UNIVERZITET U NOVOM SADU

AKADEMIJA UMETNOSTI

DEPARTMAN MUZIKE UMETNOSTI

Studijski program: Muzika pedagogija

Godina studija: MasterSEMINARSKI RAZ IZ PREDMETA ANALIZA SAVREMENE MUZIKETEMA: Analiza kompozicije Fratri Arva Perva

STUDENT:

MENTOR:

Miljana Ranelovi

prof. Smiljana Vlaji vanr. Prof.

Biografija i evolucija kompozicionog stila

Arvo Pert (1935 ; est. Prt) je jedan od najcenjenijih estonskih kompozitora dananjice o emu svedoe brojna dela, nagrade, priznanja. Njegovu elju za istraivanjem muzike uoili su roditelji kada je jo kao dete poeo je da eksperimentie sa visokim i niskim registrom porodinog klavira jer srednji registar bio uniten. Ta igra sa registrima je prisutna i danas u njegovoj muzici. Prvo muziko obrazovanje stekao je u Talinskoj srednjoj muzikoj koli 1954. Na Talinskom univerzitetu studirao je kompoziciju kod profesora Heino Elera i jo tada je pisao muziku za film i pozorite. Od 1957. do 1967. godine, radio je na Estonskom radiju kao muziki producent. Muziki stil Arva Perta najpre je bio neoklasian, pod uticajem ostakovia, Prokofjevog i Bartoka, a esto se koristio dodekafonom tehnikom i serijalizmom. Kompozicije iz ovog perioda su Perpetum mobile, Credo, Nekrolog, Simfonija no.1, itd.

Poloaj Arva Perta, kao i ostalih umetnika koji nisu eleli da se povinuju pravilima vlasti komunistikog Sovjetskog Saveza i stvaraju pod njihovom kontrolom, bio je veoma teak. Stalne kritike i strahovanje za ivot naterali su ovog kompozitora da sa svojom porodicom 1980. godine emigrira u Austriju, a potom i u Nemaku. Preao je iz Luteranske i prihvatio Rusku pravoslavnu veru to je umnogome uticalo na njegov dalji kompozicioni stil. Pertov biograf, Pol Hilier je primetio da je Pert "dostigao poziciju potpunog oaja u kom je muzika kompozicija delovala kao najuzaludniji gest, i nedostajalo mu je vere u muziku i volje da napie ak i jednu jedinu notu. Obzirom na to, reio je da neko vreme ne stvara, ve da se povue u meditativna razmiljanja o muzici kako bi je bolje razumeo i naao inspiraciju, odgovarajui nain da iskae svoje ideje. Posvetio se prouavanju srednjevekovne muzike tradicije, vratio se na poetke evropske polifonije i pre svega prouavanju Gregorijanskog korala koji ga je oduvek privlaio ali nije imao prilike da ga detaljnije izui tokom kolovanja. Kao rezultat toga nastao je tintinabuli kompoziciona tehnika koji je osmislio sam Pert. Nakon toga su nastala dela zahvaljujui kojima je Pert danas uven : Fur Aline, Tabula Rasa, Cantus, Fratres, Pasija po Jovanu, Te Deum, Lamentate i mnoga druga dela.

Tintinabulacija

Tintinabulacija (lat.tintinabuli-zvonjava zvona) je kompoziciona tehnika inspirisana specijalnom rezonancijom zvona (tj. alikvota koje nastaju kada zvona zvone). Ova tehnika podrazumeva posebnu uskladjenost glasova od kojih jedan arpeira na trozvuku (Tintinabuli tj. T linija/glas) a drugi se, po nekom ustaljenom obrascu, postepeno krece kroz dijatonski niz (Melodijska tj. M linija/ glas). To je osnovna ideja tehnike i od nje retko odstupa. Pert tintinabulaciju smatra metafizikom dimenzijom gde se u uzvienoj jednostavnosti spaja subjektivan, egzaktan (M glas) i spiritualan svet (T glas). Tintinabuli ine dve krajnosti, suprotnosti koje ipak neraskidive i zavisne jedna od druge. To su sadanjost (M glas) i venost (T glas) koje se bore u nama. Pauza ima veliki znaaj u njegovom stvaralatvu, jer ostavlja mesta za razmiljanje o prolom i onom sto sledi, to je udah ili otkucaj srca

Pert tei ka jednostavnosti, jasnoi, koristi minimalno sredstava elei da odbaci sve to je suvino u muzici, sve to nas ometa da uoimo sutinu. Pert smatra da I jedan lepo odsviran ton moze biti dovoljan . Zbog toga njegov stil mnogi muzikolozi smatraju nekom vrstom minimalizma, i nazivaju ga tzv. spiritualni ili meditativni minimalizam, ali Pert ne eli da ga tako kategorizuju. Svojom jednostavnou i repetitivnou, Pertova tehnika komponovanja nesumnjivo podsea na elemente minimalizma ali to svakako nije dovoljno da Pert moe da se svrsta u minimaliste. Po svojoj matematikoj proraunatosti i doslednoj primeni pravila uslovno reeno, moe podsetiti na dodekafonu i serijalnu tehniku. Ta pravila su rezultat, kao to je ve navedeno, prouavanja muzike srednjeg veka ali i promiljanja o tonalitetu. Pert je eleo da tonalnost bude osnova njegove muzike ali ne u tradicionalnom smislu, on nije eleo tonalnost sa harmonskim funkcijama klasicizma i romantizma. Elementima tonalnosti u Pertovoj muzici moemo smatrati trozvuk i dijatonsku skalu a to su zapravo dve dimenzije tonaliteta: vertikalna i horizontalna. Nema hromatike, modulacija, tradicionalnih odnosa funkcija a esto koristi modalnost pa moemo zakljuiti da je tintinabuli zapravo neka vrsta meavine tonalnosti i modalnosti. Pert je tintinabulaciju prvi put predstavio 70ih godina svojim prvim radovima u ovom maniru, klavirskoj kompoziciji Za Alinu (Fur Aline) i Ogledalo u ogledalu (Spiegel im Spiegel) i ova dela predstavljaju najjednostavniji vid tintinabulacije. Pert 1977. godine stvara mnotvo novih kompozicija u jo razvijenijem tintinabuli stilu, a neke od njih se smatraju njegovim najboljim delima : Cantus, Tabula Rasa i Fratres. Fraters za klavir i violinu

O KOMPOZICIJINa ovom delu Pert je radio od 1977. do 1992. godine. Prva verzija kompozicije bila je napisana 1977. za duvaki odnosno gudaki kvintet. Pert od tada napisao jo puno verzija - za gudae i perkusije; za solo violinu, gudae i perkusije; duvaki oktet i perkusije; gitaru i orkestar; osam violonela; violonelo i klavir. Osnovna ideja dela nije promenjena, ve samo instrumentacija. Verzija za violinu i klavir, koja e biti predmet ovog rada, napisana je 1980. godine i posveena je Eleni i Giodonu Kremeru, violinisiti koji je premijerno svirao i Pertovu kompoziciju Tabula Rasa 1977. godine.Re Fratres je zapravo arhaina verzija engleske rei brothers tj. braa, a moe znaiti i bratstvo u manastiru. Mogue je da se naslov odnosi na sam odnos dva glasa tintinabulacije, odnosno jedinstvo telesnog i duhovnog sveta. Fratri se izdvajaju od ostalih Pertovih kompozicija po relativno disosnantnoj harmoniji u odnosu na Pertova ranija dela pisana tintinabuli tehnikom, sloenosti tintinabulacije i upotrebe prekomerne sekunde.ANALIZA KOMPOCIIJE Kompoziciju ini 77 taktova organizovanih je na pregledan, jasan i dosledan nain. Forma kompozicije je tema sa 8 karakternih varijacija. TEMA: Temu najpre iznosi solo violina koja latentnim dvoglasom istovremeno iznosi i M glas i T glas. Sve poinje iz jezgra kompozcije, osnovnog motiva (Primer br.1- 1. takt) koji je sakriven u latentnom dvoglasu. Za Pertova rana dela pisana tintinabuli tehnikom, nije tipino da koristi prekomernu sekundu i po tome se ova kompozicija izvdaja, sa svojim orijentalno-meditativnim prizvukom. Taj motiv evoluira u naredna dva takta tako to mu se proiruje ambitus, tj. dodaje po jedan ton iznad i ispod (Primer br. 1 - 2. takt). Nakon ta tri takta, kompozitor pravi neku vrstu inverzije, tj. menja smer kretanja tonova motiva (Primer br. 1 od 3. do 6. takta). Primer br. 1

U ovoj kompoziciji moemo uoiti konstantnu horizontalnu polimetriju. Poinje taktom 7/4, sledei prerasta u 9/4 obzirom na proirenje melodijske linije, a trei takt je iz istog razloga u taktu 11/4. Takav redosled u muzikom metru se dosledno ponavlja do kraja kompozicije kroz sve varijacije.

Ova etotaktna fraza ini osnovu iz koje se sve dalje razvija, to je M glas. Uz M glas, violina razlae tonove trozvuka i to predstavlja T glas. Arpeirani etvorozvuci, kod kojih se svaki od 4 tona svira na posebnoj ici, obzirom na tempo i sitne notne vrednosti, predstavljaju pravi izazov za violinistu.

VARIJACIJE:

Varijacije su odvojene, tj. uokvirene dvotaktnim fragmentom koji sledi nakon teme, svake varijacije i on je uvek isti. Taj dvotakt ine tonovi A i E u deonici klavira, kao i pizzicato tonovi G,D,A i E, u deonici violine koji simuliraju perkusije (u originalnoj partituri kompozicije ovaj deo namenjen je perkusijama). Taj dvotakt je utoite, neka vrsta pauze koja donosi smirenje i nudi trenutak razmiljanja pre poetka sledee varijacije. Dakle, svaka varijacija predstavlja estotaktnu celinu+dvotaktni fragment, i taj princip kompozitor dosledno primenjuje do kraja kompozicije.

Deonica klavira se prvi put javlja u prvoj varijaciji i sada je njegov trenutak da izloi temu dok deonica violine ima ulogu pratnje. Harmonija ostaje ista u svim varijacijama a u svakoj od njih moemo uoiti tri sloja:I. M glasovi pripadaju deonici klavira. Pert u ovoj kompoziciji prvi put uvodi i drugi M glas (do tada je u svakoj kompoziciji koristio samo jedan M glas). Dva M glasa izlau temu u paralelnim decimama i to ostaje nepromenjeno do kraja kompozicije. Jedini element harmonije koji se menja u toku dela su poetni tonovi M glasova (Primer br. 2), oni su u svakoj varijaciji za veliku tercu nii. Njihov odnos i pokret ostaju nepromenjeni-praktino u deonici klavira jedina varijacija je upravo to transponovanje M glasova za v.3 nanie iz varijacije u varijaciju.Primer br. 2 (poetni tonovi M glasova kroz sve varijacije)II. T glasovi (Jedan ili dva) koji su napisani za srednji glas klavira i violinu, predstavljaju razloene trozvuke. T glas u deonici klavira izvodi iskljuivo tonove molskog trozvuka na tonu A, dok violina ima i tonove drugih trozvuka-slobodnije je koncipian.III. Orgelpunkt na kvinti A-E u dubokom registru klavira, ostaje nepromenjen do kraja kompozicije bez obzira na to koji su tonovi u M i T linijama. Trajanje tonova orgelpunkta je konstantno ceo takt.Ritam ima vodeu ulogu u pojavi variranja, jer se osetna promena u varijacijama javlja ba u deonici violine, obzirom da deonica klavira pored transponovanja M linija za tercu nie, ne varira puno.

1. varijacija: nakon teme koja podsea na neku oluju, menja se karakter, pa prva varijacija donosi spokojniji zvuk sa duim trajanjima i tiom dinamikom. Deonica klavira iznosi melodijske glasove, tintinabuli glas koji se nalazi izmeu dva melodijska glasa i orgelpunkt na kvinti. Violina ima trotakt orgelpunkta na kvinti A-E, nakon toga, pomou alikvota u etvrtinama i polovinama iznosi tintinabuli glas.

2. varijacija: Ritmizacijom razloenih trozvuka u vidu esnaestina u deonici violine, polako se dobija na tenziji i menja se karakter varijacije. Pored tonova trozvuka mogu se uoiti i tonovi teme, ali oni se teko uoavaju i nisu tako oigledni.

Primer br. 3

3. varijacijia : Deonica violine ima razloene trozvuke koji su ritmizovani kao tridesetdvojke, pored ega stoji oznaka non legato, to pored tempa dodatno oteava izvoenje i zahteva posebnu panju i napor izvoaa 4. varijacija : U deonici violine se javljaju tonovi koji se do sada nisu pojavljivali, ritmizovani kao triole. Karakter je mirniji u odnosu na predhodnu varijaciju i nije preterano zahevan za izvoaa u tehnikom smislu. 5.varijacija : U deonici violine imamo dve melodijske linije koje su oigledno razdvojene od tintinabuli linije (Primer br. 4). Ritmizovane su kao osmine sa pauzama. Prvi dvozvuk predstavlja dve melodijske linije u paralelnim sekstama, a drugi dvozvuk na kvinti A-E predstavlja tintinabuli liniju. Javljaju se dvozvuci koji su udaljeni i zahtevni za izvoenje. Primer br.4

6. varijacija: Sadri neku vrstu gradacije, najpre se u deonici viline javlja jedna melodijska linija, onda joj se prikljuuje i druga u seksti, a nakon toga i trea linija, tako da se javlja trozvuk koji nije lako odsvirati na violini.

7. varijacija: Kao kad pred kraj oveku ceo ivot proe pred oima, tako i sedma, predposlednja varijacija, sadri ritmike motive svih prednodnih varijacija, koncipirane tako da predstavljaju ritmiki cresendo i decresendo i na taj nain doprinose tenziji i dinamici varijacije. 8. varijacija: Poslednja varijacija donosi smirenje. U deonici violine se javlja melodijska linija ali i tintinabuli linija koja se zvodi i pomou alikvota. IZVOAKI ASPEKT KOMPOZICIJE:

Pravilno shvatanje muzike je uvek preduslov za dobro izvoenje. U muzici Arva Perta je to, ini mi se, jo izraenije. Kada sam prvi put ula izvoenje kompozicije Fratres, nije mi zvuala ni priblino privlano kao sam je ula drugi put, u drugom izvoenju. Zapravo, kao da nisam sluala istu kompoziciju. Mislim da je lepota Pertove muzike u plemenitom zvuku instrumenata koji dolazi do izraaja zbog jednostavnosti koja se postepeno i sa merom naslojava. Pertova muzika je oiena od buke koja nas okruuje , stoga treba paljivo frazirati i bojiti muziku koje je kompozitor napisao, jer u suprotnom moe da izgubi svoju dra, moe postati dosadna ili ak neprijatna.Za uspeno izvoenje kompozicije nepohodno je razumevanje glasova i logike tintinabuli tehnike. Kako bi izvoa izneo kompoziciju onako kako je kompoztor zamislio, lepo frazirao i nijansirao muzike slojeve, mora da razume njegovu filozofiju, logiku o dvojnosti jednog entiteta. Pert eli da se striktno prate njegove oznake u notama ali te oznake ne bi trebalo da se shvate kao granice jer oni prosto spreavaju izvoaa da se udalji od osnovne ideje dela. Oznake za tempo i dinamiku su kao disciplina nepromenjive harmonije, kao Tintinabuli glas. Kreativna sloboda izvoaa se moe izraziti kroz druge interpretativne elemente kao to su vibrato, boja, artikulacija itd.

ZAKLJUAK:

Kroz ovaj rad elela sam da se bolje istraim i upoznam se sa fascinantnom tintinabuli tehnikom Arva Perta koja me je oduvek intrigirala. Pert se vodi idejom da je lepota u jednostavnosti. Iako je bazirana na jednostavnim motivima, moe biti veoma sloena u radu sa tim motivima. Motive varira na razne naine: inverzija, repeticija, transpozicija, variranje ritma itd. Koristi se raznim tehnikama sviranja violine: arpea, dvozvuke, trozvuke, con legno, akorde, pasae... Jedini elementi koje ne varira u kompoziciju su harmonija i tempo. Pert je postigao pravi balans izmu elemenata koji se menjaju i onih koji se ne menjaju. Balans je postignut i izmeu M i T glasa, prvi predstavlja kreativnu snagu umetnika a drugi element disciplinu. Kroz svoju muziku Pert ukazuje da kreativna sloboda i disciplina zavise jedna od druge i da su zapravo jedno. Arvo Pert je uspeo da pronae svoj put, da izrazi svoj stil, svoja razmiljanja, da svoju filozofiju pretoi u note na sasvim jedinstven i izuzetan nain. Ostao je dosledan sebi, nije se povinovao eljama mase, nije eleo da postane komercijalan a opet je priznat od strane publike i kritiara je irom sveta. Zato ga smatram jednim od najuspenijih i najinovatinvnijih kompozitora dananjice.

I samo jedna nota lepo odsvirana je dovoljna... Arvo PertLiteratura:1. Hillier P. Arvo Prt, 1997

2. Wilfrid M. Arvo Prt, God and Gospel; Contemporary Music Review; Vol. 12, part 2, pp. 35-48; 1995,3. ivanovi R. (2012) Arvo Parts Fratres and his Tintinnabuli Technique, 2012,University of Agder4. Arvo Prt, The Sound of Spirit - NYTimes.com 5. http://www.arvopart.org/ SADRAJ:

1. Biografija i evolucija kompozicionog stila..................................................................................... 12. Tintinabulacija.............................................................................................................................. 23. Fraters za klavir i violinu........................................................................................................... 33.1. O kompoziciji........................................................................................................................ 33.2. Analiza kompozicije.............................................................................................................. 33.3. 1.Tema................................................................................................................................... 3

2.Varijacije............................................................................................................................. 43.4. Interpretativni aspekt kompozicije........................................................................................ 54. Zakljuak....................................................................................................................................... 75. Literatura...................................................................................................................................... 8 NAGRADE: 1996 Amerika Akademja Umetnosti, Departman za Muziku; 1996 Poasni Doktor Muzike, Univerzitet u Sidneju; 1998 Poasni Doktor Umetnosti, Univerzitet u Tartuu; 2003 Poasni Doktor Muzike, Univerzitet Duram; 2008 Lonie Sonning Muzika Nagrada; 2009 Strani lan, Srpska Akademija Nauka i Umetnosti; 2010 Poasni Doktor Muzike, Univerzitet Sv Endrus; 2011 Kavaljer (Vitez) Francuske Legije asti; 2011 lanstvo u Pontificijalnom Savetu Kulture; 2013 - Archon of Ekumenskog Patrijarhata

Hillier Paul; Arvo Prt, 1997

The melodic lineal always signifies the subjective world, the daily egoistic life of sin and suffering; the tintinnabuli voice, meanwhile, is the objective realm of forgiveness. The melodic line may appear to wander, but it is always held firmly by the tintinnabuli line. This can be likened to the eternal dualism of the body and spirit, earth and heaven; but the two lines are in reality one line, a twofold single entity. Hillier Paul; Arvo Prt, 1997

Hillier Paul; Arvo Prt, 1997

Wilfrid Mellers; Arvo Prt, God and Gospel; Contemporary Music Review; Vol. 12, part 2, pp. 35-48; 1995,

Kompozitor nije u notama naglasio da su u pitanju varijacije

Glavna tema izvuena iz latentnog dvoglasa

Arvo Prt, The Sound of Spirit NYTimes.com

ivanovi R. 2012

ivanovi R. 2012

5