bio u Požarevcu, sreo sam u Mitrovici, kolege iz Mitrovice srećem u Novom Sadu. Sve stari znanci

KUKURUZ NAJSKUPLJI U POSLEDNJE TRI GODINE

Veoma dinamična nedelja na novosadskoj Produktnoj berzi rezultirala je novim rekordi-ma na tržištu kukuruza i pšenice i padom cene pšenice. Na bazi 14 zaključenih kupoprodaj-nih ugovora, protekle nedelje realizovan je promet od 1.421 tone robe, koja je vredela ukupno 31.334.850 dinara. Obim prometa robe manji je za 17,53%, a finansijska vred-nost za 14% od upoređujućih pokazatelja iz prethodne nedelje.

Kukuruz je u novom cenovnom naletu. Kao i prethodne nedelje, ponovo je na samom kraju poslednjeg radnog dana u nedelji cena ove robe naglo porasla i došla na nivo novog ovosezonskog rekorda koji sada iznosi 19,50 din./kg bez PDV. Ovu vrednost kukuruz je imao poslednji put još u junu 2013. godine. Prosečna cena kukuruza u prvoj nedelji juna ove go-dine iznosi 20,91din./kg (19,01 bez PDV), što predstavlja nedeljni rast cene od čak 4,05%. Odgovor na aktuelna dešavanja na tržištu kukuruza pre svega nalazimo u podatku da je u maju ovogodišnji izvoz dostigao rekord od preko 220.000 tona. Još jednom smo se uverili da su izvoznici najuticajniji tržišni generator koji pokreće ne samo obim trgovanja već i cene.

Kako se približava žetva pšenice, tako cena prošlogodišnjeg roda pada. Da očekivanja oko novog roda idu u pravcu malog prinosa, cena prošlogodišnje pšenice bi verovatno bila u porastu, ali s obzirom na to da se očekuje jedan od boljih prinosa u proteklih deset godina, sasvim je očekivan ovaj pad cene. U nedelji za nama cena hlebnog zrna stabilizovala se na nivou od 19,25 din./kg (17,50 bez PDV), što je 2,08% manje nego prethodne nedelje.

Soja drži svoju relativno dobru tržišnu poziciju na cenovnom nivou od 47,52 din./kg (43,20 bez PDV), što je neznatnih 0,15% više od prosečne cene trgovanja u prethodnoj nedelji.

Posle dužeg vremena predmet trgovanja na novosadskoj berzi bila je i sun-cokretova sačma sa 33% proteina, čija je prosečna cena na bazi dva registro-vana ugovora iznosila 27,60 din./kg (23 bez PDV).

Trend rasta PRODEX-a nastavljen je i ove nedelje. Nagoveštaj drastičnog skoka cene kukuruza na samom kraju prethodne nedelje, ostvario se potpu-no u toku proteklih nedelju dana.

Kukuruz je poskupeo na današnjih 19,50 din./kg, bez PDV, što je za čitavih 1,10 din./kg više od prethodne nedelje. Cena soje je blago otišla nagore, i to za 0,20 din./kg, odnosno na današnjih 43,20 din./kg, bez PDV.

Registrovana cena suncokretove sačme od 23 din./kg, bez PDV, koja beleži pad od 1,20 din./kg u odnosu na poslednju registrovanu od pre više od sedam meseci, a posebno pad cene pšenice od 0,30 din./kg, koja danas vredi 17,50 din./kg, bez PDV, samo su ublažili nov rast nedeljne vrednosti PRODEX-a.

Ovaj indeks na današnji dan beleži vrednost od 216,09 indeksnih poena (trend rasta 11. nedelju uzastopno), što je za 3,08 indeksnih poena više nego prošlog petka.

Nepovoljni vremenski uslovi u Južnoj Americi, uz povećanje izvoza iz SAD i procenu pada zaliha, uticali su na fondove da ove nedelje povećaju pritisak na strani potražnje. To je rezultiralo rastom cena julskih fjučersa na žitarice i uljarice.

Kukuruz je na čikaškoj berzi skuplji 1,72%, dok je pšenica skuplja 0,88% nego na kraju prošle nedelje.

Loši vremenski uslovi u Južnoj Americi povoljno su uticali na kretanje cene soje na američkim berzama. Julski fjučers skočio je na najviši cenovni nivo od leta 2014. godine.

S obzirom na prošlu nedelju, fjučers na soju skuplji je 2,24%, a na sojinu sačmu – 2,12%. U Budimpešti se cene, posmatrano u forintama, nisu menjale, dok su u evrima cene više za 0,39%. U Parizu je pšenica skuplja 0,30%, dok su kretanja u Čikagu doprinela znatnijem skoku cene kukuruza, koja je viša za 3,37%.

16 9. JUN 2016.

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.comINSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

Zahvaljujemo sena ukazanom poverenju svim

partnerima i gostima na DANU POLJA

nsreporter.rs

179. JUN 2016.

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.comINSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

Zahvaljujemo sena ukazanom poverenju svim

partnerima i gostima na DANU POLJA

18 9. JUN 2016.

prijava stiglo je na konkurs Gradske

uprave za privredu za samozapošlja-vanje. Konkurs je

završen, a pre-ma rečima Gorana

Sečujskog, člana Gradskog veća, to je

najveći broj prijava dosad.

Noćni maraton u Novom Sadu biće održan sedmi put 25. juna, a prijave će trajati do 10. juna u ponoć, saopštili su organizatori. Za Noćni maraton se dosad prijavilo oko 200 učesnika.

Prijave za polumaraton su zatvorene. Priroda staze je uticala na to da se broj trkača za tu disciplinu li-mitira na hiljadu, što je već dostignuto.Za Trku za sve generacije na sedam kilometara do-sad je prijavljeno oko 400 učesnika i njihov broj nije ograničen.Među učesnicima je sve više žena, kojih ima oko 40% ukupnog broja.Noćni maraton je jedna od najmasovnijih trkačkih manifestacija u Srbiji i regionu, a broj država iz kojih dolaze trka-

či svake godine se povećava.Tu su takmičari iz zemalja regiona, ali i iz Italije, Austrije, Nemačke, Velike Britanije, Poljske, Švaj-carske, Turske, Holandije, Ukrajine, Finske, Šved-ske, SAD i UAE.Početak trke je na igralištu fudbalskog kluba Indeks i posle počasnog kruga atletskom stazom, trkači će izaći na kej uz Dunav, kružnom putanjom. Minima-ratonci na sedam kilometara trče jedan krug, polu-maratonci tri, a maratonci šest.Otvaranje manifestacije je 25. juna u 20 sati, posle čega će početi trka minimaratona, dok će poluma-ratonci i maratonci startovati zajedno u 21.45.Vremenski limit za maratonce je šest sati, ali će ma-

nifestacija biti zatvorena ulaskom poslednjeg u cilj.

Noćni maraton obara rekorde

Stižu takmičari iz regiona, iz Italije,

Austrije, Nemačke, Velike Britanije,

Poljske, Švajcarske, Turske, Holandije, Ukrajine, Finske,

Švedske, SAD i UAE

170 Počele 59. Zmajeve dečje igre

Zmajeve dečje igre, 59. po redu, otvorene su u sredu, 8. i trajaće do 12. juna. Muzičko-scenski nastupi, ali i edukativni programi u saradnji s Univerzitetom u Novom Sadu samo su deo petodnevnog gustog rasporeda. Glavni gradski trg biće velika scena, tu će biti i bolnica za medvediće, a program će se odvijati i u Zmaj Jovinoj ulici, na uglu Gimnazijske i Dunavske, u Pozorištu mladih i na brojnim drugim lokacijama.Dečja radio-grupa Radio Novog Sada od oktobra sprema predstavljanje. Rekli su nam samo da počinju svojom himnom jer ostatak nastupa ne žele da otkriju.Manifestaciju će obeležiti i promocija Dečjeg programa Prvog programa radija RTV i emisija Dečji budilnik, A sad ja i Tinejdž-svet autorke Mirjane Petrušić. Promocija će biti održana u subotu, 11. juna u 20 sati na maloj bini u Zmaj Jovinoj ulici.Ovogodišnji laureati tradicionalnog priznanja Zmajevih dečjih igara jesu pesnici Moša Odalović i Peđa Trajković, kao i Politikin zabavnik.

Predavanje o elektroenergetici u Ogranku SANU

U Svečanoj sali Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu danas u 19 sati predavanje na temu Energetika – problemii perspektive održaće dopisni član SANU Slobodan Vukosavić. Slobodan Vukosavić rođen je 1962. godine. Doktorirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1989. godine. U nastavi na Elektrotehničkom fakultetu sarađuje od 1993. godine, a 2003. izabran je u zvanje redovnog profesora. Oblast Vukosavićevog naučnog rada uključuje energetsku elektroniku, električne mašine, digitalno upravljanje u energetici i industrijsku robotiku, navodi se u pozivu. Održavanje predavanja pomogao je Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj.

Veliko interesovanje Prijave ističu 10. juna, a dosad se prijavilo 200 takmičara

nsreporter.rs

199. JUN 2016.

potencijalnih kandi-data čeka transplan-taciju srca u Institutu za kardiovaskularne

bolesti Vojvodine.

Mnogobrojna društva i organizacije iz naše zemlje koja razvijaju kulturne, prosvetne, sportske i ekonomske odnose između srpskog, ruskog i beloruskog naroda, konačno su

se ujedinila na osnivačkoj skupštini u Beogradu. Za predsednika Sveslovenskog saveza Sveti Serafim Sarovski izabrana je Dragana Kuzmanović Janičić, a za jednog od potpredsednika Mirko Gagić, kao koordinator za kontakte i saradnju. Dragana Kuzmanović Janičić podseća na reči Vla-dimira Putina o potrebi svestranog razvijanja od-nosa između dve zemlje.– Predsednik Rusije smatra da srpsko-ruska društva treba da na-

stave da neguju kulturne i istorijske veze, ali da im treba prido-dati snažne privredne aktivnosti u svim oblastima – poručujeKuzmanović Janičić. – Ovo je želja svih nas u Srbiji, ali i sugestija naših ruskih i beloruskih prijatelja, da je sazrelo vreme da se konačno ujedinimo i zajedničkim snagama dopri-nesemo svestranom unapređenju saradnje između tri zemlje. U ovom trenutku u okviru Sveslovenskog saveza Sveti Serafim Sarovski već deluje 50 društva i organizacija, a svakog dana nam pristupaju novi. Za tu ogromnu snagu obezbedili smo podršku zva-ničnih institucija Rusije i Belorusije, o čemu govore stalni i svestrani kontakti s njihovim ambasadorima

u Srbiji – ističeVeterničanin Gagić.

Osnovan Sveslovenski savez

U okviru Sveslovenskog

saveza Sveti Serafim Sarovski

već deluje 50 društva i organizacija

15 Koncerti za izgradnju hrama na Klisi

Crkva Vaznesenja gospodnjeg za Klisu, Slanu baru i Vidovdansko naselje u Novom Sadu organizuje 9. juna u Sportskom centru Slana bara na Klisi, Vaznesenjsku akademiju S radošću velikom. Učestvuju brojni sportisti, pevači, kulturno-umetnička društva. Među gostima je i proslavljeni košarkaš Dejan Tomašević, predsednik Pravoslavnog sportskog društva Sveta Srbija. Program počinje u 20 sati. Ulaznice po ceni od 150 dinara mogu se kupiti u crkvi na Klisi ili na sam dan održavanja festivala, na ulasku u sportsku halu. Kupovinom ulaznice pomaže se završetak radova krovnog pokrivača hrama Vaznesenja gospodnjeg na Klisi.

Noć knjige 17. juna

U Laguninim klubovima čitalaca i knjižarama Delfi u petak, 17. juna od 17 sati do ponoćibiće održana14. regionalna manifestacija Noć knjige pod pokroviteljstvom Eurobanke Srbija. Popust za jednu knjigu iznosi 25%, za dve knjige 30%, za tri 35%, a za četiri i više knjiga 40 odsto. Popust na strana izdanja biće 20 posto, a naslovi ostalih izdavača biće sniženi do 20 odsto.

Podrška s najvišeg nivoa Vladimir Putin naglasio potrebu svestranog razvijanja odnosa između dve zemlje

20 9. JUN 2016.

Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду објављује

КОНКУРСза упис у прву годину основних струковних студија у школској

2016/2017. години на следећим студијским програмима:

Машински одсек

Буџет

УкупноБуџетСамофинан-

сирање

Графички одсек

Одсек заштите

1. Машинство

2. Саобраћајно инжењерство

10

8

30

18

40

26

1. Графичко инжењерство

2. Графички дизајн

4. Примењена фотографија

3. Веб дизајн

10

8

5

10

30

12

5

20

40

20

10

30

1. Заштита од пожара

2. Безбедност и здравље на раду

3. Заштита животне средине

4. Цивилна заштита и спасавање у ванредним ситуацијама

20

20

20

10

20

20

20

30

40

40

40

40

Електротехнички одсек

I (ПРВИ) УПИСНИ РОК1. Пријављивање кандидата - 22, 23, 24. и 27. јуна 2016. године од 8:00 - 13:00 часова (среда, четвртак, петак и понедељак).2. Класификациони испит - 28. јуна 2016. године у 9:00 часова (уторак).3. Привремена ранг листа - 28. јуна 2016. године у 16:00 часова (уторак).4. Коначна ранг листа - 30. јуна 2016. године у 16:00 часова (четвртак).5. Упис на буџет - 1. и 2. јула 2016. године од 9:00 - 13:00 часова (петак и субота).6. Упис на самофинансирање - 4, 5. и 6. јула 2016. године од 9:00 - 13:00 часова (понедељак, уторак и среда).

Више информација и целокупан текст конкурса можете прочитати на огласним таблама и на сајту Школеwww.vtsns.edu.rs

������� ��. 1 21000 ��в� ������: 021 489 2511, 507, 513, 514, 529

e-mail: skola@vtsns.edu.rs

1. Електротехника

2. Информационе технологије

4. Мултимедији

3. Електронско пословање

25

30

8

9

35

58

32

31

60

88

40

40

УкупноБуџетСамофинан-

сирање УкупноБуџетСамофинан-

сирање

УкупноБуџетСамофинан-

сирање

УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУФакултет за економију и инжењерски

менаџмент у Новом СадуБрој: 60/1

Дана: 02.06.2016. г.

На основу члана 70. Статута Факултета за економију и инжењерски менаџмент, (у даљем тексту: Факултет),

декан Факултета, расписује

КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ И ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НАСТАВНИКА

и то са:а) 3 наставника за ужу научну област Друмски саобраћај и

транспорт - са пуним радним временом 3 извршиоца

Радни однос се заснива на одређено време (са реизбором на 5 година) за доцента, ванредног професора,

наставника страног језика, а за редовног професора на неодређено време.

Рок за подношење молби је 15 дана од дана објављивања конкурса. Услови: услови конскурса су предвиђени чланом 120. Статута Факултета и чланом 63., 64. и 65 Закона о високом образовању („Службени гласник РС“ бр. 76/2005,

100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013 и 99/2014).

Пријаве са документацијом доставити на адресу:Факултет за економију и инжењерски менаџмент, Нови

Сад, ул. Цвећарска бр. 2.Тел. 021/400-484; опција 2, е-mail: sandra@fimek.edu.rs

Декан Факултета Проф. др Драган Солеша

nsreporter.rs

219. JUN 2016.

JKP „Vodovod i kanalizacija” svo-jim potrošačima omogućilo je da se direktno obraćaju nadležnima preko dve službe: Službe za spolj-ne odnose i Korisničkog servisa, koji funkcionišu u okviru Sektora za odnose s javnošću.

Korisnički servis otvoren je avgusta 2013. godine u prizemlju Sportskog i poslov-nog centra „Vojvodina”, u južnoj ulici po-sle ulaza na zatvoreni bazen, a preko puta Streljane. U Korisničkom servisu građani mogu dobiti sve informacije o radu i nači-nima priključenja na vodovodni i kanaliza-cioni sistem, podneti zahtev za besplatno pražnjenje septičke jame i proveriti stanje na računu i izvršiti eventualne reklamaci-je. Nadležni u ovom preduzeću naglašavaju da je mogućnost da građani u jednoj služ-bi dobiju najveći deo informacija i reše sve poslove u vezi s radom JKP „Vodovod i ka-nalizacija” otvaranjem Korisničkog servisa nova etapa u razvoju odnosa s građanima. Cilj je bio da Novosađani odlaskom na jed-no mesto reše sve probleme koje imaju kao potrošači i korisnici usluga ViK-a.

Prema podacima preduzeća, od 12.000 do 15.000 Novosađana godišnje dolazi u Službu prodaje i naplate Vodovoda, koja se do pre tri godine nalazila u barakama u Masariko-voj ulici, kada je ova služba i preseljena u

Korisnički servis na Spensu. Telefonom se ovoj službi godišnje obrati oko 20.000 ljudi, a broj onih koji prijave stanje na očitanim vodomerima prelazi i 30.000. Sve ove služ-be objedinjene su u ovom modernom i opre-mljenom prostoru i, kako kažu nadležni, da-leko brže i efikasnije se podmiruju potrebe desetinama hiljada sugrađana te je ovaj ko-munalni sistem na usluzi korisnicima.

Kol-centar. Na istojoj adresi u Korisnič-kom servisu nalazi se i kol-centar ViK-a pre-ko kojeg građani besplatnim pozivom broja 0800/333-021 mogu dobiti informacije o ra-dovima na vodovodnoj mreži i o svim osta-lim segmetnima rada našeg preduzeća.

Tokom godine Novosađani upute oko 15.000 pozova kol-centru. U polovini tih poziva traže razne informacije, a svaki dru-gi građanin zove i za usluge ovog preduzeća kao što su pražnjenje septičkih jama, pot-pisivanje ugovora za vodovodni priključak, očitavanje vodomera i slično. U tim sluča-jevima, veoma brzo i jednostavno operate-ri građane upućuju na konkretne službe i tačne adrese koje im rešavaju eventualni problem ili im daju adekvatnu informaciju. Dešava se i da ljudi zovu samo da potvrde servisne informacije za taj dan, da neće ima-ti vode zbog planiranih radova, naglašavaju nadležni u Vodovodu.

Na osnovu poziva kol-centra može se za-ključiti da je sistem JKP „Vodovod i kanali-zacija” sve bolji, a građani sve zadovoljniji uslugama ovog preduzeća.

Naime, u 2015. godini bio je 14.841 poziv, dok je u 2014. godini taj broj iznosio 16.376. Za prva četiri meseca 2016. godine zabeleže-no je 4.177 poziva. Takvom tendencijom i u 2016. godini biće smanjen broj poziva za oko 2.000. Iz godine u godinu sve je manje re-klamacija na curenje u šahtu i visinu računa, dok je povećan broj poziva za uslugu detek-cije curenja vode. U toku dana više poziva bude jedino kad je neka velika havarija.

– Recimo, u decembru 2015. godine zbog priključenja nove Fabrike vode na sistem, bila je nestašica vode u celom gradu pa su ljudi zvali da se raspitaju šta se dešava. Taj dan je zabeleženo nešto više od hiljadu po-ziva kol-centru – napomenuli su u predu-zeću.

Pismeno odgovaranje građanima. Kad je reč o Službi za spoljne odnose JKP „Vodovod i kanalizacija”, zaposleni u toj službi odgovaraju na dopise koje šalju gra-đani.

– Naši korisnici najčešće se obraćaju Otvo-renoj kancelariji, Gradskoj upravi za komu-nalne poslove ili direktno ViK-u. U proseku mesečno stigne desetak dopisa, u zavisnosti od doba godine. Na ta pitanja, žalbe i molbe odgovaramo u najkraćem roku, a sve zavisi od kompleksnosti slučaja jer je za neke stva-ri potrebno da radnici izađu na teren da bi se prikupile relevantne informacije. U 90% slučajeva građane zanima kada će kroz nji-hovu ulicu proći kanalizaciona ili vodovod-na mreža. To znači da većina dopisa dolazi od stanovnika prigradskih naselja ili ljudi koji žive na obodima Novog Sada. Nije redak slučaj da građani vode međusobni spor oko vodovodnog priključka, ali u takvim sluča-jevima Vodovod ne može da arbitrira, već kad se sudski spor završi, mi postupamo po zakonskom rešenju – objašnjavaju nadležni u ViK-u.

Prema njihovom iskustvu, dešava se i da se ljudi žale na slab pritisak u mreži ili če-ste nestašice vode i gotovo isključivo tada je reč o nelegalnim mrežama koje nije gradio Vodovod.

– Budući da je reč o nelegalnoj mreži, s korisnicima je sklopljen sporazum o privre-menom priključenju, što znači da im se na-plaćuje utrošena voda, ali da naše preduzeće nema nadležnost nad vodovodnom mrežom koju koriste. Razlog nestanka vode je i slabi-ji pritisak koji se pojavljuje usled povećane potrošnje, ali i zato što mreža nije izgrađe-na po zakonskim standardima i propisima – ističu u ovom preduzeću.

O servisnim informacijama, aktuelnim ra-dovima, planiranim isključenjima vode i ha-varijama građani se najbrže mogu informi-sati na sajtu www.vikns.rs, ali i na Fejsbuk stranici https://www.facebook.com/JKP-Vo-dovod-i-kanalizacija-Novi-Sad-528535743839095/?fref=ts. Informacije se svakodnevno ažuriraju.

KorisničKi servis JKP „vodovod i KanalizaciJa” na sPensu u službi novosađana

Telefonom se ovoj službi godišnje obrati oko 20.000 ljudi, a broj onih koji prijave stanje na očitanim vodomerima prelazi i 30.000Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Jedna kancelarija za sve probleme

9. JUN 2016.9. JUN 2016.22

Izložbe su postale incident

Mi smo neka zaostala branša iz prošlosti. Mladi sigurno vape da rade, pokažu, izlažu i tako se dokazuju. Mislim da su novi mediji prevagnuli i da je ta četkarska kategorija u defanzivi. Mi smo retka biljka koju niko ne zaliva

Intervju sa slIkaroM Vladislavom Šešlijom

intervju

Autor: Marija Magdalena Idei trifunović

9. JUN 2016.

nsreporter.rs

9. JUN 2016. 23

je. Dobre kritike ili one da je trebalo da nastavim ono što sam ranije radio. A iz susreta s novim ljudima nastaju nove ideje.

Kakav ste utisak doneli iz Sombora?

– Dosta ljudi je reklo da im se dopa-da. Volim kad se posetiocima dopadaju radovi. Najbolje je kad još i pitaju ko-liko to košta. Ljudi koji se bave umet-nošču greše što radove ne obznanjuju. Eto, recimo, nikad nisam napravio svoj sajt. Treba koristiti nove medije. Uvek kažem sad hoću, ali čini mi se da sam ja bliži onom shvatanju sveta iz prošlog veka nego ovom u kom živim. Još uvek nisam u 21. veku. Ne zato što ne vidim neke mogućnosti, nego zato što imam sidro u 20. veku.

Da li vas sidro u 20. veku zau-stavlja i opterećuje?

– Ponekad. A ponekad me drži na si-gurnom. Nisam načisto. Kad bih pot-puno ušao u 21. vek i dobio materijalnu potvrdu, moguće je da bih poverovao. A možda namerno neću to da uradim jer nikada nisam kretao u slikarsku avanturu da bih se bavio komercijali-zacijom i sticanjem dobara. Uvek sam mislio da slikam iz ljubavi.

Vidite li sebe kao komercijal-nog slikara?

– Sad mi se čini da ne mogu da ko-mercijalizujem svoj rad. Nisam se ra-zvio u tom pravcu. Možda ću jednom početi da radim neki hiperrealizam. Mislim da je za mene kasno da to ko-mercijalizujem u onom smislu da se prilagođavam tržištu, a mogu da se komercijalizujem ako se pustim u svet, da ljudi vide šta radim. Voleo bih kad bih mogao da imam izložbu u Njujor-ku. Mada, i kod nas bi trebalo da ima više izložbi. Kod nas je izložba inci-dent. Nemamo kontinuitet. U stvari, kultra je incident!

Usvajate li nove svetske tren-dove i primenjujete li ih u svom slikarstvu?

– U svetu slikarstva, po mom mi-šljenju, nikad se ništa ne menja. Uvek postoji samo želja čoveka da se izrazi. Voleo bih da na moje slikarstvo više utiče priroda nego to što sam video u slikarstvu ili u likovnim umetnostima. Ali ja ne kopiram prirodu i moje sli-karstvo je priroda za sebe, bez obzira na to koliko me ona fascinira, priro-du transponujem kroz moj unutrašnji svet. Slikam emociju, utisak, atmosfe-ru ili čisto likovni jezik. Ako bismo sli-kali po pravilima, onda bi to bila čista tehnika. To ne znači da tehniku ne tre-ba savladati, ali ona ne može biti ključ tvog stvaralaštva.

Da li imate inspiraciju u kon-tinuitetu?

– To polje inspiracije meni nije do kraja razjašnjeno. Inspiracija dolazi kroz sam rad. Ako često boravim u

ateljeu, onda će ideja doći kroz sam rad. Ako imam jaku emociju, onda je to za mene inspiracija. Nije mi jasna inspiracija. Moguće je da sam više za-ljubljenik u slikarstvo nego neki ljuti profesionalac. Verovatno zato još uvek slikam zato što to nisam razrešio do kraja.

Čemu ćete sad pridati značaj na svojim platnima?

– Osetio sam rasterećenje kad sam završio ovu izložbu. Sad mogu ponovo da slikam i ne moram da mislim. Jer koncepcija izložbe je bila intuitivno i asocijativno iznad realnog, pa sam pod tim utiskom zaboravio da sam slobo-dan. Sad sam ponovo slobodan i slikam bez plana. Jedini plan je da pred sobom imam novo platno i možda da poku-šam završiti neke nedorečene stvari po kojima kopam tridesetak godina.

Koja vam je neostvarena že-lja?

– Neostvarena želja mi je da radim pri dnevnom svetlu. Godine stvara-laštva uglavnom se svode na mračne prostore i veštačko svetlo. Imam ide-ju da radim ispred ateljea ili da idem u prirodu. Potreba je da mi uđe dnevno svetlo, da me nebo dodatno osnaži. U ateljeu kao da sam u bunkeru. Voleo bih da imam atelje sa staklenim plafo-nom, možda ću to jednom uspeti.

Rad delite u cikluse ili nastav-ljate započeto?

– Mislim da su mi sve slike poveza-ne. Možda bi vidljiva promena nastala kada bih izašao na svetlo. Mene kon-kretno više interesuje taj krajnji rezul-tat koji slika jeste jer ona ima svoj ži-vot. Nekad i zaboravim šta sam hteo i postaje mi nebitno. Ta spomenuta sve-tlost je kao da govorim o svom biću koje traži svetlost, da se oslobodim zaklona koji mi daje atelje. Možda će, kad budem ostvario rad pod vedrim nebom, biti vidljivo i na slikama. Ako budem naslikao toliko koliko sam do-sad uradio, možda ću napraviti i ciklu-se. Sad nemam običaj da svrstavam sli-ke. Za neke ne znam ni gde se nalaze. Nemaran sam prema njima.

Znate li da ocenite trenutak kada treba završiti platno?

– Mislim da je to najteže u slikarstvu – znati završiti! Često preteramo u toj potrebi da slika bude završena pa ide-mo dalje i dalje. U nekom trenutku, kad je slika već trebalo da bude zavr-šena, iz te „nesreće” što nismo stali, pomislimo, e sad će biti još bolja i onda udavimo sliku. Zato često sebe primo-ravam da ne završim sliku. To je mo-guće kad imam drugo platno. Moraju se stvoriti uslovi za rad na nečem dru-gom u trenutku kad je približno gotova slika. Najbolje je stati i ostaviti je jedno vreme. Imam tu sreću pošto uspevam ponekad da ne preteram u tom završa-vanju slike.

U svetu slikarstva,

po mom mišlje-

nju, nikad se ništa

ne menja. Uvek po-

stoji samo želja

čoveka da se izrazi

Novosadski slikar Vla-dislav Šešlija i posle 28 godina rada i 90 izložbi i dalje je ve-liki dečak zaljubljen u slikanje i crtanje. Zahvaljujući svojoj

nepogrešivoj intuiciji, već decenija-ma ostavlja prepoznatljive otiske na platnu, a mi s njim razgovaramo po-vodom nedavne izložbe 32 slike u som-borskom Kulturnom centru.

Istražujući sebe, Šešlija na platno prenosi čistotu svojih emocija. Njego-vo viđenje i pristup slikanju je, kako kaže, pre svega igra, nikako bunt. Nije konvencionalan ni komercijalan, na-protiv, kontinuirano je prepoznatljiv i dosledno koloritno dominantan.

Imao je preko 90 kolektivnih i 22 sa-mostalne izložbe. Poslednja, postavlje-na u maju u Galeriji somborskog Kul-turnog centra, došla je nenadano.

– Izlagao sam 32 slike, od toga je dvadesetak novih koje su nastale u poslednje tri-četiri godine, i možda desetak starih koje su izlagane u No-vom Sadu. Galerija Kulturnog centra u Somboru raspisala je konkurs i pošto nikad nisam izlagao tamo, u posled-nji čas sam se prijavio. Gotovo uvek je to tako u mom slučaju. Dan pred za-tvaranje konkursa postavio sam sebi zadatak da sve pripremim i pošaljem, jer kao da sam se uspavao. Kad slikam, trebalo bi i da izlažem. Kad su mi javili da su me izabrali, počeo sam da radim kao da nemam nijednu završenu sliku – kaže Šešlija za Reporter.

Da li je komplikovano izlagati kod nas ili je u vašem slučaju us-pavanost izraženija?

– Postoji izvesna nezainteresova-nost, možda i kod publike, ali i kod lju-di koji se bave slikarstvom. To je opšte stanje ne samo kod nas nego i u svet-skim razmerama. Izložbe su prevazi-đen način izražavanja. Mi smo neka zaostala branša iz prošlosti. Neki iz naše vrste poverovali su da smo dino-sauri, da radimo jednu stvar koja ne može ništa da pokrene. Govorim o mojoj generaciji i nešto mlađima. Mla-di sigurno vape da rade, pokažu, izlažu i tako se dokazuju. Mislim da su novi mediji prevagnuli i da je ta četkarska kategorija u defanzivi. Mi smo retka biljka koju niko ne zaliva.

Koliko je vama važno da se dokazujete?

– Jako mi je važno. Prvenstveno zato što ne odustajem od onog što je moja ljubav i posao. Uvek sam voleo da sli-kam i crtam. Najmanje sam voleo da izlažem. To mi je uvek bio stres i oba-veza. Ali ne vredi da radovi stoje u za-pećku. Potvrda toga da postojiš jeste da se barem u pet godina jednom po-javiš i da tvoje radove neko vidi. Posle-dica toga uvek budu neke nove reakci-

23

9. JUN 2016.24

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

nsreporter.rs

9. JUN 2016.

Izložba u Muzeju Vojvodine o skrivenim detaljima o najvažnijem izumu koji je ubrzao okončanje II svetskog rata

25

Najveća tajna II svetskog rata brzo je postala glavna zavera hladnog rata. Do ‘70-ih godina prošlog veka Britanci skrivaju detalje o razbijanju nemačke elektromehaničke mašine nazvane Enigma, koja je služila za šifrovanje vojnih poruka. Kome je odgovarao zavet ćutnje o podvigu trojice Poljaka

Poljaci pre Engleza dešifrovali Enigmu

26

Primerak Enigme čuva se u Voj-nom muzeju u Beogradu i specijalno za otvaranje izložbe bio je postavljen u Muzeju Vojvodine. Izgleda kao pisaća mašina a i koristi se na isti način.

– Vojnik na tastaturi kuca potpuno otvorenu poruku, recimo:

– U 22 sata iz Hamburga isplovlja-va bojni brod Bizmark i kreće prema norveškim vodama.

Uz pomoć posebnog mehanizma, čije su srce tri točka ili rotora koji kombinuju šifre, umesto otvorene po-ruke pojavljuje se besmislen niz slova nemačke latinice. Vojnik bi na dru-gom delu fronta primio tako šifrova-nu poruku i unosio je u svoj primerak Enigme. Postupak je ovde bio obrnut – mašina je od niza slova poređanih nasumce stvarala originalnu poruku.

Ključ je u ključu. Naravno da su se i ranije poruke šifrovale, ali pred-nost Enigme bila je u tome što je ima-la milione kombinacija i zbog toga su Nemci smatrali da je neprobojna. Međutim, uz velike napore Savezni-ka, razbijena je tokom rata. U tome su im, ruku na srce, pomogli i sami naci-sti jer bi svaku poruku započeli rečima Wetterbericht (vremenski izveštaj), a završavali sa Sieg heil. Britanci su vremenom znali sve planove Vermah-ta, Luftvafea i ratne mornarice, ali su morali da podatke koriste selektivno jer bi u protivnom Nemci shvatili da su provaljeni.

Enigma je služila jedino za šifrova-nje i dešifrovanje teksta, dok se sama poruka slala uobičajenim načinom, te-legrafom ili teleprinterom.

– Enigma nije bila tako savršena da se pomoću nje mogla slati i prima-ti poruka, već je bila samo sredstvo za šifrovanje. Radila su dva vojnika, a pored njih je stajao komandir ode-ljenja i nadgledao tačnost postupka. Prvi vojnik je upisivao otvoreni tekst i pomoću Enigme dobijao šifrovani, a drugi vojnik je taj šifrovani tekst tele-grafisao svom kamaradu negde u sve-tu. Suština je u tome da se Enigma po-

desi na isti način odnosno da šifranti unesu isti ključ i tad jedino oni mogu protumačiti šifrovanu poruku – objaš-njava kustos Muzeja Vojvodine Ivan Kukurov.

Nesigurni špijun. Reč enigma po-tiče od grčke reči ai’nigma i znači za-gonetka, čulo se na izložbi.

– Nemački inženjer Artur Šerbijus nazvao je tako elektromehaničku ma-šinu za šifrovanje koju je sam konstru-isao još u vreme Prvog svetskog rata. Šerbijusova mašina je nudila nevero-vatan broj kombinacija i prevazišla je sve sprave i metode za koje su kripto-lozi tog vremena znali. Do 1933. godi-ne čitav Vermaht koristio je Enigmu, a zatim je znatno unapređena pa je tako ratna mornarica dobila svoju verziju. Dve godine ranije nemački obavešta-jac Hans Tilo Šmit dopustio je Francu-zima da fotografišu uputstva za upo-trebu Enigme. Međutim, ni francuski ni britanski kriptolozi godinama nisu uspevali da razotkriju njenu šifru. Sve dok na scenu nisu stupili Poljaci.

Prvi čovek koji se u Poljskoj upustio u izazove mašinskog šifrovanja bio je poručnik Maksimilijan Ćenški, šef ne-mačkog odeljenja pri poljskoj Službi za vezu.

– Krajem 1928. godine okupio je gru-pu studenata matematike s Univerzi-teta u Poznanju i omogućio im da se gotovo četiri godine bave kriptologi-jom. Na kraju su ostali Marjan Rejev-ski, Ježi Ružicki i Henrik Zigalski iako nisu znali čak ni naziv mašine s kojom je trebalo da se uhvate u koštac. U je-sen 1932. godine Ćenški je Rejevskom preneo sve informacije o Enigmi koje je poljska obaveštajna služba dotad pribavila.

Tačno u ponoć. Rejevski je sebe do-življavao prvenstveno kao matemati-čara pa tek onda kao kriptologa.

– Nije gubio vreme na pokušaje da primeni neki od tradicionalnih me-toda napada na šifru, već je dobijene informacije zapisivao u formi jedna-

flešbek

9. JUN 2016.

Do sedamdesetih godina prošlog veka krili su Britanci detalje o razbijanju nemačke elektromehaničke mašine nazvane Eni-gma, koja je tokom II svetskog rata služi-la za šifrovanje vojnih poruka. A kad su konačno objavili podatke, svu slavu pri-pisali su sebi. Istina je, međutim, sasvim

drugačija i o njoj govori izložba u Muzeju Vojvodine, po-stavljena zahvaljujući Ambasadi Poljske u Srbiji.

čina. Njegova matematička genijal-nost i jaka intuicija omogućile su mu da već krajem decembra 1932. godine dešifruje prvu poruku Enigme. Bilo je to mesec dana pre nego što je Hi-tler došao na vlast – kažu priređivači izložbe.

Nemci su ključ za šifru menjali sva-kog dana u ponoć.

– Rejevskog su nadređeni mogli da poštede muke jer je u to predratno vreme nemački špijun odavao ključeve Francuskoj obaveštajnoj službi, a ona je sve podatke delila s Poljacima. Ipak, Ćenški je smatrao da u slučaju rata taj izvor može presušiti pa je sve infor-macije dobijene od Francuza skrivao u sef. Time je terao Rejevskog da nastavi rad s kolegama i osmisli genijalnu me-todu razbijanja šifre.

Glupaci i neznalice. Napad Re-jevskog na Enigmu predstavlja revo-luciju u kriptologiji.

– Ranije su šifre i kodovi razbijani lingvističkim metodama, a Rejevski se oslonio na primenjenu matemati-ku. Poljaci su prvi shvatili da prirodan protivnik mašine za šifrovanje može biti samo druga mašina koja bi olak-šala dešifrovanje. Bilo im je potrebno nekoliko godina da konstruišu niz in-teligentnih uređaja za razbijanje klju-ča. Prvi je bio ciklometar, koji je 1938. godine zamenila Bomba Rejevskog, preteča porodice mašina koje su Sa-veznici konstruisali za vreme II svet-skog rata.

Poljaci su se nekoliko godina sami borili s Enigmom.

– Anšlus Austrije i Minhenski spo-razum doveli su do toga da Evropljani napokon shvate da im preti ratna opa-snost. U januaru 1939. godine Francu-zi pozivaju predstavnike tajnih službi Velike Britanije i Poljske kako bi za-jedno razmislili o načinu dešifrovanja Enigme. Poljaci su otišli u Pariz, ali od svojih nadređenih nisu dobili do-zvolu da odaju tajnu. Stoga su u raz-govorima bili primorani da se prave nevešti, zbog čega su u zvaničnom bri-tanskom izveštaju sa sastanka opisani kao glupaci i neznalice – navodi autor izložbe.

Saveznički nesporazumi. U julu 1939. godine bilo je već izvesno da je rat na pomolu pa su Poljaci pozvali svoje pariske sagovornike u Varšavu.

– Sastanak na tajnoj lokaciji u mestu Piri počeo je u veoma napetoj atmos-feri. Glavni britanski kriptolog Dili Noks isprva je odbio poziv, da bi popu-stio tek nakon naređenja pretpostav-ljenih. Francuzi su bili uvređeni što su pozvani i Britanci i što nisu ranije bili informisani o razbijanju šifre. Šef britanske delegacije čak je posle prvog dana nameravao da se vrati u London.

Ranije su šifre i

kodovi razbijani

lingvistič-kim me-todama, a Polja-

ci su prvi shvatili da prirodan protivnik mašine za šifrovanje može biti

samo druga

mašina

Priredio: Zoran Surla

nsreporter.rs

Ipak, nesporazumi su prevaziđeni pa su Francuzi i Britanci poneli kući sve informacije o poljskim metodama raz-bijanja šifre. Za njima su otišle i kopije Enigme konstruisane u Poljskoj.

Nekoliko nedelja kasnije Nemačka je napala Poljsku.

– Vermaht je bio suviše jak pa rad kriptologa ne bi promenio tok rata. Njihov zadatak bio je da spasu tajnu dešifrovanja Enigme. Stvar se iskom-plikovala kada je Crvena armija s isto-ka ušla u Poljsku. Ipak, ekipa poljskog Biroa za dešifrovanje uspela je da po-begne u Rumuniju u poslednjem tre-nutku pre nego što su Sovjeti preuzeli kontrolu na graničnim prelazima. Ve-ćina poljskih kriptologa stiže u Pariz i nastavlja službu pod francuskom ko-mandom.

Nesigurno u Francuskoj. Za to vreme Britanci ne sede skrštenih ruku.

– Oslanjajući se na informacije koje su dobili na sastanku u Poljskoj, poku-šali su sami da dešifruju poruke s Eni-gme, ali bezuspešno. U januaru 1940. godine šalju Alana Tjuringa u Francu-sku. Poljaci pred njim dešifruju prvu nemačku ratnu depešu poslatu pomo-ću Enigme. Tako je počela velika save-znička operacija dešifrovanja.

– Međutim, Poljaci su ispali iz nje zbog poraza Francuske, a pale su i prve žrtve – tri člana tima, među nji-ma i Ružicki, stradali su u brodolo-mu na Sredozemnom moru. Položaj poljske ekipe dodatno je pogoršan u jesen 1942. kada su Nemci ušli u juž-nu Francusku.

Blečli park. Nakon nekoliko me-seci trojica poljskih kriptologa preba-cuju se u Španiju, ali su završili u lo-gorima.

– Ostale članove tima izdali su nji-hovi francuski zaštitnici i predali ih Nemcima. Antoni Palut i Edvard Fok-činjski umrli su u koncentracionom lo-goru, dok su predvodnici grupe Gvido Langer i Maksimilijan Ćenški izdržali isleđivanje nacista i ostali pri tome da je šifra Enigme nesalomiva.

Dok su Poljaci gubili živote i vre-me u Francuskoj, Britanci su počeli da koriste informacije koje su poneli iz Varšave.

– Dovodili su matematičare s pre-stižnih univerziteta i krenula je ek-spanzija tajne službe Blečli parka, još pre nego što su uspeli da dešifruju ijednu depešu Enigme. Na čelu je Alan Tjuring, koji s kolegama smišlja osno-ve za napad na nemačke šifre i za to konstruiše mašinu. Ipak, sve te britan-ske metode vukle su koren iz poljskih predratnih uspeha. Mnogo godina po-sle rata, veteran Blečli parka je ideju koju je smislio Rejevski nazvao teore-

mom koja je pobedila u Drugom svet-skom ratu – saznajemo na izložbi.

Čerčilova kuhinja. Kada su Polja-ci napokon izašli iz španskih zatvora i domogli se Velike Britanije, očekivali su da će nastaviti saradnju.

– Namenili su im, međutim, sasvim specifičnu ulogu. Naime, Čerčil je izja-vio da će Britanci prestati s dešifrova-njem poruka novih saveznika Sovjeta, a pošto Poljska nije obećala ništa slič-no, njeni kriptolozi mogli su zameni-ti Engleze u napadima na ruske šifre! Ipak, Rejevski i Zigalski ostatak rata proveli su tako što su ručno razbijali šifre esesovaca.

Blečli park opusteo je samo nekoliko nedelja nakon prekida ratnih operaci-ja u Evropi, ali nisu svi kriptolozi bili demobilisani.

– Šačica njih ostala je u birou, koji je u međuvremenu promenio ime u GCHQ, i počeo da se bavi, između ostalog, razbijanjem šifara bivših sa-veznika Sovjeta. Ispostavilo se da je teorija dešifrovanja koju su osmislili Poljaci i dalje aktuelna. Najveća tajna Drugog svetskog rata brzo se premet-nula u tajnu hladnog rata. Predratna postignuća Poljaka i savezničke vojne operacije ostali su tajna još narednih tridesetak godina.

Izigrani heroji. Poljski kriptolozi koji su preživeli rat, našli su se u teš-koj situaciji.

– Povratak u komunističku Poljsku bio je opasan po život, ali je Rejevski ipak došao. Bez obzira na zasluge, do-bio bi otkaz gde god da se zaposlio. Na kraju je postao knjigovođa. Zigalski je ostao u Britaniji, ali mu nisu prizna-li naučno zvanje pa je morao studira-ti iz početka. Langer i Ćenški, koje je Patonova vojska izbavila iz nemačkog zarobljeništva, otišli su u London i na-išli na zid ravnodušnosti. Pošto nisu mogli da se vrate u Poljsku, ostali su sami i slomljeni. Langer je umro 1948. godine, Ćenški četiri godine kasnije.

Tajna da je Enigma razbijena, otkri-vena je tek 1973. godine kada je objav-ljen dnevnik francuskog učesnika te operacije.

– Britanci su mislili da je još rano za istinu pa su odgovorili objavljivanjem niza knjiga s debelim dezinformacija-ma i pritom su zasluge poljskih kripto-loga predstavili u krivom svetlu. Zablu-da o preuveličanim naporima Engleza i minimalizovanom trudu Poljaka op-stala je do danas, naročito u masovnoj kulturi. Srećom, u Poljskoj je drugači-je, u jesen 2007. godine u Poznanju je svečano otkriven spomenik posvećen trojici velikana poljske kriptologije.

Izložba „Enigma. Dešifrovati pobe-du” biće otvorena do 13. juna u Muzeju Vojvodine.

9. JUN 2016. 27

9. JUN 2016.9. JUN 2016.28

sport

Novi Sad domaćiN iX EvropSkog prvENStva u košarci za vEtEraNkE i vEtEraNE

pod obručima snagu mere svi od 30 do 75 godina

preko 100 ekipa i 2.500 igrača, sudija, delegata, predstavnika košarkaške elite i legende ovog sporta gostovaće 11 dana u našem gradu

deveto FIMBA mak-si basketbol Evrop-sko prvenstvo, tj. Evropsko prven-stvo za košarkaške veterane i veteran-ke biće održano od

25. juna do 3. jula u Novom Sadu. Organizatori ovog velikog evrop-skog prvenstva očekuju dolazak preko 100 ekipa iz 20 zemalja, što znači da će u našem gradu bora-viti mnogi proslavljeni košarkaški asovi koji ovaj sport nisu napustili bez obzira na godine koje pojedin-ci imaju.

Rusi favoriti, nemci naj-brojniji. Iz Srbije učestvuje uku-pno 11 ekipa, od toga je devet muš-kih i dva su ženska tima. Devojke će na ovom prvenstvu predstavljati Novosađanke i kombinovani tim iz Subotice i Beograda.

Iz Hrvatske dolazi šest ekipa, iz Slovenije sedam i iz Crne Gore jed-na. Ostale ekipe dolaze iz Austrije, Brazila, Čilea, Češke, Estonije, Fin-ske, Gruzije, Nemačke, Grčke, Ma-đarske, Italije, Letonije, Litvanije, Moldavije, Poljske, Rusije, Slovačke, Turske i Ukrajine.

– Rusi su uvek favoriti, dobro se pripreme i imaju odlične timove, i imaće 12 ekipa. Italijani su dobro organizovani, u Nemačkoj odlično funkcioniše veteranska košarka i odatle dolazi najviše ekipa, čak 15 – kaže Miodrag Hadžibabić, glavni organizator prvenstva.

Takmičenje traje devet dana. Po-činje 25. juna, a finalne utakmice se odigravaju 3. jula. Prvenstvo će tra-jati 11 dana.

– Ima 15 starosnih kategorija, u muškoj devet, počevši od 35 plus pet pa sve do 75 plus. Verovali ili ne, imamo ekipe koje su sastavljene od igrača starosti 75 i više godina. U ženskoj konkurenciji najmanja sta-rosna kategorija je 30 godina plus pet i najstarija je 55 plus – rekao je Hadžibabić.

Pravila prvenstva su striktno određena i poštuju se standardi Fimbe.

– Imamo specijalne goste koji će predstavljati južnoamerički kon-tinent. To je jedna muška ekipa iz Čilea i dva ženska tima iz Brazila. Ove ekipe će celo takmičenje i pr-venstvo učiniti atraktivnijim. Eki-pe imaju od 12 do 20 članova, sve u

Autor: marija magdalena idei trifunović

Sponzor SportSke Strane

9. JUN 2016.

nsreporter.rs

9. JUN 2016. 29

zavisnosti od toga da li pored igrača dolaze i delegacije. To znači da će u Novom Sadu za vreme EU veteran-skog prvenstva biti najmanje 2.500 učesnika, računajući tu i sudije ko-jih će biti bar 60, delegate i pred-stavnike Fimbe. Osim toga, biće do-sta volontera – oko 30 devojaka iz Ženske novosadske košarkaške aka-demije i dečaka iz nekoliko muških ekipa – objasnio je Hadžibabić.

Subota prvi takmičarski dan. Prve ekipe trebalo bi da sti-gnu 24. juna, dan pred početak ta-kmičenja. Registracioni centar biće u hotelu „Park”, gde će svi učesnici biti registrovani i dobiće detaljna uputstva za početak i ceo tok ta-kmičenja, prevoz i smeštaj.

– Ekipe će, između ostalog, taj dan kao i sledeći moći da rezervi-šu termine za treninge. Subota je prvi takmičarski dan. Grupe će biti poznate dosta ranije, a žrebanje će biti direktno na internetu. U oba-vezi smo da izdamo bilten Maksibol magazin, gde će biti sve napisano na srpskom i engleskom. Najviše ta-kmičara i delegacija biće smešteno u hotelima Park, Putnik, Vojvodina, Novi Sad, Planeta in, Prezident, Sa-jam i Leopold i u nekim manjim ho-telima – rekao je Hadžibabić.

Grad je najveći pokrovitelj mani-festacije i članovi gradske vlasti su u Organizacionom odboru prven-stva.

– Grad nam daje besplatno sale za odigravanje prvenstva, GSP će dati autobuse za prevoz takmičara od hotela do sportskih terena. Tra-ba nam šest do osam sala, a predvi-đene su hale na Spensu, Mala i Ve-lika. Zanimljivo je da će se za ovo prvenstvo prvi put iscrtati četiri terena u Velikoj sali Spensa koji će zadovaljavati Fimbina pravila koja su u skladu s Fibinim. Biće tu dosta posla, ali dobijamo ukupno pet ko-šarkaških igrališta samo na Spensu. Finalne utakmice igraće se u Veli-koj sali – najavio je Hadžibabić.

Druga sala u kojoj će se igrati pr-venstvo jeste Sportski centar u Fu-togu. Ta hala ispunjava standarde hlađenja jer temperatura u hali ne sme prelaziti 25 stepeni Celzijusa. Biće na raspolaganju sale na DIF-u i Đačkom igralištu.

– Iz Fimbe su bili ljudi da urade drugi koučing i mislim da više neće dolaziti radi kontrole, a dobili smo

Novi Sad domaćiN iX EvropSkog prvENStva u košarci za vEtEraNkE i vEtEraNE

pod obručima snagu mere svi od 30 do 75 godina

preko 100 ekipa i 2.500 igrača, sudija, delegata, predstavnika košarkaške elite i legende ovog sporta gostovaće 11 dana u našem gradu

nekoliko saveta i korisnih uputsta-va, zbog čega smo i uključili salu u Futogu – kaže Hadžibabić.

Organizovana turistička ponuda. Bitan segment ovog ta-kmičenja jeste i turističko-privred-na ponuda na koju su organizatori mislili, s obzirom na to da će biti zabeležen 10.000–15.000 noće-nja. Takmičarima će biti ponuđeno preko turističkih agencija da pose-te širu okolinu grada. U to vreme se održavaju Tamburica fest i Si-nema siti.

– U svakom hotelu gde su smešte-ni igrači i gosti, postojaće info-pult gde će biti istaknute sve turističke ponude i oni će sami moći da bira-ju gde će i kada ići. Takođe, štam-pamo džepni informator koji ćemo podeliti svim učesnicima prilikom prijave. Informator će biti ujedno i akreditacija i ulaznica, recimo, za Štrand. U njemu će biti mapa grada, obeleženi hoteli i sale gde se prven-stvo igra, restorani i važna kultur-no-istorijska mesta u gradu – obja-snio je Hadžibabić.

Svečano otvaranje biće organizo-vano na Trgu slobode, a program počinje u subotu po podne.

– Zamislili smo da postavimo koš da se najmlađi sugrađani takmiče i da pobednici dobiju simbolične na-grade, a sve kako bismo ih animira-li da dođu i gledaju košarku devet dana. Napominjem da je ulaz za sve utakmice besplatan. U 19 sati bi tre-balo da se okupe svi učesnici, na-pravićemo defile ekipa koji će pro-ći kroz Zmaj Jovinu i Dunavsku pa pored Pozorišta mladih do Spensa, gde ćemo i zvanično otvoriti prven-stvo – rekao je Hadžibabić i dodao da će na Tvrđavi biti organizovana zajednička večera za sve učesnike.

Interesantno za Novosađane i sve poznavaoce svetske i američke ko-šarke jeste da će u naš grad iz Ame-rike doći jedna od najboljih košar-kašica svih vremena.

– Reprezantativka i jedina košar-kašica s naših prostora koja je ušla u Kuću slavnih pre dve godine Ja-smina Perazić dolazi nam u goste. Posle 20 godina provedenih u Ame-rici doći će u svoj rodni grad pošto smo joj obezbedili avionsku kartu. Pored nje, gosti prvenstva su legen-darni Bora Stanković, proslavljena košarkašica Marija Veger i novinar Jovan Tanurdžić.

Sponzor SportSke Strane

9. JUN 2016.9. JUN 2016.30

sport

S jedne strane, tužan sam jer na predstojećem 15. Prven-stvu Evrope neće biti Srbi-je, ni među 24 reprezenta-cije nema naših fudbalskih reprezentativaca. Eto, to je slika našeg fudbala i nema

tu priče o nekim rezultatima Fudbalskog sa-veza ili o rukovođenju FSS-a. Debakl, nema druge reči.

Ali biću srećan da mogu posredstvom TV da vidim one najbolje. Verujem da ćemo uži-vati.

Iako je činjenica da će ovo biti šampionat Evrope umornih nogu.

Zašto ovaj pesimizam?Nedavno završena prvenstva Engleske,

Španije, Nemačke, Francuke i nadmetanja u evrokupovima iscrpili su snagu onih naj-boljih i najskupljih asova koje ćemo i sada posmatrati u nacionalnim dresovima. Valjda i zbog toga očekujem da zasijaju neke nove zvezde na evropskom fudbalskom nebu.

Grčka je kolevka olimpizma, Engleska je kolevka fudbala, a Francusku možemo sma-trati kolevkom savremenog sporta. Doprinos ove zemlje je velik u skoro svakoj poznatoj disciplini.

Nabrajanje je poduže pa je dovoljno po-menuti Rolan Garos, teniski turnir koji nosi ime po francuskom vojnom pilotu iz Prvog svetskog rata Eugenu Adrijanu Rolanu Žor-žu Garosu. Prvo izdanje turnir još imao još 1891. godine. Naš ponos i svakolika dika No-vak Đoković obeležio je ovaj turnir završen u obzorje fudbalskog šampionata.

Francuska je bila organizator letnjih OI 1900. i 1914. i zimskih 1924, 1968. i 1992. godine. Organizator na desetine evropskih i svetskih prvenstava u košarci, atletici, od-bojci i brojnim popularnim i manje popular-nim sportovima.

Ipak, Francuska je najpoznatija po organi-zaciji fudbalskih šampionata. U istoriji svet-skih prvenstava upisana je kao domaćin 1938. i 1998. Ovom šampionatu sam lično svedočio i s njega izveštavao, ali tada je učestvovala i naša reprezentacija. Evropsko prvenstvo Francuzi su organizovali 1960. kada je Ju-goslavija izgubila u finalu od SSSR-a, u pro-

dužetku, onim golom Ponedeljnika. I 1984. godine, kada smo opet bili učesnici skupa najboljih selekcija Starog kontinenta.

Ništa novo. Domaći teren je velika pred-nost na ovakvim takmičenjima i to Francuzi znaju. Uostalom, na prvenstvu sveta 1998. Francuska je i osvojila svoju jedinu planetar-nu titulu. U finalu je pao i Brazil (3 : 0). A da li će domaći teren biti tolika prednost da Fran-cuzi nadvise i Špance, Engleze ili Nemce, a možda i neku drugu selekciju – videćemo u narednih mesec dana trajanja šampionata.

Utakmice završnog turnira odigraće se u devet gradova na deset stadiona, a čak četi-ri su novopodignuta. Evropa će videti prvi put zdanja u Lionu, Bordou i Nici. Igraće se u Tuluzu, Sent Etjenu, Parizu – na stadioni-ma Park prinčeva i Francuska, u Marselju, Lilu, Lensu i na već pomenutima u Bordou, Nici i Lionu.

Kao što rekoh, prvi meč je 10. juna u Parizu na Sent Deniju, a finale na istom stadionu u predgrađu francuske prestonce 10. jula.

Branilac titule je Španija. Nikad teže neće biti selekciji s kojom je selektor Visente del Boske dvaput uzastopno poneo pobednički pehar. Da li treća može biti i sreća? Videće-mo koliko će izmenjeni sastav s Nolitom iz Selte ili Arikom Adurizom iz Atletiko Bilbaa biti uspešan u špicu umesto Čabija Alonsa i Fernanda Toresa, koje je Del Boske ostavio u Španiji. Ovaj tim igra u grupi smrti s Tur-skom, Hrvatskom i Češkom. Bogami, neće biti lako proći ni u naredni krug. Turci imaju

dobar tim i najavljuju i dobar rezultat. Koliko smo saznali, Turska i Hrvatska će u ovoj gru-pi imati veću podršku iz gledališta od Špa-naca! Hrvati imaju strašan napad s Modri-ćem, Kalinićem i Rakitićem i Mandžukićem, uz iskusnog Srnu i Ćorluku, dobri su u svim linijama. Ipak, najuža odbrana s golmanom Subašićem na nešto je nižem nivou. Češka je u kategoriji reprezentacija koje mogu da iznenade, ali u to i sami još ne veruju. Kapi-ten Risicki i golman Peter Čeh kao i Kadlec iskusni su internacionalci, ali ne verujem u njihovu moć i znanje.

Nemačka je u prilici da objedini svetsku i evropsku titulu. Da li to i može? U C-grupi s Ukrajinom, Poljskom i Severnom Irskom ne bi trebalo da bude problema. Najuzbudljiviji će biti susret Nemaca i Poljaka, i to pre svega zbog duela Poljaka Roberta Levandovskog, najboljeg napadača nemačkog šampionata, s odbranom Pancera u kojoj su golman Nojer, Boateng, i s napadačima i klupskim drugo-vima Milerom i Geceom.

Naravno, među favoritima šampionata su i Englezi. Vejn Runi predvodi dobar, pravi takmičarski tim, u kojem posebna opasnost po gol suparnika preti od Harija Kejna iz To-tenhema i Džejmija Vardija iz Lestera, inače najboljih strelaca Premijer lige. Smatram da Rusija, Slovačka i Vels neće mnogo namučiti Engleze u grupi i tako će opušteniji nastaviti borbu za najbolji plasman.

U Grupi E su Belgija, Italija i Švedska, kao i Irska. Zanimljivo će biti, ali Belgija i Italija su favoriti iako Šveđane s Ibrahimovićem niko ne sme potceniti.

Konačno, reč-dve i o F-grupi u kojoj su Portugal, Island, Austrija i Mađarska. Ro-naldo je tu zvezda bez premca. Ali i umor-na! Mađarska sa Srbinom Nikolićem nije bez šanse u duelima s Islandom i Austrijom. Čak sam blizu mišljenja da bi naši severni susedi mogli i u osminu finala.

Rečju, pred nama su izazovi, drugih. Dani navijanja. Za komšije ili neke druge, a repre-zentaciju Srbije očekujemo na narednim veli-kim svetskim i evropskim nadmetanjima.

Nadamo se! Slavoljube Muslinu, Branisla-ve Ivanoviću i ostali u jatu fudbalskih orlo-va!

Iz mog Ugla Šampionat Evrope umornih nogu

Jovan Tanurdžić

Prvenstva Engleske, Španije, nemačke i Francuske bila su izuzetno naporna za fudbalske asove Starog kontinenta i očekujem povrede najboljih i najskupljih igrača, dok će zasijati neke nove zvezde na 15. šampionatu Evrope koji sutra startuje na Sent deniju utakmicom Francuska – rumunija

9. JUN 2016.

nsreporter.rs

9. JUN 2016. 31

ISSN 2406-2022