Asim Peco - Za Reformu Naše Standardne Akcentuacije

7/23/2019 Asim Peco - Za Reformu Naše Standardne Akcentuacije

http://slidepdf.com/reader/full/asim-peco-za-reformu-nase-standardne-akcentuacije 1/6

А сим П ецо

Београд

ЗА РЕФ О РМ У Н А Ш Е СТА Н Д А РД Н Е А К Ц Е Н Т У А Ц И ЈЕ

1. К ада је ри ј еч о ак центуаци ји, ми обично говоримо о ак центуаци јикњиж евног језик а,аподтим по јмомподразуми јева се,по ри јечима Р. Симео-

на „ l ingua exculta (1. jazyk / Schr i f t sprache / literar y language/ langue ecrite, langue

litterair e... ipak se u većini sluča j eva pod, Jcn j iževnim jezikom" u prvom redu misli na

j ezik, ko j i se razvio na osnovi narodnoga j ezika, ko j i j e gr amatički pr avilan i čist od

tuđih elemenata,ko j i j e brižno razvi j en i usavr šavan i ko j im se služe u govoru i pisan j u

obrazovani slo j evi nar oda...". A стандардни језик je,премаистом аутору„relativ-

no j edinstven (uniforman) pomoćni di j alekt ko j i upotrebl j ava j u skupine l j udi između

ko j ih j ekombinaci j a por emećena... ona j di j alekt j ezika ko j i j e stekao literar nu i kultur -

nu supremaci j u nad ostalim di j alektima te j e prihvaćen kao na j ispravni j i oblik toga j ezika".1 У мо јо ј књизи: Ак ценШи и ду жине у српскохрват ск ом језик у (Бео-

град,1991) сто ј и „За мене је стандардни језик знатно флек сибилни ји одкњи-

ж евног ј езика. К њиж евни језик би требало да одслик ава на јљеппш дио наше

говорне ри ј ечи. То би требало да је језички образац ко ји нам нудеврсни пи-

сци,то би требало да је језик ко ји сечу јена сцени наших позоришта,то би,на

к ра ју, требало да је језик наше школе".То би требало, да поновим, да буде

језик свих образованих наших људи. Стандардни језик ,опет,обухватао би и

оне сло јеве нашега народа ко ји поштују нашу граматик у,има ју све падеже,има ју сва четири ак цента, али, ко ји, опет, не попггива ју све норме нашег

к њи жевног језика. Посебно у његово ј прозоди ји.22. Н аша стандардна ак центуаци ј а, к ао, уосталом, и књиж евна ак цен-

туаци ј а, све до сада, офици јелно,почивала ј е на принципима ко ји су у про-

шлом ви ј ек у засновали Вук и Даничић. А то значи:

а) Н аш ј език има четири ак цента.

б) Ти ак денти по квалитету могу бити узлазни (ак ути) или силазни (цирк умфлек -

си).

в) Ти ак центи, опет, по квалитету могу бити дуги и к ратки.

1 Rikar d Simeon,Enciklopedi j ski r j ečnik lingvističkih naziva, A - O, стр. 662, и под 6 стр.

663, за књижевни језик и кн>. од П- Ж, стр. 500 за стандардни ј език .2 Др Асим Пецо, Ак цент и и ду жине у српскохрват ск ом језик у, Научна књига,

Београд, 1991, стр. 7.



70 А сим П ецо

г) Једносло жне ри ј ечи могу имати само ак центе силазне интонаци ј е.

д) На посљедњем слогу двосложних и вишесложних ри ј ечи не може ста ј ати ни

ј едан од ових ак цената.

ђ) Узлазни ак центи, према томе, могу се налазити на било к ом слогу двосложних

и вишесложних ри ј ечи осим на посљедњем.

е) Проклитика (при ј едлог) може носити ак ценат ако сто ј и испред ри јечи са сила-

з н и м а к ц е н т о м .

ж ) То преношење ак цената на прок литик у мо ж е бити дво ј ако: старо и ново.

з) Старо преношење ак цената на проклитик у имамо у оним случа ј евима гд је сусилазни ак центи насли ј еђени из прасловенске епохе: преношење се врши без

изм ј ене интонаци ј е: рук у: на рук у, воду: на воду; Града: иза Града, ст ране: низа

ст р ане.

и) Ново преношење ак цената на прок литик у имамо у оним случа ј евима гд ј е су се

силазни ак центи по ј авили на нашем данашњем тлу, на Балкану: к рава (стариак ценат ј е био к рава, руски кордва, он се к ратио и давао нови " ; дакле, к рава):

дд к раве; ст Зрд (рани ј е је на том облик у прид јева био чакавск и ак ут" , ко ј и се на

нашем тлу, ако ни ј е задр ж ан, ј едначио са дугосилазним * , дак ле, добили смо

старО), кад се ак ценат преноси на проклитик у, доби ј амо нови ак ценат узлазнеинт онаци ј е, дакле: ст арб: дд ст арбГа. А ко ј е прок литик а двосло ж на, преноше-

њем се доби ј а ак ценат узлазне интонаци ј е, али на другом сло ј у проклитик е:

к раве: иза к раве, ст арб: прек д ст ардга.

ј ) Ово преношење ак цената на проклитик у, како оно старо, тако и ново, данас ј е

обични ј е у и ј ек авским него у екваским говорима. У ек авским говорима ј ош се

мо же чути: на рук у, у воду , мада и то рј еђе; ново преношење у тим говорима

скоро се и не ј авља. Дакле, ту је скоро редовно, ак о ни ј е и редовно: од к раве, од

брат а, прек о ст арбГа и сл.

к ) Ова разлик а између екавских и и ј ек авских говора мож е бити посљедица ми је-

ш ањ а г о в о р а н о в о ш т о к ав ск о г т и п а са г о в ор и м а к о с ов ск о -р е са в ск о г т и п а , и ин ач е

са архаични ј им говорима ко ј и уопште не зна ј у за ново преношење ак цената на

проклитик у, а и старо преношење се ск оро изгубило.

1) Осим ак цената,к ао релевантнапрозоди јска особина, у књиж евном

изговору, ј авља се и постак ценатск а ду ж ина. У књиж евном изговору,тео-

ретски,мо ж е бити тих ду ж ина и више,негд ј е,опет теоретски,и четири, уп.

К арлбвчана: ддКарлбвчана, ћесарбваца', обични ј е су три узастопне ду жи-

не: загонет ака, прппов ј едака, паддбранаца,Мдст араца..:, а дви је узастоп-

не ду жине су сасвим обичне: д јево ј ака/ дево ј ака, ученпца, мученпца, ј езпка,при ј ат еља..?

3. К ада су у питању сложенице и ри јечи страног пори јекла, ту мо ж е

бити и изузетака. У мо јо ј књизи А к цент и и ду ж ине у српскохрват ск ом

језик у о томе проблему пише: „На овим начелима (изнесеним напри јед,садахпњаприм ј едба) заснива се и нашастандардна ак центуаци ја,стандард-

на ак ценатск анорма. Истина,имаих ко ји у неким случа ј евима одступа ју одВук -Даничићевих ак цената, јер сматра ј у да то не мења суштину наше ак -

центуаци ј е, а чули су се гласови да би и ову област наше граматике требало

3 Исп. о овоме к од мене у књизи: Ак ценши и ду ж ине у срискохрвашск ом језик у,105 и даље, као и у тамо наведено ј литератури.



За реформу наше сшандардне ак ценшуаци ј е 7 1

реформисати", т ј . дошло ј е ври јеме да се прихвати ак ценат у ри ј ечима:

аудпци ј а, новела, диригент , фот ограф, Американаца, Југослави ја. И , да-

ље: „ Ова ј захтев, подр ж ан чак и од ј езичких стручњака, ипак ни ј е прихва-

ћен. И то не због тога urro се сматрало да су такви ак центи ретка по ј ава уговору оних ко ји насто је дапоштују ак ценатске норме,него због тога што

се желела очувати ј една од на јва жни јих карактеристик а новошток авск е

ак центуаци ј е. Полазило се од тога да би свако нарушавање тих принципа,нарочито у простим речима, угрозило наш ак ценатски систем к ао целину

".

Ту се још к аже ако би сеприхватио изговор као аудпци ј а, новеламогло би се

тражити да као стандардни облици буду прихваћени и ак центи у девб ј к а,

јунак , к оса (стр. 20- 21).

П а и поредтога,поред свих наших захт јева да очувамо Вук -Даничиће-

ве ак ценатске принципе,наше ж еље нису остварене. И данас се говори,и ук руговрш а оних к о ј и се др ж е ак цената ко ј е налазимо кодВука и Даничића,аудпци ј а, новела, диригент , дилет ант , командант И,шта је препоручљи-

во за ври ј еме у коме живимо, то је да се теори ја прилагоди пракси: да се

прихватек ао стандардни и они ак центи ко ји одудара ју одкласичне ак центу-

аци је. Дак ле, аудпци ј а, новела, командант , а уз њих, да остану и ак центи

ко ј е прописују наше граматике (уп. М. Стевановић, Савремени српскохр-

ват ск и ј език , I , Научно дело, 1964,стр. 158- 161).

б) К ада су у питању сложенице, ри ј ечи типа пољопривреда, првобра-

т учед, велеизда ј а, самоуправа,

при

мопр

ед

а ј а, г

ор

њокар

ловачки,го

рњо-

шехерск и, прот ођак он и сл., без обзира на то к акав ак ценат налазимо у

ј езичким нормативима, а има их ко ј и прихвата ју реално стање, т ј . она јак ценат к о ји ј е данас обичан у говору, за стандардни језик треба прихва-

тити оно што се јавља у говору већине. Јер, ма к олико ми жељели да се

подведе све поднорму, да свуда буде онако к ак о то прописују наши ј езички

нормативи, остаће онако к ак о је у пракси и до сада било. П рема томе, за

стандардни ј език мора се прихватити реално стање,бар у прим ј ерима ове

врсте. Н аша прак са би тражила да идемо и даље. Д а прихватимо к ао ис-

правне ак центе,ко ј е сваког дана,и од свих сло ј ева становништва,слуша-

мо,типа: прихват и, дохват и, дож ивљава, управља, воденпца, мучит ељ, ј а не бих могао, у овом тренутк у, да пристанем. Н аша је ду ж ност, језич-

ких стучњак а у првом реду, да се боримо за очување Вук -Даничићевих

принципа, колико мож емо. Сви су изгледи да у то ј борби нећемо много

усп ј ети. Данас, наиме, захваљу јући техничк им средствима ко ј има распо-

ла ж е савремени чов ј ек , и прозоди ј ским особинамак о ј е он има, све ј е ма-

ње оних ко ј и теж е за тим, за очувањем тих принципа. На ж алост , то је све

више особина и ради ј а, поготово телевизи ј е. К ад ј е тако, а тако је, ми

мо ж емо или да се са тим помиримо, или да захти ј евамо нешто за што,

унапри ј ед,знамо да неће бити прихваћено.

Дак ле, у ак центуаци ј и се могу направити изв ј есни помаци ка сгандард-

но ј говорно ј ри ј ечи. Прихватити,бар у туђицама и у сложеницама, оно што



72 А сим П ецо

ј е општеприхваћено,што је,са мањим изузецима,постала нашасвакоднев-

н а ст вар н о ст , свакодн е вна п р акса; сил азне ак ц ент е ван п р во г а сл о г а , у з , ак о

и х и м а , у зл аз н е .

4. Н аше ври ј еме к арактерише брзина. Све што се ради к арак терише

изразити интензитет. А ко упоредимо говор савремених ТВ ек рана са гово-

ром наших м јеста са говором ко ји ј е ј ош сачувао основне разлик е међунашим ак дентима, са говором ко ј и ј е још сачувао све наше ду жине, доћи

ћемсгдо закључк а дасе к вантитет говорне ри јечи знатно изми ј енио. Ак о ј е

рани ј е слог под дугосилазним ак центом тра ј ао 25 сс (стотинки сек унде), а

подак центом са к раткосилазним ак центомтра ј ао 15 сс (у говорима херце-

говачког типа), или, у говорима са ек авског подруч ја (об ј екат ПИ) то ј е

тра ј ање било подк раткосилазним ак центом, у прос ј ек у, 13,7 сс;под дугоу-

злазним ак центом прос ј ек је21 сс,4 данас се интензитет по ј ачао,квантитетсе знатно ск ратио. Ово ври ј еди не само за ак центоване слогове, него, ј ош

ви ш е , за неак ц е н т о в а н е с л о г о в е, за сл о г о ве са не а к ц е н т о в а н о м ду ж и н о м .

У Вук -Даничићево ври ј еме могле су бити 3, чак и четири узастопне неак -

центоване ду жине (тип: дд Карлбвчана, код Амерпканаца)\ у наше ври јемесе та квантитативна одлик асвела на ј едну,и то знатно изми јењену ду ж ину.

У говору спикера наших ТВ станица та говорна особинаск оро је и нестала.

Уосталом, к ако се могу те говорне специфичности, та говорна обиље ж ј а,одр ж ати у једном говору к оме је циљ да се што више ри ј ечи искаже за једнумин

уту

говор

а. А ми смо св ј

едоци свако

дневних

„гово

рних ма

ратона". На-

равно,све то пратеи наша д јеца,и,природно, усва ј а ју те говорне особине,и

сама преста ју да изговара ју ду ж ине. И не само овд је, у Београду. Ја сам

имао прилике да слушам, говор сељака из зона класичне ак центуаци ј е. И

код њих је све више облик а без ду жина, а ак о се оне и јаве, ако посто ји

квантигетск а разлика измеђук ратк ог и дугог слога,она је минимална. Према

томе,ври ј еменам намеће сво ј т емпо: пост ак ценат ске ду ж ине, нарочит о

дви ј е, т ри узаст опне, нису више ну ж не. Ново ври јеме,ко ј еодлик ује бр жи

темпо живота,наметнуло је да сета ј темпо прошири на све сегменте живо-

та. Сасвим разумљиво, језик се нашао међу првим сегментима,међу првим

ко ји ј е био подложан том темпу. Дак ле,наше ври јеме тражи да се иту вршекорек ци је, да се темпо ж ивота повеж еса темпом у ј език у. А ко говор нашег

Херцеговца,нашег Дурмиторца,карактерише „п ј евање" у говору,говор се

још видним разлик ама између ду жина и к раћина, наше урбане средине,нарочито говор Београда,карактерише одсуство тих говорних одлик а. А к о

је то тако,ст андардни ј език т ребало 6и да се т оме приклони, да их озак о-

ни, а оне су већ постале наша стварност. Норма књиж евног ј езика ј ош 6и

могла да се др ж и Вука.

5. Ја знам да се овак ви радик ални потези неће бити радо прихваћени од

4 Исп. П авле Ивић и Илсе Лехисте, Прилози испит ивању фонет ске и фонолошке

природе ак ценат а у савременом српск охрват ском књиж евном ј език у, Зборник за фило-

логи ј у и лингвистик у, VI , Н ови Сад, 1963, стр. 36 и 49.



За реформу наше сшандардне ак ценшуаци ј е 73

стране језичких стручњак а, или неких од њих. Али знам и то да се у то јобласти нашега ј езика мора нешто ми ј ењати. Ја сам био поборник , и дуго

времена, Вук -Даничићевих принципа у ак центима. Ври ј еме, к ако видимо,ни је ишло према нашим жељама. Ври јеме је имало сво ј ход. На нама је да

се покоравамо томе, ј ер,то се од рани је зна,к о неиде за једно са временом,та ј заоста ј е,налази се ван трке. А ми не бисмо жељели да се и ту налазимо

ван ток а времена, бар ј а тако мислим.

К њиж евни ј език , т ј . његова ак цент уаци ј а, могао би и даље да се др ж и

Вук -Даничићевих ак ценат1ских норми, ако ј е нек оме стало да њих,а ст ан-

дардни језик , да поновим, могао би и овд је да иде власт ит им пут ем.5

НЕОБХ ОДИМОСТБ РЕФ ОРМ Б1 Н А Ш ЕИ

СТА Н Д А РТ Н ОИ А К ЦЕНТУА Ц ИИ

А к центуацин нашего литературного измк авсе еше бзируетсл на принципах Вука

К арад жича и Д жк >рБ1Даничича. Однако, разговорнБШ нзмк часто пренебрегает зтими

п р и н ц и п а м и , к ак в о м н о г и х и зол ир о ван н м х сл у ч аих , т а к и н о гд а и в р лде к ат е г о р и и .

А втор предлагает принитБ и согласитћси с ак центуациеи определеннмх к атегории

с лов, в частн ости ино изм ч нм х з аи м ст в ов ан и и , ст ав ш и х у ж е н аш им ст ан дар т о м : н о вела,

диригент , дилет ант , комунист , падобранаца, ЈуГослави ј а...\ нариду с ними

ст ан дар

т н Бш и , т . е. л н т ер

атур

нБШ И мож н о считат Б сл ова с пер

едв ину

т БШ у

д ар

ен и е м :

ндвела, диригент , дилет ант , к омунист , паддбранацсТ, ЈуГдслави ј а; зту ак центнук )

двоикостб мож но задер ж атБ до тех пор пок а будут сушествоватБ носители второго

уд ар е н и н .

Просодидеские измененин широко представленБ1в сфере долгот. Зто свизано с

темпами речи, интенсивированнБШ образом жизни, а такж е с влилнием речевБ1Х

ситуации,характернБ1х дли говоров с нестандартнои ак центуациеи. И в даннои области

возмож нБ1оп ределе нн Б1е сдвиги по о т н ош еник ) к уст ановивш еиси пр осодическои нор м е.

Нараду с формами, имек нцими долготБ1, стандартнБши можно считатБ так же формБ1

без зтого просодического признак а.

А сим П ецо

5 Исп. о овоме проблему к од проф. Сгевановића у књизи: К њиГа оак цент у књи- ж евноГ ј езика, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1991. и мо ј осврт на тукњигу: К њи ж евност и ј език , књ. 4, Београд, 1991, стр. 501- 511.



Documents

Asim Peco - Za Reformu Naše Standardne Akcentuacije