13. april 2017. godine

Apelacioni sud vratio presudu za mobing Karneksovih radnika sudu u Somboru

Tužbe zbog šikaniranja na poslu

Dvanaest radnika je tužilo firmu za mobing i dobili smo spor na Višem sudu u Somboru, ali Apelacioni je

ponovo vratio presudu nazad somborskom, zbog nedostatka dokaza, barem je to obrazloženje.

-Mi nećemo odustati, makar išli u Beograd da

protestujemo pred sudom i tražimo svoja prava",

kaže Radojica Tomić, jedan od radnika.

Dvanaest nekadašnjih radnika Karneksovog MK

agrara presavilo je tabak i tužilo firmu za

mobing, ali i za nepoštovanje radničkih prava,

neisplaćivanja prekovremenih sati, radnih subota

i nedelja, prenosi Bačka Press.

- Nas su držali od oktobra prošle, do januara ove godine u jednoj prostoriji, gde niko nije došao da nas

rasporedi i da nas pita bilo šta, dovodili su sezonce da rade umesto nas, a na ovaj način su nas šikanirali i

psihički ubijali, čekajući da sami odemo, priča Tomić, koji je radio kao traktorista. U redakciju Bačka Press

sa Tomićem je došao i njegov kolega Željko Rulić, potvrđujući da su sve vreme i dok su bili na svojim

radnim mestima kao traktoristi bili šikanirani. Obojica kažu da su problem imali sa pretpostavljenim

Milenkom Pejanovićem, šefom biljne proizvodnje Karneksa, koji je proneo priču da u firmi neko otuđuje i

krade repromaterijal, naftu i veštak i da on ima dojavu za to.

- Pejanović je mahao jednim papirom, za koji je govorio da je to spisak tih prokazanih ljudi koji su lopovi,

preteći nam rečima "idete na hlađenje glave", priča Tomić. Ono što je interesantno, kažu ovi radnici, da ni u

firmi, a ni na sudu nije pokazano ni dokazano ko su ti ljudi koji su krali, a što je vrhunac cinizma, tvrdilo se i

da dotični koji im je pretio nije ni rukovodilac biljnog agrara, a on je o svemu odlučivao.

- Mi smo na Sudu imali veštake koji su dokazali sve, imali smo papire za sve, imali smo i lekare koji su

radili procene naših psihofizičkih sposobnosti i Viši sud u Somboru je na osnovu dokumentacije i doneo

presudu u našu korist, kaže Tomić. Dodaje da su u firmi svi znali da su dovođeni sezonski radnici da rade,

jer njihov sat košta manje, događalo se da zaposleni radnici budu vođeni da su na godišnjem odmoru, iako

rade, ali sve se to pravno upakuje, jer to radi tim advokata koje oni plaćaju.

Iako u Karneksu postoje tri sindikata, Samostalni, Nezavisni, Radnički, nijedan nam se nije obratio, niti

pomogao, ističe Tomić. I Tomić i Rulić kažu da bez obzira što je Apelacioni sud vratio somborskom

presudu, koju su radnici dobili na ponovno razmatranje, oni neće odustati, makar išli do Beograda da traže

pravdu za sebe i svoje kolege i da se neće libiti ni organizovanja protesta. Informacije od druge, tužene

strane redakcija nije bila u mogućnosti da dobije.

Šta je šef misije MMF-a poručio Vladi Srbije

Ekonomski program Srbije nastavlja da daje dobre rezultate. Stopa ekonomskog rasta u 2016. godini

dostigla je nivo od 2,8 odsto, uz povećanje investicija, izvoza i zaposlenosti.

Piše: Dejan Jovović

I fiskalni rezultati su nadmašili ciljeve predviđene programom. Deficit opšteg nivoa države pao je na 1,4

odsto bruto domaćeg proizvoda, što je najniži nivo od 2005, a dug države na 74 procenta BDP-a. Značajno

je i to što je nezaposlenost na stabilnoj silaznoj putanji, kao i problematični krediti u bankarskom sektoru.

Kratkoročna makroekonomska perspektiva je pozitivna, sa projektovanim rastom od tri odsto u 2017. godini

i inflacijom koja bi trebalo da ostane u planiranom rasponu. Međutim, rizici su i dalje prisutni, kao i

strukturni ekonomski izazovi - stoji, između ostalog, u saopštenju DŽejmsa Rufa, šefa misije Međunarodnog

monetarnog fonda, koja je od 27. februara do 6. marta

boravila u Beogradu. Umesto očekivane, sedme po redu,

kontrole aranžmana iz predostrožnosti, koji je Srbija

sklopila sa MMF-om u februaru 2015, ova poseta imala je

tehnički karakter. To znači da nije bilo uslovljavanja, niti

postavljanja rokova i ciljeva, koje će srpska vlada morati da

ispuni. Sedma kontrola aranžmana iz predostrožnosti

zakazana je za maj, a do kraja februara 2018, do kada je

aranžman oročen, očekaju se još dve revizije - u maju i

novembru ove godine.

Šef misije MMF-a za Srbiju imao je zapaženo izlaganje i na Kopaonik biznis forumu. Uz opasku da najveći

uspeh predstavlja smanjenje nezaposlenosti, praćen trendom rasta zaposlenosti, Ruf je konstatovao da je

nezaposlenost i dalje na visokom nivou. On je u tom kontekstu naglasio da nije dovoljno tri miliona

zaposlenih na više od sedam miliona stanovnika, podsećajući da je privredni rast na zapadnom Balkanu

početkom 2000. bio između šest i sedam odsto, ali da je potom došlo do velikog pada, i stagnacije. Program

koji je MMF definisao sa vladom oslanja se na tri stuba. Prvi je makroekonomska stabilnost, zatim jačanje

finansijskog sektora, kao i sprovođenje strukturnih reformi sa fokusom na privatni sektora odakle, prema

oceni Rufa, dolaze fiskalni prihodi i ostvaruje rast. "Pravi je izazov da Srbija izgleda kao Nemačka i u tome

će uspeti samo ako bude uključila mnogo veći deo privatnog sektora. Utoliko su reforme, usmerene ka

kreiranju ambijenta povoljnog za rast privatnog sektora, neophodnije. Ako Vlada i u domenu strukturnih

reformi ostvari uspeh koji je postigla na makroekonomskom planu, Srbija ima dobru perspektivu", naglasio

je on i dodao da je neophodno osnažiti dinar, ali i podići pravnu sigurnosti na viši nivo.

Predstavnici MMF-a veoma su zainteresovani za sudbinu preduzeća u državnom vlasništvu. Problem je,

međutim, što MMF nema mehanizme da prati kako napreduje reforma javnog sektora, jer nema eksperte za

strukturne reforme (to pitanje je mnogo više u nadležnosti Svetske banke). Predmet njihovog interesovanja

je i budžet, koji je u solidnom stanju s obzirom na to da deficit i javni dug beleže pad. Nesporno je,

međutim, s tom konstatacijom se svi slažu, da bi cilj Srbije trebalo da bude godišnji rast BDP između četiri i

pet odsto na godišnjem nivou, što bi omogućilo i značajnije povećanje plata i penzija, odnosno prihoda

stanovništva koji su, prema oceni Rufa, "bolno niski po zapadnoevropskim standardima". I javni dug Srbije

veći od 70 odsto BDP-a visok je i osetljiv na promene eksternih uslova, ili pad ekonomske aktivnosti.

Uprkos tome, Ruf ističe da je ekonomski program, koji Srbija sprovodi uz podršku MMF-a, premašio sva

očekivanja kad je reč o privrednom rastu, investicijama, zaposlenosti i fiskalnom prilagođavanju i da je

jedan od najboljih u istoriji Fonda. S druge strane, ne može se konstatovati da je tranzicija u Srbiji završena,

utoliko pre što je privreda preopterećena neefikasnim javnim sektorom i premalo se oslanja na produktivni

privatni sektor. Šef misije MMF-a tvrdi da su gubici u mnogim javnim preduzećima toliko veliki da bi

državi bilo jeftinije da plaća radnike da ostanu kod kuće, nego da subvencijama održava ta preduzeća u

životu.

- Jedini način da prihodi stanovništva u Srbiji rastu na održiv način jeste da se privatni sektor ojača i proširi,

a da se javni sektor smanji. Dobra vest je da je vladin program usmeren ka ostvarenju upravo tih ciljeva. Ali,

za reforme je potrebna trajna politička i makroekonomska stabilnost, čemu će se, najverovatnije, protiviti

interesne grupe koje profitiraju od održavanja postojećeg stanja. Činjenica je da su države koje su bile u

stanju da prevaziđu te prepreke beležile brz rast, hvatajući brže korak sa razvijenijim zemljama - kaže Ruf.

Pojedini ekonomisti smatraju da će Srbiji biti potreban novi aranžmana sa MMF-om. Kao argument za to

navode podatak da je od 2006. do 2008. godine, kada Srbija nije imala aranžman sa tom institucijom,

budžetski deficit povećan, da bi u prve dve godine ekonomske krize, odnosno 2009. i 2010. kada je Srbija

bila pod nadzorom MMF-a, fiskalni deficit smanjen, dok je pad BDP-a bio 3,6 odsto (u državama Centralne

i Istočne Evrope zabeležen je pad BDP-a od pet odsto). Srbija je bez aranžmana sa MMF-om bila i u periodu

od 2011. do 2014, i tada je "lutala u ekonomskoj politici, doneto je niz pogrešnih mera, a nije uspela ni

fiskalna konsolidacija. Pred Srbijom su krupni izazovi, javni dug je visok, fiskalna konsolidacija nije

okončana, a najavljuje se i smanjenje poreskih stopa i rast plata. Nije završeno ni restrukturiranje državnih i

javih preduzeća. Zato bi Vlada Srbije trebalo da ugovori novi aranžman sa MMF-om, i to iz predostrožnosti,

jer nije potreban novac, već stručno nadgledanje", stav je dela stručne javnosti.

Autor je ekonomista - naučni savetnik

Radnike vređali, a nisu ih plaćali

Menadžeri Žos „Trnave”, koji nisu isplatili 15 plata, radnike su po dolasku u „Gošu”, opisivali kao

radikalne, preke i neradnike

„Da se više radi, a manje praznuje i boluje”, ovo

je radnicima „Goše” 20. januara 2008. godine

poručio Marian Čapkovič, tadašnji generalni

direktor fabrike vagona iz Smederevske

Palanke. Bilo je to samo godinu dana pošto je

Žos „Trnava” iz Slovačke kupila „Gošu” i samo

nekoliko meseci pošto je Agencija za strana

ulaganja i promociju izvoza ovu kompaniju

proglasila za izvoznika godine.

„U početku smo primetili da jednog dana svi dođu na posao, a da već sledećeg nema po 40 do 60 radnika.

Nismo mogli da shvatimo zašto je to tako kad nema ni gripa, ni slava. Izračunali smo da godišnji odmori,

slave, praznici, bolovanja ’pojedu’ 33 odsto vremena predviđenog za rad” žalio se Čapkovič u intervjuu

„Politici” pre skoro deset godina.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Manji dugovi preduzeća za struju i gas

Domaćinstva najredovnije plaćaju račune, naplata gasa je 94 odsto, a struje čak 96. Svakog meseca, i EPS i

"Srbijagas" objavljuju liste 20 najvećih dužnika. Kažu da ta preduzeća ne povećavaju dugove, a neka ih i

otplaćuju. U "EPS distribuciji" na smanjenju gubitaka beleže uštedu od milijardu i šeststo miliona dinara, a

većina je od sprečavanja krađe struje.

Građani i privreda za struju duguju 25 milijardi dinara, što je petinu manje nego prošle godine. Od 100

preduzeća sa liste najvećih dužnika, neka su uz redovne račune konačno počela da plaćaju i stare dugove.

Radovan Stanić iz EPS-a navodi da se lista menja i da veliki broj kupaca izmiruje svoja dugovanja.

Protiv dela onih koji ne izmiruju svoje obaveze preduzimaju se neophodne aktivnosti. Od nove godine sa

liste dužnika iznos potraživanja je smanjen čak za jednu i po milijardu dinara, ističe Stanić.

Uz veću naplatu, jedna od glavnih preporuka MMF-a i Svetske banke jeste smanjenje gubitaka. U "EPS

distribuciji" na smanjenju gubitaka uštedeli su dvostruko više od planiranog, a samo je krađa struje manja za

jedan odsto.

"U toku prošle godine prekontrolisano je nešto manje od pola miliona mernih mesta širom Srbije. Urađeno

je preko 8.790 zapisnika i podneto više od 5.500 krivičnih prijava", navodi Sandra Alagić iz "EPS

distribucije".

"Nastavljamo intenzivno kontrole mernih mesta na području čitave Srbije i intenzivno se radi na izmeštanju

mernih mesta gde god smo pronašli neovlašćenu potrošnju ili gde merno mesto nije dostupno", napominje

Alagićeva.

U "Srbijagasu" ističu da nemaju dugova ni prema Rusima ni prema dobavljačima. Planiraju da ove godine

naplatu podignu na 98 odsto. Sa preduzećima, lokalnim samoupravama i državom počelo je i rešavanje

velikih starih dugovanja.

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović kaže da je najbitnije da posle dve godine uporne borbe, uz

podršku Vlade i na zahtev MMF-a i Svetske banke, to preduzeće nema porast dugova po osnovu

isporučenog gasa u 2017. godini.

"Plaća čak i MSK, Azotara, gde je bio konstantan problem, plaćaju Petrohemija i Železara. Imamo možda

dva-tri privredna subjekta koja trenutno kasne, ali i to ćemo rešiti", dodaje Bajatović.

Uz finansijsku konsolidaciju, i EPS i "Srbijagas" moraju da nastave započete reorganizacije preduzeća.

Kupujte u registrovanim objektima i proveravajte

deklaraciju

U želji da što više zarade, trgovci, uoči i tokom praznika, kupcima često nude robu "ispod cene". Ponuda i

potrošnja su veće nego inače, a time i šansa da kupci budu prevareni – kako kvalitetom, tako i cenom koju

plaćaju. Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije za RTS kaže da je obaveza potrošača da

vodi računa gde kupuje i da treba da proverava deklaraciju.

Gostujući u Dnevniku RTS-a Zoran Nikolić je rekao da potrošači namirnice treba da kupuju u registrovanim

objektima kao što su mali i veliki marketi i pijace. Ističe da je roba koja se prodaje u tim objektima prošla

kontrole i da se njen kvalitet garantuje.

"Potrošači veruju trgovcima, to je i njihov zadatak.

Postoje poruke koje nam trgovci podsvesno šalju da

bismo kupili ono što oni imaju. Mi kao potrošači treba da

znamo šta nam treba, da gledamo cene, pogotovo sad kad

nam je internet dostupan", istakao je Nikolić.

Dodaje da potrošači treba da proveravaju i porede cene

na tržištu.

"Rađene su analize, dešava se da proizvodi na akcijskim cenama budu skuplji nego u redovnoj ponudi i zato

moramo da poredimo cene. Niko ne može da zabrani trgovcima da prodaju proizvod po istaknutoj ceni,

pošto nema formiranja dogovornih cena i zato treba proveravati cene, napraviti spisak jer će tako potrošač

kupiti ono što je hteo i uštedeti", rekao je Nikolić.

Govoreći o robi kojoj je istekao rok, a koja se nalazi u ponudi, Nikolić je rekao da ako potrošač uoči tako

nešto mora da prijavi nadležnima.

"Stalno pričamo kako se to dešava, a niko ništa ne radi povodom toga. Nadležni treba da znaju da se tako

vrši monitoring, neko od trgovaca to radi svesno, neko slučajno", objasnio je Nikolić.

Istakao je da potrošači kupuju velika pakovanja, koja im ne trebaju i u tom trenutku uštede, ali pitanje je da

li im treba takav trošak u tom trenutku.

Govoreći o zaštiti prava i reklamacijama Nikolić je rekao da svako ima pravo da reklamira kupljenu robu.

"Postoje pravila, ako roba ne odgovara kvalitetima, nije ispravna, svi imaju pravo da reklamiraju tamo gde

su je kupili", zaključio je Nikolić.

Statistika kaže da za praznike potrošimo do jedne prosečne zarade u Srbiji. U tome nam "pomažu" i trgovci

koji nude otplatu računa na više mesečnih rata. Međutim, neoprezna kupovina može da košta mnogo više od

planiranog.

Srbi "slepi": Truju se jer Nemci žale 270 EUR

Nemačka, uprkos zabeleženim trovanjima, uvozi ogromne količine hrane iz Kine, za koju zna da sadrži

nedozvoljene toksine.

Nemci, kroz relatvno veliku upotrebu hemikalija u poljoprivredi i antibotika u stočarstvu itd. u doduše

relativno malim razmerama, truju i sami sebe.

Ali, na nemačkom tržištu je sve više uvoznih proizvoda, pa

čak i iz daleke Kine. Postavlja se pitanje koliko su potrošači

ugroženi kad kupuju namirnice stranog porekla, pišu Večernje

novosti.

Nemci, a sa njima i brojni Srbi koji decenijama žive na

ovim prostorima, odavno su se navikli na mnoge vrste

egzotičnog voća i povrća koje na nemačko tržište dolazi sa

sve četiri strane sveta. Tako u zimu mogu a se kupe „obične“

trešnje iz Čilea, doduše po „astronomskoj“ ceni od oko 20-25

€ po kilogramu, jagode i boranija iz Maroka, salata i mladi

krompir iz Egipta i tako ukrug, celu godinu, odnekud uvek

stiže sveže voće i povrće i „kada mu vreme nije“.

Srbi, to znamo iz mnogih razgovora, gotovo slepo veruju u ispravnost životnih namirnica, voća i

povrća, ribe i mesa kojih ima na nemačkom tržištu. Da li je to verovanje u kvalitet opravdano? Uzmimo

kao primer sve veći uvoz iz Kine.

Do pre dvadesetak godina, Kina je jedva zadovoljavala sopstvene potrebe za voćem i povrćem, žitom i

mesom. Danas, uvođenjem savremenih poljoprivrednih metoda, primenom sve veće količine veštačkog

đubriva i veoma obilnim, često prekomernim zaprašivanjem biljaka i plodova protiv bolesti i štetočina,

nastao je suficit raznih proizvoda pa je Kina postala čak i veliki izvoznik. Njihova industrija nije samo

veoma jeftinim proizvodima, od odeće preko TV aparata i mobilnih telefona, igračaka, uređaja za

pokućstvo, alata i alatki, nameštaja i dr. preplavila svetska tržišta. Kina to polako čini i na evropskim

tržištima poljoprivredno-voćarskih proizvoda.

Poznato je da su mnogi kineski tekstilni proizvodi i dečje igračke opasni po zdravlje jer su obrađivani npr.

polihloriranim bifenolima, formaldehidom i sličnim hemikalijama protiv buđanja ili bojene kancerogenim

diazo bojama a igračke su od plastičnih masa koje često sadrže prekomerne količine teških, kancerogenih

metala. Pošto ti veoma jeftini proizvodi uglavnom nose oznaku „Made in China“ potrošačima je lako

da kod kupovine odluče šta će da kupe i hoće li kupovinom reskirati svoje ili još gore zdravlje svoje

dece.

Problemi kako se odlučiti kod kupovine se javljaju tek kod nabavke voća i povrća, proizvoda od mesa, a u

novije vreme i kod zemički, koje dolaze duboko zamrznute iz daleke Kine, da bi se „taze“ ispekle u nekom

od velikih nemačkih marketa.

Kod kupovine namrnica su potrošači bespomoćni jer retko stoji oznaka odakle oni potiču, čime su

obrađivani i koliko je njihova konzumacija opasna za ljudsko zdravlje!

Na opasnost od prehrambenih proizvoda iz Kine nemačka javnost je upozorena prvim masovnim

trovanjem dece još u oktobru 2012. Deca iz jednog vrtića su obolela jer su jela kompot od jagoda načinjen

od zamrznutog voća isporučenog iz Kine. Ukupno se, u Nemačkoj, zarazilo oko 11.000 ljudi noro virusom,

koji je u jagodama preživeo temperature od minus 18 stepeni.

Prošle godine je Nemačka iz Kine uvezla preko 130.000 tona ribe, 7700 tona mesa, 10.300 tona povrća, 862

tone mlečnih proizvoda, 3600 tona jabuka, pa čak i preko 300 miliona (!) zamrznutih zemički. Oko 80

miliona litara soka od jabuka napravljeno je od koncentrata koji takođe dolazi iz Kine. Za ovu godinu se

očekuje povećanje kineskog izvoza.

Naravno da su nemačkim nadležnim organima poznate činjenice da je oko 70 odsto poljoprivrednih površina

u Kini, kroz prebrzu industrijalizaciju i nedostatak zaštite okoline, već zagađeno teškim metalima, zatim

pesticidima, fungicidima i drugim otrovima protiv biljnih i voćnih bolesti, protiv buđanja itd. To nije čudo

jer se zna da Kina godišnje u poljoprivredi i voćerstvu troši oko 1,4 miliona tona (!) raznih, često veoma

opasnih hemikalija. Na kineskom tržištu ih je oko 27.000 vrsta. To znači da Kina troši nekoliko puta više

hemikalija od cele Evrope, od kojih je najveći broj hemikalija koje se primenjuju u Kini, u EU odavno

zabranjen.

U Nemačkoj, koja i sama ima jaku poljoprivredu i voćarstvo, godišnje se potroši samo oko 30.000 tona iz

mase hemijskih proizvoda od oko 1000 dozvoljenih vrsta. Ipak, nemački kontrolni organi prema

uvoznicima ne reaguju uvek kako treba zbog velikih troškova za pojedinačne analize. One po uzetoj

probi koštaju i do 270 evra.

"Samo se kod mesa i ribe i drugih proizvoda životinjskog porekla vrše kontrole priložene dokumentacije, a

probe se uzimaju u određenom procentu prema količini pošiljke", rekla je ne tako davno Betina Gerulat,

šefica Hamburške veterinarske i uvozne kontrolne službe.

To je, po mišljenju stručnjaka i organizacija za zaštitu potrošača, samo kap vode u moru.

Organizacije za zaštitu potrošača su u više uzetih proba dokazali da gotovo nema proizvoda iz Kine koji nisu

prekomerno zagađeni jer tamo važe drugi, totalno proizvoljni „propisi“. Voće i povrće, tvrde upućeni,

predstavljaju stalnu opasnost za ljudsko zdravlje.

Slično je i sa mesom. U pilećem mesu su nađeni kancerogeni antibiotici, a u ribi teški metali. U kikirikiju su

otrovi protiv gljivica koji napadaju bubrege, jetru i imuni sistem ljudi, u limunovima hemikalija trianofos i

mnogi zabranjeni pesticidi, u 94 odsto ispitanih uzoraka krušaka nađene su opasne koncentracije otrova

heksahlorcikloheksana i drugih, zabranjenih pesticida, u jabukama ima prekomerno mnogo otrova

endosulfana i dihlokarbamata, u jagodama su često prisutni virusi hepatitisa A i noro virusi. U pomenutim

zemičkama je glifosfat, tu su i veće od u EU dozvoljenih količina otrova protiv gljivica, fungicida.

U pirinču su odavno „odomaćeni“ kadmijum i olovo, u gljivama je nikotin, u lubenicama sa često nalazi

forhlorfenuron. Pošto gotovo sve količine belog luka prodatog na nemačkom tržištu dolaze iz Kine, treba

znati da su u njemu otrovi forat i paration i drugi pesticidi, u čaju su bakar i otrov DDT kao i pesticidi i drugi

teški metali, u zavisnosti od toga iz kog dela Kine dolazi čaj itd.

Lista kontaminiranih proizvoda je gotovo bez kraja! Dodajmo da ni nemački proizvođači nisu baš „mala

deca“ po pitanju zaštite potrošača od neželjenih utcaja na ljudske organe raznih hemikalija, ali su kontrole

nemačkih proizvoda i češće i žešće, primena hemikalija u poljoprivredi strogo je regulisana propisima, koji

se uglavnom poštuju.

Postavlja se pitanje - zašto nemačka država ne zabrani uvoz takvih proizvoda kada već ne sprovodi

ozbiljnije kontrole kvaliteta i bezbednosti uvezenog voća i povrća, mesa i drugih proizvoda po ljudsko

zdravlje? Država čak neće da donese ni odavno zahtevan propis, ako ne i zakon, jer zakon mora da se

usaglasi sa glomaznom birokratijom EU u Briselu, da svaki poljoprivredno-voćarski proizvod mora u

prodaji da nosi naznaku odakle i iz kog dela sveta i države potiče.

Upućeni u problematiku smatraju da iza takvog ponašanja politike stoje moćne interesne grupe – od velikih

izvoznika nemačkih proizvoda u Kinu do velikih nemačkih uvoznika svega i svačega iz Kine. Ako bi Nemci

ograničili uvoz kineskog voća i povrća, možda bi im Kinezi ograničili izvoz mašina, automobila, hemikalija

itd. u Kinu.

Kao primer toga zašto uvoznici kupuju zatrovano voće i povrće, kritičari navode da cena jednog kilograma

organski proizvedenih jagoda u Nemačkoj košta 14 evra, kilogram smrznutih iz Kine, franko Hamburg 1,10

evra, a proizvođači marmelada i veliki trgovinski lanci zamrznuti kilogram plaćaju samo oko 60 evrocenti!

Onda je jasno da je trovanje kupaca koji žele, ili zbog niskog životnog standarda moraju da kupuju

pomenute namirnice, samo pitanje velikog profita. A kada je profit u pitanju, onda se lako zaborave i moral i

etika.

Inženjeri sad idu po licencu kod Zorane

Posle pisanja "Novosti", država uvela privremene sankcije Inženjerskoj komori. Kažnjeni jer četiri meseca

nisu izdali stručnjacima nijedan sertifikat

INŽENjERSKOJ komori Srbije zabranjeno je da u naredna četiri meseca izdaje licence inženjerima! Kako

"Novosti" saznaju, Vlada Srbije je prošle nedelje donela zaključak kojim je IKS oduzela povereno pravo da

projektantima i urbanistima izdaje stručne sertifikate. Taj posao će umesto nje obavljati Ministarstvo

građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Nadležni su se odlučili na ovaj potez zbog neažurnosti u radu

IKS i blokade koja traje već mesecima, a zbog koje trpe mladi stručnjaci koji ispunjavaju sve uslove za

licencu, ali je još nisu dobili.

Zbog mnogobrojnih pritužbi na rad IKS, ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je početkom februara

oformila Radnu grupu koja je "pročešljala" sve papire i utvrdila mnogobrojne nepravilnosti u radu IKS.

- Od avgusta 2016. do februara ove godine je primljeno 825 zahteva za izdavanje licenci, od kojih je rešen

451. Obrađeno je i pripremljeno još 245 zahteva, a o njima nije još odlučeno. Uopšte nije ni obrađivano čak

129 zahteva - navedeno je u zaključku VS. - To se dogodilo zbog nefunkcionisanja organa Komore.

Utvrđeno je da od 2. decembra prošle godine do početka nadzora nije usvojena nijedna odluka o izdavanju

licenci, što je osnovni, a time i najvažniji posao IKS. Ispostavilo se da Komora nije u stanju da obavlja

poslove od interesa za državu.

Upravni odbor nije usvojio izveštaj o radu izvršnih odbora matičnih sekcija koji su nadležni za pripremu i

obrađivanje zahteva za izdavanje licenci sa predlogom odluke. To, kako stoji u izveštaju, ukazuje na

neažurnost i nedoslednost u sprovođenju aktivnosti izvršnih organa, čiji članovi za svoje aktivnosti ostvaruju

finansijske nadoknade. Kao glavni "krivci" za blokadu IKS navedeni su Upravni i Nadzorni odbog IKS.

"ČEŠLjAĆE" SVE UGOVORE

U Zaključku VS je navedeno da će resorno ministarstvo u narednih 120 dana napraviti izmenu Statuta, a po

potrebi i drugih opštih akata Inženjerske komore Srbije. Ministarstvu građevine je naloženo i da preispita

celishodnost i zakonitost svih ugovora koje je IKS zaključila sa trećim licima.

Inflacija u Srbiji u martu 0,2 odsto

Potrošačke cene u Srbiji su u martu u proseku povećane 0,2 odsto u odnosu na februar, dok je godišnji rast

inflacije bio 3,6 odsto, saopštio je Republički zavod za

statistiku.

U poređenju sa decembrom 2016. godine rast potrošačkih

cena i usluga bio je 2,4 odsto.

U martu su poskupele komunikacije (4,4 odsto), zdravstvo i

obrazovanje (za po 0,4 odsto), nameštaj, pokućstvo i tekuće

održavanje stana (0,3 odsto), kao i hrana i bezalkoholna pića,

transport, alkoholna pića i duvan, restorani i hoteli (za po 0,1

odsto).

Pojeftinili su rekreacija i kultura (jedan odsto), odeća i obuća (0,6 odsto) i stanovanje, voda, električna

energija, gas i druga goriva (0,2 odsto).

Vučić: Povećanje penzija ove godine

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će ove godine biti povećane penzije.

On je rekao da su plate, nakon mera fiskalne konsolidacije sada veće za oko 23 evra nego 2012. godine,

posebno u privatnom sektoru.

"U javnom sektoru, sem ljudima u javnoj administraciji, gotovo je svima na istom nivou", rekao je Vučić.

Rekao je da će plate rasti mnogo brže i mnogo jasnije, a da 71 odsto penzionera ima istu ili višu penziju u

odnosu na raniji period.

"Biće povećanja penzija i ove godine, ovih 71 odsto će se povećati na 80 odsto penzionera. Oni će imati

značajno više nakon sledećeg povećanja. Smanjivaćemo razliku i kod onih koji su imali najveće penzije, a

kojima smo zbog mera fiskalne konsolidacije nešto oduzimali", rekao je on.

Podrška za zapošljavanje mladih iz domova

Zapošljavanje mladih iz domova i hraniteljskih porodica zahteva podršku nacionalnog nivoa, poručili su

učesnici konferencije "Kako odgovoriti na potrebe zapošljavanja mladih u riziku".

Kako je rečeno, materijalnu podršku deci bez roditeljskog staranja po prestanku domskog ili porodičnog

smeštaja trenutno obezbeđuje samo Grad Beograd i tu praksu bi primene i druge lokalne samouprave.

Neophodno je da pomoć traje godinu dana i da ne bude ukinuta u slučaju da u međuvremenu dođe do

zasnivanja radnog odnosa jer takva praksa demotiviše mlade da aktivno traže posao.

Konferenciju su organizovali Fondacije

SOS Dečija sela Srbija i NALED, a

najaveći deo njenih preporuka za

poboljšanje položaja mladih u riziku su u

nadležnosti Ministarstva za rad,

zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i

Nacionalne službe za zapošljavanje.

Analizom je utvrđeno da ne postoji precizna

evidencija koliko mladih na godišnjem

nivou napusti sistem socijalne zaštite, kao i

da se susreću sa predrasudama i

diskriminacijom okruženja i poslodavaca što otežava zapošljavanje i uključivanje u društvo.

Rezultati pokazuju i da ne postoji razvijena institucionalna podrška za mlade kada napuste zaštitu već su

prinuđeni da se okreću različitim neformalnim mrežama, prijateljima, srodnicima, nevladinim

organizacijama.

Učesnici konferencije saglasili su se da postoji potreba za uspostavljanje nove usluge ili programa socijalne

zaštite - Kluba za mlade iz posebno osetljivih grupa u kojem bi celoživotno karijerno vođenje i savetovanje

bilo jedan od vodećih programa.

Takve mogućnosti pruža novootvoreni centar "Jaki mladi" fondacije SOS Dečija sela, koji mladima bez

roditeljskog staranja nudi različite edukacije, mogućnosti prekvalifikacije i dokvalifikacije, podršku u

pokretanju biznisa kroz edukaciju o preduzetništvu, mentorstvo i mini grantove, ali i psiho-socijalnu

podršku kao i kreativne aktivnosti i obuke u skladu sa željama i potrebama.

Analiza proučava socijalni i ekonomski položaj mladih do 30 godina iz ugroženih grupa sa teritorije grada

Beograda, koji su imali ili imaju status deteta bez roditeljskog staranja ili su uključeni u programe podrške

porodicama u riziku koje sprovode SOS Dečija sela, navodi se u saopštenju.

Brnabić: Siva ekonomija dnevno guta osam i po

miliona evra

Osam i po miliona evra dnevno prođe kroz sivu ekonomiju, a u januaru kad su počeli da se skupljaju računi

za nagradnu igru "Uzmi račun i pobedi" broj izdatih računa porastao za 83,5 odsto, kaže ministarka Ana

Brnabić.

Ministarka za državnu upravu i lokalu samoupravu

Srbije je posle sastanka Saveta mešovitih komora u

Privrednoj komori Srbije novinarima rekla da je za

tu nagradnu igru stiglo 8,5 miliona koverata, a da je

u njoj učestvovalo do 45 odsto građana.

"Koliko je porastao broj izdatih računa posle

završetka nagradne igre tek će se utvrditi. Ta lutrija

je omogućila da razgovaramo s građanima i

objasnimo da se 20 odsto poreza vraća njima preko

ulaganja u bolnice, škole, puteve i druge objekte", rekla je Brnabić.

Bolja koordinacija inspekcije, policije i sudstva

Više od osam miliona evra dnevno odlazi u sive tokove, a prema podacima Inspektorata za rad u toku 2015.

i 2016. ukupan broj radnika na crno iznosio je preko 34 hiljade.

Primena Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je donet još 2015, prema rečima Ane Brnabić, unela je u

Srbiju stvari koje do sada nisu bile primenjivane među kojima je kontrola i nadzor nad neregistrovanim

privrednim subjektima. Ono na čemu će se u narednom periodu raditi, prema njenim rečima je bolja

koordinacija sa policijom i sudstvom, a predviđa se i potpisivanje Sporazuma o saradnji sa Prekršajnim

sudom, u narednih nekoliko meseci, kako bi čitav proces išao brže. Srbije je, tvrdi ona, na dobrom putu u toj

borbi, a posebno nakon donošenja Nacionalnog akcionog plana za borbu protiv sive ekonomije, koji ima

preko 60 tačaka, čime su obezbeđene konkretne mere za tu borbu.

„Od početka pune primene Zakona o inspekcijskom nadzoru povećan je broj regstrovanih privrednih

subjekata za 15 odsto, ali ono štoje još bolji indikator smanjenka sive ekonomije je što je broj odjavljenih

subjekata smanjen za devet odsto. Nakon izvršenog nadzora broj radnika koji je prešao u legalne tokove je

27.683 što je 81,3 odsto“, kaže Ana Brnabić.

Prema rečima predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža situacija sa sivom ekonomijom u Srbiji

bolja je nego od pre tri godine. Naglasio je da svi privrednici i preduzetnici treba Privrednoj komori Srbije

da dostave prijave ako znaju da imaju nelojalnu konkurenciju od nekoga ko faktički pored njih proizvodi, ne

plaća porez, nije prijavio radnike i slično.

Čadež kaže da infrastruktura za suzbijanje sive ekonomije postoji i da su prisutni na terenu, ali da su

kapaciteti inspekcije ograničeni. Kada se govori o fiskalizaciji, tvrdi on, postoji znatan pomak i sve je manje

preduzeća i privrednika koji se odjavljuju da bi poslovali u sivoj zoni, a takođe primetan je i pomak kada je

u pitanju prelaženje većeg broja ljudi iz sive zone u legalne tokove.

Šarčević: Zakon o dualnom obrazovanju usklađen

sa sindikatima

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da u proces dualnog obrazovanja Srbija ulazi sa

zakonodavanim okvirom i istakao da je zakonski predlog o dualnom obrazovanju pre nekoliko dana

usklađen sa predstavnicima sindikata.

On je, prilikom posete Tehničkoj školi u Odžacima,

istakao da je saradnja te škole i fabrike automobilske

opreme "Magna" dokaz da je urodilo plodom ono što

ministarstvo čini od jeseni.

- Ideja o zajedničkom radu na planu upisa u srednje

škole dala je rezultate - rekao je ministar Šarčević.

Savetnica za dualno obrazovanje u ministarstvu

prosvete Gabrijela Grujić naglasila je da će od jeseni u

Tehničkoj školi u saradnji sa "Magnom" biti uveden

obrazovni profil modni krojač, a reč je o profilu koji je izmenjen kako bi bolje odgovorio potrebama tržišta

rada.

Direktor "Magne" Miro Vidošević je naglasio da je ta kompanija spremna da i novčano, sa 5.000 dinara

mesečno, stipendira učenike koji će od septembra praktične veštine sticati u njihovim proizvodnim

pogonima.

- Naš plan je da u Odžacima ostanemo mnogo godina i da razvijamo poslovanje. Trenutno zapošljavamo

1.150 radnika, ali da bi proširili proizvodnju trebaće nam kontinuiran priliv stručnog kadra - rekao je

Vidošević.

Dualno obrazovanje bilo je i tema sastanaka u Vršcu i posete Srednjoj stručnoj školi "4 jul".

Na sastanku sa predstvanicima kompanija koje se bave drumskim transportom i špedicijom predstavljena je

namera škole i kompanija da od naredne školske godine u dualni sistem obrazovanja uđe obrazovni profil

vozač motornih vozila.

Direktorka škole Anica Gračanin istakla je pozitivno iskustvo kada jer reč o obrazovanom profilu mesar koji

je uveden u saradnji sa kompanijom "Merkator", a koja je pokazala interesovanje da proširi saradnju i na

finansijski deo od naredne školske godine.

JUTARNJI LIST

Ovo je osam ljudi koji će spasti Agrokor

Vanredni poverenik u Agrokoru Ante Ramljak na konferenciji za novinare predstavio je neke od ljudi koji

će biti u njegovom najužem savetničkom timu.

Hrvatski Jutarnji list predstavio je njihove kratke biografije.

1. Branimir Bricelj Trenutno partner u finansijskoj kompaniji Altera Corporate Finance, Bricelj iza sebe ima iskustvo rada u

nekoliko svetskih kompanija. Radio je u konsultantskoj kompaniji Lazard, Plivi, britanskim kompanijama

Lamda partners te farmaceutskim tvrtkama Alapis i DAVA.

2. Marko Delić Takođe iz kompanije Altera Corporate Finance. Školovao se u inostranstvu, radio u finansijskim

institucijama, među kojima su i Raiffeisen banka, najveća američka banka JP Morgan te Deutsche Bank.

3. Tomislav Matić Dolazi iz Texo Managementa, kao i Ante Ramljak, s pozicije partnera. Školovao se u inostranstvu, na

prestižnom Univerzitetu Harvard. Tadašnji ministar Božo Prka zaposlio ga je u Ministarstvu finansija.

Nakon toga odlazi u Quaestus fond.

4. Vladimir Bošnjak U savetnički tim dolazi iz Agrokora, u koji je stigao sredinom prošle godine na funkciju izvršnog direktora

za strategiju i tržište kapitala. Radio na Zagrebačkoj berzi, nastavio u investicionoj banci CAIB te Hypo

banci, današnjoj Addiko banci.

5. Luka Cvitan Radi u Agrokoru, koji je bio njegovo prvo radno mesto. U kompaniju je stigao 2007. Školovao se na

britanskom Kembridžu.

6. Boris Šavorić Šavorić je partner u Advokatskom društvu Šavorić i partneri. Bio je vođa advokatskih timova u

preuzimanjima kompanija u Hrvatskoj, kao i pravni savetnik mnogim multinacionalnim kompanijama u

privatizaciji. Dobitnik je priznanja Svetske banke za rad i doprinos u Investing Across Borders 2010.

7. Kristina Laco Jedna od vodećih hrvatskih stručnjaka na području upravljanja komunikacijama, direktor je i partner u

Komunikacijskoj kancelariji Colić, Laco i partneri. Na milanskome Bokoniju magistrirala je Međunarodnu

ekonomiju i menadžment.

8. Anja Linić Sikavica Celu karijeru je u Agrokoru, počela je kao asistent direktora veleprodajnog centra u Konzumu 2000, zatim je

bila na poziciji asistenta direktora kancelarije za odnose s javnošću, da bi 2002. sela u fotelju direktorke

kancelarije za odnose s javnošću, na kojoj je i danas.