03go

dina

IBR

OJ 3

jese

n 20

11

SRPSKI CENTARZA PROMOCIJUNAUKE

Na narod i drutvo prolaze kroz jednu sveoptu krizu. Ta kriza je duhovna, moralna, socijalna,

politika, ekonomska, ekoloka. Ljudi su izgubili viziju i perspektivu ivota. Beznae i pesimizam sve

vie hvataju maha u duama ljudi. U drutvu je sve vie pohlepe i sebinosti, mita i korupcije, kriminala,

trgovine ljudima, genski modifikovane hrane, socijalne nepravde, gladi. Medijskim manipulacijama narod

se pretvara u animalnu masu. Ljubav prema vlasti sve vie u ljudima paralizuje svaku ljubav prema istini,

dobroti, pravdi. U pozadini svih ovih kriza stoji kriza identiteta. Savremeni ovek sve vie gradi svoj

identitet na sebi. Egoizam i sebinost svuda vladaju. Fanatizam i iskljuivost. Sve vie se, iz dana u dan,

razara duh zajednice i zajednitva. ivimo u vremenu raspada porodice a potom i svake druge zajednice.

U drutvu je sve manje solidarnosti i to bi narod rekao sloge (saradnje i sadejstva). Tu je i ekoloka kri-

za, klimatske promene. Sve to upozorava da je svet u smrtnoj opasnosti. ovek sa svojim psiho-fizikim

osobinama nije sklon da egzistira u sadanjem vremenu (trenutku). U njemu postoji sklonost,tedencija,

usmerenje prema boravljenju u prolosti (koja u njemu najee prouzrokuje aljenje,tugu,bolna

seanja). Kod drugih je izraena stalna briga za budunou. I kod jednih i kod drugih to izaziva nemir,

strah, stres, strepnju, bol, nespokojstvo. to je najgore, ovek ne moe da utie ni na prolost ni na

budunost. Sadanji trenutak je jedini na koji moemo da utiemo. Treba um dovesti u sadanji trenutak

i brinuti za danas. Neophodni su nam pozitivna vizija i perspektiva i dobra volja. ta je dobra volja?

Nesree drugoga se bojati kao sopstvene; dobrobiti drugoga se radovati kao sopstvenom uspehu; tui

gubitak kao sopstveni drati; tui dobitak kao sopstveni posmatrati; prijatelja ljubiti Boga radi, a ne

sveta i interesa radi; neprijatelje sa ljubavlju trpeti; nikome ne uiniti neto to sam ne eli doiveti;

nikome ne uskratiti ono to s pravom za sebe samoga eli dobiti; blinjemu u nevolji, ne samo shodno

svojim moima, u pomo pritei , ve i preko svojih moi eleti mu pritei. Prema sebi budimo strogi,

a prema drugima blagi! U dijalogu koristimo blage rei, a jake dokaze! to ne elimo sebi, ne inimo

drugima.

Dobra volja nikada ne biva potpuna ako se ovek ne odrekne patoloke vezanosti za stvari ovoga sveta.

Ono to mi u svetu posebno elimo, na tome blinjima zavidimo. Nama nedostaje ono to drugi postiu i

imaju. Ako se pak ne moemo odrei i rastati od svoje imovine i stvari, nemojmo makar nita tue eleti i

prisvajati. Davanje je nae najbolje primanje. to vie dajemo, vie imamo!

Davanje je najbolje primanje

UZ NOVOGODINJE I BOINE PRAZNIKE

RADOVAN BIGOVI UNIVERZITET U BEOGRADU

PRAVOSLAVNI TEOLOKI FAKULTET

3zima 2011

Osniva i izdava: Neimar V a.d. , Kneginje Zorke 2, 11000 BeogradArhart asopis za arhitekturu i umetnost.

Adresa redakcije: Knjeginje Zorke 2. E-mail: redakcija@neimarv.rs. www.arhart.rs Izdavaki savet: Radivoj Cvetianin, predsednik, Miloje Popovi-Kavaja, Radomir Vukovi, Milinko Bujii, Tanja Milievi, Nenad Novak Stefanovi. Glavni i odgovorni urednik: prof. Zoran Lazovi. Direktor projekta: Milan Atanasijevi. Art Direktor: Milan Novii. Fotografi: Nenad Petrovi, Isidora uri. Lektori: Ivana Joki, Nada Dautovi.

ISSN: 2217-4761.

Distribucija: NeuMedian. Tira: 5.000. asopis izlazi tromeseno.

8Radoznalost i rad su kima uspenog ivotaMihajlo Mitrovi, akademik

18Uiniu da nas svet vidi kakvi jesmoPredrag Staki, pobednik konkursa Ujedinjenih nacija

sadraj34srbi su rtve sna o bogatstvuMilovan Stanii, rektor Univerziteta Singidunum

06. Foto editorijal

14. Vesti iz arhitekture

16. Kineski voz lebdi iznad ina

21. Izbor 10 naj-ostvarenja u arhitekturi, slikarstvu, dizajnu i muzici

37. Veliki Pariz

40. Arhitektura za poneti, Maldini

46. Beg iz kutije cipela, Casa da Musica

50. Morske orgulje, Zadar

52. Okrobarski salon

56. Geroslav Zari - scenograf, Intervju

60. Imperijalni sjaj Boljoj teatra

63. Ivan akni - arhitekta, intervju

70. Ko me kleo, nije dangubio,pria Milinka Bujiia

72. Mocart tableta triput na dan

75. ogat Luja Vitona

78. Gedeti

80. Tramvajem u 22. Vek

82. Nosonje ponovo u modi

86. Glamur kiselog kupusa

90. arobno igranje sa nemoguim, fraktali

93. Bog je Srbiji sve dao, za pamet moramo sami da se snaemo

100. Kako je oiveo Tesla

103. Ljudi i dogaaji

42ARHITEKTURA OLIMPIJSKIH IGARA U LONDONUIrena Videnov d.i.a.

sadraj68obnova bratimljenja skadarlije i montmartraMilovan irovski

96Hedonizam pod rimskim krovomMiomir Kora,direktor Arh-parka Viminacijum

6 zima 2011

Up

rk

os

sv

em

U

moscow

paris

Svet se raduje

Crveni trg i Kremlj

Champs-lyses

NEW YORKRockfeller center

7zima 2011

Up

rk

os

sv

em

U

FOTO: ISIDORA URI

london

BEOGRAD

Novogodinja no traje mesec dana. Tom tanoupono poljupcu dve godine, graani svetskih metropola

se pribliavaju karnevalskim rasprodajama. Kupuju se pokloni karticama usijanim od provlaenja kroz tesni

prolaz izmeu uivanja u troenju i oprezne tedljivosti kojoj smo privremeno zavezali oi. Tako je na Jelise-

jskim poljima, Tajms skveru, Crvenom trgu, naoj Knez Mihajlovoj zasluena radost u godini koja e se

zvati godina ...ali, neemo rei kakva je bila godina, neke rei su u vreme slavlja izbaene iz upotrebe.

Pametnije je da preskoimo pridev koji opisuje ovu godinu. Da li je radovanje vid zaborava? Da, naravno.

Novogodinji karneval podsea da su razlike meu ljudima jednake slinosti njihovih elja. Da li elimo da

godina koja dolazi ima oi onoga koga volimo? Da naravno. Ako ih sluajno ne vidite, zamurite. Radujte se

i kupovinama i ak murenju u pono i ne dozvolite da vam ita pokvari poljubac.

itaocima svojim dragim elimo Srenu Novu godinu.

Redakcija ArhArta

Big Ben and Houses of Parliament

NEW YORKKnez Mihajlova ulica

Int

er

vjU

br

oja

radoznalost i rad su kima uspenog ivotaStvaralac koji je obeleio modernu srpsku arhitekturu. Predsednik Akademije arhitekture Srbije, poasni doktor Beogradskog univerziteta, inostrani lan Ruske Akademije arhitekture i graditeljskih nauka. Profesor Mihajlo Mitrovi jedan je od najpoznatijih srpskih arhitekata. U devedesetoj godini ivota jo uvek radi i stvara. Projektuje, gradi i pie kolumne o arhitekturi i umetnosti. Njegove graevine su autentine, originalne i kao po pravilu oplemenjene delima likovnih umetnika.

MIHAJLO MITROVI O VITALNOSTI SVOG STVARALATVA

Razgovarala: Biljana Bojkovi

foto

: nen

ad p

etro

vi

i li

na a

rhiv

a pr

of. M

itro

via

zima 20118

Int

er

vjU

br

oja

- Ja sam od poetka svog rada insistirao da u zdanjima koja sam projektovao integriem neko umetniko delo, kae profesor Mitrovi.

- Tridesetak vrhunskih umetnika je prolo kroz moje zgrade, od Mie Popovia, Ane Beli, Fila Filipovia, Miodraga ivkovia, Neboje Mitria, Otaevia do Vujaklije, koji je radio murale u zgradi Geneksa. To je bio moj princip, od prve do poslednje zgrade. Na prvoj zgradi u Gospodar Jovanovoj ulici, pazite to je bila 1954. godina, postavljena je jedna likovna kompozicija vajara Ratka Stojadinovia na kalkanu, a kalkani su u Beogradu tada bili goli i bez prozora. Evo i sada sam na ovoj mojoj poslednjoj zgradi u Takovskoj ugradio obajiev mural i skulpturu. Predratna arhitektura je bila vrlo bogata likovnim aplikacijama, slikara i skulptora. Petar Palaviini je ugraivao na desetini zgrada svoje skulpture, ak i po groblju koje predstavlja neku vrstu galerije skulptura u slobodnom prostoru. U Beogradu jo uvek ima dosta takvih zgrada. Na primer, kad stanete kod Londona, pa pogledate niz ulicu Kneza Miloa, vidite divne skulpture na vrhovima zgrada, one anele, obrise ljudskih tela. Meutim, grupa arhitekata modernog pravca, tridesetih godina je ogolila beogradske fasade. To je bila reakcija na konzervativni srpsko-vizantijski stil.

Ono to ga ovih dana zaokuplja je podatak da se Srbija nala na 176. mestu u svetu, kada je u pitanju

realizacija arhitektonskih projekata. Revoltiran ovim saznanjem, prisea se zlatnog perioda arhitekture i predratnih zgrada u Srbiji.

Predratne kue graene za rentu, imale su sjajne ulaze, bolje nego mnoge posleratne zgrade. Svaka zgrada imala je tada ulazna vrata u belom metalu sa ardeko polukruzima, eku keramiku, indirektno svetlo. Ja po tome mogu da identifikujem svaku predratnu zgradu, jer se od banalnih razlikuje po ozbiljnosti, izvedbi, materijalima ili stilskoj obradi. Ceo vek vi gazite po toj ekoj keramici a ona kao da je jue postavljena. Na alost, mi jo nismo dostigli ono to su nae kolege radile pre rata.

NEKADA JE BILO MANJE BIROKRATIJE

Tada je bilo lake graditi jer je sistem graenja bio vrsto uhodan. U socijalizmu nije bilo tajkuna, sve je kontrolisano kroz institucije sistema. Bilo je i onda birokratije ali neuporedivo manje nego danas. A ta se sad radi? Sve sami oblakoderi u staklu, nisu vie potrebni ni talenat, ni strunost dovoljni su raunar i tehniki manipulator. Katastrofa je vest da je Srbija na 176. mestu u svetu po aurnosti kojom se izdaju dozvole za graenje. Niko vie u ovoj zemlji ne vodi rauna o arhitekturi.Mene ljudi vie znaju po pisanju nego po graenju. Primete sve to napiem, a zgradu u centru Beograda u Takovskoj ulici malo ko vidi. Nedavno sam pisao predgovor za katalog izlobe Beogradska

arhitektura u Beu. Austrijanci u jednoj uglednoj galeriji etiri puta godinje prave izlobe posveene arhitekturi neke zanimljive zemlje. Mislite da je neko od naih to zabeleio? Pa to nikoga ne interesuje. Kad ste videli nekog arhitektu u vip reviji ili na ceremonijalnom crvenom tepihu? Zar je arhitektura toliko drutveno neinteresantna?

GenekS e OSTATI SIMBOl BEOGRADA

Projektovao je i izgradio preko 100 graevina, uradio 20 konkursnih elobarata, napravio generalne urbanistike planove za Zajear, Trstenik, Lazarevac, Ni, Pirot, Banju Koviljau..... Od svih svojih graevina izdvaja Geneks. Ove dve betonske kule, sa visinom od 117,5 metara, simbol su i kapija Beograda, ve due od 30 godina. Mogu da se zidaju kakve god hoete zgrade, ali Geneks e uvek ostati simbol Beograda. Kod mene je arhitektura uvek u nekim logikim sklopovima pa je tako i Geneks nastao. Radio sam na urbanistikom konkursu za 33. blok na Novom Beogradu i dobio prvu nagradu. Kada sam razmiljao o tom projektu video sam na tom prostoru jednu dominantnu graevinu, posebno kad silazite sa Beanije, pogled vam tada odjednom puca na Beograd, i zbog toga sam ja to mesto morao da markiram. Do tada su graene zgrade sve po est spratova, a po mom planu ta se slika morala menjati. Urbanistiki uslov je bio da u

U kraljevini i komunizmu, bilo je lake graditi nego danas

9zima 2011

pola zgrade budu stanovi a u drugoj polovini poslovne prostorije, ja sam priao drugom reenju. U Beogradu je tada bila manija da su nii spratovi u zgradama poslovni a vii stambeni. Meni nije bilo funkcionalno da te dve funkcije idu jedna na drugu, zbog kolizije izmeu dve namene. Napravio sam dve kule, jednu stambenu a drugu poslovnu. Da bi to bila jedna zgrada, kao to je urbanistikim planom predvieno, povezao sam ih dole u sutereni i gore, mostovskom strukturom na 29. spratu. Tada su se svuda u Evropi na visokim zgradama gradili rotacioni restorani, pa sam sledei evropske manire, izvukao jednu vertikalu iz poslovne kule i na njenom vrhu napravio takav restoran.

OpekA SlUI zA neIMARSkO TKANJE

Kao stipendista Ujedinjenih nacija, boravio je u Francuskoj i Danskoj iz koje je u Srbiju doneo ljubav prema opeci i tako obogatio nau arhitekturu. Opeka je postala neizostavni materijal u njegovim graevinama, a vrhunac toj posveenosti je svakako crkva Svetog Vasilija Ostrokog na Beanijskoj kosi, koja se , osim po opeci, od ostalih crkava graenih posle rata , razlikuje i po mnogim reenjima. Osnovna koncepcija crkve, dopala se i Njegovoj Svetosti bivem Patrijarhu srpskom Gospodinu Pavlu koji je blagoslovio projekat i istakao da crkvena arhitektura treba da ponudi neto novo, primereno okolnoj arhitekturi ali da ostane u skladu sa kanonima Pravoslavne crkve.

GRADITELJI CRKAvA SU ATEISTI

O sakralnoj arhitekturi, posle rata nije bilo ni rei. Ni u crkvu skoro da se nije smelo ii, a kamoli ih zidati. Moda je sazidano desetinu crkvica po zabitima, selima. Crkva je potpuno bila odvojena od drave. Mi smo u koli uili stilsku srednjovekovnu arhitekturu, a ne kako se grade crkve. Zato je sve to je graeno posle rata predstavljalo nevete, neuspele kopije Graanice, Lazarice i drugih srednjovekovnih

1 Stambena zgrada, ulica Brae Jugovia 10, Beograd

2,3 Poslovno-stambeni kompleks Genex, Novi Beograd

4 Denkova bata, Neimar V, Beograd

Int

er

vjU

br

oja

zima 20111 0

1 Igra opeke na novobeogradskom hramu

2 Crkva Sv. Vasilije Ostroki, Novi Beograd

Int

er

vjU

br

oja

manastira. Za mene je izgradnja crkve bila veliki izazov. Poao sam od modela rotonde i maksimalno koristio opeku, trudei se da ona bude jedno fino neimarsko tkanje.

Da li su arhitekte koje grade crkve, obino vernici?

Najbolje crkve u svetskoj arhitekturi je pravio veiti ateista i komunista Oskar Nimajer, koji danas ima preko 100 godina a i dalje gradi. Kao njegova remek dela smatraju se crkva u Pampulji i katedrala u Braziliji. Komunizam i hrianstvo imaju mnogo zajednikog. Ako uzmete neke poslanice iz Svetog pisma i poredite ih sa nekim socijalistikim i komunistikim tezama, naiete mnogo slinosti. Videete da im je pre svega zajedniki humanizam. U komunizmu je bilo pravilo da ljudi imaju onoliko koliko im treba, a da niko nema vie od onog to mu je potrebno. Da li je neko vernik ili nije, to je za mene potpuno privatna stvar. U jednoj tv emisiji Vladeta Jeroti je to lepo objasnio. Rekao je da svi koji kau da su ateisti ne govore istinu, jer oni ne umeju da je izraze ili kriju svoja oseanja. Tvrdio je da ateisti ne postoje. To to je on rekao, ja sam osetio kao jednu punu istinu.

ARHITekTURA TReBA DA SlUI LJUDIMA

Koliko humanizma ima u arhitekturi i da li je Atinska povelja uticala da arhitektura stvara uslove za pogodniji ivot? Atinska povelja je revolucionarni trenutak u modernoj arhitekturi, ali je ona poprilino udaljena od humanizma jer je ogolila arhitekturu. Arhitektura se pravi za oveka i po prirodi stvari treba da bude humanistika i slui ljudima. Oni koji je ne posmatraju na taj nain, imaju potpuno pogrean pristup. To se odnosi na sve: investitore, arhitekte i izvoae radova. Ako oni nisu u saglasnosti, nisu srodnih dua i vizija, tu onda nema dobre arhitekture.

TITU NITA NIJE MOGLO DA PROMAKNEJedne godine sam dobio Borbinu nagradu za hotel koji sam napravio u Petrovcu na

moru. Zato sam uestvovao na Borbinoj izlobi koja se odravala u zgradi starog dvora,

u gradskoj Skuptini. Tada je svaka republika izlagala svoj nagraeni objekat. Tito je sa

Jovankom posetio izlobu i estitao nagraenima. Kada je doao do mog rada, stao je

i pitao: A kako ste vi dobili nagradu? Pa Petrovac na moru nije u Srbiji? Ja sam mu

odgovorio da je nagrada srpskom arhitekti za delo realizovano u Crnoj Gori. Tad smo se

rukovali i Tito mi je estitao. Zamislite samo kako je on pronicljiv bio, da u sekundi dok je

prolazio ulovi oitu dihitomiju Crna Gora-Srbija. Kome bi to palo na pamet?

1 1zima 2011

Da li ste se sreli sa Korbizjeom, tvorcem Atinske povelje?

Ja sam kao stipendista u Francuskoj bio povezan sa njihovim Ministarstvom za urbanizam i stanovanje. Jednom prilikom, kada sam sa njihovim nadlenim urbanistom pravio plan koga emo sve posetiti, pomenuo sam da bih voleo da upoznam Korbizjea. On je uzeo telefon i okrenuo ga. Kad je zavrio razgovor, rekao mi je da Korbizje putuje u Marsej i da nije u mogunosti da se vidimo. Da li je to bila istina ili nije, ja ne znam, ali eto, ja sam Korbizjeov glas uo samo preko telefonske slualice.

pORUkA U SvevIDeeM OkU

Put koji arhitekte prou od ideje do realizacije, esto je pun prepreka. Obino ste nailazili na probleme i otpor prilikom graenja vaih objekata. Da li je istina da ste onima koji su vas maltretirali i spreavali u realizaciji projekata, ostavljali kritike poruke?

Da. Svaki puta, ali ba svaki put od prve zgrade iz 1954. godine do poslednje zgrade u ovoj godini, ja sam nailazio na probleme. Uvek se naao neko ko eli da sprei moj rad. Taj fenomen sam nazvao drama graenja, i svoje poruke ostavljao u zapeaenim flaama. U Loznici sam flau ugradio u temelje, a u aku u fasadni zid u kome sam opekom oblikovao oko i ispod oka zazidao flau sa porukom: Ovo e oko gledati vas i vama sline, dokle god postoji ova zgrada. To je stanje arhitekture kod nas i o tome treba da se govori kad i o estetici i stilovima. Kako uspevate da odrite radni tempo? Vama godine ne predstavljaju problem, ta je klju vae vitalnosti?

Verujem da je prvi faktor gen, tu nema polemike. A osnova je rad, jer je rad kima

Int

er

vjU

br

oja

ovo e oko gledati vas i vama sline, dokle god postoji ova zgrada

1 Stambeni blok Cvetna, aak

2 Hotel Putnik, Novi Beograd

3 Hotel Mlinarev san, reka Rzav, Arilje

4 Stambeni blok Prolee, aak

zima 20111 2

Int

er

vjU

br

oja

ovekovog ivota. Kroz rad se izlue svi nepovoljni enzimi. Rad sve regulie, on osveava, podstie. Kad napiem neki tekst, ja onda sednem pa uivam. Razmiljam i prevrem po glavi ta sam sve napisao. Skoro 50 godina imam kolumnu Arhitektura u svetu i kod nas u Politici. irilov mi kae da smo nas dvojca najstariji kolumnisti u Srbiji. Ja se uvek sloim sa tim, ali neu da mu kaem da je moja kolumna neto malo starija. Piem na moju tetu, sam plaam moja putovanja sa kojih piem, sam fotografiem, ali eto, ja i dalje piem.

RAD Me DRI I ISpUnjAvA

pored stalne kolumne u politici, mihajlo mitrovi je napisao i nekoliko knjiga iz oblasti arhitekture: novija arhitektura beograda, na kraju veka i sve je arhitektura. pisanje ipak nije jedina pasija mimo arhitekture,tu su i crtei koji nastaju na njegovim putovanjima.

U svakom gradu u kom sam bio, pravio sam crtee i uvek stavljao datum. I sad

mogu tano da kaem kad sam bio u Nepalu, Australiji, Bocvani, andigaru, Hongkongu, Brazilu. Radio sam i fotografije, ali ih nikada nisam doiveo kao ove crtee. Fotografiju snimite u sekundi i to ostane na papiru. Dok crtam ja ulazim u detalje i zadrim se na njihovim karakteristikama. Sve upijam i bivam kao film na aparatu. Imao sam i izlobu tih crtea u salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1995 god.

Po prirodi ste optimista? Pa ta je to optimista? aa je do pola puna ili prazna? Ne znam, samo znam da me itavog ivota rad dri i ispunjava. Gledajte velike i uspene ljude, pa to je fantastino. Njih odrava samo rad, rad i nita drugo.

Sigurno ste odlazili u kafane sa prijateljima?

Moj otac je bio hotelijer u aku i ja sam odrastao u najveem gradskom hotelu. Otac, majka, i nas petoro dece smo iveli

sa tim hotelom ali niko u porodici nije pio ili puio. Ja cigaretu nikada u usta nisam stavio. U hotelu moga oca smo ja i moji drugovi odluili ta emo da studiramo. Seam se, sedeli smo Dragan Jeremi, Boo Prodanovi i ja i razgovarali. Boo se odmah izjasnio za slikartsvo, Dragan za knjievnost, a ja sam se kolebao izmeu knjievnosti i arhitekture, ali sam ipak otiao na arhitekturu i ostao veran pisanoj rei.

MOje GRAevIne MI DOnOSe MIRAN SAN

ta vama predstavlja zadovoljstvo kad ne radite? Imate vikendicu u Grockoj, da li se tamo odmarate?

Ja i u Grockoj imam radni sto i radnu sobu. Uvek neto radim, pa i fiziki. Evo, na primer, sve plakare u mojoj radnoj sobi, ovde u stanu sam sam napravio. Sad se udim sebi, to mi je to trebalo? Ali tada nije bilo da se kupi ono to sam eleo, pa sam se odluio da sam to napravim. Pasionirano sam razraivao detalje na mojim graevinama. O svakom detalju razmiljam toliko da se sa njima uspavljujem. Kao to neko uzima tabletu za spavanje, tako ja u san ulazim sa slikom detalja na svojim graevinama.

Koji je va savet mladim arhitektama?

Savet broj jedan, bez koga se ne moe daleko, to je: radoznalost. Mora sve da vas interesuje, morate sve da pratite u sve da se razumete, u umetnost, sport, ekonomiju, geografiju, medicinu, itd. Ako to ne inite, nema nita od dobre arhitekture. Jednog dana e sve to zatrebati dobroj kui. Ljubopitljivost je takoe jedna divna osobina i radni pokreta. Ako niste radoznali daba vam talenat, jer samo kroz radoznalost vam se otvara svet nesluenih dobrih mogunosti. Dakle radoznalost stavljam na prvo mesto a rad na drugo.

skoro 50 godina imam kolumnu o arhitekturi

foto

: Isi

dora

ur

i

1 3zima 2011

ve

st

I IZ

ar

HIt

ek

tU

re

Zelena kola na BalijuBambus je iroko priznat kao odrivi graevinski materijal, jer je robustan i brzo raste. Upravo zbog te injenice, ekolozi i arhitekte Don i Sintija Hardi, lanovi PT Bambu tima koji je specijalizovan za arhitekturu od bambusa, kao osnovni princip svog rada promoviu odrivost arhitekture kroz njegovu primenu u gradnji, a u nastojanju da se izbegne dalje unitavanje tropskih uma kao izvora grae. Zelena kola je, u stvari, jedna velika zelena laboratorija koja se nalazi na obali reke, u okviru guste dungle sa ogromnim lokalnim rastinjem. Kampus ima svoje organske bate i vrtove, a pokree ga niz alternativnih izvora energije, ukljuujui

i hidro pogon generatora vrtloga i solarnih panela. Sastoji se iz dve oblasti koje su povezane mostovima od bambusa. U sklopu kampusa nalazi se pedesetak zgrada i paviljona po kojima su rasporeene uionice, fi skulturna sala, prostor za okupljanje, studentski dom, kancelarije, kafi i i restoran, teretana i u centru spiralna vienamen-ska zgrada srce kole koja je ujedno i najimpresivniji objekat u kom-pleksu. Duga je 60 metara i uzdie se 19 metara u nebo. Tri spiralna stepenita povezuju spratove na kojima se nalaze odvojeno admini-

stracija, raunarska laboratorija, umetnika radionica i biblioteka. Struktura kole izgraena je od tri razliite vrste bambusa: Petung, Tali i Duri. Krovovi su pokriveni u najveem delu sa zaveljajima Alang-Alang trave. Malobrojni zidovi su napravljeni od bambusa, gline, blata i pamuka. Stolovi i stolice su takoe od bambusa. Uenici ue muziku na bambus harfama, i bave se sportom u prostorima ograenim bambusovom ogradom. U najveoj meri, objekti su bez spoljnih zidova. Ne postoji jasna granica podele na spoljanje i unutranje, javno i privatno se stapaju i postie se harmonija sa prirodom. Ovaj pristup graenja ima za cilj da inspirie sve budue korisnike prostora da budu radoznali, vie anga-ovani i vie strastveni u ouvanju ivotne sredine. Ba zbog ovakvog pristupa greenju, Zelena kola je nominovana za Aga Khan nagradu u oblasti ahitekture.

Lokacija: Badung, Bali, Indonesia Projektantski tim: PT Bambu Investitor: Yayasan Kul Kul Povrina: 7.542 m2

Aleksandra Miljkovi, d.i.a.

Jovana Mili, d.i.a.

Videti energijuArhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu izdao je ove godine knjigu - monografi ju Videti energiju. Autori knjige su profesor Milica Jovanovi Popovi, dia i Duan Ignjatovi, dia. Monografi ja koja se bavi aktiuelnim pitanjima i problemima energetske efi kasnosti, izdata je u septembru mesecu na Arhitektonskom fakultetu. Knjiga je raena u saradnji Arhitektonskog fakulteta i GTZ - Deutshe Gesellschaft fur Technishe Zusammenarbeit. Knjiga

je pisana na srpskom i engleskom jeziku. U stvaranju knjige, pored dva navedena autora, nesebinu pomo i saradnju su pruile kolege iz Beograda, Nia, Novog Sada. Knjiga ima bogatstvo od 170 strana, ilustro-vana je znaajnim primerima objekata i analizom kakva je njihova primena u energetskoj efi kasnosti zgrada. Paralelno sa monografi jom, napravljena je i izloba VIDETI ENERGIJU sa ciljem da se ukae na stalnu potrebu za tednjom energije i njenom racionalnom potronjom u zgradama.

Koliko je velika odgovornost arhitekata - arhitekture, proizilazi iz injenice da se u izgraenim zgradama troi oko 45-50% ukupne

proizvodne energije?!

fakulteta i GTZ - Deutshe Gesellschaft fur Technishe Zusammenarbeit. Knjiga je pisana na srpskom i engleskom jeziku. U stvaranju knjige, pored dva navedena autora, nesebinu pomo i saradnju su pruile kolege iz Beograda, Nia, Novog Sada. Knjiga ima bogatstvo od 170 strana, ilustro-vana je znaajnim primerima objekata i analizom kakva je njihova primena u energetskoj efi kasnosti zgrada. Paralelno sa monografi jom, napravljena je i izloba VIDETI ENERGIJU sa ciljem da se ukae na stalnu potrebu za tednjom energije i njenom racionalnom potronjom u zgradama.

proizvodne energije?!

zima 20111 4

foto

: jov

ana

mili

Sajam keramike i sanitarne opreme u Bolonji CERSAIE 2011Bolonja svake godine u septembru mesecu postaje grad luksuza, inovacija i mesto okupljanja ljudi iz celog sveta: arhitekata, investitora, dizajnera, dilera, ... Oseaj bogatstva i eskluzivnosti kakav 29 ti Sajam keramike i sanitarne opreme u Bolonji prua retko moe da se oseti. Najmonije fi rme na jednom mestu, preko 1000 izlagaa iz razliitih zemalja, u dvadeset hala, predstavile su svoje proizvode u oblasti keramike i sanitarija. Pet dana je ,ge-neralno, vremenski malo da se obie ovako veliki sajam i da se isprate sva predavanja, promocije, prezentacije,

konferencije. Tema ovogodinjeg sajma bila je ekologija GREEN ARCHITECTURE.Na tandovima izlagaa, kao i u samih enterijerima tan-dova prisutno je zelenilo u kombinaciji sa drveem, koje daje sveinu i NATURAL LOOK.Ove godine u dizajnu keramike i sanitarija primeene su dve struje svedene, jasne i iste linije bez detalja, pri-rodni i pastelni tonovi ( Villeroy&Boch, Imola, Cerim, Rocca / Armani... ) i nasuprot tome zahtevno rusko i arapsko trite koje diktira trend sa bogatim dekorima, jarkim bo-jama keramike i pozlaenim detaljima baterija ( Gardenia Orhidea / Versace, Sicis, Bizzaca, Crystal Ker ...)U pogledu sanitarija, inovacije su prikazale samo vodee fi rme Jessi, Jacuzzi, Devon&Devon, Antonio Lupi,... Sa-nitarna oprema raena je u veini sluajeva od corijana, kerrock-a, medijapana, drveta i stakla.

Na sajmu su predstavljeni i proizvoai kamena sa svojim novitetima, vrstama i razliitim obradama kamena. Vode-a fi rma u proizvodnji kamena Antolini imala je origina-lan i vrlo poseen tand sa velikim izborom materijala od kamena (npr. raznobojne onyx-e). Inae, u Veroni je isto vreme odran posebno sajam kamena MARCOMACC.

J. M.

ve

st

I IZ

ar

HIt

ek

tU

re

1 5jesen 2011

A. M.

Vertikalna uma u Italiji Projektni tim italijanskih arhitekata koji predvodi Stefano Boeri projek-tovao je Bosco Verticale, soliter od 27 spratova koji je ujedno i prva vertikalna uma-zgrada na svetu. Osnovni koncept projekta je poumljavanje metropola, integracija ze-lenih povrina u urbano tkivo, regeneracija zivotne stredine, a sve na istoj teritoriji, bez proirenja. To je model zgunjavanja prirode u gradu.Kompleks se sastoji od dve stambene kule visina 76 i 110 m, ija je izgradnja trenutno u toku. Svaka stambena jedinica, bez obzira na kvadraturu imae balkon zasaen stablima, ukupno 900 stabala visine 3,6 i 9 metara, kao i raznovrsnim bunjem i cvetnim biljem. Sistem vertikalne ume optimizuje, oivljava i proizvodi energiju, kreira mikroklimu. Biljke reguliu temperaturu i vlanost vazduha, apsorbuju CO2 i estice praine, proizvode kiseonik, ine zatitu od zraenja i akustinih zagaenja. Jednom reju, poboljavaju kvaliteta ivota i prostora i postiu utedu energije. U kompleksu postoji i postrojenje za preiavanje sive vode, odnosne otpadne vode nastale upravo u samom kompleksu. Ova reciklirana voda e biti koriena za zalivanje biljaka. Upravljanje i odravanje vegetacije bie centralizovano i pove-reno javnom gradskom preduzeu. Uz pomenuto prisutna je, naravno, i estetska vrednost zelenila ali i injenica neprocenjive vrednosti posedovanja sopsteve zelene oaze u centru metropole.Ovaj projekat je nastao kao odgovor na irenje gradova i nestajanje zelene komponente, otuenja od prirode. On je samo prvi u nizu, ta-nije deo projekata koji je ovaj arhitektonski studio izradio. Celokupni projekat BioMilano predvia formiranje zelenog obrua oko grada i revitalizaciju 60 naputenih objekata u javne svrhe.

Lokacija: Milano, Italija Projektantski tim: Boeristudio Investitor: Hines, Italia Povrina: 40.000 m2

Spratnost: P+27 Poetak gradnje: 2007. Izgradnja je u toku.

Aktivna kua u RusijiProjekat je izraen i realizovan od strane vodee moskovske graevinske kompanije Zagorodny Proekt, u saradnji sa Velux grupom. Prva ruska aktivna kua promovie, uslovno nove a davno zaboravljene, standarde u stambenoj izgradnji. Energetski je efikasna i potpuno laka za upotrebu. Projekat je prilagoen specifinim klimatskim uslovima vlane kontinentalne klime sa toplim letima i hladnim zimama. Kua vri minimalan uticaj na ivotnu sredinu - emitovanje CO2 smanjeno je u celini, a ne samo na pojedinim nivoima. Izgraena je od materi-jala sa visokom stepenom reciklae. Fasada i krov su kompletno izraeni od drveta, a homogenost u materijalizaciji potie od tradicionalne ruske metode graenja. Implementirani su razliiti izvori energije, a kao primarni izvor ener-gije koristi se sunce. Velux solarni termalni kolektori projektovani su tako da, u kombinaciji sa krovnim prozorima koji su strateki postavljeni, maksimalno koriste solarnu energiju. Prorauni pokazuju da kua potroi 4 puta manje energije neko to je definisano propisima i 7-8 puta manje od prosene kue u Rusiji. Cilj projekta je bio da se pokae kako se pravom kombinacijom arhitekture, inenjeringa i pametnom upotrebom materijala moe postii hormonija sa prirodom, korienjem energije sunca i vetra podstakne odrivi i proveren nain ivota.

Lokacija: Moskva, Rusija Projektantski tim: Polygon Lab Architects Konstrukcija: NLK Domostroyenie Investitor: Zagorodny Proekt, VELUX group Povrina: 229 m2

Spratnost: P+1

A. M.

J. M.

no

ve

te

Hn

ol

og

Ije

lebdi iznad ina

BUDUNOST NA PRAGU - KINESKI VOZ

kada izaete iz ovakvog voza, jedino to moete, ako moete,

da izgovorite posle vonje je: bilo je zaista brzo, tiho,

veoma udobno i isto. jedno lepo i neverovatno zanimljivo

putovanje.

Kljuni pojam kineskog voza je magnetska

levitacija. Takozvana tehnologija bez

kontakta, tj. korienje elektronike umesto

mehanikih komponenti, potpuna je revo-

lucija u sistemu transporta i prevazilazi sve

granice kako u tehnikom, dizajnerskom,

ekonomskom, tako i u svakom drugom

smislu.

Osim to je vonja skoro bezvuna, ovakve zemljane letilice troe znatno manje

energije od bilo kog drugog eleznikog sistema, poseduju visok nivo sigurnosti i

potpuni komfor tokom putovanja, kao i visoku mo ubrzanja i koenja.

A sve je poelo jo u prolom veku, tanije 1970. godine, koja predstavlja i formalni

poetak istraivanja elektro-dinamikih sistema levitacije koji koriste super-

provodne magnete. A dolaskom u sadanjost, 2011. godinu, maglev (magnetno

levitacioni) vozovi koriste kvantnomehaniki efekat poznat kao Meissnerov efekat

kako bi lebdeli iznad povrine ina. Ovim nainom se trenje izmeu voza i ina skoro

anulira, to zapravo omoguava razvijanje ogromnih brzina.

Kineski vozovi ve sada postiu redovnu brzinu od oko 450 kilometara na sat, a

uprava eleznica je objavila da radi na tehnologiji koja e brzinu poveati na preko

500 kilometara na sat. Kina planira da ima 13.000 kilometara pruga velikih brzina do

2012. godine, i da uloi oko 300 milijardi dolara. U avio kompanijama China Southern

i China Eastern, kao i u dravnoj Air China, strahuju od konkurencije superbrzih

vozova. Takvi strahovi svakim danom razvoja tehnologije sve vie postaju i oprav-

dani, jer u picevima kada se spajaju dva voza, u njima ima mesta za 1.200 putnika.

U prilog strahovima avio komanija nailazi se i na sledee injenice: novu deonicu

pie: Sandra Stankovi

zima 20111 6

no

ve

te

Hn

ol

og

Ije

od angaja do Hangdzoua, dugu 200 kilometara, brzi vozovi prelaze za svega

45 minuta; jedna od najveih brzih pruga je u izgradnji na liniji Peking-angaj

(duga je 1.318 kilometara i kotae 32,5 milijarde dolara). Planirano je da otva-

ranje bude tokom 2012. godine, to e prepoloviti vreme putovanja izmeu dva

najvea kineska grada na pet sati.

Za muki deo populacije ostavili smo najbolje za kraj, prijatne i ljubazne

domaice voza su na raspolaganju tokom

itavog puteestvija, kako bi vam

uinile vonju maksimalno

prijatnom.

pie: Sandra Stankovi

maglev (magnetno levitacioni) vozovi koriste kvantnomehaniki efekat poznat kao meissnerov efekat

1 7zima 2011

br

en

DIr

an

je

PREDRAG STAKI, POBEDNIK KONKURSA UJEDINJENIH NACIJA

Uiniuda nas svetvidi kakvi jesmo

Beograanin, grafiki dizajner i kako sam kae, na prvom mestu umetnik,

nedavno je privukao panju na sebe i kao tvorac zvaninog logoa ljudskih prava.

Sada pred sobom ima jo jedan nimalo lak izazov - brendiranje Beograda.

Meu 15.000 radova iz preko 190 zemalja, Stakiev logo Free as a Man izabran je

kao najboji i postao zvanini svetski simbol ljudskih prava.

Razgovarala: milica ajfar

zima 20111 8

br

en

DIr

an

je

est decenija nakon donoenja Univerzalne deklara-cije o ljudskim pravima, koju mnogi nazivaju najveim izumom oveka ikada, prepoznavi realnost da tako velika ideja i misija zapravo nema nikakvu vizuelnu po-javnost u smislu znaka ili simbola, neki ljudi su eleli to da promene i tako je nastala inicijativa Human Rights Logo, objanjava Staki.Znajui koliko se stvari sporo deavaju kada su previe spontane, znajui da je npr. simbol za mir, popularni peace, samo sticajem istorijskih okolnosti uao u nae ivote, a i tada desetak godina nakon svog nastanka, ova inicijativa je elela da ubrza te procese i pozove stanov-nike cele planete u potragu za simbolom ljudskih prava.

ZNAK MIRA IMA SvAKO

Ovo je, slobodno mogu rei, bio izazov nad izazovima, jer je ciljna grupa celo oveanstvo, a i ono, ne samo u sadanjosti ve i u decenijama koje su pred nama. Dakle, govorimo o milijardama ljudi sa kojima ovaj logo treba da komunicira. S druge strane, lino sam eleo da unesem i neke nove pristupe. Da odem korak dalje od prosene percepcije struke i da apstrakciju koja je neophodna u ovom sluaju izvedem na takav nain da ipak postoji neto to e svaki ovek irom planete prepoznati i dovesti u vezu s idejom ljudskih prava. Jasno je onda da su univerzalni motivi ruke, odnosno ake i ptice idealni u tom sluaj. To je vizuelno-sim-bolika veza koju svako moe da prepozna. Pa makar prepoznavanje bilo tek delimino. Ipak, spajanjem u jedan novi simbol nastaje itava jedna vizija i pria koja je zamiljena da ivi decenijama i inspirie i pokree

milijarde ljudi dananjeg ali i budueg vremena.Do samog koncepta sam doao prepoznavi sutinu i to u prvoj reenici same preambule deklaracije o ljudskim pravima, u kojoj se iznosi stav da su ljudska prava temelj izgradnje jednog budueg sveta slobode, pravde i mira. Takoe sam uveo i neto to sam nazvao revolu-cionarnim pristupom u ovoj vrsti vizuelne komunikacije, gde sam uspeo da odem korak dalje od ostalih dizajnera i da stvorim takav simbol ljudskih prava pri ijem crtanju oveku nisu potrebne ak ni minimalne crtake sposob-nosti. Shvatio sam da ovek ve ima ablon po kojem se crta ovaj ovekov znak sama aka je ablon.

UvAM kReATIvnU OTRIcU

U opisu posla kaete da ste sam svoj ef?

to se tie onog sam svoj ef, kako vreme prolazi i postajem stariji i iskusniji, ini mi se da to sam svoj ef i nije neki moj izbor. Naprosto to je posledica toga to u ivotu ne pristajem na kompromise kada su neke vane i sutinske stvari u pitanju. Svestan sam injeni-ce da npr. rad u nekoj regularnoj marketinkoj agenciji s jedne strane nudi sigurnost, ali cena koju kreativan ovek plaa je uglavnom suvie velika.Kreativna otrica se vremenom tupi u tim uslovima rutine i nedostatka vremena za maksimalno posveiva-nje, a meni je moja kreativnost sve i moram da je uvam. Izbor da budem freelance dizajner nije lak i nemam tu sigurnost koju bih imao da sam u nekoj agenciji, ali na kvalitetu mojih radova ja dobijam potvrdu.

Slika govori hiljadu rei,a logo govori hiljadu slika

Uiniuda nas svetvidi kakvi jesmo

1 9zima 2011

bU

DU

n

os

t n

a p

ra

gU

lOGO kOjI DIe pRAInU

Kolika je odgovornost kreatora jed-nog logoa? Kakvo je Vae miljenje o logou Olimpijskih igara koje e se odrati u Londonu. Da li je David Airey, njegov tvorac, zaslueno kriti-kovan prema Vaem miljenju?

- Meni se lino taj logo ne dopada, mada prihvatam i neke od argumenata onih koji-ma se dopada. Jedno je izvesno, taj logo je digao prainu i privukao jako puno panje na sebe, a to je jedna od kljunih stvari u ovom poslu. U tom smislu je uspeo. To je injenica koja se mora uvaiti, pa ak i po-tovati, bez obzira na lini stav o dizajnu.

Na listi najboljih svetskih dizajnera logoa nalaze se Walter Landor, Mil-ton Glaser, Paul Rand, Bob Gill, Herb Lubalin Da li se meu njima krije neki od Vaih uzora?

I da i ne. Uzor mi je svako od koga mogu neto nauiti, bio on Milton Glaser ili Mile Glasi. Ipak, uzora u smislu idola, nemam. Ipak, voleo bih da mi se ostvari elja da i ja jednog dana vaim za jednog od najboljih svetskih logo dizajnera. Ne toliko zbog prestia i navedene elje, koliko zbog sa-

mog putovanja i injenice da sam uspean u onome to volim da radim. Tako da su mi u tom smislu svi pobrojani dizajneri uzori. Istakao bih pak gospodina Glasera, a na-roito njegov uveni I

BR

EN

DIR

AN

JEa

rH

Ite

kt

Ur

a /

sl

Ika

rs

tv

o /

DIZ

ajn

/ m

UZ

Ika

1 0 u 2 0 1 1ta se to znaajno dogodilo u protekloj godini? Koje dogaaje bi trebalo zabeleiti obeleiti kritikim osvr-

tom? ta je to to bi trebalo zadrati u memoriji srpske javne, kulturne i umetnike scene? Ne samo da bismo

negde uvali. Skladitenje je izbegavanje razumevanja pojava. Naa namera je bila suprotna, da pokuamo

da uoimo neke osnovne tokove u arhitekturi, dizajnu, slikarstvu, muzici. Oblastima kojima se bavi redakcija

Arharta. Pozvali smo profesora Mihajla Mitrovia, doajena i projektovanja i razumevanja stvaralakog ina

da napravi svoj izbor onoga to smatra vrednim da se notira u oblasti arhitekture. Radomir Vukovi, ista-

knuti umetnik dizajna, autor knjiga iz ove oblasti, lan strunih irija, autor izlobi - napavio je svoje vienje

dizajnerske godine. Tendecijama u slikarstvu bavio se istoriar umetnosti Mile Tomovi, poznati prouavalac

srpskih slikara u nekoliko generacija. Mlade snage u kritiarskom osvrtu na muzike dogaaje, predstavlja

novinar i muzikolog Biljana Bojkovi.

Veoma je uobiajeno da se krajem kalendarske godine sprovode razliite ankete o vrhunskim ostvarenjima u raznim oblastima javnog delovanja: u nauci, sportu, umetnosti. Retko se dogodi, ili bolje reeno ne dogodi se, da su objavljeni rezultati opte prihvaeni. Samo tamo gde se meri sekun-dima, santimetrima, gemovima ili skorovima, ili na neki drugi merni nain mogui su verni i objektivni rezultati.U drugim oblastima, naroito u umetnosti merila su fluidna, slobodno procenjivana i samo orijentaciona. Zbog toga je u arhitekturi svaka anketa vrlo relativna, pa i iznenaujua. S toga je nezahvalno ovde biti selektor, jer to njegovo oko vidi da je malo, visoko, razueno, neracionalno oko oponenata sve ovo vidi u inverznom obliku, a kad se procenjuje lepota onda se floskularno kae da je u pitanju ukus, a o ukusu nema razgovora. Anketa vredi samo onoliko, koliko izvan ankete, korisnici anketa imaju poverenja u linost anketara.Redakcija asopisa ArhArt me je zamolila da sainim listu 10 najznaajnijih arhitektonskih dela i dogaaja koji su obeleili proteklu 2011. godinu. Najpre sam poziv odbio, ali sam ga neto kasnije ipak prihvatio, kada sam doao na ideju da odstupim od ustaljene prakse rangiranja odabranih dela. Poreao sam ih abecednim redom sa namerom da ih ne poredim i dajem prednost veem, crvenijem, raskriljenijem, prozrani-jem ili monumentalnijem. Moja zamisao je bila da iznesem stav, da odabranih 10 dela i manifestacija sa svojim razliitim temama u ovom oda-biru kompleksno markiraju jedno opte, ire, aktuelno stanje nae arhitekture u ovom trenutku, to je, inilo mi se, znaajnije od takmiarskih priznanja pojedincima i pojedinanim sluajevima.

Moj izbor je sledei:

ADMINISTRATIvNO-APARTMANSKI KOMPLEKS SAvOGRAD(M. jOBST I M. TRpkOvI)

BeOGRADSkA MeUnARODnA neDeljA ARHITekTURe(j. IvAnOvI vOjvODI, D. jOvOvI pRODAnOvI, T. kOnlI, I. kUcInA, D. MARUI, R. SARI)

BelGRADe MOMenT DeR ARcHITekTUR IzlOBA BeOGRADSke ARHITekTURe U BeU(ADOlF ITleR, BOjAn kOvAevI)

OSnOvnA kOlA DRAGAn lUkI U nOvOM BeOGRADU(j. MIlOvAnOvI, z. MITI, j. SAvI, lj. SIMOvI)

RIMEJK TELEvIZIJSKOG TORNJA NA AvALI(U. BOGUnOvI, S. jAnjI)

RekOnSTRUkcIjA kUle neBOjA(D. MIljkOvI, j. MITROvI I B. pAvI)

RekOnSTRUkcIjA leGATA OlAkOvIA(zORAn RADOjII)

SINTEZA U ARHITEKTURIMURAl I SkUlpTURA SlIkARA I vAjARA M. OBAjIA nA zGRADI ARH. M. MITROvIA U TAkOvSkOj ULICI 5

STAMBENA ZGRADA U NOvOPAZARSKOJ ULICI BROJ 53 U BEOGRADU(v. MIleTI, I. vIDenOv)

vIlA U UlIcI kOSTe vOjInOvIA(B. MITROvI)

ar

HIt

ek

tU

ra

20

11m iha jlo m itrov i

zima 20112 2

a r h i t e k t u r a 2 0 1 1

ar

HIt

ek

tU

ra

20

11

Osvrui se na odabrana dela moe se zakljuiti da je uprkos socio-politikom neredu Srbije, okovanom tekom korupcijom, sa neslavnim 176. mestu po aurnosti odobravanja graevinskih dozvola, po rasi-pnikom ponaanju bogatijih optinskih struktura, po diskriminaciji naih preduzea u odnosu na povla-ene procentuirane strane graditeljske kompanije da je, uprkos svim tim okolnostima, svetskoj krizi i

dubokoj nacionalnoj krizi u 2011. godini srpska arhi-tektura sa svojim najboljim arhitektima i graevinari-ma odrala respektabilan nivo, egal sa standardnim evropskim vrednostima.

Savograd sa svojim najviim kreativno estetskim nivoom tehnoloko najsavremenije opreme i vrhunske

izvoake perfekcije, moe se smatrati najznaajnijim arealom u zavrnici izgradnje Novog Beograda. Osnov-na kola Dragan Luki je egzemplarni primer ekono-mine i racionalne gradnje, izgraena u fascinantnom roku od 100 dana. U sline rezultate moe se ubrojati i zgrada u Novopazarskoj ulici.

a r h i t e k t u r a 2 0 1 1

Administrativno-apartmanski kompleks Savograd

Osnovna kola Dragan Luki u Novom Beogradu

Stambena zgrada u Novopazarskoj

Ot

kR

IvA

NJE

ar

HIt

ek

tU

ra

20

11

Na mogue primedbe da je ovoj anketi izostavljeno neko znaajnije delo, odgovor je da je to delimino tano, ali evidentno na prostoru matematike. U selekciji od 11 dela to

izostavljeno delo bilo bi jedanaesto. Nemogue je utvrditi ozbiljnu razliku izmeu desetog i jedanaestog. Svaka anketa je relativna, ali se u svakoj nae nekoliko grama izdvojivih i neosporivih vrednosti. O jedanaestom delu, sa zadovolj-

stvom nekom drugom prilikom.

Posle viegodinjeg zastoja u negovanju i zatiti spomenika kulture, u 2011. godini je reafirmisan znaaj ove nacionalne obaveznosti rekon-strukcijom Neboja kule, olakovievog legata i rimejku TV tornja na Avali.

Vila u ul. Koste Vojinovia je novi doprinos seriji visokovrednog tala Brane Mitrovia srpskoj arhitekturi.Ni inostrana orkestrirana prozivka i povike na demokratinost i evrope-izam Srbije nisu spreili Be da svojom inicijativom i svojim sredstvima organizuju veliku izlobu srpske arhitekture koja je bila glavni dogaaj beke letnje kulturne sezone, takoe ni odravanje BINE Beogradske internacionalne nedelje arhitekture sa posebnim naglaskom na retros-pektivnu izlobu Bogdana Bogdanovia.injenica je da se i u najloijim vremenima uvek nau ljudi koji ne odstupaju od umetnosti. Danas je pravi podvig u Srbiji izdvojiti sredstva za sintezu umetnosti u arhitekturi, a to se zapravo dogodilo u poslovno-stambenoj zgradi u Takovskoj ulici broj 5 gde je Milou obajiu, slikaru i skulptoru, povereno da na glavnoj fasadi ugradi mural i skulpturu neko-vencijalnu izraajne novovremene estetike.

zima 20112 4

Rekonstrukcija Kule Neboja

Rekonstrukcija legata olakovia

Mural i skulptura u Takovskoj ulici 5

Vila u ulici Koste Vojinovia Rimejk televizijskog tornja na Avali

Belgrade Moment der Architectur

Beogradska meunarodna nedelja arhitekture

sl

Ika

rs

tv

o 2

011

DESET ZNAA JNIJ IH DOGAA JA U L IKOVNOM IVOTUBEOGRADA I SRBIJE U 201 1 . GODIN I

Svetska ekonomska kriza, koja nije zaobila ni nau zemlju, u poslednje dvetri godine odrazila se na sve drutvene delatnosti. Kultura, koja je oduvek bila pastore drave, ovoga puta je bila najvie pogoena. Institucije kulture koje su zavisile od drave pod-nele su najvei teret, jer su bile primorane na restrikciju svojih programa i iznalaenje drugih izvora finansiranja. U takvim okolnostima najtee je bilo umetnikim udruenji-ma i umetnicima koji su direktno upueni na te ustanove.

Takva situacija u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti odrazila se najvie na suavanje programa i smanjene mogunosti za izlagaku delatnost. Muzeji i galerije uz smanjene programe bili su primorani na organizavanje izlobi dela iz svojih zbirki ili na razmenu sa drugim muzejima i galerijama, na predstavljanje privatnih kolekcija i na izlobe koje zahtevaju manje sredstava. Sa druge strane umetnici trae i sve vie na-laze priliku u alaternativnim prostorima preduzimljivih pojedinaca, privatnih galerista i poslovnih ljudi, koji sve vie preuzimaju primat u odnosu na zvanine dravne galerije.

Ni u godini koja je na izmaku situacija nije bila nimalo bolja. Na beogradskoj likovnoj sceni primetan je smanjen broj izlobi, a pored toga preovlauju projekti iz domena vizuelnih medija: fotografije, video-radovi, instalacije, bilo kao autorska ili kolektivna dela. Likovna klima karakteristina za Beograd preslikava se i na druge delove Srbije i ne prua mnogo mogunosti za vrednosnu listu koja bi bila afirmativna za jednu sredi-nu, a ne i za drugu. No ipak je u Beogradu bilo izlobi koje potvruju jednom utvrenu vrednost i onih koje nagovetavaju neke nove i drugaije vrednosti. U tom smislu, zasnovana na tim kriterijumima, nainjena je sledea lista koja broji deset zapaenih dogaaja na likovnoj sceni Beograda i Srbije u tekuoj 2011. godini:

1. STvARAlATvO jeDnOG vekA MIlAn kOnjOvI

2. ARS LONGA MIODRAG B. pROTI

3. FOnDAcIjA kOSARA BOkAn peTAR OMIkUS

4. 46.ZLATNO PERO BEOGRADA. 11. MeUnARODnI BIjenAle IlUSTRAcIje

5. cRTeI ljUBODRAG jAnkOvI jAle

6. TOkOvI UMeTnIkOG nADAHnUA cRnevI ORIje

7. ZAPISI DRAGOljUB vARAjI

8. POKLONZBIRKA DRAGOSLAvA DAMnjAnOvIA 9. MOBILKONSTRUKT SRBA TRAvANOv

10. PRIMENJENA UMETNOST I BEOGRAD 19181941

MIlAn kOnjOvI (SOMBOR, 1898 1993)Galerija SANU, Stvaralatvo jednog veka, julseptembar 2011.

Galerija SANU u saradnji sa Galerijom Milan Konjovi iz Sombora organizovala je veliku izlobu svog uglednog lana. Izloba ima retrospektivni karakter i prati Konjovia od najranijih dana do pred sam kraj njegovog ivota. Na 65 slika i 20 pastela, od prve slike iz 1913. godine pa do one iz 1989, prikazan je jedan raskoan slikarski opus pun energije, ivota, boje. Izloba potvruje sve ono to je do sada reeno o Konjoviu kao velikom sli-karu ne samo u okvirima srpskog, ve i evropskog slikarstva. Proao je kroz razliite faze evropskog slikarstva od akademizma, preko sezanizma i kubizma do ekspresionizma, koji je najvie obeleio njegov likovni izraz. Bilo da se radi o boji ili liniji, pejzau, mrtvoj prirodi ili figuri, sve je ekspresija. Vojvodina, njegov zaviaj, bila je izvorite njegove neizmerne slikarske energije.

MIODRAG B. pROTI (vRnjAkA BAnjA 1922, )Galerija SANU, Ars longa, oktobar-novembar 2011.

Posle velike retrospektivne izlobe u Narodnom muzeju 2002. godine i predstavljanja njegovog legata u Muzeju savremene umetnosti 2005. godine, inilo se da je ve vieno sve to je Proti uradio. Meutim, to deman-tuje retrospektiva koja je prireena u Galeriji SANU (oktobar-novembar 2011). Iako izloba ne moe promeniti sudove koji su izreeni o njegovom slikarstvu, jer ne donosi neke inovacije, dragocena je dopuna sagledavanju Protievog stvaralatva budui da su izloene i pojedine slike do sada sakrivene od javnosti iz nepoznatih razloga. Znaaj izlobe lei u tome to celokupan niz Protievih slika, poev od onih nastalih este decenije prolog veka pa do dananjih dana, potvruje njegovu istraivaku doslednost i istrajnost u davno definisa-nom slikarskom stavu. Za odgovore na pitanja ta znai i kako treba da izgleda moderno u slikarstvu on se zalagao i perom i kistom i u tom pogledu je veliki Protiev doprinos prodoru moderne u srpsko slikarstvo.

Mile tomovi

2 5zima 2011

01

02

s l i k a r s t v o 2 0 1 1

Ot

kR

IvA

NJE

sl

Ika

rs

tv

o 2

011

46. zlATnO peRO BeOGRADA: 11. MeUnARODnI BIjenAle IlUSTRAcIje 2011.Umetniki paviljon Cvijeta Zuzori, novembar 2011.

Izloba 46. Zlatno pero Beograda: 11. Meunarodni bijenale ilustracije 2011, jedna je od dve meunarodne manifestacije revijalnog karaktera koje su organizovane u tekuoj godini u Beogradu. Dobro koncipirana izloba sa otvorenim uslovima konkukrsa, kroz godine postaje sve prestinija, kako na domaoj tako i na meunarod-noj likovnoj sceni. Na izlobi je bilo zastupljeno 205 autora, od kojih 126 domaih i 79 inostranih.. Meu njima se zapaa veliki broj kako ve afirmisanih, tako i mladih umetnika. Zastupljene su sve vrste ilustracija razliitih likovnih poetika i tehnika, namenjenih tampanim i elektronskim medijima, knjigama za sve uzraste, crtanim i animiranim filmovima, ekslibrisu. Ova izloba na likovnoj sceni Beograda istrajava i opravdava svoju funkciju, bez obzira na uslove u kojima se organizuje.

ljUBODRAG jAnkOvI jAle (pIROT, 1932.-)Galerija Haos, Beograd, Izloba i promocija monografije crtea, novembardecembar 2011.

Uz promociju monografije o crteima Ljubodraga Jankovia Jaleta, galerija Haos je priredila izlobu njegovih cr-tea. Posle objavljene velike monografije o Jankovievom slikarstvu, knjiga o njegovim crteima zaokruuje sliku o celokupnom njegovom slikarskom stvaralatvu. Kako Jankovi Jale nije esto izlagao crtee, tek je monografija.pokazala koliko je bio obiman njegov opus u ovom likovnom izrazu. Odbir crtea na izlobi, namenjen promociji knjige, jasno pokazuje da Jankovi Jale ne gleda na crte kao na skicu za sliku, ve je za njega crte zavreno samostalno delo, paralelni proces u odnosu na sliku. Njegovi crtei, osobenog senzibiliteta, nastavljaju liniju fantastike, nadrealizma i metafizike koja se formirala oko Mediale. Ova izloba je istovremeno znaajna afirmacija crtea kao posebne likovne discipline.

ORIje cRnevI (DUpIle, cRMnIcA, 1941.- )Gradska galerija, Uice, septembar 2011., Tokovi umetnikog nadahnua, orije Crnevi skica za retrospektivu

Gradska galerija u Uicu priredila je obimnu i kompleksnu izlobu u vidu retrospektive beogradskog vajara orija Crnevia koji zaslueno zauzima visoko mesto u srpskoj umetnosti. Crnevi je na izlobi predstavljen kao grafiar, slikar i vajar. Crnevi neguje figuralnu grafiku u klasinim grafikim disciplinama, preteno u tehnici linoreza i u odnosu svetlotamno. U slikarstvu Crnevi se bavi bojom i njenom strukturom, najee u maniru koloristikog ekspresionizma. Po svojoj vokaciji Crnevi je najvie vajar i tu je dao najznaajnije rezultate. Njegova skulptura je istraivaka i kree se u okvirima figuralnog, a umnogome zavisi od materijala koji koristi kamen (mermer, siga), glinu, drvo ili bronzu. Ta uzajamna zavisnost predmet materijal je znaajan element u njegovoj skulpturi. Dobro je zapaeno da njegovi noviji radovi, posebno u domenu skulptu-re, dobijaju znaenje angaovane umetnosti. U svakom sluaju, izloba prua mogunost za sveobuhvatno sagledavanje i vrednovanje celokupnog dela orija Crnevia. Ovakva studiozna i vredna izloba pokazuje da se i izvan centra mogu napraviti izuzetni likovni dogaaji, to treba posebno pohvaliti.

zima 20112 6

FOnDAcIjA kOSARA BOkAn peTAR OMIkUS I IzlOBA SlIkA kOSARe BOkAnBeograd, novembar 2011.

Krajem novembra sa postavkom slika Kosare Bokan na Dorolu je sveano otvoren jo jedan hram umetnosti Fondacija Kosara Bokan i Petar Omikus. Ovaj brani par kao ivotni saputnici i slikarski buntovnici otisnuli su se davne 1952. godine za Pariz da osvajaju nove slobode za svoj umetniki kredo i stvaraju uslove za egzistenciju. Uspeli su i u jednom i u drugom. U Parizu su slikali, a Beogradu se vraali sa slikama i izlobama. Gotovo 60 godina proveli su zajedno, sve do jeseni 2010, kada je Kosara Bokan zavrila svoj umetniki i ivotni put. Ostvarujui Kosino zavetanje i ulaui njihova lina sredstva, Petar Omikus je fondaciju osnovao uz svesrdnu pomo prijatelja, a na Beograanima je da ga u tome dalje podre. Ovaj izuzetan dogaaj vredan je pomena kao veliki doprinos ne samo likovnom ivotu Beograda, ve i srpskoj kulturi. Postavka slika Kosare Bokan prua priliku za ponovno tumaenje i iitavanje njenog slikarstva. Oito je re o slikaru snane energije. Njene slike u svojoj monumentalnosti i ekspresiji nastavljaju jednu dobru tradiciju u srpskom slikarstvu koja je zapoela sa Nadedom i Zorom Petrovi, a preko Milana Konjovia traje i do dananjih dana.

03

04

05

06

s l i k a r s t v o 2 0 1 1

sl

Ika

rs

tv

o 2

011

2 7zima 2011

pOklOnzBIRkA DRAGOSlAvA DAMnjAnOvIAMuzej 25. maj, april-maj 2011.

U prostorijama Muzeja 25. maj predstavljena je poklon-zbirka slika Dragoslava Damnjanovia, koju ine 222 dela podarena Narodnom muzeju u Beogradu od. 2005. do 2009. godine. Pored 142 slike Radomira Damnjano-via Damnjana, afirmisanog slikara na meunarodnoj sceni i jednog od vodeih slikara srpskog slikarstva druge polovine XX veka, zbirka sadri i 80 slika poznatih evropskih slikara, ime je Narodni muzej obogatio svoju kolekciju inostrane umetnosti. Poklon Dragoslava Damnjanovia nastavlja dobru tradiciju kod Srba da se preko donacija muzejima obogauju muzejske zbirke umetnikih dela. Ovaj likovni dogaaj svakako zasluuje panju i potovanje javnosti.

SRBA TRAvAnOv ( BeOGRAD, 1947.- )Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, Mobilkonstrukt, januar-februar 2011.

Na izlobi u Muzeju savremene umetnosti Srba Travanov predstavio je svoj rad Mobilkonstrukt, koji je rezultat, kako sam kae, sinteze prethodnih radova iz oblasti instalacija, mehanikih instrumenata i mobilnih kon-strukcija. Na ovom projektu Travanov je poeo da radi. 1989. godine i izloio ga je u konkretizovanom obliku, smatrajui ga zavrenim. U odnosu slikarstvo fotografija objekat, na izlobi se nalazi 11 eksponata pod nazivom Mobil metal konstrukt, zatim jedna velika instalacija (konstrukcija, konstrukcije), koja se sastoji od 23 elementa nazvana Mobilkonstrukt u raznim materijalima (per, drvo, metal), koju prati 38 radova pod nazivom Umnoavanja, koji podrazumevaju konstrukte od novina, papira, ulja na kartonskoj podlozi; zatim su tu monohromna bela platna Konstrukcija belog i 62 Fotografije montaa, u duhu postdadaistikog koncepta konstrukta gradnje i razlaganja razliitih medija.

pRIMenjenA UMeTnOST I BeOGRAD 19181941Muzej primenjene umetnosti, Beograd, novembar-decembar 2011.

Za dan muzeja, 6. novembra ove godine, MPU je priredio za dananje prilike jednu zaista reprezentativnu studij-sku izlobu o primenjenoj umetnosti u Beogradu izmeu dva svetska rata. Predmetima iz svih oblasti primenje-ne umetnosti iz svojih fondova i iz fondova drugih muzeja i privatnih zbirki, organizator je sa uspehom predsta-vio modernizaciju Beograda u ovoj oblasti. Preko dela naih poznatih slikara, vajara i arhitekata, kolovanih po Evropi, preovlaujui nacionalni stil poinje da poprima karakteristike evropske avangarde i da Beograd uvodi u red modernih evropskih prestonica. Dela primenjene umetnosti postaju sve traenija a primenjena umetnost dobija svoje mesto u svim slojevima drutva, to na kraju dovodi do otvaranja kole za primenjene umetnosti.

DRAGOljUB vARAjI (OzRInII, nIkI 1943. - ) Galerija Beograd, Zapisi, april 2011.

Da Dragoljub Varaji nije pogreio to je iskoraio iz klasinih likovnih medija u jedan drugi medij fotografiju, potvruje izloba fotografija pod radnim naslovom Zapisi. Na ovoj izlobi, kao i na prethodnim, Varaji istrauje nove mogunosti izraavanja koje prua fotografija, izlazei iz oblasti dokumentarnosti i komunikacije kao osnovnih funkcija ovog medija. Fotoaparat je za njega kao skener. Na predmetima koji su iz prirode i okruenja (drvo, kamen, list, zid itd.) trae se i otkrivaju detalji zapisi, koji se pretvaraju u znake i simbole, bilo vre-mena koje ini svoje, bilo kao posledica uslova okoline u kojima se ti predmeti nalaze. Bez ikakvih naknadnih intervencija, koje autor ne primenjuje, Varajieve fotografije dobijaju osobinu likovnih dela i kao takve se sagledavaju i doivljavaju.

07

08

09

10

s l i k a r s t v o 2 0 1 1

50 GODInA GRAFIkIH kOMUnIkAcIjA U SRBIjI 1960/2010Izloba u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, sa prateim katalozima ZNAKOVITO DVA i ZNAKOVITO TRI je dogaaj koji je dao maksimalnu satisfakciju ogromnoj autorskoj energiji grafikih dizajnera koji iscrtavaju svet oko sebe prevodei ga u niz simbolikih slika visokog komunikolokog kapaciteta. To je kolektivna prezentacija bez presedana. Naih 600 autora predstavljeno je sa preko 5000 radova irokog semantikog registra. Alfabeti, brojevi, logotipi, piktogrami i vizuelni sistemi su pojavni segmenti jednog artikulisanog vizuelnog jezika koji je osnova definicije da je ovo vreme - civilizacija slike. Znaaj ovog projekta je u injenici da prikupljeni materijal dobro reprezentuje dizajnersku produkciju u proteklih pet decenija na ovom terenu. Od poslednjih tragova socre-alizma poetkom ezdesetih, preko prevratnikih radova sedamdesetih godina, do visoko profesionalizovanih reenja poetkom ovoga veka raenih visokim standardima internacionalne prakse. U katalogu izlobe objavljen je masivan autorski tekst Radomira Vukovia koji je i selektor ovog projekta. Celokupni grafiki material koji je sakupljan u proteklih pet godina, on je poklonio Muzeju primenjene umetnosti. Posle Beograda ova izloba je prikazana u Novom Sadu, a za 2012. godinu dogovorene su postavke u Banja Luci i Niu.

BEOGRADSKA NEDELJA DIZAJNAOvaj projekat ima jasne politike konotacije, jer se finansira iz pristupnih fondova Evropske unije. On je zami-ljen kao satisfakcija mladim ljudima koji imaju priliku da se u tom trenutku oseaju kao deo jednog organi-zovanog sveta koji je eto tu pokraj nas. Registar ideja koji je se nudi posetiocima zacrtava ogroman aktuelni prostor promiljanja i deavanja u svetu dizajna, arhitekture, oglaavanja, mode Formalno, to je pokazivanje stila ivota u kojem uspevaju matoviti i hrabri. Nastup znaajnih autorskih imena iz inostranstva podran je od strane centara za kulturu, monih dizajn institucija, kao i trgovinskih sektora raznih evropskih drava. Ove godine najvei broj uesnika bio je iz Austrije. Tomas Gajzler je organizator Nedelje dizajna u Beu i prevodilac na nemaki antologijske knjige Viktora Papaneka DIZAJN ZA STVARNI SVET. Manfred Stokl je promoter oglaavanja za Istonu Evropu. Bio je tu i Volfgand epeler - projektant budue zgrade Centra za promocju nauke Srbije, iji je novi vizuelni identitet bio tema konkursa koji je organizovao BDW. Spektakulatrni internacionalni iri, visoke nagrade, video sesija u Londonu, jednoglasno izabran najbolji rad, sve to kao da je ostalo u senci injenice da na ovom konkursu nije uestvovao niti jedan na dizajner priznatog rejtinga. Kreativni direktor ovog projekta koji je pokrenut 2005.godine je Jovan Jelovac.

pOzORInI plAkATVe dve godine Slavimir Stojanovi radi plakate za Jugoslovensko dramsko pozorite. Njegov rigidni intelektu-alni rukopis postao je prepoznatljv na medijskim dogaajima visokog kapaciteta. Ba kao to je davno Slobo-dan Mai uradio sa plakatima Bitefa, tako i Slavimir sada formulie novo kodirano razumevanje i pretvaranje dogaaja u znak. Kod Maia to je bila fotografija, a kod Slavimira to je grafema. I jedan i drugi autor su postupili isto. Oni ne ilustruju ono to se deava na sceni. Oni svoje razumevanje svega toga pretvaraju u simbol koji se mora iznova iitavati. Stajanje pred plakatom postalo je jednako vano kao u utnji naputanje sale na kraju pozorine predstave. Potrebno je vreme da bi se prvi nivo impresija postavio u nekakve logine kanale. Formalno, Slavimir Stojanovi je krajnje jednostavnim grafikim jezikom oznaio ogromnu masu novog itanja starih pria, dogaaja, zapleta, boja, kostima, replika... Sve to na daskama koje ivot znae. I kao i uvek neko novo vreme na svoj nain tumai venu priu o ivotu. Izloba na kojoj je sve ovo prikazano odrana je u Muzeju pozorine umetnosti u Beogradu.

DIZ

ajn

20

11

zima 20112 8

01

02

03

radom ir vukov i

d i z a j n 2 0 1 1

DESIGNED.RSZa dve godine delovanja, adresa ovog dizajn portala postala je referentna platforma za irenje ideje o vred-nostima dizajna u savremenoj komunikaciji. To je nezavisni online magazin koji prua sasvim nov nain za razmenu kreativnih ideja. To je bogat i autoritativan registar aktuelnig deavanja ali i baza koja raste, spaja teoriju i praksu, spaja line uvide kroz mreu blogova, vesti i intervjua. Tu su najave svih konkursa, ovde i u belom svetu. Jednostavno, to je postalo struno, zanatsko, drugarsko virtuelno mesto susreta i upoznavanja. Mesea poseenost sajtu varira od 45.000 do 70.000 jedinstvenih poseta. Deluje se i socijalnim mreama. Na facebook/u ih prati 8.300 lanova. Pokreta ovog pionirskog projekata je Slobodan Jovanovi, a glavni i odgovorni urednik je Ivana Srdanovi. To je prava lokacija gde se nove ideje prezentiraju u novoj tehnoloki informativnoj ravni.

UMETNOST DO KRAJAPun naslov ovog dogaaja je Internacionalni proleni laserski samit jeftine grafike. Bio je to trei godinji sastanak koji je uspeno organizovao umetniki kolektiv Turbosutra iz Beograda. Dizajn, ilustracija i vizuelna komunikacija su oblik u kojem su se traile mogunosti za najiru prezentaciju grafikog dizajna. Preko 150 autora predstavilo je svoje radove na jednoobrazni nain. Format A4 iz laserskog tampaa u crno beloj tehni-ci, kako bi bili dostupni najiroj javnosti. Izlobeni prostor je bio impresivan sa kolekcijom tamapaa u centru, koji su kontinualno reprodukovali radove, a koji su se prodavali po simbolinoj ceni. Sve to je bilo iskreno definisano i objanjeno kao jedino mogui nain izraza mladih ljudi koji i na ovaj nain (na izlobi koja je trajala samo jedan dan) postavljaju pitanje i daju odgovor bolje nismo zasluili. Na kraju ili na poetku treba istai izuzetnu profesionalnost i primereni aktivizam mladih ljudi koji su organizovali sve ovo.

MIRNODOPSKI RADOvIRetrospektivna izloba svestranog grafikog dizajnera Mirka Ilia, koja obuhvata stripove, ilustracije, dijzan i multimedijalne radove nastale u protekle tri i po decenije, odrana je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu u jesen 2011. godine. Izloba je idejno je koncipirana tako da apostrofira Iliev socijalni angaman i predstavlja pregled celokupnog opusa tog autora koji je poetkom 80-ih godina prolog veka pokrenuo novi talas zanimanja javnosti za strip i snano oznaio prodor dizajna na ovdanje podruje. Ilievi radovi su drutveno odgovorni, politiki angaovani i govore jezikom koji razume ceo svet, a deo su i stalnih muzejskih postavki irom sveta. Predstavljeno je oko 250 radova od kojih je brojna publika pokazala najvi-e interesovanja za naslovne strane svetskih magazina na kojima je Ili demonstrirao svoju upitanost pred civilizacijskim nedoumicama. Autor ve dugi niz godina ivi i radi u inostranstvu, ali on uporno pokazuje volju i nameru da bude prisutan u kreativnom smislu na prostorima sa kojih je potekao.

KAD GOvORIMO O LJUBAvIAdaptirana zgrada Legata Milice Zori i Rodoljuba olakovia postala je novi, izuzetno dobro projektovan prostor za umetnike i kulturne aktivnosti. Otvorena je izlobom Boruta Vilda, jednog od vodeih savremenih grafikih dizajnera. Formalno, to je bila retrospekcija njegovog izuzetno plodnog rada. Naziv izlobe KAD GO-VORIMO O LJUBAVI kao da objanjava tanana kreativna traganja kojima autor istrauje prostore odgovornosti. On kae da dizajn nije daleko od umetnikog izraavanja. Ali umetnost ima slobodu koju dizajn i ima i nema. Bez konteksta, vremena i prostora, bez jasnog komunikacionog kanala, dizajn ne postoji i nema nikakvog smisla. Autor je preko pedeset vizuelenih identiteta i reenja za nekoliko stotina publikacija, knjiga i asopisa. Od sredine osamdesetih, Vild je na poziciji art direktora, urednika i strunog saradnika angaovan na brojnim pro-jektima. U bogatoj profesionalnoj biografiji, izmeu ostalih, belei saradnju sa Beogradskim krugom, Fondom za otvoreno drutvo, Centrom za savremenu umetnost - Beograd, Muzejem savremene umetnosti i dnevnim listom Politika, itd. Jasna izraena drutvena svest, ukazivanje na humane vrednosti, svedena, jednostavna i duhovita dizajnerska reenja jesu odlike njegovog rada.

DIZ

ajn

20

11

2 9zima 2011

04

05

06

07

d i z a j n 2 0 1 1

RE

kO

NS

tR

Uk

CIJ

A

jesen 20113 0

MIKSER

Za samo tri godine Mikser festival je postao najvei regionalni festival kreativnosti i inovativnosti. Za razliku od mnogih drugih modela okupljanja, ova manifestacija je uspela da interakciju kao osnovu svakog kolektivnog rada dovede do elementarnog nivoa. To objanjava brojku od 40.000 ljudi koji su bili prisutni na irokom spektru dogaanja. Ove godine kljune rei su bile radionica, nove tehnologije, eksperiment. Koncept ovogodinjeg Miksera prepozano je jubilej, 20 godina od raspada SFRJ. Bila je to prilika za paralelno itanje istorije i traganje za odrivim modelom novih odnosa na Balkanu. Reafi rmisan je model Kulturne industrije, to je otvorilo prostor za veliki broj alternativnih pokazivanja i ubeivanja. irenje prostora zainteresovanosti na arhitekturu, fi lm, video, nove medije, muziku, obrazovanje - organizatori na suptilan nain pokazuju da je sve to i mnogo vie podruje dizajna i da je sve to prostor za kreativnu nadogradnju.

vOJNIK 2

Dizajner ili Univerzalni vojnik je naziv dogaaja koji je organizovala nevladina organizacija Blokovi. Bio je etvo-rodnevni edukativni dogaaj visokog intenziteta koji je imao podnaslov Istorijske bitke. To je bila prilika da se sagleda i javno postave odrednice dogaaja koji ine osnovu istorije dizajna na ovim prostorima. Od Ljubomira Micia do asopisnog kontinuiteta Zenit, New Moment, Kvadart. Kroz est izvanredno koncipiranih izlobi do nastupa naih i inostranih moderatora koji su u formi superiorno prezentiranih predavanja formalno defi nisali kulturoloki prostor u kojem deluje Univerzalni vojnik. Shvatajui energiju kao osnovu svakog progresa, tako je i na ovom skupu Andrej Dolinka sugestivno predstavio domau alternativnu dizajnersku scenu.

CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE SRBIJE

Uz pomo fondova Evropske zajednice, u Beogradu je snano promovisana ideja o osnivanju, izgradnji i me-dijskom uspostavljanju Centra za promociju nauke Srbije. Raspisan je 2010. godine medjunarodni konkurs za arhitektonsko reenje objekta Centra. Prvu nagradu je dobio Austrijanac Vofgang epeler. Atraktivno delo koje simboliki komunicira sa korbizjeovskom arhitekturom Novog Beograda. Godinu dana kasnije raspisan je javni konkurs za osnove vizuelnog identiteta Centra za promociju nauke Srbije. Zadatak nije bio lak. Traili su se grafi ki standardi, ali i ime objekta, kao i principi marketing strategije. Obezbeene su (za nae prilike) pristojne nagrade, dogovoreno dvostepeno pregledanje radova, proglaen je iri na najviem internacionalnom nivou, pri-stiglo je 170 radova... Po karakteru likovnog izraza videlo se da su u velikoj veini autori mladi ljudi. Za mnoge to je bila prva prilika line promocije i sagledavanja svog mesta i prostora u kojem e delovati. Ovaj dogaaj zapravo na najbolji nain je pokazao stvarni kreativni kapacitet ljudi koji su u proteklih desetak godina uli u svet profe-sionalnog promiljanja rada. Bez obzira na rezultate, konkurs je bio izuzetno atraktivna podrka optem procesu afi rmacije dizajnerske prakse.

DIZ

ajn

20

11

zima 20113 0

08

09

10

d i z a j n 2 0 1 1

mU

ZIk

a 2

011

m u z i k a 2 0 1 1

Nezaboravni audio-vizuelni doivljaj, priredio je i an Miel ar svojim koncertom koji je odran 10. oktobra, takoe u Areni. Igra lasera, efekata i projekcija na video ekranima savreeno se uklopila sa elektronskim muzikom i izazvala

ovacije 7000 ljudi. Kao i na prethodnim koncertima, an Miel ar i njegova ekipa, oslanjali su se iskljuivo na stare, analgone sintisajzere, koriene i u njegovoj naj-poznatijoj kompoziciji Oxygene 4 koju je za domau pu-bliku izveo nakon to je izaao na bis. Tom prilikom je ar zatraio od publike da mae svojim mobilnim telefonima, kako bi na taj nain pozdravila ljude na internetu. uveni francuski kompozitor jo jednom je pokazao da, iako je u 63. godini, jo uvek ume da napravi uarenu atmosferu.

Do usijanja je dolo i 10. maja, na koncertu akire. Na prvom nastupu pred domaom publikom sa kojom je napravila sjajnu interakciju, kolumbijska pevaica je opravdala epitet prirodne i razigrane devojke. akira je neprekidno plesala, smejala se i izvodila efektnu koreo-grafiju. Publika je sav njen trud, pored aplauza i ovacija, nagradila i plianim igrakama koje je uporno bacala na scenu. Moglo bi se rei da je koncert, odran u okviru tur-neje The sun comes cut, obeleen obostranim uitkom, kako publike tako i vesele akire.

Koncertom koji je odrala 6. novembra u Areni, Monserat Kabalje je dokazala da nadimak La superba odnosno Diva i dalje sa ponosom moe da ponese. Na pragu 80. godine, njen glas moda nije oaravajui i fleksibilan kakav je bio nekada, ali je pojavom svakako izazvala oduevljenje. Pred 5000 po-setilaca u Beogradskoj, areni pevala je arije iz poznatih opera u pratnji simfonijskog orkestra RTS-a. Ovo je bila poslednja prilika da domaa publika uivo uje pansku opersku divu koja je izjavila, da se posle koncerata u okviru ove oprtajne

turneje, definitivno povlai. Mislim da e tako neto biti jako lep nain zaokruivanja muzike karijere koja je trajala 56 godina, izjavila je Kabalje.Slobodnim duhom, fascinantnim stilskim i vokalnim izvoe-njima Kabaljeova je ve na samom poetku karijere pokorila sve vee svetske operske scene. Njeni nastupi izazivali su divljenje publike u Metropolitenu, milanskoj Skali, Kovent Gar-denu....Izdala je preko 80 albuma, ali je ipak, za iroke mase postala poznata posle saradnje sa pop pevaem Fredijem Merkjurijem iz grupe Queen. Sa njim je 1988. snimila pesmu Barselona koja je kasnije postala himna letnjih olimpijskih igara odranih u ovom gradu. Njena izvoenja ostae zapam-ena po specifinoj boji glasa, kao i udesnom pisanisimu koji malo koja operska zvezda dananjice moe da izvede.

bil jana bojkov i

Muzik i dogaaji i album i koj i su obeleil iproteklu godinu

3 1zima 2011

d i z a j n 2 0 1 1

Montserrat Caball

Jean Michel Jarre

Shakira

Panju i veliku poseenost domae publike, privukli su i koncerti Brajana Ferija, Vanese Mej i Stinga, ali ni jedan od njih nije izazvao razoarenje, pa i bes posetilaca, kao nastup britanske pevaice Ejmi Vajn Haus. Dugo oekivani spektekl je 19. juna na Kalemegdanu okupio 15 000 ljudi meu kojima je bio veliki broj medijskih linosti. Od samog poetka pa do kraja, nastup se odvijao u nastojanju Ejmi Vajnhaus da ostane na nogama. Zbog previe alkohola koji je popila pre nastupa, pevanje dvadesetsedmogodi-nje pevaice vie je liilo na isputanje krika i mumlanje zaboravljenog teksta. Ovaj skandalozni nastup trebalo je da predstavlja poetak evropske turneje koja posle ovog peha nije ni odrana. Na alost, upravo ovaj koncert je uao u anale muzike industrije kao poslednji nastup bri-tanske problematine pevaice, a fotografija oajne Ejmi uslikane u momentu kada se rukama brani od zviduka i negodovanja, obila je ceo svet. Mesec dana kasnije, 23. jula Ejmi Vajnhaus pronaena je mrtva u svom domu u Londonu. Istraga je pokazala da je umrla od trovanja alkoholom. Samo dan posle njene smrti, prodaja Ejminih albuma skoila je ak 37 puta, pa su upravo ova izdanja ubrajaju meu nasjluanijim albumima u protekloj godini.

Britanska umetnica koja se takoe nala meu najsluanijim u 2011. je Adele. Njen album 21 je jedini album u istoriji koji je za kratko vreme prodat u 3,5 miliona primeraka irom sveta. To je i jedini album koji je deset uzastopnih nedelja zauzimao prvo mesto na top listama. Adele je roena 5. maja 1988. u Londo-nu. Panju je privukla zahvajujui drutvenoj mrei My space na kojoj je postavljala svoje demo snimke. Pobeda na uvenom Sound glasanju BBC-a 2007. otvorila joj je vrata ou-biznisa. Od tada ova mlada britanka nie uspehe i osvaja srca sluaoca irom sveta.

Neto sasvim novo i drugaije, za svoje oboavaoce priredila je Bjork. Album Biophillia objavljen je zajedno sa serijom ajped aplikacija koje se odnose na svaku numeru sa albuma. Namera ove originalne umetnice je da sluaoce uroni u jedinstveno audio-vizuelno iskustvo. Ovakvom doivljaju posebno doprino-se zvuci iz prirode, integrisani u muzike numere. Na taj nain stvoren je novi muziki anr koji predstavlja fuziju muzike, tehnologije i prirode, a Bjork ga je nazvala appbox.

Promukli I snaan glas Izabel ofrua poznatije kao Zaz izazvao je pravu histeriju 25.08. na Petrovaradinskoj tvravi. U okviru manifestacije Meunarodna nedelja pevanja Kantat Novi Sad , pevaica sa Monmartra je nastupila pred 15000 ljudi. Najvie ovacija usledilo je ve sa prvim taktovima pesme Je veux koja je na internetu prevedena na srpski. Pevaica je izjavila da je iznenadjena velikom popularnou u Srbiji u kojoj se njeni hitovi sluaju vie nego u samoj Francuskoj.

AR

H A

LM

AN

AH

m u z i k a 2 0 1 1

zima 20113 2

Bryan Ferry

Amy Winehouse

Adele

Bjrk

Zaz

Vanessa Mae Sting

ek

on

om

Ija

srbI sU rtve sna o bogatstvURazgovarala Mirjana n. Stevanovi,urednik ekonomije u listu Danasfoto: nenad petrovi

U pozadini globalne ekonomske

krize odvija se sve burniji rat izmeu

centara moi koji upravljaju svetskom

ekonomijom, tvrdi profesor Milovan

Stanii. Zanimljivost teme i linosti

sagovornika odredila je da ovo bude

samo prvi deo razgovora sa rektorom

Univerziteta Singidunum

mnoge zemlje nee moi bez veih

posledica da izdre finansijski pritisak

koji je osmiljen kao koncept za irenje

globalizacije. U ovom trenutku ne izgle-

da tako, ali srbija ima anse da lake od

veine evropskih drava proe kroz taj

period, jer je oslonjena na poljoprivredu.

zima 20113 4

ek

on

om

Ija

Kada se iz spleta opustelih dua-novakih sokaka izvuete u kasno jesenje popodne do Danilove ulice, prvo to se zapaa je ivost u velele-pnom zdanju Univerziteta Singidunum. Modernih linija, bez suvinih detalja, kompleks zgrada odaje ozbiljnost i uzdranost a opet, kombinacija belo crvene fasade unosi diskretnu razdra-ganost. U svakom uglu kamere, kau, ima ih 150 i pokrivaju bukvalno sve radne prostorije ukljuujui i kabinet rektora. Studenti, koji su preko mo-bilnih telefona povezani na tu mreu, mogu da provere na putu do uionice da li je profesor stigao, ili da prate tok ispita na koji se pripremaju da izau. I roditelji, kojima je takoe dostupna ifra za ulazak u mreu, mogu da prate svog studenta dok je na predavanju, mogu da sluaju njegov ispit, ali i da bace pogled na kuhinju, vide kako se priprema hrana. Sve je transparentno, kae rektor, prof. dr Milovan Stanii, jedan od osnivaa ove visokokolske ustanove koja je prva meu privatnim univerzitetima dobila akreditaciju za rad. Razgovor sa njim poinje temom javnog duga.

nAjBOGATIjI nAjveI DUnIcI

- Nama dug Srbije izgleda ogroman, a japanska ekonomija, na primer, ima bruto drutveni proizvod od 5.800 milijardi dolara i dug oko 11.000 milijardi. Ameriki dug je

oko 15.000 milijardi, Italija, koja se smatra visoko zaduenom zemljom, trebalo bi da servisira obaveze od 1.900 milijardi, Nemaka ima 2.080 milijardi, samo to ona ima 3.800 milijardi BDP. I Francuska, koja je do skoro sebe predstavljala kao vrlo stabilnu zemlju, sa 1.470 milijardi dolara duga, zapravo je vrlo ranjiva i samo je pitanje dana kada e ona dospeti na tapet. Ali, u prvom krugu idu najslabiji, zemlje poput Grke, Portugala, Irske ili panije, a potom je na redu Francuska i severne germanske zemlje. To je deo opte strategije zaduivanja preko koje se upravlja svetom.

KO SU KREATORI KRIZE?

- Znai li to da je neko plan osmislio? Ko stoji iza svetske krize?- Ne ine to drave, kreatori krize su nadnacionalni. Drugaije ne bismo mogli da odgovorimo na pitanje: ako izuzev dvadesetak zemalja sve ostale imaju ogromna dugovanja, ko onda potrauje? Zna se da postoje centri moi koji su u privatnim ru-kama. U Americi je to, na primer, FET komisija koja ima pravo na primarnu emisiju svetskog novca, dolara. Ona tampa koliko je potrebno novca, ona odobrava kredite amerikoj vladi, a u rukama je nekolicine po-rodica - Rotildi, Rokfeleri, Morgani i ostali. Oni su u tu poziciju dospeli

70-ih, kada je prekinuta veza izmeu koliine zlata i novca koji se tampa, i od tada je dolarska masa uveana 19 puta. To znai da je svake druge godine koliina dolara u opticaju bila udvostruavana.

- Kojim mehanizmom se uprav-lja svetskim finansijama? - Ogroman kapital tih 13 amerikih porodica, koje se naee pominju kao jedan od vanih centara moi, upravlja bankama a preko hipoteka i velikom imovinom drugih uesnika na tritu. Tako e gotovo svaki iz armije biznismena iveti u ubeenju da je fabrika ili nekretnina njegovo vlasnitvo, a zapravo preko hipoteke se to nalazi u stvarnom posedu banke, odnosno porodica koje njome upravljaju. Zbog toga je i bogatstvo tih centara nemerljivo, njih nema na listama najbogatijih ljudi sveta, ali procenjuje se da svaka od familija raspolae kapitalom koji premauje 150.000 milijardi dolara.

- Koliko je taj mehanizam bio uzdrman pojavom evra kao po-tencijalno nove svetske valute?- Sva igra sada se i vodi oko toga ta e biti svetski novac. Pojava evra jako je uzdrmala vodeu poziciju dolara, i on je u poetku strano oscilirao kako bi oslabio evropsku novanicu. Evro se od tog poetnog kolebanja oporavio ali to stanje nije potrajalo dugo, zbog labavih mone-tarnih odnosa unutar EU i nedostatka

srbija je sedamdesetih godina bila u rangu srednje

razvijenih evropskih zemalja. rat i sankcije 90-ih

zaustavili su rast, novi vek doekala su zastarela

preduzea i ona su u privatizaciji prodavana budzato

u odnosu na njihov nekadanji znaaj, ali realno u

odnosu na sadanju vrednost. malo ko sada zna da je

koreja pre 40 godina kupila opremu iz elektronske

industrije ni, i iz nje je nastao samsung. gde ja

sada ta kompanija a gde je mesto domaih fabrika

elektronske opreme?

3 5zima 2011

ek

on

om

Ija

centralnog upravljanja monetarnom po-litikom. Americi je i pored visokog duga bilo lake da izazove krizu evra nego to je mogunost da se odbrani od toga ima-lo 27 zemalja razliite ekonomske snage, zaduenosti i politikog pogleda na krizu. Jasno je da je u startu evro trebalo da se postavi kao valuta koju emituje i kontrolie jedna centralna banka a da se razlike izmeu lanica peglaju razlii-tim pravima na masu evra.

- Da li se onda zna kakav je dalji scenario krize?- U ovom trenutku to ne znaju ni njeni kreatori. Postoji vie svetskih centara moi, neki deluju tako da pokuavaju da spasu globalnu ekonomiju i da odre mir. Ne zna se ko e koji potez povui i u kom trenutku, ne zna se ta e prevagnuti. - Koliko srpska privreda, ovako osla-bljena i krhka, moe da rauna na neki oporavak u takvim uslovima.- Objektivno, moe, ali prvo moraju da se dese promene u svesti naih ljudi, pro-mene koje e poten posao staviti u vrh vrednosnog sistema. A tek potom dolaze konkretni potezi. Svi govore o tome da nam je potrebna razvojna banka, ali nje jo uvek nema. Govori se i o mnogo pri-vrednih potencijala, ali se jo ne pokreu mehanizmi za njihovo buenje. Zna se, na primer, da sve to se uzgaja na visini veoj od 500 metara, ne zahteva hemiju,

a mi se jo nismo Evropi, koja nam je naj-blie i za to najpogodnije trite, prijavili kao proizvoai organske hrane.

- Da li su loi zakoni razlog to se to ne ini, ili injenica da je kroz privatizaciju u zemlju ulo mnogo prljavog kapitala iji cilj nije da razvija proizvodnju?- Normalno je to to se posle ratova na ovom prostoru u privredu uvukao sumnjiv novac. U takvu sredinu ne dolaze lako dobri investitori, jer oni ne trae privi-legije, nego jasna pravila koja im tite kapital. Nije stvar ni u zakonima, oni su doneti, ali primer da drava uspeva da naplati svega oko 50 do 52 odsto poreza govori o tome koliko se primenjuju. Kakvo normalno poslovanje moe da se oekuje ako neko mora da plaa obave-ze, a neko ne? Zato sam rekao, kljune promene moraju da se dese u svesti ljudi, u nainu na koji prilaze poslu.

- Kako se kod nas prilazi poslu?- Nai ljudi ele brzo da steknu veliki novac i svaki posao u kojem iz obrta kapitala ne mogu da dobiju vie od 30 odsto zarade, nije im zanimljiv. U svetu, regularan prinos je oko tri odsto, pa ak i kada neki posao dospe do suda, smatra se da je vlasnik bio svestan rizika ako je bila predviena dobit vea od uobiaje-ne. Mi smo rtve sna o bogatstvu, elimo ga odmah, a to se stie generacijama. Razgovor se nastavlja u iduem broju

ljudi sa vrha liste najbogatijih,

poput gejtsa, bafeta, slima, koji

su zaista svojim radom stekli

kapital, pokuavaju poslednjih

godina da kroz humanitarne

pokrete menjaju i popravljaju

svet. to postaje globalni trend.

ali, njihovo bogatstvo je

minorno u odnosu na imovinu

koncentrisanu u porodicama

koje se nalaze u centrima

moi, a one se ne pojavljuju u

filantropskim misijama.

pROFeSOR MIlOvAn STAnII: SRBIjA IMA pOTencIjAle DA SAvLADA KRIZU

zima 20113 6

me

ga

-pr

oje

kt

I

veliki parizpIe: MIlOvAn IROvSkI, DOpISnIk Iz pARIzA

PLANIRANJE IZGRADNJE FUTUROPOLISA

Glavni grad Meksika, narae u ovom veku na 30 miliona stanovnika! Kau

demografi. Pred rastom Siudad Meksika i drugih galopirajuih megalopolisa

Latinske Amerike, Azije, Bliskog istoka, kao da zaostaju evropske prestonice,

kao da su ule u meseevu senku, ali se Pariz ne da i dalje eli da bude najvei,

najlepi, najbolji

3 7zima 2011

me

ga

-pr

oje

kt

I

Pariz se ne plai nadrealnog

DOpASTI Se SvOjOj BUDUnOSTIjo je napoleon III u 19. veku imao plan

o velikom parizu koji bi se prostirao od

sen ermena na zapadu, do marn la vale

na istoku. gradonaelnik bulonj sur sen,

andre morize u svojoj knjizi od starog do

novog pariza, osman i njegovi prethodnici,

potvrdio je ideju o tada jo fiktivnom

proirenju ovog evropskog megalopolisa. U

meuvremenu, posle Drugog svetskog rata,

50-tih godina, pariz je neprestano proirivan,

doterivan i gradjen tako i toliko da bi se dopao

toj svojoj, danas, vidimo bliskoj budunosti.

Ve dve godine predsednitvo francuske vlade i njenog glavnog grada radi na projektu pod nazivom Veliki Pariz. To je projekat jo vee i modernije prestonice, futuropolisa ! Arhitektonska imaginacija je dobila krila. Ali treba imati na umu da je potovanje tradicije i kontinuiteta, bio on isto kulturni ili isto urbanistiki kontinuitet, odlika francuske brige za Pariz. Zato je ovaj grad znamenit i po tome to ga nisu ruili, deformisali i urbanistiki karikirali oni koji su njime vladali, jue kao i danas, bili oni kraljevi ili republikanci, razumevali se bolje u prolost nego u budunost, ili pak bolje u budunost nego u prolost.Delo barona OsmanaBaron Osman uz podrku Napoleona III menja Pariz. Mapu starog, dosadanjeg grada, tipinu za ono vreme: punu malih ulica, ak i sokaka, sa divljom i arhai-nom gradnjom, gotovo sa nastambama za vampire i vetice, razbojnike i lopove, baron Osman rui. A onda, gradi velike, moderne bulevare, grad dovodi do voda

Sene na levu i desnu obalu i arhitektonski spaja kvartove koji su do njegovih urba-nistikih zahvata bili neka vrsta posebnih gradova. Njegov projekat budunosti Pariza je prihvatila bel epok svojom u-venom svetskom izlobom 1889. godine, kada se gradi i Ajfelova kula, taj nadrealni monstrum usred galske tradicije. Tada Pariz postaje i najosvetljeniji evropski grad. Otuda ime grad svetlosti. Ne tre-ba zaboraviti da se u to vreme gradi i prvi pariski metro, most Aleksandra III, Gran i Peti pale, koji su otada do danas poznata kulturna svetilita.

kAlDRMA pOTROenA U RevO-LUCIJI

U Prvom svetskom ratu Pariz je bombar-dovan, ali nije pretrpeo velika oteenja. Izmeu dva velika rata, u velikoj ekonom-skoj krizi, ali sa socijalistikom vladom, Pariz se proiruje tako to izlazi iz ueg okvira, podiui predgraa sa jeftinim stanovima i jednostavnijom arhitekturom. Pariz i dalje, pored svih tekoa, biva Pa-riz, tako da je sasvim razumljivo odbijanje nemakog generala Fon oltica, na kraju

zima 20113 8

me

ga

-pr

oje

kt

I

Drugog svetskog rata, da izvri Hitlerovo nareenja da uniti Pariz.Grad na Seni je, naroito u uem delu, bio, kao i naa Skadarlija, poploan kamenim kockama koje su studenti u revoluciji 1968. godine vadili i bacali na policiju. Od tada te starinske, i pomalo romantine, kaldrme vie nema.

OpklADA zA BUDUnOST

Posle De Gola, doli su Pompidu, Miteran i irak, ostavljajui trajne tragove u uredjenju glavnog grada Francuske. Sadanji predsednik Nikola Sarkozi i gradonaelnik Delanoe zapoinju istorijski proje-kat proirenja Pariza pod imenom Veliki Pariz to je, u stvari, arhitektonska i urbanistika opklada za budunost. Prema planu, u poetku e doi do izgradnje transportne mree javnog saobraaja okolo grada koja e povezati aerodrome i te e ve stanice(stajalita ultra-brzog voza). Planira se i izgradnja automatizovanog metroa u duini od 200 km, i sa 75 stanica. Cena samo ovog projekta iznosie 32 milijarde evra. U daljoj realizaciji Velikog Pariza, doi e do fuzije pariskih departmana sa de-partmanima predgraa. Krajnji rok za realizaciju ovog gigantskog i u finansijskom pogledu zaista skupog ali i isplativog projekta, je 25 godina. Tada e uz spomenutu gradnju RER-a, metroa koji ga povezuje sa predgraima, gradnjom automatizovanog metroa, biti izgradjeno i 130 km podzemnog metroa. Doi e i do produenja eleznikih pruga do gradova u blizini Pariza - Pontoaza, Versaja, Palezoa U poetnim diskusijama o ovom velikom projektu kojim e se francuska prestonica takmiiti sa grado-vima budunosti, bilo je i predloga da se Pariz proiri do grada Avra na obalama Atlantskog okeana. Za sada se odustalo od ovog vizionarskog, a trenutno, moda i nadrealnog projekta, to ne znai da nee i on jednoga dana biti realizovan.

KOZACI NA JELISEJSKIM POLJIMA

prava istorija pariza poinje revolucijom (14. juli 1789) i zauzimanjem bastilje, pariskom komunom punom snova o pravdi i

demokratiji, ali i bizarnostima poput onih kada su se na jelisejskim poljima mogli videti ruski kozaci i engleski vojnici u bezbrinoj

etnji. luj XvIII obnavlja pariz zajedno sa svojim monarhistima, ali tako to primorava proletarijat da ivi u sirotinjskim kvartovima.

to je vreme k