novo

sads

ki

Prvi veliki Poslovi za nekoliko meseci

kreće razvojna agencija vojvodine

Decenijski mrtav kapital

Ustav nije prepreka

vučić i kao premijer na izbore

Novi Sad • II godina • br. 106 • četvrtak, 23. 2. 2017. • 19 dinara

JER SA SEMENOM SVE POČINJE...

2 23. FEBRUAR 2017.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Prelomdart group agencija, novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,

ljiljana Budić Stanković redakcija@nsreporter.rs

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad,

telefon i faks +381 21 /3824 333 office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

23. FEBRUAR 2017.

Vučić i kao premijer može na izbore

Zvanična trka za novog predsednika Srbije nije počela, ali kampanja uveliko trajestr. 4/5

imaćemo predsedničkog kandidata

Intervju: Predsednik Zelene stranke Goran Čabradi str. 10/11

iz Lozane i Londona nazad u krstur

Salašarski divani sa Šećerovim na severu Banatastr. 18/19

zbog stefana nemanje zoVemo se srbima

Osam vekova i četiri godine od smrti rodonačelnika svete dinastijestr. 24/25

traže se noVi kačari i parLoVi

Početkom marta kreće Regionalna liga u boksu str. 28/29

osnoVana razVojna agencija VojVodineNa desetoj sednici Skupštine APV najavljena četiri segmenta rada nove kompanije str. 12/13

sadržaj

kosturi na koje su sVi ogugLaLi

U Građevinskoj inspekciji sačinili su spisak nedovršenih i praznih objekatastr. 20/22

4 23. FEBRUAR 2017.

Zvanična trka za novog predsednika Srbije nije počela,

ali kampanja uveliko traje

Vest da se predsed-nik Srbije Tomislav Nikolić neće i dru-gi put kandidovati na predsedničkim izborima obeležila je proteklu nedelju

i bila je svakako udarna vest u medi-jima. Nikolić je, naime, nakon susre-ta s premijerom Aleksandrom Vuči-ćem u ponedeljak uveče saopštio da su se dogovorili da će zajedno voditi državu, a da će o funkcijama razgo-varati posle pobede na izborima.

Široka koalicija. Odustajanje Nikolića od kandidature daje premi-jeru i najveću šansu za pobedu. Njega je, podsedimo, Glavni odbor Srpske napredne stranke jednoglasno podr-žao da bude predsednički kandidat,

Sama kandidatura predsednika Vlade, kao ni nekog drugog

političkog funkcionera, nema direktne i trajnije posledice po

parlamentarnu podelu vlasti – kaže dr Slobodan Orlović, profesor

novosadskog Pravnog fakultetaAutor: Eržebet Marjanov

Vučić i kao

premijer može na

izbore

523. FEBRUAR 2017.

a Vučićevu kandidaturu su podržali i koalicioni partneri SPS, SDPS, SVM, Pokret socijalista i PUPS. Smatraju da je premijer garant političke stabil-nosti koji su neophodni za završetak reformi.

Ispunjeni uslovi. Upitan da li je trebalo da premijer, kada se kandido-vao za predsedničke izbore, podnese ostavku, dr Slobodan Orlović, profe-sor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, navodi da predsednik Vlade kao i svi građani ima pravo da učestvuje na izborima.

– Po Ustavu, predsednik Vlade, kao i svaki građanin Srbije koji ima pasivno biračko pravo, punoletan je i poslovno sposoban državljanin, može da se kandiduje na izborima za predsednika Srbije. Potrebno je da se ispuni pravna forma, između ostalog, da se obezbedi najmanje 10.000 overenih potpisa građana s biračkim pravom. Sama kandidatura premijera, kao ni nekog drugog poli-tičkog funkcionera, nema direktne i trajnije posledice po parlamentarnu podelu vlasti, osim što za vreme kam-panje premijer u nekom delu nužno zapostavlja svoje redovne obaveze čelnika izvršne vlasti – navodi naš sagovornik.

Partijac ili vanpartijac. Pro-fesor ustavnog prava za naš list na-vodi da pobeda kandidata koji je do tada bio na čelu Vlade otvara važna pitanja.

– Prvo pitanje je da li će on, u slu-čaju pobede, zadržati čelništvo nad vladajućom političkom strankom. Ako bi tako učinio, presekao bi ustav-ni običaj u nastajanju – kojeg se drži aktuelni predsednik države – da pre-da stranačko vođstvo – navodi pro-fesor.

Inače, Ustav definiše predsednič-ku funkciju kao izraz državnog jedin-stva, što je nespojivo s obavljanjem druge javne funkcije. Predsedni-kovanje registrovanom političkom strankom je, po pravnoj prirodi, jav-na funkcija, ali je zakon takvom ne definiše. Bez obzira na to, jedna po-litička stranka ne može biti isto što i državno jedinstvo – stranka uvek predstavlja samo deo (part – parti-ja) nacije pa stoga predsednik Repu-blike ne treba da zadrži stranačku funkciju.

Monocefalna vladavina. Or-lović navodi i da bi, ukoliko kandi-dat najveće i vladajuće stranke (SNS) pobedi na predsedničkim izborima i ujedno zadrži stranačko liderstvo, moglo biti ponovne deformacije na-šeg političkog sistema.

– Sjedinile bi se izvršna vlast i funkcije predsednika vlade i šefa države u jednoj ličnosti i ona bi se praktično pretvorila u predsedničku monocefalnu vladavinu kao u SAD. Tada bi se upravljalo ne kroz ustav-ne mehanizme, nego putem stranač-kog komandovanja i poslušnosti. Po zakonu gvozdene stranačke oligar-hije – vlasti – članovi Vlade bi slušali predsednika Republike prosto zato jer im je stranački šef, a ne zbog toga što on ima ikakvu vlast u odnosu na Vladu. Što je apsurd, predsednik Re-publike nema baš nijedno ovlašćenje u Vladi, sem predlaganja mandatara. U takvim okolnostima sistem odlu-čivanja se iz ustavnih institucija seli u stranački kružok, a Ustav se poti-re stranačkim statutom. Ovo je rani-je viđena situacija u Srbiji, za vreme predsednikovanja Slobodana Miloše-vića između 1990. i 2000. godine i Borisa Tadića od 2008. do 2012. go-dine – objašnjava Orilić.

Raspuštanje Skupštine. Rok za raspisivanje predsedničkih izbo-ra ističe 3. marta. Ustav Srbije, nai-me, propisuje da izbore za predsed-nika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre iste-ka predsedničkog mandata tako da se okončaju u narednih 60 dana u skladu sa zakonom. Mediji su najvi-še tipovali da bi predsednički izbori mogli biti održani 9. aprila. Zakon o izboru predsednika Republike kaže i da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da prođe ma-nje od 30 ni više od 60 dana.

Najavljena je i mogućnost raspisi-vanja parlamentarnih izbora. Ukolli-ko vladajući SNS odluči da 9. aprila zajedno s predsedničkim izborima budu i parlamentarni izbori, Narod-na skupština je trebalo da bude ras-puštena najkasnije do 23. februara, međutim, lider naprednjaka Aleksan-dar Vučić još se nije izjasnio o tome da li će biti održani i parlamentarni izbori. S druge strane, lideri koalicio-nih partnera SPS-a i SDPS-a smatra-ju da parlamentarni izbori ovaj put nisu potrebni.

Četiri u pet. Mislim da uopšte nisu potrebni i iskreno ne verujem da će biti vanrednih parlamentarnih izbora – izjavio je novinarima pred-sednik SDPS-a Rasim Ljajić.

– Smatram da bi parlamentarni iz-bori, praktično četvrti u pet godina, mogli dodatno zakočiti reforme koje smo započeli – rekao je Ljajić i nagla-sio da je Srbiji potreban period po-litičke stabilnosti koji će omogućiti završetak reformi.

Lider SPS-a Ivica Dačić smatra da

parlamentarni izbori nisu potrebni jer Narodna skupština dobro funk-cioniše i ima stabilnu većinu.

– Ali, da se razumemo, mi u SPS-u se ne plašimo nikakvih izbora, uvek smo spremni za izbore. Nismo mi kao ovi iz opozicije, koji traže iz-bore, a u stvari mole boga da izbo-ri ne budu, jer znaju da više nikad neće preći cenzus i da će Skupštinu ubuduće gledati samo na razglednici – ističe prvi socijalista Srbije.

Podeljena opozicija. Izbori još nisu raspisani, ali je kampanja već uveliko u toku i širi se lista kan-didata koji ulaze u trku za funkciju predsednika Srbije. Podsetimo, na li-sti predsedničkih kandidata su: Saša Janković, koji je 9. februara podneo ostavku na funkciju zaštitnika gra-đana Srbije, Vuk Jeremić, nekadaš-nji šef diplomatije iz Tadićeve vlade, lider srpskih radikala Vojislav Šešelj nakon jednoglasne odluke Central-ne otadžbinske uprave SRS-a, Boško Obradović iz Dveri, Aleksandar Po-pović iz DSS-a, Dušan Janjić, pred-sednik stranke Aktivna Srbija, koji je izjavio da „samo batinaši mogu da ga odvrate od kandidature”, Miroslav Parović, lider nekadašnje Treće Sr-bije, Bratislav Jugović, nekadašnji funkcioner Pokreta socijalista...

Iza Jankovića je stala Demokratska stranka, čiji lider Dragan Šutanovac tvrdi da je uveren da će bivši ombud-sman pobediti, uz maksimalno anga-žovanje svih članova stranke, kao i Nova stranka Zorana Živkovića. Jan-ković ima podršku Socijaldemokrat-ske unije i Mađarskog pokreta, te 100 javnih ličnosti, među kojima su knji-ževnici, novinari, glumci i profesori, koji, međutim, ne mogu da nadokna-de ozbiljnu stranačku infrastrukturu koja izostaje.

Jeremić vs Janković. Bivši mi-nistar spoljnih poslova Vuk Jeremić ima podršku Nove Srbije, Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, Pokreta za preokret Janka Veselinovića, kao i Zajedno za Šumadiju Verka Steva-novića. Analitičari smatraju da Je-remić ima prilično solidnu podršku, ali da je ona neuporedivo manja od one koju ima kandidat vladajuće ko-alicije.

Analitičari takođe ocenjuju da su mali izgledi da se Jeremić i Janko-vić dogovore da opozicija ima jednog kandidata kako je to preložio LDP. Kad je reč o još desetak ličnosti koje su najavile sopstvenu kandidaturu, teško je reći može li njihovo učešće značiti nešto više od same činjenice da će građani imati zaista veliki i ši-rok izbor imena na listiću.

Rok za ras-pisivanje predsed-

ničkih izbo-ra ističe 3.

marta, a re-alan termin

za izlazak na glasačka mesta je 9.

april

6

vesti

23. FEBRUAR 2017.

četvrtak, 16. februarZamena mobilijara u Futoškom parku

Radnici Gradskog zelenila počeli su zamenu mobi-lijara u Futoškom parku, gde će biti postavljeno 85 novih klupa i 56 novih korpi za otpatke, koje su

proizvedene u stolarskoj radionici preduzeća. Radnici Ze-lenila angažovani su i na uređenju prigradskih naselja.

Sugrađani koji vole da provode slobodno vreme u Fu-toškom parku ubuduće će uživati u sređenijem ambijen-tu. Naime, radnici Zelenila sve stare klupe i polomljene kante za otpatke zameniće novim. Osim gradskih povr-šina, počelo je uređenje i prigradskih naselja. Gradska uprava za zaštitu životne sredine uradila je projekat za uređenje prigradskih naselja Kovilj i Kać.

petak, 17. februar Godišnjica tragedije u Laundžu

Pre tačno devet godina osmoro mladih tragično je izgubilo život u po-žaru koji je izbio u kafiću „Laundž”. U požaru koji se dogodio u noći 17. februara 2008. živote su izgubili sestra i brat Mirjana i Miloš Pekić,

Milena Kolundžić i Branka Saković iz Novog Sada, Boris Bjekić iz Veterni-ka, Dušica Kulaš iz Valjeva, Marija Gavrančić iz Kikinde i Vladan Dragović iz Savinog Sela. Teške telesne povrede zadobili su Aleksandar Antić i Maja Milikšić.

Ispred spomen-ploče cveće su položili članovi njihovih porodica, prijatelji i predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić. Roditelji stradalih imaju samo jednu poruku – da se nešto tako nikad ne ponovi.

Nepravedno je i nedopustivo osporavanje prava Bunjevaca na lič-no izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, kao i osporavanje njihovih kolektivnih prava koja su u skladu s relevantnim zako-

nima Republike Srbije, jedan je od zaključaka simpozijuma „Kulture i identitet Bunjevaca„, održanog u zgradi Skupštine Vojvodine. Simpo-zijum je, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, organizovao Muzej Vojvodine, a svoja viđenja istorijske sudbine i nacionalnog i kulturnog identiteta Bunjevaca predočilo je više od 30 eminentnih istoričara i drugih naučnih radnika. Među njima su bili i: Vladan Gavrilović, Dejan Mikavica, Slobodan Bjelica, Aleksandar Raič, Slobodan Orlović, Drago Njegovan, Ferenc Nemet, Saša Marković, Žarko Bošnjaković, Biljana Si-kimić, Vesna Marjanović i drugi.

subota 18. februar Bunjevci ne daju svoj nacionalni identitet

sedam

NsdaNaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

nsreporter.rs

723. FEBRUAR 2017.

nedelja, 19. februar Mirović predao sanitetska vozila za sedam gerontoloških centara

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i ministar za rad, zapošlja-vanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin uručili su ključeve sedam sanitetskih vozila, koja su namenjena ustanovama socijalne

zaštite u Vojvodini. Ključeve novih sanitetskih vozila, za čiju nabavku je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdvojilo skoro 31,5 milion dinara, dobili su Dom za stare i penzionere Apatin, ge-rontološki centri u Bačkoj Palanci, Kikindi, Pančevu, Somboru i Subotici i Dom za smeštaj duševno obolelih osoba „Sveti Vasilije Ostroški Čudo-tvorac” u Novom Bečeju.

Mirović je naglasio da je reč o važnoj donaciji, koja će omogućiti sigur-niji i bolji transport, pre svega, korisnika u gerontološkim centrima, ali i drugih korisnika u opštinama u koje su vozila upućena.

ponedeljak, 20. februarHolivudski glumci u Novom Sadu

Džon Sevidž i Lazar Rokvud, koji borave u Novom Sadu povodom pret-premijere njihovog novog filma „Povratak„ u bioskopu Arena Cine-plex, posetili su Gradsku kuću kako bi odali priznanje Novom Sadu

za nedavno osvojenu titulu evropske prestonice kulture 2021. godine. Njih je primio član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić zajedno s direktorom Fondacije ‘’EPK 2021’’ Nemanjom Milenkovićem.

– Drago mi je što mogu u ime Grada Novog Sada da pozdravim i poželim dobrodošlicu čuvenim glumcima Džonu Sevidžu i Lazaru Rokvudu, kao i celokupnoj filmskoj ekipi koja je došla u naš grad kako bi prisustvovala da-našnjoj pretpremijeri filma „Povratak„. Posebno je zadovoljstvo kada takvi holivudski velikani imaju želju da dođu u naš grad kako bi nam odali priznanje za sve što smo postigli na polju kulture, a tu prvenstveno mislim na osvajanje prestižne titule evropske prestonice kulture – rekao je Rožić.

utorak, 21. februar Vučević primio kineskog ambasadora

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je u Gradskoj kući ambasadora NR Kine u Repu-blici Srbiji Li Mančanga, koji je u posetu gradu

došao s delegacijom kineskih privrednika zaintereso-vanih za početak ili proširenje svog poslovanja u Srbi-ji. Sagovornici su ocenili da su međunarodni odnosi između Srbije i Kine već razvijeni, te da, zahvaljujući tome, postoji mogućnost za realizaciju projekata u Novom Sadu, posebno u oblasti privrede, razvoja in-frastrukture i obrazovanja.

Gradonačelnik im je poželeo srdačnu dobrodošlicu istakavši da su odnosi Srbije sa NR Kinom tradicional-no dobri. Tom prilikom delagacija koju je činilo šest predstavnika kineskih kompanija, s ambasadorom na čelu, predstavila je kompanije koje već posluju u Srbiji. Oni su predočili gradonačelniku projekte na kojima već rade, kao i mogućnosti investiranja u projekte u Novom Sadu.

sreda, 22. februarNedelja Akademije umetnosti

Manifestacija Akademije umetnosti „Nedelja otvo-renih vrata” biće održana od 27. februara do 3. marta na Petrovaradinskoj tvrđavi, u Kosovskoj

33 i Đure Jakšića 7. Svečani prijem svih onih koji žele da se upoznaju s radom i studijskim programima Akade-mije umetnosti biće organizovan u ponedeljak u devet sati u Multimedijalnom centru u Ulici Đure Jakšića 7, a govoriće dekan Akademije prof. Siniša Bokan, prodeka-ni kao i šefovi departmana muzičke, likovne i dramskih umetnosti.

Posle svečanog dela budući studenti Akademije i svi za-interesovani imaće priliku da s profesorima i studentima razgovaraju o prijemnim ispitima, načinu studiranja, a takođe će im predstaviti i studijske programe.

8 23. FEBRUAR 2017.

nsreporter.rs

923. FEBRUAR 2017.

Princeza Katarina Karađorđević uručila je nov ultrazvučni aparat za bebe Institutu za zdrav-stvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. Ovaj ultrazvučni aparat donacija je humanitarne orga-nizacije Lajflajn Toronto – Kanada čiji je pokro-vitelj princeza Katarina, a vrednost uređaja je 20.000 dolara.

– Neizmerno sam srećna što imam priliku da uručim još je-dan u nizu ultrazvučnih aparata. Posebno zahvaljujem odboru Lajflajn Toronto – Kanada, kao i crkvenom odboru i vernicima crkve Svetog Stefana u Otavi u Ontariju koji su učestvovali u prikupljanju sredstava za ovu akciju. Aparat će mnogo značiti lekarima u dijagnostici i lečenju u Novom Sadu, koji daju sve od sebe da imamo zdravu decu. Naši mladi i hrabri pacijen-ti uvek su nam u prvom planu, mislimo na decu iz cele Srbi-je. Moja fondacija striktno radi na tome da se zahtevi bolnica ispune, tako da mogu najaviti da na ovome sigurno nećemo stati. Rođena sam u Grčkoj, ali se osećam kao Srpkinja i zajed-no sa suprugom činim sve što mogu da naš narod živi lepše i

srećnije – rekla je princeza Katarina.Ovaj ultrazvučni aparat je drugi u nizu velike donacije Lajflajn

Toronto – Kanada, a prethodni medicinski aparat princeza Kata-rina uručila je Institutu za majku i dete u decembru.

U ime Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvo-dine na poklonu je zahvalila prof. dr Jadranka Jovanović Privrod-ski, v. d. direktorka Instituta:

– Želim da princezi Katarini i organizaciji Lajflajn Toronto – Kanada kažem veliko hvala na ovoj izuzetno vrednoj donaci-ji koja će umnogome doprineti da rad naših lekara bude lakši i efektivniji. Povod za njen boravak u suštini je humanost, briga i ljubav za decu. Moram reći da je princeza u više navrata boravila u našem Institutu i uvek su humanost i briga za decu bili povod za boravak u našoj sredini. Naša saradnja s princezom Katari-nom i Lajflajnom traje već godinama i sigurna sam da će se na-staviti i u budućnosti – rekla Jovanović Privrodski.

Princeza Katarina je prvi aparat donirala bolnici u Tiršovoj još pre 24 godine i od tada njen humantirani rad u Srbiji traje konti-nuirano.

Princeza Katarina uručila ultrazvučni aparatAutor: Miloš Dukić Foto: Miloš Pavkov

Poklon Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine vredan 20.000 dolara

10 23. FEBRUAR 2017.

Predsednik Zelene stranke Goran Ča-bradi nedavno je napustio poslanički klub Lige socijalde-mokrata Vojvodine – Zelena stranka u

Skupštini Srbije. Klub koji su prili-kom konstituisanja parlamenta ofor-mila četiri poslanika Lige i Čabradi raspao se jer je za njegov opstanak potrebno pet poslanika. Biću samo-stalni poslanik i biće mi teže da po-litički delujem u parlamentu, ali ne želim da ostanem u klubu jer je Liga prekršila naš dogovor, kaže u razgo-voru za „Novosadski reporter” Ča-bradi.

Koji su bili vaši razlozi da na-pustite poslanički klub?

– Prvo moram reći da klub nije rasformiran zbog mog odlaska, već je pre toga Ligina poslanica Marini-ka Tepić izašla iz kluba i tu je fak-tički prvo bilo ugroženo njegovo postojanje. Nakon toga je usledilo ulazak Čedomira Jovanovića, što na neki način predstavlja preveliki jaz između različitih partija. Želeli smo da sačuvamo naš identitet. Zelene stranka je nova, nekompromitova-na stranka na političkoj sceni. Prvi put smo učestvovali na izborima i prvi put imamo poslanika u Skup-štini Srbije. Nismo želeli da nas ljudi povezuju s nekim drugim političari-ma i politikama. Bili smo napravili jedan dogovor s Ligom, koji se pre desetak meseci zasnivao na socijal-demokratskim vrednostima, ali pre svega, bio je pokušaj da se prekopira saradnja između zelenih i EFA gru-pacije u Evropskom parlamentu, čija je Liga članica. To smo hteli da ko-piramo u naš srpski parlament, ali Jovanovićevim ulaskom to se bitno promenilo i prosto nam je bilo ne-upitno da li ću ja kao poslanik izaći iz kluba. Tako da je to vrlo jedno-stavno jer smo korektno sarađivali s poslanicima LSV-a i s Nenadom Čankom.

Kakav ste imali dogovor sa LSV-om?

– Dogovorili smo se da svako u par-lamentu glasa samostalno po svojoj odluci po svakom zakonu u izbo-ru Vlade, tako da je poslanički klub bio na neki način tehnički poslanič-ki klub.

Da li se Liga konsultovala s vama o ulasku predsednika LDP-a u poslanički klub?

– Ne. Ali to ne bi uticalo na našu odluku da napustimo klub. Mislim ipak da bi bio red da su se konsul-tovali sa mnom. Jer smo poslanički klub napravili zajedno.

Kako ste saznali da Čedomir Jovanović ulazi u poslanički klub?

– Iz medija. Da li to sad menja odnos Zele-

ne stranke prema LSV-u?– Što se mene lično tiče – ne. Liga

nije bila korektna, ali o tome mora-te pitati Ligu kao i o tome da li će sad ona menjati odnos prema Zele-noj stranci.

Predsednički izbori još nisu raspisani, ali kampanja već uveliko traje. Kako komentarišete situaciju na političkoj sceni? Da li ćete imati svog predsedničkog kandidata ili ćete podržati nekog kandidata iz druge stranke?

– Narednih dana ćemo o tome do-neti odluku, trudićemo se da imamo svog predsedničkog kandidata. Pro-sto, mislimo da u ovom koloritu razli-čitih kandidata jedna normalna gra-đanska zelena opcija zaslužuje da ima svog kandidata, kakav god rezultat bio. Trudićemo se da narednih dana i objavimo ime svog kandidata.

A kako ocenjujete kampanju?– To je politika. Svaka kampanja je

prljava tako da dok god se ne tuku, treba da budemo zadovoljni. Kampa-nju ne bih komentarisao, ne iz straha da ću se nekom zameriti, nego iz dru-gih razloga. Naime, kad smo pravili ovu stranku pre dve godine, a veći-nom nismo političari, mislili smo da u politici obično nisu najbolji pred-

stavnici ovog društva. Tako da smo shvatili da, nažalost, ako želite nešto urediti u Srbiji, morate biti u politici. Zato smo napravili stranku, ali smo u nekom času rešili da se nećemo ba-viti drugima, nego ćemo pokušati da kandidujemo svoju politiku i da po-kažemo građanima Srbije da politi-ka može biti drugačija od onoga što su gledali prethodnih 20–25 godina. To je razlog zbog čega neću da ko-mentarišem ni onoga ko je već ušao u kampanju ni onoga ko će tek ući u kampanju.

U jednom intervjuu izjavili ste da se Zelena stranka priprema za naredne parlamentarne izbore i da ćete osvojiti više mandata. Kakva je zapravo politika Zelene stran-ke koja može da privuče veći broj glasača nego na prethodnim izbo-rima?

– Mislim da bi glasači glasali za nas zato što vide drugačiju politiku, koja se bazira i na unutrašnjoj demokra-tičnosti same stranke. Danas ima-te stranke i građanske opcije koje promovišu demokratiju, ali unutar tih stranaka ne postoji demokratija. Imate lidere koji su 20 godina lideri i tu je automatski sve jasno. Pre sve-ga, u rad treba da uključimo veliki broj ljudi van politike. To radimo s nula dinara. Nemamo iza sebe taj-kune, ni centre strane i domaće moći pa je vrlo teško. Ali uspeli smo ni iz čega da postanemo parlamentarna stranka i nama je sad cilj da na sle-dećim izborima pokušamo da osvo-jimo toliko glasova da imamo sa-mostalni poslanički klub u srpskom parlamentu. Pokušaćemo da snažni-je predstavimo našu politiku, ali u ovom trenutku jedino možemo da se okrenemo društvenoj mreži gde smo među pet-šest najjačih stranaka u Sr-biji. To jeste pokazatelj da je ljudima interesantno ovo što radimo. Radi-mo to iskreno i verujemo da to ljudi prepoznaju, ali opet, nismo profesi-onalni političari i nemamo nameru da živimo od politike.

Kakav je stav Zelene stranke prema statusu Vojvodine?

– U našem programu od 100 tača-ka nismo posebno tretirali Vojvodi-nu. Imamo zelenu agendu, gde smo ono što smatramo bitnim prelili u 100 tačaka. Naravno, treba da po-stoji potpuno funkcionalna autono-mija Vojvodine, u sklopu Srbije. Više

Imaćemo PredsednIčkog kandIdataPredsednik Zelene stranke Goran Čabradi

INTERVJU

Mislimo da u ovom koloritu različitih predloga jedna normalna građanska zelena opcija zaslužuje da istakne

i svoje ime, kakav god rezultat bioAutor: eržebet marjanov

Kampanju neću ko-mentari-sati jer se

ne bavimo drugima, ali mogu

reći da Mi-loš Vuče-

vić poštuje sporazum koji smo potpisa-li sa GO SNS-a i

mislim da ćemo ve-ćinu toga ostvari-

ti do kraja mandata

1123. FEBRUAR 2017.

verujemo u ujedinjenje nego u razje-dinjenje. Dakle, funkcionalna auto-nomija koja će obezbediti građani-ma autonomiju u prihodima. U Srbiji imamo centralistički model vekovi-ma i to prosto otera neke komšije od nas. I baš upravo zbog toga moramo kao društvo biti fleksibilniji prema zahtevima regiona ili gradova. U tom smislu, nikako Vojvodina ne treba da bude republika. Autonomija da, ali u okvirima Srbije.

Da li smatrate da je autono-mija koju sada Vojvodina ima do-voljna?

– Mislim da jeste, samo treba po-štovati ustavnu odredbu o Vojvodi-ni i ne treba da bude meta potkusu-rivanja. Na tome treba insistirati. Nakon parlamentarnih izbora Zele-na stranka je potpisala sporazum o zajedničkim programskim ciljevima s novosadskim Gradskim odborom Srpske napredne stranke. Sporazum se tiče podizanja kvaliteta življenja u Novom Sadu i podrazumeva ostva-renje sedam ciljeva, odnosno rešava-nje problema s deponijama, izmene odluke o socijalnoj zaštiti, nove ze-lene površine, rešavanje problema s animalnim otpadom i zbrinjavanje pasa lutalica, kao i izgradnju Adre-nalin parka u Kameničkom parku i podzemnih i nadzemnih garaža te novosadski gradski internet...

Kako ste zadovoljni realizaci-jom tog sporazuma?

– To je sjajan primer za objašnje-nje zašto je Zelena stranka druga-čija od ostalih. Milošu Vučeviću je tada nedostajao jedan odbornik za većinu, sad ima komotnu većinu, ali tad mu je falio jedan odbornik pa smo ponudili našeg. Tada je ve-rovatno mogao zauzvrat da traži nešto, ali mi nismo tražili ništa od Vučevića, on je to tada i rekao na konferenciji za novinare, nego smo sačinili sporazum od sedam tačaka o programskim ciljevima koji treba zajedno da realizujemo s SNS-om u naredne četire godine. Kao što vidi-te, na Detelinari se pravi park, nova zelena površina, rešavanje gradske deponije je prioritet gradske vlasti. Vučević i SNS poštuju taj spora-zum i mislim da ćemo većinu stva-ri i ostvariti. Biću srećan ako od se-dam tačaka realizujemo pet, jer to će biti velik uspeh koji smo ostvarili samo s jednim poslanikom.

Imaćemo predsednIčkog kandIdatapredsednik Zelene stranke Goran Čabradi

12 23. FEBRUAR 2017.

Na desetoj sednici Skupštine APV najavljena četiri segmenta rada nove kompanije

Skupština Vojvodine usvojila je odluku o osnivanju Razvojne agencije Vojvodine, a u njen rad biće inkor-poriran i VIP fond za privlačenje investicija

i Agencija za regionalni razvoj Vojvo-dine koja dosad nije akreditovana.

Rebala ns pokr a jinskog budžeta u junu. Ovim smo ispu-

nili obećenje dato prilikom formira-nja nove Pokrajinske vlade, rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

– Radi se o novoj razvojnoj agenci-ji Vojvodine, koja treba da daje kon-kretne finansijske podsticaje za novo zapošljavanje u Vojvodini, i to u veo-ma transparentnom, za javnost otvo-renom modelu. Ideja je da se u onim segmentima koji nisu pokriveni de-lovanjem Razvojne agencije Srbije, u

Očekujem konkretne rezultate već od druge polovine

ove godine. Zamisao je da podstičemo zapošljavanje,

posebno u manje razvijenim sredinama – rekao Igor Mirović

Autor: Miloš Dukić Foto: Miloš Pavkov

OSNOVANA RAzVOjNA AgeNcijA VOjVODiNe

� 1323. FEBRUAR 2017.

nadopunjujućem modelu, preko Ra-zvojne agencije Vojvodine obezbede podsticaji posebno u Vojvodini. Prva finansijska sredstva biće raspoređe-na za ovu namenu nakon rebalansa pokrajinskog budžeta u junu odno-sno najkasnije u julu. Mnogo izdaš-nija sredstva, zbog uštede u pokra-jinskom budžetu, biće obezbeđena u januaru 2018. Zbog toga očekujem konkretne rezultate već od druge polovine ove godine. Zamisao je da podstičemo zapošljavanje, posebno u manje razvijenim sredinama – na-glasio je Mirović.

Početak za mesec dana. Ra-zvojna agencija Vojvodine punim kapacitetom funkcionisaće već za mesec dana, kada bude završena pro-cedura registracije, pripajanja VIP fonda i postojeće razvojne agencije koja nije bila akreditovana u siste-mu razvojnih agencija. Biće to mala agencija s manje od 30 zaposlenih i neće biti novog zapošljavanja.

– Ovo će biti sasvim nova kompa-nija. Imaće četiri segmenta. Jedan, veoma važan, biće vezan za strate-gijska istraživanja i inovacije. Dru-gi, ne manje važan, biće vezan za saradnju s Razvojnom agencijom Srbije, s državnim i međunarod-nim fondovima, u funkciji razvoja AP Vojvodine. Treći će biti vezan za saradnju s lokalnim samoupravama i baziraće se na promociji potencija-la. Četvrti će biti vezan za pripremu konkretnih podsticaja – objasnio je Mirović.

Sve će biti transparentno. Takođe, obrazložio je četvorostepe-ni sistem kontrole rada nove razvoj-ne agencije.

– Za razliku od dosadašnjeg stanja, RAV će promocijom potencijala i pri-premom dokumentacije za podstica-je pokretati proceduru. Na razdeli-ma nadležnih sekretarijata imaćemo otvoren konkurs za dodelu sredsta-va. Sekretarijati će na osnovu Zako-na o ulaganjima i pripremljene pro-cedure dodeljivati sredstva, koja će biti obezbeđena garancijom poslovne banke. Ceo proces će nadzirati Skup-ština agencije, koju čini Pokrajinska vlada, a redovne godišnje izveštaje razmatraće Skupština AP Vojvodi-ne. Ne postoji ništa transparentni-je. Razvojna agencija biće najvažni-ja alatka u sprovođenju politike ove vlade u oblasti razvoja, u podsticanju

privrede i poljoprivrede i otvaranju novih radnih mesta. Upravni odbor će činiti Pokrajinska vlada kako bi se radilo efikasnije – naglasio je pred-sednik Pokrajinske vlade.

Banke garant uloženih sred-stava. Mirović je objasnio da će sredstva biti dodeljivana kroz ana-lizu potencijala kompanija i podse-tio da Agencija neće dodeljivati sred-stva, već će pripremati kompanije da konkurišu, a sredstva će, kako je i predviđeno zakonom o ulaganjima, dodeljivati sekretarijati.

– Sredstva će biti dodeljivana transparentno, preko konkursa, a kompanije će garantovati garanci-jama poslovne banke. To će biti nov model, ne kao stari, kojim su dode-ljivana sredstva, a uzimana roba, s kojom trenutno ne znamo šta ćemo, a koji u žargonu zovemo „fond Bo-jana Pajtića i profesora Petrovića”. Ovo će biti model – kompanija do-bije sredstva, zaposli ljude, dokaže da je to uradila, a mi imamo garan-ciju banke kojom možemo da zašti-timo javna sredstva. Stalni prioritet Agencije biće i manje razvijene op-štine u Vojvodini. Jedan od budu-ćih segmenata u njenom delovanju biće i 19 manje razvijenih opština u pokrajini. Tamo ćemo imati nešto izdašnije podsticaje i na taj način ćemo stimulisati kompanije i predu-zeća da se brže razvijaju – zaključio je Mirović.

Turizam i preduzetničke ino-vacije. Prioritetne će biti one pri-vredne oblasti koje su dosad bile na marginama.

– To su turizam, razvoj preduzet-ništva, inovacije. Obično se o Vojvo-dini govori kao o poljoprivrednoj re-giji, koja sada privlači i industrijske potencijale, time će i dalje nastaviti da se bavi Razvojna agencija Srbije. Želimo da se fokusiramo na one se-gmente koji će u budućnosti donositi nova radna mesta i davaćemo bes-povratne podsticaje za to, pre svega na osnovu inovacija, tehnologije, od-nosno onih grana koje su rastuće, a koje se ne prepoznaju u postojećim modelima podsticaja na nivou Repu-blike – istakao je predsednik Pokra-jinske vlade.

Ugašen VIP fond. Osim o RAV-u, na desetoj sednici Skupštine Au-tonomne Pokrajine Vojvodine posla-

nici su razmatrali i izjašnjavali se o još osam tačaka dnevnog reda. Ve-ćinom glasova, odlučeno je da naj-pre prestane rad Fonda za podršku investicija u Vojvodini „Vojvodina investment promotion – VIP fond„, a nakon toga i da se osnuje Razvoj-na agencija Vojvodine. Amandmane koje je na predlog pokrajinske skup-štinske odluke podneo pokrajinski poslanik Nenad Borović, odornici nisu prihvatili.

U nastavku zasedanja Skupština je većinom glasova donela pokrajin-sku skupštinsku odluku o izmena-ma pokrajinske skupštinske odluke o dodeli budžetskih sredstava za fi-nansiranje i sufinansiranje program-skih aktivnosti i projekata u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i učeničkog standarda u AP Vojvodini.

Obuhvaćeno i predškolsko obrazovanje. Usvojenim izmena-ma, domen pokrajinske skupštinske odluke proširen je i na oblast predš-kolskog obrazovanja u Pokrajini, kao i na podizanje njegovog kvaliteta. Cilj izmena je da se deo sredstava namenjenih za podršku osnovnom obrazovanju preusmeri u finansi-ranje projekata modernizacije in-frastrukture i objekata u kojima su smeštene predškolske ustanove pu-tem konkursa koji će biti raspisani u narednom periodu, a polazeći od izraženih potreba, nemogućnosti lokalnih samouprava i samih predš-kolskih ustanova da finansiraju ta-kve projekte.

Takođe, Skupština je usvojila Izve-štaj o radu Pokrajinskog fonda za ra-zvoj poljoprivrede za prošlu godinu i donela odgovarajući zaključak. Do-neta je odluka o razrešenju Nadzor-nog odbora Garancijskog fonda Au-tonomne Pokrajine Vojvodine, kao i odluka o imenovanju Nadzornog od-bora Garancijskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine. Za novog pred-sednika Nadzornog odbora Garan-cijskog fonda AP Vojvodine imeno-van je Jovan Mandarić, a za članove Darko Jevtić i Tibor Zaboš.

Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine je na sednici utvrdila i Predlog kandidata za člana delega-cije Republike Srbije za Veće regio-na u Kongresu lokalnih i regional-nih vlasti Saveta Evrope. Kandidat je Matija Kovač, poslanik u Skupštini AP Vojvodine.

To će biti nov model finansira-nja, ne kao stari, ko-jim su do-deljivana sredstva, a uzima-na roba, s kojom

trenutno ne znamo šta ćemo,

a koji u žargo-

nu zove-mo „fond

Bojana Pajtića i

profesora Petrovića”

Igor Mirović

14 23. FEBRUAR 2017.

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

1523. FEBRUAR 2017.

Sve do pred kraj 19. veka sta-novnici Novog Sada pili su vodu iz Dunava ili kopanih bunara. Izgradnja reni buna-ra i objekata za preradu vode počela je 1959. godine. Objek-ti novog vodovodnog sistema

pušteni su u probni pogon 1964. godine, a već u aprilu 1965. započeli su redovan rad.

Dalji rast potreba za vodom je manje-više uspešno pratila izgradnja osnovnih objekata sistema i vodovodne mreže. Današnji kapa-citet vodovodnog sistema je oko 1.500 litara u sekundi, a ograničen je kapacitetom po-strojenja za preradu vode. Od nekadašnjih 90 kilometara, 1965. godine, dužina vodo-vodne mreže u sistemu, zajedno s priključ-cima, danas je dostigla 1.400 km i stalno raste.

Vodovodni sistem snabdeva vodom za piće gradsko područje Novog Sada i prigradska naselja Futog, Veternik, Čenej, Rumenku, Kisač, Stepanovićevo, Kać, Budisavu i Ko-vilj na levoj obali Dunava, kao i Petrovara-din, Sremsku Kamenicu, Čardak, Bukovac, Popovicu, Paragovo, Stare i Nove Ledince i Opštinu Sremski Karlovci na desnoj obali Dunava.

Od izvora do česme. Vodu iz novosad-ske Fabrike vode svakodnevno dobija oko 135.000 domaćinstava u Novom Sadu i okol-nim mestima. Kroz 1.400 kilometara dugu vodovodnu mrežu vodom se snabdeva više od 300.000 ljudi.

Obalu reke Dunav čine prirodne aluvijal-ne zaravni odnosno rečni nanos koji se sa-stoji od peska, gline i šljunka. Hidrogeološ-kim istraživanjima i bušenjima dolazi se do podataka o količini i kvalitetu podzemne vode koja je na raspolaganju za preradu. Naj-kvalitetnija voda nalazi se u šljunkovitom delu tla i svi novosadski bunari crpe vodu iz ovog sloja.

Posle početnih istraživanja, prave se prob-ni bunari koji pokazuju koliko se vode može dobiti na konkretnoj bušotini. Tlo u kom se nalazi veća količine podzemne vode za preradu naziva se izvorištem, na njemu se buše bunari i odatle se crpi sirova voda za preradu. Novi Sad ima tri izvorišta vode: Ratno ostrvo, Petrovaradinsku adu i izvo-rište Štrand.

Na Ratnom ostrvu nalazi se 15 bunara i

dobija se oko 800 litara vode u sekundi; na Petrovaradinskoj adi im 17 bunara iz koji sti-že oko 600 litara, a na izvorištu Štrand šest bunara iz kojih stiže oko 300 litara vode u sekundi. Sirova voda iz tih bunara cevovo-dima dugim oko 11 kilometra dovodi se do Pogona za preradu i distribuciju vode po-znatijeg kao Fabrika vode „Štrand” na Sun-čanom keju.

Kontrola celodnevna. Put prerade sirove vode do vode za piće sastoji se iz tri tehnološke faze: aeracije, filtracije i dezin-fekcije.

Proces aeracija podrazumeva da se sirova voda rasprskava u mlazeve i tako obogaćuje kiseonikom iz vazduha. Na taj način se omo-gućuje oslobađanje gasova iz vode kao i odi-gravanje procesa oksidacije gvožđa i manga-na rastvorenih u vodi. Posle prve tehnološke faze, aeracije, sledi postupak filtracije. Filte-ri su otvoreni bazeni pravougaonog oblika, površine 36 kvadratnih metara, u kojima je filtracioni sloj 15 centimetra šljunka i me-tar kvarcnog peska. Kad voda prođe kroz sitan kvarcni pesak debljine dva milimetra zadržavaju se nerastvorena jedinjenja gvo-žđa i mangana nastalih nakon aeracije. Na-kon filtracije voda je praktično već hemijski ispravna, ali je na kraju prerade vode oba-

vezna i faza dezinfekcije da bi se uništili ili inaktivirali eventualno prisutni mikroor-ganizmi i virusi.

Dakle, poslednja tehnološka faza u proi-zvodnji vode jeste dezinfekcija. Obavlja se gasnim hlorom. Rezidualna koncentracija hlora u vodi štiti vodu od reinfekcije tokom distribucije duž 1.400 kilometara dugog si-stema da bi voda sa sigurnošću ostala mi-krobiološki ispravna.

Kontrola mikrobiološke i fizičko-hemij-ske ispravnosti vode za piće radi se svakod-nevno u laboratoriji JKP „Vodovod i kana-lizacija”. Dnevno se kontroliše petnaestak parametara. Najčešće se proverava koncen-tracija hlora u vodi i to se čini automatski na dvadesetak sekundi, a na svaka dva sata se obavlja laboratorijska analiza. Redovno se kontroliše kvalitet sirove vode iz bunara i vode nakon svake faze prerade.

Komandno-kontrolni centar mo-zak sistema. Konačnu reč, kada je u pi-tanju ocena kvaliteta vode za piće, ima In-stitut za javno zdravlje Vojvodine. Institut dnevno proverava kvalitet pijaće vode i to na izlazu iz postrojenja i na još dvadese-tak uzoraka iz svih delova distributivnog sistema kod krajnjih potrošača. Komplet-nim procesom prerade i distribucije vode za piće upravlja se automatski iz Komandno-kontrolnog centra u Fabrici vode Štrand. To je praktično mozak i srce sistema prerade i distribucije vode.

U Komandno-kontrolnom centru opera-teri kontrolišu sve segmente sistema daljin-skim nadzorom. Takvo upravljanje operate-rima omogućuje regulaciju broja bunara u radu, protok vode u procesu prerade i rad pumpnih stanica. Takođe, imaju i pregled protoka i pritisaka vode u svim delovima distributivnog sistema.

U novosadskom distributivnom sistemu postoji ukupno trinaest rezervoara vode za piće različite veličine i namene. Iz rezer-voara „Štrand”, kapaciteta 10.000 kubnih metara, voda se preko pumpnih stanica po-tiskuje u distributivnu mrežu i u sve osta-le rezervoare, a to su: rezervoar „Institut”, kapaciteta 15.000 kubnih metara, Tatarsko brdo kapaciteta 3.000 kubika, Čardak ka-paciteta 1.400 kubnih metara i u Sremskim Karlovcima postoje dva – Doka od 1.000 i Čerat od 600 kubika.

Objekti nOvOg vOdOvOdnOg sistema pušteni u prObni pOgOn 1964. gOdine

VodoVodna mreža naraSla 15,5 puta

Autor: marija magdalena Idei trifunović

16 23. FEBRUAR 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 Ultra

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOS

PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 7020FAO 670

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

70 t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 70 t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i

PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

1723. FEBRUAR 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 Ultra

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOS

PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 7020FAO 670

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

70 t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 70 t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i

PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

Neki vele da nikad dalje nisam pohodio neg’ kad sam kre-nuo kod Uroša Brace Šeće-rova na salaš u Krstur. Dru-gi pak, poput Brace, kažu da nisam nikad bio bliže Evropskoj uniji neg’ kad

sam došô na posed Šećerovih. Jeste daleko, al’ opet nije ni prikosveta. Ako se dobro zaju-tri, stiže se na vreme taman na rakijicu i sala-šarski doručak, ko vole tako rano da jede.

Paor advokat. O Braci bi mogô pisati na razne teme, bilo da se radi o advokaturi il’ muzici il’ jednostavno kad se povede reč o starim i uglednim vojvođanskim familijama kakvi su Šećerovi i Malbaški, iz koje je Bra-cina i Mišina mama Anđelija.

– Znaš, dođe nešto u čoveku što ga vuče na zemlju na kojoj su iznedreni svi njegovi. Ovde u Krsturu, odma’ svi dodaju na trome-đi – al’ dokle ćemo o tim granicama – Srbije, Mađarske i Rumunije, rođeni su i Šećerovi i Malbaški. Moji i po babi i mami. Kurajber moj Aksentije je stigô, pa tu se rodio 1640. godi-ne u Krsturu. Uvek je ovo selo bilo Krstur, a sad ga pominju i s prefiksom Srpski. Ne, to je samo ovaj naš napaćeni Krstur, u kojem i pre-ko kojeg su se prelamale sudbine svih mojih najdražih – počinje priču Braca i ne može a da ne krene od najstarijih vremena, od prvih Šećerovih što se pamte.

Mamin klavir. Crkva u Krsturu sagra-đena je jošte 1818. godine, podseća Braca i dodaje:

– A mi Šećerovi smo ovde skoro pet veko-va. Ej! Šta se sve dogodi za pedeset godina, a da neće za 500. I tako odlučim na Preobra-ženje 2004. godine da svijem novo porodič-no gnezdo na zemlji u kojoj je i znoja i krvi svih mojih predaka. Maštao sam kao dečak o brodicama na moru, al’ i o salašu u Krsturu. Sklopilo se nakako, vratili su mi našu, odu-zetu u onim nesrećnim vremenima, zemlju, bile su tu i kuće i salaš naš i eto me u Krsturu – divani kô navijen, onako fiškalski lepo, naš domaćin Braca, upisan u crkvene knjige kao Uroš Šećerov.

Našô sam i stari mamin klavir, tu u Čoki, al’ neka im, neću ni da im pomenem da je to naše bilo.

– Našô sam i svoj mir i svoj izazov u paor-luku. Kô svi moji silni preci, odlučio sam da živim na zemlji i od zemlje. Krenulo se i s ju-nicama, svakodnevno u Subotičku mlekaru Šećerovi nose po 700 litara, a uskore će, to je plan, i ceo milion litara godišnje – najavljuje Braca, a ko da mu ne veruje kad je taki vredan sav. Što naumi, isterivô je i u sudu, a da neće na svom imanju.

A njiva i pašnjaka ima podosta, kaže da obrađuju njegovi’ skoro 500 hektra.

– Većinom je sve to naša zemlja, a ima je ne-što i u arendi. Obnavljamo kuće stare, gradi-mo nove, zapošljavamo i ljude u ovom poslu. A junice Holštajn su ponos odgoja i uzgoja. To su ti one velike lepe, često s crnim veli-kim površinama na beloj koži, kao sa slike

18 23. FEBRUAR 2017.

SalašarSki divaNi Sa šećerovim Na Severu BaNata

iz lozane i londona nazad u krsturKurajber moj Aksentije tu se rodio 1640. godine, rođeni su tu i

Šećerovi i Malbaški, moji i po babi i mami

Autor: Jovan tanurdžić

1923. FEBRUAR 2017.

čokolade „milka”. Znam da će biti još bolje, daće bog... E, da su sada živi deda Svetislav Malbaški i moj deda Uroš Šećerov pa da vide sve ovo u Krsturu.

Na pomen predaka, Braca kao da se još jače zapriča.

– Deda Sveta bio je član Donjeg doma par-lametna u Pešti, a imao je telefon s brojem – jedan! Dabome, i moj baba Branko, nedavno je preminuo i ispratili smo ga na ovdašnjem groblju, radovao bi se ovom novom krugu Še-ćerovih u Krsturu. Ostavili su dubok trag u ovom delu Banata, osetim to na svakom ko-raku – kaže Braca s posebnom milinom u gla-su.

Al’ nije jednostavno bilo otići iz gradske vreve, iz jednih navika u nešto sasvim dru-gačije, pa makar bilo tvoje i bolje.

– Znaš, kad sam dolazio iz Novog Sada ova-mo, govorili su da idem na kraj sveta, a mi smo u stvari na vratima Evrope. Evo, vidi, uveče sve namirimo, obavimo poslove na imanju pa u auto i na večeru u Peštu. Očas smo tamo, drumom s duplim kolovozima. A za vikend kažem Dragani da spakuje Luku (19 meseci) i skoknemo do čuvene poslastičar-nice Virag u Segedinu. Odemo često i u Beč, naravno, i u Beograd i Novi Sad, sve je blizu samo kad se ‘oće. Znaš, koliko je kilometeri do Viraga? Od salaša u Krsturu do centra Se-gedina samo je 14 kilometeri. Daleko? Neee... Jako je sve blizu.

Koliko god da je na salašu sve isto kao ne-kad, pogotovo što se tiče ljudi i odnosa, teh-nički napredak i ovde je jasan.

– Uz sve ovo tu je i internet, izvukô sam i odašiljač, tako da sada dvadesetak kuća u Kr-stur koristi ovu blagodet novog veka – pono-sno će Braca, pominjući onako ovlaš, laloški opušteno, da je učio Licej u Lozani, da ga je put skoro dve decenije vodio po vasceloj Je-vropi, živeo, svirao i uživao u Beču, Lozani, Londonu i Nemačkoj.

Al’ ni sav taj sjaj i luksuz nije bio jači od zova salaša i prostrana banatska ravnica vratila je sebi Bracu Šećerovog, na početak, na iskonski izazov predaka.

A tamo gde si svoj na svome, ne možeš da pobegneš od običaja koji ovako poseban val-jda samo među našim narodom živi.

– Takvi smo mi Pengačevi, a nisu drugačiji ni Šinkovi, svi su Šećerovi poruganije to i po tome se znamo u Krsturu. Taki su i Kurcini (Jegdići) pa i Prdini, svi su i salašari i vredni paori a i učeni na velikim školama. Mi smo i dugovečeni, deda Uroš je poživio 92 godine, baba Branko 84, a ako je po tome, i meni je ostalo još mlogo da radim. Smatram da i moja

deca treba da imaju od babe kô što je i meni i bratu ostanulo.

Braca Šećerov se ne da ni u Krsturu, uredio je sebi život kako mu odgovara. Gledimo u gramofon i ploče, s jedne strane je Ludvig van Betoven, a s druge Franc List. Tehnika kao na filmu, i to savremenom američkom: nov-nov-cat uređaj „Bang & Olufsen”, danski i stvarno vredan, neki vele, to vam je kao Porše i Rols-Rojs zajedno u auto-industriji. I po tome je Braca drukčiji. Sve vole najlepše i najbolje.

– E, baš je tako. Zato i radimo da bismo imali i uživali. Nikom ne treba samo paorska muka i znoj ako ne zna da živi. Evo, da bi moji gosti i ukućani uvek bili siti i zadovoljni, ove godine sam već pravio 15 disnotora, a rakije od dunje, kajsije i višnje drže se u novom du-dovom buretu kô nekad kod mojih dedova. A na flaši je utisnut i grb familije, nek se zna da su Šećerovi opet u Krsturu, tako je bilo i tako će biti zanavek – kaže Braca tvrdim i odlučnim glasom.

Junice kô u hotelu. A kad se pogleda unaokolo po salašu, odma’ je jasno da je tako i da ne može bit drukčije. Uređene štale, ju-nice kô u hotelu visoke kategorije uživaju dok ih hrane, pa valjda i zato daju tol’ko mleka. Prikoputa u nekadašnjoj Zemljoradničkoj za-druzi isto su Bracine krave, a i zadruga čeka da se vrati onome čija je bila pre 60 godina – Šećerovima.

– Ulažemo i korak po korak stvara se pra-va evropska farma Šećerovih. To su namere i ciljevi zbog kojih smo ostavili gradsku vrevu i okrenuli se izazovima poljoprivrede, al’ u novovremenim uslovima kakvi i treba da su u 21. veka – divani i šeta Braca dok u naručju njegovom najmlađi naslednik Luka pomono sluša.

Luka se u Krsturu sigra s komšijskom de-com, svoje prve reči sriče i na srpskom i na mađarskom jeziku, a dabome, kô i njegov baba moraju se znati i nemački i engleski, bez obzi-ra da li si na salašu il’ u velikoj varoši. Izazov vremena to traži, a Braci Šećerovu o tome ne treba divaniti. Zna on i kako i kada i sada na salašu – farmi koja je kao i one u Holandiji ili Nemačkoj, i u kući koja čuva uspomene na pretke Šećerovih – Pengačevih.

Preko Đale u Segedin. Stvarno poseb-no vredni su ti naši domaćini, žive na salašu i rade po ceo dan, al’ znaju i da koriste sve što su stekli. Kad smo krenuli sa salaša, put nam preseče jelen pravi, u trku je odjezdio u bogat-stvo i mir banatske ravnice. Gledamo za njim i ne možemo da ne pomislimo da sad baš do-lazi njegovo vreme, sad će proleće, samo što nije, pa kad sve zazeleni, njihovo je šumsko i poljsko carstvo.

A šta misliš kako je tek bilo ove zime kad je sneg zapadô, raj nebeski, lepota banatska. Nekako mi došlo da bi opet volô saonicama mnogo daleko odavde, sve do Segedina.

– Dođi nagodinu, pa ko zna, možda ćemo i moći, ovim prekim putem pored Đale – Braca će onako obešenjački i laloški širo-kog osmeha, prepunog dobročinstva, al’ i bećarluka.

SalašarSki divani Sa šećerovim na Severu Banata

iz lozane i londona nazad u krsturKurajber moj Aksentije tu se rodio 1640. godine, rođeni su tu i

Šećerovi i Malbaški, moji i po babi i mami

Evo, vidi, uveče sve namirimo, obavimo poslove na imanju pa u auto i na večeru u Peštu. Očas smo tamo, drumom s duplim kolovozima

23. FEBRUAR 2017.20

Gube investitori, vlasnici pa i država jer ne može da naplaćuje porez na imovinu vlasnicima kvadrata

Kosturi na Koje su svi oguglali

u građevinsKoj inspeKciji sačinili spisaK nedovršenih i praznih objeKata

2123. FEBRUAR 2017.

I država, tj. lokalna samouprava je na velikom gubitku jer nije u moguć-nosti da naplaćuje porez na imovinu vlasnicima kvadrata.

Struka traži rešenje. Naime, kad objekat namenjen za stanovanje nije izgrađen do nivoa koji bi ga činio podobnim, odnosno osposobljenim za korišćenje u smislu da predstavlja upotrebnu celinu koja pruža zašti-tu od vremenskih i spoljnih uticaja, s uobičajeno potrebnim instalacija-ma, postrojenjima i opremom, vodo-vodnom instalacijom, električnom instalacijom, ugrađenom stolarijom i sl., zbog čega za taj objekat nije iz-data upotrebna dozvola, smatramo da poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nije nastala i pod uslovom da korišćenje predmet-nog objekta nije otpočelo, mišljenje je Ministarstva finansija od 14. septem-bra 2015. godine.

Pozitivan primer u građevinar-stvu može biti Italija u kojoj ne po-stoji problem s višegodišnjim napu-štenim objektima. Posle predviđenog roka za završetak gradnje, bez obzira na to da li je objekat završen, inve-stitor plaća gradsku rentu, tj. porez na imovinu.

Stručnjaci smatraju da se mora stvoriti zakonski osnov kako bi se investitor naterao da završi zapo-četi objekat, a zakon predviđa da se objekat mora izgraditi u roku od pet godina.

Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je da građevinska do-zvola prestaje da važi najkasnije po-sle pet godina, a sve dok se ne dobije nova, na istoj lokaciji se plaća porez na imovinu, kao da je objekat potpu-no izgrađen.

Ako je maksimalan period završet-ka i dobijanja upotrebne dozvole od dobijanja građevinske dozvole pet go-dina, od pet godina svaki investitor

bi morao da plaća porez na imovinu kao da je završena, taj stav zastupa struka. Stručnjaci kažu i da je nelo-gično da nadležni daju građevinske dozvole, a da se potom ne zanimaju da li je objekat priveden nameni.

Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je bilo i uvođenje jedin-stvene evidencije kojom bi se pratila procedura od izdavanja prvih uslova vezanih za urbanizam do izdavanja upotrebne dozvole.

Večita gradilišta. Na smetnji se pešacimaa nalazi poslovna zgra-da Poštanske štedionice na Pozoriš-nom trgu, koja nikad nije izgrađena do kraja. To je delo istog arhitekte koji je dao arhitektonsko rešenje za Apolo centar i za fontanu u Katolič-koj porti.

Istorijat gradnje Poštanske šte-dionice je jednostavan – započeta pa prekinuta, i to nekoliko puta uz obrazloženje da neko od tri partnera nema novca za dalja ulaganja.

Zidanje Poštanske štedionice za-početo je 1988. godine, a investitori su bili Pošta, Poštanska štedionica i privatno preduzeće „Ateks invest”. Radovi su prekinuti nakon godinu dana zbog, kako je već poznato, ne-rešenih imovinskopravnih odnosa i nedostatka novca. Godinama je polu-izgrađena zgrada propadala na najek-skluzivnijoj lokaciji u centru, a pošto nije bila ograđena, u nju je ulazio ko god je hteo, a bilo je i onih koji su je zatrpavali smećem.

Nova nada da će objekat biti zavr-šen na radost Novosađana rodila se u maju 2012. Tada su nadležni iz Po-šte Srbije rekli da su konačno rešeni imovinskipravni odnosi i da realno više ne postoje prepreke da se ovaj objekat završi. Rok je bio godinu i po i tadašnji direktor Pošte Goran Ćirić čvrsto je obećao da će to i ispuniti. Novembar 2013. je prošao, došla je i

2017. a zgrada je i dalje nedovršena, ali je sada makar ograđena.

I nakon poslednjeg pokušaja da se objekat privede nameni, ispostavilo se da i dalje postoje nerešeni imovin-skopravni odnosi i dok sud ne donese presudu, „spomenik gluposti”, kako ju je okarakterisao direktor Javnog preduzeća „Pošte Srbije” Milan Kr-kobabić, biće gradilište.

Izgorela do kosti. Radnič-ki univerzitet nekada je bio pojam institucije. Mnogi sugrađani su na Radničkom stekli opšte i stručno obrazovanje, a bio je poznat i po kul-turno-umetničkom delovanju i radu s decom. Osnovan je 20. novembra 1952. godine i na njemu se edukovalo blizu tri miliona polaznika.

Novosadski radnički univerzitet (NOU) bio je smešten u višesprat-nici u Ulici vojvođanskih brigada i pošto je 2000. izgoreo u požaru, pre-seljen je u Radničku ulicu 20, gde i danas radi. U požaru je nastradala Milica Prostran, koja je radila na TV „Duga”.

Pored svoje imovine – zgrade koja 17 godina stoji kao kostur i bezmalo se vidi iz svih delova grada – zapo-sleni na NOU su podstanari, a u me-đuvremenu se i Grad odrekao osni-vačkih prava nad NOU, čime su bili prinuđeni da se za novac snalaze za sve programe sami.

U prvih nekoliko godina nakon po-žara u obnovu zgrade je uloženo dva miliona maraka dobijenih od osigu-ranja, ali novosadske vlasti nisu ni u jednom trenutku pokazale spre-mnost da do kraja završe obnovu. U međuvremenu lokalna samouprava je postala i vlasnik 10 odsto objekta, kada je taj deo dobila od Dnevnika na ime duga.

Lane je direktor NOU Mirko Ka-rakaš saopštio da je s Gradom po-stignut dogovor u vezi s obnovom starog objekta i da će vrlo brzo po-četi rekonstrukcija zgrade s obzi-rom na to da je već tada bio gotov arhitektonski projekat novog izgle-da Radničkog. On je tada rekao da je postignut dogovor sa strateškim par-tnerom koji je i prethodnih godina pokazivao spremnost da učestvuje u obnovi zgrade.

Stanovi trunu zbog parnice. Najprepoznatljiviji novosadski Skadar na Bojani jeste zgrada na uglu Buleva-ra cara Lazara i Ulice Alekse Šantića 59. Stambeno-poslovni objekat nika-da nije dovršen, a proteklih godina je i znatno opljačkan i devastiran.

Izgradnja zgrade započeta je 1991. godine i sem poslovnog prostora u prizemlju i na prvom spratu, u osta-

U Novom Sadu ima stotinak nedovršenih objekata od kojih se nekoliko njih nala-zi u strogom centru grada i ruži ga, a s druge strane, opasnost su za prolaznike i stecište su beskućnika ili su u među-vremenu postali deponije otpada. Koliko i ko sve gubi zbog toga što su pojedine

zgrade nezavršene i neuseljive, najbolje znaju sami investi-tori i ljudi koji su platili poslovne prostore i stanove, a go-dinama ne mogu da ih koriste.

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

22 23. FEBRUAR 2017.

tak zgrade trebalo je da se usele po-rodice policajaca i ljudi koji su kupili stanove.

Povodom te pa i drugih nedovrš-nih objekata u gradu pre nepune dve godine oglasio se zaštitnik građana koji je tvrdio da je ključni problem u sporosti i neažurnosti institucija, koje ne postupaju u skladu sa svojim nadležnostima kada se za to stvore zakonski uslovi.

Istražujući konkretnu situaciju, pokrajinski ombudsman dobio je od Gradske uprave za inspekcijske po-slove potvrdu da čine sve propisane mere u svojoj nadležnosti kako bi se napušteni objekti u Novom Sadu pro-pisno obezbedili.

Međutim, kako se situacija već go-dinama ne popravlja, ombudsman je tada u svom saopštenju postavio pi-tanje da li su te mere i dovoljne, od-nosno šta još učiniti dok propisi ne budu izmenjeni da bi inspekcije mo-gle bolje da reaguju.

S druge strane, i Komunalna in-spekcija navodi da se ovde radi o privatnom posedu, te stoga nema mogućnosti za pokretanje postup-ka. Investitor je u prizemlju objek-ta postavio drvene pregrade i daske, koje periodično proverava i poprav-lja. Zbog saznanja da zgradu neret-ko koriste beskućnici, Građevinska inspekcija se obratila i nadležnom Sektoru za vanredne situacije MUP-a, koji pak takođe navode da nisu nadležni.

I dalje se ne nazire kada će stambe-ni objekat biti završen i useljen.

I Pašićeva ima skelet. Na sre-dini Pašićeve ulice najmanje dve de-cenije stoji nedovršen objekat koji je Grad dao Zavodu za zaštitu spo-menika kulture Novog Sada. Zavod je angažovao pre više 20 godina in-vestitora. Stari objekat je srušen, deo poslovnog prostora trebalo je da bude ustupljen na korišćenje Zavodu, a deo nekadašnjem JP „Poslovni pro-stor”, dok je ostatak zgrade investi-tor prodavao građanima. Radovi su u jednom času stali i ta zgrada do dana današnjeg stoji nezavršena. Objekat je veoma nebezbedan i prepun otpa-da, a u takvom stanju je već više od

dvadeset godina. Bilo je i problema jer je objekat sav u armaturi i nije mu urađena betonska ploča pa su nesreće bile česte. U jednom trenutku otvori su zatvoreni i objekat je obezbeđen, ali su ga nanovo provalili s druge strane ulice.

Bilo je pokušaja krajem 90-ih go-dina prošlog veka da se nađe nov in-vestitor.

Zavod je potražio rešenje kako bi nastavili investiciju do kraja. Sklo-pljen je trojni ugovor s firmama In-terkomerc i Intercity kao prvobitnim investitorom. Interkomerc preuzima obavezu firme Intercity i nastavlja iz-gradnju. On je našao svoj interes, tim pre što je i on kupio deo poslovnog prostora u toj investiciji.

Zgrada opasna po život. Ni taj investitor nije završio radove i od tada sve stoji kako je ostavljeno. Zavod je zagradio prilaz otvorenim ukopanim garažama punim atmos-ferske vode koja se godinama naku-pljala, ali pražnjenje i čišćenje tog objekta težak je i opasan zadatak. Problem koji sprečava da se neko od investitora lati posla i završi ovo ru-glo jeste to što su neizgrađeni stano-vi već prodati i vlasnici se nadaju da će ipak doći do svojih kvadrata.

Kada će se i na koji način rešiti – još uvek je nepoznanica, naročito za vlasnike stanova koji su ostali i bez nekretnine i bez para kao i bez sa-znanja koja će generacija kročiti u taj objekat, a Zavod ima prostor u kom obitava i zasad ne mora da brine.

U strogom centru je zaista opasna po život prolaznika ruina na uglu ulica Miroslava Antića i Žarka Zre-njanina, dijagonalno od skeleta Rad-ničkog univerziteta. I objekat neka-dašnje Metals banke koja je nakon stečaja Razvojne banke Vojvodine pripala Poštanskoj štedionici, zvrji prazan i verovatno lagano propada iako je izuzetno arhitektonsko delo. Takođe, nedovršen stambeni objekat u Ulici Maksima Gorkog kod Trga Fe-renca Fehera godinama propada jer se gradnja ne završava. Problem s ovim objektom je i to što je pešač-ka staza uništena i sada je koriste za parkiranje automobila.

Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je da građevinska

dozvola prestaje da važi najkasnije posle pet godina, a sve

dok se ne dobije nova, na istoj lokaciji se plaća porez na imovinu kao da je objekat

potpuno izgrađen

2323. FEBRUAR 2017.

Stranu o ekologiji omogućio vam je

Projekat Eko-paket deo je međunarodnog progra-ma Eko-škole i kreiran je u cilju edukacije potro-šača o pravilnim načinima za odlaganje upotre-bljene tetrapak ambalaže i radi podizanja svesti o tome koliko je važno imati odgovoran odnos prema prirodi.

Tema ovogodišnjeg konkursa za 2017. godinu je-ste „Život u eko-gradu”, rok za prijavu radova je do kraja marta. Učenici eko-škola treba da predstave svoje viđenje održivog eko-grada ili neki segment života u nje-mu (održive gradove, održive fabrike, vetroparko-ve, održive stambene zgrade/kuće, solarna polja, zeleni saobraćaj ili neke druge objekte pa čak i nove ideje koje u svoj fokus stavljaju očuvanje životne sredine).

Radovi su počeli polako da pristižu, nadamo se da će mladi ekolozi i zaštitari i ove godine obradovati sve svojim idejama i kreativnošću. Ne propustite priliku da i vaša eko-škola osvoji nagradu! U okviru projekta Eko-paket, povodom obeležava-nja 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine, kompanija „Te-trapak” uređuje dvorište jedne eko-škole. Dosad su tri eko-škole dobile učionicu na otvorenom i sadnice i cveće za školsko dvorište. Na taj način đaci su u prilici da uče na najlepšem mestu, u svom školskom dvorištu.

Pod pokroviteljstvom kompanije „Tetrapak”, Eko-paket interak-tivni projekat pokrenut je u Srbiji školske 2013/2014. godine i u njemu učenici kreiraju prava mala umetnička dela od upotreblje-

ne tetrapak ambalaže i učestvuju u kreativnom konkursu kako bi osvojili vredne nagrade.

Kroz kreativni konkurs, upotrebljena tetrapak ambalaža dobija novu svrhu i postaje predmet koji može ponovo da se koristi ili ukras u učionici ili školskom holu. Saksije za cveće, korpice, ukrasi, lusteri, hranilice za ptice, držači za knjige i igračke samo su neki od predmeta koji i danas oplemenjuju prostor eko-škola. Učenici OŠ „Branko Miljković” u Nišu pripremili su poštanske sandučiće

koji im i dalje služe za razmenu poruka. Učenici škole za osnovno i srednje obrazovanje „Vuk Ka-radžić” u Somboru pripremili su domine i čunjeve za kuglanje, koje i danas rado koriste za zabavu. Na kraju svake školske godine kompanija „Tetra-pak” i strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” nagrađuju najbolje eko-škole u Srbiji.

Edukativne radionice o reciklaži od počekta projekta održane su u preko 45 eko-škola širom Srbije i na Eko-paket kreativni konkurs pristiglo je više od 1.400 radova. Na radionicama se na zabavan i kreativan način demonstrira proces reciklaže upotrebljene tetra-pak ambalaže u palper mašini. Od pravilnog pražnjenja i odlaganja ambalaže, preko tretmana u palper mašini, učesnici radionica na licu mesta mogu da vide kako se od višeslojne tetrapak ambalaže dobija papir.

Više informacija možete pronaći na sajtovima feeserbia.com i ambassadors-env.com, kao i na Fejsbuk stranicama facebook.com/ekopaketsrbija i facebook.com/ecoschoolsserbia.

Učimo o reciklaži – život u ekološkom graduAutor: Isidora Filipov

Učenici eko-škola tre-ba da predstave svoje viđenje održivog eko-grada ili neki segment

života u njemu

Konkurs za učenike eko-škola do kraja marta

24 23. FEBRUAR 2017.

historia magistra vitae est

Zbog Stefana Nemanje zovemo

se Srbima

Osam vekova i četiri godine od smrti rodonačelnika svete dinastije

Priredili: Miloš Dukić i Isidora Filipov

Pre Stefana Nemanje kao da nije ni bilo srpske države, sve se od njega računa. Čak ni tu zabludu država nije dostojno obele-žila, nije se setila da

pre četiri godine proslavi osam veko-va od rođenja rodonačelnika najplod-nije srpske dinastije.

Sin Zavidin na presto je došao do-sta kasno, ali za tri naredne decenije učinio je više nego cele generacije vla-darskih loza.

Uprava vizantijska, a jerarsi latinski. O materi Svetog Save zna-mo samo da se zvala Ana i da je u mo-naštvu nazvana Anastasija, piše Miloš Crnjanski u knjizi „Sveti Sava”.

– S Nemanjom je sasvim drugačije, o njemu su pisali i njegovi sinovi. Žu-pan Raške Zavida izbegao je u Zetu kad mu se u Ribnici, današnjoj Podgo-rici, rodio sin. Dao mu je ime Nemanja koje ima pun mistični srednjovekovni sjaj, ali i biblijski – Naaman. Koren te reči na persijskoj visoravni označavao je poštovanje i obožavanje, a kod nas daje sliku nemani.

U Zeti je tada kao i u Dalmaciji, po dogovoru Carigrada i Rima, bila upra-va vizantijska, ali jerarsi latinski. Sto-ga je Nemanja primio njihov obred, jer nijedno gradsko dete nije smelo ostati nekršteno.

– A kad se vratio njegov otac u stol-no mesto, primi Nemanja drugo kr-štenje iz ruku srpskih jerarha u hra-mu vrhovnih apostola Petra i Pavla u blizini Rasa – pisao je kasnije njegov sin Stefan Prvovenčani.

Sveti Đorđe u vojničkom ode-lu. Još kao mladić, izdvajao se među braćom odanošću veri i dizanjem cr-kvi.

– U Toplici sazidao je hram Presvete Bogorodice, a kad je neimarstvo na-stavio, sukobi se s ostalim Zavidinim sinovima. Najstariji brat pozva k sebi Nemanju i okuje ga u kamenitoj peći-ni. Ali uskoro se pojavi slobodan jer ga izbavi nepobedivi vojnik Hristov Ge-orgije, a on mu zauzvrat podigne ma-nastir u Raškoj – Đurđeve stupove.

Braća Nemanjina tad najmiše tuđe vojnike Franke, Turke i drugih naro-da, i pođoše na zemlju njegovu.

– Sukobiše se 1169. godine kod Pantina na severu Kosova i Metohije. Prethodno pod gradom Zvečanom javi se Nemanjinim četama Sveti Đorđe u vojničkom odelu. Vizantijski miljenik najstariji brat Tihomir pogibe u reci Sitnici, a pobedonosni Nemanja izmi-ri se sa Stracimirom i Miroslavom i vladaše otad kao veliki župan srpskim zemljama.

2523. FEBRUAR 2017.

Osnažen pobedom, iako već pede-setšestogodišnjak, sklopi savez s Ugri-ma i Venecijom te udari na jug na Vi-zantiju, da stvori samostalnu državu.

– Brat mu Miroslav krene iz Huma ka Omišu, a Nemanja na Kotor. Save-znici ih izdadoše, veliki župan oseti na koži usamljenost na Balkanu pa se pre-da caru konstantinopoljskom. Golo-glav i bosonog, s konopcem oko vrata, predao je Manojlu svoj mač i položio glavu do carevih nogu.

Za glavu viši.Propast je bila na vi-diku, i njegova i cele države, Manojlo povede zarobljenika u Carigrad da nji-me ukrasi svoj trijumf, kojim je tako jako ponižen veliki narod i slavni po-glavica, kako je pisao vizantijski hro-ničar Jevstatije Solunski.

– Išao je Nemanja za glavu viši od sve pratnje, kao rob, ali na čuđenje svetine koja se divila čoveku i lepom za oko. Smestili su ga u manastir Bo-gorodice Evergedite, u čiju slavu je po povratku podigao Studenicu. Car se smilovao i evo Nemanje u planinskoj Srbiji, pun čuvstava o arhanđelima, svecima, svetim knjigama, divoti ne-beskoj i zemnoj. Pre polaska, dugo je u dvoru gledao u tek dovršenu fresku s Manojlom i njegovim delima, a možda još u više u svoj sporedni lik pobeđe-nog varvarina.

Istrebi grčko ime. Ali Manojlo uskoro pade mrtav, a Nemanja u save-zu s Ugarskom ponovo zarati s Vizan-tijom. Pustošio je zemlju i utvrđenja sve do Sofije, a kad se ugarski kralj vra-ti u svoju zemlju, razruši još i Pernik, Stob, Zemun, Velbužd, Niš, Prizren i Skoplje. Na jugu je osvojio Skadar, Ul-cinj, Bar i Kotor.

– Istrebi grčko ime da se nikako ne pominje u toj oblasti – pisao je Prvo-venčani.

Bilo je to vreme i krstaških ratova.– Nemanja je uvučen u savez s Fri-

drihom Barbarosom, nemačkim ca-rem, koji je pošao da otme Jerusalim od muhamedanaca. O Božiću 1188. go-dine na carskom dvoru u Nirnbergu pojaviše se glasnici velikog župana s pismom u kome piše da s radošću oče-kuje krstašku vojsku i da mu ništa ne bi bilo milije nego da Barbarosu lično dočeka.

Zlatne viljuške. I stvarno, na-rednog proleća kroz moravsku dolinu kretalo se 100.000 Nemaca u pratnji mađarskih četa. Na dvoru u Nišu do-čekao je 27. jula 1189. godine Nemanja s bratom Stracimirom Barbarosu i po-nudio ga volovima i jelenima. Prego-varali su da Toljena, sina trećeg brata Miroslava, ožene ćerkom markgrofa u Istri i titularnog hercega hrvatskog

Bertholda od Andeksa. Jaka Srbija nikako nije odgovarala

Vizantiji pa su se na kraju velike sile dogovorile, a Nemanja ponovo ostade usamljen. Ipak, uspeo je da sina Stefa-na oženi Jevdokijom, ćerkom carevog brata Aleksija.

Iako je osvojio Primorje, Nemanja je ostao u dobrim odnosima s rimokato-ličkim biskupima Bara i Dubrovnika. Prvovenčani je pisao da je njegov otac bio ktitor ne samo pravoslavnih crkava u Carigradu, Solunu i Jerusalimu već i katoličke Petra i Pavla u Rimu i Svetog Nikole u Bariju. U to vreme obrušio se na jeres bogumilstva. Govorili su da je zlo svaka sila i bogatstvo, svaka raskoš crkvena, pa čak i ikona. Da se bogu tre-ba moliti u polju i brdima, zadržavši od svih crkvenih obreda i tajni jedino Očenaš na slovenskom jeziku.

Uzalud se cenimo. Ako ikad, pri istrebljenju bogumila, pokaže se Ne-manja u strašnom liku nemani. Sazvao je sabor jer se pričalo da se jeres prošir-la čak i na dvor, da joj je žena Miroslav-ljeva podlega. Pokrenuta je vojna, bo-gumili su što popaljeni i posečeni, što pobegli, i najviši sveštenik plati im gla-vom. Pretekli nisu otišli daleko, u Hum i preko Drine, ali tamo osvoje vladar-ske kuće i episkopska mesta, a o Kuli-novoj vladavini narod je još vekovima pričao kao o vremenu blagostanja. Za-tim Turcima postadoše lak verski plen i preobraćeni muhamedanci.

Konačno i Nemanju su stigle godi-ne, više je tražio lov na životinje nego na jeresi. Hram Prečistoj materi podi-gne na Studenici, podigao je manastir Velikog mučenika Dimitrija u Solunu i Sveti Pantelejmon u Nišu.

– Vidim kako je sve što je čovečje tašto, kako neće preostati posle smr-ti, neće preostati bogatstvo niti će sići slava, jer kad dođe, smrt sve ovo uništi. Zbog toga se uzalud cenimo. Kad sav svet stečemo, onda se u grob selimo, gde su zajedno carevi i ubogi – zapisao je Sveti Sava reči svog oca Nemanje.

Ko zna kakve političke nade u staro-sti, ko zna kakav spoljni pritisak nave-de velikog župana raškog da sazove ze-maljski sabor i velmože i da se odriče prestola, ali bez sumnje glavni razlog da ostavi vlast bila je žudnja duše da se smiri.

Ovoga imajte umesto mene. Baš tad Aleksije, tast Prvovenčanog, stupi na presto Vizanta i učini se Ne-manji da je to trenutak koji se ne vra-ća, da osigura silu i presto nasledniku svom, kog je odredio ne po starosti, već po mudrosti. Umesto najstarijeg sina Vukana, pozove srednjeg Stefana kad ni sa jedne strane nije bilo opa-snosti.

Na državnom saboru 25. marta 1196. godine kod Petrove crkve u Rasu iznad Novog Pazara sa 83 leta na leđima za-hvalio se Nemanja na prestolu.

– Ovoga imajte umesto mene – po-kazivao je i govorio velmožama i vo-jinstvu.

Već sutradan se zakaluđerio, a s njim i njegova žena Ana.

Razdav sve imanje svoje ubogima, iziđe iz države svoje i dece svoje i po-dručja svog. I dano mu bi ime gospo-din Simeon, pod kojim je proveo sle-dećih godinu i po u Studenici, pisao je Sveti Sava.

Bosonog pored oca. Žena Ne-manjina dobila je u monaštvu ime Anastasija i sklonila se u ženski Bo-gorodičin manastir u Rasu. Prvenac Vukan mu dobi naziv velji knez i obla-sti Duklju, Trebinje, Hvosno i Toplicu, a u primorju se nazivaše kralj.

Ali Nemanja ni u Studenici nije nalazio mira. Kao što bi zapisano u Svetom pismu da se niko ne prima u otadžbini kao prorok, tako je i on na-pustio zemlju svoju. Pošao je da nađe najmlađeg sina, koji davno beše napu-stio svoje roditelje i odbegao u mona-he u Svetu goru.

Krajem oktobra 1197. godine na Atosu pratile su ga povorke mona-ha i pustinjaka, videli su sve srebro i zlato, sve čopore konja koje je do-vodio nekad Nemanja a sad Sime-on, nekad krvavi samodržac, a sad smireni hrišćanin. Tek tad osetio je verski zanos svog najmlađeg sina, Sava je bosonog gazio pored očevog konja.

– Pomiluj me, čedo, srce moje biješ kamenjem koje dodiruješ nogama.

Simeon Mirotočivi. U mana-stiru Vatoped počeli su zajednički monaški život, da se više ne rasta-ve do smrti očeve. Prvo su obnovili manastir Simeona Bogoprimca, sa-zidavši crkvu, tvrđavu i kule. I onda sred grčkih, ruskih i bugarskih ma-nastira 1198. godine počeše da zidaju prvi srpski na mestu porušenog Hi-landara.

Nemanja je umirao pred slikom Matere božje pred osvitak jednog novog veka, izdahnuo je 13. februa-ra 1200. godine tiho i bez muka. Tog trenutka prostoriju obasja svetlost. Sledeće godine Svetogorski sabor ka-nonizovao ga je kao Svetog Simeo-na Mirotočivog, jer su njegove mošti točile miro. Sin Sava preneo je nje-gove posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da nad njima izmiri braću Stefana Nemanjića i Vukana, koji su se borili oko vlasti. Simeonove mo-šti položene su u njegovu zadužbinu Studenicu i tamo su i danas.

Ime Ne-manja

ima pun mistični srednjo-vekov-

ni sjaj, ali i biblijski

– Naaman. Koren te

reči na persijskoj visorav-ni ozna-čavao je

poštovanje i obožava-nje, a kod nas daje

sliku ne-mani

26 23. FEBRUAR 2017.

2723. FEBRUAR 2017.

Međunarodni dvoranski turnir Novi Sad Indoor Baseball

Mali Novosađani najbolji bejzbol igrači

Bejzbol i softbol klub „Novi Sad” 11. put orga-nizovao je međunarodni

dvoranski turnir Novi Sad In-door Baseball. Jedan od naj-većih turnira te vrste u Evropi za vikend je okupio čak deset ekipa iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Mađarske i Srbije.Tokom dva dana u sali OŠ „Prva vojvođanska brigada” dvestotinak dečaka i devojčica odigralo je zanimljivih i kvali-tetnih 27 utakmica. Pobedila je ekipa domaćina BSK „Novi Sad”, prvi put u istoriji ovog turnira. Nadmoćnom igrom u grupi Novosađani su savlada-li sva četiri suparnika, da bi u polufinalu pala i ekipa Zajčka iz Ljubljane (6 : 3). U finalu pogo-tovo nije bilo nikavih dilema jer su mladi Novosađani pobedili Ježicu iz istog grada s čak 18 : 2.Za najboljeg igrača turnira proglašen je igrač Novog Sada Stefan Živić, najbolji udarač bio je Milan Toma, takođe iz našeg grada, za najuspešnijeg od-brambenog igrača proglašen je Samo Gašpar iz Ježica, a za najboljeg novajliju Slaven Vela iz Zagreba.– Sve je bilo sjajno, iako smo se dobro spremili za turnir, ni-smo očekivali ovako ubedljive pobede a ni da ćemo pobedi-ti. Volimo da igramo u sali, ali još bolje nam je na otvorenom, gde ima mnogo više mesta za trčanje. Jedva čekamo nova takmičenja – kazali su novo-sadski igrači.Turnir je otvorio gradski se-kretar za sport Ognjen Cvje-tićanin ceremonijalnim baca-njem. Svi učesnici imaju samo reči hvale za turnir, a deca su iz Novog Sada otišla puna utisa-ka.

28 23. FEBRUAR 2017.

Početkom marta kreće regionalna liga u boksu

traže se novi kačari i Parlovi

Ovo je jedini put da boks stane na prave noge pa očekujemo i pomoć naših država i lokalnih samouprava

– kaže direktor BK Vojvodina Mikromarket Milorad Reljić, začetnik ideje o ovom takmičenju

iako su mnogi sumnjičavo vr-teli glavom, nakon košarke, rukometa, vaterpola kreće i bokserska regionalna liga. Učestvuje sedam klubova iz četiri države, nekadašnje re-publike SFRJ. Za dve nede-

lje, 4. marta u premijernom susretu ekipa Vojvodina Spartak sastaće se u Štipu sa BK Pink Panter, a pored njih u ligi su još Slavija iz Banjaluke, Radnik iz Bijeljine, Loznica, Lazare-vac i Sesvete.

Svi su ravnopravni. Boksovaće se dvokružno, prvi deo je na progra-mu do maja, a za nastavak prvenstva predviđeni su termini od septembra do decembra.

– Liga je zasnovana na zdravim temeljima, svi klubovi su zajednički osnovali preduzeće Regional boxing d. o. o. i ravnopravno ćemo deliti za-radu, bez obzira na to kako će tabela izgledati na kraju prvenstva. Poseb-ni smo po tome što je ovo prva regi-onalna liga koja se ne igra loptom i prva u individualnom sportu. Da bi-smo bili konkurentni, odlučili smo da se za ovo vrlo jako takmičenje, da tako kažem, integrišemo sa subotič-kim Spartakom. Zato ćemo u ovoj ligi nastupati pod imenom Vojvodi-na Spartak, zajedno ćemo sastavljati listu boraca, a i domaćinstva susre-ta su ravnopravno podeljenja – kaže sportski direktor BK Vojvodina Mi-kromarket Milan Kozomara.

Proleće i jesen. Nakon premije-re u Štipu, Vojvodina Spartak je slo-bodna u drugom kolu, zatim 8. aprila dočekuje Radnik, pa 22. aprila putu-je u Sesvete, 6. maja u Novom Sadu boksuje s Loznicom, ide u Banjaluku 20. maja i sedam dana kasnije doče-kuje Lazarevac. Prvo kolo jesenjeg dela je 9. septembra kad Vojvodi-na Spartak boksuje s makedonskim Pink Panterom.

Regionalna liga u boksu po još ne-čemu je specifična. Naime, nijedna ekipa u prvi plan ne stavlja klupske ambicije, naprotiv, svi bez izuzetka govore prvenstveno o boksu i potrebi da ponovo zauzme sportsko mesto na kome je nekad bio.

Stvaranje novih šampiona. Danas je mlađima teško i dočarati šta je boks nekad bio na ovim pro-storima.

Autor: miloš Dukić

2923. FEBRUAR 2017.

– Ovaj region, kao malo koji, može se pohvaliti imenima Ace Rusevskog, braće Tadije i Slobodana Kačara, Ma-rijana Beneša, Mate Parlova i deseti-na drugih osvajača evropskih, svet-skih i olimpijskih medalja. Kroz našu ligu želimo upravo to, da učinimo sve kako bismo ponovo imali takve bor-ce i šampione. Namera nam je da po-dignemo kvalitet boksa u zemljama učesnicama lige a onda će nacionalne reprezentacije dobijati spremne ta-kmičare za najveće podvige. Pošto sam siguran da nećemo nestati posle prve godine, svi su izgledi da jačamo iz sezone u sezonu i postanemo jedna od jačih liga u Evropi. A to će onda pored ringa dovoditi sve više i više gledalaca, kao i mnogo novih talen-ta s rukavicama – kaže Jurica Runtić iz Sesveta.

Takmičenje ima perspektivu. Kad se na jednom mestu nađu sport-ski radnici, dogovor se lako postiže.

– Ciljevi i želje su nam isti, zato ova liga ima perspektivu. Vreme će pokazati da naš napor neće biti uza-ludan, kao i da je ovo jedini put da boks stane na prave noge. Očekujemo i pomoć naših država i lokalnih sa-mouprava jer sport nas sve zbližava i čini boljima. Takmičenje je otvoreno, u njemu su trenutno najbolji klubovi iz regiona, pa sačekajmo kraj godine

da proglasimo šampiona Regional-ne lige u boksu – rekao je direktor BK Vojvodina Mikromarket Milorad Reljić, koji je i začetnik ideje o ovom takmičenju.

Bez lige nema boksera. Dve godine zaredom najbolji srpski bok-serski arbitar Momčilo Jakovljević s velikim zadovoljstvom i nestrplje-njem očekuje početak Regionalne bokserske lige. Nema sumnje da će ovaj iskusni sudija biti jedan od naj-aktivnijih u ovom takmičenju. Iza sebe ima mnogo odsuđenih turnira, kako na domaćoj tako i na međuna-rodnoj sceni, a kada je u pitanju pre-mijerna sezona Regionalne lige, Ja-kovljević je veliki optimista.

– Drago mi je da se i ova ideja ko-načno ostvaruje. Svima je jasno da je ovakvo takmičenje neophodno na-šem sportu. Ne samo u Srbiji već u svim državama u regionu. Pravi pri-mer koliko je liga važna za boks je-ste i Prva srpska bokserska liga koja je boksovana prošle godine. Rezultat toga bio je dosad najveći broj doma-ćih takmičara na Zlatnoj rukavici u Vrnjačkoj Banji, ali i veoma dobre partije naših boksera. Očekujem da će Regionalna bokserska liga ima-ti isti uticaj, ali rekao bih i još jači i bolji, jer se očekuje dosta kvalitetnih boksera iz četiri države, kao i mno-

go kvalitetnih i neizvesnih mečeva – kaže Jakovljević.

Zajedno smo jači. Direktor Re-gionalne lige u boksu je Dragoljub Radović iz Beograda, a predsednik Upravnog odbora Jurica Runtić iz Sesveta. Članovi UO su još: Milenko Tomić, Milan Kozomara, Aleksan-dar Risimić, Duško Bjelinić, Dušan Pantelić i Ilija Mladenovski. U ovom trenutku boks u Hrvatskoj najači je od svih zemalja učesnica Regional-ne lige u boksu, pa se očekuje da će već od naredne sezone imati bar još jedan klub u ovom takmičenju. Kako je rečeno, Arena sport će najavljivati svako kolo ovog takmičenja te gleda-ocima u polusatnim emisijama pre-nositi rezultate, tabelu i zanimljivo-sti nakon susreta.

Najavljeno je i da će Upravni odbor lige u rad uključiti stručnjake iz kinezi-ologije i medicine koji će stalno pratiti boksere i njihov razvoj kroz treninge i takmičenja te u dogovorenim etapama davati mišljenje kako da se unapredi rad s bokserima. Takođe, biće u stal-nom kontaktu s trenerima kako bi ih edukovali o novim trendovima u tre-nažnom procesu. Osim toga, triput go-dišnje Upravni odbor lige organizova-će predavanja profesora sa sportskih i medicinskih fakulteta o temama koje spajaju boks i nauku.

Nakon premije-

re u Štipu, Vojvodina Spartak je

slobod-na u dru-gom kolu,

8. aprila dočeku-

je Radnik, 22. apri-

la putuje u Sesvete, 6. maja u No-vom Sadu boksuje s

Loznicom, u Banjalu-ku ide 20. maja a 27. dočekuje

Lazarevac

30

sport

23. FEBRUAR 2017.

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Ovaj moj pogled iz poseb-nog rakursa ukazuje na neke stvari koje s pravom iritiraju sve prave ljubite-lje sporta. Ne radi se o oni-ma koji pripadaju većini na utakmicama, takozvanim

simpatizerima koji na sportske priredbe do-laze da navijaju za svoje ljubimce, već o oni-ma koji pevaju pesme rasističkog sadržaja i pale baklje u salama.

Svi smo svedoci, posredno ili neposredno, dešavanja na nedeljnoj utakmici na Banjici kad su navijači Rada veoma ružno vređali Partizanovog igrača Evertona Ruiza samo zbog Brazilčeve kože crne boje. Inače, svi koji poznaju Evertona kažu da je to fudbaler izvanrednog znanja i uljudan, lepo vaspitan mlad čovek. Povod za ove ocene je i doga-đaj na finalu Kupa Radivoja Koraća u Nišu kad su navijači na utakmici Crvena zvezda – Partizan palili baklje, a jedan deo tribina je čak goreo punih 45 minuta. Baklja je pala na glavu članu Skupštine Košarkaškog saveza Srbije Miodragu Radoviću i on je s povre-đenim okom zadržan na lečenju na Očnoj klinici u Nišu.

Nažalost, mediji vole takve vesti jer koliko god da su negativne, ipak su i ekskluzivne i često na granici rubrike verovali ili ne. Ne tako davno, početkom godine, zabeleženo je da je posle utakmice u Italiji ubijen poli-cajac. Ceo svet je obišla vest da su navijači lišili života službeno lice na dužnosti, svi su bili zgranuti i pitali se kako, zašto? Ne-dugo zatim objavljena je vest koja se jedva mogla pronaći, da taj policajac uopšte nije poginuo.

Nešto pre tog slučaja pisalo se da je u Pa-rizu policajac ubio navijača PSŽ-a. Sve je to opet propraćeno senzacionalizmom u medi-jima, međutim, ispostavilo se da je policajac pucao opravdano, u skladu sa zakonom, jer mu je bio ugrožen život.

Iako i mi imamo propise o navijačima koje poredimo s onim engleskim, nismo još vi-deli da državni organi reaguju u skladu sa zakonom. Incidenti na stadionu Rada i oni na finalu Kupa u Nišu trebalo bi da budu po-slednja opomena državi, da se svi uzmemo u pamet i da konačno institucije počnu da

deluju po zakonu, a to znači da se kazne oni koji krše propise.

Svi dobro znamo definiciju licemerja i svi je lako prepoznajemo kod drugih, ali da li smo i sami stvarno imuni na to? Mnogo li-cemerja, mnogo nelogičnosti i mnogo ne-pravde pokazuju političari na predizbornim skupovima, na njima se vide barjaci, zastave i šalovi, čuju se zapaljive reči... Gotovo kom-pletno prekopirana situacija sa stadiona. Ta-kođe se i pale barjaci i, kao, svi su srećni jer se ulepšava njihova predstava, njihov šou, a da li je neko povređen usput ili opečen zbog svega toga – e, to se ne zna. A taj što je izabran u skupštinu na takvim zborovima, što čita novine za vreme zasedanja, ako je uopšte došao, samo diže ruke da izglasa ono što se navijačima zabranjuje, a sam je već to isto radio. I tu ponovo dolazimo do priče o licemerju čoveka kojeg su građani izabra-li da ih predstavalja, a ne da usput obavlja svoju dužnost.

Često čitamo po novinama da je ubica do-bio pet godina robije ili da je silovatelj osu-đen na četiri. A navijač za upaljenu baklju može da dobije pet godina zatovara, tako kaže zakon. Da li država stvarno želi da joj

građani pre ubijaju i siluju nego da pale ba-klje na utakmicama, jer kazna je identična? I zbog toga bi trebalo učiniti ono što se može, a to je da se udalje huligani sa stadiona i iz hala da nečiji život ne bi bio ponovo u opa-snosti. Umesto toga, dešava nam se da se sprečava televizijski prenos utakmice špan-ske lige jer se u to vreme kod nas igra na Banjici ili na nekom drugom terenu. A naši stadioni su i dalje prazni, osim tribina na koje dolaze oni najverniji navijači, kakav god status u društvu uživali. Fudbal nam je već s prvim kolom pokazao da je krenuo stran-puticom i da stoga država hitno treba da se dohvati zakona koji je sama donela.

Licemerje iz posebnog rakursa

Fudbal nam je već s prvim kolom pokazao da je krenuo stranputicom i da stoga država hitno treba da se dohvati zakona koji je sama donela

3123. FEBRUAR 2017.

ISSN 2406-2022