POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '96 Preveli Aleksandar B. Nedeljkovi, Gordana Mijatovi i Vasa urin Eliot Fintu el ILEM Mame iz Menhetna, to je bila ulina banda nekih Portorikanaca koji su pobe gli iz Njujorka grada i postali hiposi u Santa Feu. Obiaj je njihov bio da sede u 'El Centru', jednom umez-kafiu-ludiu gde je gazda bio neki ekscentrini katoliki sve te nik, i da gledaju kako Sunce zalazi za planine Sangre De Kristo. Dok je nebo dob ijalo boju i tamnelo, oni su bubnjali po svemu to je podesno da mu karac ili ena po tome bubnjaju. Posle su irili svoje armijske vree za spavanje i krnjosali do sutra . Noi jedne bio sam na proputovanju i spavao na jednoj sofi koja je bila u zaista pacovskom stanju. Sa mnom je spavala enska jednog od glavnih tipova u toj bandi. Desetak drugih Mama hrkalo je na podu. Da smo se skotrljali sa sofe, pali bismo na dvojicu, trojicu. I, eto, ja nju nate em, epim, navlaim, kokam, i nikako d a svr im, a Devojka Sunca, dremljiva, naprosto me pu ta. I, ta, niko se ne buni. A za sve to vreme, dok smo se ona i ja kresali, gramofonska ploa, valjda izgrebana, p onavljala je iste rei: Da li se taj deko i sad penje planinom? Da li se spotakao, da li je pao KRRRRRR Da li se taj A ja moim kod nje, ne prestajem. Evo do danas imam infekciju mokranih pute va, zaraenu te noi. Pojavi se s vremena na vreme; nekakva venerina boljkica reziste ntna na penicilin. Dobio sam je, posredno, od voe Mama sa Menhetna! Takoe te noi, imadoh prvu od onih mojih glavobolja koje vode ka otkriima. B io sam uglavljen u pukotinu u u od moje lobanje. Gvo e se topilo i slivalo potocima c rveno u arenim u moje oi, u i, usta i nos. Lavina je tutnjala oko mene, nebo se rojil o od zmija, otrovnih cvetova i pr eeg svetla. Druga glavobolja spopala me 1966. godine, dok sam etao pored reke Saskveh ane i razmi ljao kako bi lepo bilo le ati na dnu, mrtav. Kad se onaj veliki nestanak struje dogodio u Njujorku, ja mislio to ja. Tek posle je stigla vest da im se p okvarila centrala na Nijagari. Glavobolja je bila, brate, kao obru avanje jama u rudniku. Nebo iznad Brum Kauntija razbuktalo se od kojekakvih fantazmi i ognjenih lopti. Opet sam bio i zaglunut kao od lavine, i nikako se nisam mogao osloboditi mirisa kamene pra ine i krenjaka i sumpora. Sada, dvadeset sedam godina kasnije, znam... 1) Nestanak struje: nije bio ni zbog kakvih kvarova na centralama. 2) Pesma: nije bila sa preskaue gramofonske ploe. 3) Moji 'simptomi': bili su opa anje stvarnosti. Znam sada, jer maloas me spopade ta glavobolja opet, kao zemljotres koji ru i neke kamene zidine, i zidine pado e, i ja istinu videh. Povod za treu glavobolju bila je poseta jednog cimer-kolege iz studentski h dana. Tip se zove Sigi. Sa njim sam u vremenima onim stanovao u sobici u 'A' z gradici u brdima iznad Saskvehane. Poslovi ga navedo e da proe kroz Sonomu, gde sad a stanujem. U koled u smo on i ja ponekad razgovarali na onaj nain kako neki ljudi ple u, izvodili neverovatne figure u umu, ostajali do kasno u no planirajui velika d ela, sve do onog dana kad su do la bolnika kola po njega. Odvedo e ga u bolnicu dr avnu , gde je nastavio da blebee i vri ti, a nekoliko dana kasnije nastupi veliki nestan ak struje. Posle nekog vremena poeli su mu davati elektro okove, a onda su ga njego vi roditelji, imigranti, inae pre iveli logora i iz koncentracionog, odveli kui na Lon g Ajlend da se oporavlja. Zato je njima bilo sve gore i gore. Svojevrsno takmienje bilo je izmeu nas, ko e se prvi sru iti, on u svoju mani ju ili ja u moju depresiju. Sigi pobedio. Sada je izgledao manje-vi e o-kej, mada ne to sasu en. Imao je pivski trbuh, porodicu i zlatni 'Bulova' sat u koji je esto gledao. U buelaru slike enice i deice, slike koje su mogle biti izrezane iz oglasa neke osiguravajue kompanije. Pu io je, meutim, lanano i derao sve redom iz mog fri idera, a da nije osetio ukus nijednog zal ogaja. U svakom d epu njegove sportske smee jakne bio je po jedan paketi 'lakija', o sim u onom jednom d epu koji je sadr avao kesu duvana 'Bil Daram' i papirie za namota vanje - za krizne situacije. Negde oko dva ujutro, pripalio je pikavac koji je izvukao iz jedne od sv ojih pepeljara, i rekao: "Dakle, ka i mi, Eliote, od kada si sa nama?" Nasmejao sam se, a on je uzvratio smehom. "Ne, stvarno pitam", ree on. "Od kada?" Zgnjeio je pikavac izmeu ukljeva prs tiju, protegao se i zevnuo, i dopustio sebi da naini groteskno, pospano lice, dok je ekao moj odgovor. " ta ti to znai?" rekoh. U glavi mi poe pulsirati. Pogledah kroz prozor, uzb unjen: koji to kom ija poinje da kosi travu u ba ti u dva ujutro? Onda mi svanu da to nije kosilica. "Tokom svih ovih godina, nijednom mi nisi dao povoda da posumnjam u tvoj u lojalnost", ree Sigi. Viao sam ja, i ranije, te sakoe koji se mogu prevrnuti, al i sad se prvi put desilo da se sako prevrne preda mnom. Postao je crven i zlatan . Ali se i svetlo menjalo - mo da je u tome bio razlog. "Tvoji nadzornici mi ka u da se uvek mogu osloniti na tebe, Eli, ak i kad svi ostali zezaju krizu." "Nadzornici?" rekoh ja. " ta je ovo, ej? Scena iz nekog filma? Ne znam ta b i trebalo da ka em." "Pa, samo ka i hvala, deko moj. aljem te na vrlo znaajnu misiju." Kako je pre tvorio taj pikavac u novu-novcatu cigaru? Bio sam vrsto uveren da je to jedna od Sigijevih varki uma i brinuo sam se da ne pretera, da se opet ne otkai kao 1966. "Bie velika faca kad se vrati , Eli." Rekoh: "Dopada se meni i ovaj sada nji posao." Odakle mi, zaboga, te rei? N aprosto se dogodilo da ih izgovorim. "Sve mi se dopada, gospodine Duba, ali zar ne biste mogli poslati nekog drugog?" Glava me je toliko bolela, da sam morao mir kati da me ne bi svetlost ubadala. "Duba?" ree Sigi. "Ko je Duba?" Cigara se opet preokrenula u opu ak. I jakn a mu se opet prevrnula. "Ima li ovde jo ne to za jelo?" Dva sata ujutro, a napolju se ve razdanilo. Pogledao sam kroz prozor, vid eo nebo plavo, blistavo, i na njemu mno tvo cepelina; na boku jednoga raspoznao sa m naslikanu figuru bika. Pogledam opet u sobu, a tamo Duba sedi i gleda me kroz gusti oblak dima cigare. "Ma, hajde", ree on, "nemoj me zamajavati. Da ne poku ava , mo da, da iscedi malo vi e para iz mene? Dau ti para, veruj mi. Neko kao to si ti morao bi imati i malo ambicije. Nisi ti roen da bude pra inar prezenta." "Nemam ja ambicija nimalo", rekoh. "A Topsi? Mogao bi i nju da povede , zna . tavi e, ja elim da ti nju povede . Zna put, Eli." U vazduhu - cvee, i zmije, pa eksplozije svetlosti, i grmljavina, i bol t ako o tar da sam ga video, imao je izgled rasprslina koje se ire u kostima moga lic a. "Topsi?" rekoh. "Zamolio bih te da ne pria o Topsi." "Tvoja mala tajna, a? Vidi. Aj' se pogledamo po teno. Ona nee ostati s tobo m, Eli. Nikad enske ne ostanu." Topsi beja e hrono-anomalija. Naprosto je iskrsnula u mom stanu jednog dana, kad sam se vratio s posla. Bilo je to otprilike u isto vreme kad se proporcija helijuma promenila i kad su se poeli pojavljivati diri abl i - retroaktivno. Dobro, jasno mi je - da nije bilo Topsi, ne bih ja nikad imao nijednu ens ku. Ali bar sam dobar ahista. Neki ljudi misle da sam veliki ahista, ali ja ne vol im da pobeujem svakoga uvek, zato to mi je ao kad vidim kako se oseaju kad gube. "S druge strane, Eli", ree mi gospodin Duba, "ako je povede na ovu misiju, vidi , ona e to voleti. Volee tebe, mome, jer ti ide , zna gde? Zna gde te aljem?" "Ne znam, gospon Duba. Gde?" Auuu, sveca mu, ba me je bolela glava. Bio s am spreman da iziem odatle i vratim se u one podrumske kancelarije i dovr im sreivan je alata za ovog tipa. ta ja znam o misijama i tako tome? Ako mene pitate, to su prazne priancije, osim ako bih na taj nain mogao trajno zadr ati Topsi. "U ilem, Eli. Da se vrati u sam ilem! A to je i mesto odakle je Topsi do la , zna . Ilem je njen dom, deko. Ako je odvede tamo, veruj mi, volee te do besvesti.""Znam ja to", rekoh mu. "Dobro ka e . Ima da uradim to." Ne to mi se dogodilo tada, o emu ne volim priati. Oi su mi za trenutak izgubile i u, i ja pomislih od Dube da je neko drugi, neki moj stari kolega iz studentskih dana. A ja student nikad nisam bio. Onda je on opet bio Duba, a meni je laknulo. Topsi je le ala u uglu i slu ala ono izmeu stanica, kao to uvek ini: ono u tanje, statik. Imala je i naziv za to: 'zaostalo pozadinsko zraenje'. Ali ja sam je moga o pobediti u ahu. Jedva sam je video, jer Topsi je crna kao senka, ak su joj crne i desni, i zubi, i 'beo'njae. Govorio sam joj da nosi belu odeu nou, ali nju nije b ilo briga ni za ta, jedino ju je zanimao statik. "To su mi telegrami od kue", govo rila je. Kako to da ona pamti stvari koje se nikada nisu dogodile? Otkud ona zna boje i veliine stvari koje ne postoje, i datume roenja ljudi neroenih? Tako to je do spela ovde pravo od gospodina Bika, ili Bula, koji se zezao u dubokoj pro losti. Kad sam joj rekao o na oj misiji, iskljuila je radio prvi put u mesec dana (a dotad je bio ukljuen danju i nou, danju i nou) i zagrlila me i tako stisnula da sam u ao u nju. Onda smo radili one stvari, pokazala mi je kako. Posle mi je rekla: "Taj kopilan Duba spremio je neko te ko sranje, Eli, al i, Eli, mo da e me to prebaciti kui." Ona me poznaje prilino. Ume ona da vidi ta ja mi slim. Dade mi poljupi, pa ree: "Eli, slatki moj, bie to i dom tvoj. Niko te tamo nee moi zloupotrebljavati, biemo zauvek zajedno, a kad pobedi u ahu, nee se morati pla iti a e se neko zbog toga ljutiti." Nabacim ja osmeh onoliki. Promaja od ispiranja WC olje (koja je tano ispod mog lica) malo me dozove svesti. Sigi me pridr ava obema akama za ramena. "Mogu li ti doneti i ta?" pita on. S am zvuk njegovog glasa u asno mi smeta, ali bar prestajem da se napinjem na dalje bljuvanje. "Ne", ka em ja. "Dobro mi je. Dobro mi je." Odgurujem glavu i plea, tovar o lova silnog, od WC-a. "Sigi, ta je ilem?" On se nasmeje. "Koga pita , dru e, to je za mene grki." Ponem ja da sklapam oi i pu tam da mi glava opet klizi nadole, kad on ree: "Ej, zezam se, stvarno je grki.. . ne, latinski! Zar se ne sea ? Gaali smo se tom rei u studentskom domu u onim vremen ima. To je navodno ono stanje pre Velikog Praska, kad je sve bilo spakovano u je dno jedino mesto, ne vee od glave iode." "Da li je to emitovalo radio-signale?" "Ja-ja, kako da ne, uvena stanica W-Big-Beng-FM. Ne, ozbiljno, jeste emit ovalo, u izvesnom smislu. A neki momci koji su radili za 'Mamu Bel' otkrili su t o, ezdesetih godina. Vrlo slabo. Vrlo ohlaeno. Nekoliko stepeni iznad apsolutne nu le. Statik. Poslesjaj Velikog Praska. Pravi fanki zvuk. Hoe vode?" "Zaostalo pozadinsko zraenje?" "Taaa-ko je. A za to pita mene?" Sledeeg trenutka sedimo Topsi i ja u grubom ble tanju sunca, na jednoj pust oj ravnici od soli, nekoliko stotina metara od podno ja jedne stenovite litice, a ja se oseam zaista dobro. Osim to mi je malo te e da nateram jednu misao da dolazi z a drugom, a jo Topsi navalila da mi ne to pria, pria, kao da nikad nee doi sutra nji dan to mi se ne dopada, to je jasno i njoj, elem, ja se pitam za to se toliko rasklepet ala? Osim toga, na onoj drugoj strani od nas - ne prema litici - okupljaju se ce pelini, koji mi nabijaju nervozu, a mislim da i Topsi zbog njih govori ovako brz o. Pokazivala mi je neke stvari iz svojih d epova, a d epova je imala dva, po j edan na svakom kuku, oba puna, dok sam ja imao samo jedan. Govorila je: "Ovo ti je merni instrument za Doplerov efekat. Na ovom brojaniku se odreuje inilac skale. Tvoj je tano isti kao moj, a mi moramo paziti da ostanu jednako pode eni, Eli, inae e stvari zaas postati vrlo zbunjujue. Slu a li ti mene?" "Ma sigurno da slu am, Topsika", ka em ja, "ali ovi diri ablii nisu Dubini, pa zato predla em da se nas dvoje izbistrimo odavde, jako brzo." "Imam ja njih u vidu, Eli", ona veli. "Samo se ti usredsredi na ono to go vorim. Pamti hipodin?" "Glava e mi pui", ka em ja Sigiju. "Znam da ovo zvui glupavo, ali moram te pi tati: da li su mi oi otvorene?" "Nisu", ka e on. "A ja vidim.""Reci mi ta vidi , Eliote." "Nisam ovde. Mislim, nisam u Kaliforniji. Nisam u ovoj kui. Nisam ak ni u ovom vremenu, rekao bih. Nalazim se u jednoj mranoj cevi. Mislim da je ne to nalik na CAT skeniranje, ali zraci mi ne to rade. Mislim da me ubijaju, Sigi." "Ni ta ti nije, Eli. Ne ubijaju te." Onda Topsin glas: "Slu aj gospodina Dubu, Eli. To je hipodin. Ja sam sledea , Eli. Idem korak iza tebe. Hipodin e te pretvoriti u misli, Eli - to je jedan nai n da se to ka e. Ne pla i se. Biu s tobom uskoro." "Tako je, deko moj", ka e gospodin Duba. "Onda prebacujemo tebe i Topsi u v remenski brod, postupkom hipostaze." "Strah me." Naime, to sam hteo da ka em, ali ni ta nije izi lo. Neuspeh: ne us peh ak ni usta svoja da pronaem. Valjda su i ona hipodinovana. Onda je gospodin Du ba jo ne to govorio, ali ja nisam bio siguran da li su to, ipak, samo moje misli... "Nemaj brige, sinko. Znam kako ti je. Osea se kao vazduh u rasprsnutom bal onu, a? Vrlo kratko e potrajati. Evo, i Topsi dobija hipodin. Pridru ie ti se pre ne go to stigne kazati 'Firma Duba, jiiik!' Onda te stazujemo u vremenski brod. Znam da e nas uiniti zaista jako ponosnim, deko. Samo, mislim, deko, zaobii cepeline, misli m, a? "Ne, Eli, ozbiljno, mislim da e posle tebe ti momci koji uvaljuju helijum imati o emu da porazmisle. Sad radi to ti Topsi ka e! Znam da hoe ! Ovo je drugi Bul!" ("Drugi Bul? Ili Bula? Ili bik?" pita me Sigi. "On je rekao 'Ovo je drug i Bul'?" Sigi prstima jako ste e moja ramena, usidruje me za planinu Sonomu. "Jeste", ka em ja, "to je valjda kao one zen stvari o bikovima: Bika tra e. Trag mu prate. Bika vide. Pa ga hvate. Pripitome. Pa poja u......i tako dalje. A mi smo i li za Bulom. Dakle, ala.") Onda se osetih kao da sam voda od pranja sudova, dok vrtlo i i ponire u od vodnu cev, ponire, ponire, i kad sam sav ponro u cev, ujedno sam se i onesvestio temeljito, a kad sam se probudio, Topsi, to znai Vrhunska, i ja, stojimo zajedno u senci nekih diri abla, i ona mi pokazuje neke stvari, i govori: "Sea se hipodina?" i ja se seam. Pa ka e: "Sada smo u vremenskom brodu, Eli. Ovaj pejza je hipostaza, ili ma terijalizovana su tina, cele istorije Vaseljene. Vidi kako jedan deo izgleda ravan , a onda, nekih dvesta metara odavde, poinje blaga uzbrdica, pa litica vodi nekih etiri stotine metara strmo nagore? E sad pazi ta ja radim sa mojim dopler-metrom, pa radi i ti tano isto, jesi uo?" "Apsolutno sam uo, vrhunska devojice", ka em ja. "Lako je kao kolai." U d epu imam jedno to, to i ona ima, jer su mi u d ep stavili, vadim ga dakle i gledam i radim tano isto to i ona, a naime, pritiskam dugme 'autput', plavo. Za tim, crveno, i jo neka. Onda veliku skalu podesim na: 'crveni pomak, lokalni inila c, udvostrui', i sru im se. Topsi mi pomogne da ustanem. "Vidi , Eli?" ka e ona. "Upravo smo izmenili reljef ove zemlje." Teren na ko me stojimo sada je vi e nalik na planinski obronak. Mnogo strm. A diri abli su ostal i daleko iza nas, tako rei se i ne vide. "Ovo je neverovatno", ka em ja Sigiju. Ne vidim ga - kese sa ledom su mi p ritisnute na glavu, na oi, ali i da nisu, mislim da bih video samo unutra njost vre menskog broda. "Imaju ma inu koja ini da vreme izgleda kao planinska strmina negde u dr avi Juta. I drugu, koja menja gradijent nagiba, u skladu sa crvenim pomakom, dok se vraamo kroz vreme. To je kao kad na mikroskopu podesi na drugo uveanje, s ti m to ovde..." "Polako, ej, Eli", ka e Sigi. "Ne govori, Eliote." "S tim to si ovde - tamo!" ka em ja. "Ne", ka e on, "ti si tamo, Eliote. A mi poku avamo da te vratimo." "['a?" ka em ja. "Poku avamo da te vratimo", rekao je Duba. Mislim, to sam ja mislio da je on rekao. Meutim, Topsi ka e: , nije to gospodin Duba, nego diri ablisti poku avaju da na obmanu, pa da nas poubijaju ili ve nekako zaustave. Oni su konkurencija gospodinu Dubi, oni su taj pokvarenjak 'Bul', razume , oni su proizveli tolike dodatne kol iine helijuma da bi ostvarili pobedu na nekim tr i tima, pri emu su deonice gospodina Dube naglo po le nizbrdo, a to su postigli tako to su se vratili svojim vremenskim brodom i ne to petljali blizu ilema, to emo i mi, samo na je bolji." "uj, Eli", ka e Topsi, "moramo po uriti. Ovi helijumisti su nam za petama. Ra di kao ja. Prebaci na staru doplersku skalu. I dobro pazi da ne pipne ni ta drugo d ok ti ja ne ka em. Onda me uhvati za ruku i be i napred, iz sve snage." Poinjemo mi to sa na im tipkama, ali onda Topsi ka e: "ekaj! Ovo ti moram poka zati, Eli." Poka e mi okruglu crnu loptu, toliko crnu da izgleda maltene kao rupa na njenom dlanu. "Ako se, Eli, meni ne to desi, pa ne postignem da se uz liticu po pnem, uzmi ovo od mene, razume ? I ponesi do vrha, do tamo gde crveni pomak iznosi deset milijardi, maltene na sam vrh. Tu su helijumski brojevi zamenjeni. Tamo u guraj ovo u neku pukotinu, ili polo i na neku kamenu plou, a onda se vrati dole. Ne ma potrebe, osim zbog mene, da ulazi u ilem." Ka em: "Nee ti umreti, Topsi." Onda oboje pritiskamo jo neke tipke, iste. Sve se poravna, padam na nosin ger, ali ustajem i dajem se u bekstvo, bogami, iz sve snage. To Topsi nije moral a da mi ka e: glup toliko nisam. Ti veliki helijumski brodovi nebo su zakrili, i pu caju na nas, ispaljuju neke tvrde stvari, kao nitne ili velike eksere. Svaki uda r toga stvara eksploziju i pukotinu na soli, tako je zapra talo da zaista, verujte mi, ne elim da uletim u tu paljbu niti da ostanem na mestu koje e biti pogoeno. ove k bi tako mogao i poginuti. "Hvataj jedan papir sa na im zaglavljem", ka e Sigi. Dim cigar tine je takav d a mi se opet vrti u glavi, ak pomi ljam da mo da opet odjurim u kupatilo da povraam. "Nemoj", ka em ja. "Molim te. !" Oi su mi pokrivene ledom koji je umotan u mokr e krpe, a meni odnekud do la pomisao da je to vizir koji omoguava da se vidi stvarn o stanje Vasione, u kojoj neki deli reljefa odgovara hipostatu kroz koji Topsi i ja putujemo vremenskim brodom. "Di i taj vizir i be i, Eli", govorila je Topsi. "Ne mogu", rekoh. "Boli me glava. Muka mi je u stomaku." "Ma odgurni ga na gore", ree ona. Vukla me je za ruku. Zakoraim ja samo je dnom, a vizir, tras, opet sklizne dole, i ja se dibidus zbunim, zato to posvuda v idim veeelike gu tere, i naprsline na kopnu, i stvaranje okeana, i tako to. "Vrati li smo se sto pedeset miliona godina, Eli. Ostani u hipostatu. A prokleti vizir, ne obraaj pa nju na njega!" "Savr eno me ne zanima kako se osea ", ree mi Sigi. "Hou da uzme prokleti papir sa zaglavljem. Na memo. Razume ? Jasno ti je?" "Jasno, jasno", ka em ja. Na sve bih pristao, samo da smirim taj njegov gl as, koji me opet gura ka rubu povraanja, a povraati ne elim. "Svakako, gospodine Du bo." "Dobro. Nikakvih drugih primeraka, jesi uo? Ovo ide samo Bulu i nikom dru gom. A bele ke tvoje - spali. Uobiajene predostro nosti..." Pomislih: da li u te 'uobiajene predostro nosti' spada i to da ja budem ubi jen im se sa Bulom postigne pogodba? Pomeram krpe da bi vei deo leda dospeo na moj e slepoonice. "E, dobro. Najdra i P taka i zapetaal ti je tosznak uzvika Probudim se ja i t a vidimznak pitanja Helijumski brojevi izmenjeni i to jo od ranog detinjstva Gosp oda Boga, a pogodi ko se namestio da izvue profit iz toga dva-tri znaka uzvika I to od vremena iks minus jedan taka Al si me ispaliozapeta aznak pitanja Nek ti je na ast taka Preko noi Duba izgubio dve-tri stotine a nebo zakreno od diri abla taka Ov o sledee podvuci Tvojih diri abla taka Znai vratio si se do Velikog praska znak uzvik a - ne, ekaj, stavi tu ipak zapetu, neu da izgleda da sam suvi e impresioniran i pre uredio si nukleosintezu zapeta al ja tebi ne to da ka em zapeta mangupe jedan taka Id em i ja tamo zapeta i sve u da vratim na ono dobro i staro kako je bilo zapeta i ba me briga ako hrono-anomalije budu takve da ti glava ubudue raste iz prepona taka Moji momci su sve uklavirili sto posto sigurno tako da ti nee biti ak ni istorija zapeta Bule zapeta ovee moj taka Zato ajde bolje da se nagodimo pre nego to moji lju di prodru u ilem zapeta ta ka e , a znak pitanja. Ako nee zapeta ba me briga zapeta, al onda se spremi da pi a sam sebi uz nos taka Tvoj iskreni i tako dalje. E, ovo da bud e poslato Bulu prekjue - ne, nego pro log etvrtka. Ako je potrebno, upotrebi za ovesvrhe moj direktorski vremenski atl." Ka em: "Da gospon Duba" i teturam se prema kupatilu na jo jedno povraanje. Ni ta tu nisam mogao uiniti, vizir mi je svaki as padao opet na oi, i ja svak i put ugledam to- ta i zamalo da se sru im, ali nekako nateram sebe da ostanem usprav an, a ogrebotina sve vi e i vi e od tih nitni i klinova, i jedna ba gadna rana na zad njoj strani mog vrata, gde se ne to i zabilo. Jednom mi se stopalo maice okliznulo na neki ljunak, i ja pogledam dole i dabome prokleti vizir - tras! Opet mi padne na oi, vidim prevrtanje tog oblutka ispod mog stopala, ali, brate, to nije obluta k nego je celo jedno more puno udnih riba koje naviru u jatima i oblacima i napre duju od jaja do skeleta i tako sve dalje i sti u do onih velikih gu tera kod kojih s mo poeli. Dignem ja opet vizir i, tutanj! Ne brini Topsi, sti em, brz sam ja. Drugi put je bila prpa kad je pao vizir i ja stekao uverenje da je Topsi samo lik iz neke knjige koju sam nekada proitao, ili da je postojala ko-zna-koli ko miliona godina pre mene, ali ne sada. Ovo poslednje bilo je, dabome, tano, jer ja sam zastao na sekund da podignem vizir i ona mi je, da ka em - odmakla. Pretrim ja mo da jo pedeset metara, i prestanem se brinuti zbog predmeta koj ima su nas gaali iz diri abla, naime, zbog stena i kamenina koje su treskale iz neba stvarajui rupage oko nas; Topsi ree: "Pre li smo blizu etiri i po milijarde godina." Eto, to Topsi reopsi. Bila je nekih pedeset miliona godina ispred mene, to, zaprav o, znai iza mene, jer na e je zala enje bilo u pro lost, a Topsi je odmakla jedno dve s tope. "Izgubili smo vreme", ree Topsi. "Ovde Bul vi e ne mo e za nama, osim pe ke. Od avde e svaki korak znaiti sledeih etvrt milijarde godina, Eli. Uskoro vi e nee biti ni planeta, nee jo biti stvorene. Niti vrstih stena - mislim, ne u stvarnom svetu. Ovd e, u hipostatu, mo emo se i sad kretati, nema problema..." "...ali samo svojom sopstvenom snagom", rekoh. Sigija je, pod svetiljkom za itanje, hvatao dreme . "O emu pria ti?" upita on. "O hipostatu, Sigi", rekoh mu ja. "Kad se vrati do ove take, od koje e crve ni pomak morati da se izra ava brojevima koji su stepenovani eksponentima to su ve s tepenovani i to na ne to mnogo, ne mo e vi e koristiti nikakva prevozna sredstva. Te ko d a mo e ak i bilo kakvu odeu zadr ati. Dopler-metar i vizir su samo kompromisi. Naime, S igi, vidi , tu se mora pome ati sa samom stvari. Mora se boriti da ue u pejza hipostata, da postane deo njegov. To ti je jedini nain da ostane u vremenskom brodu. Inae brods ko korito ima da odleti u Bog zna ta, u ne to gde nee biti u sinhronitetu ni sa im na ovom svetu, a ni sledeem." "Ma, razumem ja tebe, daaa", uzdahnu Sigi. Mljacnu ustima, namesti se ud obnije u jastuie na klonuloj fotelji, i dva daha kasnije ve zaspa. Zastanem ja na minut da proverim u kakvom je stanju telo moje, po to sad m ogu sebi to da dozvolim. Boli i bridi posvuda, ali modrice i ogrebotine ipak ima m samo na nekoliko mesta. Najgore je pro la moja leva ' unka' u koju se jedan od Bul ovih projektilia duboko zario. Mogu ga potezati, ali svaki put zaboli pakleno, a k ad je bol stvarno gadan, tad ja, hteo-ne hteo, vidim gde sam: na nekih etiri koma est milijardi godina pre Hrista, okru en lebdeim arhipelazima nebeskog kamenja, mran im kosmikim Sne ko-Beliima koji u laganom valjanju postaju sve vei, na svome putu ka planetnim veliinama. Za murim jako, jako, oi kao dve male crne pesnice, i i upam taj kl in. Seanje imam da sam to ve jednom, negde i nekad, radio... a iz iskustva znam da je takvo seanje pouzdan dokaz da se to nije nikada dogodilo. Uzdi em crne ruke moje kao krila, i osmatram ih celom du inom da vidim ima l i i drugih povreda. Pregledam i noge i torzo. Ni ta ozbiljno. Eli umire, ali ne zn a to. Strelica boje mesinga, zarivena od straga u njegov vrat, puna je sporog ot rova, to je Bulova pozivnica. Ni ta se tu ne mo e vi e uiniti, ostaje samo nada da e se on nekako dovui sa mnom do vrha pre nego to njegovo nervno tkivo pone gubiti integr itet. Ba kao ovaj teren na na em putovanju unazad kroz vreme, teren oblikovan log aritamskim usponom crvenog pomaka, a to znai i tempom uzmicanja galaksija (one su eksplodirale iz ilema; pogledaj dobro! Provele su toliko milijardi godina ekspl odirajui iz ilema), i Elijeva bolest bie neznatna i poetku, onda iznenadno jaka, pa katastrofalna - to pokazuje ova strma litica na nekih sto pedeset metara ispred nas, litica kao erupcija, uzvinuta pravo do izvora sveukupnog Postanja, do Amitabhe Bude, do Veoma Zbijenog, do ilema - doma mog. Neka mi Buda pomogne (pomozi, Budo) da smrt ove jadne budale (umri budalo) pomogne mome povratku (vrati se ja!) a propasti Bula i Dube (propadni, Dubo). Zemljotres drma celi taj pejza , baca me u Elijevo naruje. Borimo se da ost anemo uspravni, iako su upravo nestali 'gore' i 'dole', i, gle, odleemo napola kl izanjem, napola tumbanjem u kolaps protosolarne magline. I sama na a laa je pod nap adom; atakirana, takorei. Po brodskom koritu dobonja paljba HHK-a. "H-h-k-a?" pita me Sigi. Njegov glas zvui udno, ali ja ne vidim zbog ega; k rpe sa ledom unutra, koji se ve topi, bile su mi pritisnute oko oka oba, a uz to sam se osetio kao da me je pritisnulo ne to neodoljivo te ko, kao pokrov od olova. O vde ne to miri e na hlor, pomalo. Na i glasovi odjekuju grubo, kao da smo zbijeni izmeu tesnih malterisanih zidova. "HHK", obja njavam ja. Onda, uv i biv i glas svoj, uvidim: ja sam Sigi. "Hipost atizovane Hablove konstante." "Mmm hmmm!" Novi glas. "Hablova konstanta ti daje brzinu odmicanja galaksija, izraunatu na osnov u njihove udaljenosti", objasnih ja. "Ispriaj ti to meni", ree mrani. "Pa, dobro, nije to stvarno konstanta..." ka em ja. "Aha." "...nego se, starenjem Vaseljene, menja. Ali glasi: r = Hd. Uradi matema tiku, i..." "Aha." "...i videe da H, Hablova konstanta, jeste jednaka r kroz d. Meutim, d je, naprosto, r puta t." "Daljina je brzina puta vreme?" "Pa, da. Znai, dobije da je H jednako r kroz r puta t." "Onda bi se ta dva r poni tila, skratila." "Manje-vi e. Znai, ispadne: H = 1/t Vidi ? To su oni ispaljivali na nas." "Ovo nisam ba razumeo." "Inverzna vrednost vremena!" ka em ja. "Hablova konstanta je inverzna vred nost vremena! Ona ubija normalno vreme! Neutrali e ga, poni tava! Vidi li sad ta su on i poku avali da nam urade?" "Polako, ej. Sedi, molim te; vrati se na tu fotelju. Opusti se. Di i. Sedi . Ma, sedi." "Kako to misli , da di em? Pa ta drugo radim?" "Sestro!..." Uvek ustanem rano, ak i posle veoma dugog nonog dre danja; naprosto sam taka v. im ujem da u vrata tresne primerak 'Sonoma Indeks Tribjuna', moj dan je poeo, be z obzira na asovnik, mamurluk i mulj sna jo ulepljen u moje zupanike. I grickam ja, tako, prepeen bagel i srkuem vruu vodu - 'zen aj' - i slu am kak o re u mlazevi ki e po zidu. Morao sam se pomiriti da klopam margarin, zato to je Sig i pojeo, do poslenje trunice, i krem-sir i maslac. Inae, Sigi je ostao tano na mest u gde sam ga ostavio, sav onako skljokan u fotelji ispod svetiljke za itanje, koj a je ostala da gori cele noi i, evo, jo gori. Kroz sva moja medvea zevanja i prekop avanja po fri ideru, Sigi hre. Ali im otkinem crvenu gumicu kojom su novine bile pri tegnute, on se probudi. "Eliote!" ka e on i iri se iz jastuia kao zgnjeen suner u vodi. "Isssuse! Mora idem na poso! Koko e sati? a si zbulio?" " ta?" "Ka em, stao mi moj 'Bulova' runi asovnik. Kol'ko je sati?" "Ne znam", ka em ja. "Ne zna koliko je sati?" "A-a. I nee mi se da pogledam, zasad. Nisam spreman da iskoraim iz beskonan osti.""Ali si novine uzeo." "Kriv", ka em ja i gledam naslove. ujem kako Sigi otvara prozor u kupatilu, i opet ga zatvara jer unutra nav aljuje ki a; ujem ga kako vodu u WC-u povlai, a onda pi a. "Kakve su vesti?" dernja se . "Je l' Bul sklopio taj dil sa Dubom?" "Jeste", dernjam se ja uzvratno. "Izgleda da su na li zajedniki jezik nekak o, podlaci." "Al' su te zavrnuli, a? D abe si i 'o. Oni diri abli su bili suvi e dobra stvar. Videlo se da su bili previ e jeftini i pristupani." "Previ e dobri za male ljude, kao to smo mi", ka em ja. "Sad e njih dvojica da odreuju cene kako god im se hoe. Uvek mali ovek bude zajeban, Eliote." "Kao da ne znam to!" ka em ja. "Kao da ne znam to! Kao da ne znam to! Kao da ne znam to! Kao da ne znam to!" Vetar je produvao pravo kroz stakla prozora, pocepao mi novine iz ruku, prikovao za zid Sigija koji tek to je izi ao, lica tek do pola povuenog nagore, iz ku patila. Kosu mu zabacivao, i kravatu kao nekakvu maramu oko vrata, i izobliio mu facu: orbitalna brzina, zatim jo vea, druga kosmika. Zveknem ja glavom o sto... i n e mogu je podii, prejak je vetar. Vetar izjavi: "Mislio sam da e ti ne to biti jasno, Bule. Nema smisla da se nas dvojica bijemo. Na ovaj nain pobediemo obojica." "Umalo da te ukebam, matori stvore!" ka em ja njemu. Pod se pod nama bacak a kao traka ispred ventilatora. Oajniki se dr im za sto. "Jedan od tvojih ljudi je b io o-kej, valjda. Ali zaboga, zaboga, e nae onog drugog?" "U po tanskoj sobi!" smeje se vetar. "Zar misli da bih ja bacao moje najbol je ljude?" "A onaj dobar, onaj crni?" rekoh. Morao sam vikati iz sve snage da bih uo svoj sopstveni glas. Pr te prozor i staklo kr nu kroz sobu. Zauh Sigijev krik. "Ona crna je bila poklon od tebe, momino", ree vetar. " ala, ala, a? Kad su t voji ljudi izmenili jednaine blizu ilema da bi nastala vea koliina helijuma, dobili smo Topsi." "Hrono-anomaliju! Pokvarenjaku jedan!" "Siroe u vremenu? Ej, ako ona ostane iva, pomoi u joj da podnese protiv tebe tu bu za utvrivanje oinstva, Bule! Pa mora neku odgovornost i ti da prihvati ! Hja hja hja! Ima da te udesim, glavonjo jedan, sve do tvojih zen bula koje su ti na dup etu istetovirane! Hja-hja!" Dobra fora. Znao sam da se uz ovog tipa mo e ne to i zaraditi. Ume da vodi l optu. ak zna i za bule. Ali, naravno, treba se od njega i uvati. Rekoh: "E, sad ka d smo se rukovali i osmehnuli jedan drugome u lice belo, i suoili advokate na e, sa d kad si ti saglasan da ostane izvan ilema, prijatelju Dubo moj, a ja prestao mit raljirati tvoje hrononaute, reci mi, reci, ta namerava uiniti sa njima?" "Sa Topsi? Sa Elijem? Vremenskim brodom?" ree vetar. "O tome se, o prijat elju moj, brinuti ne-moj. Mere se ve preduzimaju." "Probili su se! Procurilo!", rekoh ja. Guraju mi znatne koliine vate u us ta i privezuju me za sto. Oseam miris metil-alkohola sa elektroda koje se privr uju n a male obrijane povr ine na mojoj lobanji. Odve sam rastresen da se opirem. Poku avam objasniti. "Ono to curi jeste vreme. Stvarno vreme nam curi u brod, u mlazevima, kroz pukotinu na krmi." Kauzalna naprslina koja je na em vremenskom brodu inila kim u i koja je jemila kontrolisanu disjunkciju izmeu onoga to se de avalo unutra i onoga napolju, ozleena je prodorom jednog HHK. Eli legao na lea i rita ljunak. "Nemoj!" viem ja. "Svaka trunica pra ine koju podigne jeste svet, neiji svet t amo negde, i svaki eksplodira. Pogledaj!" Gurnem mu vizir na lice, i Eli se odma h ukoi. "Sve se to izme alo, Topsi", ree on. "Gu teri i zvezde i lava i ribe i toliki meseci... Jesu li to meseci, Topsi? Onako izbu eni kraterima? Vrtoglavica me neka hvata." "Moramo poku ati da se probijemo", ka em ja, "pre nego to postane jo gore." Un utar vremenskog broda, nizovi dogaaja poinju se iskrivljavati. Ja sad izve tavam o njima i naprosto ih pi em u loginom, kauzalnom poretku, prvo pitanje, posle odgovor, a posledicu tek posle uzroka, ali do ivljena stvarnost bila je sasvim drukija. Tek po to sam pomogao Eliju da ustane, ulo ih trud da to postignem; eto, to je jedan pr imer. A ta sekvenca je ponovljena, cela, etiri puta, u jednom i istom onom to asovn ik pokazuje. Imaj na umu onu deju zbunjivalicu koja se sastoji od jednog crte a podeljen og u uspravne pruge. Zapravo su to dva crte a izrezana i slo ena naizmenino jedan uz drugi; pokriv i svaku drugu prugu, vidi jedan, a pokriv i svaku prvu, vidi drugi. E ta ko, ali stostruko umno eno, i preneto translacijom u tri dimenzije i u stvarno vre me... dobije na razlomljeni svet-brod za plovidbu kroz vreme, izbu en vrtlozima u vr emenu i vi eglavim HHK-ima, brod u kome pojedini, nasumino odabrani trenuci postoja nja naprosto mirnu i i eznu. "Hajdemo!" rekla sam i dohvatila Elija za ruku. "Idemo!" etam pored reke Saskvehane i razmi ljam kako bi lepo bilo le ati na dnu, mrta v. Dogaa se onaj veliki nestanak struje u Njujorku, i ja pomi ljam: to proistie iz m ene. Sti e, meutim, vest o mehanikom kvaru u elektrinoj centrali na Nijagari. Ova moja glavobolja je, brate, kao obru avanje podzemnih kopova u rudniku. Fantazmi i vatrene lopte provaljuju nebo iznad pokrajine Brum. Opet sam zaglunu t kao od lavine, i nikako se ne mogu osloboditi mirisa krenjaka, sumpora, kamene pra ine. Zato to smo zasuti mrvicama krenjaka i ljunkom, zaista. To se ru i na nas sa jednog planinskog ispusta, ili pro irenja, ispod koga smo. Eli i ja smo se doepali podno ja te litice, ali tu komadii kamena padaju kao ki a na nas. Podno je se ispred na s, u sledeih pedesetak metara, polako uzdi e, od kolapsa na e protogalaksije - a posl edica toga je nastanak zvezda u Mlenom Putu - unatrag sve do razdvajanja materije od energije, to je bilo na manje od pola milijarde godina posle Velikog Praska, pri crvenom pomaku koji je iznosio deset hiljada (za razliku od sada njeg koji je e tiri!). Mozak mi je bio kao hladna me avina vode i stone hrane. Oseaji su mi govoril i da sedim na stolici, ali mi je pamet javljala da le im vodoravno. Video sam da m rani govori ne to, ali sam, razumom, znao da su mi oi sklopljene. Znao sam da e svako g asa naii u posetu moji mama i tata, i eleo sam da se ovo to pre okona, iako se uop te i ne dogaa. "Postaviu ti jedno pitanje, ali ne elim da se uzbuuje ili ljuti . Sedi mirno i razmisli o onome to u te pitati." Tako ree mrani ovek. Nagnu se napred. Znao sam: ak o odgovorim pogre no, pa on ka e mojim roditeljima o tome, srce e im se slomiti. "Ako je nestanak struje u Njujorku izazvan, kao to ti tvrdi , lavinom kamenja u jednom vremenskom brodu pre nekoliko milijardi godina, onda kako obja njava kvar na genera torima u centrali na Nijagarinim vodopadima? Da li je to bila samo neka podudarn ost?" Rekoh: "Daj mi cigar duvana." "Cigarete su tetne za tebe, Sigi", odgovori mi on. "Znam", rekoh. On mi dodade jednu cigaretu iz one kutije koju ima u iroko j ladici svog metalnog radnog stola; ak mi je i pripali. Potegoh duuugu diminu, ko ju zatim poeh izduvavati u vidu velikog plavog oblaka. I rekoh: "Rekonstituisanje kauzaliteta." " ta je to?" "Rekonstituisanje kauzaliteta", rekoh, gledajui kako moj dim guta njegovu upavu glavu. Kad bude izi ao iz bolnice danas i oti ao kui kod svoje enice i deice, nos ie u zulufima moj dim. "Uvek tako biva. U vezi je sa strukturom ljudskog uma. Ali ne samo sa njom. Jer, ipak, ljudski um je odraz onih zakona i onih oblika iz ko jih je evoluirao. Sveukupna stvarnost, u dosluhu sa ljudskim umom, dovodi do rek onstituisanja kauzaliteta... Vidim da izazivam tvoje nestrpljenje." "Ni najmanje. Samo ekam da mi objasni ta je 'rekonstituisanje kauzaliteta'. " "Uzrono-posledini redosled stvari se naru i. Ne stvarno; to se nikada ne mo e stvarno desiti. Ali udaljenost izmeu sveta uzroka i sveta posledica bude tako ogr omna u prostoru ili u vremenu, ili u koncepciji, da se stekne privid potpunog ra zlaza. Meutim, u kauzalnosti, ba kao i u hidraulici, Priroda se u asava vakuuma. Zat o se rodi, prividno, jedan novi uzrok, u neposrednoj blizini posledice, dakle neuzrok pre mnogo milijardi godina, niti uzrok na nekoj drugoj planeti, nego ba ov de, uzrok ba na istom lokalitetu gde je i posledica: na primer, to na Nijagari." "Ali niko nije izmislio kvar na toj centrali, stvarno se dogodio, Sigi. Sumnja li ti u to?" "Ne sumnjam", rekoh. Morao sam zastati na trenutak. Morao sam pogledati vrhove svojih prstiju. Ba su uti! Nisam znao da su toliko po uteli od nikotina. Misl im da nisu bili u toliko lo em stanju pre mog ulaska u dr avnu bolnicu. "Dogodilo se to na Nijagari, sumnje nema. Ali nije izazvalo nestanak struje. Nego su i nesta nak struje i kvar na hidrocentrali posledice jednog istog, zajednikog uzroka." "A svrha je bila da mi ne budemo u mogunosti da nastavimo tvoju elektrote rapiju tog dana, nego tek sledeeg?" "Ne, do vraga, pa nisam ja ludak! Ne mislim da se svet vrti oko mene. To je bila zaista puka podudarnost. Ja o vremenskim brodovima govorim. O evoluciji proklete Vasione!" "Samo smireno. Ne smatra da je tvoje obja njenje malo nategnuto? Ne veruje u Okamovu o tricu?" "Okam? Ono da je istinito uvek obja njenje koje je najjednostavnije? Na to misli ?" "Da." "Doktore, kad bismo mi zaista verovali u Okamovu o tricu, svi bismo bili s olipsisti. Molim te..." " ta je, Sigi?" "Molim te, nemoj rei mom tati i mojoj mami ni ta od ovoga to ja govorim." "Videemo." Dim se vrtlo io i nadimao, suncem prozraen, po doktorovoj ordinaciji, ispun javao ju je kao oblak izduvnih gasova. A i bio je to: oblak izduvnih gasova iz D ubinog direktorskog vremenskog atla koji je, pomou retroraketa, odmicao napred, sv oju misiju ostvariv i, u epohu u kojoj e/je sklopiti/o pogodbu sa firmom 'Bul Inter planetari'. Zaista lep dim, pomislih ja. Volim ja da bude lepog dima, samo da ne mora od njega ka ljati ili ne to tako. "Kopile!" im sam uo da je Topsi to rekla, osetio sam se lo e, iako su stene padale na nas, iako se me alo 'pre' i 'posle', iako je bilo mnogih drugih stvari k ojima bih, ako sam pametan, morao posvetiti pa nju, a ja nisam glup, znate. Ali po mislio sam da ona to ka e o meni. A nije rekla o meni nego o gospodinu Dubi. Gleda la je gore, u rupu u nebu, i ponavljala: "Kopile! Kopile!" Onda unatra ke: "Elipok ! Elipok! Elipok!" kao da se taj zvuk, ranije izgovoren, vraa u nju, usisava. Sela je. "Nemoj da si mi sela, Topsi", ka em ja, "jer vidi koje kamenine pa daju na nas, ej." A ona: "Drag si ti oveuljak, Eli, ali ostala sam bez daha. Naprosto bez da ha. Ovaj napad na nas nije bio Bulov. To nas je Duba napao. Vidi onaj dimni trag? To je njegov atl, to je jasno. Ukljuio hipodin, i be i odavde, svom snagom, sad kad nas je upropastio. Za ta god da smo mu bili potrebni, sad je prestalo. On e nas n aprosto odbaciti u smee." Onda je sva splasnula, kao prazna vrea. Tako isto je izgledala u mom stan u kad je tamo le ala u senkama i slu ala prazni radio- um izmeu stanica i razmi ljala o d omu svome. "Razvedri se Topsi stara", ka em ja. "Moramo te odvesti kui. Nemoj da si to liko klonula, jer sad se moramo penjati do ilema, devojice, a onda e biti k'o Bog." Onda sam seo i ja, pored nje, zato to me je vrat boleo, a ruke su mi bile ne to ut rnule. Ona polo i crnu aketinu na moju glavu, pa se osmehnu, i tu se pokaza e blistan ja nalik na praakanje riba i razgaranje vatri na nebesima; kao da su se gomile to ga pojavile tano iza moje Vrhunske. Izgledala mi je kao anelka, deko! "Prosto se oseam toliko usamljeno, Eli. ao mi je. Nego, ka i mi - da li zais ta postoji nekakav 'gospodin Duba'?" "Naravno da postoji, Tops", rekoh ja. "I mi smo stvarno u vremebrodu, a? To nije samo neki vremensko-anomalijs ki utisak koji se u moju glavu za-glavio?" "Stvarno jesmo, Topsika." "I mo emo do ilema stii. Popeti se do njega. To je na a namera, zar ne? Ne sa mo u mom mozgu koji je siroe u vremenu?""Namera nam je ta, Topsi." "A Sigi je sa nama?" Rekoh: "Da, svakako, Tops", da bih je umirio, a inae, ta joj je ili ko 'Si gi', to ba nisam znao. "Sigi je sa nama?" ree Sigi. "Ona je rekla 'Sigi je sa nama'?" Nasmejao s e i bacio mi na glavu, sa balkona na e studentske A-zgrade, neki ve . "Drkajlo jedan ludi, Eliote", nasmeja se on. "Svakako mi je drago to nemam tvoje snove." "Slu aj", rekoh mu. "Sad postaje jo bolje. Ta ena-pepeo, ta dibidus crna, To psi, poinje se pentrati liticom. Jedan korak prevali, dva, i - tras! - ve se izdi e snagom ruku: pored galaksija koje napu taju svoja jata i rasformiraju se, idu unaz ad kroz vreme, vuku se kao konii pljuvake razvueni u maglu. Slu a me, Sigi?" "Slu am", dernja se on sa sprata, iz svoje spavae sobe. "Ne zamera ako pusti m neku muziku?" "Zameram. Onda Topsi sti e do okomitog uspona, na oko devetnaest i po mili jardi godina u pro losti, pri emu crveni pomak iznosi, na dopler-metru, 10.000." "Dopler-metar! E, jesi pacijent, je l' zna ?" "Ima jo ", ka em ja. Sigi stavlja gramofonsku plou... Da li se taj deko... "Ej, prestani s tim, Sigi! Ima jo !" KRRRRRRRR!"Hvala", ka em ja. "Dakle Red Shift je po njenom Dopleru deset hiljada. Sv aki dalji centimetar napredovanja znai penjanje za jo oko deset miliona godina u p ro lost. Eli.." "Eliot?" "Ne! Eli! Ne ja! Taj Eli ide metar-dva za njom, dakle on je nekih trietvr t milijardi godina bli e sada njici. Tu se, oko njega, jo obrazuju galaksije. Vazduh je pun guste paljbe HHK-a iz Dubinih topova, i viskozan od vremenskih strujanja i od pozitrona koji kaleidoskopiraju kroz njegovo vidno polje. ak i kad mu je viz ir podignut sa lica, Eli vidi galaksije, i paprati, i vrtloge inverznog vremena. Nije Eli mnogo pametan ni za ta, osim za sabiranje brojeva napisanih jedan ispod drugog, i za ah; ne zna gde da nae nogostup. Topsi mu javlja, i zahvaljujui njenim uputstvima on ide dalje." A Sigi ree: "Eno njih dvoje." "A?" "Baci pogled kroz prozor, majstore." Bacio sam pogled. Sa na ih velikih panoramskih prozora mogao si gledati do le, niz planinu, i ka severu preko Brum Kauntija, sve do poletno-sletne staze za avione. ena crna kao gar tamo je bila, u triko kaki boje obuena, i izvlaila se ruk ama uz poslednju liticu, grabila sad neki bun, onda neku puzavicu, da bi imala os lonac; vodila je oveka koji je izgledao previ e (mnogo, brate) nalik na mene. Uspon je bio ist i jasan, ravan toliko da ravnijih nema, tek sa nekoliko talasia i pokojim udubljenjem i ispupenjem pogodnim da se uhvati rukom ili osloni no gom. Istaknuta slabost tog klifa beja e jedan niz pukotina, rasporeenih u cik-cak, koji se pru ao u nedogled visoko; a taj niz bio je hipostatika slika jednog kauzaln og jaza, koji je nastao jo u Plankovoj epohi, na samo nekoliko centimetara od sam og vrha. Leva i desna strana svake od tih naprslina korespondirala je sa kauzaln o-distinktnim delovima primordijalne mase; distanca izmeu njih vea je bila nego to bi svetlost mogla proputovati pre nego to se one razmaknu jo vi e. Mo da bi neko mogao ugurati prste, ili samo vrhove prstiju, u te rascepe, i izvui se nagore, kroz na jranija hiljadugodi ta. Mo da i ne. Ovde nikakvih preica nije bilo; tako radi vremenski brod. "...Naime, Sigi , vidi , tu se mora pome ati sa samom stvari", rekoh ja. "Mora se boriti da ue u pejza h postata, da postane deo njegov. To ti je jedini nain da ostane u vremenskom brodu. Inae brodsko korito ima da odleti u Bog zna ta, u ne to gde nee biti u sinhronitetu n i sa im na ovom svetu, a ni na sledeem." Meutim, nikakav 'Sigi' nije postojao. Bio je to samo jo jedan orsokak u moj im hrono-anomalnim nervima, u mom umu nalik na kristale joda - na smeu pra inu nast alu iz smeih isparenja koja se sublimiraju zbog nasuminog da ka vremena. Samo sam japostojala, i Eli, polumrtvi polumoron koji mi se dr ao za list noge moje crne; i oskrvavljeni vremebrod, iz koga su krvarili eoni u prazni vremeprostor, dok smo se nas dvoje dizali 'na mi ie' prema ilemu. Pomislila sam da eventualno izmenim ugao dizanja litice, tako da bude ma nje strma. To bi se mo da moglo postii ako bi se to- ta uradilo oko Doplera, ako bi se izvr ila rekalibracija, ako bi se redukovao prividni Hablov nagib, ali onda bi da ljina koju moramo prevaliti postala vea. Po to se vremenski brod uveliko raspadao o ko nas - a Dubini ljudi odmicali na svome putu kui, ka dobijanju varijabilnog dod atka na platu - mogli smo samo jedno uiniti, jurnuti uz ovu okomitu liticu i nada ti se da emo uskoiti u ilem pre nego to izginemo zbog provaljenosti broda. Ne: pre nego to poginem samo ja. Za Elija se pripremala jedna drugaija smrt. Odva ila sam se da virnem ka dopler-metru: blizu deset na peti. Poe nevolja . Neposredno iznad mene, naprslina je bila tako mala, da sam samo jedan mali prs t mogla ugurati u nju, i izvui se mo da sto pedeset miliona godina uvis; petnaestak centimetara. Pozvah Elija, da mu ka em da i on postupi tako. Glava mu se poinjala klatiti zbog otrova iz one Bulove strelice. "Prsima se pribij uza zid, kao pripi jaljkom!" upozorila sam ga. "Ostani uspravan!" Tamo, dole, gde je on bio - gde s u se galaksije jo rasturale unazad kroz vreme - postojalo je jo poneko malo ispupen je pogodno za nogostup. Zauh klizanje ljunka dole. Elijevi prsti su se okliznuli, ispustili kamen za koji se bio uhvatio, a koji je uglavljen u jednu pukotinu. Taj kamen je Bokov a globula, hladni, mrani oblak koji tek treba da kolabira u protozvezde. Poe se su ljati Eli nani e, i strmoglavi se, mlatarajui rukama i nogama, vi e od milijardu godi na, poe se tamo ne to dernjati okru en gomilama vrlo mladih, tek roenih galaksija. I n ajednom ostade sasvim nepomian. Doviknem ja njemu: "Jesi li dobro, Eli?" "Ba je lepo!" ka e on. "Kao veliki duhovi, Topsi! Pogledaj ih kako upliu prs te jedan s drugim. Vidi ? Jedan ima i prsten." "Di i taj vizir sa oiju", ka em ja njemu, ali ne vredi, vizir mu je ve dignut. "Sve blista, Topsi. I-jao to je lepo!... Velike ogrlice i dijamanti jedu manje ogrlice i dijamante. Idi ti kui. Ja ostajem da razgledam ovo, medena." " ta?" viknem ja. "Medena!" Dr im ja Devojku Sunca i nastojim da prenebregnem Mame; a oni hru na podu i povremeno se me kolje. Sudaramo se ona i ja telima, kao da pulsira neka meduza, a li ne sti emo ni do kakvog svr etka. Ona suvi e dremljiva, ja suvi e slab. Poelo me obuzi mati oseanje da smo samo tvorevina ma te ovih pozaspalih Cigana, a to smo, valjda, na neki nain i bili. Oni su, iza sklopljenih oiju, slu ali, i pamtili na e zvuke, uvajui ih za budue erotske fantazije. U susednoj sobi gramofonska ploa je neprekidno pre skakala: Da li se taj deko i sad penje planinom? Da li se spotakao, da li je pao KRRRRRR Da li se taj A ja moim kod nje, ne prestajem. Ne posti em ono pravo trenje. Par sati smo se kresali ona i ja; par sati, verovali ili ne. Nisam hteo da odustanem. Onda p oe glavobolja, strava od glavobolje. Sve je blistalo tako jako da su me oi bolele. Vazduh - kao da neko sipa rastopljeno olovo preko mene. Na nebesima eksplozije neeg nalik na one osovine sa tokastim tegovima za dizae tegova; i prstenovi dima; i neki vatreni projektili nalik na kamenje ispaljeno iz prake. Ne, idi ti kui, Tops i. Idi za statikom tvojim, medena, sve do kue, u koju ui. Ja moram odspavati malo. " ta nije u redu?" Otvorim oi i ka em: "Umro Eli." Doktor ree: "To vidi ? To do ivljava u ovom trenutku?" "Da", ka em ja. "Eli je umro od Buletovog otrova. Nije uspeo." "Ko je Bule?" pita doktor. "Bule je sada u dogovoru sa Dubom. U poetku su ratovali jedan protiv drug og, ali sad se spanali. Eli i Topsi bili su im samo topovsko meso. Glavni mafija i odlaze sa popri ta, jedan drugog preko plea zagrlio, a d epovi im nabrekli od lovud e.""Da te obri em maramicom?" "Ma, ne." "Ljut si na njih dvojicu?" "Nisam. Pretpostavljam da je svet naprosto takav." "Ka i mi jednu stvar", ree doktor. "Ima li oseaj da je Sigi tvojom krivicom p ro ao tako kako je pro ao?" "Naravno da imam. Proveo sam s njim sve vreme." "Da li si zbog toga poku ao samoubistvo? I da li si zbog toga dospeo ovamo ?" "Mo da. Ali postoji ne to drugo." " ta to, Eliote?" "Eli je, doktore, poginuo, ali Topsi - ne znam da li e uspeti." Nije to ploa gramofonska preskakala dok sam se ja preznojavao na Devojci Sunca. Gramofon je bio jo jedan sluaj rekonstituisanja kauzaliteta. Metak ispaljen iz nekog od Bulovih diri abla udario je u jednu gomilu soli, u vremenskom brodu. Ta so je poletela u vazduh, kao kakva eksplozija, i tu je zahvaena jedim od Dubin ih HHK-a. Jedan kristali te soli bio je, zapravo, hipostatina slika jednog dogaaja ko ji se u vreme Bulovog napada jo ne beja e odigrao: dogaaja koji se sastoji od toga to Duba sedi u svojoj kancelariji u tabu 'Duba Kompanije', u mamutskoj zgradi koja je svojevremeno bila planina blizu granice Pensilvanije, na domak gradia Bingemto na; Duba iz debele cigare izvlai dim i izduvava ga u obliku prstenova; i rasejano mrmori u sebi neku pesmicu. Razmi lja o Elijevoj pogibiji, koja je maju ni gubitak naspram divovskih zarada ostvarenih u poslu sa helijumom. Dubin um je pun eera, de beo um, olenjen od bogatstva. Lovan Duba pevu i: Da li se taj deko i sad penje planinom? Da li se spotakao, da li je pao? To je taj kristal soli bio: jedan glas, jedna pesma, jedna izdvojena zan esenost u sanjarenja. Zakovitlao se kristali u Hablovom vremenu, postao izrova en, u dvojen, izmenjen, pretopio se u drugo ono to asovnik meri, pa u tree to to asovnik me ri, i etvrto i jo mnogo koje; i u razna druga mesta u prostoru, pa, izmeu ostalog, i u jednu sobu prepunu ljudi u Santa Feu u saveznoj dr avi Novi Meksiko, dvadeset milijardi godina posle ylem-a, tu gde su dvoje umornih primata sainili 'zver sa d voje lea'. Iz ruke mi se krv slila u telo, toliko da se vi e nije izdr ati moglo. Zabil a sam drugu ruku u fisuru, a desnu izvukla i rastresla nadole, ostavila je tako minut jedan, da se krv u nju vrati. Ovog dela putanje najvi e sam se pla ila: crveni pomak nadma uje deset na etvrti, jo samo oko sedam dana do Big Bang-a, dvadeset mil ijardi godina duboko sam se zavukla u ono to sam nekada smatrala dubokom pro lo u. Hip ostati ugraeni u vremenski brod - u ivot Kosmosa prikazan u vidu jednog predela takmiili su se sa talasima slika i ulnih oseaja koji su poplavno nadirali kroz rupe tinu na brodskom koritu. Nije trebalo da osetim da prolazim kroz stravinu zgusnut ost i temperaturu; trebalo je da to budu, za mene, samo odlike tog predela, i da ih nepristrasno, hladno uzimam u obzir. Sva sam se razlepila po toj steni, vrhovima prstiju grebucala po jednom kamenom naboru u nadi da neu skliznuti. Onda sam se opet, silnim naporom, povukla rukama, bacila napred. I zastala u mrtvoj taki na kraju ovog manevra, provela ta ko neko vreme (to su morali biti milenijumi, na referentnoj skali vremena) i sju rila pesnicu u jednu pukotinu i tako sebi obezbedila vrsto upori te na crvenom poma ku deset na deveti, na samo minut od Velikog praska. Onda sam ugledala tetova u mog dede. Zapela sam toliko da mi se krv pojavi la pred oima, izvukla se donjom vilicom do pesnice i videla Sedmu bulu, veliku ka o moje lice, uklesanu u stenu. Bilo je to Bulovo meuplanetno 'Kilroj je bio ovde' . Na toj taki je Bulov agent-operativac uspeo da izmeni praiskonski nukleosintezn i proces, da izmeni postotke proizvedenog helijuma, i da, kao nuzproizvod, inter alia, proizvede i mene. Ta Sedma bula davala je jedan prizor meni poznat - bar sam mislila da mije poznat - iz niza budistikih deset Bula: Bika tra e. Trag mu prate. Bika vide. Pa ga hvate. Pripitome. Pa poja u. A sedmo ta je? - Idemo dalje! Posegnula sam u d ep, pored dopler-metra, na la i izvadila Dubinu crnu kuglu . Sada sam znala ta je: orak. Bacih je niz liticu i otpratih je pogledom dok je ne stajala u zaslepljujuem oblaku protosolarnih maglina. Onda, dr ei se za uspravni zid jo samo molitvom i niim vi e, zamahnuh rukama i doepah se jednog ispusta koji me je, poslednji, delio od samog vrha. Kao da sam se uhvatila za icu dalekovovoda, pod visokim naponom. Na trzaj i presamiivanje prebacih gornji deo tela tamo, stomakom se tarui o ivicu. Dospela sam u Plankovu epohu, crveni pomak je dostigao vrednost od blizu deset na trideseti, dakle dektilijardu; temperatura, deset miliona milijardi bi liona elektron-volti, gustina 1030 kilograma po kubnom centimetru, ali tada je c ela Vasiona dostupna posmatranju imala prenik od samo jednog milijarditog dela bi lionitog dela bilionitog dela centimetra. Ostadoh gluva, slepa, li ena ma kakvog ul nog utiska... I nabacih se na sam vrh, u Osmu bulu: nadma ena Jednost! I razumeh: svet v i e ne vidim jer svet jesam. U la sam u svoju sopstvenu Komptonovu talasnu du inu, u a psolutnu slobodu infinitezimalnog, u Hajzenbergovo svetili te, u nezaprljivu tajnu materice sveta, u crveni pomak koji se bli i beskonanom, u podatke koji se bli e nul i - ili se bli e emu god ja hou da se bli e, ja, Topsi, Primum Mobile! To beja e pre dvadeset milijardi leta. Topsi je svoje ostvarila: to da se nikad nije ni rodila - a, kao to ree moj deda: "Ko ima toliko mnogo sree? Mo da svaki milioniti ovek!" Meutim, postoje jo dve Bule: Deveta: i pored doma (ilema) proi Deseta: daljem ivotu doi. Sedim kraj prozora na gori Sonomi, pi em ove meusobno neuklopljene bele ke, a nebo poinje da se ari zraenjem na eg pet milijardi godina starog roditelja. Sunce iz magliasto, gora tamnozelena. Glava me i sad boli u asno. Zave ljaji sa ledom su samo mlitave krpe koje svojim curenjem prljaju uglove moje sveske. Diri abla vi e nema, n igde nijednoga. Sigijevo hrkanje je najneprijatnije u istoriji oveanstva; ili mi se tako s amo ini, zbog migrene. Ovo je Deveta bula: ja sam opet jedan mali ovek, zvezdani p epeo, denuman. Ja sam Eliot, ba kao to i pi e tamo gde vam je navedeno ime autora ov e prie. A Deseta bula sastoji se u tome to u kroz nekih pet minutia morati da budim Sigija da bi on stigao na svoj zakazani sastanak u San Rafaelu na vreme. Veliki sam pristalica rekonstituisanja kauzaliteta. Bog blagoslovio reko nstituisanje kauzaliteta! Bog blagoslovio enice ili mu ie, i deicu, u sliicama u novani cima; i tupa, lokalna obja njenja za dosadne lokalne dogaaje; pa ak i migrenske glav obolje, ako su vam one prihvatljive kao nain da se uvali d omba neprelaznica izmeu o vog, Bogom-blagoslovenog sveta, i neobja njivih, Bogom-prokletih drugih svetova. Kad sam izlazio iz umeza 'El Centra' u Santa Feu, Sunani Dasa me dohvatio obema akama za okovratnik. Nije bio ni najmanje ljut to sam drndaio njegovu ensku. ak sam stekao njegovu naklonost. "Ne idi kui, ovee", ree mi Sunani. "Ne budi kao svi... Ostan' ovde s nama, budi hi-pi." Ali nisam poslu ao savet Sunanoga. Jer, ta je, na kraju, ovaj ivot, dubok pop ut neba noi, tajanstveno bogat, a u njemu svaki tren i svaki stvor neizmerno drev an? Trun pra ine elo mi dotie, to je Dubina crna lopta u padu sa vrhunca vremena, od akle ju je Topsi ispustila. Iz radija prsketa statik, drhtaj iz one prve, praisk onske, plamene kugle. Dovoljno je zaprepa ujue biti i kao svi. Jan R. Mek Liod DEDICAUnuci mi vrati e vreme. I kad odu, kua nee biti ista. Dabome, nisam uo njihov dolazak - ni jutros, kao ni mnogih drugih jutara, nisam se bio potrudio da uklj uim bubne opne - ali konzola pored kreveta me je u kala, stvarajui ono bockavo oseanje , i najposle privukla moju pa nju. ta sam do tada radio? Le ao u senci, na vruini, gle dao kako morski povetarac podi e arene zavese? Ma, ak ni to. Bio sam negde daleko. P utnik u belom praznom prostoru. Zavese trepere. Moj krevetski pomonik izlazi iz zida, pru a ruke nalik na o ne kod bube-bogomoljke, da se ja za njih pridr im. Potegnem jedanput - i evo me u sedeem polo aju. Potegnem drugi put, i ve stojim na nogama. Slani vazduh se gura ka meni, prvo vru, zatim prohladan. Zastajem da mirnem. Polako, pa brzo, sa oba oka. Jedan trenutak koncentracije. Uprkos svemu to mi je rek'o doktor Fanian, nikad ov o nee biti kao vo nja biciklom, ali ko sam ja, sada, da mislim na vo nju biciklom? Ev o, bubne opne moje su se ukljuile, i zvuci svega uskau u mene. ujem talase, more, g u tere kako se kreu po stenama, daleke pesme ptica, tihi apat drvea. ujem sporo kaplja nje iz glave tu a na keramike podne ploice u kabini za tu iranje, i pukanje letikola sa krilima u boji duge, negde gore u vrelom plavom nebu. ujem papirni dah i puls je dnog starog oveka koji se razbudio iz prepodnevnog dreme a. I ujem glasove, mlade gl asove, ispred ulaznih vrata moje kue. "Nemogue da je unutra." "E, al' nemogue je i da je napolje." "Da mi..." "Ne, nego ti." "Dobro ja u..." "Slu aj. Uinilo mi se..." "On je." Spu tam pogled na sebe, i vidim: da, obuen sam, na neki nain. orts i majica, oboje izgu vani, ali bar ne ono u emu sam spavao noas. Pa, znai, ja se jesam obukao d anas. Jesam dorukovao, i posle se oprao, obrijao... "Jesi tu dedice?" Glas moje unuke Agate. "ekaj malo", graknem ja, sav ukoen od spavanja. Jo ja ne verujem stvarno. A li zahuktavam se prema hodniku. Ulazna vrata kue predstavljaju izvesnu prepreku. U njih je ugraen sistem z a prepoznavanje glasa; to mi je obezbedio moj sin Bil. Dodu e, sad vi e nema, ili go tovo nikad nema, provala i napada na graane, ali Bil je sklon da se brine - njemu je ve vi e od osamdeset godina, a i ostario je stvarno u skladu sa tom brojkom. "Je li sve u redu unutra, dedice?" Ovog puta to je Saulov glas. "Ma jeste, dobro je meni." Jednostavna rutina sa vois-kodom uspeva da me zbuni na trenutak. Na ekra netu pi e 'Korisnik nije prepoznat'. Poku avam ponovo, i ponovo, ali glas mi je sasu en jednako kao i udovi pre dodavanja maziva. Unuad me uju napolju, i misle da njihov dedica pria sam sa sobom. Najzad. Moja ulazna vrata se irokim razmahom otvaraju. Saul i Agata. Oboje neverovatno stvarni, u blistanju ovog jutra, a iza n jih treperi drum oivien kiparisima. Ja bih eleo da oni tako stoje jo nekoliko trenu taka, dok ja stignem da malo uhvatim dah - i dok se zatamne ro njae koje su mi ugrae ne pro le zime - ali ve sam zagrljen i poljubljen i oni pro li pored mene i u li u kuu, pre nego to se ijedno od mojih ula prilagodilo. Okreem se prema hodniku. Njihov prt ljag le i baen na jednu hrpu. Sa ivicama od soli, oblepljen peskom, izbledelih boja , nabrekao od rublja koje tek treba oprati i od uzbuenja dalekih mesta. Venecija. Pariz. Njujork. More mira. I posle svega ovoga, ja ipak moram pipnuti, da bih s e uverio. "De-di-liii? Gde je klopa?" Agata je unula na ploicama moje staromodne kuhinje i zagledala se u otvoren i fri ider. A Saul je nagnuo ka sebi vr, onaj samohladei koji je na ao iznad sudopere. Njegovo mrko grlo radi. Oboje su u prekraenim farmericama i dronjavim majicama. Jasno je da su u toj istoj odei ve danima. A ja se zabrinuo da li sam dobro obuen.. . ali ne, ne va e ista pravila za mene i za njih. Agata ustaje, puni usta kockom amonijanog sira bri iz dubine fri idera. Saul bri e usne nadlanicom, sme ka se. Kao da j e osetio da je onaj zagrljaj u hodniku mo da pro ao mimo mene, prilazi mi i zagrli m e ponovo. vrsto sam uhvaen, a on stoji visok kao kula, i ja oseam da me strnjika nj egove brade bocka po eli na temenu. A on mrmlja lepo je biti ovde, dedice. Agata se pridru uje i ljubi me, a na njenim usnama su mrvice sira; ona mi prenosi do ivlja j svih onih kilometara koje je prevalila da bi stigla dovde, slani prah sa milio n dalekih mesta. U trenutku kad osetim meki pritisak njenih sisa na mojoj nadlak tici, obuzima me isku enje da se odmaknem. Ali suvi e je sladak ovaj trenutak, suvi e nevin. Kamo sree da potraje zauvek. Naposletku se odmaknemo za po jedan korak i osmotrimo jedni druge. "Trebalo je da mi javite da dolazite", ka em ja, a pitam se za to moram kvar iti ovaj as takvim albama. "Pa bi' ja dovukao dosta hrane." "Poku ali smo, dedice", ka e Agata. Saul klima glavom. "Pre neki dan, dedice, sa atlporta u Atini. I posle to ga, jo ne znam koliko puta, dok smo se vozili trajektom po ostrvima. Ali smo stal no dobijali samo zastavicu 'zauzeto'." "Spremao sam se ja da popravim tu konzolu", ka em. Saul se sme ka, ni za tren nije poverovao. Pita: "Da li bi voleo da ja bac im pogled?" Slegnem ramenima. Onda klimnem glavom u znak 'da', jer ta konzola stvarn o treba da se reprogramira. A Saul i Agata su se, verovatno, zaista zabrinuli ka d nisu mogli proi, iako se meni ne mo e ni ta ozbiljno desiti, a da se ne aktivira ne ki od alarma koji su implantovani u mene. "Ali ne smeta ti to smo do li, zar ne, dedice? Mislim, ako smo na smetnji, il' tako ne to, ti samo ka i, i mi emo otii." Agata zeza, dabome, samo da bi videla iz raz na licu dedilija. "Ne, ne." Di em obe ake, u znak predaje. Oseam da zglobovi poinju dejstvovati lak e. "Divno je imati vas ovde. Ostanite sa nama koliko god elite. I radite to god hoete. Zato postoje dede." Klimaju glavama mudro, kao da je deda upravo izrekao neku veliku istinu. Ali preko prastarog kuhinjskog stola razmenjuju se i o tri pogledi, a ja sti em da uhvatim odjek svojih rei pre nego to su sasvim nestale. Kapiram ta je deda rekao, ta mu je izletelo. Sa nama. Kod nas. Za to upotrebih taj plural? Za to? A Hana mrtva ve vi e od sedamdeset godina? Sat kasnije, kad su se stabilizovali i hormoni i maziva, kreem ja dole, u luki gradi, u mom drmotresnom fordu unazad spu tenog krova. Po 'o u kupovinu, treba n ahraniti ta gladna usta, mada bih radije provodio svaki mogui trenutak u dru tvu Sa ula i Agate. Bele kue, prohladne ulice koje uokviruju velike komade mora i neba. Vozim ovamo dole, do luke, jednom ili dvaput nedeljno, da dobavim ono malo robe to je meni potrebno; ali danas vidim stvari koje nikad ranije nisam primeivao. Kanarinc e i cvee na prozorskim pragovima. Tezgu punu kandiranog voa i marcipanskih mi eva: o d nje dopire eerni lahor. Parkiram forda na trgu, ukljuujem autonoge i kreem pe ice, u pravo u trenutku kad se vazduhom razle e podnevni zvon. Dok stignem do Antonija, mog uobiajenog pekara, vidim da, na kupovinskim kolicima debelih tokova, koja sam uzeo sa etali ta kod fontana, displej ve pokazuje r ei: puno optereenje. Stvarno je trebalo da uzmem ona vea, ali za to je potrebno uba citi neku paricu vi e, valjda. Antonio se iroko, sna no osmehuje. On je krupan ovek, a ispred njega je itav front sainjen od nagiba zlatne hlebne kore i postrojenih zem iki sa ledenim kremom i na kremu svake po jedna tre nja kao pupoljak dojke. Antonio , oznojen, posut bra nom; on voli svoj posao. ini se da u ovim vremenima svako, na isti taj nain, voli ono to radi. Upirem prstom tuda i svuda. Dve vekne; ne, ne, tri vekne. I ono gore; do bro, hajde, uzeu i nekoliko toga, da se nae. A ono dugako pa uvijeno - je li slatko ? Oduvek sam se pitao... "Ima goste?" Pakuje krckave tople vekne u krckave smee kese. "Do li mi unuci." Sme kam se, sa sreom koko ke nad piliima. "Iskrsnu e jutros, iz vedra neba." "Super", ka e on, sav ozaren. Pljesnuo bi on mene po ramenu, kad bi mogao da pru i ruku tako daleko preko svoje mermerne tezge. "Koliko im je godina?"Sle em ramenima. Kako stoji to sa godinama sada? Bil ima osamdeset i ne to. Znai, ovo dvoje - blizu trideset. Ali to ne mo e biti tano... "Nije bitno", ka e on i dodaje mi kese, isuvi e utiv da pita mogu li ja to sv e poneti. "Sad je ba dobro vreme." Moje autonoge i te dok uzmiem ka vratima i izlazim . Kupovinska kolica idu za mnom. Ali on je u pravu. Sad jeste ba dobro vreme. Najbolje vreme. Na povratku do trga, ispustim kese sa hlebom. Kolica su toliko pretrpana da mi ne bi mogla pomoi ak i kad bih ja znao kako da ih zamolim; a sam da se sagn em, to bih mogao, ali bih morao prvo da siem sa autonogu. Meutim, jedna ena sede ko se podi e kese i poma e mi da stignem do automobila. "Ti vozi ?" pita ona, dok ja zvekeem preko trga, a kupovinska kolica bruje vozei za mnom. Pribli avam se mom fordu, koji je muzejski primerak. Ona se opet tih o smeje. Njeno lice je skriveno pod isprepletanim senkama slamnog e ira za sunce. Onda ona ka e: "Unuci - kako je to divno", dok se nektarine i narand e tumba ju na zadnje sedi te. Pa, ne seam se da sam joj rekao bilo ta o Saulu i Agati dok sm o hodali - ja kad se zanesem, ne pamtim ta govorim - ali mo da su unuad jedino mogue obja njenje za ovoliku kupovinu od strane oveka koji je ovako star kao ja. Okreem se da joj zahvalim, ali ona ve odlazi pod urmine palme. Nji e se njena haljina sa na ta mpanim cvetnim arama. Laktovi i pete su joj naborani, sandale lepeu, vidim meke pr amenove njene sede kose. Prstenje na njenim pomalo vornovatim prstima hvata suneve zrake. Zurim ja, i mislim. Razmi ljam: eh kad bi samo. Vratio se ja u kuu, posle vi e sati boravka napolju (a namera mi je bila da samo 'skoknem' u kupovinu), a moja ulazna vrata otvorena i nezakljuana. Ona obino galame kao luda, onim bi-bip signalima, kad ih ostavim makar i od krinuta, ali mo ji unuci su, oigledno, uspeli da ih onesposobe. Iskoraujem iz autonogu. Stojim u s opstvenom hodniku i oseam trnce u mom sintetikom kuku. ekam da mi se ro njae prilagode promeni osvetljenja. "Vratio sam se!" Ti ina - ili ne to onoliko pribli no ti ini koliko to ove bubne opne dozvoljavaj u. Udaraju talasi. uju se otkucaji srca. I disanje. Tiho, sporo disanje. Polazim za tim zvukom. Unutra njost mog kupatila izgleda kao da su Saul i Agata kupali velikog ps a, nimalo sklonog saradnji. Mokri pe kiri le e na sve strane, a pod kupatila je sapu njasto jezero, ali dabome, oni su pokolenje naviknuto da ma ine uvek sve oiste za n jima. Jo dalje, u senovitoj dvokrevetnoj sobi koju su uzeli za sebe, moja unuad le e sklupana. Agata obuena u moj stari, ne vi e beli kuni ogrta, koji, sad kad sam ga vid eo na njoj, nikada vi e neu eleti da operem niti zamenim. Rasula se kosa njena po ja stuku, a palac primakla ustima. A Saul se okrenuo i sklupao na suprotnu stranu, n ag, dupe pritisnuo uz njeno dupe. Dugake butine medeno-smee boje. Saul je gladak i miran, divan kao kip. Video sam jednom jedan nadgrobni spomenik - u nekoj staroj katedrali, u staroj Engleskoj - na kome su dva usnula deteta, isklesana u belom mermeru. Mora biti da sam tamo i ao zajedno sa Hanom, jer, seam se onog oseaja lakoe kad je ona uz mene, ili, bar, odsustva onog bola koji me nikako ne napu ta otkad nje nema. I sea m se kako sam piljio u ona slatka bela lica i razmi ljao koliko je nemogua takva ve dra smirenost, ak i u najluim dubinama detinjstva. A sada se ona dogaa svakodnevno. Sve je, svakoga dana, udo. Uzmiem. Zatvaram vrata, inim nespretnu buku i nadam se da njome nisam prob udio nikog. U kuhinji runo istovarujem kolica, gledam kako se sadr ina mojih kesa m agino smanjuje dok rasporeujem robu po policama. Tako mnogo, a postaje tako malo. Ali ne mari; bie dovoljno za jedan kasni ruak, mo da i za veeru. A moja unuad spavaju, kua se vrtlo i od njihovih snova. Vreme je, u svakom sluaju, da pozovem Bila. Moj sin je u kancelariji. Bil na konzoli uvek izgleda drugaije, i ja se, kao i obino, pitam da li je ovo lice koje on name ta naroito za mene. Teorijski, Bil je kao Antonio - on radi naprosto zato to voli da radi taj posao - ali meni je t e ko da u to, ba , poverujem. Sve kod Bila govori o du nosti, a ne o zadovoljstvu. Vid im veernje kule velikog grada kroz prozor iza njegovog ramena. Svetlosti letikola , kui usmerenih, promiu kao i ke kroz nebo rumeno poput vatre zalo ene nasred polja. Al i koji je to grad? Bil se veito preseljava, juri za poslom. Moja konzola ga sveje dno nae, ali ona nije programirana da ti ka e gde, osim ako je pita . A ja ne znam kako da je pitam. "Zdravo, ale." Dva ili tri otkucaja srca. Negde, nigde, prostor se rastvara, dajui insta nt-prenos ovog utanja izmeu nas. Bil eka da ja ka em za to sam ga zvao. Zna on da tata ne bi zvao bez razloga. Ja ka em: "Dobro izgleda , sine." On naginje glavu, u znak potvrivanja da je tako. Njegova kosa je i sad, v eim delom, one prirodne crvenosmee boje - beja e to Hanina boja - ali vidim da se poe la povlaiti i postajati proseda. Oi su mu ne to upale, a oko njih su duboke bore, do k ovako zuri u mene. Kad ne bih znao da nije tako, pomislio bih, maltene, da moj sin poinje da izgleda star. "I ti, ale." "Ovde su tvoja deca. Saul i Agata." "A-ha." On mirne i brzo ide dalje. "Kako su oni?" "Oni su..." elim da ka em, divni, neverovatni; sve one velike, glupe tenee rei . "...dobro. U ovom trenutku spavaju, naravno." "Gde su bili?" Po elim da slegnem ramenima, ali nikada mi nije bilo udobno da u razgovori ma preko telefona koristim gestove i druge neverbalne naine izra avanja. "Nismo jo s tvarno razgovarali, Bile. Umorni su. Hteo sam samo da ti javim." Bil napui usne, dugake, uske. Kao da bi ne to kazao, ali ne, nee ni ta rei. Umor ni. Nismo jo razgovarali. Samo da ti javim. Uf! Kako to le erno zvui! Kao da su Saul i Agata bili ovde, kod svog dede, pre mesec dana, i kao da e sledeeg meseca verov atno opet navratiti. "Pa, hvala, tata. Prenesi im, obavezno, da ih volim." "Ima li jo neku poruku?" "Reci im da bih bio srean da mi se jave." "Svakako hou. Kako je Meg?" "Fino." "Trebalo bi da vas dvoje doete ovamo." "Mogao bi ti ovamo, ale." "Moramo ne to da sredim. U svakom sluaju, siguran sam da si ti..." "...prilino zauzet, da. Ali hvala na pozivu, ale." "Dobro se uvaj, sine." "I ti." Ekran sne i. Petljam nekoliko trenutaka i uspevam da ga iskljuim. Kreem da spremim klopu za moje dve usnule lepotice. Razne salate, sir, kr ckav hleb, narezane argarepe i biber, umokac od belog luka. Sve novo, sve e i sirov o. Dok radim, razgovor sa Bilom zuji mi uporno u glavi. U poslednjih nekoliko go dina, takvi razgovori se nastavljaju u meni jo satima posle stvarnog op tenja sa nj im. Grupe rei i reenice tumbaju se i odlaze ka novim znaenjima. Ka stvarima nereenim . Sad vi e nisam siguran za to sam se uop te trudio da ga zovem. Oigledno nema razloga da se on ne to zabrine za Saula i Agatu. Da li sam zvao samo radi hvalisanja - Hej , vidi, kod mene su tvoja deca! - ili u nadi da, tako iznenadnim pozivom, koji j e pao, izgleda, u radno vreme u tom, ko zna kom gradu gde je Bil, mogu postii pra vi kontakt? Seem mojim starim elinim no evima, na dasci za seenje koja je tako mokra da se preliva u svim duginim bojama, i priseam se Bila mladia, Bila deteta, Bila bebe. Bila kad Hana i ja nismo imali ak ni ime za njega, a ve dve nedelje pro lo od izlask a iz bolnice. Dok je Hana postajala ogromna u tim drevnim danima pretporoajne nei zvesnosti, planirali smo da ako bude deak, dobije ime Pol, a ako bude devojica, da se zove Ester. Ali kad je do ao, kad smo ga odneli kui i okupali, kad smo pogledal i to maju no stvorenje nalik na neki crveni indijanski totem sa izbuljenim oima i o gromnim testisima, i penisom alarmantno nadignutim, ime 'Pol' nam je zazvualo dib idus pogre no. Poinjao je da cvrkue kad bi namirisao Hanu u blizini; za to smo imali naziv, govorili smo da je to njegova 'pesma mleka'. Mlatarao je no icama po vazdu hu i ne to se smehetao i smejao u dobu kad bebe, navodno, nisu sposobne da rade ta kve stvari. Zato mu dadosmo ime Vilijem. Nesta no, nevaljalo ime. U na em bleskastom roditeljskom samouverenju, ak i predvidljivi nadimci tipa 'dik', to bi znailo 'ona stvar', izgledali su nam kao sasvim prikladni. Ali dok je napunio dve godine, v e je bio Bil za svakoga. Solidno, praktino ime, dobro mu je 'leglo', iako nikada nismo imali nameru, ni elju,tavi e ni sanjali nismo, da ga zovemo Bil.U vruini sredine popodneva, ispod platnenog zastora na tremu izmeu neba i mora, dedica je sa svojim potomstvom. Dobro se najeo. U stvari, iskreno da ka em, pomalo mi je muka, ali se nadam da se to ne primeuje. "Na vezi je bio va tata, javio se", ka em ja, i otkrivam da je vino prevrnu lo toj reenici znaenje - kao da je, bar jednom, Bil ulo io malo truda i pozvao on me ne. "Bio 'na vezi'?" ka e Agata, zbunjena tom starom, slabo poznatom frazom. N a vezi, javio se. Zvao. Klima glavom. "A, tako?" Podi e jedno stopalo u espadrili, da ne nagazi mrave koji odnose mrvice hleba i komadie salate. " ta je rekao?" "Nije mnogo." Bio bih srean da mi se jave. Da li je hteo kazati da e biti nesrean ako mu se oni ne jave? "Bil kao da je bio prilino zauzet", ka em ja. "O, da, i eleo je da zna gde ste vas dvoje bili poslednjih nekoliko meseci." Saul se smeje. "To zvui kao tata, zaista." "Samo je zainteresovan", ka em ja, zato to mi se ini da bi trebalo da ga bra nim, nekako. Agata odmahuje glavom. "Dedice, pa zna kakav tata ume da bude." Nabora no s. "Sav ozbiljan i zabrinut. Ne ka em da ne treba stvarima pristupati ozbiljno. Al i ne svim stvarima." "I tako je prokleto posesivan", ka e Saul, e kajui se po rebrima. Poku avam da ne klimnem glavom. Ali oni samo govore ono to su deca oduvek g ovorila: domahuju i viu preko generacijskog jaza, koji postaje sve iri. Hana i ja smo odlagali da imamo dete, Bila, sve do na ih poznih tridesetih godina, radi kari jere. Bil i njegova ena Meg bili su, valjda, bli e pedesetoj godini kad su dobili o vo dvoje dece. Nisu tada izgledali istro eno - u nekom drugom dobu, ostavljali bi utisak tridesetogodi njaka - ali starost je starost je starost. Letikola kru e pod velikom plavom kupolom nad zalivom, jasno vidljiva sreb rna jaja uz koja treprere, u duginim bojama, krilca, neverovatno malena; cvrci cv re meu stenama obraslim u mirtu; jahte hvataju povetarac. Voleo bih da ka em ne to ozb iljno Saulu i Agati dok sedimo ovde, izvan kue, na tremu, da eventualno saznam ta se de ava izmeu njih i Bila i ak poku am ne to tu da popravim. Ali umesto toga, poinjemo priati o letovanjima. Pitam ih da li su zaista i li na More mira, na Mesec. "Da li bi eleo da vidi ?" "Vrlo rado." Saul zaroni nazad, u kuu. Ne mislei, zapravo, ni ta - ja sam ve jedan vek u z aka njenju - oekujem da se vrati sa sve njem fotografija u koverti. Ali on se vraa sa jednom, kao, kutijom, to je ne to kao malecni video-rikorder sa odreenim povr inama k oje korisnik treba dodirom da aktivira. Pru a mi tu spravu, a ja odmahujem glavom. "Bolje je da ti to uradi , Saule." Zato on namie dve prohladne ice na moje u i, pritiska treu bono uz moj nos, a kutiju ispu ta meni u krilo, na ponjavu kojom sam se pokrio. Dotie jedno dugme. "Dedice, da li me uje ?" "Da..." "Da li vidi ?" Klimam glavom, bez razmi ljanja, ali jedino to vidim jesu stpenasti zeleni travnjaci moje preterano uredne ba te, i more koje se otvara do horizonta. Jednost avnu, staru dobru stvarnost. Onda, tras! Saul ka e: "To smo mi kad sti emo meseevim atlom." Letim preko crnih i belih kratera. Zvezde prolaze klizei, iznad mene. Pad am kroz zube planina, bezvazdu nih. Tumbam se prema srebrnom gradu tornjeva i kupo la. "A ovo je Lunarni park." Paf! Ponona d ungla po kojoj su razvueni konopci sa svetiljkama. I protiv sv oje volje, di em pogled kroz neverovatno li e, i kroz geod-kupolu, i vidim daleku Zem lju: maju nu plavu loptu. "Pamti , Ag? Onu urku?" Odnekud dopire tihi smeh Agatin. "I tebe onako obuenog." Lica. Ples. Sjaktava tela. Papagajski arene boje. Neko skae tri, pet metara u vazduh. Zadrhtim: dodirnula me jedna aka. Nju im Agatin miris, ujem da ona ne to k a e, ali to je potopljeno muzikom. Nije mi jasno da li je ona na snimku, ili na tr emu. "Ovo traje beskrajno dugo. Zna , dedice, u to vreme bilo je zabavno, ali.. . premotau napred." ujem sebe kako ka em: "Hvala." Onda, tras! Le im na leima, na tremu. Pored mene, prevrnuta stolica za le anj e. "Je li ti dobro? Dedice?" Agata se naginje prema meni, sa neba. Pramenovi njene kose maltene me do diruju po licu, a sise, opu tene nadole, pritiskaju njenu belu pamunu bluzu iznutra . "Nekako si se preturio iz le aljke..." Klimam glavom, pridi em se na moje stare laktove, oseam da sam se zajapurio od glupe postienosti; dobro sam tresnuo, leima i dupetom, u izgledu su modrice ko je e biti zaista spektakularne. Crne. estoko crvene. Purpurne. Kao da se Bog osmeh nuo dole, kroz tropske oblake. Agata mi poma e da ustanem. Jo mi se malo vrti u glavi, a osim toga, gutam, da mi ne pripadne jaa muka. Na trenutak, dok endorfini nastupaju i pregrupi u se u mom krvotoku, uspevam ak da zavirim kroz njihov veo i da vidim poruke koje mi mo je telo zaista poku ava poslati. Maltene oseam bol, zaboga! mirkam polako, i snagom volje prisiljavam sve to da se povue. Vidim daske trema, u senci i suncu. Vidim p olomljenu, palu kutiju malog video-rikordera. "A, ne brini." Sna ne ruke sme taju me nazad na stolicu za le anje. Liznem usne, gutam, gutam , gutam. Ne, neu se ispovraati. "Je li ti dobro? Ne to si..." "Nije mi ni ta. Mo e li se to popraviti? Da ja pogledam?" Saul mi istog trena vraa VR, tako da se mogu uveriti da je bespovratno ra zlupan. Podi em raspuknuti poklopac. Prostor unutra je veim delom prazan. Ima samo nekoliko srebrnih dlaka, koje dopiru do superprovodnikog prstena u sredini. Postajem svestan da gunam: "Neverovatne su te spravice, zar ne?" "Dedice, sad se takvo smee proizvodi na milione. Prave ih da budu lomljiv i, ba zato da bi narod lomio pa kupovao druge. Nije problem. Hoe unutra? Mo da ti je ovde, napolju, malo vruina." Pre nego to bih mogao smisliti ta da odgovorim, oni mi ve poma u da se vratim u kuu. Pola u me na sofu, u prohladni mrak, vrata su zatvorili, a roletne spustili ; usadili su me u jastuke, kao lutku. Deo mene mrzi ovo, ali oseaj da se o meni b rinu ljudska bia, a ne ma ine tako je fini da se ne mogu buniti. Sklapam oi. Posle nekoliko sekundi crvene tame, moje ro njae se automatski z atamne. Prvi put kad su to uradile, oekivao sam oseanje duboke, konane tame. Ali bo ja odsustva svega ipak je, za mene bela, a doktor Fanian mi ka e da je to kod svak og pacijenta drukije. Kao ravnica pod snegom na nekoj mrtvoj planeti. Bolna belin a. Kao bolniki ar avi trenutak pre nego to umre . "Deda?" "Kolko je sati?" Otvaram oi. Tren kasnije, vid mi se vraa. "Spavao si." Poku avam da se dignem u sedei polo aj. Agata me sprei, lako. Pojavljuje se pa pirna maramica. Agata bri e pljuvaku sa moje donje vilice. asovnik u sobi ka e sedam. Blizu je suton. Nema potrebe da mirkam: bubne opne su mi i sad ukljuene. Kroz otvo rena vrata ka tremu, u sobu dopiru zvuci plime koja se razbija o stene, ali takoe hvatam neko udnovato zujanje. Naginjem glavu, kao pas. Pogledom tra im muvu. Da li je mogue da sam nesvesno treptao i time izazvao neku udnu rekonfiguraciju bubnih opni? Onda mi jedan pokret zapadne za oko. Neka crna i srebrna stvarica, jedva vea od glave iode, prozvrji pored mog nosa, a ja vidim da je Saul kontroli e hitrim po kretima, koristei 'paletu' koja mu le i na krilu. On sedi na sofi. Ovo je neka nova igrica. Skliznem nogama sa sofe na pod. Sedim i najednom se oseam maltene normaln o. Ja kad spavam po podne, obino se posle toga osetim deset godina stariji - dakle, kao le - ali ovo spavanje mi je, zaista, do neke mere prijalo. Nema vi e munine u stomaku. Agata klei pored mene, a Saul se igra tom svojom igrakom. A ja: blistava oka, sav ne to prpo an. Oseam se kao da mi je opet devedeset godina. Ka em: "Razgovarao sam jutros sa Antonijem." "Sa Antonijem, dedice?" Agatino elo se naboralo, zauena je. "To je ovek u jednoj radnji", ka em ja. "Mislim, vi ga ne znate. Ima pekaru u luci." "Dobro, dedice", podstie me Agata slaano, "i ta si mu govorio?" "Rekao sam mu da ste vi odseli kod mene - moji unuci - a on je pitao kol iko vam je godina. Poenta je u tome da nisam ba sigurno znao." "Zar ne mo e pogoditi?" Zurim u nju. Za to ona i Saul veito moraju sve da pretvaraju u igru?" "Izvini deda", smiluje se ona. "Ne bi trebalo da te zadirkujem. Ja sad i mam dvadeset osam i po, a Saul trideset dve i tri etvrtine." "Sedam osmina", ka e Saul, ne skidajui pogled sa zujee glave iode, koja kru i n edaleko od otvorenih prozora. "I pripazi da ne zaboravi moj roendan." Glava iode na glo poleti nazad, preko sobe. "To ka em tebi, Ag. Ne dedici. On nikad ne zaboravi. .." Glava iode prozuji blizu Agate, dodirne pramenove njene kose, maltene je pipne po nosu. "Slu aj ti, Saule", ka e ona o tro, ustane, tresne nogom o pod. "Zar ne mo e iskljuiti tu prokletinju?" Saul se osmehuje i odmahuje glavom: ne. Agata izmahuje rukom nagore, da dograbi tu stvaricu, ali Saul je br i. Komanduje glavi iode da munjevito odleti, zat im da se zavrti u petljama kroz vazduh. Sad se Agata kikoe, a Saulova plea se tres u od veselja dok ona jurca za tom trunicom po celoj sobi. Klimam glavom, sme kam se bledo, gledam moju unuad kako se igraju. "A ta je to, zapravo?" pitam, kada su konano poeli da se umaraju. "To je metakam, dedice." Saul dodiruje jedno dugme. Glava iode se zaustav lja nasred sobe, ostaje nepomina kao da je zakucana u tu taku prostora. Obre se oko sebe, lagano, baca odraze blede veernje svetlosti sa svojih srebrnih faceta, leb di, eka novu komandu. "Samo se zajebavamo." Agata se srui u fotelju. Ka e: "Dedili, to je ne to najnovije. Nemoj mi rei da nisi video na vestima?" Odmahujem glavom. ak i na starom televizoru ravnog ekrana, koji dr im u ugl u sobe, sve danas izgleda kao video-spot rok-muzike. A beskonano proticanje staln o dobrih vesti meni ne daje oseaj da su prave, jer sam odgajen na dijeti ratova i masovnog umiranja od gladi u Africi. "A kako to radi?" pitam. "Pa", ka e Saul, "ova metakamera prikazuje efekte kolabiranja vi estruke tal asne forme. Vidi..." Saul se preme ta postrance prema meni, du sofe, sa koje ne ust aje. Paleta mu je i sad na krilu. "Ono gore, to zuji, to je multisoivo, a ja ga je dnostavno kontroli em odavde..." "...zapanjujue", ka em ja. "Kad sam bio mlad, imali su kamkordere koje nisi mogao ni u d ep da ugura . Osim ako ti se napravi specijalno veliki. D ep, mislim. Ne kamkorder..." Saul se neprestano sme ka, ekajui kraj ove moje digresije. "Ali to nije samo kamera, dedice. Uostalom, kamere ove veliine mogao si kupiti jo pre petnaest godi na." On dodiruje paletu na svom krilu, i iznenada bunar blistavosti kree iz palet e nadole, kao da se otvara tunel kroz pod, u dubine. Onda se blistavost izo trava u sliku. "Vidi ? To je Agata." Klimam glavom. Zaista, Agata je tu: u tri dimenzije, na ekranu-paleti, n a Saulovom krilu. Agata. Lep a nego slika. Gledam Agatu, a ona sa palete ustaje. Le erno se etka do prozora. Za njom p lovi soivo veliko kao glava iode, snima je. Fasciniran sam. Ona izgleda, mo da zbog ovih mojih novih ro njaa, jasnija nego stvarna Agata. Zujkajui u sebi neku melodiju, Agata poinje da upka jednu po jednu laticu s a ru a izlo enih na prozorskom pragu. Pu ta latice da padaju na pod. Nastavljam je gle dati u toj Saulovoj paletnoj projekciji i zapa am kako neobino te latice plove iz n jenih prstiju, kako se umno avaju i dele. Neke se ak uzdi u, i ple u, kao da ih nosi ne ki povetarac, iako je vazduh u sobi miran. Iza sebe ostavljaju tragove, koji postepeno blede. Onda se i Agatino lice zamuuje u trenutku kad se ona okree i osmehuj e. Jer ona ostaje vidljiva i u profilu, nastavlja da gleda kroz prozor. Vide se njene oi u usta pod oba ta ugla istovremeno. Onda ona ini jedan korak napred, ali u isto vreme ostaje nepomina. Efekat ovih pretapanja u prvo vreme je privlaan, kao portret koji je radio Pikaso, ali preklapanja se nagomilavaju i paleta daje sve veu pometnju. Saul dodiruje rub palete. Agata kolabira u sebe, opet u samo jednu sliku. Gleda kroz prozor, u suton, jednu veliku jahtu sa belim jedrima, ukotvlj enu u zalivu. To je ista ona Agata koju vidim kad dignem pogled ka njoj. "Zar nije super?" ka e Saul. Mogu samo klimnuti glavom. "Neverovatno, a?" ka e Agata i otresa polen sa prstiju. "Metakamera prikaz uje mogue Vaseljene, one koje le e blizu na e. To razume , dedice, je li tako?" "Da. Ali..." Agata prie i poljubi moje elavo teme na kome su starake mrlje. Napolju, onostran trema i somotno urednog vrta, horizont mora se rastvor io. Velika jahta belih jedara sada kao da plovi sa ranim zvezdama. Nisam u stanj u da odredim ak ni to da li je posredi opsena. "Mi smo mislili da veeras iziemo sami, dedice", mrmlja ona, usnama koje su golicavo blizu mog uha. "Da vidimo ta ima dole u luci. Naravno, samo ako se ti o sea u redu. Nema ni ta protiv da nas ostavi na nekoliko sati, a?" Jedna letikola dolaze iz luke, po Saula i Agatu. Stojim na tremu i ma em i m, a oni se uzdihu u zvezdanu tamu, kao srebrni brat-blizanac Meseca. Vraam se u kuu, a tamo, iako su sva svetla upaljena, vlada oseaj praznine. Uviam da sam se poeo pitati kako e biti kad moji unuci odu sasvim, to mora biti kroz koji dan. U kuhinji spremam ne to za jelo. Obino volim oseanje kontrole koje mi daj u moji stari kulinarski alati, ali sada zujanje molekularnog no a kao da mi ulazi u kosti dok seem, pravim kri ke, aran iram. Saul i Agata. Sve to je s njima u vezi, sr eu znai, ali mene ipak spopada neka glupava pomisao da se za to mora i neka cena p latiti. Sedam za kuhinjski sto, piljim u dagnje sa zelenim trbu iima, u parie sipe koj i plove po ulju, u hleb koji ve postaje bajat. ta mi bi, jutros, da nakupujem ovol ike koje tarije? Ustajem, guram se nekako kroz name taj i uspevam da iziem iz kue. E, tako. Zvezde, Mesec, slabe svetlosti luke sme tene u dubravu na obali tamnog sjaja . Kad bih stvarno znao kako se name ta konfiguracija za ove bubne opne, mogao bih verovatno da isfiltriram sve zvuke osim dalekog smeha u tim ulicama iznad kojih su razapeti lampioni; sve osim te muzike i zveckanja a a. Mogao bih prislu kivati ta g ovore Saul i Agata o dedici dok sede za stolom nekog kafia; da li misle da sam, o d njihove prethodne posete do danas, mnogo popustio, ili misle da se ja ipak, ak o se sve uzme u obzir, dr im dosta dobro. Oni e se oslanjati na izvesne nagove taje u kui i oko nje, stvari koje ja ne primeujem. Pamtim kako sam posetio jednu moju tetku u drugom stepenu srodstva, n egde u pro lom veku, kad sam bio tek klinac. Uvek je pomno pazila na svoj izgled, ali kad je ostarila, poela je mazati po licu debele slojeve belog pudera, a onda je moja majka, preturajui po starim novinama u predsoblju, nainila neko u asno otkrie . Ubrzo posle toga, tetka je odvedena u instituciju za koju se eufemistiki reklo da je Dom. A sada su nastupila vremena u kojima ovek mo e mnogo du e da ivi sam-samcij at. Postoje ma ine koje obave glavninu poslova umesto tebe: u ladici pored kreveta imam jednu koja puzi oveku niz nogu i onda mu podre e nokte. Ali gde je ona konana crta nesposobnosti za samostalan ivot? Kada e je prei, ko e te upozoriti da se primak la? Bez iije pomoi, silazim sa trema i hramljem po stazicama moje stepenaste b a te. Od kada je Bil zakljuio da je ja vi e ne mogu odr avati, i kupio mi mehano-kultiv ator, ja kroz nju lutam uglavnom samo nou. Uvek sam bio ba tovan-haotiar. Ovo kako j e sad sreena, za mene je previ e uredno. Mogao bi da ispucava loptice za golf sa ure dnih, malih, travnatih povr ina, a rubovi su lekcije iz geometrije. Zato se ja tu uglavnom po mraku motam, dovoljan mi je tajni dodir li a, miris cvetova skrivenih. Ve nekoliko dana, zapravo, nisam ni video mehano-kultivator, iako je jasno da on vredno radi, kotura se tamo i amo sa svojim srebrnim rukama i lepo obojenim ploam a, baskrajno traga za korovom, prikuplja semenke, odsee svaki zalutali prst br ljan a. Izbegavamo jedan drugoga, mehano-kultivator i ja. Po svojoj re enosti da sve bude picasto uredno - ak i po aran manima cvea, koje unosi u kuu kad ja ne pazim - pods ea me na Bila. Bil se silno trudi, nema ta. Tip sklon brigama, u jednom dobu kad s u se ljudi otarasili svih briga. Ali sklon i da se brine za drugoga. Znam to. I volim svog sina. Zaista ga volim. Samo bih eleo da je i Hana iva, da ga voli zajed no sa mnom. Pa da eta ulicama luke i kupuje haljine sa ulinih tezgi nedaleko od vo de. eleo bih da su stvari samo malo drukije. Sedam na zid. Te ko je setiti se, sa pouzdanjem, da li je moj ivot ikada bi o toliko srean. Moram se vratiti u ona vremena pri kraju pro log veka, kad sam bio sa Hanom, ali tada je sve bilo mnogo manje lako. Kao prvo, svi smo mislili da e u skoro biti kraj sveta. Sve to smo radili imalo je neki sutonski intenzitet. Ja sa m, naravno, imao sree: radio sam u graevinskoj struci, u jednom konstrukcionom bir ou - sve one njutnovske jednaine koje se sada rutinski razbijaju na parampare - u doba kad su rekama skretani tokovi, podizane brane protiv poplava, mora pripitom ljavana. Imao sam para i prilika za uspeh. Ali ako provede ceo ivot mislei: imam sr ee, sree, sree, ti, zapravo, i naprosto, samo eka trenutak kad e ipak pasti. Pamtim kr z koje smo grdne muke prolazili Hana i ja pre nego to smo se konano odluili da imam o Bila. Na im raspravama nikad kraja nije bilo, o ratovima, o zagrevanju Zemlje, o kontinentima pokrivenim kosturno mr avim telima. A na kraju smo zakljuili, kao to r oditelji uvek zakljue, da je dovoljno imati ljubav i nadu. Pa smo vodili ljubav k ao da u to istinski verujemo, i Bil se rodio, a novac je, bar nama, nastavio pri ticati, pa i kroz beskrajne recesije. Uz povremene nagove taje da e ne to biti i bolj e, i na koji nain e biti bolje. Seam se onih TV programa gde su akademici poku avali da opi u zlatne horizonte pred nama - kako e odmotavanjem rubova posibiliteta i sam oga vremena biti ostvarena obeanja o prediktivnoj inteligenciji, neogranienoj ener giji. Hana i ja smo bili opremljeni, bolje nego veina drugih, da ovo razumemo, al i ipak nas je udilo i zbunjivalo. Znali smo dovoljno o istoriji da bismo primetil i paralele izmeu sve te kvantne magije i fijaska nuklearne energije, koja je svoj evremeno morala izgledati isto tako perspektivna i nerazumljiva. Ali ovog puta su fiziari uglavnom pogodili. Valjda negde oko Bilove deset e godine, dobre vesti poe e da prete u u odnosu na lo e; on je jo crtao slike spaljenih tropskih uma, ali sad pomou slikarskog pi-si programa. Pamtim da me je malice zapre pa ivala Bilova postojana aura sumornosti. Ali mislio sam da mu je verovatno potreb no samo vreme da se promeni i prilagodi svetu koji se neosporno pobolj avao; mo da b i tako i bilo, mo da bi on postao kao Saul i Agata - dete blistavog novog doba - d a nije umrla Hana. Teturam se nazad kroz ba tu, preko trema, u kuu. Sa oseajem da sam voajer, v irim u spavau sobu Saula i Agate. Boravili su ovde, koliko? - manje od jednog dan a, a soba ve ostavlja dubok utisak ivljenosti, i miri e kao fiskulturna svlaionica. P rljave arape, ar avi i upotrebljene papirne maramice rasuti su po podu, zajedno sa o motima od hrane (da li to znai da ih ja ne hranim dovoljno?), cipelama, iscepanim stranicama onog asopisa koji se tampa u atlu za vreme letenja, i blago sjajeim stra nicama neke knjige koju Agata ita. Zagledam se u nju, ali dabome, to nije knjiga, nego samo jo jedna igrica; Agata verovatno u ivotu nije proitala nijednu knjigu. ta god da je, zavrti mi se u glavi kad pogledam to; kao da padam kroz neki prizmat ini bunar. Ostavljam tu stvar tano na mesto gde sam je na ao i uoavam da su njih dvoje polomili gornji deo vaze na stoiu za oblaenje, pa onda ugurali krhotine tano na mest o. Hana je tu stvar kupila u jednoj od onih prodavnica gde si mogao proizvode iz Treeg sveta dobiti, ali po cenama Prvog sveta; u vreme kad je postojao Prvi i Tr ei svet. Debeli, plavi emajl, dekori