Marija Nikolić - Osnove finansija za preduzetnika

1

I dan

Osnove finansija za preduzetnika

Na koje sve načine mogu da finansiram svoje buduće

preduzeće?

Marija Nikolić, dipl. ecc

2

Ciljevi

1. upoznavanje sa načinima finansiranja start up preduzeća kod nas i u svetu

3

Plan rada1. dan 2. dan 3. dan 4. dan 5. dan

NA KOJE SVE NAČINE MOGU DA

FINANSIRAM SVOJE BUDUĆE

PREDUZEĆE?

ŠTA SVE TREBA DA ZNAM O PLANIRANJU

FINANSIJA ZA MOJ BUDUĆI BIZNIS?

KOJE FINANASIJSKE IZVEŠTAJE MORAM

DA NAUČIM DA ČITAM – I DEO?

KOJE FINANASIJSKE

IZVEŠTAJE MORAM DA NAUČIM DA

ČITAM – II DEO?

KAKO MOGU DA ZNAM DA LI MI SE

ISPLATI ULAGATI U OVU POSLOVNU

IDEJU?

09:00 – 11:0016:00 – 18:00

Finansijska pomoć, subvencije, fondove, kredite, poreske obaveze

Razlika između finansijskog planiranja i bisnis plana kao i zašto je finansijsko planiranje važno

Razumevanje bilans uspeha i povezivanje sa tokom gotovine

Čitanje bilansa stanja i povezati ga sa bilansom uspeha

Izračunavanje opravdanosti ulaganja u poslovnu ideju

11:00 – 11:2018:00 – 18:20

Pauza Pauza Pauza Pauza Pauza

11:20 – 13:0018:20 – 20:00

Gost iz banke, credit line

Gost preduzetnik

Vežba: Plan investicija za poslovnu ideju koju imam

Vežba: Analiza troškova (fiksni i varijabilni troškovi

Vežba: Bilans uspeha – prognoza prihoda i rashoda (excel)

Tok gotovine - interni i eksterni razlozi nedostaka gotovine, posledica, načini dolaženja do gotovine

Obračun potrebnih obrtnih sredstava

Vežba: obračun obrtnih sredstava

Vežba: Vreme povrata investicionih ulaganja, interne stope rentabilnosti, diskontovanje povrata investicionih ulaganja i neto sadašnja vrednost Budžetiranje

13:00 – 13:3020:00 – 20:30

Individualno savetovanje na zahtev



Individualno savetovanje na

zahtev


4

IZVORI FINANSIRANJA I CENA KAPITALA

• Sopstveni i pozajmljeni izvori finansiranja

• Dugoročni i kratkoročni izvori finansiranja

5

Sopstveni izvori finansiranja

• Pronaći sopstvene izvore finansiranja• Jedan dinar uložen sada-koliko vredi u

budućem periodu- neto sadašnja vrednost

• Prilikom izbora načina finansiranja treba proceniti dobit od sopstvenog kapitala i dobit od ukupnog kapitala

6

Alternativni sopstveni izvori

• Da bismo obezbedili sredstva za postizanje glavnog cilja možemo ići postupno

• Primer 1 - ako nam je cilj pogon za proizvodnju nameštaja a nemamo dovoljo sredstava, a slabe su šanse za dobijanje kredita, kako doći do sredstava?

• (diskusija)• Primer 2 – trgovina belom tehnikom i

ostalim kućnim aparatima.

7

Dugoročni izvori finansiranja

• Rok dospeća duži od godinu dana.

• To su: – Obveznice– Akcije– Kredit– Lizing

8

Obveznice• Najznačajniji oblik dugoročnog duga• Obveznica je certifikat-obično prenosiv• Sadrži iznos pozajmljene sume, vreme vraćanja u

budućnosti i iznos ugovorene kamate u određenim vremenskim intervalima.

• Osnovne karakteristike:– Sposobnost konverzije (zamena za određeni broj običnih

akcija)– Mogućnost opoziva (mogućnost pred. Da ih otkupi i pre roka

njihovog konačnog dospeća).– Varanti (punomoćje za kupovinu običnih akcija preduzeća koje

je emitovalo obveznice).

9

Plasman obveznica• Na dva načina:

– Direktno– Javno

• Direktan plasman-neposredna prodaja jednom kupcu ili grupi kupaca.

• Kupci su velike finansijske institucije-osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi.

• Javna prodaja-preko investicionih banaka.

10

AKCIJE

• Mogu biti:– Preferencijalne akcije– Obične akcije

11

Preferencijalne akcije• Čine eksterni izvor trajnog kapitala.• Imaju karakteristike obveznica i običnih akcija.• Preferencijalna dividenda se plaća iz dobitka posle oporezivanja.• Osnovne karakteristike su:

– preče pravo na prinos i sredstva ( u slučaju likvidacije)– nominalna vrednos– kumulativna dividenda (procenat ili nominalna vrednost).Pravo na

dividendu ne zastareva– konvertibilnost (pravo konverzije u obične akcije)– pravo glasa– participacija (retka karakteristika )– isplata dividende se moze odlagati za razliku od obveznica– skuplji izvor finansiranja nego obveznice– kamata kod obveznica se plaća pre oporezivanja, a dividenda posle.

12

Obične akcije

• Najčešće se radi o javnoj emisiji preko posrednika.

• Investicioni bankari – pospešuju prodaju– savetuju klijente– preuzimaju na sebe rizik

13

3. KREDIT

• Poslovne banke

• Fond za razvoj

14

4. LIZING• Specifični način pribavljanja osnovnih

sredstava• Preduzeće je zakupac sredstava• Plaća unapred utvrđeni iznos zakupnine

(trošak)• Najčešće se javljaju dva tipa lizinga:

– poslovni lizing– finansijski lizing

15

Poslovni lizing

Aranžman sa rokom (najčešće 4 god)

• Rok je kraći od predviđenog ekonomskog veka trajanja sredstva.

• Klauzula o opozivu.

• Posle isteka roka zakupa, ugovor se može obnoviti i sredstvo kupiti

16

Finansijski lizing ili kapitalni lizing

• On je dugoročnog karaktera.• Nije predviđen opoziv.• Održavanje sredstva obezbeđuje i

plaća zakupac.• Preduzeće može jedno isto sredstvo

prodati lizing kompaniji i onda ga uzeti u zakup.

17

KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA

• Osnovni oblici su:– dobavljači (beskamatni)– krediti

• ostali (komercijalni papiri, primljeni avansi,privatni zajmovi)

18

CENA KAPITALA

• Na strani ponude i tražnje finansijskih sredstava javljaju se isti subjekti:

1. stanovništvo

2. privredna preduzeća

3. država

19

Finansijski posrednici

• Povezuju ponudu i tražnju za finansijskim sredstvima.To su:1. komercijalne banke

2. štedionice

3. štedne i kreditne asodijacije

4. kreditne unije

5. osiguravajuće kompanije

6. penzioni fondovi

20

Tržište novca

• Dovodi u kontakt ponudu i tražnju za kratkoročnim finansijskim sredstvima.

21

Tržiste kapitalaTržište kapitala kreiraju brojne institucije koje omogućavaju da se

obavljaju transakcije.Te transakcije se odnose na kupovinu i prodaju dugoročnih hartija od vrednosti.

Emisiju hartija vrše:– velika preduzeća– finansij.institucije– država.

Dugoročne hartije od vrednosti su obveznice i akcije.Tržište kapitala može biti organizovano i neorganizovano.Organizovano tržište kapitala čine berze hartija od vrednosti.

22

IZVORI FINANSIRANJA

• Poslovne banke

• Republički fond za razvoj

• Regionalni garancijski fond

• Investicioni fond

23

II dan


ŠTA SVE TREBA DA ZNAM O PLANIRANJU FINANSIJA ZA MOJ

BUDUĆI BIZNIS?


24

Ciljevi

1. razlikovanje finansijskog plana od biznis plana

2. kako napraviti plan investicija

3. kako podeliti troškove na fiksne i varijabilne

4. kako izračunati otplatu kredita

25




PREDUZEĆE?





KOJE FINANASIJSKE


ČITAM – II DEO?



IDEJU?

09:00 – 11:0016:00 – 18:00






11:00 – 11:2018:00 – 18:20


11:20 – 13:0018:20 – 20:00


Gost preduzetnik








13:00 – 13:3020:00 – 20:30





zahtev


26

Od vizije do cilja preduzetnika

FINANSIJSKO PLANIRANJE Pomoću finansijskog planiranja preduzeće traži odgovore na

sledeća pitanja: Koliki će biti prihod, rashod i dobit? Kako će izgledati situacija u

pogledu imovine i finansiranja? Kako se garantuje sposobnost plaćanja preduzeća?

Da bi se odgovorilo na ova pitanja, na raspolaganju stoje instrumenti planiranja.

Plan priliva sredstava Bilansni plan Plan likvidnosti

27

Šta je finansijsko planiranje1. Definisane ciljeve iz poslovnog plana

pretvara u brojke.2. Tera nas da se bavimo budućnošću

poslovne ideje.3. Daje mogućnost poređenja realno –

planirano.4. Problemi se uočavaju na vreme – mogu se

odmah preduzeti protiv mere.

28

Instrumenti finansijskog planiranja

1. Plan priliva sredstava –budžet (bilans uspeha)

2. Bilansni plan (bilans stanja)3. Plan likvidnosti Kod planiranja važi princip –Realno koliko je

moguće i detaljno koliko je potrebno.1. Detaljni realni plan priliva se radi za jednu

godinu. Naredne 2 do 5 se grubo planiraju.

29

Sličnost i razlike finansijskog plana i biznis plana

1. Sličnosti

2. Razlike

30

Troškovi

Dobit = Prihod – Troškovi

• Kako minimizirati troškove

• Podela troškova na fiksne i varijabilne

31

Fiksni troškovi Njihova veličina se ne menja u zavisnost od obima poslovanjaTakvi troškovi u oblasti ekonimije preduzeća su:troškovi amortizacije (mašina, opreme i prostora za rad)troškovi naknada za rad neproizvodnih radnikatroškovi članarine u organizacijama, pretplata na časopisetroškovi grejanja, osvetljenja i sl.troškovi kancelarijskog materijalatakse, dozvole za rad i sl.Na dugi rok – svi tro[kovi su varijabilni.

32

Varijabilni troškovi

Troškovi materijala za radtroškovi energije (električna, goriva...)troškovi rada proizvodnih radnikaTroškovi transporta robeTroškovi ambalažePorez na proizvodeI dr.

33

Određivanje praga rentabilnosti

1. Grafikon rentabilnosti

34

Donja granica rentabilnosti

35

ANALIZA PRAGA RENTABILNOSTI

• CILJ:• Analiza praga rentabilnosti je instrument za utvrdjivanje nivoa proizvodnje / prodaje sa

kojim će projekat pokriti i fiksne i varijabilne troškove. Ukazuje na minimalni iznos prihoda koji projekat mora da zaradi kako bi pokrio ukupne troškove, tako da ne bi imao gubitke., tj.

• ukupni prihodi od prodaje su jednaki ukupnim troškovima• Tačka jednakosti ukupnog prihoda i ukupnih troškova je tačka nula profita i nula

gubitka. U procenjivanju industrijskih projekata, analiza praga rentabilnosti prvenstveno utvrdjuje održivost projekta. To je koristan instrument procenjivanja koji pre svega pruža odgovore na sledeća pitanja:

• Na kojem nivou proizvodnje će projekat moći da pokrije sve svoje troškove?• Koja je minimalna cena potrebna za proizvod, kako bi bio održiv na različitim nivoima

proizvodnje?• Šta se dešava ako se finansijske pretpostavke troškova ili cena menjanju?• Koji je najbolji, najgori i verovatni scenario projekta?• Analiza praga rentabilnosti nije ograničena na jednostavne proračune po datim

formulama, već analiza postaje značajnija ako postoji potpuna interpretacija rezultata proračuna.

36

Primer PLAN INVESTICIJA za poslovnu ideju

koju imam

1. Osnovna sredstva:1.1. Građevinski objekat:1.2. Tehnološka oprema:1.3. Pomoćna oprema:1.4. Ostala ulaganja:2. Obrtna sredstva:UKUPNO

37

IZVORI FINANSIRANJA• Sopstveno učešće:• Kredit• Ukupno• Tržište• nabavke-domaće, strano• prodaje- domaće, strano

•

38

Efekti ulaganja• 1 Ukupni prihodi• 2 Ukupni rashodi• 3 Dobit• 4 Stopa rentabilnosti• 5 Period povraćaja investicija• 6 Broj novo zaposlenih radnika i struktura

• ZAKLJUČAK

39

III dan


KOJE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE MORAM DA NAUČIM DA ČITAM –

I DEO?


40

Ciljevi1. kako povezati podakte o svojim kupcima sa

finansijskim podacima2. kako napraviti procenu obima prodaje i

troškova3. razumevanje tri najvažnija pokazatelja

uspešnosti: prihoda, gotovine i profita4. kako upravljati tokom gotovine5. koje su posledice nedostaka gotovine 6. načini dolaženja do gotovine

41




PREDUZEĆE?





KOJE FINANASIJSKE


ČITAM – II DEO?



IDEJU?

09:00 – 11:0016:00 – 18:00






11:00 – 11:2018:00 – 18:20


11:20 – 13:0018:20 – 20:00


Gost preduzetnik








13:00 – 13:3020:00 – 20:30





zahtev


42

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

1. BILANS STANJA

2. BILANS USPEHA

3. ANALIZA NOVČANIH TOKOVA

43

Bilans uspeha

• Finansijski izveštaj koji prikazuje poslovni uspeh preduzeća u određenom vremenskom periodu, odnosne ostvarene prihode, troškove i dobit odnosno gubitak koji je preduzeće ostvarilo.

44

BILANS USPEHA

45

BILANS USPEHA

46

Zašto je bilans uspeha važan1. Analiza mogućnosti za smanjenje troškova2. Analiza mogućnosti za povećane prihoda Kada planiramo prihode i rashode moramo ih

uporediti sa podacima drugih firmi iz te oblasti. Izračunavanje raznih racia i koeficijenata nema efekta bez poređenja sa drugim podacima.

Izvori informacija

47

Kako se planira bilans uspeha?• 11. Promet. Promet

Planirana količina robe za prodaju s obzirom na Planirana količina robe za prodaju s obzirom na veličinu tržišta i konkurenciju veličinu tržišta i konkurenciju

Očekivani razvoj cena Očekivani razvoj cena

Promene u asortimanu proizvoda Promene u asortimanu proizvoda

2. Rashod za materijal, robu i usluge trećih lica 2. Rashod za materijal, robu i usluge trećih lica

Srazmerno količini proizvodnje Srazmerno količini proizvodnje

Razvoj cena pri kupovini materijala Razvoj cena pri kupovini materijala

Promene u asortimanu proizvodaPromene u asortimanu proizvoda

48

3. Rashod za osoblje3. Rashod za osoblje

Planirana primanja / otpuštanja Planirana primanja / otpuštanja

Prilagođavanje zarada Prilagođavanje zarada

Plata preduzetnika kod individualnih preduzeća Plata preduzetnika kod individualnih preduzeća

Socijalna davanja (uglavnom su srazmerna sumi plata) Socijalna davanja (uglavnom su srazmerna sumi plata)

Troškovi, troškovi obrazovanja, oglasi za traženje osoblja Troškovi, troškovi obrazovanja, oglasi za traženje osoblja

4. Rashod za prostorije4. Rashod za prostorije

Ukupni troškovi prema ugovoru o zakupu Ukupni troškovi prema ugovoru o zakupu

Ukoliko nekretnina pripada firmi, navesti zakupninu prema Ukoliko nekretnina pripada firmi, navesti zakupninu prema aktuelnim cenama i uzeti je u obzir kao priliv sredstava aktuelnim cenama i uzeti je u obzir kao priliv sredstava kod stranog prilivakod stranog priliva

49

5. Održavanje, popravke, zamene, lizing 5. Održavanje, popravke, zamene, lizing

Troškovi održavanja, popravki, zamene, lizinga za uređaje, Troškovi održavanja, popravki, zamene, lizinga za uređaje, mašine, uređaje za AOP itd. mašine, uređaje za AOP itd.

6. Izdaci za vozila i transport6. Izdaci za vozila i transport

Troškovi za pretplate, benzin, osiguranja, održavanje Troškovi za pretplate, benzin, osiguranja, održavanje

7. Osiguranje od šteta na stvarima, dažbine, takse, 7. Osiguranje od šteta na stvarima, dažbine, takse, odobrenjaodobrenja

Osiguranje od šteta na stvarima, jemstvo, dažbine, takse Osiguranje od šteta na stvarima, jemstvo, dažbine, takse itd. itd.

Da li se očekuju novi zakoni, čije uvođenje može znatno da Da li se očekuju novi zakoni, čije uvođenje može znatno da utiče na povećanje dažbina i taksi?utiče na povećanje dažbina i taksi?

50

8. Izdaci za energiju i uklanjanje otpada 8. Izdaci za energiju i uklanjanje otpada

Troškovi za struju, vodu, uklanjanje otpada, posebnog otpada Troškovi za struju, vodu, uklanjanje otpada, posebnog otpada

9. Izdaci za rukovođenje i informatiku9. Izdaci za rukovođenje i informatiku

Softver, licence, savetovanje AOP Softver, licence, savetovanje AOP

Kancelarijski materijal, štampane stvari, telefon, poštarina, Kancelarijski materijal, štampane stvari, telefon, poštarina, taksa za internet taksa za internet

Honorari za knjiženje, kontrolu i savetovanje Honorari za knjiženje, kontrolu i savetovanje

10. Izdaci za propagandu10. Izdaci za propagandu

Troškovi za propagandu, troškovi za reprezentaciju, pokloni Troškovi za propagandu, troškovi za reprezentaciju, pokloni za klijente za klijente

Jubilarne priredbe, uvođenje novih proizvodaJubilarne priredbe, uvođenje novih proizvoda

51

11. Ostali poslovni izdaci 11. Ostali poslovni izdaci

Svi poslovni izdaci koji još nisu Svi poslovni izdaci koji još nisu pomenuti pomenuti

12. Izdaci za kamate / prihodi od kamata 12. Izdaci za kamate / prihodi od kamata

Kamate na planirano potraživanje Kamate na planirano potraživanje kredita prema bilansnom planu kredita prema bilansnom planu

Očekivani razvoj kamataOčekivani razvoj kamata

52

13. Amortizacija13. Amortizacija

Umanjenje vrednosti osnovnih sredstava Umanjenje vrednosti osnovnih sredstava

Da li je u Vašem planu priliva sredstava uzeta u obzir Da li je u Vašem planu priliva sredstava uzeta u obzir amortizacija za planirane investicije? (uporedite amortizacija za planirane investicije? (uporedite bilansni plan: "Osnovna sredstva") bilansni plan: "Osnovna sredstva")

14. Uspeh / rashod stranog poslovanja14. Uspeh / rashod stranog poslovanja

Prihodi i rashodi koji nisu u vezi sa učinkom preduzeća, Prihodi i rashodi koji nisu u vezi sa učinkom preduzeća, kao na primer nekretnine (hipotekarni rashod za kao na primer nekretnine (hipotekarni rashod za kamate, rashod za nekretnine, prihod od zakupnine), kamate, rashod za nekretnine, prihod od zakupnine), hartije od vrednosti (prihodi od kamata, realizovana hartije od vrednosti (prihodi od kamata, realizovana kursna dobit) ili rashod za porezkursna dobit) ili rashod za porez

53

Bilans novčanih tokova

• Bilans novčanih tokova pokazuje kretanje gotovinskih novčanih tokova u preduzeću u toku obračunskog perioda.

54

STRUKTURA BILANSA NOVČANIH TOKOVA

1. Cash flow – tok gotovine iz poslovne aktivnosti • priliv gotovine po osnovu svih poslovnih aktivnosti

preduzeća: prodaje robe i usluga, prilivi po osnovu naplaćene kamate, dividendi,… Ne uključuje vrednost potraživanja: prodate a nenaplaćene robe i usluga

• odliv gotovine po osnovu isplata dobavljačima, zaposlenima za plate, rente, komunalne usluge i sl.

55


2. Cash flow – tok gotovine iz investicione aktivnosti

• priliv gotovine po osnovu prodaje fiksne aktive - osnovnih sredstava, zgrada, opreme ili zemljišta

• odliv gotovine po osnovu kupovine fiksne aktive – osnovnih sredstava, zgrada, opreme, zemljišta

56


3. Cash flow – tok gotovine iz finansijske aktivnosti• Prilivi po osnovu prodaje ili emisije dugoročnih

finansijskih instrumenata kojima jedna kompanija raspolaže: npr.emisija akcija, prodaja akcija koje se nalaze u aktivi kompanije, emisija obveznica, zaduživanje

• Odlivi prilikom kupovine dugoročnih finansijskih instrumenata

57

• Sabiranje sve ove tri vrste tokova gotovine daje nam neto povećanje (smanjenje) gotovine u toku obračunskog perioda (najčešće godine dana). Kada se to neto povećanje (smanjenje) gotovine doda na saldo gotovine koji je kompanija imala na kraju prethodne obračunske godine, dobija se saldo na računu gotovine na kraju tekućeg obracunskog perioda.

58

• Stalna kontrola i upravljanje gotovinom je neophodno zbog:

• - obezbeđenja likvidnosti

• - povećanja rentabilnosti.

59

Šta je cilj sastavljanja izveštaja o gotovinskim tokovima

• Da pruži korisnicima podatke o promenama gotovine i gotovinskih ekvivalenata u prošlosti da bi oni mogli da procene sposobnost preduzeća da generiše gotovinu i gotovinske ekvivalente i potrebe preduzeća za gotovinom u budućnosti.

60

• Koje zaključke iz izveštaja može doneti preduzetnik?

• 1. da li se radi o poslovnoj aktivnosti koja donosi ili zahteva odliv gotovine

• 2. da li gotovinu troši u poslovnim ili neposlovnim aktivnostima

• 3. kako se finansira nedostatak ili koristi višak gotovine

61

Primer• Servis za pranje AS• Prihod : 400 din x 3 x 8 = 9.600 dnevno x 30

=288.000• Rashod : • Zakup objekta =24.000 Reprezentacija =5.000• Voda =10.000 Paušalni porez=5.000• Struja,deterdžent =30.000 Reklama =10.000• Radnik (bruto) =30.000• Porezi i doprinosi =10.000• Kredit za opremu =24.000• Amortizacija =5.000

62

Ukupna prodaja 288.000

Nabavna vrednost prodate robe 0

Troškovi materijala 40.000

Troškovi zarada (bruto) 30.000

Popravke i odžavanje, renoviranje, krečenje i sl. 10.000

Troškovi svih vidova reklame 10.000

Troškovi vezani za vozni park 0

Svi troškovi vezani za putovanja i reprezentaciju 5.000

Računovidstveni, pravni, menadžment konsalting 0

Troškovi zakupa; telefon, fax i internet; struja, voda, gas, grejanje 24.000

Osiguranje imovine i radnika 0

Porezi na nepokretnu imovinu 0

Troškovi kamate na kredit 4.000

Amortizacija osnovnih sredstava 5.000

Rashodi koji nisu obuhvaćeni prethodnim stavkama 0

Ukupni rashodi 128.000

Finansijski rashodi i ostali rashodi 0

Porez obračunat po važećoj stopi poreza na dobit 5.000

Neto dobitak 155.000

63

IV dan


KOJE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE MORAM DA NAUČIM DA ČITAM –

II DEO?


64

Ciljevi

1. upoznavanje sa strukturom bilansa stanja

2. obračun obrtnih sredstava: zaliha, potraživanja od kupaca i gotov novac

3. upravljanje operativnim cikllusom

65




PREDUZEĆE?





KOJE FINANASIJSKE


ČITAM – II DEO?



IDEJU?

09:00 – 11:0016:00 – 18:00






11:00 – 11:2018:00 – 18:20


11:20 – 13:0018:20 – 20:00


Gost preduzetnik








13:00 – 13:3020:00 – 20:30





zahtev


66

FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

1. Bilans stanja

67

Bilans stanjaBilans stanja je izveštaj koji prikazuje finansijsku

poziciju preduzeća u određenom vremenskom trenutku. On nam daje sliku o imovini i obavezama jednog preduzeća, odnosno daje prikaz sredstava preduzeća i izvora finansiranja tih sredstava.

• Bazična računovodstvena jednačina na kojoj počiva bilans stanja je:

Ukupna sredstva = Ukupne obaveze + Sopstveni kapital (vlasnički, partenrski, akcionarski)

68

Bilans stanja

69

Bilans stanja

70

Primer bilansa

AKTIVA

Dan bilansa

1.1.2005PASIVA

Poslovna zgrada

200.000

Sopstveni kapital

150.000

Gotovina 50.000 Krediti 100.000

250.000

250.000

71

• Koji je odnos aktive i pasive ?

• AKTIVA = PASIVA

• AKTIVA = OBAVEZE + SOPSTVENI KAPITAL

72

Značaj Bilansa stanja

1 Analiza Bilansa stanja

2 Povezivanje sa Bilansom uspeha

73

Obrtna sredstva

1. Obračun potrebnih obrtnih sredstava

2. Međuzavisnost rentabilnosti i rizika

3. Učešće obrtnih u ukupnim poslovnim sredstvima

74

Primer

Servis za pranje AS

Preuzeti podatke od jučerašnjeg primera.

Oprema je nabavljena na kredit u vrednodti od 864.000 din na tri godine.

Radi obezbeđenja likvidnosti preduzetnik je uplatio 50.000 pozajmice za likvidnost.

75

AKTIVA

1.Obrtna sredstva (1.1.+…+1.7.) 50.000

1.1. Novčana sredstava i ekvivalenti

Blagajna,žiro račun, hartije od vrednosti

50.000

1.2. Potraživanja od kupaca Iznos koji kupci duguju po osnovu prodaje

1.3. Zalihe: sirovine Materijali koji su kupljeni

1.4. Zalihe: proizvodnja u toku Troškovi materijala i rada za robu

1.5. Zalihe: gotovi proizvodi Gotovi proizvodi koji su spremni za prodaju

1.6. Unapred plaćene obaveze Zakupnina, osiguranje

1.7. Ostala obrtna sredstva

2. Osnovna sredstva ( 2.1.+ 2.2.+2.3)

864.000

2.1. Zemljšte Nabavna vrednost zemljista

2.2. Poslovni objekti Nabavna vrednost objekta

2.3. Mašine i oprema Nabavna vrednost masina i opreme 864.000

3. Amortizacija Amortizacija osnovnih sredstava 0

4. Neto vrednost O.S. (2-3) 864.000

5. UKUPNA AKTIVA ( 1+4) 914.000

76

PASIVA

6. Kratkoročne obaveze (6.1.+..+6.5.) 50.000

6.1. Obaveze prema dobavljačima Iznos koji dugujete dovavljačima

6.2. Obaveze po neizmirenim porezima Porezi na obračunate plate, nepokretnu imovinu, dobit koje dugujete

6.3. Obaveze po neizmirenim kamatama Kamate koje nisu plaćene

6.4. Obaveze po kratkoročnim kreditima Glavnica kredita

6.5. Ostale kratkoročne obaveze Stavke koje nisu prethodno obuhvaćene

7. Dugoročne obaveze 864.000

7.1. Dugoročni krediti Glavnica kredita 864..000

8. Ukupne obaveze (6+7)

9. Vlasnički kapital (9.1.+9.2.+9.3) 0

9.1. Kapital vlasnika/ akcionara Inicijalni kapital vlasnika 0

9.2. Investicioni kapital Kapital novih vlasnika

9.3. Reinvestirana dobit Reinvestirana dobit iz prethodnog perioda

UKUPNA PASIVA (8+9) 914.000

77

V dan


KAKO MOGU DA ZNAM DA LI MI SE ISPLATI ULAGATI U OVU

POSLOVNU IDEJU?


78

Ciljevi

1. izračunavanje da li se isplati da ulažu u svoju ideju

2. budžetiranje

79




PREDUZEĆE?





KOJE FINANASIJSKE


ČITAM – II DEO?



IDEJU?

09:00 – 11:0016:00 – 18:00






11:00 – 11:2018:00 – 18:20


11:20 – 13:0018:20 – 20:00


Gost preduzetnik








13:00 – 13:3020:00 – 20:30





zahtev


80

Rezime I – IV dana

Povezivanje naučenog u celinu i primena u praksi:

Metoda vežba putem izrade zadatih zadataka vodećim putem

81

Vežba

Vreme povrata investicionih ulaganja, interne stope rentabilnosti, diskontovanje povrata investicionih ulaganja i neto sadašnja vrednost

82

Analiza

Urađenog finansijskog plana preduzeća

83

Budžetiranje

Vežba: Budžetiranja – provera isplativosti moje ideje: dve vežbe, preduzeće i radnja (grupni rad)

Travel

Marija Nikolić - Osnove finansija za preduzetnika