BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

SEMINARSKI RAD

Premet: STRATEGIJA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

UTICAJ INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA NA EKONOMSKI RAST

Profesor: Student:mr. Duan Markovi Andrijana Nikoli 2A2/0036/13

Beograd 2014Sadraj:1Uvod32Misija42.1Uticaj IKT-a na globalnu i lokalnu ekonomiju52.2Ulaganje u IKT52.3ICT sektor snabdevanja62.4IKT i efekti konkurencije72.5Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 201492.6Rezultati istraivanja102.6.1Domainstva/pojedinci102.6.2Preduzea122.6.3Preduzea i drutvene mree152.6.4Upotreba cloud servisa153Elektronska trgovina (e-trgovina)173.1Elektronski rauni i elektronsko plaanje184Zakljuak195Literatura20

UvodTokom devedesetih godina informaciono-komunikacione tehnologije imale su znaajan uticaj na privredni rast u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropskoj uniji. Danas informaciono-komunikacione tehnologije imaju uticaj na skoro svaku privredu. Zemlje u tranziciji u procesu reformi izgrauju tzv. informaciono drutvo. Stvaraju infrastrukturu za razvoj i primenu informaciono-komunikacionih tehnologija. Ukupan ekonomski uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija je prikazan na osnovi unapreene metodologije merenja rasta, a razliiti naini kroz koje informaciono-komunikacione tehnologije mogu imati uticaj na ekonomski rast izraeni su matematikim formulama. Ekonomski rast teritorije predviaju da je ekonomski rast voen investicijama u informacione i komunikacione tehnologije (IKT). Meutim, stidijeovog predvianja proizvele su meovite rezultate, zavisno od istrazivanja zapslenih koji su zapoleni u razliitim geografskim delovima sveta. Istraivanje ovih studija kasnih 1980-ih i ranih 1990-tih, ukazalo je da IKT produktivnost i ekonomski rast ovog vremena bio veoma mali (Rouc, 1987,1989,1991; Oliner I Sihel 1994; Jorgenson I Stiroh 1995). Meutim, kasnije makroekonomska istraivanja pokazala su da investicije u IKT ima znaajan uticaj na produktivnost radne snage i na ekonomski rast zemlje (Jorgebson 2001, Oliner I Sihel 2004, Jorgenson I Stiroh 2000). Produktivnost izmeu perioda od 1995 do 2000 pokazuju da je bila dobra dok neki drugi pokazuje da poslovni ciklus je ima mali uticaj na rast produktivnosti tokom tih godina. Rezultati se ponekad razlikuju zbog razliitih metoda koje se koriste. Na primer, neki od njih su upotrebljavali frazu okvir rast raunovodstvo u koji je odvojeni IKT kapital od ne-IT kapitala, kao i fokus koji je na poslovne cikluse. Vajl je na osnovu podataka od zemalja sa visokim dohotkom u periodod 1985 do 1999 pomou tabela modelovanja podataka utvrdio da IKT efekat u ovim zemljama bio je znaajn I pozitivan u visokim prihodima zemalja, ali ne i pozitivn u zemljama koje su jos uvek u razvoju.Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) su tokom samo jedne ljudske generacije revolucionarno promenile nain ivota, uenja, rada i zabave. IKT sve dublje transformiu nain interakcije ljudi, preduzea i javnih institucija. Ukupne promene u svim aspektima drutva koje su omoguene primenom IKT ine razvoj informacionog drutva. U okviru Evropske unije (EU) IKT su prepoznate kao glavni faktor uticaja na ekonomski rast i inovativnost, a meu sedam vodeih inicijativa ekonomske strategije Evropa 2020 nalazi se Digitala agenda za Evropu, to pokazuje znaaj koji IKT imaju u razvoju moderne ekonomije. Zajedno sa strategijom u oblasti telekomunikacija, ova strategija ini Digitalnu agendu za Republiku Srbiju. Razvoj informacionog drutva treba usmeriti ka iskorienju potencijala IKT za poveanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veu zaposlenost i podizanje kvaliteta ivota svih graana Republike Srbije.

MisijaInformacione i komunikacione tehnologije odsek je preformuliso svoju izjavu kao: Pruiti odgovarajue informacione i komunikacione tehnologije koje e naim klijentima omoguiti pristup neophodnim informacijama i servisima kako mi mogli da izvravaju svoj posao. Ova misija ima za cilj da prikae realnost, da su ogromna veina osoblja ministarstva radnici znanja. Oni su ili direktno ukljueni u znanje rada (npr. pisanje, analiziranje i savetovanje) sa ciljem informisanja procesa donoenja odluka ili u izvravanju zadataka u prilog odluka ili politike (npr. posao okrenut javnosti, obrada, primena).Informacione i komunikacione tehnologije odsek bi eleo da razvije svoje sposobnosti, vetine i resurse do take u kojoj se moe vie fokusirati na poveanje poslovne produktivnosti i dodavanja stratekog znaaja. Ova srednjerona vizija je:Informacione i komunikacione tehnologije odsek e omoguiti promene u okviru Ministarsva, pomaui poslovnim jedinicama da poveaju produktivnost kroz inovativnu upotrebu tehnologije.

Uticaj IKT-a na globalnu i lokalnu ekonomijuInformacione i komunikacione tehnologije na strani ponude obezbedjuje opremu, softver i uskuge koje se produktivno koriste za ulaganje u privredu kao i u potronji. Ovaj odeljak recenzije nedavno je dokaz o ekonomiji irom difuzija i koriscenja IKTi ispituje tri naina na koje IKT doprieti ekonomski uinak

Svoju ulogu u ukupnim investicijama Svoj doprinos rasta produktivnosti u IKT proizzvodnju iktkoriscenjem sektorima I njihovu ulogu na nivou preduzeaPostoje dokazi da efikasno korienje informaciono komunikacionih tehnologija doprinosi rast na sektornom nivou (OECD-a 2003, O'Mahoni i Van Ark 2004 koji je takoe ispitao razlike u produktivnosti izmedju zemalja SAD i EU). Sve, na na nivou firme dokazi takoe ukazuje da je efikasna difuzija i korienja ikt su kljucni faktori u irokog zasnovanog rasta u kombinaciji sa efikasnim strategijama ljudskih resursa kao sto su obrazovanje i obuka i organizacione obuke.Ulaganje u IKTInformacione i komunikacione tehnologije nalog za poveanje udela investicija dobija podrebu zbog rastuce potrebe za IKT aplikacija i bre opada cena. Izmeu 1980 i 2001, udeo investicija u IKT ukupno nestabilnom bruto fiksnog kapitala najmanje udvostruen a u nekim sluajevima porastao. U grupi od 18 zemalja za koje uporedivih i uskladjenih OECD-a podaci su dostupni, ukupni udeo porasta sa 3-5% na 15% u 1980 na preko 10% u svim zemaljama i blizu 30% u SAD-u 2001.Tako je rast ukupnih privatnih investicija sve vise vodjen ikt investicijama, posebno u zemljama sa visokim ueem u ukupnom ikt investicijama. Mutim, tepmo i uticaj na rast BDP-a kretao se izmeu 0,3 i 0,8 procetnci poeni rasta BDP-a u periodu izmeu 1995 i 2001 godine. tavie softver je glavni izvor resursa udela IKT investicija u GDP. Softer investicije ine najmanje jednu petinu od ukupnog doprinosa IDK kapitalne investicije na rast proizvodnje je bio veliki u Dansok, vedskoj i Finskoj 1995 2001 perioda. Sa druge strane zemlje gde ne-IKT kapitalne investicije ostao je glavni doprinos u Irskoj, panij i Portugalu, zemlje koje ubrzano rastu, i ne ulazu dovoljno u IKT infrastrukturu i strukturne promene.

ICT sektor snabdevanjaBilo je i dalje rasprava o relativnoj vanosti proizvodnje IKT u odosu na njihoce difuzije I upotrebu za ekonomskim performansama. Informacione i komunikacione tehnologije proizvodnja je ubrzan tenoloki napredak I veoma velika potranja, a sektor je naglo porastao u duzem vremenskom period.Osim toga, jak IKT sektor moze da pomogne firmama koje upotrebljavaju IKT jer prisustvo proizvodnje firme mogu biti u prednosti pri razvoju IKT aplikacija. IT- program OITLOOK 2002 predlae da dokaze I zakljuuje da IKT za proizvodnju i koriscenje industrije doprineo rast ukupne produktivnosti u privredi tokom 1990-ih.Od svih ispitanih 10 zemalja rast produktivnosti znaajno je veci u IKT sektoru za proizvodnju nego u ostatku privrede.U novije vreme analiza pokazuje da u Finskoj, Irskoji Koreji blizu 1 procentni poen od ukuponog rasta produktivnost rada tokom 1995 2001 perioda zbog jake performanse IKT proizvodnom sektoru. U Sjedinjenim Dravama, Japanu i vedskoj IKT za proizvodnju je znaajno doprioneo rast produktivnosti. Ovim delom mozemo pripisati tehnoloski napredak u proizvodnji odredjenih roba IKT, kao sto su poluporovodni cisto je doprineo brzomo padu i na taj nacin veci rast realnog obima. Meutim, vrsta IKT-a proizvoda koji su proizvedeni u razliitim zemljama OECD-a znaajno variraju, I variacije u distribuciji ovih dobara i u obracunu I promeni indeksa cena ima veliki utica na produktivnost poveanja. Ovaj sekotr je doprinos ukupnom rastu produktivnosti tokom 1990ih posebno u Kanadi, Finskoj, Nemakoj I Holandiji. Neke od rasta IKT proizvoda je zbog pojave usluge kompijuterske industije koji nude klju savremene i uslugu obuke i softvera koji se koristi u kombinacijisa IKT hardverom.

IKT i efekti konkurencijeDoprinos IKT proizvodnje industri je ukupnom rastu i produktivnosti delimino se moe pripisati efektima konkurencije, odnosno pojavljivanju novih preduzea. Prethodni izvetaj OECD-a je pokazao da ukupan rast produktivnosti mozemo podeliti na nekoliko komponenti: Komponenta usled rasta u postojeim firmama, komponenta u kojo julaze nove firme i izlaze firme koje nisu produktivne Komponenta gde produktivnije firme dobijaju vei udeo na tritu. Ove komponente ukazuju na razlike meu industrijama. Sto se tie IKT proizvodnje, ulazak novih firmi je narocito vaan. Mnogo vie nego u nekim drugim granama proizvodnje. IKT u uslunim delatnostima, kao to su: pota, telekomunikacije i kompjuterske usluge, takoe imaju tendenciju da imaju visoku stopu ulaska, potvruju iinjenicu da nova preduzea imaju znaajnu ulogu u industrijama koje karakteriu ubrzane tehnoloke promene.Dinaminost u IKT sektoru proizvodnje je takoe vidljiva i u velikom broju novih radnih mesta u firmama koje pripadaju ovoj industriji. Novi uesnici u ovom sektoru napredjuju mnogo brze nego firme koje uestvuju u drugoj vrsti privrede. Firme u Sjedinjenim Amerikim Dravama se razvijaju mnogo bre nego zemlje OECD-a, meutim oba sluaja dokazuju da nove firme obezbeuju vaan doprinos rastu u IKT sektoru. OECD-ov rad na prometu firme takoe ukazuje na bitne razlike izmeu Evrope I Sjedinjenih Amerikih Drava. Ako poredimo Evropsku Uniju sa Sjedinjenim Amerikim Dravama moramo znati da SAD karakterise: manji broj novih firmi koje ulaze na triste; nii nivo produktivnosti rada uesnika u odnosu na aktuelni prosek; mnogo izraenija ekspanzija zaposlenosti u uspenim firmama koje ulaze na triste u prvim godinama sto im omoguava da dostignu veu prosenu veliinu.Ove razlike u performansama firme mogu samo delimicno da budu objanjene statistikim faktorima ili razlikama u poslovnom ciklusu i to izgleda da utie na vii stepen eksperimentisanja meu novim preduzeima u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Preduzea u SAD preuzimaju vece rizike uvoenjem novih tehnologija kako bi ostvarile potencijalno vee rezultate, za razliku od evropskih firmi koje se izlau manjem riziku i time se opredeljuju za vie predvidive rezultate. Ovo se verovatno odnosi na razlike u poslovnom okruenju izmeu ova dva regiona; SAD poslovno okruenje dozovljava vee eksperimentisanje poto su ogranienja za ulazak i izlazak relativno niske za razliku od veeg broja evropskih zemalja.Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) otvaraju nove puteve za transformisanje naeg naina ivota, rada, uenja i komuniciranja. Informacione i komunikacione tehnologije postaju vitalni motor za rast svetske ekonomije. One imaju potencijal da omogue mnogim individualcima, firmama i zajednicama, sa svih krajeva planete, da se suoe sa ekonomskim i socijalnim izazovima sa veom efikasnou i matom. Na ovaj nain, IKT doprinosi konstrukciji istinskog drutva znanja baziranog na deljenju (pristupu) informacija i inkorporaciji svih socijalno-kulturnih i etikih dimenzija u odrivi razvoj.Uspeh korporacija i nacionalnih ekonomija postaje u velikoj meri zavisan od informacione infrastrukture koja je neophodna za prikupljanje i upotrebu znanja. Znaaj irokopojasne telekomunikacione infrastrukture u ovom kontekstu mora biti prepoznat najmanje u istoj meri kao i elektrifikacija u industrijskom razvoju 20. veka. Kao to je ekonomski progres u 19. i 20. veku pokretalo otkrie i upotreba elektrine energije da bi se poveala poljoprivredna i industrijska produkcija tako ekonomska produktivnost u 21. veku zavisi od upotrebe informaciono komunikacionih tehnologija. Sa aspekta ekonomskog razvoja, informaciono-komunikacione tehnologije se mogu posmatrati i kao njegova posledica, ali i kao jedan od uzronika, kao snaga koja pokree privredni progres. IKT doprinose ekonomskom rastu i razvoju konkurentnosti, a za trita zemalja u razvoju imaju znaaj u tom smislu to ih ubrzano uvode u neophodnu transformaciju i proces globalizacije. Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju uzrok ekonomskog rasta u smislu njihovog doprinosa izgradnji i razvoju infrastrukture i ljudskog potencijala. Meutim, samo postojanje opreme bez kvalifikovanih ljudskih resursa i pratee infrastrukture predstavlja investicioni gubitak, dok u komplementarnom sadejstvu generie ekonomski rast.U razvijenim privredama IKT se angauju kako bi se rastui trokovi ljudskih inputa zadrali i optimizovali na odreenom nivou Istie se znaajan uticaj informaciono-komunikacione tehnologije na ekonomiju, rast i strukturu drutvenog proizvoda, zaposlenost, profesije i korienje radnog i slobodnog vremena. Eksperti OECD-a su, poetkom 2000. godine, dokazali doprinos informaciono-komunikacione tehnologije rastu bruto drutvenog proizvoda analizom proizvodne funkcije. Obezbeivanjem informaciono-komunikacione tehnologije kao primarnog ulaza, ostvaruju se osnovni uslovi za ekonomski rast. Drugim reima, investicije u informaciono-komunikacione tehnologije nisu privilegija razvijenih, ve nunost svih koji ele da uu u tehnoloku trku. Poslednje decenije informaciono-komunikacione tehnologije dramatino su promenile svet, omoguivi inovacije i rast produktivnosti, bolje veze izmeu ljudi i zajednica i poveanje ivotnog standarda irom planete.

Uporedo sa promenom naina ivota, meuljudske interakcije i poslovanja, informaciono-komunikacione tehnologije su se pokazale i kao kljuni preduslov za jaanje konkurentnosti, ekonomsku i drutvenu modernizaciju, kao i bitan element za premoavanje ekonomskih i drutvenih podela. NRI - Networked Readiness Index je mera spremnosti zemlje da iskoristi mogunosti koje nude informacione i komunikacione tehnologije i objavljuje ga Svetski ekonomski forum na godinjem nivou.Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2014Republiki zavod za statistiku sproveo je po deveti put dva istraivanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija. Prvo se odnosi na domainstva i pojedince, a drugim su obuhvaena preduzea. Istraivanja su sprovedena po metodologiji Evrostata, na teritoriji Republike Srbije. Kada je re o domainstvima i pojedincima, referentni period inila su tri meseca koja su prethodila telefonskom intervjuisanju. Referentni period za najvei broj pitanja postavljenih preduzeima bio je januar 2014, dok su se pojedina pitanjaodnosila na celokupnu 2013. godinu. Anketa za domainstva sprovedena je na dvofaznom uzorku, stratifikovanom po kriterijumu urbanosti. Uzorak je alociran na podruju centralne Srbije (bez Beograda), AP Vojvodine i Beograda, proporcionalno broju domainstava. Obim uzorka iznosio je 2 400 domainstava i 2 400 pojedinaca. Ispitivanje je sprovedeno telefonskim putem, a bilo je dozvoljeno i posredno anketiranje (davanje odgovora umesto odsutnog lica). Anketa za preduzea sprovedena je na uzorku stratifikovanom po veliini i delatnosti, telefonom. Obim uzorka iznosio je 1 200 preduzea.

Rezultati istraivanjaDomainstva/pojedinciPrema metodologiji Evrostata, obuhvaena su domainstva s najmanje jednim lanom koji ima izmeu 16 i 74 godine ivota, kao i pojedinci iste starosne dobi. Na pitanje koje se odnosi na ureaje zastupljene u domainstvima ispitanici su mogli davati vie odgovora. Istraivanje pokazuje da 99,0% domainstava poseduje TV a 90,6% mobilni telefon. Laptop poseduje 38,7% domainstava, to predstavlja poveanje od 7,1% u odnosu na 2013. godinu, a 17,3% u odnosu na 2012. godinu.Graf. 2.5.1.1. Ureaji zastupljeni u domainstvimaU Republici Srbiji raunar poseduje 63,2% domainstava, to ini poveanje od 3,3% u odnosu na 2013. godinu, a 8,0% u odnosu na 2012. godinu. Zastupljenost raunara u domainstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 70,6%, u Vojvodini 66,3%, a u centralnoj Srbiji 57,5%. Razlike se mogu uoiti i kada se uporedi zastupljenost raunara u urbanom i ruralnom delu Srbije: 68,9% naspram 53,7%. U odnosu na 2013. godinu, ovaj jaz se neznatno smanjio. U prilog tome govore stope rasta zastupljenosti raunara u urbanom i ruralnom delu Srbije. U urbanom delu Srbije stopa rasta je 2,6%, dok taj rast u ruralnom delu Srbije, u odnosu na 2013, iznosi 2,8%.Graf. 2.5.1.2. Procenat domainstava koja poseduju raunar, prema visini prihoda

U Republici Srbiji 62,8% domainstava poseduje internet prikljuak, to ini poveanjeod 7% u odnosu na 2013. godinu, a 15,3% u odnosu na 2012. godinu.Zastupljenost internet prikljuka najvea je u Beogradu i iznosi 70%. U Vojvodini onaiznosi 65,9%, a u centralnoj Srbiji 56,6%.Graf. 2.5.1.3. Procenat domainstava koja poseduju internet prikljuak, prema tipu naselja

PreduzeaPrema metodologiji Evrostata, ovde su obuhvaena preduzea sa 10 i vie zaposlenih iz sledeih delatnosti : preraivaka industrija; graevinarstvo; trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila; saobraaj, skladitenje i veze; poslovi u vezi s nekretninama; snabdevanje elektrinom energijom, gasom, parom i vodom; usluge smetaja i ishrane; informisanje i komunikacija; administrativne i pomone uslune delatnosti; kao i finansijski sektor (banke i osiguravajua drutva). Rezultati istraivanja pokazuju da 100% preduzea na teritoriji Republike Srbije koristi raunar u svom poslovanju.Graf. 2.6.2.1. Da li vae preduzee koristi raunar u svom poslovanju?

U Republici Srbiji, 100% preduzea ima internet prikljuak, to je za 0,4% vie u odnosu na 2013. godinu, a 2,3% vie u odnosu na 2012. godinu.Graf. 2.6.2.2. Da li vae preduzee ima pristup internetu?

Na teritoriji Republike Srbije 92% preduzea koristi elektronske servise javne uprave, to ini poveanje od 4,4% u odnosu na 2013. godinu, a 4,6% u odnosu na 2012. godinu. Tu mogunost ne koristi 8,0% preduzea.Graf. 2.6.2.3. Da li vae preduzee koristi internet usluge javne uprave?

Razlike postoje i u zavisnosti od teritorijalne celine. U Beogradu, veb-sajt poseduje 81,3% preduzea, u Vojvodini 70,8%, a u centralnoj Srbiji 68,3%. Tokom 2013. godine 40,4% preduzea u Republici Srbiji naruivalo je proizvode/usluge putem interneta to ini poveanje od svega 0,2% u odnosu na 2012. godinu, a 0,3% u odnosu na 2011. godinu.Graf.2.6.2.4. Da li vae preduzee ima veb-sajt?

Posedovanje veb-sajta u preduzeima, prema delatnosti: Informisanje i komunikacije (90,0%) Poslovanje nekretninama; Strune, naune i tehnike delatnosti (88,5%) Preraivaka industrija (82,9%) Usluge smetaja i ishrane (80,5%) Administrativne i pomone uslune delatnosti; Popravke kompjutera (76,3%) Saobraaj i skladitenje (66,1%) Snabdevanje elektrinom energijom, gasom, parom i vodom; Upravljanje otpadnim vodama (64,7%) Graevinarstvo (63,4%) Trgovina na veliko i malo (62,3%) Preduzea koja poseduju veb-sajt posredstvom veb-sajta najee pruaju : Sadraj na veb-sajtu koji je prilagoen redovnim posetiocima (83,0%) Mogunost da se posetioci upoznaju sa proizvodima ili ih osmisle (79,6%) Mogunost podnoenja albi elektronskim putem (61,5%).

Graf. 2.6.2.5. Da li vae preduzee posredstvom svog veb-sajta prua sledee usluge?

Preduzea i drutvene mree Drutvene mree su sve prisutnije i u poslovanju preduzea. U prilog tome nam govore rezultati istraivanja koji pokazuju da je ak 27,0% preduzea koristilo neku od drutvenih mrea za potrebe poslovanja preduzea. Graf. 2.6.3.1. Da li je vae preduzee za potrebe poslovanja upotrebljavalo neke od sledeih drutvenih mrea?

Upotreba cloud servisaNa teritoriji Republike Srbije 3,8% preduzea plaa usluge cloud servisa. Cloud servisi podrazumevaju IKT servise kojima se pristupa putem interneta radi upotrebe softvera, prostora za skladitenje podataka i sl. Servisi imaju sledee karakteristike: Nalaze se na serverima prualaca usluga (provajdera) Mogu da se upotrebljavaju na zahtev korisnika Plaaju se na osnovu naina upotrebe, kapaciteta prostora. Graf. 2.6.4.1. Da li neki od sledee navedenih faktora ograniavaju vau upotrebu usluga cloud servisa?

Motor razvoja informacionog drutva ine: otvoren, svima dostupan i kvalitetan pristup Internetu; razvijeno e-poslovanje, ukljuujui: e-upravu, e-trgovinu, e-pravosue, e-zdravlje i e-obrazovanje. Razvoj informacionog drutva treba da bude praen: ukljuenou svih graana Republike Srbije, to se posebno odnosi naukljuenost socijalnih grupa sa posebnim potrebama, regionalni razvoj i jaanjelokalnih inicijativa; razvojem znanja i vetina povezanih sa IKT i jaanjem uloge IKT u sistemuobrazovanja; stalnim ulaganjem u istraivanje i inovacije, da bi se potencijali kojedonosi IKT prepoznali, sagledali i na najbolji nain iskoristili; odgovorima na izazove koje donosti IKT, kao to su: novi aspektibezbednosti, ugroavanje privatnosti, tehnoloka zavisnost, nedovoljnainteroperabilnost i otvorena pitanja zatite intelektualne svojine; koordinacijom i kooperacijom izmeu javnog, privatnog i civilnogsektora.Pristup Internetu je osnovni tehniki preduslov za ukljuenost pojedinaca i organizacija u informaciono drutvo. Nove elektronske usluge zahtevaju sve vei protok podataka u emu prednjae usluge koje ukljuuju prenos audio i video zapisa. Otvoreni irokopojasni pristup znai pristup elektronskim komunikacionim mreama koji omoguava velike protoke podataka, pri emu operator koji daje uslugu irokopojasnog pristupa ostavlja otvorenu mogunost da se putem tog pristupa koriste nezavisne usluge, ukljuujui pristup Internetu i usluge koje se nude preko Interneta. Otvoreni irokopojasni pristup treba da omogui slobodnu konkurenciju nezavisnih isporuioca usluga koje se ostvaruju preko irokopojasnog pristupa, a koji nemaju sopstvenu pristupnu infrastrukturu. Strategijom razvoja irokopojasnog pristupa u Republici Srbiji odreeno je da minimalan protok za irokopojasni pristup treba da bude 4Mb/s za fiksnu mreu, odnosno 512Kb/s u sluaju mobilnog pristupa. irokopojasni pristup sledee generacije zasniva se na optikim vlaknima kao glavnoj tehnologiji za povezivanje korisnika, ukljuujui domainstva, ime se omoguavaju protoci od preko 100 Mb/s. Kroz takav irokopojasni pristup, domainstvo ima mogunost da istovremeno prima, odnosno alje, vie audio i video zapisa visoke definicije u realnom vremenu, ukljuujui prijem radio i TV programa, video konferencije, glasovnu komunikaciju i razne interaktivne usluge koje ukljuuju prenos audio i video .

Elektronska trgovina (e-trgovina)Elektronska trgovina obuhvata sve aktivnosti kupovine i prodaje proizvoda i usluga koje se obavljaju putem Interneta ili drugih kanala elektronske komunikacije. Strategijom razvoja trgovine u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj 15/09) definisani su osnovni pravci razvoja trgovine i trita do ulaska Srbije u EU. Jedan od usvojenih prioriteta se odnosio i na afirmisanje razvoja e- trgovine. Postoji vie poslovnih modela e-trgovine. Glavni su B2B (Business-to-Business) koji obuhvata trgovinu na veliko i B2C (Business-to-Consumer), dok su sve prisutniji i modeli C2C (Consumer-to-Consumer), B2A (Business-toAdministration) i C2B (Consumer-to-Business). B2B e-trgovina obuhvata trgovinu meu preduzeima, B2C e- trgovina obuhvata prodaju roba i usluga potroaima od strane preduzea, C2C e-trgovina javlja se kada pojedinci meusobno trguju (na primer na aukcijskim veb sajtovima), B2A e-trgovina obuhvata razmenu dobara izmeu preduzea i dravnih organa, dok C2B e-trgovina predstavlja oblik u kome pojedinci prodaju proizvode i usluge poslovnim kupcima. Posrednici na tritu, a pre svega maloprodavci i veleprodavci, gube znaajan deo trita time to se ne ukljuuju u e-trgovinu. Osim potroaa i trgovaca, e-trgovina je veoma znaajnai za proizvoae, jer ona moe da im omogui da lake uspostave saradnju sa poslovnim partnerima bilo da su to dobavljai maerijala ili usluga za njihove proizvode, bilo da su to potencijalni prodavci njihovih proizvoda (veleprodavci i maloprodavci). Proizvoai, takoe, ne koriste pogodnosti koje donosi B2B trgovina. Oko 30% poslovnih transakcija izmeu poslovnih partnera u razvijenim zemljama se obavi elektronskim putem kroz B2B model e-trgovine.

Elektronski rauni i elektronsko plaanje

Rauni predstavljaju jednu od najeih tipova dokumenata koji privredni subjekti izrauju, alju i primaju. Uvoenjem elektronskih rauna znaajno se smanjuje optereenje administracijom i omoguavaju se celovitija informatika reenja u poslovanju. Smanjenje potronje papira koje je posledica prelaska na elektronske raune doprinosi ouvanju okoline. Upotrebu elektronskih rauna potrebno je urediti zakonom kojim Elektronsko bankarstvo (u daljem tekstu: e-bankarstvo), to ukljuuje elektronske naloge za transfer novca, koristi veina pravnih lica i znaajan broj pojedinaca. Korienje platnih kartica u Srbiji rasprostranjeno je, ali je njihovo korienje za plaanje preko Interneta relativno nerazvijeno.Plaanje mobilnim telefonom prisutno je za specifine usluge, kao to je plaanje parkiranja i digitalnih sadraja, ali nije razvijeno za plaanje ireg kruga roba i usluga. Drugi oblici elektronskog plaanja, kao to je PayPal, jo uvek nisu prisutni u Republici Srbiji, ali postoje najave omoguavanja nekih od njih. Kako je plaanje jedno od kljunih inilaca trgovine, neophodno je preduzeti mere koje e dalje unaprediti i uiniti dostupnijim sve oblike elektronskog plaanja. Strah od rizika zloupotrebe elektronskog plaanja je znaajan faktor usporavanja razvoja e-trgovine, pa je pored omoguavanja razliitih sigurnih mehanizama plaanja, potrebno promotivno-edukativnim aktivnostima pribliiti elektronsko plaanje graanima.

ZakljuakNema sumnje da se upotreba informaciono komunikacionih tehnologija (skraeno IKT) doivljava kao katalizator za ekonomski rast. Informaciono komunikacione tehnologije predstavljaju spektar meusobno povezanih tehnologija. Prema definiciji Svetske banke, informaciono komunikacione tehnologije se sastoje od hardvera, softvera, mrea i medija za sakupljanje, smetanje, procesuiranje, prosleivanje i prezentaciju informacija (galsovnih, podatkovnih, tekstualnih i slikovnih). IKT nudi irok spektar specifinih prednosti: poveava efikasnosti, deljenje i skladitenje informacija, komunikaciju, bru akumulaciju, irenje i primenu znanja. Takoe omoguavaju nove kolaborativne radne metode sa svojom mogunou umreavanja. IKT se danas smatra generikom tehnologijom koja je od presudnog znaaja za nauni, tehnoloki, ali i ukupni drutveno-ekonomski razvoj svake zemlje. Ekonomije razvijenih drava ule su u XXI vek pod motom ekonomija zasnovanih na znanju, ime se ukazuje na kvalitativno vii znaaj svih generikih tehnologija i naroito IKT. Investicije u IKT predstavljaju nunost za sve koji ele da izdre, ili da uskoe u tehnoloku trku. To je, uostalom, imperativ za sve ekonomije, bez obzira na njihovu razvijenost.

Literatura

13