Ispovest sibirskih robijašaHRISTOS U RUSKIM TAMNICAMAPREDGOVOR RUSKOM IZDAnjUPrilažem redakciji "Hrišćanska štiva" moje zapise kazivanja našeg ruskog monahamisionara u Sibiru o onom što je video i doživeo u tom zabačenom delu naše otadžbine. Zapisivao sam sve od reči do reči, čuvajući, po mom mišljenju, uzvišenu, jednostavnost kazivanja ocamisionara. On nije predlagao da se njegove uspomene štampaju i, uopšte, on njima nije pridavao onaj značaj koji, po mom uverenju, one nesumnjivo imaju. ... U naše vreme naglo se probudilo zanimanje za religiozno iskustvo, za to kako čovek religiju prihvata srcem, kako religiozna uverenja utiču na njegovu volju, kako se u čovekovom životu dižu i spuštaju talasi religioznog zanosa. I da bi se upoznali sa ovim iskustvom, ljudi odlaze, najvećim delom, daleko unazad ili u stranu, pomno izučavaju raznorazne fantastične pripovesti, izvode zaključke, koliko kategorične toliko i neosnovane. KrozIz časopisa "Hrišćansko štivo", 1917. g.

Naslov originala:Arhimandrit SpiridonIz vidennogo i perežitogo(preuzeto iz: Nadežda hristianskoe čteniebr. 2 i 3; Rozzeu Ueg1a§ RgapkbŠ, 1979)

Period bogotražiteljstva Na zemlji sam se pojavio 1875. godine. Roditelji su mi bili siromašni seljaci. Prve tri godine svog života ne pamtim. Zatim sam osetio u sebi želju da u samoći razmišljam o Bogu i prirodi. Koliko se sećam, susedi su me od najranijeg uzrasta smatrali čudnim dečakom. Već od pete godine počeo sam da se odvajam od svojih drugara; odlazio sam u šumu, švrljao po poljima, dugo sedeo na proplancima i razmišljao: da li postoji Bog, da li ima ženu, decu šta jede i pije, otkuda je došao, ko su njegovi roditelji, zašto je On Bog, a ne neko drugi, zašto nisam ja bog, šta sam ja, zašto ja hodam, klimam glavom, govorim, jedem, pijem, sedam, ležem itd., a drveće trava i cveće to ne mogu da čine. A najjači utisak su na mene ostavili sunce, i u noćnim satima zvezde! Nikako nisam mogao da razumem kako se to sunce kreće. Bilo je dana kada sam bio toliko obuzet suncem da sam uveče, polazeći na spavanje, mislio: sutra, čim ustanem, obavezno ću poći tamo odakle se ono pojavljuje; treba samo da ponesem komad hleba i da pazim da me ne vidi majka. Ništa manje od sunca zanimale su me i zvezde. Nikako nisam mogao da shvatim zašto se one pojavljuju samo noću. Šta su one? Da li žive kao ljudi ili su kao upaljene lampe? Osobito me je privlačio Mlečni put. Jednom sam od svog drugara čuo da je njegov učitelj, koji je stanovao kod njih u kući, pričao njegovim roditeljima da je sunce mnogo puta veće od cele zemlje, a da su zvezde isto tako velike kao i naša zemlja; da one imaju čak i veća

kazivanja ocamisionara pred nas iskrsava nama blizak život, duša našeg savremenog ruskog čoveka, u svoj složenosti njegovih religioznih preživljavanja. Dovoljno je reći da je pripovedač više od deset godina bio misionarpropovednik u našim robijašnicama, obilazio ih, razgovarao sa političkim zatvorenicima i sa kriminalcima, umeo da razume složenost njihovog duhovnog života, da plameno zavoli te nesrećne ljude, i što je najteže i najznačajnije da ih privuče k sebi i zasluži njihovu vatrenu ljubav i poverenje. Najveći deo uspomena odnosi se upravo na iznošenje drame religiozne spoznaje koju doživljavaju naši osuđenici. Ako su "Zapisi iz mrtvog doma" Dostojevskog podigli krajičak zavese sa njihovog duševnog života, uspomene našeg podvižnikamisionara predstavljaju snažno svedočanstvo o tome da u duši čovekovoj ostaje svetlost koja i u tami svetli. Najveću vrednost, po mom mišljenju, imaju opažanja ocamisionara u vezi sa životom i verovanjima naših sibirskih inošgemenika, u vezi sa ruskim jurodivcima itd. Rečju, ovde, u ovim uspomenama, otkriva se pred nama živi život naše domovine, i pritom se ne retko osvetljavaju one njegove strane koje su obično skrivene od naših pogleda. Možda bi književna obrada ovaj materijal učinila privlačnim za čitaoca. No, ja sam duboko ubeđen da potpuna tačnost zapisa više odgovara važnosti i vrednosti opažanja o životu čovekove duše i njenim religioznim doživljajima. Zato sam i dozvolio sebi da celokupno kazivanje izložim u prvom licu, kako je govorio pripovedač.Priređivač ruskog izdanja

Hristos u ruskim tamnicama Odmakao sam jedno pet vrsta od mog sela, kad me srete neka žena sa detetom u naručju i zapita: "Dečko, kamo si krenuo?" Ja stadoh, i umesto da odgovorim na njeno pitanje, počeh da se raspitujem gde se nalazi Jerusalim i na koju stranu treba da pođem da bih stigao u Jerusalim? Žena me gleda i smeška se, a gledam i ja nju i čekam da mi kaže gde je Jerusalim i kojim putem bih najbrže stigao do njega. Žena mi reče: "Čula sam da se Jerusalim nalazi tamo gde sunce zalazi". Ja joj se poklonih i pođoh na tu stranu. Išao sam ponajviše poljima. Stigoh do jednog šumarka. Uveče poče pljusak, te ja siđoh s puta i sakrih se pod jedan grm. Pade i noć. Nemam hleba, a gladan sam kao vuk. Sledećeg jutra ustanem i krenem istim putem da tražim Jerusalim. Taman da stignem do šume, kad čujem da neko za mnom viče: "Stani, kuda te to đavo nosi?" Okrenem se i padnem nauznak. Bio je to moj otac. Jaše na belom konju, sa korbačem u desnoj ruci, i punim galopom juri prema meni. Kad me sustiže, siđe s konja, zapali cigaretu, podiže me na konja, pa i on uzjaha, i onda polako krenusmo kući. Uveče smo već stigli, i majka nas dočeka sa suzama u očima. Otac priveza konja za plot, sa korbačem u ruci uđe u kuću i tako me po celom telu naplavi njime da dve nedelje posle toga nisam mogao da se okrenem sa jednog boka na drugi. Te godine sam počeo da učim da čitam i pišem. Prvo me je učio jedan blagočestivi sused, seljak Sergej Timofjejevič Timoškin. Bio sam loš đak. Mislim da je uzrok tome bila ista ona priroda kojom sam tada bio potpuno opčinjen. Počeo sam da čitam Psaltir, Evanđelje i druge knjige. unca, ali se nama ona ne čine tako velika zato što se nalaze vrlo, vrlo daleko od nas. Taj dečak me je toliko zainteresovao svojom pričom da ja od uzbuđenja cele noći nisam oka sklopio. Rano ujutru, čim se sunce rodilo, pošao sam kod tog učitelja. Učitelj me primio, i kada je doznao zašto sam došao kod njega, odmah poče da mi priča o zemlji, o suncu, o zvezdama itd. Kao sad se sećam kako sam ga bez daha slušao, a povremeno sam i zaplakao od ushićenja, lijući suze radosnice. Kada je učitelj završio svoju priču o prirodi, ja sam, pod utiskom njegovih reči, otišao u našu baštu, gde je rasla konoplja, zašao duboko u usev, i pavši na kolena, počeo da se molim Bogu... Molio sam se tako usrdno i sa takvim suzama da mi se sve lice nadulo, a oči zakrvavile. Nekoliko dana posle ovog razgovora, razboleo sam se i pao u postelju. Nakon ove bolesti, mama je počela da me gleda sa nekim nespokojstvom. Ne znam koliko je vremena prošlo od tada, a ja sam počeo da učim da čitam molitve. Prva mi je molitva bila "Oče naš", pa "Bogorodice Djevo", "Dostojno jest" itd. Moram reći da sam još kao dete voleo da se molim bez čitanja molitava, i to osećanje mi je ostalo do dandanas. U našem selu je bilo pobožnih seljana, i mama me je često vodila kod njih. Ti seljani su bili od velike, velike koristi mojoj detinjoj duši. Jednom sam čuo, ne znam od koga, da su na Trojice u Jerusalimu apostoli primili ognjene jezike s neba i da su odmah počeli jasno da pričaju na raznim jezicima, ta vest me je toliko uzbudila da sam se pre sunčevog rođaja uputio da tražim Jerusalim. i odredili da budem crkvenjak. Revnosno sam isnjavao t0 doslušanje. No, iako sam svakog dana bio u crkvi, ipak sam, da bih umirio dušu, odlazio u šumu i tamo se molio. Tako sam proživeo dve godine u manastiru. Jednog od mojih poslednjih dana u manastiru, sedeo sam uveče za trpezom i slušao kako čitaju žitije svetog Stefana Permskog. Kada je čtec počeo da čita o njegovoj misionarskoj delatnosti, meni u duši bukne želja da postanem misionar. Završi se obed. Ja krenem u keliju, ali ne mogu da zaspim, san nikako na oči. Izađem iz kelije i odem u vrt. U vrtu počnem vatreno da se molim. Ne znam da li sam molio Boga za nešto određeno, ili sam prosto izlivao svoja osećanja pred Bogom. Ujutru sam pošao pravo u crkvu, a ne u keliju. Šta se sa mnom desilo teško mogu da se setim, ali znam da sam bos, bez kape, samo u podrasniku napustio manastir i dojurio kući. Kod kuće roditelji su me dočekali užasnuti. Nikako nisu mogli da shvate zašto sam se bos, bez kape, vratio iz manastira kući. Posle dva dana iguman je doznao da se ja nalazim u roditeljskom domu, i nekoliko puta je slao po mene, ali se ja zbog nečega nisam vratio u manastir, nego sam ostao kod kuće. ... U to vreme živeo je u našem selu čovek po imenu Semjon Samsonovič. Pri susretu sa nekim on je uvek prvi skidao kapu i, duboko se klanjajući, pozdravljao: "Carstvo ti nebesko, slugo Božji". Taj Semjon je živeo vrlo siromašno. Kada je udavao svoju kćer, goste je poslužio samo hlebom i osvećenom vodicom, umesto votkom. Nikada on nikoga nije uvredio. Kada bi ga neko grdio ili vređao, on je na sve svima uzvraćao: "Carstvo ti Nebesko, slugo Božji." ••• Jednom je svratio kod nas u kuću. Pričali smo.U osmoj godini života krenuo sam u školu. Škola je za mene bila prava mora. Mene divljaka posadili sa istom takvom dečicom; na sve strane cika i vriska, čujem neki meni nepoznat govor, svi viču i galame, tako da sam se ja među svojim drugovimavršnjacima osećao veoma, veoma loše. Dve godine sam išao u školu. U to vreme veoma su me zanimala žitija Svetih. Od svih Svetih, na mene su najjači utisak ostavili mučenici i pustinjaci, ali sam takođe mnogo razmišljao i o Origenu. Ne mogu sad da se setim zašto se Origen tako duboko urezao u moju dečju pamet. Čak sam u to vreme jednom video Origena u snu. Sa torbom na leđima, dugačkog lica, bez brade, bosonog i sa štapom u ruci javio mi se u snu. U to vreme počeli su u našu kuću da dolaze monasi i monahinje koje su slali da skupljaju priloge. Sa tim monasima, mada retko, navraćao je kod nas i jedan seljak iz našeg sela. On je povremeno jurodstvovao, a onda je izvesno vreme opet bio sasvim normalan. Taj polujurodivi seljak je svojom izuzetno simpatičnom ličnošću počeo snažno da utiče na mene. Jedne letnje večeri vratio sam ovce s paše kući. Uđem u kuću, a unutra sedi taj polujurodivi seljak. Ja mu se poklonim, a on mi priđe i kaže: "Hajdemo u manastir da se pomolimo". Ja pristanem. Rano izjutra sledećeg dana krenuli smo za manastir, a uveče smo već bili u manastirskoj crkvi. Pravo govoreći, taj manastir nije ostavio na mene neki naročiti utisak. Ali je zato izuzetno jak utisak na mene ostavila šuma koja je okruživala manastir. Iguman tog manastira je navaljivao da ostanem u manastiru, i ja sam pristao. Za prvo poslušanje suNebesko!" Ja mu odgovorih: "Vaistinu vaskrse." "Šta si se razboleo, produži Semjon hajedemo što pre V Kijev kod svetih ugodnika, oni očekuju da im dođemo u goste." "Hajdemo" odgovorih ja. Moja majka zaplaka. Otac tog dana ne beše kod kuće. "Sluškinjo Božja Pelagijo obrati se mojoj majci Semjon Samsonovič puštaš li ti svoga sina da ide kod svetih ugodnika Hristovih, ili ne puštaš? Zašto plačeš? Treba da se raduješ što tvoj sin ide na poklonički put u Kijev" "Nemam ja ništa protiv toga, no on mi je čudan; kakva mi je korist ako on pobegne nekud, posle ću ga doveka oplakivati. Sad će doći otac, pa ćemo videti." "Sluškinjo Božja Pelagijo, poče Semjon, svi mi imamo jednog BogaOca, njemu jedinom treba da služimo, i to bez ikakvog premišljanja". Posle satdva moj otac dođe kući malo pripit. Majka mu reče da ja želim sa Semjonom da pođem na putovanje do Kijeva, i da mi je za to potrebno izvaditi pasoš. Otac se zamisli, a zatim, obraćajući se meni, reče: "Ne znam šta će s tobom biti: jedni te veoma hvale, a drugi te smatraju za sumanutu budalu. Ne znam šta da radim s tobom. Koliko sam te puta tukao, ostavljao bez obeda, kažnjavao, no ti stalno teraš po svome... Ako hoćeš da ideš u Kijev, a ti kreni". Ja se obradovah. Posle dva dana krenuo sam sa Semjonom za Kijev. Treba reći i to da je Semjon Samsonovič išao sa mnom za Kijev bez štapa i bez torbice. Tada je imao blizu šezdeset godina. Prvog dana putovanja malo smo razgovarali. Primetio sam da je njemu tog dana na duši bila nekakva teška misao. Sutradan je bio potpuno drugi čovek,njim o mnogo čemu, i na kraju se on obrati meni sa ovakvim pozivom: "Hajdemo, slugo Božji, do Tihona Zadonskog, on će ti valjda pokazati put." Roditelji pristadoše da me puste sa njim, i kroz dva dana mi krenusmo na put. U toku je bio Veliki post. Išli smo četiri (...) Tihona Zadonskog gde sam se kod njega ispovedio i pričestio. U tom manastiru je bio prozorljivi jeromonah Josif. Otišao sam kod njega. On je Semjona primio vrlo, vrlo lepo, a meni je rekao da ću za godinu dana biti na starom Atonu. Kada smo se vratili kući, Semjon je opet posle nedelju dana, krijući od svoje žene, krenuo na pokloničko putovanje u Kijev. To mu je bilo jedanaesti put da ide na poklonenje u Kijev. Bilo je i ovakvih slučajeva u njegovom životu: Neko mu pozajmi konja i ralo da poore ono malo zemlje što ima. Naiđu starice koje su se zaputile na poklonenje u Kijev. On ih zaustavi, pita ih kamo idu, pa kad čuje da idu u Kijev kod oca Jone, on istog časa ostavlja tuđeg konja na njivi i kreće sa njima za Kijev, bez torbice, bez ičega. ... Čudna stvar, te godine me je snažno privukla jedna devojčica, ali ta želja je bila čista i meni potpuno nepoznata. Tada sam imao trinaest godina. Osim te želje napale su me i bogohulne pomisli, i to iste te godine. ljubav prema devojci nije mogla dugo da gori u mojoj duši, i ubrzo se ugasila, ali su me bogohulne pomisli načisto satrle. Od njih sam izgubio apetit i san i počeo da kopnim ne iz dana u dan, nego iz sata u sat, da bih na kraju pao u postelju. Počeo Veliki post. Zbog ovih misli bojao sam se da postim, pa nisam ni postio. Dođe i Pasha. Drugog dana Pashe dođe kod mene onaj Semjon i kaže mi: "Slugo Božji Jagorije, Hristos vaskrse! Carstvo tid živiš, i ako tako provedeš sav svoj život, asćeš se" odgovori mi Semjon. "Znaš šta, čika G mjone, ja od Boga ništa ne želim, čak i ne želim da budem takav pravednik da sijam kao sunce. Želeo bih da ga ljubim svim svojim bićem, tako da Ga niko ne može ljubiti više od mene. Hteo bih sve da zaboravim: da zaboravim roditelje, dom, sav svet, da zaboravim i samog sebe i da se pretvorim u samu ljubav prema njemu. Neka i ne nasledim Carstvo Božje, neka nikad ne vidim Hrista na onom svetu, ali ja bih želeo biti ne čovek, nego čista ljubav prema njemu. Ja sam se, Semjone Samsonoviču, jednom na nekoj livadici molio Bogu i od te molitve umalo što nisam umro. Srce mi je silno tuklo, i pao sam na zemlju. U tom trenutku ja nisam bio ja, nego sam ceo bio jedna divna, poput ognja, ljubav. Eto, takva ljubav bih želeo da budem". Semjon me je slušao. Najzad, sunce se poče smirivati i dan naginjati večeri, te mi zamolismo jednog seljaka, ne znam koje selo beše, da prenoćimo kod njega. On nas ljubazno primi i nahrani, a mi pod utiskom razgovora koji smo vodili dugo nismo mogli da zaspimo. ... Čika Semjon ustade rano i probudi i mene. Domaćin nas nahrani mlekom i jajima, pa krenusmo dalje. Semjon opet pomenu naš jučerašnji razgovor... "Eto, slugo Božji Jagorije, ti si juče pričao o ljubavi prema Bogu i to mi se dopalo; ako budeš molio od Boga takvu ljubav, On je svemoćan, može ti je i darovati. Ti samo moli Boga. A jesi li imao kakvo viđenje?" "Ne" odgovorih. "A mnogi sveti su imali viđenja", reče Semjon. "Čika Semjone! Ma meni ništa ne treba, samo bih hteo da se pretvorim u čistu ljubavrazveselio se. "Slugo Božji prvi poče Semjon, koliko ti je sad godina?" "Četrnaest" odgovorih mu. Todine lete, poče da govori Semjon Samsonovič, život se iz dana u dan sve više skraćuje, i ne primetimo kako se približio kraj zemaljskoga života, a tamo je zaista Sud Božji. Jednom sam čuo od pismenih seljaka, koji su čitali sveto Evanđelje, da tamo piše da će pravednici zasijati u Carstvu Božjem kao sunce. Ah, jabuko moja, treba samo razmisliti o njihovoj slavi, kakva će ona biti. Ja bih ovde na zemlji bio spreman zemlju gristi, pustiti crve da me jedu, tegleći konj biti, pogani pas biti, samo da se nađem među tim pravednicima. A ljudi to ne shvataju. Zatim sam takođe slušao da će se grešnici večno mučiti u ognju. Ali, ma koliko teške bile te muke, to nije najveća kazna. Najveća kazna je to, što će se Bog zanavek okrenuti od grešnika!" Semjon zaplaka. "Za mene muke nisu tako strašne, strašno je samo to što će Bog lišiti grešnike svoje milosti. Čim pomislim na to, dođe mi teško na duši. Ja sam spreman da molim Boga ne samo za sve hrišćane, nego i za one koji nisu kršteni. Meni je strašno žao svih njih. Žao mi je Jevreja, Tatara, udavljenika, samoubica, žao mi je dece koja su umrla nekrštena; žao mi je svih, čak mi je i đavola žao. Eto, slugo Božji šta ja osećam u svom srcu. Da li je to dobro ili nije, ne znam, ali moje srce je takvo." Reči Semjonove preokrenuše celo moje biće. Postade mi nekako lako i svetlo u duši, i povremeno plakah. Srce mi se napuni nekom divnom, neizrecivom radošću. "Semjone Samsonoviču, upitah ja kako da živim da bih ugodio Bogu?" "Pa, mislim tako kao štoežao na zemlji, potpuno iscrpen i smalaksao od ognja koji je plamteo u mojoj duši. Posle jednog sata ustadosmo i pođosmo dalje. Hodali smo ćuteći, ali u dušama nam je vladao spokoj. Sunce je već počelo da zalazi, a najbliže selo je bilo prilično daleko. "Semjone Samsonoviču, upitah ga ja, juče si mi pričao o starom Atonu; ako znaš, kaži mi nešto o njemu." "Na Atonu žive samo svete, izabrane sluge Hristove, poče da govori Semjon neki od njih su videli Majku Božju, a neki je do same svoje smrti vide i razgovaraju sa njom. Tako su mi ispričali oni koji su bili na toj Svetoj gori. Bilo bi dobro, jabuko moja, da odeš tamo! Mislim da ćeš ti biti tamo." Čika Semjone, pasoš mi važi samo tri meseca, a od novca imam svega jednu rublju" odgovorih ja. "Jabuko moja, ako je ugodno Bogu, On će ti sve dati, i ti ćeš otići na Aton. Sećaš li se šta ti je kazao otac Josif u Zadonsku? Prorekao ti je da ćeš biti na Atonu. Aton pripada Majci Božjoj. Ti ćeš biti na Atonu, i to uskoro, tako mi kaže moje srce." Ja dalje nisam mogao da ga slušam, padoh mu pred noge i počeh ga plameno moliti da se

pomoli za mene Carici Nebeskoj. Videći me da ležim kod njegovih nogu, Semjon zaplaka kao dete i, podižući me, reče: "Verujem da ćeš već ove godine biti na Atonu, ali ćeš se odatle opet vratiti u Rusiju." ...Dvadeset prvog dana stigosmo u Kijev. Tamo me je naročito zadivilo manastirsko pojanje. Činilo mi se, u mojoj dečijoj naivnosti kada bi đavo samo Jednom zavirio u Uspenski hram ove Lavre, da bi se, čuvši manastirsko pojanje, i on pokajao! • •• Obišavši sve svetinje grada Kijeva, Semjon se oprostio sa mnom i krenuo nazad kući. Ja ostadohprema Bogu. Više od svega mene takvoj ljubavi privlači to što Sam Bog voli Svoju Tvorevinu više nego Sebe. Kad samo pomislim koliko je na nebu zvezda, a na njima takođe neko živi, i kad pogledam zemlju, a ono sve se zeleni, cveta, ptičice se raduju, pevaju, zrikavci zriču! Pa kako Ga ne voleti! Eto zašto bih hteo da se pretvorim u ljubav prema Bogu." "Da, dete, da bi čovek voleo Boga, treba da se odrekne sebe. Kažu da na starom Atonu ima velikih ugodnika Božjih. Kad bi dao Bog da jednom odem tamo, posle bih mogao i da umrem." Odmah sam se uhvatio za te reči. Veoma me je zanimalo gde se taj Aton nalazi, ali nisam mogao da ga pitam, zato što još nisam dobro razumeo njegove reči. Stalno sam mislio o ljubavi prema Bogu. Moje dečje srce je u to vreme od takvih sladosnih razgovora gorelo silnom ljubavlju prema Bogu. Bilo je oko podneva. Semjon je bio nešto zamišljen. Hodali smo šumom. Semjon me pogleda, uzdahnu i reče: "Hajde da siđemo s puta i da malo prisednemo, umorio sam se." Skrenusmo s puta i sedosmo pod jedan hrast. "Jagorije, daj da se pomolimo Bogu, On je naš Otac" reče Semjon. Semjon se molio stojeći, a ja sam kleknuo. Kada on zapeva svojim staračkim glasom "Oče naš" i pade na kolena, u mom srcu istog časa zaplamsa neka neobična ljubav, isto onako kao prvi put na livadici: suze mi potekoše iz očiju, sav se preznojih, tako da nisam mogao od Semjona sakriti šta mi se zbiva u duši. Što je duže Semjon pevao, duša se moja sve više ispunjavala plamenom neizrecive ljubavi prema Bogu... Kada je Semjon završio "Oče naš", ja samNo U jednom malom mestu, nabasam na policiju. cijski oficir me ispitivao ko sam, otkuda sam, vi su mi planovi. Kad je čuo da peške idem na d^n zacenuo se od smeha. Zatim me je poveo kod sebe tan Tu me je ponovo pitao isto što i ranije. No, više se nije smejao. Počastio me čajem, dao mi dvadeset kopejki, i ja sam krenuo dalje. Sećam se da sve do Odese više nisam noćio po kućama, nego uvek napolju. Treba reći da sam tih dana zbog nečega počeo izbegavati ljude. Po dva, tri dana ništa nisam okušao, ali sam se osećao potpuno zdravo i dobro. Posle petnaest dana najzad sam pristigao u Odesu. Kad sam joj prilazio i kad sam ugledao more (nikad do tad ga nisam video) duša mi se opet ispunila radošću. Posmatrao sam more sav u suzama, i sve vreme sam šaputao: Tospode, Ti sve možeš, odvedi me na Aton." Kad sam ušao u grad, počeo sam se najpre raspitivati za Pantelejmonovsko podvorje. Pokazali su mi gde se nalazi. Kada sam stigao u tu ulicu, jedan siromah je video da sam dečak sa sela, uzeo mi je poslednju bundicu i pobegao. Ništa mu nisam rekao, mada mi je bilo žao bundice. Dođem na podvorje. Videći me onako prljavog, počeše se interesovati za mene i raspitivati se o svemu. Kad su saznali da želim da idem na Aton, jedni su mi se smejali, drugi me smatrali za blesavog derana, a samo jedan među njima je bio ljubazan prema meni i rekao mi ozbiljno da zbog toga što sam vrlo mlad i što sam pobegao od roditelja, sve i da imam dokumente i novac, ne bih mogao otići na Aton. Kad čuh reči tog monaha, kao da me grom udari. Zaplakah. Spusti se i noć. Od tuge ne mogadoh ni jesti, ni piti. Kad svi poklonici legoše da spavaju, ja izađoh iz svoje sobe i počeh uu Kijevu. Provevši još nekoliko dana u Lavri, plameno sam se pomolio Gospodu Bogu i odlučio da peške odem do Odese, a odatle na sveti Aton. To je bilo početkom juna. Išao sam uglavnom železničkom prugom, plašeći se da ne zalutam. Osećao sam se još više uronjen u bezobalni okean Božje ljubavi prema meni. Treba reći i to da se ljubav Božja oseća samo ljubavlju srca prema Bogu. 0, kako je lepo ljubiti Boga! Nikada neću zaboraviti te zlatne dane mog života! U samu zoru, pre izlaska sunca, kretao sam na put. Slatko bude čoveku na duši! Pšenica, ovas, raž, kao more talasaju se tamoamo, ševe pevaju, laste poput vatrometa proleću oko tebe, a ti ideš, kao vlastelin, nogu pred nogu po divnom, razastrtom pred tobom raznobojnom ćilimu čudesnog, mirisnog, mekog zelenila. Ah, divna su dela Božja! Bilo je dana i noći kada sam bukvalno umirao od ljubavi prema Bogu. Svaki delić moje duše i mog tela bili su zahvaćeni plamenom ljubavlju prema mome Hristu. I sama reč "Hristos", "Bog" činili su novog čoveka od mene. U to vreme imao sam Evanđelje na ruskom jeziku... Čitajući tu knjigu, dolazio sam u tako ushićeno stanje da sam odlagao Evanđelje i predavao se molitvi. 0, kako mi je tada Hristos bio blizak! Osećao sam Ga u sebi, u svim oblicima života. Sve je postajalo njegov hram, njegov dom. ... Bilo je dana kada sam od silne ljubavi prema Bogu gubio apetit i nisam želeo ništa ni da jedem, ni da pijem. Ti dani kada sam putovao za Odesu bili su dani najvećeg ushićenja u mom životu. U to vreme su i noći bile svetle. Često sam po cele noći provodio u ushićenju duha. Noćio sam uglavnom napolju.18

hram sv. Sofije. Tu sam plakao, ali ne od straha, M zbog veličanstvenosti svetilišta Gospodnjeg. NbG°Najzad, došao je dan našeg polaska iz Caria za sveti Aton. Putovali smo otprilike nekoliko dana. Kada smo se stali približavati Atonu, ja nisam mogao ravnodušno da posmatram to sveto mesto: noge su mi podrhtavale, a srce poskakivalo... "Bože moj, govorio sam ja samom sebi eto gde žive sveti! Eto gde se Carica Nebeska javlja Svojim pravednicima, eto gde počiva blagodat Božja!" Atonski monasi se popeše na naš parobrod, počeše nas pozivati kod sebe i ja sa drugim poklonicima pođoh u manastir sv. Pantelejmona. Tu mi se nije dopalo, odnosi među monasima su bili nekako hladni... iz tog manastira sam otišao u Andrejevski manastir, i tu mi se veoma dopalo. Andrejevski monasi su zbog nečega obratili pažnju na mene, osobito jeromonah Martinijan, zatim Jezekilj, Varnava i sam nastojatelj, veliki Teoktist. Taj Teoktist je bio najveći monah u svojoj svetoj obitelji. On me je i primio u svoju obitelj. ... Kada sam ubrojan u iskušenike ove svete obitelji, kada sam počeo da ispunjavam svoje pevničko poslušanje, duša moja kao da je počela da se ispunjava nečim svetlim, dobrim i svetim. Svakog dana sam odlazio kod oca Martinijana i otkrivao mu sve svoje misli i sva osećanja. Molitva mi je u to vreme bila veoma snažna. Kao da sam se svakim danom razvijao, rastao, usavršavao se, širio se. Ubrzo sam dobio anginu i nekoliko puta me je za vreme bolesti posećivao i sam nastojatelj Teoktist. Posle dve nedelje sam se oporavio. Posle bolesti me21

molitvi izlivati svoju tugu. U zoru se vratih u onu sobu gde mi je bilo određeno mesto među poklonicima. U snu videh ikonu svetog mučenika Pantelejmona. Ujutru ustadoh i pođoh u grad da pronađem bilo kakav posao. Svi su mi se podsmevali, kome god sam se obratio, a suze su mi samo tekle niz obraze. U jednoj ulici mi priđe neki gospodin, prilično otmeno odeven, i videvši me kako ridam, upita: "Mališa, zašto ti tako plačeš?" Ja mu sve detaljno ispričah: kako sam otišao od roditelja, kako sam došao do tog mesta i da želim da budem na Atonu. Saslušavši me, gospodin me uvede u svoj dom i napisa mi molbu upućenu gradonačelniku Zjeljoniju; reče mi da uzmem svoje dokumente, da ih priložim uz molbu i da odmah odem kod gradonačelnika. Ja tako i uradim. Dođem kod gradonačelnika. Kada me je video, nasmejao se i odmah uzeo od mene molbu i počeo da čita. Nakon toga je telefonirao nastojatelju Pantelejmonovskog podvorja. Kada se nastojatelj podvorja javio, gradonačelnik mu naloži da me na račun manastira pošalje na sveti Aton. Bože moj, kakva je radost preplavila moje srce. Prosto nisam znao kako da zablagodarim Gospodu Bogu za njegovu veliku milost prema meni. A poklonici su me znatiželjno zapitkivali i divili se promislu Božjem koji se ostvario na meni. Sutradan sam zajedno sa poklonicima krenuo za Carigrad. More na mene nije ostavilo snažan utisak. Ali trećeg dana, rano ujutru, video sam grad neobične lepote Carigrad. Naročito mi se dopao njegov položaj i nebrojeno mnoštvo minareta. U Carigradu smo ostali pet dana, i za to vreme obišli skoro sva sveta mesta. Silan, neizreciv utisak ostavio je na20

rdžskim šamnicama

sa starijim kelijnikom mitropolita PalaUP03NOn me predstavi mitropolitu, a ovaj me posla uDI Tomsk kod episkopa Makarija. Episkop j jarije me uputi vođi Altajske duhovne misije. Nisam odmah iz Petrograda otišao za Sibir, ego sam prvo posetio roditelje, zatim se vratio u Petrograd, i tek onda krenuo za Tomsk. Roditelji su mi se silno obradovali. Nisu uopŠte znali šta je sa mnom. Kada su dobili prvo pismo od mene sa Atona, nisu, vele, mogli da poveruju da se nalazim na Atonu. Nije verovao ni sveštenik u našem selu. I eto, Bog im je dao da se uvere... Mama je jako želela da odem kod "čika Maksima", kako su zvali jednog seljaka, koga su u kraju svi smatrali za svetog i prozorljivog čoveka. Kod njega u P. je dolazilo mnoštvo naroda, a on ni od koga nije uzimao novac. Bio sam nekako nepoverljiv prema maminom predlogu, ali sam se ipak zainteresovao, i sutradan, sa jednim čovekom, krenuo kod tog divnog Maksima. Čim sam kročio u njegovu kućicu, video sam zapanjujući prizor. Maksim kleči na kolenima i, podigavši ruke k nebu, viče: "Otkud da sibirski misionar dođe k meni! Ah, Bože moj, sibirski misionar! Divna su dela Božja! Stefan, Stefan Permski je došao k meni!" Maskim ustade, krenu prema meni i poče me celivati... ..."Slušaj, baćuška, obrati mi se Maksim, u ono vreme kada Gospod počne da tvori divna dela Svoja, tada pomeni i mene grešnog. Znaš, ovde će se proslaviti ime Hristovo, ovde će biti sveto mesto. Ah, Bože moj, Bože moj. Nevolja je što danas nema hrišćana; skoro svi su postali Hristovi neprijatelji (plače). A ti ćeš, baćuška, biti misionar i23

poslaše u Carigrad. Tu sam izvesno vreme bio kuvar i u isto vreme sam učio grčki jezik. U Carigradu su me monasi takođe voleli, i to od srca. Tamo sam često posećivao razna sveta mesta. Jednom sam otišao u sv. Sofiju i tamo sreo grupu mula. Te mule me opkoliše, a dvojica među njima su dobro govorili ruski. Stupio sam s njima u prijateljski razgovor. Oni mi rekoše da su tu, u tom hramu, nekad grmele reči sv. Jovana Zlatousta. Te reči turskog mule tako snažan utisak ostaviše na mene da od tog momenta osetih nekakvu naklonost ka propovedništvu. Plameno sam molio Gospoda Boga i Caricu Nebesku da budem propovednik. Od tog vremena počeh da čitam Sveto Pismo i svetootačke knjige, dela svetih Otaca Crkve. Više od ostalih otaca voleo sam Origena i Vasilija Velikog. U Carigradu sam proživeo nekoliko godina. Zatim sam se opet vratio na Aton i počeo da živim podvižničkim životom. Jednom na Trojice, posle duge crkvene službe, usnim vrlo stvaran san. Pred očima mi se prostire neki divan vrt, sav u lejama, i te leje se nastavljaju jedna na drugu poput talasa. U njima raste divno cveće, a kroz njih hodaju muškarac i žena, prilaze svakom cvetku i nadvijajući se nad njim, pevaju: "Raju moj, raju moj." Probudio sam se i imao osećaj kao da sam negde bio. Od tog časa tri dana nisam ni jeo ni pio, nego sam samo od neke unutarnje radosti neprestano plakao. Videvši me u takvom stanju duha, otac Martinijan se radovao. ... Tako sam proživeo neko vreme na Atonu. Nakon toga, nastojatelj odluči da me pošalje u Petrograd, takođe na podvorje. U Petrogradu se slučajno22

^če ja krenuh kući. Maksim je na mene prop dao snažan, neodoljiv utisak, da sam otišao IZV Gkao sasvim drugi čovek. Kad sam stigao kući °D nj «čao šta sam sve čuo i video, moja majka otI p peče da Maskim "predskazuje čistu istinu". V°R Posle osam dana pošao sam sam u šumu koju su Visocka Na samom zapadnom kraju šume sedneGda predahnem. Čujem korake. Okrenem se... kad pno Maksim. "Prijatelju moj, tražio sam ovde pe^pke a eto nađoh tebe. Znaš, zavoleo sam te. AJMO u ^sednu šumu." Krenusmo. "Pogledaj, baćuška, sva su dela Božja divna, o, divna! Eto šuma, potočići žubore cveće cveta, trava se zeleni, ptice pevaju i sve su to dela Božja!" Kada smo zašli duboko u šumu, Maksim kleknu na zemlju, podiže ruke k nebu i zapeva: "Sveti Bože, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni, pomiluj nas." Kad zapeva i treći put, ja padoh na zemlju i izgubih svest. Ne znam koliko dugo sam se nalazio u tom stanju, no kada sam došao k sebi, videh da Maksim stoji na onom istom mestu, sa rukama podignutim k nebu i nešto šapuće. Počeh da se molim s njim. 0, ti trenuci će zauvek ostati u mom sećanju! Kad završismo molitvu, Maksim me pogleda i opet načini nekoliko poklona. Posle toga sedosmo i poćutasmo, pa Maksim poče da govori. Danas nema molitve u životu hrišćana, a ako je i ima, ona nema života u sebi. Sam Hristos se molio najčešće na gorama i na planinskim vrhovima, gde nije bilo nikog osim njega. Hrišćanin je, prijatelju, čovek molitve. njegov otac, njegova majka, njegova žena, njegova deca, njegov život jeste samo Hristos. Hristov učenik mora Da živi jedino Hristom. Kada on bude tako voleo Hrista, onda će neizostavno voleti i svu tvorevinu25

arhimandrit Spiridonbićeš u Sibiru. Tamo ćeš i roditelje odvesti. Ah divna su dela Božja! Pričaju da sam ja lud, ali bez ludosti nećeš u Carstvo Božje. Ja sam, baćuška (pada na kolena i moli se) u šumi video Svetu Trojicu u obličju tri, poput sunca blistava vojnika opasana sunčevim zracima. Divna su dela Tvoja, Gospode! (Maksim rida). Juče sam video Petra i Pavla, apostole Hristove. Oni su mi, oni, baćuška otkrili o tebi, i eto, ti ćeš, baćuška, njihovo delo delati. Gospode, Gospode, Gospode! Delo Božje se uručuje čoveku." Maksim pade na kolena preda mnom, i ja padoh pred njim, kao pred Samim Gospodom, i obojica počesmo tako da plačemo, kao da oplakujemo nekog tek upokojenog prijatelja. A narod, koji je došao kod Maksima, videvši nas gde plačemo, i sam poče silno da rida. "Molio sam Boga i svete Apostole da te sačuvaju, da, da te sačuvaju. Na tebe, baćuška, satana diže svu svoju vojsku i hoće da te pogubi, ali sam se ja molio, a i tvoja majka se takođe moli Hristu. Zatim, baćuška moj, đavo će te, kako mi je rečeno, celog života progoniti. Doći će dani, baćuška, kada će biti strašan rat, ceo svet će ratovati, a ti ćeš iz Sibira poći tamo i bićeš u ratu. Rat je sud Božji. To još nije poslednji sud Božji. A to je sud nad hrišćanima zbog toga, prijatelju moj, što su oni pogazili sveto Evanđelje (Maksim rida). A šta će, baćuška, biti posle rata, to ti, baćuška, još neću reći..." Nakon ovih reči Maksim se rastuži i povuče u sebe. Dvadeset minuta nije ni reč progovorio, a ja sam ga sve vreme posmatrao. Posle ovog ćutanja, Maksim se obrati narodu, pričajući u nekakvim nejasnim aforizmima.24

Već se smrkavalo, trebalo je poći kući. "Reci čIka Maksime, obratih mu se na rastanku šta MI> inim da bih se pretvorio u ljubav prema Hristu?" DVeć sam ti kazao, a kazaću ti još i ovo: biće vreme, a će ti Sam Bog ukazati na to šta treba da činiš. Tako duh U meni govori: radi Hrista budi spreman a sve. Ko je u Hristu, za njega nema stradanja i smrti." Posle ovoga Maksim se oprosti sa mnom i pođe još dublje u šumu, a ja krenuh kući. (...) Približi se vreme da odem od kuće. Krenuo sam do najbliže železničke stanice. Tek što sam izašao iz prvog sela, ugledah Maksima koji me je čekao. Maksim je jurodstvovao već u punom značenju te reči. I u pokretima, i u rečima to uopšte nije bio onaj čovek koga sam pre nekoliko nedelja sreo u šumi. Pričao je odsečno, zaodevajući povremeno govor u stihove, i bilo ga je vrlo teško pratiti. Plakao sam celim putem. Iako su bile nerazumljive, njegove reči su imale neku oštrinu sa neobičnom snagom su prodirale u moju dušu. Kada smo se približili železničkoj stanici, Maksim je, ne oprostivši se sa mnom, zaždio u polje, pa u šumu...

Rastavši se sa roditeljima, uputio sam se opet u Petrograd. U Petrogradu sam se nastanio u Andrejevskom podvorju na Pjeskah. Tamo je bilo teško živeti jer su me pojci vređali, ali sam trpeo. Slučajno me upoznao kelijnik Mitropolita Paladija i, ne znam zašto, upitao da li želim da budem misionar U Sibiru. Na dan Andreja Prvozvanog, 30. novembra rano ujutru, zovu me kod Mitropolita. Javim se. Mitropolit se raspitivao o mnogo čemu, i na kraju mi pRedloži da otputujem u Sibir, kod tomskog episkopa akarija. Ja se saglasih. Tada mi mitropolit dade27

Božju. ljudi misle da treba najpre voleti ljude, a potom i Boga. I ja sam tako činio, ali je sve bilo bezuspešno. A kada sam počeo da volim prvo Boga onda sam u toj ljubavi pronašao i svog bližnjeg, i u toj istoj ljubavi prema Bogu svaki moj neprijatelj postajao je moj prijatelj i Božji čovek. A molitva je najosnovniji oblik ljubavi prema Bogu. U današnje vreme hrišćani su svuda podigli mnoštvo hramova postali su pismeni i učeni, a žive molitve nema. U tome i jeste nesreća. Molitva čoveka čini evanđelskim čovekom, čovekom Hristovim. Kada bi hrišćani znali silu molitve, oni bi se preporodili. Ja sam slabo pismen, ali me molitva uči kako da mislim, kako da govorim i da radim. Ti si, prijatelju, poznavao Semjona Samsonoviča. njega je molitva preporodila, i on je postao veliki čovek. Često sam se sa njim molio Bogu u šumi. No molitva nije dovoljna. Treba svakog dana umirati za Hrista. U tom umiranju je život hrišćanina. Tako mi duh moj govori: za Hrista treba umirati. Mi još živimo, i život naš je detinje stanje duše. njena zrelost je smrt, i to smrt Hrista radi. Kada su učenici umirali za Hrista, tada su okušali pravi život, i taj život je njima bio tako sladostan, da su zaboravljali stradanja, pa i samu smrt. Ja sam jurodivi Maksim, i velim ti da se bez jurodstva Carstvo Božje ne može zadobiti." "Čika Maksime, pomoli se Bogu za mene da volim Boga više od samog sebe. Želeo bih da se ceo pretvorim u čistu ljubav prema mome Hristu. Ne tražim od Boga ništa drugo, samo da Ga neprestano ljubim do potpunog samozaborava." Tako sam molio Maksima.26

šamnicama

Mnogi su me pitali gde sam učio školu. Bog netan. IV k da Su od tog dana hiljade ljudi išli zamnom krije p RečMI J6 ^Pešavalo se i to da narod od ranog jutra pre. D gore i čeka da od mene čuje Reč takvih slučajeva da je mnoštvo U večernjim satima očekivalo da se poJavim i četiri propovedi počelo tako da rida da Tm POdIlazila jeza. Mnoge žene su pred celim narodom govorile svoje grehe, a narod je sledio njihov imer Mesni sveštenik bi im smesta razrešavao toehe, a sutradan bi ih pričešćivao Svetim Tajnama. Bivalo je da su na takvim mestima gradili kapele, pa čak i hramove. Tri godine, iz dana u dan, od maja meseca do početka oktobra, ja sam držao propovedi u tomskoj guberniji. Neki sveštenici su bili nezadovoljni, no većina njih me je volela. U to vreme episkop Metodije je bio moj rukovodilac, učitelj i dobrotvor. Mnogo mu dugujem... Osim što sam učestvovao u litiji, putovao sam i sa ocem Mihajlom na Altaj. Altaj me je oduševio. Ovde sam imao prilike da slušam slavnog misionara i da učim od njega. Treće godine episkopi su mi dali ovlašćenje da svuda držim propovedi. No ja sam jedno vreme potpuno izgubio dar propovedanja. Desilo se da smo otišli u neko malo selo, i meni su dali da odsednem u domu jednog trgovca. On je imao kćer, mladu devojku, prekrasnu, nalik na anđela. Tu me je đavo bacio sebi pod noge. Pao sam sa tom deVOJKOM. Ne znam kako se to dogodilo. Ona je mnogo plakala zbog svoje nevinosti, a ja umalo što nisam Umro. Izgledalo mi je da je sve propalo, da sam nju 29

pismo za Makarija i novac za put. "To je, znači, Maksim predskazao" uzdahnuh... Prugom sam mogao da putujem samo do Omska, a odatle na konjima, pošto se sibirska pruga tek gradila. Episkop Makarije me je primio neobično srdačno i ljubazno. Proveo sam kod njega dve nedelje i poneo najbolje utiske. A drugog dana Božića krenuo sam za Bijsk kod episkopa Metodija. Put do Bijska, dugačak 700 vrsta, bio je veoma naporan, ne toliko zbog teškoća u putu, koliko zbog moralnih sablazni. No, Bog me je čuvao, mislim, po molitvama episkopa Makarija. Episkop Metodije me je dočekao vrlo, vrlo srdačno. Kod njega sam, bez određenog poslušanja, ostao do 17. maja, a onda me je odredio da budem pojac koji svake godine ide sa ikonom mučenika Pantelejmona po okolnim selima i gradovima Bijskog okruga. Tada je litiju kao sveštenik predvodio divni i blagočestivi prosti baćuška otac Ivan Tamarkin, poreklom Mordvin. S njim sam i krenuo. Uoči Trojica sanjao sam san koji je ostavio vrlo snažan utisak u mojoj duši. Usnio sam da se nalazim u Petrogradskom Isakijevskom hramu. Kod leve pevnice prilazi mi apostol Petar i šapuće na uvo: "Od sada ćeš govoriti sve Božansko." A apostol Pavle, sa monaškom kamilavkom na glavi, tiho se smeši i blagosilja me, ali mi ništa ne kaže. Kada sam ujutru ustao iz kreveta, osetio sam neobičnu radost U duši. Upravo od tog dana počeo sam da propovedam. Te moje propovedi su tako snažno delovale na slušaoce da su čak i staroverački sveštenici iz okolnih mesta dolazili da ih slušaju. Bio sam im nekako zago28

žIti Božansku Liturgiju, takozvanu "raz

11 Liturgija i od svih drugih grehova razgovore grčki monasi našim ruskim poRTnicima. A ovi veruju, i plaćaju po 25 rubalja za KL Liturgiju onda služi neki episkop i, za vreme Velikog Vhoda, pominje te pokojnike i čita razrešnu molitvu. To je na mene ostavilo vrlo mučan utisak, kao i ona užasna trgovina sveštenim predmetima. Tu su čitave kace, pune malih bočica sa mirom svetog Nikole, krstovi i ikone od mamvrijskog duba itd, itd. Manastiri se, sa svim njihovim svetinjama, izdaju u zakup. Grci trguju svime: grobom Gospodnjim, sv. Tajnama Crkve, svetim moštima, trguju Samim Hristom... No, ako me je kod groba Gospodnjeg silno odbijala ta trgovina svetinjom Hristovom i nemoralan život monaha, veliku radost i utehu mi je donelo poklonjenje onim svetim mestima koja se pominju u Evanđelju. Posetio sam Jeleonsku goru, Vitlejem, video Jordan, Mrtvo more, Genisaretsko jezero; otišao sam do Nazareta, video Tavor, bio na onom brdu na kojem je, po predanju Hristos izgovorio Svoju veliku Besedu na gori. Od svih svetih mesta, više i od same Golgote, na mene je najjači utisak ostavilo ono mesto na kojem se, po predanju, Hristos molio u Getsimaniji. Tamo sam gorko plakao! Slava Bogu, bar tu sam se pomolio kako treba. A jad i čemer mi je bio u duši...U Palestini sam sreo jednog Jevrejina koji jeprimio hrišćanstvo. S njim sam puno razgovarao oristu. njegovoj radosti nakon krštenja nije bilokRaJa. Rodom je bio iz Rusije, a ovde je došao da se

31

upropastio, i da sam i sam uništen. Roditelji su saznali, ali mi ništa nisu rekli. I ma koliko da je snažno bilo moje pokajanje, strast je bila još snažnija. Možda i grešim, ali sad nešto mislimnije li to bilo delo njenih roditelja? Rešio sam da se oženim njome. No, Bog je sudio drugačije: ona se prehladila i umrla od zapaljenja pluća. Od tog doba moje propovedi su izgubile silu, i meni je ostala samo molitva i ljubav prema Bogu. Mnogo sam patio i tugovao zbog toga, molio se, ali pređašnja duhovna snaga je iščezla. Rešio sam onda da odem na pokloničko putovanje u Svetu zemlju. Na putu za Palestinu, svratio sam do roditelja, koji su se već spremali da se presele u Sibir, u Barnauljski srez. Usput sam posetio i svoje prijatelje u Carigradu i na Atonu, i otišao da se poklonim sv. Spiridonu Trimituntskom u grad Kereno. Usrdno sam se molio pred moštima Božjeg ugodnika. Nastojatelj mi je pokazao njegovo lice, držao sam njegovu ruku. Ruka mu je bila meka i gipka, brada je skoro sva bila otpala, usta su bila malo otvorena, a boja lica zemljana. Tu sam proveo dve nedelje u predivnoj prirodi. Najzad sam stigao u Palestinu i tačno dva meseca proveo u Jerusalimu; nekoliko puta sam posetio grob Gospodnji i grob Majke Božje, a putovao sam i po drugim svetinjama Gospodnjim u okolini. Kod groba Gospodnjeg osećao sam se vrlo potišteno. Prvi put u životu sam video takvu užasnu trgovinu Hristovom svetinjom. Poklonicima uzimaju novac na svakom koraku. Grci govore poklonicima da ako je nekome dete umrlo nekršteno, ili su mu rođaci bili teški grešnici, ubice, onda je za izbavljenje njihovih duša neophodno ovde, kod groba Gospodnjeg,30

Hr,ičpos_i ruskim šamnicama ema Hristu i želja da Ga i ja volim, i to beSKraJNPalestine ^ ^ vratio u Kijev i rešio da jem u hivu i Buharu. Maštao sam o tome da °T opovedam hrišćanstvo u tim muslimanskim krajePR° No, u Hivi sam proveo nekoliko dana, a u Buhari mesec dana. U Buhari sam se upoznao sa jednim engleskim misionarem, koji je tamo živeo već nekoliko godina. Taj misionar mi se žalio da su muslimani slabo prijemčivi za evanđelsku propoved. Odlučio sam da se vratim u Sibir, i uskoro me je već u Čiti dočekao episkop Metodije u svoj širok, očinski zagrljaj. U Čiti sam proveo nekoliko nedelja, a onda me je vladika Metodije odredio za pojca u misionarskom središtu Irgenj. Posle godinu dana vladika me je opet premestio u litiju, gde sam ja obnovio svoju propovedničku delatnost. Sa tom litijom sam prvi put stupio u robijašnicu. Od tada sam počeo svake godine posećivati robijašnicu i bez litije. I ne samo robijašnicu, nego i druge tamnice u zabajkalskoj oblasti. Moja godina se delila na tri perioda: učešće u litiji, na misionarenje i na posećivanje tamnica. Mada su i te godine moje propovedi privlačile mnoštvo ljudi, ipak se ove zabajkalske propovedi, po mom ličnom mišljenju, nikako nisu mogle uporeDiti sa onim tomskim. Nisam više osećao u sebi onu pređašnju silu...Ovde, u zabajkalskoj obasti, ja sam, više negoilo kada ranije, radio na sebi uz pomoć episkopaetodija i pod njegovim rukovodstvom. Tom čovekuDUgujem mnogo, gotovo sve. No, upravo ovde, živeći33

ao AMo iož & •inihodtzc L anzga š OJONI aG niGasJaa^ GVJ, "alGoaađ' alGasGaa/5 Aniz Lš<N EiasJc avdAčg 'ošgvnoićvn i 'Lčgahiovpz i ovn Aiasu všsGp avs)Ačg 'onboiligas! :AJ,OI(JH EmasŠ v^nvcaoo vaU ^na^ni^vGo VJZ^N !SON AO V^ IVO oihan ninšdppkJh nvhaeAei oid aG niGasJaa^ GTZJ, ^^J/osJ^n JZŠVN ^čgah^GisJpan JacL^Gvn oš oiieJž vć18ćA #<nzS[o<} Uo OVJJ VJOI^H ^ CMdp an iGasJaag o^111^8 'HU "^oisJh ^e om^o vćAn aGoi ećsJo i 'niGor 8n ao IJLIO "naaoć IJAS!^ ONAPHOP OVN J\ŠCZOO dd v&vo no ižLćMp '9HVN2 "AJ,OIS1H IJoeaisJp oneea vdo ačgaJi^os! aninaž i icAl icilo Ac an VJŠIN igm ašia 'ovaoJaaop R\ŠO A vzdaovco iši1g ao v!S OJZN 'ačgiae vćip1 vo anvhoan miaovo v^ ačgod #(9ćV1gc) jAčgiv(JeJJ IPZJGO 'O IHINIJOI a_G no u "vhoisJh I1gvneop Aoin iGon ovž aG in OJON]D[ 'vdasJh an vhšin iž ašia i ovšvn ivo vG 'aG ik oi(1oaoJ 'ani^opooJ 'ahvn21(•VJa^n Uo ovGva^evJ ivoin oaohoJ ao vG 'LišgvoLsJar1 A vlavsJor JON vnvć1 hi<n ^91gooc "a^nihaao 9no I1gi 9ao inieikd A vkievkvn ao e?on Ačgmae oidAčg aG vć1 'vhoisGh oakoa onvh aG niGasJad/3 JO98 vniGasJaa^ Joao vn n^AošodAčg oid ivo 'Anihoi mažvn Đ\[ 'inočgivbei OJan 'imonačg oid aGin oohoisJh aoJa^n 'OJJ "aao oid VJazd ve aG aG no 'vnevsGve 'vaiž V1gid aj" ihoaaoJVld ii v^ ovčgavhovn ioavlAs! ovoisJdo 'ač!JvG onhosJn ovn 'id no v 'VJ '9ći1g A Ai IEvaAčgp 'iggvaoop VJ AO iGa(Ja mi ovđ^aoiskJp i ovho 9Gin ^asJop ovšosJp aGin V^VNIJJ ' ^zsJc LčgavdAčg ioGoao oiai^ve veAo oć1 aG dš 8I aG oid "AUOPOOJ inoklop? X

Hrigtos u ruskim šamnicama tonosno. Kada sam došao k sebi, kada sam se smr shvati0 sav užas svog greha, savest je OSVeSTIs°trašno da me muči, i rešio sam da ispunim P°ČeLa og episkopa. Uskoro posle toga episkop MeV0ljU ^me je U Čitinskom arhijerejskom domu poTODIrao u monaški čin. I dogodilo se da me je epi^op^postrigao ne u čin male, nego u čin velike sK°me i to Greškom, a ne zato što je on tako želeo: °H o je đakon otvorio trebnik pred vladikom, tako ^ovaj počeo da čita molitve koje su, ispostavilo se, bile molitve za postrig u čin velike shime. Ubrzo posle toga rukopoložili su me u đakona, a kroz nekoliko dana u jeromonaha...Misionarenje Sa inorodcima sam se počeo upoznavati kad sam bio pojac u Irgenjskom središtu. U bliža sela odlazio sam peške, a kada je trebalo da idem u ona dalja, onda sam, kako to obično misionari rade, uzimao 34 puda (1 pud = 16, 38 kg) dvopeka, prebacio vreću sa dvopekom preko konja, uzjahao i putovao po selima. Tako sam odlazio kod Burjata, Tunguza i Oročena. Ponekad sam morao i prevodioca da vodim sa sobom. početku svoje misionarske delatnosti želeo sam Da što više ljudi krstim. No, kasnije se u meni zbio veliki preokret. A to se dogodilo ovako. Svratio sam Jednom kod nekog Burjata u jurtu da prenoćim. Pogledam, u njegovoj jurti, među mnogim kipovima, nalazi se ikona Majke Božje sa Mladencem u rukama.35

najpre u Irgenju, jasno sam spoznao da mi preti op ^ nost da se odvojim od Boga i zaglibim u zemal>s "1 sujetu. Izuzetno surova priroda je potpomagala mom tužnom raspoloženju i ispunjavala moju duš teškim mislima. Duša je moja često malaksavala i tužno ridala u meni. Jednom sam se u Irgenju molio na obali jezera, i nakon toga zaspao. U snu mi se javio otac Jovan Kronštatski i ispovedio me. Posle toga mi je bukvalno postalo lakše na duši. No, ipak mi u duši nije vladao potpuni mir. Najviše me je unutarnje mučilo učešće u litiji. Ne govorim sada o mnogim sablaznima za vreme tih putovanja sa kojima je bilo teško izaći na kraj. Glavno je, međutim, što je moja religiozna savest bila nespokojna. ... Dve godine sam išao sa litijom po svetu i duša je moja snemoćala. Pri kraju druge godine bio sam ponovo rešio da se oženim jednom osamnaestogodišnjom gimnazijalkom. Moram priznati da je nisam mnogo voleo, ali mi se dopadala. Kazao sam vladiki šta nameravam, i on se saglasio. No, vladika je imao divnu majkustaricu, i ona je umolila svog sina da mi ne da blagoslov za brak. Tako je i bilo. Ujutru se vladika Metodije saglasio sa tim da stupim u brak, a istog dana uveče mi je rekao da me on nije za to pripremao, nego za Crkvu Hristovu. "Čuj i upamti reče vladika Metodije, da ti ja nikada neću dati saglasnost da stupiš u brak." Potčinio sam se episkopu, ali sam postao još tužniji nego što sam bio. ... Sada, kad se setim kako je bila teškatagodina mog života, shvatam svim srcem koliko sam bio blizu bezdana krajnjeg očajanja... Dvadesetog dana mog očajanja pokušao sam D& se otrujem. Slava Bogu, ispostavilo se da trovanje e34

Monasi lame su se već nalazili na svojimSede pored mene. Počeo sam svoju blagovest time 1R Bog stvorio svet i kako je poslao svog Jeinorodnog Sina radi spasenja ljudskog roda. Kako e Gospod bio smiren i poslušan volji Oca nebeskog, kako je stradao, vaskrsao, vazneo se na nebo i kako će opet doći da sudi živima i mrtvima. Zatim sam prešao na njegovo sveto učenje i osobito se zadržao na Hristovoj Besedi na Gori. Učinilo mi se da me lame vrlo pažljivo slušaju. Završivši svoju besedu, ja sam posle kraće pauze već hteo da krenem, ali vidim, ustaje jedan od njih i pošto mi se pokloni, stade među svoje istoverce i poče da govori, pokazujući mnogo veće znanje nego što sam ja mogao i pretpostaviti. Ne mogu u potpunosti da prenesem njegove reči, jer je njegov govor bio dugačak, a ja sam bio prilično potresen i uzrujan. No, približno je ovo rekao: Tospodine misionaru, vi ste nam izložili vašu hrišćansku religiju, i mi smo vas sa velikom ljubavlju i pažnjom slušali. Sada molimo da i vi poslušate nas neznabošce, nekulturne ljude. Da, gospodine misionaru, hrišćanska religija je zaista najuzvišenija, kosmička religija. Kada bi i na drugim planetama živela razumna bića poput nas, ni ona ne bi mogla imati religiju bolju od hrišćanske, zato što hrišćanska religija nije od ovog sveta, nego Je Božje otkrivenje. U hrišćanskoj religiji nema ičeg ljudskog, tvarnog, ona je kao suza ili kristalJoG pISa° B0ŽJa< Ta misao je Onaj Logos' ° kome ploG ™SLOV GOV°RI Da Je On postao telo i vagop !?„ Ga" HRISTOS i jeste Vaploćeni Logos. njeJe u svetu pokazalo nove puteve života za

37

"Ti si kršten?" upitam ga. "Da, odgovori kršten sam." "Pa zašto onda imaš u svojoj jup mnogo kipova? Treba da držiš samo ikone i da moliš istinitome Bogu Isusu Hristu." "Baćušk ja sam ranije tako i činio, molio se samo vašem ruskom Bogu. No, potom mi je umrla žena i sin i propalo mnogo konja. Rekli su mi da se to naš stari burjatski bog brzo naljutio na mene i eto šta mi je učinio: ženu usmrtio, sina takođe, konje poubijao Sada sam počeo da se molim i njemu i vašem ruskom Bogu. Znaš, baćuška, sad mi je teško i bolno na duši što sam promenio svog boga za vašeg novog." Rekavši to, Burjat zaplaka. Meni do bola beše žao i njega i svih njemu sličnih. Nekako u trenu shvatih šta znači duhovno pokrasti čoveka, lišiti ga onoga što mu je najdragocenije, istrgnuti mu i oteti svetinju nad svetinjama, njegov prirodni religiozni pogled na svet, a u zamenu mu ne dati ništa osim novog imena i krsta na grudima. Taj Burjat sa kojim sam razgovarao, učivdto mi se najnesrećnijim i najjadnijim čovekom na svetu: lišen pređašnje religije i ostavljen na milost i nemilost sudbini. Od tog dana zarekao sam se da inoplemenike neću krštavati, nego da ću im samo propovedati Hrista i Evanđelje. Po mom mišljenju, obraćati ljude Hristu tako kao što su činili naši misionari sa Burjatima, značilo Je pre biti dželat ljudskih duša nego Hristov apostol. Mnogo muka sam imao i prilikom propovedanja Evanđelja budistima. Jednom sam svratio u neki oudistički manastir. Starešina me je primio vrl° ljubazno. No, kako je bilo već dockan, starešina Je naš razgovor odložio za sutradan. Sledećeg jutra> " pratnji samog starešine uputio sam se u njihov36

ruskim šamnicama

naši je, po okusili vašu kulturu i doznali šta pravi život, mi više ne znamo šta da sa njima. Da nas Abida i Mojdari sačuvaju od hrišćana! Takvi su i vaši misionari.Oni V ono što propovedaju. Kada bii saMI N DŽ _ otti V to i živeli onako kako je Hristos učio, bi morali nikome ni da propovedaJu: svi bismo primili hrišćanstvo. Jer delo je jače od reči. Kako bismo mi ostali u tami, ako bismo oko sebe videli svetlost? Vi neosnovano mislite, gospodine misionaru, da smo mi takve neznalice, da ne znamo gde je i šta je dobro, a šta zlo. No, mi se bojimo da bi nam od vašeg hrišćanstva bilo još gore, da bismo sasvim podivljali. Videli smo vaše misionare koji vole novac, koji puše, piju i žive nemoralno kao naši rđavi Burjati. A takvih misionara, koji bi istinski voleli Hrista više nego sebe, mi nismo videli. Vaši sveštenici govore da su oni od Samog Hrista dobili vlast da opraštaju grehe, očišćavaju duše, izgone nečiste duhove i isceljuju svaku bolest kod ljudi. A vi, hrišćani, ne samo da nam ne pokazujete tu svoju vlast da sve zlo, nečisto i nakaradno odsecate, čistite i lečite, nego svojim načinom života samo zaražavate neznabošce. Ne, gospodine misionaru, neka prvo sami hrišćani poveruju u svog Boga i neka nam pokažu da ga vole. Tada ćemo i mi, možda, primiti vas, misionare, kao anđele Božje i prihvatiti hrišćanstvo."Posle toga lama je seo, a ja sam sve vreme sedeokao paralisan, kao munjom ošinut. I da mi nije predložio da ustanem, ja se ne bi pomerio sa svog mesta.životu nisam doživeo takav užasan stid i takvoopenje hrišćanstva, kao za vreme tog razgovora

39

ljudski rod i predstavljalo otkrivenje Božje v ljudima. A njegova volja i jeste da hrišćani #ot onako kako je živeo Hristos. Hristovo učenje je bi odraz njegovog življenja. No, pogledajte sami, go podine misionaru, pogledajte nepristrasno i recit da li svet živi onako kako je učio Hristos? Hristo je propovedao ljubav prema Bogu i ljudima, mir, Kr0. tost, smirenje, opraštanje. On je zapovedao da se za zlo plaća dobrom, da se ne sabira bogatstvo na zemlji ne samo da se ne ubija, nego i da se ne gnevi, da se bračni život drži u čistoti, a Bog da se voli više od oca, sina, majke, žene, čak više i od samog sebe. Tako je učio Hristos, ali vi hrišćani niste takvi. Vi živite kao nekakve krvoločne zveri. Trebalo bi da se stidite i da pomenete Hrista, jer su vam usta puna krvi. Među nama po načinu života nema nikog goreg od hrišćana. Ko ovde najviše vara, bludniči, krade, laže, ubija, ratuje? Hrišćani oni su najveći bogoodstupnici. Vi dolazite da nam propovedate o Hristu, a donosite nam užas i nesreću. Neću govoriti o inkviziciji, niti o tome kako su sa divljacima postupali hrišćani. Pomenuću šta se nedavno desilo. Počela je izgradnja Velike sibirske železnice. Ona, kao što znate, prolazi pokraj nas. I mi smo se radovali da će Rusi, možda, u naš divlji, nekulturni život uneti svetlost i ljubav hrišćanskog života. Sa nestrpljenjem smo očekivali kada će pruga stići do nas. I dočekali smo je, na svoju nesreću. Vaši radnici su već pijani dolazili u naše jurte, napijali Burjate, silovali naše žene... I kod nas se pojaviše: pijanstvo, otimačine, ubistva, tuče, svađe, bolesti. Kod nas do tada nije bilo brava, JeR nije bilo ni lopova, a kamoli ubica. A sada, kada su38

II

pastirskim podvigom utvrde u hrišćanskom Da IHtu nego da krste što više ljudi da bi se preko ŽIV krštenih uzdigli pred svojom eparhijskom bR°Javom i zadobili njenu blagonaklonost. Veoma su me zanimali učitelji budizma na nam Severu. Posle onog slučaja o kojem sam vam is ričao, mnogo puta sam se sretao sa lamama i oni su me često zadivljivali originalnošću svojih religioznih pogleda i širinom obrazovanja. Neki među njima su završili i fakultet. Sećam se razgovora sa jednim učenim lamom. Taj lama se dobro upoznao sa mnom kada sam ja već dve godine bio jeromonah. Jednom me on upita: "Zašto su svi geniji čovečanstva panteisti, tj. bliži su nama budistima, nego hrišćanskoj teističkoj religiji? Takvi su starogrčki i noviji nemački filosofi." Ja mu odgovorih da, po mom mišljenju, čovek ne može da živi bez religije, i ako ne upozna istinitog Boga, ne preostaje mu ništa drugo, nego da obogotvorava prirodu. A kod genijalnog čoveka je osobito veliko iskušenje da sazdaje i religiju i samog sebe, kako ne bi nasuprot sebi imao Boga i kako se ne bi morao pokloniti pred njim. "A vi, dragi lamo, šta vi mislite o Hristu?" Ja mislim, odgovori on, da su Hristos i Buda dva brata, samo je Hristos svetliji i širi od Bude. Kada bi svi ljudi bili čisti budisti nastavi lama oni bi spavali spokojno; a kada bi svi ljudi bili čisti hrišćani, oni uopšte ne bi spavali, nego bi večno deli u neiskazanoj radosti, i tada bi zemlja bila nvbo "g\• " č uzviknuh ja kako vi rasuđujete, priJatelju moj! Zašto se niste krstili?" "Nije stvar ujeR^Tenjsk°J kupelji, nego u promeni života. Kakvaorist od toga što vi Rusi sebe smatrate hrišća41

i posle njega. Oprostio sam se od starešine <?•« svog konja i pobegao glavom bez obzira. U TPđć g " š vReme sam JOŠ uvek bio ovosvetski čovek. Otišao samnajmučnijim mislima o sebi, svom životu, o savp menim hrišćanima uopšte. Ma koliko mi to bi bolno i teško, morao sam da priznam da je budističk lama u mnogo čemu bio u pravu... "Šta je to mislio sam pa zar su neprijatelji propovedi o Hristu postali sami hrišćani? Zar naš život sramoti hrišćanstvo pred svetom?" Jasno sam osetio da zaista i moj život nije u skladu sa Evanđeljem. ... Jednom prilikom sam se uputio na reku Vitim, gde sam osim Burjata sreo i Oročene. Oročeni su još zaostaliji nego Burjati. Izgleda da se oni ne bave ničim drugim osim lovom. Žive nomadskim životom. Ranije su imali i jelene, ali u vreme kad sam ja bio kod njih, jeleni su već bili uginuli. Oročeni nemaju čak ni jurte, nego nekakve vreće, sašivene ne koncem, nego žilama istih tih životinja. Ranije su Oročeni imali samo kremenjače, a sada uglavnom imaju prave puške. Priča se da su te puške dobili nakon što su napustili svoju staru šamansku veru i primili hrišćanstvo. Svi Oročeni koje sam sreo su bili kršteni, i to uglavnom u vreme episkopa Meletija. Pričali su mi da su ovu decu prirode privukli u Crkvu ne samo propoveđu o Hristu, nego i zemaljskim dobrima. Kada sam lično sreo Oročene, uverio sam se da su oni i posle krštenja ostali isti onakvi neznabošci kakvi su bili i pre toga. Krivci za to su, po mom mišljenju, na prvom mestu naši misionari. njihov glavni cilj je ne to da prosvete ove bedne, nesrećne ljude svetlošću Hristovog učenja i 40 PO ZATVORIMAČitinski zatvor (I) Počeću svoje kazivanje sa Čitinskim zatvorom. Ovde su me, posle mog rukopoloženja, smatrali skoro zatvorskim sveštenikom. Ovaj zatvor je bio poslednje mesto za premeštaj, odakle su zatvorenike slali na robiju. Čim sam se zbližio sa zatvorenicima, odmah sam shvatio da je neophodno da pokažem izuzetnu ljubav prema ovim ljudima. Ova ljubav je morala biti iskrena i delatna. Ako nje nema, bolje je i ne upoznavati se sa ovim svetom. Ovaj svet je imao vrlo nesrećan život i jako je ogorčen na sve i svakog, i da bi ga izveo iz takvog stanja, sveštenik mora čvrsto, obema nogama da stoji na tlu delatne ljubavi prema n>emu. Teško onom svešteniku koji zatvorsku upravu pretpostavlja zatvorenicima. A kada sam se zbližio sa ovim svetom, kada sam ga zavoleo do samozaborava, o, tada sam uvideo da je i J svet meni široko, potpuno otvorio svoju dušu i o mi punu slobodu da u bilo koje vreme zagledam uIVeNI^ UTK6 njegovog intimnog života. Treba Da je svet osuđenika, prema mom ličnom is

42

nima? Izvninite, ali vi Rusi ne znateH^G^ verujete u njega, nego živite takvim životoG mi, divljaci, izbegavamo i plašimo vas Da Bas

? nađoh Jebrat ^ ^

kod DRkve gde u vRtiću sedi na KLUPI sa pisara. Kad im priđoh, ona se zbuni, e pođe u SuSreT. Srce mi ^^ ^^ e r tri dana Izrekla u šali uZDrHTujaše mi celim bićem i iskrsnuše u svoj PR°STRsnazi. Posle pet minuta pozvah je da krenemoJ Nekako nevoljno, ona pođe sa mnom. Čekam, možda će zapitati šta je bilo kod arhijereja,'ali ona ni reč da izusti. Eto, mislim, išao sam kod arhijereja da bih nekako načinio sebi gnezdo, obezbedio komad hleba i sebi i njoj, a posle možda i deci, da ih odgajim i vaspitam, kad ono počinjem da sumnjam na nešto što može potpuno da razori ceo moj život. Tog dana bio sam turoban. Uveče legoh da spavam. Ona leže odvojeno od mene. Sinu mi pomisao: pogledaj joj rublje. Ja se kao lopov prišunjah njenom krevetu, i na moj užas, uverih se da su moje sumnje bile opravdane. Možete zamisliti kako sam pobesneo. Odmah sam otišao do kuće onog pisara, zaklao njegovog brata, iskasapio ga, uzeo sekiru, odsekao svojoj ženi glavu i udarao po njoj sve dok se nije pretvorila u nekakvu strašnu krvavu masu. Ali sa kakvim sam zadovoljstvom sve to uradio! Još nikada nisam bio osetio takvu radost kakvu sam osetio dok sam ubijao svoju milu. Kada sam prestao da kasapim svoju ženu, okrenuo sam se i ugledao je p°red sebe kako kleči u molitvenom stavu na okrvavljenom podu naše spavaće sobe. Kao sumanut sam istrčao na ulicu i povikao da sam ubica, da sam klao dvoje ljudi. Uhvatili su me, osudili i evo iDem na deset godina robije. Moj život je neprekidno ^oralno mučenje. Ja sam moralno osakaćen. PonekadOGU da poverujem da sam to baš ja učinio. Poku

45

I

< otiar

vn ože^ 9G Ac vđ1 i[cAGv^avJooph9(Jp 'dažJć

1M9N ZG OŠJJJ IN 1(Ja A ho(joc "rOĐ A An9žHON9JLZ8 9N'ITJA>1 hiJvsJa zo ć"v;}J "VNONV^ NIćA NZŽ01G0PonA<J Iii9Ac v^vm nvć1 i AGihosGvd i^zsJ^oII Vć1 NI1G VJ Joao ć"ol ivo ovšop 'L(1voic kononihšpo ( GoGoao ^k^ći(1coi OJ. eG vno (1voip JOLONIHŠPO'vćićGoaać' N^ŠI^OJOIOO vnć^G (JoaoJ8V(J i oš ^ol V1gid ašs1a oh A aG vć1 eo OGGIUOJO^ • O1GVMIN icASv^niAo an 'aioJ, onovGaiovn ao ii i ovn oh ivo oihvahisGc „"ada!. ve vggv^A alšcoA aoŽVO OL^L IVN8 9N I IŠGSŽ 8N 81V^, ^ZćZSJ I1GVŠ A OVNvno I1lg ion^a^ •vćidAggoJ vniaan 'vhoić šž§ aG v vGo]D[ vG8(18Goho(1c JOn&aG kožJacn ao ivo oinažo •ičgoa Goaohi^s iaSAniaop ao vć1 oićLk^o AGv(Jn vnI1GV ^ŠIČGdŠ^O^ OVSJIPO 30 IVO OJA^ 'ZJONoggvdasJh aG LGom 'aćać' šoG anai iioo ovgga ćvlo Gon aG oipop 'LGihosGvp vn Jdga^o vć1 asJp ohš i JMINZŽO dd vć1 Ao šgakaž "ŠOJ; aiho<3p on^Akoopv šgi9 Aa i^ahi^os! OJJ •hahiesJaainA š ššipA dd vć1 oahh i ASiaoko oišsJave ninasGoaJve aG ovkisJp žtzo VJ5,, VNI!SOJ haoa1/ š NZSJAOO oid aS iGon tznin Jon^aS oa(1o nvo AsGoahve IONONILIJ^ ^ "BninpAhoasJc AGIJOEOHIOP #8 ahvgmintze 90 iGon viva šGAevn čH v1/vo Acoh i tši<n o hinlaeAei oggid aS vmi^n A^a insJaa ANVJ,OOP V1/ 'loaiž ananei ?°s!c Vdoao ovai^a^A 'ovaicšaiisJp 'ov^aaopoi i iGinggvsJon ' ei ko!gnzhoios1c 'AaJoAnđ V1/VČGIH JZP HZOZ^Vać1 OLO 01GŠ

znati. Na ispovesti mi je kroz suze ispovedio PreJ1°se te noći u snu javila njegova žena i rekla mu: ^aštam ti, ali te jedno molim: veruj u Gospoda našegIsusaHristailjubiGa." Zbog Božije ljubavi prema kajućim se grešniima, pričestio sam ga u oltaru, i on je od prevelike Cados'ti i duševnog ushićenja dva dana plakao. Posle toga, zatvorenici ga stadoše veoma uvažavati, smatrajući ga svojim visokomoralnim drugom. I ja sam se radovao zbog njega, radovao se iskreno kao zbog čoveka koji se vratio Gospodu.On beše staroverac. Ranije se podsmevao ostalim zatvorenicima što su me voleli i dolazili na propovedi koje sam držao osim u dane praznika, još dva puta nedeljno. Često im je govorio: "Evo dolazi vaš spasilac, idite da ga slušate." Jednom ga sretoh i upitah nešto, a on pljunu, okrenu se od mene i uputi na moju adresu tako ljupku reč, da me beše strašno stid. No, ja se zainteresovah i pomislih: "Da vidimo, šta je jače zlo ili dobro, mržnja ili ljubav."Kroz dve nedelje on se, jadnik, razbole. Ja gaoh posećivati. On se začudi što ja posećujem za

raskolniČi k°Ji su se odvojili od ^" U "' V6KU' °DbIVŠI Da atriJarha Nikona. (prim.prev.) 1

47

šavao sam da se molim, ali molitva iz duše ne teče čista i prozračna. Kad bi ste m baćuška, pomogli." "Sine moj mili, sa suzama t ^' lim, ispovedi se, i to tako da ti ne ostane na d ° nijedan greh, od samog tvog detinjstva. Naročito zadrži na onim najsramnijim gresima koje si ^ činio, i reci ih svetšteniku. A uzroke tvog gre prenesi lično na sebe kao nešto što si ti sam sves prouzrokovao. I ti ćeš, dragi moj, odmah osetiti olakšanje od takve ispovesti. Zatim, osim ove ispovesti, ja te toplo molim da se predaš plamenoj srdačnoj molitvi. Provedi tako dve sedmice i videćeš šta će s tobom biti." Zatvorenik obeća da će se dve sedmice bezuslovno pridržavati mog saveta. Posle pet dana poželeh da ga vidim. Otidoh u zatvor i tamo ga sretoh. "Dragi moj, šta osećaš?" upitah ga. "Dobro je, sladosno ispunjavati vaš savet, ali je veoma teško." Uzeh ga celivati, moliti, umoljavati da nastavi sa svojim podvigom, i on pristade. Sledeće nedelje primetio sam da za vreme moje propovedi on rida snažnije od drugih. Beše mi ga žao. Kada se završi liturgija, pozvah ga u oltar. On najpre odbi da uđe u oltar, smatrajući sebe velikim grešnikom. Najzad, na moje navaljivanje, on uđe u oltar i tu, čineći poklone, silno zarida. Ja ga zagrlih, stadoh ga celivati i tešiti milosrđem Božjim. Zatvorenik mi se baci oko vrata, i lijući suze, reče: "Ah, baćuška, kako se dobro osećam, kako mi je lako na duši. Dopustite mi da se sledeće nedelje ispovedim i pričestim Svetim Tajnama. Još vas molim da mi date Sveto Evanđelje." Sledeće nedelje ovaj zatvorenik mi se javio tak veseo i razdragan da ga u prvi mah nisam mogao n

šamnicamabisvi voleli svet prestupnika kao vi, verujte, zemlji Jer zlo se pobeđuje uzeću sebe za primer: od detinjstva ja ^ ^ ^^^^ nisam čuo lepu reč; otac mi jeSK0R° šk& pijandura, a majka se predavala razvratbI° T6 H^PTU Ja sam, iz sažaljenja prema njoj, posle ti moga oca, počeo zamenjivati njega u odnosu Spema mojoj majci i toliko sam nisko pao da sam eo grešiti čak i sa životinjama. Jednom mi beše tako teško da sam uzeo konopac u ruke i krenuo da se obesim, ali me je prijatelj spasao od te užasne smrti. Posle sam sreo jednog mog blagočestivog istoverca i u razgovoru s njim okrenem priču na grehe i pokajanje, a on mi veli: kada bismo mi imali sveštenstvo, onda bi pokajanje kao sveta tajna imalo silu. Meni se javi misao: poći ću, kažem, u neki od najbližih naših pravoslavnih manastira, pokajaću se, i ko zna, možda će mi Bog oprostiti. Posle nedelju dana krenem u manastir Sergijevu pustinju. Počnem da se ispovedam pred sveštenikom i kažem mu da sam ja, eto, baćuška, raskolnik, kad on mene u crkvi poče da grdi i ruži, da me naziva neprijateljem Hristovim, razvratnikom itd. A ja stisnem zube, pa ga tresnem po glavi. Uh, kako sam tada bio besan! Od tog dana sam postao, što se kaže, spreman na sve. Prošlo je, evo, već petnaest godina, a ja sve to vreme ne izlazim iz ljudske krvi. šta ćeš, odležaću ovde i možda nekako izaći na slobodu, pa ću opet krenuti istim putem." Osuđenikuta. Ćutim i ja. Posle duže pauze on me pogleda i^. g»apuška, možete li me ispovediti i pričestiti svetim Tajnama? Ali tako, bez ikakvog pri^Jedinjavanja" (Pravoslavnoj Crkvi prim.prev.).ad god Želiš, sine moj" odgovorih ja "uvek sam49

8

<envn ^šsŠ ONBH šgioon^o iao ao id vEtzn' 'XV ;As1i8as[11 ovn ohppze i 'OJMO iJ/Lčg 'isJaae ii J^e 'isJvahoA vc čzši^Lčg ljMhvš otzn UVN OJLPZCZOO 91G ao olvn '^nšAcvd 'ahvn^ ?viiGić.šLaPs1 onAphop ovn ia 'oha v 'adao oii8(3n 1/vlanop šlgeo ii i iilo^Ačg ovn AGvsJhvio 'AsEieasJp ovn iaz A okLnsJić' aG ai oh jJaGžod vnio JOZNVN oh i 'vnzaoć šgšvnosJp 'Lnina(|Loo nača^ahgoop i AninšabJ noniggaa ontzh A 'inai A aho ohš aiih an aho IKI^OJ op "9980 ois[nho iva kvo ačgoa aGoao oiim 'oad•NINŠZSJJ vG nvo avnvl ohaAćać1 i anaž o^aoggio 'oiggvpo aansGp aać1 'ZČJOL ov(Jn 'viiop oićtzd ivo aaosJv^ ahaa^ aažJć apgea an^aG ei 'oaaiž mo(1hoao vo 'Lahšoggoholo ao ovav^asJp 'oaaiž 'oidL ić^Ačg osJoioo gm^o ^S 'vntLcvd 'ahvnz inšv(Jho ]lgvo vUvo v 'kaS"vnop ao v!S^l ihid i Ac v^žoi 'BN8 O^; jiGižod nio vG Čoi ažod "1 o ihvćI(1c Au VJ^IJLSP/ I 'i^aaoposJp ašva vn 'oiatzsKeo ia!SAd NIJ^ ahažoi an ihšgošlpze in ia vć1 oižAsJ olvh aiasJa aao ova ibo vr 'I^BSJ VHZI(1H IK IHO IćasJ aaonina^Loo hAćB8 tzntLctzd IKIJDJ,,#no iocn #o on^aS^e i ihvaiggać VJ haiop i hihvahA VJ ^!3 'ahađ1 ovn vhvipve i nAhovG A adnasJoahve 'oao išavna^; /iGžod nio vS 'šisJoaoJ ih ^ 'oeaoop VJod i'o 'naaoć špšosJp 'ninasJoahve i^o vS •misJoaoJ Anihoi Ahoić 'Gon AčgahvSioTp i ev(Jdo i iGžod nio ih io vć1 oh onžtza 01 kš aGin 'Gok AčgahvGisJp 'an,, „^ših 1 L(1aa Lnoaononin A igg šacoh 'šaGAcaoop anai ih ohšv^,, "vlinkolo^s! vninasJoah ^i ,^ti<ZoaoJ oh ih š Lnihoi 'vlšLuv^,, ,/aGiž on^"V(19o 9N

šamnicama

micuOtidoh k njemu. Sav presrećan u tuI'tu s pasK0LNik primi me kod sebe u goste.zaTVORoNobojica na pod.SeD°"Baćuška, predosećam da neću još dugo živeti.vam se poverim, i samo vi ćete znati, mojuU tthtko više. Rođen sam u Moskvi. Bio sam r ^si Oženio sam se, ali dece nismo imali. bogat čovel. ^bogat čovel.

Upoznao sam se sa staroveračkim episkopom, svetim Metodijem, koga su vlasti, baćuška, oterale na robiju negde u Sibir. Iako sam bespopovac, taj episkop je ostavio snažan utisak na mene. Kad sam se rastao sa njim, rešio sam da neprekidno u sebi izgovaram "Oče naš". Isprva mi je bilo teško, a nakon dva meseca sam se tako privikao na "Oče naš", da sam i u snu šaputao ovu divnu molitvu. Zarazio sam ovom molitvom i svoju ženu. Bilo nam je lako i radosno na duši. Lav Nikolajevič Tolstoj je u to vreme postao slavan, i ja odem k njemu. On me primi. Ja mu ispričam svoj život, a on se osmehnu, pa mi reče: "Neka ti niko drugi, osim Hrista, ne bude učitelj; kupi sveto Evanđelje i uči se od njega." Otidoh od njega sav radostan. Posle mesec dana rano ujutru krenem u Tulu kod jednog prijatelja. Kad sam se vratio kući, sve je bilo u najboljem redu. Tri dana kasnije, ja se vraćam kući od jednog prijatelja i čujem u kući neku viku. Potrčim, čujem viku u spavaćoj sobi. Pogledam, moja žena leži probodena u srce, a kraj nje stoji moj poznanik koji se stalno udvarao mojoj ženi. On je teo da se oženi njome, ali ga ona nije volela, i nijeUDaL Za njega< A on> iako Je bio oženjen i imao o dece, stalno se udvarao mojoj ženi.

51

spreman da to učinim za tebe." Zatvorenik u Jastuk i sav se zatrese od ridanja. Posle nekoliko dana ispovedio sam čestio Svetim Tajnama. Možete zamisliti kak ? taj zatvorenik likovao! Posle dve nedelje pože je da se ponovo ispovedi i pričesti Svetim Tajnam Silno sam se radovao gledajući ga kako se uvek moli sa suzama! Ovde sam sreo jednog zatvorenika raskolnika koji se osmehivao pri skoro svakom susretu sa mnom i, vadeći iz džepa raskupusano Evanđelje, pitao me šta treba da čini da bi nasledio Carstvo Božje. Ja sam mu uvek odgovarao: "U Bogu i u bližnjem ćeš zadobiti sve sveto kroz delatnu ljubav prema njima. Ti, rođeni, ljubi Boga i čoveka tako kao da ti i ne živiš, nego da žive samo Bog i tvoj bližnji." "Baćuška, ja već evo sedamnaest godina živim u tamnici, a sada me šalju na robiju. Želeo bih, baćuška, da porazgovaram s vama. Molim vas, dođite kod mene." Kroz dve nedelje zatvorenik raskolnik s Evanđeljem u rukama opet navrati kod mene, i uzevši blagoslov, obavesti me da je tih dana zamolio upravnika zatvora da ga smesti u samicu. I zbilja, za tvorska uprava je udovoljila njegovoj molbi. Kada sa posle nekoliko dana opet došao u zatvor, zatvors čuvar mi reče da me želi videti zatvorenik smešt50

i One snažno deluju na naša srca... Osu[ za vama kud god hoćete, pa i u samu

đenidi^^ sam vas> baćuška, pa bih vas nešto vaTrU' da me ispovedite i pričestite, nikad u ži3aM°L,r nisam pričestio." "A možda bi, sine moj, HTeoidatemiropomažem. "Dobro, bio bih veoma blagodaran i za to."u toj samici sam ga miropomazao, a sutradan samispovedio i pričestio Svetim Tajnama. Poslenedelju dana sam ga opet pričestio. On me sa suzamamolio da ga još nekad pričestim Svetim Tajnama, ija sam mu ispunio molbu. Posle toga sam ga izgubioiz vida. Nakon godinu dana, posećujući njerčinsku robijašnicu, našao sam ga bolesnog u Aljgačinskom zatvorskom stacionaru. Tu sam dva sata razgovarao sa njim, i on je bio veoma zadovoljan što sam ga posetio. Posle šest meseci ponovo sam obišao ovaj zatvor, i trećeg dana mog boravka u njemu, zatvorenici me pozvaše da dođem kod ovog blaženog sužnja koji beše na samrti. Kada stigoh, on se od radosti malo pridignu i, osenjujući se krsnim znakom, reče: "Eto, baćuška, i ja ću za jedan sat napustiti zemlju." Posle pet minuta nije više mogao da sedi, nego je legao na postelju i nešto šaputao. Zatim podiže pogled uvis i reče: "Otvorila su se nebesa i silazi k meni Majka ^ožja i sa njom mnoštvo Svetih. Vidiš li, baćuškaupita me umirući osuđenik. "Ne, dete moje" Dgovorih mu. "Evo, i Hristos, Car slave, pojavio sea oblaDima i silazi k nama."E USKI staR°verci su, po odredbi Crkve, u zajednicu avnih pRimani miropomazanjem (nap.prir.)

53

... Kada sam video tu krvavu dramu, užasnuoTG/. »X ^ ^a\se. Ubica mi pade pred noge i moljaše za opg^ Prvo htedoh da ga ubiJem, no kad se setih HrIs rekoh mu: "Idi i više to ne čini" a sam otidoh ' policiju i izjavih da sam ja ubio ženu. Posle to/ me osudiše i poslaše u zatvor. U moskovskom zatvop sam bio kratko, pa me premestiše u Tjumenj. Tam odležah četiri godine. Iz Tjumenja me premestiše u Krasnojarsk. U zatvoru se dogodi ubistvo, i ja ga uzeh na sebe. Sada me preko vašeg Čitinskog zatvora prebacuju na robiju. Znate, baćuška, Bog mi je svedok, koliko ja volim svoju braću zatvorenike. Svi su oni kao anđeli Božji, i Hristos će ih sirugno spasti, Kada bude Strašni sud, Hristos će reći svim zatvorenicima: sužnji Moji, stradalnici Moji, najmanja Moja braćo, dođite k Meni, ja sam za vas naročito obitalište kod oca Moga pripremio; ono je sazdano od vaših stradanja i vrelih suza; zasijajte kao sunce u nebeskom Carstvu Moga Oca! I svi će se osuđenici obradovati i večno će slaviti u Carstvu Jagnjeta Božjeg!" (Zatvorenik sakri lice Evanđeljem i zaplaka)."A kakvo ti stanje vlada u duši?" "Baćuška, ja bih sve voleo, svima bih sve praštao i za sve ljude bih večno stradao. Mislim, oče, da me je to molitva preporodila, jer nisam bio takav ranije.""A da li ti kadgod tuga obuzme srce?" "Ne, nikad. Kada je eavest čista pred Bogom, OVA se svetlost radosti u duši ne gasi. Sada osim naš" svake sedmice utorkom u sebi izgovaram: 1 # moj, ja sam Tvoj, spasi me!" Baćuška, ja ti se ne potpuno poverio da me nisi dirnuo u srce SVOJ52

Zamolih je da se umiri. Kada se pribra, poče mi ati svoj život. "Moji roditelji, započe ona svoje kazivanje behu imućni ljudi. Živeli smo °obro. Roditelji su imali nas petoro dece: tri sina i dve kćeri, a ja sam bila najmlađa. Bog me je obdario umom i lepotom. Već u šestom razredu gimnazije bila sam verena za jednog studenta medicine. Dve godine smo živeli lepo, a onda smo se razišli. On je bio vrlo ljubomoran, mada ponekad i s razlogom. Muška laksanja su me ubrzo odvukla sa puta časnog života. Kad smo se razišli, ja nisam otvoreno krenula u crostituciju, nego sam odlučila da pod drugom firmom zadovoljavam svoje strasti. Sagradila sam u Moskvi gostionicu u koju sam vrbovala mladiće i devojke i podvodila ih. Isprva sam ih žalila, savest me pekla zbog njih, ali sa godinama sam oguglala i potpuno spokojno se do guše uvalila u tu rabotu... Da, baćuška, kako Bog još trpi moje grehe? Ja sam više od dvesta nevinih momčića razvratila upropastila im život, trideset brakova sam rasturila dve devojke otrovala i jednu mrcvarila do mrti. šta sve nisam činila teško je čak i pomisliti. NaJzad sam odlučila da učinim još jedan uža M°j ljubavnik J njega sam D0 OVOG~Da UbIJŠ SV°G ljUbaVNIKa K " sedam No mogu

K°je Sam Napaćeni i t^ni da me kao najoštrija, tanka ogledn ;?1Ne^DnosiVo bo I 'G0 Na bolno probadaju

55

arhimandrit Spiridon Dok je ovo govorio, svaki delić njegovo poigravao. Netremice je gledao na desnu stpG ^ je podiđe neka jeza. Tospode uzviknu umiruć U"Mee bih da još radi drugih hrišćana stradam " ^0 ali neka bude onako kako Ti hoćeš Gospo G' baćušku spasi." Još minut i njega nestal/6' °V°G zemlje. 0, kako su zatvorenici plakali za nj»!LDa kada to neću moći da zaboravim. (On je imao G viđenja u toku života, o čemu mi je govoris ^ ^ povesti). Neka mu Gospod i po smrti podari ona G KOJI Je imao još na zemlji, kako bi i sada pomaGa! nama grešnima da nosimo težak krst na zemlji U MOJOJ zatvorskoj praksi sreo sam, doduše vplo malo, ovakvih tipičnih hrišćana. Ovi ljudi JJ ista osobiti izabranici Božji! Za njih nema dRuGOG' života, osim u Hristu. Koliko su oni podneli raznih muka, stradanja svake vrste i ugnjetavanja a u svemu tome nisu videli ništa osim utehe, radosti i nekakve duhovne naslade. Zatvorenica. "Baćuška, ja se do bezumlja mučim, stradam dušom, sav se moj život okrenuo naglavačke. Proklinjala sam i psovala i vas i vaše propovedi. Šta ste to sa mnom učinili? Zašto ste mi dušu tako uzburkali? 0, ja sam velika grešnica! Gospode, pomozi mi, olakšaj moju patnju! Smrti moja, gde si? Gospode, spasi mene grešnicu."54

ruskim šamnicamap0De' bludnica; dok se Ti nisi pojavio ona je grebeŠe °^odavala dušu i telo ovom svetu, predavala ŠILazvratu, ali dok nije videla i upoznala Tebe, S6 ^^bećeg Spasitelja palih grešnika. A otkad si SVeL>e Ti javio, ona leži kod Tvojih nogu i vrelim zama moli od Tebe oproštaj. Gospode! Obazri se i nGove sužnje, i oni prolivaju suze na Tvoje, za nas nevidive noge, budi milostiv, otvori svepraštajuća usta i reci im svima: "Čeda moja, opraštaju vam se gresi Vaši zbog vaše ljubavi prema Meni". Crkva je ridala, a bedna zatvorenica je ležala kao mrtva, bez svesti. Završi se liturgija. Zatvorenica nikako nije mogla da se umiri. Posle tri dana opet sam došao kod nje. Ona me srete sa suzama i reče mi da, dok čita Evanđelje, oseća kako je nešto vuče ka Bogu, pred Kojim bi želela da se izlije i suzama pokajanja. Nakon toga su me poslali u robijašnicu. Kada sam se, posle mesec dana, vratio, nađoh je veoma utučenu. Mislila je da se više neću vratiti u Čitu. Sledeće nedelje sam je još jednom ispovedio, i onda je pričestio Svetim Tajnama. Ona se tako radovala, da mi je posle toga često govorila: "Tako nešto još nisam osetila u životu."

57

usijana žica. Mili baćuška, šta treba la da bih makar malo olakšala svoJe duševno st "Evo šta, golubice. Pokajte se od sveg srca 6' da se setite svega od najranijeg detinjstvasve što vam Je na duši treba da kažete prel Kpt^ to do poslednjeg greha. Ma kako vam to bilo boln zazorno, ipak treba to da učinite. Zatim na p« gresima koji vam izgledaju teži, sramniji i gadnš od drugih, treba više i pažljivije da se zadržite kako bi oni duhovniku bili sasvim jasni. To je prvi lek za vas. Drugi je: pročitajte celo sveto Evanđelje dva puta, i treći ujutru i uveče molite se ovako: "Gospode, spasi mene grešnu." Molite se ne mnogo ali plameno, pa ćemo videti." Posle dve nedelje svratio sam kod nje. Ona se osećala nešto bolje. Prihvatila je moje savete. Ispovedila se, ali joj nisam još uvek dao da se pričesti. I to ne zato što sam je smatrao nedostojnom, nego da bih ustalio njeno duhovno nastrojenje. Duša žene nije tako duboka kao duša muškarca, i zato sam odlučio da učvrstim u njoj svest o grehovnosti. Zatim sam joj kupio Evanđelje i zamolio je da ga pročita dva puta, a takođe i da se moli Bogu. Posle dve nedelje svratio sam kod nje. Bila Je vesela, spokojna, ali joj je nešto još ostalo na duši. Svanu nedelja. Naročito za nju sam odabrao Evanđelje o bludnici koja je oprala noge Hristu. Poslao sa joj poruku da bude tog dana u crkvi. Ona dođe. Ja PR čitah Evanđelje. Bog mi pomože da održim snažnu propoved na temu svepraštajuće ljubavi Hristo Osuđenici plakahu, a i ona s njima. Na kraju be zatražim od zatvorenika da kleknu. Kleknuh i ]I > okrenuvši se ka ikoni Spasitelja, uzviknuh56

šamnicama an ja im odslužim liturgiju, a posle Datvorenika u oltar. On uđe i mi zapo^SaGmGpriJatelju, za šta si osuđen?" "Ah, teško mi je i da pričam o tome poče zaBio sam učitelj. Vaspitan sam kao praI hrišćanin. Od najranijeg uzrasta sam bio ^Tiozan. Počeo sam da se zanimam za socijalir6Lčke ideje i upoznao se sa nekim nemačkim soci^listima. Treba znati da sadašnjem socijalizmu nešto suštinsko nedostaje. U njemu nema hrišćanske duše, da se tako izrazim. Uvek me je zaprepašćivalo to što on, savremeni socijalizam, pretenduje da zameni hrišćanstvo. To me je delimično odvraćalo od njega. Znate da su sve vođe i svi glasnogovornici socijalizma bili ljuti protivnici hrišćanstva. Kada sam otputovao u Nemačku i živeo tamo izvesno vreme, vratio sam se sa veoma neprijatnim osećajem u pogledu državnog i crkvenog ustrojstva. U Strasnu sedmicu Velikog posta otišao sam u crkvu sa željom da se na Veliki petak ispovedim i pričestim Svetim Tajnama. Kod nas su bila dva sveštenika. Pričao sam protojereju. Ništa ne sumnjajući, počeh da se ispovedam. U toku ispovesti rekoh mu da ne verujem u svetost

Aleksandra Nevskog, Svetog Vladimira, Carevića Dimitrija i Borisa i Gljeba: poslednji su pali od oštrice mača zbog političkih ciljeva, a Rvi nisu svoju svetost opravdali svojim životom. verovati u njihovu svetost to je vrhunac bez^žništva" odgovori mi protojerej. "Jeste, baću'Ne veRUJem im, a ne verujem im još i zato što od ratovi i nasilje." On me je razrešio od ^ehova, u Veliku subotu me pričestio, a slede

59

89

•iansGp A ot§š ao tzđ1 ao (žisGoaoJO^g/ ,/onđ'oJean aG ii I1lz 'nnšAc^d 'vi#a o^ttp >g i vtt "nvsJvaoJevsJop tzćoahh hid «1 JD °ii ..^ pD1u linasJoahve iokžoJ^o ončgoaedd „s;šiaiž olvl 'aG olvn 'AčgahvGisJc^ 'VJ gmia iožkJoapze A nanha(Jo VJđ.dd I(JJ, ZEOOC 'aGinaJ/d onconaao š isJanaa ah in andaskšonaohLć' aGon vn ovšoć" aGin no •J vć1 oahh i (JoahEe A ovšoć1 nvo vsJhA^ •ovaooasJahnive aG ai linasJoahve GVJ, ? hAna(Jn vG v 'aGikac aGoao A ašo^iho ićina^Aoo ve Aheljšo anai v 'vJa^n aiho(1p invžAsGoevsG Ahar ićinasJoahve 'oi^asJaA 'Ačnačgšii ioaohi^n op (aG am iGon aiono ^gmasJp nnpAhoop Goga išaa!/id •ihoonasJoaho ^n 90 An hi1gvah^8 i š vmiao ^asJp i Aš ho^iJc d^dodd aGon ana<1a oeaoskšasJc aG ai iGon 'linasJoah^e isJoaoJ^o ? /Giros! vn na^Aoo i gtez hizd Jod^ vo do^Ao A oievpo^ Ahoaiž A aG 01GVI anai '(Joahve š^n A ovšoć' onav^/an aG no i ohšan aG ai olv 'iGsš IJVSC/,, ,/ihašp ova vć19ČGO9'ii agpisGoaoJ^o ' )G ONVZJ(( 'hvliaop ^ahinić oh vhš ' ^n vivćinoap Apši caa i nlinu9(Joan JOH IJGŠG ?onco ićina(Joah^e Ao olvl naGAć 'oišsJave iio ^aoioDp miavho^n 'oh š ao icAsJievdo ad „<, ahižvsJhvs i iavsJpA ahihvsTdo an ao žonAlvs! 1/o A1/NA9 ^ inaaa^o i ihio ol^h ahašZ^IIOJ ei 'a^/aoad dnaohAć1 aGoi aiasJa v^

Hr1Gtpg_i_uuskim šamnicama

sene trebaodrekao hrišćanstva." "Sine moj mili, maLodušan; imaj trpeljivosti, seti se Proklinjao svet koji Ga je raspeo, ^ Kada proklinjemo ljude) to jenego smo bespomoćni i krajnje slabi u odnosu premaznak da bi mogao samom Svoj om mišlju unittputima. lr10 ne samo svoje nepriJatelje, nego i sav svet prelioi u potpuno nebitije. A šta je bilo? On se mosvo\e neprijatelje, i nije se zlom suprotstavl>ao zlu. Bto u čemu je nepobediva sila! "Da, shvatam ja to, ali je duša moja sva smlaćena i unakažena, iako shvatam svoju krivicu pred Hristom." "Osim toga, prijatelju moj, vi stradate ne za svoja politička uverenja, nego za svoju veru u sv. Tajnu Pokajanja! Zato, prijatelju, vi stradate za svoju religioznu slobodu, darovanu nam Samim Hristom." "Zar ja posredno stradam za Hrista?" "Da, prijatelju, stradate za njega." Zatvorenik pognu glavu i ja se obradovah, videvši kako suze teku iz njegovih očiju i padaju dole."Nekako mi je lako i svetlo na duši; zar jemoguće da ja zaista stradam za religiju?""Da, prijatelju, ti stradaš za nju."Pet dana posle našeg razgovora zatvorenik mesam srete i pokaza mi pismo koje je napisao istomonom protejereju svom neprijatelju i vernom čuvaruDržavnih interesa. Sadržina pisma je bila veomaoralna. U njemu zatovrenik najubedljivijim rečimaag°dari ocu protejereju za njegovu ljubav premavoreniku. Pročitao sam pismo. Ono je bilo zapaš °nažno. Zatvorenik mi ga predade da ga poljem na označenu adresu. Tačno posle nedelju dana°renik je poželeo da se ispovedi i pričesti

61

09

nvpi i hovgga ii

hiloGakšlzJ A<nvnean 'oahonvcpgasGh iho hi GLnšgNo

(•iCOž1n 'aninkiotzn ah zGLžA1G0po vć1š 1OĆ^9 oain vn ^^zi^H ihvlšLpo ohšve ''^JOJailosJp tzhpgan nvian 'vavsJpA i hovka iGohoop 1 vsJhvio an zdao v_r(1 :ihi(JoaoJhapo NI1.V8 'onšz! aG Kš oggid

LcLGvatzsZIzažoJodo AlvU oJan ohaop ohAnlsJć AsJvigo A aS v^ oakoa hid ašid•UJ,I vninaiJosJp i včga.hvGMpan Jolvao ZJON aaoJačnUop š1ožša '„vnoGoa vaidAčgohoisJh^ '^onio ihaao(j iai108ćOJV1gd(1 :ono IBŠLKO I LažIg K šLcvd ?01D[ iggii 'ašia AJOI ed ^pžićin iiaohizd i vhaao šoao viićinkiovn niSinzUAčganGvn 'NISJOJGVN IŽA1G0 eGon oahonvcši^h oh aGoanBJJ jihikoiiop i oh aS onšvljz 'Goi ažod (hu ^NOJ?od o a<nas[1šop i Baohas1J Uo a^nacšiko adao ve A^vn?o(1p vć1 akaž inSvh "a^ Goao A iGon a^Ačg Ahoaiž šon 'šnosJoaJlze i vivčivp IINOBŽA ova^SaJp i i aaas!vć oihihš viič! id vć1 ohve ao oiaonBhoA oohoisJh ^? (Jv^ j^zaohoi Ahaaz ikisJoahasJc ičgahižAkoonahšaao Aol. <j,oh es ^HDJ "NI1GOI1M vć1 in NEć Aiač! o iikaž an izč1I1glo(Jc vG ša«n aniaohmi i vavsJp hiao aninGvnop• avšip" ihoaaopoi ona(1c ičgahižApoonahšaao naGol JONO I1gv 'vahonvcšisJh ovž vnoaa aj"^ ve lina^oahv^ „"vahonvcšisJh JONPAN

, i adnsRc ovlasJ^o ao ivo v^a^Ao aggoop 'vn8 ^ninasJoahve Jonćihiggop ovn AGidos! vn lniao1mi AnpAžšać ikvaonoifnon ^A 9aBGi(1p aaola^n Aaonoo š 'NOBPPPPJ

šamnicama

I

noslati takvu ekspediciju koja bi sa jedne sam im druGu prelazila brzinom svetlosti (a ona sekundi), i ako bi ta ekspedisvetovima sto miliona godina, onaIznosiIzno Svetovima sto miliona godina, ona vari tapkala u mestu, ]er bi pred njom bile JOŠ bI UST i hiljade neotkrivenih delova vasione! I ako iL>aD ti svetovi bili naseljeni razumnim bićima °I SB HTSR ti žitelji beskonačnih svetova ne bi moPOPUT NsŠ, ^Gli imati religiju čistiju i savršeniJu po svetosti i po svom moralnom savršenstvu od hrišćanstva. Alija su zainteresovale moje reči i upita me: "Ako je hrišćanstvo tako uzvišena vera u Hrista da je ona najsvetija i najsavršenija u celoj vasioni, da li ćemo, kada umremo, svi verovati po hrišćanski. A gde će tada biti naš prorok Muhamed?" "Dobri moj Ali, i vaš Muhamed će dobiti prema svojim delima. Bog, kao Istiniti Otac ljudi i Tvorac vaseljene, sve voli, miluje i o svima promišlja i brine, sve rađa, hrani, odgaja, i svima uzvraća po delima." "Baćuška, a naš mula kaže da će se samo muslimani spasti i po smrti otići k Bogu, a da će ostali hrišćani, Jevreji, Kinezi otići k đavolu." "Mili moj Ali, da li si ti oženjen?" "Jesam. Imam tri žene." Pa reci mi, ako bi od sve tri žene imao dece i dva ili tri deteta bila slepa, da li bi ih sve smatrao svojom decom, ili ne bi?" "Svakako, svi su moja deca i Ja bih, kao otac voleo sve, a slepu još i više." ako' ^li> i Bog sve nas, ne odbacujući nijedan naR°D, voli takvom beskrajnom ljubavlju da je naša naj^ilnija ljubav, u poređenju sa ljubavlju Božjom, istodT0 i komad leda u odnosu na sunce!" Kod ovih rečimolitveno podiže ruke i prinevši ih licu,

63

arhimandrišSvetim Tajnama. Posle toga sam bip tttt "io vrlo rad kada sam video da lice tog zatvor^nika i ^4postaje sve svetlije i svetlije. Nc;je više g a nijednu besedu, nijednu propove^. Svakog je bio u crkvi. Osim toga, počeo je uz crkve^ da upražličnu molitvu. Sećam se da se u ^oku velikpg „ Itri puta pričestio. Počeo Je vr^0 malo da aKupio sam mu Evanđelje na rusksc a on je čitao oproštajnu besedu Hristo1u. Mnogi zai nici počeše da osećaju neko osobk^o uvažavanje crema njemu. Jednom me srete i zapit: kako ja razumem Tolstoja? Odgovorih mu: kada bisvet tako shvatao Sveto Evanđelje, bio bi napola hdžcpćtsš Zatvorenik se osmehnu, i n^ uzvrativši mi ništa, pokloni se i pođe da obed^je.

Ovaj lik mi se zbog nečega du!0ko urezao u pamćenje. Poštovao sam ga i voleo kasrOđenog brata.Čitinski zatvor ([I) On je bio musliman. Nije se ni^ad desilo da izostane sa duhovnopoučne besede, ni% sa crkvene službe. U crkvi se u početku molio d svome, a onda je postepeno prelazio na naš hriš^nski način moljenja. Uvek se molio iskreno i š\meno. Jednom je poželeo da se vidi sa mnom i da |3 duše, kako je govorio, popriča sa mnom. Zvao se Uš. Počeo je DŽ govori o tome kako mu se dopadalo K)d bih ja u besedi govorio da osim našeg zemaljskog %zernog svetnća postoji još beskrajno mnoštvo sveč^a, sa njihovim suncima, i ti svetovi se kupaju u bes^ajnom mno1PtvU nijansi raznih boja. Kad bi bilo ? " ~^^th62

do rgatenika rodom Burjata. Pogledam po na> sV vidim Alija. Tek posle mesec danaaMU i ope mene u crkvu i moli se po muslimanski.đeAlikoD Liturgije, musliman mi priđe iPo završe; U a> mogu li se kod vas ispovediti?"zaDita me. orih . ..dobro, hoću da se ispovedim".'"M°?atvorenik je kroz vrele suze kazivao svoje Š1zad uzdahnu i reče: "Meni se Hristovo veoma dopada. Verovatno ću uskoro biti hriš"Ne Ali, dragi moj, pričekaj sa krštenjem; !pi~ se da barem mesec dana živiš među zatvo"GimGonakokako uči Evenđe.e." "Dobro, odGOVORI Ali, živeću tako: neka me ruže i psUJu, Ja ću se za njih moliti, sve ću im donositi i odnositi, neću se gneviti, sve ću ih voleti i pomiriću se sa mojim zatvorenicima. Evo, ima dva meseca kako sam se posvađao sa njima. Znači, ne treba sadada se krstim?" "Da, pričekaj još malo, dragi Ali." Ali izađe iz crkve i ode u svoju sobu. Prođe mesec dana, dva meseca, a Alija nema. Jednom služim večernje i vidim: Ali stoji u crkvi. Završi se večernja, i Ali me čeka: "Baćuška, zabrunda Ali hoću opet da se ispovedim." "U redu" odgovorih. Na toj ispovesti Ali je ispovedio sve grehe od samog detinjstva. Kada se završi ispovest, Ali ustade i reče: "Uskoro ću biti hrišćanin. Kada sam ovog meseca počeo da živim po Evanđelju, sva muka i jad su nestali, hteo bih sve da volim i svima samo dobro da činim."Posle mesec dana sam ga krstio.

65

polako prozobori: "Alah! Tako li učim TT p •Da , odgovorih mu Ja. "Čekajte, čekajte, baćuška, hoću još nešt vas pitam. Zašto vi hrišćani ne živite b ^ životom nego mi? Mi votku ne pijemo, a kod vas M žene pijanice. Mi smo pošteniji i verniji od vi ste svi postali surovi, neverni, lažovi i pp ' varanti. Naše žene ne žive tako razvratno kao vaš Kod vas sve, a osobito u gradovima, imaju muževe a odlaze kod drugih i greše bez griže savesti. Naši mule se ne opijaju, ne psuju majku, a vaši popovi, izvinite, baćuška, opijaju se kao svinje. Zašto vi tako živite? Zašto vi ne živite po svojoj hrišćanskoj veri?"Nisam mogao ništa da mu odgovorim. "Znaš, Ali, svako ima svoju volju i slobodu i svako živi onako kako želi." "Ne, baćuška, tako mogu živeti samo zveri, životinje i ptice. Čoveku treba da je Bog na prvom mestu. Ja mislim nastavi musliman da Bog ima više volje i slobode, pa On ne greši, zna da je Bog. Tako i hrišćanin treba da ne greši, znajući da je hrišćanin. Baćuška, nabavi mi vaše Evanđelje na tatarskom ili turskom jeziku, ako postoji?" "Postoji", odgovorih. Oprostivši se sa muslimanom, otidoh u grad, U biblijskom društvu kupih Evanđelje na tatarskom jeziku, i istog dana mu ga poslah po učeniku misionarske škole. Po dolasku u zatvor, opet sam organizovao besede sa zatvorenicima. Pogledam, mog Alija nema. Pos dva dana služim Liturgiju, a mog Alija ni tu ne Zabrinuo sam se za njega, ali nisam ništa pit čuvara. Sledeće nedelje opet dođem u zatvor i poved64

šamnicama

noge ogledam i vidim mladog lepotana kako loje n°g' ma mi blagodari: od onog dana njemu je leJki i sanogo lakše, baš kao da mu je kamen pao sa postalo m^ zagrlih i stadoh ga celivati. Beše miSRDa' ago zbog njega. Kada je ustao, krv mu jurnu u tako DR ^ tom licu ostavljahu svoje tanke traLIDe'o °kako je tada bio lep! Kao da je neki anđeoG0Ve< lp ttrba Tako mi je on tada izgledao. sleteo sa ieia.?0 Drugi zatvorenik beše ruski sektaš. Sve vreme mog poslednjeg boravka u tom zatvoru on je dolazio na moje duhovnomoralne besede i nije propuštao ni jednu moju crkvenu službu. Veoma mu se dopadalo kada sam zatvorenicima govorio da njihov život treba da bude u saglasnosti sa evanđelskim učenjem. Uhvatio se za ovu moju misao kada sam u svojoj propovedi kazao:"Pogledajte, sužnji moji, kako se Hristos, radinašeg spasenja, potčinio svim zakonima ljudskogživota, osim jednom zakonu greha, sa ciljem da time,što je moguće jasnije pokaže Svoju ljubav prema nama.Ako je Zakonodavac privremeno, u Svom zemaljskomživotu, toliko unizio Sebe, da je Bog, vaplotivšie u našu čovečansku prirodu i potpuno joj se potinivši ponavljam, osim greha, bio jedan od najRomašnijih sinova čovečijih, nismo li mi dužni,DaJupi na takvu njegovu najbezgraničniju ljubavnama, da se radi te ljubavi odreknemo ne samo67

Taj zatvorenik beše izuzetno lep i in gentan čovek. njegova nevolja kleptomanša"TJ" mogu, govorio je zatvorenik, ne mogu živeti, a da b ukradem nešto. Bilo je dana u mom životu kada saG kao dečak, padao u očajanje i dugo ridao. Šta da činim? Obraćao sam se mnogim lekarima, i savete mno gih ljudi sam pokušao da primenim na sebi, ali sve uzalud. I šta sada da činim?" "Molite li se vi Bogu?" upitah ga ja. "Ne, evo ima više od deset godina da nisam otišao u crkvu, da se nisam ispovedio ni pričestio Sv. Tajnama, niti sam se ikada za sve to vreme pomolio Bogu!" "Mili moj, zamolite upravnika zatvora da vam dozvoli da budete izvesno vreme u samici, a ja ću svakog dana dolaziti k vama, pa ćemo se tamo zajedno moliti." "Meni je nekako neprijatno, stid me je da molim upravnika za to, jer me on neće razumeti, pa će me još i ismevati." "Zašto ismevati? Pa zatvor je po svom naznačenju popravna ustanova." "Da, to je tako, ali..." Shvatio sam da ga lažni stid sprečava da se, kao inteligentan čovek, obrati upravniku za odobrenje da boravi u samici radi molitve. Predložio sam mu drugo rešenje: "Dobro, rekoh mu, onda vi za vreme bogosluženja dođite u oltar, stanite negde u ugao i prinudite sebe na molitvu." Zatvorenik se saglasi. Posle tri službe, on priđe da se ispovedi da se pričesti Sv. Tajnama. Nakon pet dana, opet g ugledah u zatvoru. Kad vide da ulazim u crkvu, pođe za mnom. Tek što sam stupio u oltar i počeo d otkrivam Presto, kada se odjednom nešto sruči pr66

aŠ . zašto nam to sveštenici ne gosekt ^ ^ ^^i da pravilno shvatamosv. i se život izmenio. Ja sam vas i MNogo puta sam video kako se?VI SUZMN0G° tGprema zatvorenicima, i uvek sam ostajao odNosit ^ baćuška, ne pravite razliku među ljuje neko zatvorenik ili upravnik zatvora svima odnosite na isti način. Ja se do ^ kada vidim da vas sluša i da sa vama slobodno razgovaRa zatvorenik Rus, Burjat, Kinez, sliman, raskolnik, pravoslavac, luteranac, Jevrej, rimokatolik za vas su svi oni jednaki i vi se prema svima odnosite kao da su vam rođena braća. To me, eto, i raduje. A sada ću vas nešto pitati, a vi mi odgovorite." "Dobro", rekoh ja.Recite, Hrista radi, da li je grešno ratovati?Da, mislim da je grešno.Da li je grešno suditi se? Da, po Hristovom učenju rata i suđenja ne bitrebalo da bude u životu hrišćanina.A razvoda? upita zatovrenik. Ni razvoda, po učenju Spasitelja, ne bi trebaloda bude u životu hrišćanina.

A države? Za prirodnog čoveka, to jest ne za hrišćanina,°na je više oblik društvenog života; za hrišćanina, ona je sirovi materijal iz kojeg Hristovi učenici propoveđu i svojim ličnim životom treba nazemlji da stvore materijal za Hristovo Carstvo!? ^to, baćuška, poče govoriti sektašzatvok ? Ja od najranije mladosti tražim Boga; gledamposmatram i nigde Ga ne vidim.Jamu velim: . .

69

roditelja, žene, dece, bogatstava ovoga sveta sopstvenog života, da bismo bili sa Hristom? rG° nji moji! Pozivam vas da svoje tuge, svoje pat&e ^" muke utopite u valovima vaše ljubavi prema Hp °J6 Radi Hrista moguće je odreći se svega, čak i TU'sebe. On Je naša uteha, naše vaskrsenje, u N>emu nalazimo same sebe". Ove reči su ganule zatvorenikasektaša, i o me zamoli da dođem kod njega u samicu. Kada stigoh on se obradovao mom dolasku. Zatvoreniksektaš me zamoli da sednem pokraj njega na pod njegove male ćelije. Ja sedoh. On iz svog pretrpanog džepa izvadi sv. Evanđelje i, otvorivši ga, nađe 4. poglavlje od Jovana i ukaza mi na 24. stih. Ja ga pročitah. "Baćuška, Hrista radi, objasnite mi ga. Šta to znači: "Bog je duh, i koji Mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju". Šta je to: "da se klanjaju u duhu i istini?" "Sine moj mili, odgovorih ja, to znači da sav život verujućeg hrišćanina treba da bude duhovan, nalik životu Hrista Boga. Život hrišćanina treba u tolikoj meri da bude celostan i bogopodoban da u njega nikakva prevara, nikakva laž, nikakva obmana ni sablazan ne mogu da prodru. On, život hrišćanina, treba da bude život Sina Božijeg, po obrazu Jedinorodnog Sina Božijeg Hrista, KOJI i jeste jedina, u pravom smislu reči, Istina. Kada mi taj Božanski Hristov život budemo vaploćavali u svom životu, tada ćemo se mi poklanjati u istini, tj. usavršavati se u usinovljavanju sebe Bogu. Naš istina je neprestano usinovljavanje sebe Bogu. Dok sam to govorio, ja pogledah na sektaš , njemu krupne suze, sve jedna za drugom, padaJU stranicu Evanđelja. "Dragi baćuška kroz su68

Hrpg.tos u ruskim šamnicama

vek. Bio sam i ktitor pri svojoj crkvi 4 am godina. U našoj crkvi bila su dva svenekih s^A.edaN đaKon i dva pojca. Pojci su, ruku na šTenik , tre3veni i vodili blagočestiv život. SrC6' ? ^sveštenik je bio velika tvrdica i voleo je sve J Drugi je neumereno pio i, pošto je bio udovac, novaC'. kp3mao oko žena. A đakon se razmetao svojim om i, osobito pred bogosluženje, ispiJao po celu bocGza svaku liturgiju. Skoro svakog praznika oni su se ucrkvi i iza crkve svađali, međusobno se prepirali, a bilo je slučajeva da su se kod kuće i tukli. Đakon je imao veliku porodicu. Dešavalo se da đakonica dođe kod nas i počne gorko da plače. Ja sam njegovu decu maltene hranio. Davao sam im drva, hleb, so i sve što je bilo potrebno. I šta? Đakon mi je na dobro uzvratio zlom; a to zlo su mi sveštenici natovarili na vrat. Znate li, baćuška, šta su učinili? Nagovorili su đakona da me ubije. I to zbog čega? Zato što ja, tobože njemu činim dobro, a živim sa njegovom ženom. A znate li, baćuška, moja žena je bila tako lepa da j a nisam imao čak ni rđavih pomisli. Ali đakona su tako nahuškali protiv mene, da sam ipak počeo da ga se pribojavam. Jednom se đakon napio kao zemlja i stao noću da lupa u moje prozore. Izišao sam

i odgurnuo ga, a on se nekako nezgodno preturio i pao pravo u bunar. Kad su ga izvukli, bio ]d već mrtav. Mene su osudili na osam godina robije. sveštenici, umesto da me zaštite, svedočili su rotiv mene. Tada sam se i odrekao pravoslavne vere. Da nastavim priču? Nastavite zamolih ga. lj aćuška, moram reći i to da su, po mom mišU> sektaši prilježniji bogotražitelji. Oni sve

71

Mili moj prijatelju, ako njega nema u Tebmome, onda Ga nigde nećeš naći. njega treba tp °a'pre svega u samom sebi. Ako Ga tu nema, onda t ^sebi razrušiti taj stari život i započeti ta Ukojem bi bio prisutan Bog. Bog jeste van nas, ali Uo Sebi daje znanje iznutra, iz nas samih. DRu Mpoznanja Boga nema. g Kako je to dobro. Dakle, poznati i znati Bogamoguće je samo onda kada se živi životom Hrista?Tačno. Ali zašto, baćuška, skoro niko ne živi životom Hrista? Da li je zaista teško, ili je moždaskoro i nemoguće živeti takvim životom? upitazatvorenik. Naš život treba da je u potpunosti prožetHristom, a za to je neophodno, pre svega, da čovek dobrovoljno, ali nepokolebivo odluči da ide za Hristom. Ma šta svet činio sa vama, vi ljudi ste dužnida jednom i zanavek, bez razmišljanja i samosažaljenja nepokolebivo ispunjavate Hristovo učenje. Preti li vam zbog toga učenja zatvor, robija, vešala, smrtsve to su za vas samo prolazne etape. Sinedrioni,Ane, Pilati, Kajafe koji su razmešteni svugde ikoji, stojeći na straži svojih zemaljskih interesaproganjaju Hristove učenike, ne treba da budu strahi trepet, nego razlog da se radujemo i proslavimonašeg Gospoda.Zatvorenik zaplaka: Da znate, od vaših reči duša se moja ispunilradošću. Zato mi sada, baćuška, dozvolite da ouDotvoren sa vama. Ja sam ranije bio pravoslavad,zatim san napustio pravoslavlje. Živeo sam U sgradiću i bio sam, neću reći bogat, ali eto, D° V70

HristosU ruskim šamnicama

u Telesne nemoći i bolesti lečile, nego mi ist0 tako živeli, isto volelizaT° Da ,,FP MU se molili i voleli svoje bližnje i Upista, isti LA^ • telje, kao što Je živeo, voleo Hrista i svoJeNePR Serafim Sarovski Niti je iko rekao • an propovednik, nijedan duhovni pisacjereJ> pĆ] su se Mošti sv. Serafima otkrile nenije Re^a<^ašzatoDa ^ telj, NePRijatelje Serafim Sarovski. Niti je iko rekaoT^UKU ovoga svetog ne D°tiče novaČ> taJ nesrećniDa t Irka SU mošti zaista mošti, ali zašto okonovacpela •> ,svetinje otvarati trgovinu i trgovati svetinjom! Celi svoj život taj svetitelj je proveo u krajnjem siromaštvu, u postu, milosrđu itd. A kad je umro i odležao nekoliko godina u zemlji, odmah je postao izvor materijalnog bogatstva, predmet trgovine od strane sveštenstva, a na tom mestu se podižu velelepna zdanja manastiri i razne gostoprimnice, koje se po bogatstvu mogu meriti sa carskim palatama. Može li se u tim dvorcima sa krstovima i zvonima živeti životom duhovnim, otšelničkim? Tako je i u svemu ostalom: i u vašoj crkvenoj službi i u vašoj Pravoslavnoj Crkvi. Eto, tako meni izgleda život savremenih pravoslavaca.Sv t D ?Valja i ovde priznati da je zatvoreniksektaš U mnogome bio u pravu, i nisam imao šta da mu prigovorim. Popričao sam i požalio sa njim što čistog hrišćanstva više nema na zemlji, i rešio zajedno njim da poradim na sopstvenom životu i prevedem SVOj Život sa širokog puta na put uzak, Hristov. Ma 0 se sektaš skeptično odnosio prema Pravo°J Crkvi, ipak je poželeo da se kod mene is6D I Pričesti SvTajnama. On mi je ne jedanput ° hriš^anin ne bi trebalo da živi bez ove reći istinu, da je ovaj sektaš bio

73

žele da iskuse kroz lični opit, žele da ist ispitaju hrišćanski život. Doduše, sekta ^6 N maju Evharistiju i sveštenstvo, ali, ruKu Na s Ne"pored Evharistije i zakonitog sveštenstva p a> lravoslavci u smislu religiJe žive neuporedivo gopsektaša. U pravoslavlju nema života, nema kret °^ napred. Ma koliko da se sektaši udalje od Ša slavne Crkve, oni ne odlaze u paganstvo, ne naput taju oblast hrišćanske religije. Ali zato su cra voslavci odlutali, i to skoro svi, ili u nekakav spiritizam, ili u teozofiju, ili u grubi i naučni materijalizam. Hrišćanstvo im je toliko dosadilo, da u crkvi počinju da zevaju čim počne da se čita Evanđelje, a za vreme crkvene propovedi svi izlaze napolje. Eh, baćuška, šta god čovek da pogleda, ne preostaje mu ništa drugo, nego da slegne ramenima. Ako neko sam reši da ište spasenje, ako reši da živi po učenju Hristovom, samo takav i živi (po učenju Hristovom prim. prev.), a Pravoslavna Crkva mu u tome malo pomaže, jer je živih primera ponestalo. Eto, pre tri godine otkrivene su mošti sv. Serafima. Svi o tome pišu, svi pričaju, svi uzvikuju: eto, u Pravoslavnoj crkvi, i samo u PravoslavnoJ javljjaju se svete mošti, eto javio se Serafim Sarovski itd. Svi blagočestivi pravoslavci obradovali su se ovom javljanju i na hiljade bogomoljaca se zaputil kod njega u Sarovsku pustinju. Ja sam tada još bio slobodi i evo sad sam se setio koliko su pisali njegovim čudima, iscelenjima itd. Ali nijedan ar Mošti sv. Serafima Sarovskog otkrivene su g. (prim.prev.)72

Šamnicama . izraziti desničar, sutra prekosutra blagočestivi apoimenovala za sekretara i revizori dolaziliePaR«sK°G HS dobro Ugostio i nema problema. «o» ega' °N ™ošlo je otprilike osam meseci. «° posle toga Pr°^° J sirotišta slučajno prolazio" j6 TGgaTne i sreo blagajnika. Ovaj mu reče, pored blagaJ _.„ „lm„ nekoliko hiljada i da«" nik to POU.D— ^. Predsednika su oveblagajnikove reči i ^^^ ^^ „Šta?. upla.kaopredsednik," ) ^ ^ od mene već pri.^enouzviknublagazn Predsednik seMMI :Tko)^iot^no^U^aon »Vaš UŽaSNpĆa sa ovlašćen,em dobijenim od vas." ? Tosponik sve to vide i uveri se da je njegov sekretar krivotvorio dokumente, samo jauknu, i odmah požuri da o tome obavesti mesnog episkopa. Ovaj je obavestio državnog tužioca, i otpočeo je proces... Kada su uhapsili ovog baćušku, on ]e, da li iz straha, ili iz želje da svojim pokajanjem odobrovolji sudsku administraciju, napisao tužiocu pokajničko pismo, u kojem je, osim ovog prestupa, otkrio i nešto novo: priznao je da je ukrao 12 hiljada iz one bolnice u kojoj je bio delovođa.75

jedan od najiskrenije verujućih zatvorenika Čitinskom zatvoru. Mnogo sam radio sa zatv cima, ispred mene je prošlo mnogo zatvoren I~ imao sam više sreće od drugih tamničkih ^ anika da su me ovi utamničeni ljudi izuzetno Treba reći i to da retko koji zatvorenik kr u potpunosti svoju dušu. Međutim, mene su zatvorG nici voleli i zbog toga su mi otkrivali svoje tajv?3" Sveštenik P. G. Ovaj baćuška je bio gradski sveštenik, a njegov mesni episkop ga je voleo. Bio je udovac. Pohađao je misionarske kurseve u Kazanju. Reklo bi se da nije bio osobit misionar, ali kao redovan sveštenik bio je prilično dobar. Često je vodio litije, i često bio premeštan tamoamo. Voleo je da živi u raskoši, bio veoma gostoprimiv i voleo pomalo da se razmeće. Kad bi ga kočijaš odvezao negde u grad, obavezno bi mu umesto trideset kopejki davao rublju ili dve; stanovao je uvek kod Jevreja, nikad kod Rusa, a nagrade je voleo više nego samoga sebe. Za vreme ruskojapanskog rata pristupio Je nekakvom Crvenom krstu i tu radio kao delovogja. Često sam ga viđao kod pojedinih članova duhovn konzistorijuma, u bolnici. Nije bio snažnog U > ali je znao da se snađe: laskao je, dodvoravao se, je trebalo da se napije, i to je činio. Za vreme r volucije (Misli se na revoluciju iz 1905. g. pr prev.) uvek se trudio da se na najbolji način pr74

tamnicamaitd. Vanja je bio veoma osetljiv, nert11ČKIGpomalo razdraživ dečak.vozan i ^^ on srete I) pozdravivši se sa mnom, JbDaN "Oče Spiridone, šta mislite da li bi upIta me^ ^ upim revolucionarnoj partiji?" vaL,alo D Đ&nj^ ali bih te zamolio da to ne či"Ne ^^sttto?" "Pa eto, jednostavno osećam da to nIš. 6&t1 ? „ biti dobro.na Često sam i dugo razgovarao sa Vanjom u vezi sa Prošlo je tri meseca od našeg poslednjeg govora, kad čujem da je taj Vanja iz pištolja pucao na načelnika policije grada Čite i na mestu ga ubio. Kada su ga vojnici pojurili, on je pobegao u radionicu svog oca i bacio bombu na vojnike. Šrapnel te bombe Vanji je razneo, mislim, levu ruku. Nekoliko meseci ležao je u bolnici, a kada se oporavio, poslali su ga u tamnicu. Proveo je tamo izvesno vreme, a sud ga je u međuvremenu osudio na smrt vešanjem. Rano ujutru, u četiri sata, pozvali su oca, majku, sestre i njegovu malu braću da se oproste sa njim, a tu je bio i jeromonah o. Jakov iz čitinskog arhijerejskog doma. Vanjini roditelji su gorko plakali, a on je celivao sve svoje najrođenije i, opraštajući se sa njima, rekao:Dragi roditelji, braćo i sestre! Vi vidite danisam ni suzu pustio. Verujem da ćemo iz ovog zemaljskog života preći u drugi. Ako mi na onom svetui budu sudili kao ubici, ja ću se odvažno braniti iDokazivaću da sam ubio najvećeg od svih provokatora.0 zna koliko bi još ljudi on oterao na robiju, a

ak°, ja poslednji stradam od njegove ruke. Ja sam gaIo> i on mene veša, ali zato su se mnogi spasli odgaMolim vas, nemojte plakati.77

I

i aGićvsGhonsšać1 AGLeinšsGo ao vđ1 'šahiiol •J]'"I /S in čU šgaćop 'vnvsGLćap 1,Lpop 'viiaoUvsJJ ninol io iiao o(1ono op 'hvi^o AO a^J vsJidiz JonćoloJJ' ^v1GI(Jišo(Jp 80 vno 'vGićLkoaas! vpidei J dobT 8?^^d ćggvGievniiJ 'nio I^BGGIGBN aoJazd 9G anisJcn ^nAG u "^vnvb ilo(Jv1V vaoJe<n "9nin»v(1 ovavčgšopve aG GoGol A o ovmi aG no 'valohvdve ihovggdo hinevs! ei vššondooopo iinćidoen iiGoao icasJv^oJvpd .d^dđ1 OJONI aG OVRMI 'naaoć nvžodop i ašoaćolzid oid eG i1gv 'LskžJee A oid a^ol^h aG Aš ćvho "^NI^OJ ^J aG oši 'ćvggvGievniiJ nvaić1 oid aG aosJtzćod o oggidzG ii OVJJ^ ^Aa,1švno1m A aaiž iGol vmino A^ai i ^HZ(1J ead vivn A^ai aG on OIIGGOINVBJ ^ i[in(1o8AGga OV.10OP no id v^žon 'vne OJJ ^nvsJd l oipAho id an ohšve 'avsJ^e 'pagg 'nin9J,šaao J^ I1I1GVŽOC ošzdask 'vnina1,šaao JO^VPI OVL 'VJ idi ^zo&A OVJ.00 aj" OJŠ OJve oidAčgve ao AJOI an 'anvsJho aGoao vo VJ V^ LnisJaiu ve iO<n vo oahh aG vć1 i ovaon^ho aG aGon Noi An • a9r A1/V1gn A oidAčgve no ao v^ ao 01giavJ,oopoi (Joahve vn aG VJa<n vn Ao v 0 i LćiaisJn LaoJa^n ve iggvnevo Lo ićin I1L3100 'AćINIVJ, A I1GV1G0OP VJ

UrisJŠ U ruskim šamnicama šta to govoriš? Jel' to ona gospođica KaK°? htela da dođe kod mene?" upitah ja. "Da odšT° J6 tka baš ona". Ja odmah otidoh na ono mesto govori izvadili iz vode i položili na zemlju. gde °U ltta 1Ršš uvek ležala tamo, a žandar je stajao 7 ini Pozdravio sam se s njim, jer smo se pozna Nesrećnu devoJku nisam mogao ni da pogledam, bilo mi je veoma žao nje. A žandar mi reče: "Znate, Ivane Petroviču, sada sam u njenom džepu našao pisamce u kojem proklinje celi svet koji ju je naterao se zbog gladi baci u ribnjak; ona je bila prostitutka, i koliko ja znam, zašla je sa puta pre oko godinu dana". Ne izdržah, suze mi se skupiše u grlu, i zaplakah. Bilo mi ih je mnogo žao. Rešio sam od tog dana da pomažem tim nesrećnim ljudima. Išao sam po gostionicama, davao im novac, druge sam izvlačio iz tog živog peska, neke sam odevao, hranio, lečio... Uskoro su me upoznali, i na desetine njih je pohrlilo kod mene kući. Bog mi je svedok, nisam ih se gnušao, bilo mi ih je mnogo žao. Udao sam 92 te nesrećne žene, uz mali miraz, lečio oko trista njih, ishranio nekoliko desetina, i sve to od sopstvenog novca. Hteo sam od svog novca da za njih sazidam bolnicu, prihvatilište i starački dom za stare i bolesne, ali me zadesila beda. Ni dan danas ne znam ko je to učinio. Znate (zatvorenik zaplaka), ja sam se u 10 sati če vRaćao iz pozorišta, i odjednom vidim da na m kRevetu, rasporene utrobe, leži jedna od tih sRepnih žena. Toliko sam bio užasnut, da se nisam n°Gao pomeriti sa mesta. Policija nije blagonaklo edala na moju ljubav prema tim nesrećnicama. val VlasniCi takvih domova silno su se obradoOVOJ mojoj nevolji. Meni su sudili, i sud je79

arhimandrit Spiridon 0. Jakov mu predloži da se ispovedi i pr Sv. Tajnama, ali on to odlučno odbi, i iogl srdito na sveštenika, reče: "Ne remeti moje pos ^8 svečane trenutke". Izgovorivši to, stade na hok ^6 namače omču sebi oko vrata, nogama odgurnu hok ^' ispod sebe, okrete se nekoliko puta čas na jednu ^U na drugu stranu, i već posle nekoliko minuta obp ^ se na taljigama. Bilo je strogo zabranjeno da mu služi opelo, ali našao se ipak sveštenik koji g je noću opojao. njerčinska robijašnica U njerčinskoj tamnici bio je zatvorenik koji je zasluživao osobitu pažnju. Taj zatvorenik beše sveti čovek. Evo šta mi je ispričao:čemu Ja sam, baćuška, bio bogat čovek. Rano sam izgubio roditelje i ostao sam sam sa sestrom. No ona je u četrnaestoj godini života umrla od pegavog tifusa, i ja sam ostao potpuno sam. Po prirodi sam bio osetljiv na ljudska stradanja i nisam mogao ravnodušno da posmatram nečiju nevolju i suze. Jednom se ja budim i čujem kako tetka sa nekim razgovara, a malomalo pa zaplače. Ja obratim pažnju na priču. Do ušiju mi dopire još nečiji glas, takođe prekidan plačem. To me strašno zainteresuje. Posle nekoliko minuta zaćutaše. Ustadoh, obukoh se, umih, i dođ° kod tetke. Ona se pozdravi sa mnom. Nisam izdrž_ J nego je upitah: "Tetka, a sa kime ste vi to i o maločas razgovarali?" "Znaš, Vanja, ona sa kojom si želeo da se upoznaš, utopila se, i rano jutros su je izvukli iz gradskog ribnja78

ruskim šamnicama nosi svoj teški krst do kraja. Doći će će te pred Pravednim Sudijom ta devojka dan kad ^ ne sam0 opravdati, nego i poslati na opravdat^ ^^ venac netruležnosti. Zatvorenik TV°^U °pokloni i ja iziđoh od njega duše opterećeneMIS6 , ppet lakim utiscima koje je ostavilo teškim, a ^'S1kazivanje. Kada sam počeo da vršim večernju službu u tamnici, priđe mi zatvorenikcrkvenjak i reče da jedan zatvorenik želi posle službe da me vidi. Šta da odgovorim? Rekoh mu da sam saglasan da ga primim. Služba se završila, i vidim, taj zatvorenik stoji u crkvi i čeka me. Pozovem ga u oltar. Zatvorenik poče: "Eto, baćuška, juče sam vas slušao, a danas sam došao da vas zamolim da me ispovedite. Ja sam luteranac i hoću pred Bogom da se pokajem za sve svoje grehe, da ništa ne zatajim pred Bogom da nijedan greh ne ostane na meni." "Dobro, prijatelju, odgovorih ja eto, dolazi u ckrvu još ova četiri dana, moli se Gospodu Bogu i °nda se ispovedi kod mene." Zatvorenik: "Ja jesam luteranac, ali verujem u hRista i njega smatram Bogom."Ja: "To je dobro, prijatelju, vera u Hrista je našživot." Zatvorenik: "Zamolio bih vas, baćuška da sa Vama g°vorim sasvim otvoreno."81

našao da sam kriv za to ubistvo. Osuđen s godina robije. Znate, dragi moj baćuška, da Ne nesrećnih ljudi, a dostojnih i Božjeg i sažaljenja, kao što su te jadne žene. Ako stradao zbog njih, blagodarim Gospodu mome postradao baš zbog njih. A na tu radost došla je"novacradost tetka Je prodala moje imanje i sav ac potrošila na spasavanje tih nesrećnica Mibaćuška, te posrnule žene su najnesrećnija ljuDSKa bića, i njima je najpotrebnija delatna hrišćanska ljubav. Ja sam više nego ubeđen da su one mučenice stradalnice i da će im Hristos oprostiti pre nego drugima. Znate li vi da one ponekad gladuju po nekoliko dana, da nemaju ni košulje, ni suknje, da su većina od njih siromašne, da ih je na ulicu isterala beda, ili možda maćeha, i eto sada te jadnice za komad hleba prodaju svoje telo i svoju dušu. Ako ih vidite da su grube, zle, bezobrazne, da su teški cinici, to je zato što one na muškarce gledaju kao na svoje tirane, kao na krvoločne zveri koje ih rastržu svojim strastima, baš kao neki skotovi! Često muškarci, pošto se zadovolje, počnu da ih tuku, da im se rugaju itd. Ali kad biste samo znali koliko je među njima krotkih, smirenih i pokornih svojoj sudbi, koje kao neke sirote ovčice idu na klanje; i to takvo klanje gde se sam njihov život pretvara u tupi nož, i tim tupim nožem život ih ponekad seče deset nama godina. Eto, mili moj baćuška, šta znači oi prostitutka". Zatvorenik okonča svoje kazivanje. Ja "U ćuti i on. Posle nekoliko minuta uzdahnuh i a pogled na njega, kad lice njegovo sija nekom unU njom radošću. Celivah ga i rekoh mu: 'Mil80

šamnicama Nisam stigao ni čaj da popijem, a policija 0 STeN>6ošla po mene, raba Božijeg, i strpala me u je već D^ zatvoru sam odležao dva meseca, nakon čega zatvor^ ^ osudili me na osam godina robije. SU MItSJznači razvrat! Kad sada razmišljam o svom ^J^njem životu, on mi se čini kao prava kaljuga roeto ne mogu da verujem da sam tako živeo. Ne I da verujem da je moj život bio najcrnji košmar. o°GUje po samoj prirodi naš život, a moj osobito, T1ko odvratan, da je čoveka stid i da se priseti prošlosti?" # "A niste li, prijatelju MOJ, ponekad primećivali da postoji kontrast u samim vašim stremljenjima? upitah ga ja. "Da, često" odgovori zatvorenik. "Kad biste vi idejnoj, hrišćanskoj strani vaših stremljenja u svojim postupcima dali prednost u odnosu na uobičajena, suprotna stremljenja, vaš život bi imao određenu vrednost" rekoh ja. "Eto, baćuška, kada su me bacili u okove, ja sam pogledao na sebe i video da me je pređašnji moj život ne samo zanavek upropastio, odvojio me od žene i dece i oduzeo mi slobodu, nego me i potpuno obezličio i tek tada sam zavapio ka Bogu! Tek tada sam shvatio da je život bez Boga čisto ludilo, posrtanje pijanih, košmar bolesnih, hvatanje magle, igranje žmurke. Od tada sam počeo usrdno da se molim, da čitam sv. Evanđelje, i Da znate, od tog dana moj život je postao realniji, mnogo značajniji nego što je bio ranije. Ako da Bog, odlučio sam da, pošto izdržim kaznu, živim po Hristovom učenju, sprovodeći ga u delo." Tako je govorio zatvorenik. Stigao je i dan njee Ispovesti. Ona je trajala oko pola sata. 0, kako Ze bilo milo da ga posmatram! Mesto, na kome je83

^ vnGoazć1 vnan ao oltzn 9ioh o AGvmkJp iao 'šGooC I1m TJJOH NONVN I 'H9S1J A 01Š I0<N 0 IVO o# a^/JZN ORMO šgellš i elasJ ikvdo vn 9GII01 i j^OVPO IK V1DG8N I ' 'HI1G0I1LG0P 'OJ.^ 'HO^VPaJp 90 B^ "1DG0NM 9G vć1 8ć8(J in BNO i Aćinvnvop AGoao 1 # než iie(3i vć1 eo O9ćop i 9ao 90 ii vć1 '^nšAcvd 'dpJoć19G ošpo^ ionn 9ŠIa 9GIN 'I^AčgdsJp A V1GM91B8 9G dŠ V^VL VNVć1 JONO ^O (I1Gu "BJOaIŽ NONIćVN IIN1V(Ja8V(J IIGOI I JMONŽ VO V1GISJIK0P 90 9GIN0VL V '9I ^EIMJ I 9N9I t ŠŠAČG 90 LN1,9ćOP /I #VPAHO9(1P A1,091M VN V1GN9JV8 I 91" 8N 0J9N 'V1GVN8V0 V{ Vđ1 OIV0 9N JJ 'HIĐ V8 V1GVN8V0vnaž vSoi AGv(Zn BN 9G vć1 onvl 'ihisJl ošon kvoin ašia aGinovl hi inčz '9N9Ž 1/0 ovai(Jlo 9PAJ,09S1C 9Soao ivo vasJpoi '0N1^(1a8B(J iiaiž Đć1 KBO O9ćop 'AJA(JPAOLsJdoć1 0VII I 0IN9Ž0 90 IV0 ONVJJ "„ŠHAP NINOSJIŠ^oAnz(1n JMVO vG on 'vJod IVČGZBJGOOSJC I iiaiž vć1oivo ii dGtzhoo 90 I9 O1GN9(J 9<?zaoevs19O 9^^9(100 ivo ' ov^vcisJc 'id90 o LcisGoaOJ ' o ihisJoaoJ iva Ac9n "vhoisJh ^^nipovsJ avo 9Š(1a d^nšvnvć' A ohš on^Ać vhšin dGin VJOJJ JO98 "šLš ćvkioon oohoisJh ^hoaiž J9švn vmiio A 9G 9[ ' J9ŠBN iinsŠggAl niaoJdč! niao BO hoaiž štzn oi^Aoo hsJio Anida vn id hoaiž avoth za noaohois1h iaiž vć109ćop vovć Joao H9ao id onu ^o iih daiž 9n iH&čg ohšve ohd h(1io BHOI(1H (1d ? ^ ic9(J ec no !onho(1pAo ^ c II(Ji hoaiž) no 'vhoaiž ^^^I^^ĐSJC Š 909N9(1P OH 90 on^ !hoaiž švn Ohš ikpJ tp&đipkph&o

Hmstos u ruskim šamnicama"" deo njih, orkuživši me, sa pažnjom poče rev11C11M 'moju Propoved. Kada videh da su došli u Aa sLU^anutosti, pozvah i drugu grupu zatvorenika, e bila neprijateljski raspoložena prema prvoj, ona posluša reč Božju, te da prekrate svako neDaI eljstvo među sobom i da se pomire. Na to mi PRđaDRUge gRUpe' Sahalinac, uzvrati groznom ruskom kom i pripreti mi pesnicom. Ja tada siđoh sa P°sta sa kojeg sam propovedao, pođoh pravo k njemu i a svim svojim svešteničkim odjejanijem pripadoh k njegovim nogama, i tako klečeći pred njim rekohmu:"Sine moj mili! Na kolenima klečim pred tobomi molim te, poslušaj me, ispuni moju suznu molbu, izmeni svoj život, postani drugi čovek! 0. kada bi ovog časa, ovog trena, videla tebe tvoja mila majka, da klečim pred tobom na kolenima, i ona bi pala na kolena; a ako je već umrla, ona bi se od strašne tuge za tvojom dušom nekoliko puta prevrnula u grobu!" Umolivši tako zatvorenika, ja postigoh svoj cilj; on me podiže sa kolena, te nas dvojica, praćeni mnogima koji su stajali kraj njega, krenusmo ka mestu sa kojeg sam im svima i počeo da propovedam. Posle propovedi, taj isti zatvorenik sam mi dade tvrdu zatvoreničku reč da više neće biti vođa ni u kakvoj pobuni.Nakon svega, iste večeri, pošto održasmo opelo

za Nekoliko zatvorenika, otpočesmo svenoćno bogosluženje. Za vreme službe još dvaput sam propovedao.0 završetku bogosluženja zatvorenici su poželelia se ispovede i da se sutradan pričeste Sv. Tajnama.Ovaj zatočenik požele isto. Idućeg dana u devetova UJUtru uđoh u crkvu kad, gle, sretoh baš Saha85

0 Ridaklečao, bilo je vlažno od vrelih suza. nje je potresalo celo njegovo biće. Da je pp~" ležao pokojni otac ili njegov voljeni sin tako gorko plakao kao što je, nesrećnik, pla °N vreme ispovesti! Bilo mi je tako svetlo na dut ^ njega. Radovao sam se što sužnji, okovani u l °G idu ispred nas, sveštenoslužitelja i slobodni6' mirjana, idu putem pokajanja ka Hristu, pravo među njegove svete. U Carstvo Božije može se i u okovim slobodno ući, i niko tamo neće reći: zašto je ovamo došao prestupnik u okovima? Niko tamo neće reći da si ti zatvorenik, da si ti onaj ko je lišen svih građanskih prava. Carstvo je Božije otvoreno za sve ali se u njega ulazi pokajanjem, a ne na osnovu društvene ili klasne pripadnosti. Kada sam napuštao ovu tamnicu, taj zatvorenik se kroz prozor svoje ćelije, uz naklon glavom, sa suzama u očima opraštao od mene. S tim čovekom sam se upoznao u sledećim okolnostima. U jednoj od tamnica njerčinske robijašnice izbila je pobuna među zatvorenicima. Zatvorenici su se podelili na dva tabora i veoma svirepo se sukobili. Bio sam određen da hitno odem u robiJašnicu, odnosno u tu tamnicu. Tako sam i učinio. tvor je bio opkoljen vojnicima. Zatvorenici, pod ljeni na dve strane, stajali su u zatvorskom dvor štu. Kada sam ušao u dvorište i obratio se za84

poved o svepraštajućoj ljubavi HristovojPRkajućim se grešnicima. Nakon pričasna, kadasa Čašom Gospodnjom, na dverima održah1 ominutnu propoved. Počeh da pričešćujempRS >. Na red dođe i taj Sahalinac. On otvorikada mu stavih kašičicu sa Svetim Darovima on se najednom zanese, oči mu se ispuniše suma i istog časa poče da se trese. Samo što se udalji Čaše Hristove i pogleda na ikonu Spasitelja, on podiže u vazduh svoje cinovske ruke i gromko, da svi Čuju, povika: "Hriste! Hriste! Zar si mi oprostio? 0 Bože! Zar si meni, takvom strašnom ubici i razbojniku oprostio? Pa ja sam kao grčki sunđer sav natopljen ljudskom krvlju; ja sam oko stotinu nevinih duša ubio. Koliko sam puta pustošio crkve! 0, Gospode! I Ti si mi oprostio?! 0, milosrdni Gospode! Ja sam silovao svoju majku, sestru, decu, predavao se skotološtvu! 0, ko se sa mnom može porediti po gresima i Ti, Gospode, Ti si mi oprostio?! Čuješ li, Gospode, pa ja sam čitavog svog života hulio na Tebe, proklinjao Te, a Ti si, Hriste, meni sve, baš sve oprostio? 0, kolika je Tvoja ljubav prema meni, Gospode! Ja je neću moći podneti, neću preživeti današnji dan, umreću, ona će me ubiti!" Pri ovakvoj nebivaloj sceni ja nisam mogao dalje Da pričešćujem, ušao sam u oltar i tamo, naslonivši glavu na svetu Trpezu, gorko zaplakah. Zatočenici počeše tako da ridaju i jecaju, da mi se činilo Da se čitav hram pretvara u nepodnosivi huk koji je Razdirao svako srce. Tamo su stajali i neki bogo°lnici i nekoliko njih je palo u zanos. ^lužba se završila i ja čuh u dvorištu zatvora akvo čudno komešanje. Kada sam prišao prozoru87

linca. Ugledavši me, on mi priđe i protBaćuška, Ja ne mogu da se ispovedim i da R • rstim, sramota me pred zatvorenicima." "Rođev poslušaj me danas kao što si me poslušao "^' Zašto menjaš Hrista za lažni strah? Posluta 6 radosti moja, ispovedi se i pričesti se." On ob & pogled i nekako nevoljno odgovori: "Ispuniću molbu, ja se evo trideset i sedam godina nisam vedio, još od gimnazijskih dana, kada sam se poslednji put i pričestio." Istog časa poveo sam ga u oltar i tamo ga ispovedio. njegova ispovest je bila zaista potresna! Treba reći i to da je taj zatvorenik stekao više obrazovanje, da je prvi put dopao zatvora potpuno nevin. Posle tri meseca izašao je odatle tako osurovljen da za njega više ništa nije bilo sveto. Ranije je bio poslan na Sahalin zbog ubistva. Posle izvesnog vremena pobegao je odande. Sedam ili osam puta je bežao iz zatvora, i svi ti begovi su bili zaliveni ljudskom krvlju. Nije štedeo ni stare ni mlade. U mnogim zatvorima je bio "Ivan Grozni", tj. zatvorski car. njemu su se bespogovorno pokoravali svi zatvorenici u onim zatvorima u kojima je robijao. Na Sahalinu je svojim rukama podavio mnoge zatvorenike kao muve. Svi su ga se bojali i poštovali ga kao svog neograničenog vladara. U jednom sahalinskom zatvoru je izrekao smrtnu presudu šestorici zatvorenika, i oni su u tačno određeni čas izvršili s moubistvo. Kada sam, posle njega, opštom ispoveš U ispovedio još nekoliko osuđenika (koji se sin nisu javili za ispovest, a koje sam poznavao odr&n iz mnogobrojnih ispovesti) počeo sam da slu Svetu Liturgiju. Posle čitanja Sv. Evanđelja odr86

Hoistos u ruskim šamnicama prOduži mula sedam godina robije. U našu "^a ' sku oblast živeo. Bogu se molio mula. Naša TTna bila, mene osudili robiju." Sa njim je bio jošp° U tzggapin i on mi je ispričao kako je i zaštoledan 1<A1a^ . p^Ćen Beše mi žao mule. On me ]e zbilja nekommuL& 0{^U J ' ^arnjom duhovnošpu, kao magnetom, privlačio kU bi Bio sam očaran njime iz dubine duše. Odlučih a ga pitam zašto je on tako simpatičan, dobar. On odgovori: "Jutro se molim Bogu, ručak se molim Bogu, veče se molim Bogu, noć se molim Bogu, tako navikao. Dva puta Alah moj video!" Rekavši to, mula pokri oči dlanovima i zaplaka. Razumeh da ga je molitva učinila tako dobrim. Poljubih ga. A kada je mula izišao sa robije i sa čitinskim mulom me posetio u Čiti, dočekao sam ga kao rođenog oca, Bog mi je svedok, i mi padosmo jedan drugom u zagrljaj, prolivajući vrele suze. Dolazio je on nekoliko puta kod mene u posetu. A kada se vraćao svome domu, slao mi je četiri pisma godišnje, i uz svako pismo stavljao bi u koverat i finu svilenu maramicu. U svojim pismima mi je blagodario i svaki put bi me pozivao da dođem kod njega u goste. Pisao mi je čak i u Kamjenjec Padoljski. Prošlo je, evo, već tri godine, a nemam od njega nikakvih vesti: najverovatnije je predao dušu svoju u ruke "Alahu". Divni mula. njegovo lice, njegovi pokreti, njegov pogled svedočili su da Je on uistinu bio veliki molitvenik Božiji. Dešavalo se, kada je dolazio u posetu, da smo se nasJica samo gledali i skupa plakali. njegovo lice ilo toliko produhovljeno, da sam ga ja pogledom iJao i hteo sam stalno, bez prestanka da ga posmamDa ga Gospod Bog ne liši Svoje bogate milosti. Ula je bio drugi Kornilije Kapetan, samo što89

arhimandrit Spiridonimao sam šta i da vidim. Onaj Sahalinac Je lenima puzio pred drugim zatvorenicima, moleć»K°" da mu oproste sve što je učinio. A oko n>ega se pilo toliko mnoštvo zatvorenika, da je čitavo ^" rište izgledalo kao neka gusta živa masa ljudi k ° su se, kao laste oko svog gnezda, tiskali oko ovog o đenika. Jedni su ga ljubili, drugi, i sami zaraževi njegovim pokajanjem, kajali su se za svoje grehe proklinjali svoj prestupnički život, a neki su pak podizali oči ka nebesima, moleći Boga da im oprosti grehe. Dok sam obedovao kod načelnika ovog zatvora ovaj zatvorenik se javi načelniku i zamoli ga za dozvolu da izvesno vreme provede u samici. Ovaj zatočenik pisao mi je mnogo pisama, a u poslednjem je napisao da će, čim izdrži kaznu, otići u Valaamski manastir. Mula. Ovaj mula je, kako mi je pričao, bio poslan na robiju zbog neke pobune u Terganskoj oblasti. Čudesan je taj mula! Koliko je u njemu dobrote, duhovnosti i neuobičajene krotosti. Sreo me je u robiJašnici. "Baćuška, želeo bih da vam govorim." "Dooro, dragi mula, kako vam mogu pomoći?" "Moram kul > imam žena, imam deca, imam grožđe, moram kul Dok je to govorio, mula je plakao. Beše mi ga žao dubine duše, osobito kada videh kako mu se n staračko lice, ukrašeno sedom bradom, slivaJU SU

? II takvih pacijentkinja koje su nam plaćale i više rubalja. Jednom sam pao u postelju i nedostajalo da umrem od trbušnog tifusa. Tu budila savest i počeo sam sa suzama moliti MI da me podigne, i ako ozdravim, da se više neću ti tom rabotom. Posle tri meseca ozdravio samaJta0 na noge. No žena i doktor su me prinudili da opet latim istog posla. Jednom smo kod jedne bogate žene vršili 6mesečni abortus. Kada ga je doktor stavio u "karlicu", ja se sav naježih, bi mi žao tog živog detenceta i udariše mi suze na oči. Kasnije, kada smo doktor i ja prekinuli tu sramnu rabotu, nisam izdržao da ga ne upitam: "K. V., kažite mi, molim vas, zašto me savest muči u vezi tih abortusa? Znate li koliko smo dečice poslali na onaj svet". Doktor se grohotom nasmejao kada je od mene čuo ono što je, po njegovom mišljenju, bilo najobičnije sujeverje. "Pitajte vi o tome svoju ženu i videćete da će vam ona reći isto što i ja. Vi ste, reklo bi se, obrazovani nastavi doktor a ne shvatate neke najosnovnije istine. Uzmite samo mikroskop i pogledajte tu masu spermatozoida koji se na hiljade, i bez nas, po samoj prirodi, izbacuju na slobodu. Osim toga, koliko si ti sam izbacio tih malih dušica i mališana? Šta tu onda petljaš savest? Čovek je gRUDva materijalnih stihija koje su se spojile i °orazovale ovu ili onu formu prema svojim sastavnim elementima. Eto, to je sve." Ma koliko se doktor tRUDio da me uveri kako je vršenje abortusa za velike v°te novca dobro delo, ja mu u duši nisam verovao. 1isam mu verovao zato što su svi intelektualci, a Ročito lekari, potpuno odbacili veru u Boga kao RC& prirode. Posedeo sam kod doktora dva sata,91

je onaj bio vojnik, a ovaj mula, muslimanski štenik.

sve

Taj čovek je bio duboko prožet osećanjem sopstvene grehovne krivice. Svaki put kad sam dolazio u robijašnicu, on nije pričao ni o čemu drugom, nego samo o svojim gresima. Strahovao je da njegovi gresi ne nadjačaju Božije milosrđe prema njemu. Obeljen sedim vlasima, karakterom je bio kao dete. Po svoj prilici, boravak u robijašnici doveo ga je do ovog detinjeg stanja duha. Evo šta mi je ispričao: "Znate, baćuška, Bog me je kaznio zbog mog gadnog razvratnog života. Ah, kakav sam ja dušegubac, baš dušegubac! Sa jednim doktorom punih dvadeset i sedam godina sam vršio abortuse. Isprva me je bilo strah od Boga i sopstvene savesti da se bavim tim poslom, pa sam često o tome razgovarao sa svojom ženom u nameri da napustim tu rabotu. Ali moja žena nije bila Ruskinja, nego pokrštena Jevrejka, i nije htela o tome ni da čuje. Čim joj i pomenem nešto tako, ona mi stane govoriti o deci, o njihovom školovanju, o tome kako nam je stan mali, kako treba da kupimo sebi kuVU> kako treba negde u gradu da otvorimo dućančip, pa udari u kuknjavu. A ti slušaš, slušaš i onda ot pljuneš, pa nastaviš da radiš isto što i raniJ Za sve godine bavljenja tim poslom nakupilo se kod mene hiljadu i trideset, a kod doktora hil>adU dvesta. Eto kako smo se mi trudili u našoj Ra090

~"~ stražari sa zatvorenikom došli u crkvu, ^0 °JM"Baćuška, ej, baćuška! Hoću da se ispokaD ČUJa sam musliman, hoću da kažem svoje grehe" BeDJ1Persijanac. "Dobro, prijatelju moj, ispovediću 116 „Hajde odmah, srce me boli, teško mi je" zastenja "' ' enik. Dovedoh ga do nalonja i htedoh da ga zatvor ^ STavljajući epitrahilj na njega. No, onto primeti i reče: "Metni tvoju pregaču na mene". Ja položih epitrahilj na njega. Persijanac pade na kolena i poče tako usrdno da se ispoveda, da sam poželeo da se ja pred smrt ispovedim tako kao što se on ispovedio. Kada okončah ispovest, on ustade, celiva krst i sv. Evanđelje i reče: "Sada mi je lakše na duši. Baćuška, vi sutra ili danas dođite kod mene, ja sam u ćeliji sam".Sutradan ja zbilja dođoh kod njega. Persijanac me zamoli da sednem na stolicu, a on stojeći poče da priča: "Baćuška, ja sam mnogo puta čitao Koran i vaše Evanđelje. Naš Koran zapoveda da se ljudinevernici, nemuslimani ubiju, a vaše Evanđelje ne zapoveda da se narod druge vere ubija. Razmišljao sam i razmišljao i rekoh sebi: da ipak Hristos časnije i više voli ljude nego naš prorok Muhamed. Mir mu. Ovako sam mislio: ako bi moja deca živela Rđavo, ja bih se ljutio, a ako bi se posle popravila, volela me i činila ono što im ja kažem, ja bih im oprostio i opet bih ih voleo. Tako i Hristos govori: nužno je pokajati se i Bog će oprostiti. Tada sam shvatio da je Evanđelje istinitije od Korana. Sada ^am rekao sve svoje grehe Hristu i On me je čuo, jel' i " Da, odgovorih, On sve zna i sve čuje." "To je za Još bolje reče musliman neka zna da sam Mu Rekao, i verujem sada da će mi On oprostiti. Sam93

pa sam otišao kod jedne pacijentkinje i nako se vratio svojoj kući. Nisam ni stigao da uđem u °Ga a žena je toliko bila besna na mene da je uzela ^' posudu i bacila je na mene, psujući me na sva u ^ Nisam izdržao nego uzeh flašu ispod stola i udag, a' je njome pravo u slepoočnicu. Posle deset minuta v ć je izdahnula. Razmišljao sam, razmišljao, i ubi svog petogodišnjeg sinčića. Mislio sam ovako: men će poslati na robiju, majke nema, ostaće sam. i odlučih da ga ubijem. Mene su, ne znam zašto, osudili samo na 18 godina robije. Znate, baćuška, kada legnem da spavam, pred oči mi iziđe velika udolina, nalik jezeru, i njeno se dno podiže naviše, a to dno su sve sama deca. Jedni su tek zametci, drugi već imaju neki oblik, treći su već potpuno uobličeni... a među njima se nalaze moja žena i moj petogodišnji sin, i svi oni jezičke svoje plaze

na mene i svojim ručicama mi prete. Ah, kakav me košmar prati po svu noć. Propala je moja duša, propala!" Zatvorenik zaplaka. Ubedio sam ga da se ispovedi i pričesti Sv. Tajnama i da se što češće moli Bogu. Šest meseci nakon toga on je umro. Ubeđen sam da će njegovo pokajanje Bog prihvatiti. To je bio zatvorenik srednjih godina, snažne telesne građe. Za vreme ispovesti zatvorenika, čuJe zveku lanaca. Okrenem se i vidim: stražari stoJe jednim zatvorenikom. Još nisam uspeo ni da pI92

nego to nikada nismo ni bili, niti znamo šta đaNI'šđanstvo! No ne treba još očajavati, ima vre]& i špenica Hristova će nići na njivi ruskog M6N pga Potpuno sam uveren da Bog voli Rusiju i neće doPustiti da ona propadne. Zatvorenik kradljivac svetinja. Slušajući moj poziv na pokajanje, zatvorenici su plakali, i kada sam ja završio svoju propoved, jedan zatvorenik je nepomično stajao na svome mestu sve dok ostali zatvorenici nisu napustili crkvu. Kada je video da u crkvi nema nikoga osim mene i jednog čuvara, prišao mi je, uzeo blagoslov od mene i upitao me da li sutra mogu da odvojim malo vremena za njega. Pristao sam. Upravnik tog zatvora je bio human čovek i dopustio mu j e da dođe u njegov kabinet, gde sam se j a privremeno smestio. Taj zatvorenik se u razgovoru sa mnom ponašao veoma otvoreno i slobodno, i evo šta mi je ispričao: "Posle vaših beseda i propovedi, osetio sam u sebi grižu savesti. Savest mi se nekako uzburkala. A sve do tada bio sam potpno spokojan. Znate, oaluška, nastavi zatvorenik ja sam od mladosti počeo da vrebam čudotvorne ikone, hteo sam da se 0 ogatim na brzinu. Sa tom namerom sam živeo kao poslušnik u mnogim manastirima. Živeo sam u KiVskoj lavri, u Počajevskoj, u Odesi, na atonskim DvorJima, u Kurskom manastiru i u drugim manaRima, gde su se nalazile čudotvorne ikone. Neko95

On govori da je On Sin Božiji; to je važno za ispovedio sam se pred Sinom Božijim. Više ^6' tako nešto činiti. Na duši je od toga mnogo e Sam sebi sam hteo da prerežem grkljan, toliko m bilo teško". "Možda bi hteo da budeš hrišćanin^ upitah ga. "Ja sam sada malo hrišćanin; moliću sada Bogu, pa ću videti: ako sve bude dobro, na srcu ako bude svetlo, neću se krstiti, ali ću živeti po Hristovom učenju. A ako bude teško, krstiću se Čudim se da hrišćani imaju takvu veru, a žive tako nečisto... Naša muslimanska vera je lošija, a muslimani žive mnogo čestitije od vas. Kada bi svi Persijanci postali hrišćani! Oni tada ne bi živeli tako kao što vi živite. Vi, Rusi, imate tako velikog Boga, Hrista, a živite kao da nemate nikakvog Boga. Kod vas je pijanstvo, lopovluk, ljude tuku, žene beže, muževi odlaze kod drugih žena, malu decu izbacuju na ulicu, deca ne slušaju roditelje, roditelji proklinju decu... Kod vas se ljudi malo mole, popovi se svađaju sa seljacima. Šta je to? To nisu hrišćani! Zašto je to tako? Čuo sam, baćuška, da će skoro svi nehrišćani biti hrišćani, a hrišćane će Hristos odagnati od Sebe. Je li to istina?" "Ne znam, prijatelju moj" odgovorih ja. Pozdravivši se sa njim, odoh u svoju sobu. DušU mi obuze nekakav jad. Eto, i neznabošci nas prekorevaju da ne živimo hrišćanski. Nije li to sami kraj? Dalje se nema kud. Razmišljaš, razmišljaš i bude ti nekako teško na duši. U šta se, zapravo, pretvorio naš život? Po celoj našoj ruskoj zeml> posejani su manastiri, crkve, razne kapele i par klisi; ali ako pogledaš na naš život, ma kako pravdali, valja priznati da ne samo što nismo hri94

liko puta rešavao da pokradem sve te skupe sb N6 e sa ikona i da deo tog bogatstva udelim i Ukr asIMa." Nasmeših se. Zatvorenik je shvatio lm pomislio, pa se ispravi: "Ne bih ja dao omasima samo mali deo tih dragocenosti, nego bih možda dao sve. Hristovi apostoli nisu imali I kakve čudotvorne ikone, ni bogate hramove, nego se na molitvu sabirali u najobičnijim sobičcima. d kod nas zlato, srebro, skupoceni brokat, mitre nakićene dijamantima, i misle da tim bogatstvom i raskošju ugode Bogu i otvore sebi put u Carstvo Nebesko. Znate, baćuška, od monaha se može sve krasti, oni nemaju ličnu imovinu; pa oni su se odrekli svega zemaljskog i ne bi trebalo da imaju ništa svoje. Jedan svetitelj je čak i svoje jedino Evanđelje prodao i novac koji je za njega dobio, poklonio je siromahu." Zatvorenik ućuta. "Eh, gresi naši prostenja on ja sam zbilja grešnik, veliki grešnik, ali za te ikone ne smatram sebe mnogo grešnim. Možda i zato što nisam uspeo da ukradem nijedan dragulj sa njih. Što se tiče drugih crkvenih predmeta, kao što su sasudi, crkveni diskosi, toga sam mnogo pokrao. Zato su me i osudili, što sam dva hrama opljačkao. Ali to sa hramovima nije ništa; da sam dijamantić čudotvorene ikone, to bi već bilo nešto. No, ipak bih želeo Da se ispovedim i pričestim Sv. Tajnama." Saglasio sam se sa tim. Treba reći istinu, da se sa tim zatvoRenikom mora puno raditi kako bi se njegovo srce potpuno privelo iskrenom pokajanju. Čudim se samo tome da je zatvorenik, negdašnji manastirski polUšnik, nekako slabo sposoban na iskrenije pokaj97

96

'anoni ljOI itJAGvčpšševd šgiJLZJod hi<n AHJOMOC id JJDinahšaao ipgen dd Nš otzi tšoaa oggid , Io vnoni hinskžhoćČć 'vnšAcvd '^ 9N v 'oivavšĐ^nA v^ LšAć1 vdasJh ^ isJoaoJ ?oahonoggnošžoUi 'vG šzo ošgoigo 'aG o^ 'H8(JJ oab1 ^?0 aG Lh i ,,'^9^° ^^0J AŠB an i Cše zn 'ahtzgmosGio 'ovn ano "anahJino I N0JĐ1G8 IIIBO '8NŠAHV]D[ Ad 9N0 ah ihoAp VJDJ^ :a(1oaoJ 0V1GJVN I OJZN ' ošo an i 'BNVNONI BN VOBSJNA HI1LZJ09 HIH 1092 ao AUaGop vć1 vdaggh Aći^on in Arzšn iGon 'anoknop apLlo ikvavć1 GOSJJ INO AO OHŠOP 'ono I1gi oao inićA ii BU ^nžAć1 vkid i^aho hinšzGis! ahvk L1/81GJ0P A SOSJJ tzšsGp voon^o Jondaoop Joaohičn 'aggoik (BNO id vp 'ažA^ve aiih zG vć1 'AGižod LGido^isGp vć1 ecoh viieoggisJp gmihšod iiGoao 'ohe tzc^ ^ahiggoin olvh ohš^z,, :v_r ^ oi A anšviosJio v 'AUApd^e A ahBJod ihi^oaođ1 iiGoao ac ošzo 'vSinsJoaho^Ać i vGihaao IHBHOOP acan hinaćopAlo hih ^o ENOnjJ ^anin oh ino OHŠĐS 'ahvhip hi vć1 JJ "anoli anačgiio švavš ĐšihnvGiEisJd i iohvpe ^ć1 olan 'aGin^oJA ihid C OJ[ vdakh AsJon ve aiLi ao iGol OH VUNO 'okađ1 ohaao vs ohšan šiGoa^o Joao ggo vć1 šacoh olu andasJhop Aoin ahšpoA11 ^HZSJJ OH aS avmtzl 'i(JBaho ^ 01G8 onikaa aGin vć1 šzo zJ ^ i onšah 01gid oh aao aG šlz 'vaažann hinoAsJ INHV1G8 aevtzn oivh ao vć1 ivn^ "ihoonaćOJ Ao a»J 'Aćin8I(J A iaćAaA 90 vU A oahh gmvo vG ikv 'acljoian onLphop VŠ(1šz1G ^ .Anočnvev^ vhAp va^ 'Anoli An Š!/V(JNA vć1 ovšLnop nvo vhApnobtiJppJ t

3 °inski zavod, i nisam potkovao jednog konja. Eto toga. Kunem se Bogom nastavi svoju priču zanekoliko puta smo se dogovarali da ga i zapalimo ono krilo zgrade u kojem se on U"lazi. Pogledajte, baćuška, šta je radio sa nama. Lešavalo se da naloži zatvorenicima da kopaju oak I samo naredi: te i te zatvorenike žive zakopati u onu jamu. I zakopavali su našeg brata (zatvorenici plaču). Svakog dana on nas je ili vešao, ili nas žive zakopavao u zemlju, ili puštao na nas pse da nas rastrgnu. Znate, baćuška, Korinska naselja leže na grobovima nesrećnih zatvorenika koje je ubio taj čovekzver. Platili smo jednom svešteniku da mu svakog dana služi parastos, jer nam je neko rekao da, ako se živom čoveku daje parastos, on ne poživi dugo. Događalo se da nam naredi da uradimo neki posao do toliko i toliko sati. Ako bi se desilo da se makar i mali deo tog posla ne završi na vreme, odmah su te zatvorenike šibali, i to tako surovo, da su ih iz šupe iznosili na rukama, ili su ih smesta zakopavali. Probijao je on jedan put kroz šumu i, možete li zamisliti, celi taj put je bio zaliven krvlju zatvorenika i zasut njihovim kostima. To nije bio čovek, nego zver, prava pravcata zver! Kora to je mesto gde su sve sami mučenici. Nije nas nimalo štedeo. Recimo, neki od čuvara ili njegova domaćica šapnu mu na uho ime nekog zatvorenika, i dok si se okrenuo, njega već šibaju, već ga psi rastržu, tamo opet deset, dvanaest zatvorenika žive zakopavaju u zemlju, a tamo pet ili sedam ljudi unose na nosilima. > Bože! Gde se ta zver rodila, i ko ga je rodio, kako Li ga je sirota majka zemlja držala na ovom svetu!n Je na desetine hiljada naše braće pogubio. Dodu

99

Sa tim zatvorenikom sreo sam se takođe u jašnici. Bilo mu je 67 godina. On je već bio takoreć " zatvorenik slobodnjak i nalazio se van tamnip Zatvor u kome se nalazio taj zatvorenik posetio sam u junu i pošao sam da vidim zatvoreničke zemunice Tako sam ušao i u zemunicu u kojoj je živeo ovaj sužanj. On me je, kao i ostali, primio sa velikom ljubavlju. Iz zemunice smo potom izašli i seli nedaleko od nje na svežu travu, pod otvorenim nebom. Zatvorenik je počeo da mi priča o tome kako je živeo u Kori, i kako ga je Razgiljđejev, upravnik Kore, skoro ubio, pustivši lovačke pse na njega. Prišli su nam i drugi zatvorenici i zatvorenice, njihove sustanarke i žene, i seli oko nas. Najpre su slušali dedicu, a onda su po redu svaki zatvorenik i svaka zatvorenica ispričali ponešto o svom životu. Dedica je kazivao: "Imao sam 25 godina, nisam još bio oženjen. Išli smo na svadbu i tamo se napili i potukli. Ja sam nehotice udario svog svata po glavi i na mestu ga ubio. Zato su me poslali na Koru. Do Kore sam skoro celim putem, oko godinu dana, išao okovan. Vrlo malo sam se vozio konjskim kolima. Kada sam stigao u robijašnicu, u to vreme je stigao i novi upravnik, taj Razgiljđajev. On je bio zver, a ne čovek. Ja sam bio njegov kočijaš. Baćuška, ja sam mu bio miljenik, a znate šta: tri puta me je bičevao i jednom napujdao svoje pse da me rastrgnu" (zatvorenik zaplaka). "Zašto je tako postupao sa tobom. upitah ga ja. "Jednom nisam njegove pse nahranio u određeno vreme, a drugi put sam pošao sa njim U98

ima, a ti imaš samo jednu košulju i jedne pantaMeđutim, porodičnom čoveku je nemoguće datakoDruga osuđenica: "Ma, moglo bi se živeti takoa0 što živi Andrej. No, znamo svi potrebno je tpuno odricanje i ljubav prema svima, a čovek na sve strane vidi samo nepravdu, i to kakvu nepravdu. Eto, dovoljno je pogledati kako živimo mi, zatvorenici. Jednom sam bila u nekom prolaznom zatvoru i svi su pričali da upravnik zatvora mori glađu osuđenike, i da se na taj način obogatio. I to kako se obogatio! Kažu da je u tom zatvoru bio sedam godina i da je za to vreme maznuo hiljadu i sto rubalja. Eto, vidi recimo njega." Andrej: "Ne, prijatelji, mi ne treba da tražimo pravdu van sebe. Za nas postoji samo jedan put: da se sami potrudimo za tu pravdu, i kada je budemo ovaplotili u svom životu, onda će nam biti dobro."Zatvorenici ućutaše. Ja: "Recite mi, deco moja, ima li u vašem životu svetlih trenutaka?" Dedica: "Vrlo malo. Neko čezne za zavičajem i stalno misli samo na njega, neko proklinje svoju sudbu i gadi se sam sebe; neko se vezao za ženu i brine se o svojoj porodici, tako da se retko ko od nas oseća lepo." Andrej: "Baćuška, svetle Šreiutke u životu ima onaj kome je savest čista. A kome savest nije čista, taj nikad u životu neće imati svetlih trenUtaka." Mlada žena: "Ja u Rusiji imam sinčića i ćeriCu sa svojim zakonitim mužem, a i ovde imam101

—~.še, i među nama ima takvih koje treba kažc>a ali ne i ubijati. A on je i one koji su krivi i ' koji nisu, tamanio kao gamad. Znate li, baćut ^ koliko među nama ima nevinih duša, a i one su ' stradale od njegove ruke, isto kao i one prestupničk Ja, baćuška, mislim da je Kora drugi Kijev. u Kijevu se nalaze sv. mošti, i na Kori počivaju mošti nevinih zatvorenika mučenika." Zatvorenik zaplaka, a i drugi plakahu sa njim. Pored mene je sedeo mlad, kršan zatvorenik. Obrisavši suze, on poče govoriti: "Eto, za takve zveri nema zakona. Ako zatvorenik nešto pogreši, odmah ga kažnjavaju, a ako neki upravnik sto i više puta zabrlja, njemu se onda još pokornije klanjaju! Eh! Često se sećam Fjodora Kuzmiča, nešto sam o njemu čitao. Eto, on se odrekao carskog prestola i krenuo iz Taganroga sa torbom o ramenu da kao stranik ide po zemlji. Kada bi svi, makar i kratko, živeli na taj način, videli bi sopstvenim očima kako Rusija živi i zašto se tako zlopati, pa nas ne bi tako kažnjavali." "Ne reče treći zatvorenik ne očekujte, drugari, ništa dobro od ovog života. Kada su zemaljske vlasti razapele Sina Božjeg, mi onda ne treba da očekujemo od ovog sveta nikakvo sažaljenje. Svet u zlu leži. Mene smatraju anarhistom, a ja uopšte nisam anarhista. Ja celog svog života stradam zbog toga što smatram da su svi ljudi međusobno ravnopravni. A sada, baćuška, u našem životu nema Hrista. Ja sam pre pet godina počeo da sledim Evanđelje, i osećam se vrlo dobro." Žena: "Ali, Andreju, teško je živeti tako kako ti živiš. Ti si sam, i sve što zaradiš, daješ nam100

čega. Ali on je zaslužio jedino prokletstvo, 3 pta DRUgo: Nema nijedne zatvoreničke pesme u N 01 ga zatvorenici ne proklinju." Oprostivši se Kako sa dedicom, ja otidoh u svoje odaje.

Taj zatvorenik beše Moldavac, čovek svirep i divalj, no na kraju se pokajao. Beše srednjih godina, niskog rasta, plećat i stamen. Evo šta mi je ispričao o sebi: "Od najranije mladosti bežao sam od rada i voleo da besposličim. Nerad me naučio da lunjam po tuđim vrtovima, vinogradima i pčelinjacima. Često sam odlazio na zabave i skoro svakog dana navraćao u krčme. Bivalo je da me otac počne kleti kune on tako, kune, a ja ga još všpe izazivam, pa na kraju raskopčam pantalone i kažem mu: "Evo ti na, matori cukcu... evo ti, gade! Nećeš me još dugo proklinjati, đavole matori, uskoro ću te poslati na onaj svet." Dešavalo se da počne da me grdi, da mi preti Bogom, a ja za to vreme vičem i psujem i Boga, i krst i pričešće, a njega sve u materinu. Tako je život išao svojim tokom, a ja sam svakim danom postajao sve gori i gori, sve razvratniji i razvratniji. Počeo sam da se odajem skotološtvu. Počeo sam da kradem i da se °pijam. Život stade da me baca iz jednog poroka u DRUgi, i to tako da sam se sam sebi zgadio. Jedne večeri došao sam k sebi i krenuo kod mog sveštenika Da se ispovedim pred njim, i napustim takav život. OŠao sam k njemu sa iskrenom namerom da to učinim.103

jednog mališu, tako da mi nije do svetlih Presvisla sam za njima, a i ovog mi je žao." Vasilije: "Moja žena i deca su takođe u rusia i ovde sam našao jednu. Baš mi je do svetlih misli' Ponekad mi nije ni do života: plačeš, plačeš onda opet kreneš sve jedno te isto."Ja: "Reci mi iskreno: molite li se Bogu?" Dedica: "Da, baćuška, ima među nama onih koji se mole, ima i onih koji su Boga sasvim zaboravili a ima i takvih koji Boga psuju na sva usta, da je to strašno i pomisliti. Eto, otkako ste vi kod nas, oni malo manje psuju Boga." Andrej: "Mili baćuška, vi unosite mnogo spasenja i utehe u naš zatvorenički život. Eto, pre četiri dana svi smo bili zadivljeni: ovde u našim zemunicama dva zatvorenika su se tako posvađala, da smo mi mislili: večeras će se međusobno isklati. Gledamo, jedan od njih (ranije, on je bio takav krvnik, da je u našoj tamnici obavljao dužnost dželata) kuca na vrata onog drugog, a ovaj dohvatio neku gvozdenu šipku, krenuo mu u susret, i taman da ga udari, kad ruka mu se spusti. Onaj krvnik pao na kolena pred njim i govori: baćuška nam je naredio da svima sve praštamo, i evo, pre sunčevog smiraja, ja ti opraštam. Oprosti i ti meni. A mi smo se sa našim ženama do sita isplakali, posmatrajući taj prizor. Eto, baćuška, to je plod vašeg učenja. Zato vas molimo ne ostavljajte nas nesrećnike." Andrejeva priča me je potresla. Najzad ustadoh i pre polaska zahvalih im se na razgovoru, a dedica pođe da me otprati. "Da, mili moj dedice, rekoh, ti si preživeo mnogo muka i nevolja." "Da, taj Razgiljđejev je mnoge od nas poslao na onaj svet, i to ni102

ćutite niti prikrijete ni jedan jedini greh. Akoce pomogne, evo koje je najbrže i najradikalnijeT edstvo: ako želite da se u potpunosti oslobodite?ih Grehovnih navika, neophodno je da se za sveoje grehe javno pokajete pred svim zatvorenicima.To će za vas biti najradikalnije i najpouzdanijesredstvo." Zatvorenik se zamisli, pa reče: "To je teško, to je nemoguće." Ja: "Drugog radikalnog sredstva protiv ukorenjenih grehova nema."Zatvorenik: "Verujte mi, baćuška, to je teško." Ja: "Na zemlji nema drugog leka protiv takvih navika. One se mogu iščupati iz nedara čovekove duše samo pomoću najdubljeg smirenja pred Bogom."Zatvorenik: "Ne, ja to ne mogu." Ja: "Ni ja vas ne mogu naterati da to učinite, ali vam moram reći da ne postoji drugi način da se potpuno oslobodite od tog hroničnog zla. Razmislite, šta će posle biti sa vama? Ranije ili kasnije, vi ćete morati ispiti do dna i poslednju kap vašeg toliko zatrovanog života." Zatvorenik:" Ja to shvatam, ali nemam hrabrosti da tu stvar razrešim." Ja: "Hajdete onda ovako: jaću sutra samo zbog vas, lično zbog vas, obaviti opštu ispovest, a vi se u to vreme možete odlučiti da učinite to veliko delo." Sledećeg dana sam pre početka Liturgije obavio opštu ispovest. Strašno me je pogodilo što onog zatvorenika nisam video na opštoj ispovesti. Počeo sam da služim Liturgiju. Za vreme pričasna održao sam propoved. Primetio sam, pri kraju propovedi, Da zatvorenici veoma pažljivo slušaju reč Božiju.105

š

9N 80 ONBH OH I '90 IH13G13NOP 13II<N13C90O iianvh vo 'tz^no i 'Ahoao vn NIN icaarzn ovl ahvcdoo eo vć1 'ihšJiš ao onikoh I hLpop 'vnvnggAa Jonan š slzn ONLPHOP 1M9NV10O Vj" 9(19 i 9h o# tzdask 'vGoi IHOONTZJ^ ^H5 oihvšzn i oićAivn 90 ivo ONŠĐ(JJ,O 'ninić tz# ^10 ^onovžL JOH ]lgi1/0901goo 90 'idoo vGirei dšAć19Gon ei 'V^NO '9(JA9 9NŠV(JJ;O 91'inai A 9NHIJ.A ohAo a^/ao 'vnšLcBd '9J.VN2 "AGidos! vn 9I iggvkoop i ihmono vn ai Ao iggiopvh^ •LGIOLSJ L 90 ivo oihB(Ja i ' vnzn 9I B1GBpopo 'ih9ziž OJAć" O^JOI IĐOIN iggu AGiljoAu A ovšiho i AćinvsJJ IBO O^Š9(JP 9ćin hiž> JOL9N Ah9a^o oc •AĐIHOSJIO ve ^iihšicondsJp A nvo ova^po v 'vntzć1 i(Jh ovhoo IĐO AJ^ ad^niši^J A HOJ iho vnvć1 J9C9(Jh 'J^9 A ho^vđ190 VJr AJod AšAć1 a^UaDp ćtzho Goi vhAnii H9P eosJ^J •ihiavN VJ hvćop i AŠAJ^8 HIdvsJJE Š VG V (9ć9(J IK 0HŠ9N 'ćVHO SON '1113(113X3"9cAn oć1 hv(JAh9ho1/ va^dG 90 A(1hAG^ •ioaAsJć' ve Aš^ć S dao IBGIPOI V!^ hoćoc •'vlhvsJaop ^idn in dšia ioidAJop (J^aho šzo AšAć1 'ovpoo[p "BN9(1on ei oh i 'ihinaiei 90 90 tzd9(1h 'ihdaiž šdš 9n dšia OLĐH 'hoaiž zG oao 19n :OĐČGŠII8^(1 šzo iohAp riiggać i 'hoaiž oihovposJcA ivo vđ1 nvhodao ilšAcvd l i^o ovšoc J 90 vć1 ivo odhh 'oh9 :9ddo JOIVO OVŽ OJONI icon 9^ ^sJhAG oć1 9ao I(19ć9a N"o oip i 'šGip 091x011 zmAi 1/o n^o ošzh "AGihsJid A oa^(1p ovšiho i la oAnhvn^o 'ovaoopo ivo ošzo 'AČJVHO gmoanvh A BJ JonvGipJoah(1m deoaoć1 01/ OVJIHO

dario sam Hristu zato što je tako realno blizak grešnicima.?5" njega su smatrali političkim zatvorenikom, ali za mene, on je pripadao grupi "običnih" kriminalaca. Bio je oficir u generalštabu. Prodao je planove varšavske tvrđave nemačkom generalštabu. Evo šta mi je ispričao: "Imam lepu ženu. Nema šta, ona je dobra i čestita žena i dobra supruga. Dok sam bio momak, voleo sam da se udvaram ženama, ali ne u onoj meri u kojoj su to drugi činili. Kada sam se oženio, nekoliko godina sam živeo sa njom časno i pošteno. Međutim, kada sam posle nekoliko meseci prešao u generalštab, počeo sam da živim na visokoj nozi. I tu me, na vraga, počeše opsedati žene. Spanđao sam se sa jednom devojkom. Ona je bila iz svešteničke porodice. Svim njenim hirovima sam udovoljavao, i sve njene prohteve ispunjavao slepo i bespogovorno. Sav svoj novac trošio sam na taj mili kumir. Jedanput mi je rekla da me neće voleti ukoliko bilo šta odbijem da joj učinim. Jedne večeri primetio sam da je ona počela da se odnosi veoma hladno prema meni, a osim toga te večeri je, kao nikada ranije, na osobit način pogledivala jednog mlaDog poručnika. Zbog toga sam sve vreme bio strašno ljUt. Najzad sam je nagovorio da pođe sa mnom u sobu. Tamo sam proveo noć sa njom i ubedio je da ću za neki mesec imati mnogo novca, i da ću, najverovatnije,107

901 i načgaondo 'haao IJLS? inan vn OJZN 'ovavneop aćAG oć1 aG iGol haao Gvno vn agpia an OJ, i 'haao vn včgeaičgavGon JOZON nv# ovhoop 'šgaa 'aS nvć1 [vh i ačgaoaa i hooEvs! Anikea ovcaoo aS išA!/ db.11 miaovo olvnen ao vć1 OBEVN aG ii •vivnGvh iilaad OIPAJ,OI(1P (80 išaibiiA 'a[ nihve B 'OB^IS! aS Đ8 OJONI 131/tzo VJ io ohš 01^8 'HIGSŠJ, vaohasJJ oalš oni ao I1 ?vhšvsJpo :oB(JvaoJ8I 'vhoaiž Jonočgvzmae Đmihnaiok iinhaeAei A '?v^vnan gozz i aS aSon ano TZJOA BNŠZSJJ vSoi A včgavho 'iJovia ii Goh op 'no v^Aooav(1p Jononvžod JoaoJasc iGihsEvh vn i aha(1J aGoah aao oihšinL noćinoać" 'ASvn ao iGol vninšasJJ čgahiovpz i 'V«NVSVLOC HAP VN apAho vć1 anina^Loo aoio ščpzSvnop ninavG iiGoao io vhnamon JONO janio Goi ikin Čoi :v!mića(3 iiao hšlzsGdo ao Agm vG 'hoaa opoi AGoao išsJave no VUBJJ •AHVNBKP ićinasJoaJLze iao (9H9(1J eGoao ov^aaopoi no zS nođ1 'ahasJJ aSoao ve aGtzn 90 vć1 onavS anop 'VJZ^N š išavho 'i Lnoaiv š iavG oc ao ninasJoahve Gvno v 'ovhoA oid kvoin šoS V15 „•tzmič! vna(Jp iavdAčg ahaaz aSoah ion 9NV1GP inašze 'VNINŠZ^J aćsJo i AšAć1 ši(3on iiSon 9^Aooavs1p onUaavsJp zSoaz 'ačšae i vdan AsJvUvpd ih IH OJJ ^iodoJ^ UasJc hoii hinkZš Io 'aUopooJ 'aG 0}J iavdAčg auAGvhšvsJcoaao aGoaz isJaa^ 'a^opooJ in^sJo 01gi]D[ 'isJoaho 'ii isJoalo včnvrzžš aonaivkp Joaoh i oo ancasJoan aao vn G ^iinasJ iiao A^aoad hvćnono i °^n 'onaahikom v^/no i 'vG i hAnnakn v ' honab 'UdaoposJp oti2 Šrakva Matvejevna, napustila Jv Šla u Saratov.tražiti od žene razvod da bih se oženio njome 0 se složila sa tim. A gde da nađem mnogo novca? Znam: prodaću Nemcima planove varšavske tvrđave. I zbilja, prodao sam ih za veliku sumu novca. Valja reći i to da sam ja lično uneo novu shemu u te planove. Hteo sam otkrivajući nova utvrđenja, za koja apsolutno niko nije znao, da još više zainteresujem nemački generalštab. Zaprepastio sam se kada sam video da su Nemci potpuno, do u tančine upoznati sa našim vojnim tajnama. Morao sam puna dva dana da ubeđujem nemački generalštab kako su sagrađene dve nove fortifikacije, koje uopšte nisu postojale. Onda su mi oni otkrili svoj plan te tvrđave i počeli pokazivati gde su, i kakva, i kolika utvrđenja, kada su sagrađena, ko ih je gradio, kada su vršene popravke... Zinuo sam od čuda: ti Nemci su bolje od nas znali sve naše vojne tajne, koje smo mi tako strogo čuvali." Oficir okonča svoju priču. Posle duge pauze, ponovo progovori: "Ona me je izdala. Eto šta ti je žena. Ženi su potrebne tri stvari: novac, nezasita muška pohota i kinđurenje. To je njena sreća, njen bog, njen život. Govore da se negde pod nebom nalaze đavoli. Možda je to tačno, ali da je žena đavo na zemlji to je van svake sumnje. Žene su kovačnice u kojima ženske ruke kuju okove za muškarce. Tako je bilo i sa mnom. Koliko puta sam bio u njenim vatrenim zagrljajima, kakvim me je samo rečima uveravala u svoju ljubav, koliko samo puta su njene ljubavne suze vlažile moje lice, kakvim poljupcima mi je dokazivala svoju vernost, i na kraju, eto u šta se pretvorila njena ljubav prema meni! U ledne okove, U progonstvo na robiju, u neutešnu usamljeničku smrt.POGOVORArhimandrit Spiridon i Dostojevski Potpisnik ovih redova se seća svog prvog susreta sa Nabokovljevom kritikom Dostojevskog. Za znamenitog američkog pisca ruskog porekla, dela Fjodora Mihajloviča su bila krajnje nerealistična i pretenciozna. Lišena svakog opisa spoljašnjih okolnosti života junaka, svedena na "moralni pejzaž", ona se nisu mogla dopadati ljubitelju Lava Nikolajeviča Tolstoja i njegovog stila, "življeg od života". Nabokov je istako da su Dostojevski junaci svi odreda, duševno bolesni i neprirodni. U isti mah, tvrdio je pisac "Lolite", Fjodor Mihajlovič je bio sklon pretencioznim, ničim neopravdanim scenama, kakva je slika "Zločina i kazne" kada prostitutka Sonja Marmeladova ubici Rodionu Raskoljnikovu čita evanđesko štivo o vaskrsenju Lazara. Moram priznati da me je Nabokovljeva argumentacija pomalo pokolebala. Zaista, da ne preteruje Dostojevski? Takve scene u životu ipak nisu moguće. Da li je njegov "realizam u višem smislu" ipak neštoovu tezu). Pa ipak, posle čitanja uspomena ispovednika sibirskih robijaša vidimo da je i to moguće U teškim uslovima tamnice i progonstva, kada sve spoljašnje iščezne i kad čovek ostane nasamo sa svojom dušom, Hristos mu je bliži no ikad. "Jer i pakao je tvoj, i propoje", govorio je naš pesnik Momčilo Nastasijević, i dodavao: "Dublje dno duši no stradanju ("Molitva"). Dostojevski je čitavog života nosio Evanđelje koje su mu poklonile žene dekabrista (jedina knjiga dozvoljena kažnjenicima); kad god mu je bilo teško, otvarao je reč Božju i tražio odgovor na svoje nedoumice. Ta Blagovest je uz njega bila i na samrtničkoj postelji. Pošto se poslednji put ispovedio i pričestio, pozvao je svoju porodicu, i najstarijem sinu predao Knjigu života, da bi, nedugo posle toga, usnuo u Gospodu. "Preširok je čovek, gospodo. Ja bih ga suzio...", govorio je, jadajući se na svoje srce, Dimitrije Karamazov. Preširok je čovek, strahovit u svom ludilu, izazvanom grehom, i angelski svetao u svojoj okrenutosti Hristu. Arhimandrit Spiridon je tu širinu osetio, i stavio nam je na uvid, negde čak i potresnije od Dostojevskog. Gledali smo živo srce stvarnosti, drhturavo i nago, u njemu, kao u srcu Svetog Ignjatija Bogonosca, koga su rastrgle zveri u Koloseumu, zlatnim slovima ispisano: ISUS HRISTOS.Hrišćani i inoverci Knjiga arhimandrita Spiridona je strašni sud nad savešću svakog pravoslavnog hrišćanina. Ona U najoštrijoj formi postavlja pitanje o "dostojanstvuod papirmašea sentimentalnotrogatelnih Ežena Sija i Žorž Sandove? Posle čitanja arhimandrita Spiridona postideo sam se svoje sumnje u Dostojevskog. Jer ispovednik sibirskih robijaša nam je ponudio žive ljude fantastičnije od likova pisca "Braća Karamazovi": od raskolnika rodoskrvnika koji se silom ljubavi Božje preobražava u čoveka Neba, preko bludnice trovačice koja postaje evanđelska pokajnica, do

"Ivana Groznog" što golim rukama davi robijaše da bi se, posle pokajanja i Pričešća, rešio na monašenje. A sveti ljudi? Smerni krstonosac, sa dva tuđa ubistva na plećima, i pokrovitelj i zaštitnik prostitutki koji ih izvodi na pravi put, kao negda Sveti Vitalije (22. april)... Sve to svedoči da Dostojevski ništa nije izmislio ni Zosimu ni Aljošu, ni Raskoljnikova, ni Sonju, ni Grušenjku; nikoga, nikoga nije izmislio veliki pisac velikog Hristovog naroda; koji je na samom dnu ljudskih duša mogao da ugleda neokaljani lik prvozdane čistote... Dostojevskovom svetu kod arhimandrita Spiridona pripada i lik hrišćanina revolucionara, koji je posle ispovesti zaradio robiju; tu je i mladi atentator koji, sa izopačeno religioznim žarom, rešava da umre bez utehe hrišćanstva. Raj i pakao ruske duše, najslađi raj i najstrašniji pakao (kako je govorio otac Justin), često se uzajamno prožimaju i prepliću, i Rusi ka Bogu putuju po oštrici noža. Mnogi tumači Dostojevskog dela, neskloni da ozbiljno shvate njegova hrišćanska uverenja, tvrdili su da je pisac o svom robijanju kao školi krstovaskrsne patnje pričao ubeđujući i sebe i druge u, maltene, laž (kod nas je Nikola Milošević zastupaoveli: "ljubi Boga i bližnje tako kao da na svetu nema nikog drugog osim Boga i bližnjih". A to je najdublje pravoslavno shvatanje. On nije tražio obličje, nego samu srž. I to je bilo sasvim u skladu sa rečima Svetog Jovana Zlatousta: "Da i čudesa činiš, i da mrtve vaskrsavaš, i ma šta drugo da činiš, nikada ti se neznabošci neće tako diviti, kao kada te vide, da si milostiv i krotak i da imaš blago ponašanje. Nije ni to mali uspeh, jer će se mnogi osloboditi od zla. Ta ništa ne može tako silno privući kao ljubav! (...) Tako dakle i mi postupajmo sa neznabošcima snishodljivo i sa ljubavlju, jer je ona velika učiteljica, koja je kadra i od zablude izbaviti i običaje preobraziti i privesti hrišćanstvu i od kamenja ljude napraviti." Arhimandrit Spiridon je od kamenja pravio ljude, silom Hrista Raspetoga i Vaskrsloga. Tako su mnogi robijaši postajali pravoslavni. Međutim, treba obratiti pažnju na činjenicu da neprilaženje Pravoslavlju zbog toga što pravoslavni nisu dostojni sasudi blagodati nije nešto što se može prihvatiti. Blagodat Božja deluje i preko glinenih sasuda, slabih i nemoćnih ljudi i onaj ko želi da se spase sigurno će spasenje naći u Lađi Gospodnjoj koja je Crkva. Doduše, psihološki se ovo neprilaženje može objasniti; ali, ontološki Crkva nije samo zemaljska ustanova, nego, pre svega, svešteni prostor susreta Sina Božijeg sa ljudima. Mogućnost da pravoslavni kritikuju same sebe, i iznose istinu o svojim slabostima takođe je veliki dokaz blagodatne sile koja počiva u ljudima pričešćenim Hristom. Kao što Evanđelje ne prećutkuje Petrovo odricanje (ali ni pokajanje), tako ni belešhrišćanstva i nedostojnosti hrišćana" (Berđajev). Kada čovek čita besedu budističkog lame koji, znajući veličinu hrišćanske vere, ipak odbija da je primi zbog onih koji su konfesionalno pravoslavni, a žive gore od životinja; kada čita reči muslimana Alija i Persijanaca, koji takođe ukazuju na dubinu palosti i propalosti pravoslavnih vernika; kada ga strelja bolni pogled Burjata koji su formalno kršteni, a nenaučeni pravoslavnoj veri ostaje mu samo da se seti gromkih reči Svetog Jovana Zlatousta: "Kad bi mi bili hrišćani kao što treba, ne bi bilo nijednog neznabošca (...). Neznabošci sude o dogmatu ne po dogmatu, no po delima i životu". Upitamo li se ti i ja, čitaoče, zašto se tako malo ljudi obraća Hristu, kako sada, više no ikad, postoje mogućnosti da se čuje reč Božja? Ne vrede knjige, novine, mediji; ne vrede priče učenih i diplomiranih; ne vrede slova bez Duha. ljudima je potrebno živo, sastradalno ljudsko srce, srce koje ume da pati i da se raduje skupa sa onim koji mu se obraća. A toga je, avaj, sve manje... Samo farisejske obrazine umesto svetih lica pokajanih i pričešćenih slugu Božjih... Arhimandrit Spiridon je svoju pastirsku službu obavljao u teškim uslovima tamnice, gde prestaju da važe zakoni svakodnevnog života na slobodi. njemu su robijaši pristupali kao ljubećem biću Božjem, pa tek onda kao svešteniku Pravoslavne Crkve. Zato od njega savet i mogućnost da se ispovede traže i raskolnici, i luteranin, i muslimani. Poštujući njihovu slobodu, on mnoge prima ali ni sa kim to ne čini bez njegove volje. Nikome otac Spiridon ne kaže: "Pređi u Pravoslavlje!" Svakome, pak,stajao da bude čovek i postajao predmet najsurovijih iživljavanja za koje čovečanstvo zna. Kada je otac Spiridon kazivao svoje uspomene, sve to je bilo daleko i nepojamno, iskrslo je iz magle l>udskih bezakonja, i ostalo da proždire srca Rusa preko sedamdeset godina. Nestalo je milosrđa prema robijašima. Da bi ostala u životu, i najbliža rodbina je morala da se odriče "narodnih neprijatelja". Život je postao neprestano laganje i kukavičko ćutanje. Svaka hrabrost je mogla čoveka stajati glave. Pa ipak, i u takvim uslovima se opstalo; sada Rusija polako ustaje, stresa sa sebe okovanost pokreta i gleda prema Istoku, očekujući da joj ponovo grane Sunce Pravde.Ko je bio arhimandrit Spiridon? Veliki ruski misionar i svedok Hristov, prošavši put propovedanja reči Božje neznabošcima i robijašima, obreo se u vihorima Prvog Svetskog rata kao vojni sveštenik. njegove propovedi bile su toliko snažne da su vojnici išli u borbu bez ikakvog straha, makar da su ga čuli samo jednom. On otac Spiridon je rat napustio sa gnušanjem kada je video kako nemački avioni, sa krstom na krilima, bombarduju i mitraljiraju. Krstonosna čelična ptica koja seje smrt to ga je zapanjilo i zabolelo toliko da je otišao iz rova. U Kijev je stigao 1917. Odmah je počeo da misionari po radničkim predgrađima, među vojnicima razočaranim i obeznađenim, među sirotinjom i ubožjacima. Niko, pa ni najokoreliji simpa

ke oca Spiridona ne prestaju da opominju čitaoca na opasnost ma kog i površnog odnosa prema spasenju, kako svome, tako i bližnjih.Rusija uoči revolucije Knjiga zapisa oca Spiridona pokazuje nam kakvo je stanje vladalo u Rusiji pre no što su na vlast došli Lenjin i njegove horde. Narod, pripit ili pijan, razvratan i lišen sile celomudrija; sveštenstvo koje je samo spolja pobožno; gdegde nemilosrdni upravnici zatvora, koji radom ubijaju robijaše... Sve je to stvaralo preduslove za požar revolucije, koji je u ovom veku odneo oko sto miliona ljudskih života. Otac Spiridon je sve ovo video; o svemu ovome pisao, strasno i bespoštedno kao istinski hrišćanski rodoljub. Ali, video je i ono drugo pobožne seljake podvižnike, svece sa bukagijama na nogama... Ne treba zaboraviti: Ruska imperija je svojim robijašima davala mogućnost da čitaju Evanđelje i slušaju propovedi, da poste, ispovedaju se i pričešćuju. Samo se sa ruske carske robije Dostojevski mogao vratiti kao pisac, i biti prihvaćen u društvu i uočen od imperatora; samo je sa ruske carske robije pokajani razbojnik mogao da ide u Valaamski manastir. Ruski narod je svoje robijaše zvao "nesrećnicima", i nije ih prezirao i mrzeo, nego nastojao da im milostinjom pomogne. A onda je došlo doba Sovjetije, kada su na robiju slali da bi uništili najbolje. I to više nije bila robija, nego koncentracioni logor, čiji je osnovni cilj: razoriti poslednju svetinju ljudske duše, lišiti čoveka mogućnosti spasenja. Logoraš je pre

SadržajArhimandrit SpiridonHRISTOS U RUSKIM TAMNICAMAPredgovor ruskom izdanjuPeriod bogotražiteljstvaMisionarenjePo zatvorimaČitinski zatvor (I)Čitinski zatvor (II)njerčinska robijašnicaPogovor V. DimitrijevićArhimandrit Spiridon i DostojevskiHrišćani i inoverciRusija uoči revolucijeKo je bio arhimandrit Spiridon?

tizeri boljševika, nije ga sprečavao u propovedanju reči Božije. Niko ga nije ismevao. Kasnije, kada su komunisti došli na vlast, otac Spiridon je nastavio da misionari, kako u gradu, tako i po selima. Godine 1927, kada je Mitropolit Sergije potpisao sramnu deklaraciju o priznanju sovjetske vlasti, neumorni trudbenik na njivi Gospodnjoj je odbio da opšti sa sergijancima, ostajući među sveštenicima odanim zavetu Svetog Tihova Ispovednika, patrijarha moskovskog. Upokojio se 1930. godine. Pogrebna povorka koju su činili radnici i sirotinja Kijeva, bila je dugačka nekoliko kilometara.Bog da mu dušu prosti!Vladimir Dimitrijević