časopis Hrvatskoga radioamaterskog saveza CIJENA 30 KN · pod brojem 532-03-3/04-02. Priprema za tisak: Infogr@f ... učinak na osnovi kojega je konstruirao kristalni VF oscilator

CIJENA 30 KN

godište 22. broj 2 (151) 2013.

časopis Hrvatskoga radioamaterskog saveza

• Lažna antena s vatmetrom

• 2 200 m – antene i prilagođenja

• Pretpojačalo za svakoga

• HRK 2013. – rezultati

• Rezultati UKV natjecanja

• HamTV – Televizija s ISS-a

• Bilogorski ARG festival 2013.

• Istarska „lisica“ 2013.

U ovom broju:

9A28HQ u akciji...

Časopis izlazi svaka tri mjeseca – 4 broja u godini.Rukopisi i ilustracije se ne vraćaju.Sva prava pridržava – copyright by

© Hrvatski radioamaterski savezČasopis je ubilježen u Ministarstvu kulture Republike

Hrvatske 19. ožujka 2004. god, pod brojem 532-03-3/04-02.

Priprema za tisak: Infogr@f, Vela Luka, [email protected]: Printera grupa d.o.o., Dr. F. Tuđmana 14/A,

10 431 Sveta NedeljaNaklada: 700 primjerakaPoštarina plaćena u Pošti 10000 Zagreb.Godišnja pretplata s članarinom HRS-a (za starije od 21. god.): 150 kunaCijena pojedinog primjerka: 30 kunaGodišnja pretplata (bez članarine HRS-a): 120 kunaCijena pojedinog primjerka za inozemstvo: 45 kunaGodišnja pretplata za inozemstvo: 150 kuna

Prosječna naklada – 750 primjerakaPrihod ostvaren prodajom / pretplatom u 2012. godini

– 34 734,00 kunaPrihod ostvaren na tržištu oglašavanja u 2012. godini

– 15 356,00 kunaPretplata u kunama uplaćuje se u korist žiro-računa:Hrvatski radioamaterski savez, Zagreb2360000-1101561569; poziv na broj 12 + JMBG uplatitelja.Devizna pretplata uplaćuje se u korist multivalutnog računa HRS-a kodZAGREBAČKA BANKA d.d., Paromlinska 2, 10 000 Zagreb SWIFT: ZABAHR2X (svrha doznake: Pretplata na Radio-HRS)IBAN: HR4323600001101561569Tijela upravljanja HRS-a (mandat: 2012 – 2016.)Predsjednik HRS-a:Zdenko Blažičević, 9A2HIDopredsjednik HRS-a:Željko Pilat, 9A2R

Tajnica HRS-a:Marina Sirovica, 9A3AYM

Administrativna tajnica:Ljiljana Božak, 9A5BL

Članovi Izvršnog odbora HRS-a:Gordan Ćućić, 9A6AIVStjepan Đurin, 9A8ARolando Milin, 9A3MRMarijan Rečić, 9A2CIvan Vlašić, 9A0W

Nadzorni odbor HRS-a:Boris Vrbanović, 9A2JYFranjo Kokorić, 9A2TNŽeljka Krupka

Nakladnik:HRVATSKI RADIOAMATERSKI SAVEZ

Uredništvo i administracija:

Dalmatinska 12, p. p. 149 HR – 10 002 ZAGREBHrvatska/CroatiaTelefon + 385 (0)1 48 48 759 Telefax + 385 (0)1 48 48 763e-mail [email protected] [email protected]

Glavni urednikZlatko Matičić, 9A2EU,[email protected]

Urednički kolegij:Ivo Novak, 9A1AA,[email protected]

Željko Pilat, 9A2R,[email protected]

Marko Pernić, 9A8MM,[email protected]

Melanija Struški,[email protected]

Urednici rubrika:KV: Ivo Novak, 9A1AAUKV: Željko Pilat, 9A2RDX, Diplome: Zlatko Matičić, 9A2EUDigital: Marko Pernić, 9A8MMARG: Melanija StruškiIz zemlje i svijeta: Zlatko Matičić, 9A2EU

LektoricaTihana Katinić, [email protected]

Tehnički urednikRomildo Vučetić, [email protected]

UPUTE SURADNICIMAPriloge slati u elektroničkom zapisu (.odt, .doc, .rtf, .txt), iznimno crteže i sheme na papiru. Pisati u Wordu, Arial font 10, lijeva orijentacija. Formule pisati u programu za pisanje formula uz objašnjenje znakova i kratica. Slike, sheme i crteže ne unositi u tekst i slati odvojeno, ali naznačiti gdje spadaju u tekst. Priloge uz tekst obavezno numerirati i napisati popratni tekst (legendu). Tablice kreirati u Wordu, a crteže u CorelDraw. Fotografije slati odvojeno u *.jpg ili *.tif formatu uz cca 300 dpi. Obavezno navesti sve izvore za tekst i priloge. Tiskane pločice slati u elektronskom formatu uz obaveznu naznaku izmjera ili kopirane bez savijanja papira. Ako rad sadrži više od tri dokumenta slati ih u zajedničkoj mapi. Obavezno navesti ime i prezime autora, adresu i sve kontakt telefone i e-adrese te žiro račun. Priloge slati na CD-u ili elektroničkom poštom na adresu HRS-a ([email protected]) s naznakom Za Radio HRS.

NAKNADE SURADNICIMAVrsta priloga Naknada po kartici (kn) brutoAutorski stručni tekstovi, gradnje i radovi 80,00Autorske reporaže 50,00Autorska izvješća o radu HRS-a, tekstovi menadžera i voditelja stručnih tijela 50,00Vijesti s područja primjenjene elektronike i sl. 50,00Analiza natjecanja 45,00Opis strukovnih organizacija, diploma, informacije o radu udruga HRS-a 45,00Predstavljanje rezultata natjecanja 30,00

Poštovani čitatelji!

Pred vama je drugi broj za 2013. godinu koji izlazi u vrijeme ulaska Republike Hrvatske u Europsku uniju. Dok eterom odzvanjaju 9A28xxx oznake, a naša radioamaterska „repka“ brani boje Hrvatske kao 9A28HQ u IARU HF šampionatu, drugi broj časopisa nalazi se u vašim poštanskim sandučićima. Uhvatili smo ritam izlaženja svaka tri mjeseca, tako da do kraja ove godine u svojim poštanskim sandučićima možete očekivati još dva broja.

U ovom broju imamo četiri zanimljiva članka u rubrici Elektronika, teorije, gradnje: Zvonimir Jakobović, 9A2RQ, ponovno donosi malo povijesti u članku Kristadin,dok nam jedan od doajena našeg hobija Božidar Pasarić, 9A2HL, predstavlja zanimljiv prikaz Lažne antene s vatmetrom. Goran Sekulović, 4O5A, i Goran Dragović, 4O4B, nastavljaju s prikazom rada na niskim frekvencijama s člankom o antenama i prilagođenjima na opsegu 2 200 metara. Adam Alićajić, 9A4QV, donosi nam Pretpojačalo za svakoga. U KV rubrici donosimo rezultate Hrvatskog radioamaterskog kupa i CQ WW WPX rezultate iz 2012. godine. U ovom broju donosimo i pregršt skraćenih UKV rezultata, a cjelovite rezultate možete naći na 9A VHF/UHF portalu. Digitalna rubrika donosi dva zanimljiva članka o primjenama novih tehnologija u radioamaterizmu. U ARG rubrici donosimo rezultate Bilogorskog ARG festivala i Istarske „lisice“.

I dalje vrijedi podsjetnik pri dnu ove stranice za sve sadašnje i buduće suradnike.

Ugodno čitanje i prelistavanje želi vam Zlatko Matičić, 9A2EU, glavni urednik

Uvodnik

www.hamradio.hrRADIO HRS - 2 | 2013 2013. 3

8

10

14

26

33

34

36

5

Istarska „lisica“ 2013., start na 144 MHz

5 Kristadin8 Lažna antena s vatmetrom10 2 200 m – antene i prilagođenja13 Pretpojačalo za svakoga16 Hrvatski

radioamaterski kup 2013.17 CQ WW WPX SSB 2012.18 CQ WW WPX CW 2012.19 Hrvatski zimski UKV kup 2013.21 9A Activity – 1. period 2013.22 9A Activity – 2. period 2013.24 9A Activity – 3. period 2013.25 9A Activity – 4. period 2013.27 9A Activity – 5. period 2013.29 Pokuplje 2013.30 HamTV – televizija s ISS-a33 HSMM-MESH – eksperimentalna

radioamaterska mreža u razvoju34 Bilogorski ARG festival 2013.36 Istarska „lisica“ 2013.38 RKPedu 3 – treća uspješna

godina RKPedu projekta39 Polaganje u Radioklubu Pazin

Sadržaj

www.hamradio.hr4 2013. RADIO HRS - 2 | 2013

Elektronika, teorija, gradnje

SAŽETAK STRUČNOGA RADALosev je radio na dva važna područja poluvodičke fizike. Otkrio je tzv. kristadinskiučinak na osnovi kojega je konstruirao kristalniVF oscilator. Istraživao je optoelektrične pojave: električno potaknuto svijetljenje (luminiscenciju) kristalnoga detektora s karborundumom2 (zapaženo još 1907. godine u Marconijevim laboratorijima), što je Losev nazvao elektroničnim generatorom svjetla, te suprotan fotoelektrični učinak karborunduma. S time je konstruirao sklop svjetlosnoga releja, za koji je 1929. godine dobio patent (SSSR br. 12191). Njegov je izum 1927. godine prikazan u nizu svjetskih stručnih časopisa. Naziv Losevljevo svjetlo (engl. Losev light) rabio se za svjetleće diode u svjetskoj literaturi, ali je 1970-ih godina postupno zamijenjen engleskim nazivom light-emitting diode (LED).

Kasnih 1930-ih godina Losev istražuje slične pojave na kristalima silicija te je konstruirao desetke različitih fotoelemenata i fotootpornika. U tome ga je zatekao 2. svj. rat, evakuacija znanstvenih ustanova i blokada Lenjingrada. Losev je htio dovršiti svoja istraživanja i objaviti ih pa je ostao Lenjingradu. Zbog evakuacije i Losevljeve smrti sve je to zagubljeno.

Istražujući danas Losevljeve radove ustanovilo se kako je on bio na tragu tranzistorskoga učinka, jer je još 1939. godine istraživao pojave, uz koje je „ustanovljeno da se s poluvodičima može načiniti troelektrodni sustav, analogan triodi, koji u svojoj karakteristici očituje negativan otpor.“ [7], [9]

U literaturi na drugim jezicima često se navodi O. V. Losev kao jedan od prvih istraživača elektroluminiscencije i konstruktor kristadina, kadšto nažalost s pogrješno napisanim imenom: kao E. (?), ili M.(?) O. von Lossev ili O. Losser, iliO. V. Lossew. U članku u Radio Newsu 1926.godine njega se imenuje Mr. O. V. Lossev,pa je netko to Mr. poslije razumio kao inicijal imena M (?), a netko je bez poznavanja tvorbe ruskih prezimena inicijal V. (od Vladimirovič) razumio kao von (njem., od)ili se pri preslovljavanju iz ćirilice u latinicu htjelo označiti čitanje slova (ćirilično c = ss, ili b = w)! [6]

KRISTALNI DETEKTORDemodulator s nekim, danas bismo rekli poluvodičkim kristalom, prvotno nazvan kristalnim detektorom, konstruiralo je početkom 20. st. nekoliko izumitelja. [8]

2 H. J. Round, A Note on Carborundum.Electrical world, V. 49, p. 308, 1907. [7]

U Europi je njemački fizičar Karl Ferdinand Braun 18. veljače 1906. patentirao kristalni detektor s manganovim hidroksidom, potom je engleski fizičar Louis Winslow Austin 21. veljače 1906. patentirao detektor s telurijevim silikatom, a američki general Henry Dunwoody, patentirao je iste godine detektor s prirodnim kristalom karborundumom (ugljični silikat) ičeličnim šiljkom. U praksi se najviše rabio jeftin i svima dostupan galenit, nazivan i olovnim sjajnikom (olovni sulfid) s bilo kakvim kovinskim šiljkom.

Mnogi su eksperimentatori tražili poluvodičke prirodne kristale, pa se upotrebljavalo kristale raznih prirodnih ruda, kao što su pirit (željezni sulfid), molibdenit (molibdenov sulfid), cikov dioksid i dr.

I nakon izuma elektronske cijevi triode3 1907. godine poneki su fizičari i radioamateri obavljali pokuse s kristalnim detektorom, istražujući njegova svojstva.

W. H. Eccless prikazao je u svibnju 1910. godine u Fizikalnom društvu u Londonu oscilirajući kristalni detektor, a japanski izumitelji Torikata, Yokoyama i Kitamura prijavili su 7. svibnja 1912. u Velikoj Britaniji takav patent. Vjerovalo se, kako do pojave dolazi zbog toplinskog učinka mikroskopskog luka između šiljka i kristala, slično kao kod pjevajućega ili Poulsenova4 električnoga luka, koji je već bio na vrlo niskim radiofrekvencijskim područjima primijenjen u radiotehnici. Pickard5 je u SAD-u istraživao rad detektora sa silicijskim kristalima, a već 1915. godine upotrebljavao titrajući ili oscilirajući audion (njem. Schwingaudion)za primanje neprigušenih radio signala.

LOSEVLJEV KRISTADINS ciljem konstruiranja što boljih jednostavnih radioprijamnika Losev je početkom 1920-ih godina istraživao kristalne detektore s raznim kristalima.

Brojnim je pokusima ustanovio kako se na primjeru detektora s kristalom cinkita (mineralni oblik cinkova oksida, ZnO) i šiljkom od ugljena (upotrebljavao je nit iz ugljene žarulje) ne radi o toplinskom učinku, nego o elektronskim pojavama na mjestu

3 Vidi: Z. J., Stoljeće triode. Radio HRS, br. 4(123), srpanj-kolovoz 2007.

4 Valdemar Poulsen (1869 – 1942.), danski inženjeri izumitelj, 1899. godine konstruirao magnetofon s magnetiziranom žicom kao nosačem zvuka.

5 Greenleaf Whittier Pickard (1877 – 1956.),američki inženjer i izumitelj iz prvih dana radija, istraživao rad kristalnoga detektora, patentirao 1908. godine okvirnu (magnetsku) antenu.

Ruski fizičar, radiokonstruktor i radioamater Losev je 1923. godine, dakle prije

90 godina, konstruirao radiouređaje s neobičnim kristalnim oscilatorom, nazvavši ga kristadinom, koji je važna karika između povijesnih kristalnih detektora iz početaka radija, i suvremenih poluvodičkih sastavnica: kristalnih dioda i tranzistora.

Oleg Vladimirovič Losev (rus. Олег Владимирович Лосев) rođen je 10. svibnja 1903. u ruskom gradu Tveru (rus. Тверь) zapadno od Moskve, koji se u razdoblju 1931 – 1990. godine nazivao Kalinjin (rus. Калинин). Poslije završetka Tverskoga realnog učilišta 1920. godine zaposlio se u radiolaboratoriju u Nižnjem Novgorodu (rus. Нижний Новгород).Po njegovu zatvaranju, 1928. godine, zaposlio se u Centralnom laboratoriju u Lenjingradu (današnjem St. Petersburgu). U razdoblju 1929 – 1933. godine radio je kao istraživač u Lenjingradskom fizikalno-kemijskom institutu, a od 1937. godine na katedri za fiziku Prvoga lenjingradskog medicinskog instituta.

KristadinPiše: dr. sc. Zvonimir Jakobović, 9A2RQ

Losev je izumitelj s 15 patenata i autorskih priopćenja. Na osnovi istraživanja elektroluminiscencije, a bez obrane disertacije, postao je 1938. godine kandidat fizikalno-matematičkih znanosti1.Kako nije htio 1941. godine napustiti opkoljeni Lenjingrad, preminuo od gladi 22. siječnja 1942. godine te mu se ne zna za grob.

1 Kandidat znanosti (rus. кандидат наук),znanstveni stupanj u SSSR-u i zemljama proizašlim iz njega, sličan doktoratu znanosti u drugim zemljama (u nekima je to 1. doktorski stupanj), osnova je za izbor u docenta.

Slika 1. Oleg Vladimirovič Losev (1903 – 1942.)


http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA

Vijesti iz HRS-aElektronika, teorija, gradnje

dodira kristala i šiljka. Pokazao je kako se time mogu u prikladnom elektroničkom sklopu postići i oscilacije znatno viših frekvencija nego s električnim lukom, čak i do 10 MHz.

Rezultati njegovih pokusa su bili iznenađujući. U određenom strujno-naponskom području postigao je osciliranje sklopa, veću osjetljivost prijamnika i pojačan prijam, slično kao kod audiona s povratnom vezom. Losev je zbog primjene u radioprijamniku na temelju heterodina, taj sklop, prema kristalni heterodin, nazvao kristadinom, (rus. кристадин, engl. Crystodyne, njem. Crystadyn), a pojavu kristadinskim učinkom.

Losev je ustanovio da je osnova kristadinskoga učinka pojava negativnoga otpora u jednom dijelu naponsko-strujne karakteristike (sl. 2.).

Radioamateri su tih godina gradili Losevljeve kristadinske prijamnike i QRP kristadinske odašiljače, te održavali s njima čak, za ono vrijeme, daleke veze. [7]

Glavni je nedostatak kristadina bila nestabilnost spoja na kristalu. Stoga nije mogao konkurirati elektronskim cijevima koje su se tih godina upravo znatno usavršavale.

OPIS KRISTADINSKOGA UČINKAOpširan članak o kristadinskome učinku izašao je u američkom časopisu Radio Newsveć u rujnu 1924. godine. U njemu se navodikako su mnogi podatci preuzeti iz francuskoga časopisa Radio Revue te od samog Loseva. [1]

Kristadinski sklopovi su načinjeni i proučeni u laboratoriju časopisa Radio News.Radi autentičnosti prenosimo sheme izravno iz toga časopisa. Prvo je prikazan kristadinski oscilator (sl. 3.).

Podatci za sklop na sl. 4. su slijedeći: promjenljivi otpornik R = 2,3 kΩ, C1 = 300 pF,L1 zavojnica od 7 zavoja promjera oko 6 cm (čime se postiže valna duljina od oko 25 m), C2 = 6 μF, L2 zavojnica od 1 zavoja, L3 i L4 su VF prigušnice, MA je miliampermetar.

Kristadinski radijski prijamnik, koji osim moduliranih signala čujno prima nemoduliranu telegrafiju (CW), jer se kristalni oscilator ponaša kao izbijajući oscilator (BFO), prikazan je na sl. 5.

Slika 2. Naponsko-strujna karakteristika kristadina;A područje pozitivnoga i

B područje negativnoga električnog otpora; [5]

Već je tada bilo poznato da takvu karakteristiku ima električni luk i elektronska cijev dinatron.Kristal cinkita se bolje ponašao ako je prethodno bio zapečen u električnom luku nakon čega je ostao presvučen tankim crnim slojem. Slična su svojstva primijećena i kod drugih kristala (ferosilicija, galenita i dr.), ali su se oscilacije teže postizale.Losev je do 1923. godine konstruirao niz sklopova oscilatora, prijamnika i odašiljača. Svoj je kristadin objavio u ruskoj stručnoj literaturi već 1922. godine, a 1924. godine u francuskom časopisu Radio EIectricité,iz kojega je prenesen u mnoge radiotehničke i radioamaterske časopise po svijetu. I poslije su pojedini autori opisujući tunelski učinak citirali taj Losevljev članak. U tim se napisima ističe Losevljev entuzijazam jer nije patentirao svoj izum, nego ga je namijenio radioamaterima cijeloga svijeta.

Tih godina još nisu bile razrađene osnove poluvodičke fizike, koja će krenuti tek 1930-ih godina, pa nije bilo fizikalnog tumačenja pojave negativnoga otpora.

Slika 3. Kristadinski oscilator s dvjema frekvencijama;izvorni crtež prema [1]

Podatci za sklop na sl. 3. su slijedeći: baterija napona 5…30 V, promjenljivi otpornik otpora R = 3 kΩ,VF titrajni krug L1 = 5 μH, C1 = 0,01 μF,NF titrajni krug L2 = 1 H, C2 = 2 μF,slušalice 300 Ω.

Oscilator radi na dvjema frekvencijama, na niskoj u audiofrekvencijskom području i na visokoj u radiofrekvencijskom području, što se preklopnikom K bira jednim ili drugim titrajnim krugom, paralelno spojenom kristalnom detektoru. Osciliranje sklopa se prvo provjerava slušanjem tona na niskoj frekvenciji, što se postiže pronalaskom povoljnoga mjesta na kristalu i odabiranjem napona pri kojem dolazi do pojave negativnoga otpora. Kada se začuje ton, preklopnikom se mijenja titrajni krug, te oscilator tada oscilira na visokoj frekvenciji.

Osciliranje kristadinskoga oscilatora može se ustanoviti i tzv. apsorpcijskim valomjerom, tj. sekundarnim titrajnim sklopom s ispravljačem i mjernim instrumentom (sl. 4.).

Slika 4. Kristadinski VF oscilator (lijevo) s apsorpcijskim valomjerom (desno); izvorni crtež prema [1]

Titrajni krug L1C1 je predviđen za prijamnu frekvenciju, a ostale sastavnice su prema prethodnim shemama. Rad je sličan kao s cijevnim audionom s povratnom vezom, koji je najosjetljiviji na pragu osciliranja. Oscilacije se reguliraju naponom za postizanje negativnoga otpora. Poteškoća je kao kod svih kristalnih detektora u nestabilnosti dodirnoga spoja šiljka na kristalu.

KRISTALNI OSCILATORISredinom 1920-ih godina u literaturi su se pojavili opisi i patenti raznih kristalnih oscilatora u kojima je aktivna sastavnica poluvodički kristal, ali tome u ono doba prevlasti elektronskih cijevi nije pridavana osobita pozornost. Danas je teško rekonstruirati koliko su ti oscilatori bili izvorni, a koliko kopije Losevljeva kristadina.

Slika 5. Kristadinski radioprijamnik za CW;izvorni crtež prema [1]



Nazivali su ih kristalnim oscilatorima, ali ih se ne smije miješati s elektroničkim oscilatorima u kojima je titrajna sastavnica piezoelektrični kristal (kremen i dr.)!

Shema i opis jednoga takvog oscilatora (pripisanog izumitelju Barnesu) dan je u godišnjaku za 1925. godinu, str. 202 (prema Revue Générale de l’ Electricité, 18/1075), s kratkim opisom da je to kristal cinkita, zapečen u električnom luku [2]. Njegova shema (sl. 6.), te zapečeni kristal cinkita neodoljivo podsjećaju na Losevljev kristadin.

To je klasični prijamnik s titrajnim krugom, kristalnim detektorom i slušalicama (desni dio sklopa), a kristal je spojen i na izvor istosmjernoga napona koji se može birati (lijevi dio sklopa). D je kristadinski detektor koji je zajednička sastavnica za oba kruga. Sl je priključak za slušalice, a vrijednosti su sastavnica: R1 = 300…500 Ω, R2 = 1…2 kΩ,C1 = 0,1…0,2 μF, C2 = 250…300 pF,titrajni krug L-C2 je za radnu frekvenciju,a naponi su U1 = 4 V i U2 = 8…12 V.

Zanimljiv sklop objavljen je u jubilarnom broju francuskoga časopisa Toutel’ electronique iz 1984. godine, u kojem sespominje Losev i njegov kristadin kao važan povijesni sklop, te donosi shemu kristadinskoga primoodašiljača (franc. emetteur-récepteur à zincite) [5]. Izvorna je shema prikazana na sl. 8.

a u položaju GO u nižem radiofrekvencijskom području. Na pragu osciliranja je prijamnik, a pri jačem osciliranju je QRP odašiljač. Na izvornoj shemi nije označeno telegrafsko tipkalo, ali ono se u načelu nalazi u krugu napajanja.

Izazov je današnjim eksperimentatorima da iskušaju spojeve kristadina, uz upotrebu tunelske diode, čime izostaje poteškoća s pronalaženjem osjetljivoga mjesta na kristalu.

LITERATURA1. .........., The Crystodyne Principle.

Radio News, September 1924, p. 294-295, 431.2. Karl Strecker (Herausgeber),

Jahrbuch der Elektrotechnik – 1925.Verlag R. Oldenbourg, München und Berlin 1927.

3. K. Lidin, Jubilej kristadina. Radioamater, 5/1949.4. Zvonimir Jakobović, Odašiljači s tunelskom diodom.

ET 7-8/1972., str. 118, 119 i 128.5. Edmond Codechèvre,

De la boucle de Hertz aux Circuit intègrès.Toute l’ electronique, No 491, fevrier 1984., p. 34-37.

6. Ernst Erb, Radios von Gestern.M+K Computer Verlag, Lucern (CH) 1991.

7. М. А. Новиков, Олег Владимирович Лосев – пионер полупроводниковой электроники.Физика твердово тела, 2004, том 46, вып. 1, стр. 5-9.

8. Z. J., Stoljeće kristalnoga detektora.Radio HRS, br. 1 (114), siječanj 2006., str. 15-17.

9. Evgenie Rudometov, Computers of the USSR (www.rudometov.ru)

Izumom tunelske ili Esakijeve6 diode 1958. godine postalo je jasno da su svi ti kristalni detektori u oscilatorima zapravo imali svojstva tunelske diode, tj. pokazivali su negativan električni otpor u jednom dijelu naponsko-strujne karakteristike.

Nakon pojave tunelske diode s njom su konstruirani jednostavni elektronički oscilatori, koji su se rabili od satelitskih odašiljača do minijaturnih elektroničkih odašiljača, kojima je frekvencija ovisila o kiselosti sredine, pa su se ugrađeni u tabletama rabili u medicinskoj dijagnostici probavnoga trakta i sl.

Radioamateri su 1960-ih godina gradili odašiljače malih snaga (QRP) u kojima je oscilator s tunelskom diodom [4]. Tih je godina tvrtka Heath Company u SAD-u stavila na tržište dip-metar s oscilatorom s tunelskom diodom (The ARRL Handbook 1994, str. 4-14).Takvi diodni oscilatori danas su vrlo rijetki.

KRISTADIN U RADIOAMATERSKOJ LITERATURIU radioamaterskoj se literaturi od sredine 1920-ih godina pa nadalje povremeno pojavljivao opis kristadina.7 [3] Najčešće su to bile sheme slične onoj na sl. 7.6 Reona (Leo) Esaki (1925.), japanski fizičar,

zbog otkrića kvantne pojave tuneliranja elektrona podijelio je 1973. godine Nobelovu nagradu za fiziku s I. Giaeverom i B. D. Josephsonom.

7 Na primjer Radioamater 5/1949, 9/1950, 2/1954.

Slika 6. Kristalni oscilator s cinkitom iz 1925. godine;izvorni crtež prema [2]

Slika 7. Shema kristadinskog radioprijamnika kakva se pojavljivala godinama u radioamaterskim časopisima

Slika 8. Shema QRP kristadinskog primoodašiljača; izvorni crtež prema [5]

Shema je slična već opisanima, samo je ujedinjena. Sklop radi istodobno kao heterodinski prijamnik i CW odašiljač. Kada je preklopnik K u položaju BF, sklop je audiooscilator (kao na sl. 3.) kojim se provjerava spoj na kristadinskom detektoru, u položaju PO oscilira u višem,


http://earlyradiohistory.us/1924cry.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Ivar_Giaever

http://en.wikipedia.org/wiki/Brian_David_Josephson


Umjetna ili lažna antena (engl. dummy load) važan je instrument u sobici

svakoga radioamatera-operatora, a posebno ako je u nju ugrađen i v.f. vatmetar kojim možemo izmjeriti izlaznu snagu odašiljača bez uporabe vanjske antene (za koju moramo imati još i SWR-metar, kako bismo izmjerili i omjer stojnih valova u antenskom vodu). Za lažnu antenu potreban nam je bezinduktivni otpornik od 50 Ω odgovarajuće snage koji zamjenjuje ugođenu rezonantnu antenu i do kojega nije lako doći. Osobno zahvaljujem OM-u Sandru, 9A7DYE, za jedan takav otpornik opteretivosti do 100 W kojim uz kratka opterećenja mjerim i do 500 W v.f. snage odašiljača.

Druga je priča v.f. vatmetar koji ide uz lažnu antenu, bilo kao ugrađeni, bilo kao zasebni. Na tržištu oni nisu jeftini. Tipičan primjer je poznati Bird model 43, koji za svako mjerno područje ima poseban baždarni umetak čija je cijena vrlo visoka. Amaterska samogradnja obično završava neuspjehom jer ispravljačka poluvodička v.f. dioda redovito probija zbog njezina niskoga inverznog napona koji rijetko kada prelazi 40 V. Ispravljačke poluvodičke diode veće snage za gradsku mrežu nisu upotrebljive jer imaju velik kapacitet, pa praktično predstavljaju kratki spoj za visoke frekvencije u oba smjera. Osim toga, v.f. ispravljač za neposredno mjerenje efektivnog v.f. napona, koji je potreban za izračun v.f. snage, nije lako načiniti.

Ako je antena, npr. poluvalni dipol, dobro ugođen i u rezonanciji, on na priključnim točkama u svojoj sredini pokazuje čisti omski otpor reda 50 Ω, koji pri mjerenju možemo zamijeniti bezinduktivnim otpornikom od 50 Ω. Ove norme drže se sve tvornice. V.f. snagu na antenskoj priključnici odašiljača tada možemo saznati bilo mjerenjem v.f. napona, bilo v.f. struje, i to prema obrascima:

Lažna antena s vatmetromPiše: Božidar Pasarić, 9A2HL

mjerenju vršnog napona, što nije uobičajeno, ali je jednostavnije. Ako je v.f. napon sinusoidalnog oblika, a on to i jest ako nema u sebi harmoničkih frekvencija, onda je odnos između vršnog i efektivnog napona (Um, Ueff ):

Slika 1. Dvije vrste ispravljača za vršni napon

Slika 2. Shema lažne antene i v.f. voltmetra

P = ili P = I2 × 50U2

50

P - izlazna efektivna v.f. snaga odašiljača, U - izmjereni efektivni v.f. napon na

antenskoj priključnici, I - izmjerena efektivna v.f. struja u

srednjem vodu koaksijalnog kabela prema anteni.

Mjerenje antenske struje je jednostavnije, ali za to treba imati v.f. ampermetar s termoelementom koji se stavlja u antenski vod, dok se mjerenje napona na antenskoj priključnici može izvesti v.f. voltmetrom, kao što smo to učinili u ovome primjeru. Pritom je za izračun prijeko potrebno izmjeriti efektivnu vrijednost v.f. napona. Međutim, u ovome smo primjerku pristupili

Dakle, kod sinusoidalne izmjenične struje vršni napon je za 41,4% veći od efektivnog napona. Npr. ako je efektivni napon 220 V, vršni napon će biti 311 V. (Prisjetimo se: ako smo ikada načinili mrežni ispravljač, a nismo ga opteretili trošilom, napon na elektrolitičkom kondenzatoru popeo bi se na vršnu vrijednost i tu bi ostao dulje vrijeme.)

Na slici 1. vidimo dvije vrste ispravljača za vršni napon: na A) je klasični, paralelni, a na B) je serijski (gledaj kondenzator koji se nabija na vršnu vrijednost). Razlika među dvjema varijantama je ta da se kod A) izmjeničnoj komponenti pribraja još i istosmjerna koja prolazi kroz diodu i također nabija kondenzator, dok kod B) imamo samo izmjeničnu komponentu jer istosmjerna ne može proći kroz kondenzator, što je za našu svrhu povoljnije. Voltmetar za istosmjerni napon koji se spaja između plusa i minusa na izlazu mora imati vrlo velik ulazni otpor, reda nekoliko megaoma, kako bi se kondenzator nabijen na vršni napon što sporije praznio. Radioamateru je jednostavnije poslužiti se vršnom vrijednošću v.f. napona, uz pretpostavku da su harmoničke frekvencije zanemarive, što smo i mi ovdje učinili, pa efektivnu snagu odašiljača možemo izračunati i iz vršne vrijednosti sinusoide i to po obrascu:

= =Um

Ueff

2 1,414

P - izlazna v.f. snaga odašiljača na otporniku od 50 Ω,

Um - vršni napon sinusoide.

Shemu lažne antene i v.f. voltmetra vidimo na slici 2. Otpornik R1 na ulazu je bezinduktivni, otpora 50 Ω, trajno opteretiv sa 100 W. Na njega je jednim krajem spojen blok-kondenzator C1 kapaciteta 68 do 100 nF i radnog napona do 600 V, dok je drugim svojim krajem spojen na anodu elektronske cijevi V1 koja je spojena kao dioda. Njezina katoda spojena je na masu. Ovdje se radi o direktno grijanoj pentodi DL91 koja je danas još samo muzejski primjerak i koju sam slučajno našao u nekoj ladici zajedno s podnožjem. Baterijica Bat. od 1,5 V koja grije katodnu nit nema prekidača, već se ubacuje u ležište kada želimo mjeriti. (Ležište za nju je načinjeno od neke pokvarene igračke na baterije.) Kako znam da se cijevi D-serije danas više ne mogu nabaviti, za pokus sam iskušao na tome mjestu indirektno grijanu pentodu EF80 koja za grijanje treba 6,3 V izmjeničnog napona i spojio sve tri njezine rešetke na anodu. Time je postala dioda. Cijev je jednako dobro radila kao i DL91. Grijanje sam joj osigurao iz malenoga utičnog transformatora 220/6 V za zidnu priključnicu koji sam nabavio u Chipoteci. Na ovome mjestu može raditi svaka elektronska cijev, od diode do pentode, direktno ili indirektno grijana, ako joj

P = Um2

100



damo grijanje i spojimo rešetke na anodu. Kako se kod snage odašiljača od 500 W na anodi nalazi vršni napon od 224 V, ona taj napon izdržava s lakoćom. Jedini je nedostatak indirektno grijane elektronke taj da uređaj više nije prenosiv, ali to uglavnom nisu niti odašiljači.

Zbog elektronske cijevi nije se moglo izbjeći da na anodi bude minus pol ispravljenog v.f. napona, pa kod spajanja mjernog instrumenta valja o tome voditi računa. Do instrumenta osjetljivosti 50 μA danas više nije teško doći. To može biti i mikroampermetar iz pokvarenoga analognog univerzalnog instrumenta. Poželjno je da mjerna skala bude što veća jer to povećava i točnost mjerenja.

Preostao nam je još serijski otpornik R2 koji nam služi za baždarenje (kalibriranje) instrumenta, pa ćemo o tome reći nešto više uz malo računice, za slučaj da raspolažete mikroampermetrom neke druge osjetljivosti (ali nikako slabije od 50 μA). Posao je otpornika R2 da se vršni napon s anode točno očitava na mjernome instrumentu. Pri vršnome naponu od 224 V kazaljka instrumenta mora biti točno na kraju skale označavajući v.f. snagu od 500 W. Prema tome, R2 će biti:

a desno od njega tablica za preračunavanje brojeva na skali u snagu. Bezinduktivni otpornik R1 nalazi se iza instrumenta u slobodnome prostoru. V.f. priključnica na stražnjoj stijenki, podnožje elektronke, i „vrući“ kraj otpornika R1 svega su 2-3 cm udaljeni jedno od drugoga. Sve je to vidljivo na slici 5.

Ako ne možete nabaviti bezinduktivni otpornik, možete cijeli v.f. vatmetar izraditi i bez njega. Ako s priključenom antenom imate SWR manji od 1,2:1, (tj. gubitke ispod 10%), tada možete također na isti način izmjeriti izračenu snagu iz antene spojivši voltmetar paralelno antenskom priključku odašiljača. U tom slučaju kutija može biti i manja – prema vašoj želji. Ako pak imate dummy load bez vatmetra, njegovim dodatkom dobit ćete cjelovit mjerni instrument u njegovoj punoj funkciji.

Tablica za baždarenje skale

10 W 31,6 V

25 W 50 V

50 W 70,7 V

75 W 86,6 V

100 W 100 V

150 W 122,5 V

200 W 141,4 V

300 W 173 V

400 W 200 V

500 W 223,6 V

Preračunavanje je izvršeno po obrascu: vršni napon Um = P × 100Ako netko želi imati veći broj mjernih točaka za snagu, može ih izračunati uz pomoć obrasca U = P × 100, kao što samučinio i ja.Slika 3. Pomoćni sklop za baždarenje

digitalnog instrumenta (prvo, zato što taj ima visok ulazni otpor, i drugo, što točno mjeri otpore i na megaomskom području).

Za posao baždarenja treba improvizirati pomoćni sklop prikazan na slici 3. Radi se o ispravljaču koji daje istosmjerni napon od oko 250 V, a koji će nam dati sve napone potrebne za baždarenje. (Ako ga nemate, vaš prijatelj radioamater će vam ga sigurno posuditi.) Na ispravljač je spojen potenciometar P1 od 0,5MΩ u seriji s otpornikom Rs od 470 kΩ. Kada nam budu trebali niži naponi, međusobno ćemo im zamijeniti mjesta. Nema opasnosti od njihova pregrijavanja jer pri otporu od oko 1 MΩ, struja kroz njih iznosi svega oko 200 μA.

Ali zato moramo biti oprezni s ispravljačem. Ako je smješten u limenu kutiju, obično je minus pol spojen na tu kutiju. Nemojmo zaboraviti da je u našem slučaju minus pol „vrući“ kraj, pa doticanje limene kutije može biti opasno. Najbolje je cijeli ispravljač staviti u deblju plastičnu vrećicu pa plus i minus polove izvući izoliranim žicama van. Između klizača potenciometra i plus pola stavit ćemo digitalni voltmetar kojim ćemo namještati željene napone. Tablica koja slijedi uspostavlja točne odnose između vršnog napona (koji očitavamo na digitalnom instrumentu) i v.f. snage odašiljača. Tijekom baždarenja umjesto vršnog napona zapisivat ćemo broj odjeljka na skali instrumenta, pa zatim pretipkanu tablicu nalijepiti na prednju ploču kako se to vidi na slici 4. Time je vaša lažna antena završena. Ako se pažljivo izradi, njezina točnost može biti ±10%; tvorničke su reda ±5%.

Na slikama 4. i 5. vidimo opisani primjerak. Izrađen je s mikroampermetrom osjetljivosti 15 μA jer mi se takav našao pri ruci.Cijeli uređaj je složen na šasiji od aluminijskog lima debljine 1 mm, veličine 24 × 25 cm savijenog u obliku nepotpunog slova U: širina je 24 cm, visina prednje ploče 10 cm, dna također 10 cm i stražnje stjenke 5 cm. Na sredini prednje ploče je instrument, lijevo od njega je dopušteno vrijeme u sekundama za veća opterećenja,

Slika 5. Unutrašnjost uređaja

Iinstr. - struja instrumenta pri punom otklonu skale)

Taj posao, dakle, obavit će otpornik R2 od 4,48 MΩ.

Točnu vrijednost otpornika R2 dobit ćemo serijskim spajanjem nekoliko otpornika manje vrijednosti, a dobro je da zadnjih 100 ili 200 kΩ bude trimer zbog što točnijeg namještanja kazaljke na kraj skale uz napon od 224 V na anodi elektronke. To je dakako orijentacijska vrijednost s kojom počinjemo baždarenje instrumenta. Baždarenje je najbolje raditi pomoću kvalitetnoga

R2 = =

= 4 480 Ω = 4,48 MΩ

= =Um 224 224 ×106

Iinstr. 50 x 10-6 50

Slika 4. Lažna antena s vatmetrom



U prethodnom smo tekstu opisali predajnik za 136 kHz. Ovaj članak je

logičan nastavak i u njemu ćemo opisati nekoliko antena i prilagođenja na predajnik. Antena koju ćemo koristiti za rad na 2 200 m bandu je stup visine 42 m (izoliran od mase) s dodanim horizontalnim dijelom dužine 155 m. Ispod stuba je sistem od 100 radijala dužine po 100 m ukopanih u zemlju. S obzirom na to da je ovakav antenski sistem za većinu naših kolega „nemoguća misija“ ispitali smo nekoliko jednostavnih antenskih sistema koje je moguće realizirati.

Osnovna pretpostavka je da se napravi upotrebljiva antena i odgovarajuće prilagođenje i da sve to amateru s prosječnim uvjetima bude lako izvedivo. Najjednostavnija antena za LF/MF je inverted L antena. U literaturi smo pronašli da je upotrebljiva antena dužine 0,02 lambda. Za 136 kHz to iznosi 44 metra. Mi smo testirali tri dužine: 44, 100 i 200 metara. Vertikalni je dio test antene visine 8 metara, a horizontalni dio smo nastavljali. Prosječna visina je nešto više od 6 metara. Ako možete, vertikalni dio podignite što više, kao i prosječnu visinu. Također, pokušajte antenu izraditi provodnikom što većeg promjera. To posebno vrijedi za kraće antene. Naša test antena dužine 44 metra ima promjer provodnika oko 5 mm, a nastavak do 100 i 200 metara napravili smo (vojnim PTK) telefonskim kabelom (2 × 0,5 mm). Ako pravite antenu od 100 ili više metara, provodnik može biti tanji.

Veoma bitan dio antenskog sistema (jednako kao i antena) je dobro uzemljenje. Zadovoljavajuće uzemljenje možete napraviti tako što ćete desetak ili više metara pocinčane trake 5 × 30 mm

2 200 m – antene i prilagođenjaPišu: Goran Sekulović, 4O5A, i Goran Dragović, 4O4B

(plitko – 15 cm) ukopati u zemlju, a na svaki metar zabiti pocinčanu cijev dužine oko 1 m i spojiti ih na traku zavarivanjem ili obujmicom. Mi smo, uz to, na mjestu gdje se priključuje predajnik na uzemljenje spojili i ukopali stari pocinčani bojler.

Poželjno je dodati radijale, ali treba napomenuti da radijali ni u kom slučaju ne mogu zamijeniti uzemljenje. Bez uzemljenja ni jedan LF/MF antenski sistem neće raditi.

PRILAGOĐENJENa webu se može pronaći puno realiziranih projekata antena i prilagođenja. Većina se uglavnom svodi na slijedeću shemu (sl. 2.).

Antena je obično napravljena tankom žicom što uzrokuje mali kapacitet prema zemlji, a protuteg su obično nekoliko radijala s mogućim uzemljenjem koje se sastoji od cijevi zabodene u zemlju. Kako vidimo iz sheme, impedancija se transformira na obično do 200 ili više oma, a zatim slijedi variometar „loading coil“ i antena. U tom slučaju javljaju se veoma visoki naponi na anteni, a uslijed malog kapaciteta prema zemlji i lošeg uzemljenja, struja antene je reda miliampera. To rezultira velikim gubicima i veoma malom izračenom snagom.

Nizom eksperimenata u antenu smo uspjeli „poslati“ struju reda nekoliko ampera (uz visoke napone). Stoga vam za inverted L (vertikalne i slične antene) predlažemo tri načina prilagođenja.

1) Najjednostavniji način je „induktivnošću produžiti antenu“ (sl. 3.). Ako se pridržavate upute za antenu i uzemljenje i na ovaj način ćete s predajnikom 100…150 W u antenu poslati struje 1,2…2 A (ovisno o dužini antene i njezinom kapacitetu potrebna induktivnost se kreće između 0,84 i 3,1 mH).

Slika 1. Izvođenje uzemljenja

Slika 2. Shema antene i prilagođenja

Slika 3. Produženje antene s induktivnošću



Ovaj način možete realizirati točno prema ovoj shemi.

3) Treći, i po nama najbolji način prilagođenja, izvest ćete prema sljedećoj shemi (sl. 5.).

Ovo prilagođenje je pogodno iz više razloga. Mali broj sastavnih dijelova, podešava se samo jedna komponenta, a najvažnije je to što se njime veoma dobro podešava svaka od antena koje predlažemo, čak i kad je kapacitet prema masi veoma mali (400 pF za 44 metra). Prijenos snage je vrlo dobar kod svih dužina antene, a posebno na kratkim antenama.

Jedina „kritična točka“ je kondenzator. Na njemu se javljaju visoki naponi reda nekoliko tisuća volti i za veće snage mora biti pravilno dimenzioniran. Mi smo eksperimentirali s kondenzatorima za napone 8,5 i 10 kV. Ako nemate takav kondenzator ni to nije nerješivo. Nekoliko staklenih ploča dimenzija 10 × 15 cm, debljine 4…6 mm i nekoliko tankih bakrenih ili aluminijskih folija i kondenzator se lako napravi.

Elegantnije rješenje je da 10 kondenzatora od 10 nF 1 600…2 000 V namijenjenih za impulsni rad vežete na red. Time ćete dobiti kondenzator koji može raditi na predajnicima 200…300 W (100…150 W za kratke antene). Ovakvi kondenzatori se koriste u televizorima i njihova nabavka ne bi trebala biti problem.

Preliminarni testovi na 9 kHz upućuju da ovaj tip prilagođenja dobro radi na veoma

niskim frekvencijama. Ali to je već drugi projekt i njime ćemo se baviti u nekom od narednih brojeva.

LOOP ANTENALoop antene na LF-u nisu novost. Međutim, svega nekoliko siteova i autora bave se tom tematikom. Ova vrsta antena za nas je bila zanimljiva zbog toga što se u relativno malom prostoru može smjestiti relativno velika aktivna površina antene. Također, loop možete napraviti tankim provodnikom.

U ovom slučaju kapacitet prema zemlji nije kritičan i debljinu provodnika odredit će struja koja kroz njega protiče. Za 5 A antenske struje dovoljan je čak jedan kvadratni mm. Naravno, bolje je upotrijebiti deblji provodnik i zbog mehaničkih osobina.

U literaturi nismo uspjeli pronaći nikakvu informaciju, a na internetu par autora obrađuje ovu vrstu antena. Pokušali smo napraviti loop antenu po uputama s ta dva sitea. Rješenja su vrlo slična, a dobili smo i slične rezultate koji su, iskreno rečeno, bili razočaravajući. Struja antene je reda miliampera, a naponi su

Slika 5. Najbolji način prilagođenja

2) Ako je vaša antena dužine 100 ili više metara, a ima kapacitet između 7 i 10 pF/m dobar način prilagođenja je antenski tuner koji smo opisali u članku o predajniku za 500 kHz. Jednostavno ga (bez ikakvih preinaka) možete upotrijebiti na 136 kHz. Podešavanje je veoma „meko“ i postižu se solidne antenske struje reda 2,7 A predajnikom snage 125 W i antenom dužine 200 metara. Za one koji nisu pročitali spomenuti članak evo i pojednostavljene sheme prilagođenja (sl. 4).

Slika 4. Pojednostavljena shema prilagođenja

Slika 6. a) Drugačije nacrtana shema iz slike 1, b) dva načina izvedbe kapaciteta antene prema zemlji

vrlo niski. Nekoliko smo dana potrošili u pokušajima da sistem „natjeramo“ da radi. Ali sve je bilo uzalud.U razmišljanju kako da riješimo problem, shemu iz točke 1 (sl. 1.) možemo nacrtati drugačije (sl. 6a.).

Došli smo na ideju da kapacitet antene prema zemlji zamijenimo odgovarajućim kondenzatorom, a zemlju provodnikom. U tom slučaju dobijemo shemu sa slike 6b., odnosno njezinu modifikaciju (sl. 6c.). Time se formira loop kao zračeći element,a kondenzatorom i induktivnošću se podešava na predajnik.Početni smo eksperiment napravili s loopom opsega 100 m. Stavili smo kondenzator 1 000 pF/10 kV i variometar 340…650 uH. Te vrijednosti smo odabrali i odmah dobili visoki napon i struju reda 1,7 A na provodniku loopa. Eksperimentirali smos vrijednostima kondenzatora između 600 pF i 2 nF, ali za ovu dužinu, promjer provodnika i vlastitu induktivnost loopau našem slučaju, najbolji je bio kondenzator 1 nF. Zatim smo napravili loop opsega 200 m.Zamijenili smo mjesta kondenzatoru (1 250 pF) i variometru tako da on bude spojen na masu i napravili test. Struja zračećeg elementa je bila 3 A (input 170 W). Napon nismo mjerili, ali sluteći po luku koji se može „izvući“ i koji je dužine 10…15 mm, radi se o naponima od nekoliko tisuća volti (sl. 7.).



Zanimalo nas je kolika je razlika u razini polja između vertikalne antene dužine 100 m i loopa opsega 100 m. Napravili smo relativno mjerenje instrumentom Wandel & Goltermann SPM 12 i dobili oko 3 dB bolji rezultat u korist loopa. S obzirom na to da je ovo mjerenje relativno i izvedeno u uvjetima koje smo mi mogli ostvariti, treba ga uzeti s rezervom. Svakako, ovakav rezultat obećava i mislimo da i ovaj tip antene zaslužuje pažnju (osobito u uvjetima ograničenog prostora). Na prostoru koji je potreban za antenu dužine 40 m možete razvući loop opsega 100 m.

BITNO JE ...Vjerojatno ste primijetili da (osim što se na antenama javljaju visoki naponi) uporno inzistiramo na što većim antenskim strujama. Iako je to jedan od najvažnijih parametara, ako pogledate literaturu i web stranice koji se bave ovom materijom, tu i tamo poneko spomene RF ampermetar, možda ga nacrta na shemi, ali se u opisu rada uređaja i veza struja antene ne spominje (osim u par slučajeva, a i tada je struja antene reda 1…2 A).Da pojednostavimo stvar. Ako imate visoki napon na anteni (što i nije tako teško postići) praktično imate provodnik pod naponom. Ali, dok ne potekne struja, vaša antena neće zračiti. Konačno, formula za izračun snage je P=I 2 × R zračenja. Razni LF SWR metri, „loading coil” sistemi na bačvama i bidonima za vodu, slike nagorjelih izolatora, ampermetri na ispravljačima koji pokazuju da predajnik „vuče” 20, 30, 50 A. Sve je to dojmljivo, ali ne znači ništa dok ne stavite RF ampermetar (thermocouple) direktno u antenski provodnik. Kad on pokaže struje veličina 2…5 ili više ampera, jedino tada možete biti sigurni da sistem dobro radi.Ovaj dio zaključit ćemo tvrdnjom: ako pogledate bilo koji komercijalni predajnik (brodski i sl.), primijetit ćete da na svakom od njih, bez izuzetka, postoji ampermetar koji mjeri antensku struju. Ovisno o snazi predajnika (a za one koje mi posjedujemo) krajnji otklon je 8…12 A. Mislimo da ta činjenica sama po sebi sve govori.

ATUSvi sistemi za podešavanje antene koje smo predložili mogu biti izvedeni kao automatski. S obzirom na to da se podešava samo jedna komponenta prilagođenja (variometar) to dodatno pojednostavljuje izvedbu. Za konkretnu antenu prilagođenje se jedanput grubo podesi, a fino podešavanje kod promjene frekvencije u bandu obavlja automatika.Ovo je također zgodno jer se podešavanje antene mijenja (npr. kada padne kiša). Po uzoru na MF ATU Amplidan napravit ćemo našu inačicu LF/MF ATU i ovo neka bude najava za slijedeći projekt.

PROSTIRANJE VALOVA NA 136 kHzO prostiranju valova, pa i na ovim frekvencijama, u literaturi i webu možete pronaći dosta materijala. Mi se nećemo baviti analizama i zaključcima (iza toga mora stajati višegodišnji rad), niti ćemo ponavljati već rečeno, samo bismo spomenuli par činjenica koje treba uzeti u obzir ako se odluči raditi na LF-u.

- Slabljenje na trasi na ovim frekvencijama daleko je manje nego na MF-u i HF-u. 1 W ERP-a će otići veoma daleko. Prema raznim kalkulatorima s weba radi se o desetinama tisuća kilometara u slobodnom prostoru. S ove točke gledišta, pravilno podešen predajnik i antena u određenim uvjetima trebale bi raditi bolje nego na MF-u.

- Ako signalom „preskočite prvog susjeda” nemojte biti previše zabrinuti. U određenim okolnostima može se dogoditi da vaš signal u prvih 100…300 km bude značajno oslabljen, a da na velikim udaljenostima postignete odličnu čujnost. U prilog tome ide i članak s interneta (G. Soegiono – Propagation in the LF band), koji se bazira na ITU dokumentima. Iz tog teksta pogledajte tablicu za prostorni val.

Uzevši u obzir sve do sada navedeno, rad na 136 kHz predstavlja lijep izazov, a uz „povoljan vjetar“ na bandu dat ćejoš ljepše rezultate.

Na kraju napominjemo da smo sve testove napravili predajnikom opisanim u prethodnom broju.

SKYWAVE EXAMPLE FOR 137 kHzFor your convenience I post the results from my last weekend “calculation marathon” which is only valid for: solar minimum epoch. operating frequency = 137 kHz. ERP = 1 W, magnetic receiving antenna.

distance summerday winterday night-time

100 km -39 dBuV/m -6 dBuV/m 8 dBuV/m

200 km -35 dBuV/m -3 dBuV/m 11 dBuV/m

300 km -31 dBlIV/m -1 dBuV/m 11 dBuV/m

400 km -28 dBuV/m 0 dBuV/m 11 dBuV/m






1 000 km -16 dBuV/m 3 dBuV/m 9 dBuV/m




1 400 krn -16 dBuV/m 2 dBuV/m 7 dBuV/m



1 700 krn -19 dBuV/m -1 dBuV/m 3 dBuV/m

1 800 krn -21 dBuV/m -2 dBuV/m 1 dBuV/m

1 900 km -23 dBuV/m -5 dBuV/m -1 dBuV/m




Slika 7. Loop opsega 200 m i loop opsega 100 m

Tablica 1.



Pri spomenu na pretpojačalo odmahse „vežemo“ za 2-metarsko područje

te nam naviru sjećanja na prva pretpojačala s BFT66 tranzistorima koja su pokrenula malu revoluciju u potražnji za boljim i kvalitetnijim rješenjima. Nakon njega pojavljuju se pretpojačala s MOS-FET tranzistorima tipa BF-981, dok su pojedinci uspjeli nabaviti i CF300, koje je u svoje vrijeme glasilo za vrhunski proizvod. Samo su jako snalažljivi imali niskošumna pretpojačala s Ga-As FET tranzistorima tipa MGF-1302.

Nakon toga se pojavljuju se bezuslovno stabilna pretpojačala koja dizajnira Dragoslav Dobričić, YU1AW, s visokom otpornosti na jake signale, IP3. Razvojem poluvodičke tehnologije i MMIC komponenti nastupa razdoblje gdje se uz minimalni broj dodatnih komponenti može postići ono što od pretpojačala očekujemo: stabilnost, dobro prilagođenje, veliko pojačanje, niski šum i visoka otpornost na jake signale. Navedene kvalitete uspio je ujediniti u svojim projektima Goran Popović – AD6IW.

Nabavka komponenti za izradu navedenih pretpojačala bila je posebna avantura, a potreba za zamjenom uništenih poluvodičkih komponenti znala je zauvijek ostavljati takve gradnje po strani. Danas se možemo pohvaliti „poplavom“ različitih proizvođača poluvodičkih komponenti koji nam nude cijeli spektar određene namjene i područja rada.

Postavlja se pitanje: kupiti ili graditi? Kupiti gotov proizvod najbrži je i najjednostavniji put ka kvalitetnom pretpojačalu, dok je samogradnja najzahtjevniji, sporiji, ali nešto jeftiniji put ka istom cilju. Za gotov proizvod morat ćemo izdvojiti veću svotu novaca, dok samogradnja iziskuje dobra poznavanja visokofrekventne tehnike i projektiranja te mogućnost nabave kvalitetnih komponenti i izrade dvostranih tiskanih pločica visoke kvalitete u kućnoj radinosti.

U ovome ćemo se članku pozabaviti rješenjem koje se nalazi na pola puta između ponuđenih opcija. Nastojat ćemo sagraditi pretpojačalo sa svim potrebnim kvalitetama uz što pristupačniju cijenu kupovinom svih komponenti na tržištu tako da će nam jedini zadatak biti posložiti i zalemiti sve komponente na već pripremljenu tiskanu pločicu. Osnovnu komponentu koju ćemo koristiti je novije generacije renomiranog proizvođača Minicircuits, oznake PSA4-5043+.

Pretpojačalo za svakogaPiše: Adam Alićajić, 9A4QV

To je MMIC komponenta rađena u E-PHEMT tehnologiji, koja nam osigurava niski šumni broj na cijelom navedenom području. Posebna pogodnost ove komponente je njezina širokopojasnost i pokrivanje frekvencija u rasponu od 50 MHz pa sve do 4 000 MHz. Kao takvo, pretpojačalo se može koristiti na svim amaterskim područjima od 50 MHz pa do 3,4 GHz, ali isto tako i kod pojačanja DVB-T televizijskih signala ili kao pretpojačalo kod već popularnih DVB-T SDR prijamnika za prijam signala WX sondi, ADS-B signala te Funcube dongle prijamnika. I radioastronomi će naći primjenu ovog pretpojačala na frekvencijama od 1 402 MHz. PSA4-5043+ nam osigurava šumni broj od 0,7 do 1 dB u cijelom području rada uz pojačanje koje se kreće u granicama od 25 dB na 50 MHz do 10 dB na 4 GHz. Proizvođač naglašava i visoku otpornost na jake signale OIP3 u cijelom području koje iznosi 35 dBm! Ulazno i izlazno prilagođenje kreće se u granicama od 10 do 15 dB u cijelom području što predstavlja posebnu pogodnost gdje na ulaz i izlaz direktno spajamo koaksijalnu priključnicu impedancije 50 Ω. Uz visoki OIP3 veže se i visoka vrijednost P1dB koja za ovu komponentu iznosi +21 dBm što nam govori da se ovo pretpojačalo može koristiti i kao pobudno pojačalo u odašiljačkim stupnjevima s izlaznom snagom od preko 100 mW u cijelom svom radnom području.

Da bi se ostvarile navedene karakteristike MMIC se napaja s istosmjernim naponom od 5 V pri čemu potrošnja struje iznosi 53 mA. Ako zahtjevi tako nalažu, može se primijeniti i niži radni napon od 3 V uz nešto lošije karakteristike.

Sve te značajke sažete su u minijaturno SC-70 ili SOT-343 kućište što predstavlja još jednu bitnu pogodnost koja je bila presudna kod odabira aktivne komponente pretpojačala. Za ugradnju i lemljenje kućišta tipa SOT-343 nije nam potreban specijalan alat i lemne stanice već isti može zalemiti najobičnijim lemilom vrha širine 1 mm. Za gradnju ovakvog pretpojačala potrebno je prethodno iskustvo lemljenja SMD komponenti.

Osim aktivne komponente veoma je bitan pravilan odabir i konstrukcija pločice s tiskanim vezama na kojoj će biti zalemljeno kompletno pretpojačalo. Da bi se ostvarile sve navedene karakteristike, tiskana pločica mora biti ispravno projektirana i izrađena na kvalitetnom laminatu određenih karakteristika. Osnovni zahtjev je da takva pločica bude izrađena na dvostranom laminatu, maksimalne dopuštene debljine 0,8 mm s kvalitetnim provodnim rupicama (viama) i po mogućnosti na kvalitetnijim laminatima od vitroplasta. Takve zahtjeve zadovoljavaju skupi laminati izrađeni na osnovi teflona ili keramike. Samograditelju su svi ti zahtjevi komplicirani i skupi, osobito ako se izrađuje samo jedan ili manji broj tiskanih pločica. Jako teško je pronaći male dostatne komadiće laminata koji pri tome moraju imati i kvalitetne provodne rupice (u kućnoj radinosti gotovo neizvedivo).

Kako bih se poštedio svih navedenih problema i troškova, rješenje sam našao u kupnji gotovih pločica. Na e-bay elektroničkoj trgovini moguće je po veoma pristupačnim cijenama kupiti gotove univerzalne pločice za pretpojačala koje svojom pravilnom izvedbom osiguravaju ispravan rad pretpojačala.

Slika 1. Električna shema pretpojačala



ICOMO

ELEKTRONIKA d.o.o.

HR-52452 FuntanaKamenarija 12, HrvatskaTel/fax: +385 52 445 038E-mail: [email protected]

OVLAŠTENI DISTRIBUTER

www.mar-elektronika.hr

• cjena sa PDV-om

Uz radioamaterske radijske postaje nudimo Vam:

• profesionalne radijsk postaje i pribor• pomorske radijske postaje i pribor• antene raznih vrsta i bandova• razne kablove, konektore, ispravljaèe,

e

SWR- metre i drugo•CB primopredajnke i pripadajuæi pribor

IC-V80E VHF1.007,00 Kn

IC-T70EVHF/UHF1.482,00 Kn IC-2200H VHF

1.675,00 Kn

IC-2820 VHF/UHF4.468,00 Kn

Na nama je samo da od ponuđenih rješenja odaberemo ono koje odgovara našem kućištu i tipu pretpojačala. Jedan od e-bay ponuđača takvih tiskanih pločica je i popularni prodavač naziva Rfextra koji u ponudi ima gotova rješenja za razne modele MMIC komponenti – pojačala. Od ponuđenih rješenja odabrao sam jeftiniju opciju izrađenu na vitroplastu FR-4 debljine 0,8 mm s dostatnim brojem pravilno raspoređenih prolaznih via. Cijena koja uključuje poštarinu i 4 komada tiskanih pločica nije prešla vrijednost od 70 kn. Za istu cijenu moguće je dobiti 2 pločice izrađene na kvalitetnijim Rogers teflonskim ili keramičkim laminatima. Pločice su dizajnirane tako da omogućuju montažu svih komponenti i poluvodiča za stabilizaciju napona od 5 V te mogućnost montaže povratne veze. Razmišljate li već o ugradnji u kućište, korisna informacija je da je standardna dimenzija pločice 25,4 × 25,4 mm (1“ kvadratni). Pločicu koju sam odabrao u originalu je bila prilagođena MMIC-u tipa MGA-86653, koji također dolazi u istom SOT-343 kućištu s istim rasporedom izvoda. Imate li potrebu kupiti i sve ostale SMD komponente, isti vam izvor nudi mogućnost nabavke svih potrebnih komponenti uz uštedu na poštarini kod kupnje više artikala. Preporučuje se ugradnja komponenti veličine 0603, dok oni koji imaju problema s vidom bez bitnih narušavanja karakteristika mogu odabrati i SMD komponente veličine 0805. Veće komponente od navedenih ne mogu se zalemiti na predloženu tiskanu pločicu. Ako imate sve potrebne komponente s električne sheme možete pristupiti lemljenju. Ako nemamo tehničkih prepreka preporučuje se aktivnu komponentu zalemiti posljednju na pločicu po već ustaljenom pravilu rukovanja s poluvodičima. Za lemljenje koristimo vrh debljine 1 mm ili manje, ovisno o potrebi. Posebnu pažnju treba posvetiti lemljenju izvoda MMIC-a koji se spajaju na masu.

Pored takvih izvoda redovito se nalaze provodne rupice, koje osim uloge pravilnog uzemljenja imaju i ulogu odvođenja topline na donji sloj tiskane pločice. Lemljenje tih izvoda trebat će izvesti s malo višom temperaturom kako bismo dobili kvalitetan završni lemni spoj. Pločica je prilagođena za montažu SMA koaksijalnih konektora pa je preporučljivo držati se ponuđenog rješenja (ono definitivno nije marketinški trik ovaj tip koaksijalne priključnice je odabran s razlogom). Jedan od osnovnih razloga nepravilnog rada pretpojačala u praksi je upravo neispravno spajanje koaksijalnih priključnica koje može dovesti do neželjenih samo-oscilacija i uništenja pretpojačala. To se osobito odnosi na SO-239 i BNC tip konektora kod kojih je potrebno masu spojiti na masu tiskane pločice. U praksi se to redovito radi s komadićima žice koji zbog svoje dužine dovode do stvaranja neželjenih oscilacija. SMA konektori su najjeftinije, ali i najkvalitetnije rješenje. Prvo je uključivanje, zbog predostrožnosti, moguće preko otpornika od 10 Ω vezanog u krug napajanja. Nakon što smo izmjerili potrošnju od pedesetak mA, otpornik možemo odspojiti iz kruga napajanja. Pretpojačalo bi trebalo stabilno raditi s navedenim karakteristikama. Želimo li na određenim frekvencijama postići veće pojačanje, potrebno je poigrati se s vrijednostima ulaznog i izlaznog kondenzatora C1 i C2. S odabranim vrijednostima sa sheme spajanja izmjereno je pojačanje od 22,6 dB na frekvenciji od 145 MHz. Pojačanje, kao i sve ostale karakteristike kroz cijeli raspon radne frekvencije mogu se pronaći u karakteristikama (data sheet) aktivne MMIC komponente.

Slijedeći korak na koji će se pojedinci odlučiti je ugradnja pretpojačala u odgovarajuće kućište. Nerijetko rezultat takve ugradnje u metalne kutijice zna biti poražavajući. Naime, pretpojačalo koje je izvan

kućišta radilo ispravno unutar njega radi nestabilno i oscilira što može sasvim zbuniti konstruktora. Najjednostavnije je rješenje pretpojačalo oklopiti bijelim, pocinčanim limom i to na način da se tiskana pločica po cijeloj dužini oboda zalemi za stjenke kutijice. Potrebno je naglasiti da se taj postupak mora obaviti s obje strane tiskane pločice. Bočno se izbuše otvori za SMA konektore, koji se srednjim izvodom zaleme na tiskanu pločicu, dok se masa zalemi direktno na stranicu kućišta od bijeloga lima. Napajanje je u tom slučaju potrebno izvesti preko provodnog kondenzatora vrijednosti 1 nF, koji se također montira bočno kroz stranicu kućišta.

Naposljetku se montiraju ili zaleme poklopci s obje strane kućišta. Ovakav pristup izrade kućišta trebao bi spriječiti nestabilnosti. Montaža pretpojačala u kućišta izrađena od masivnog aluminija strojnom obradom zahtijevaju poseban pristup. Iako takav pristup izrade kućišta daju profesionalan izgled, osiguranje stabilnih radnih uvjeta nije jednostavno niti jeftino. Aluminij se ne može lemiti pa je električni spoj mase tiskane pločice i samog kućišta teško ostvariv bez uporabe skupe silver-epoxy komponente, koju uz to nije jednostavno nabaviti. Predviđene rupice za vijke na tiskanoj pločici mogu biti nedostatni za kvalitetan spoj s kućištem, a i to može dovesti do nestabilnosti u radu i negativnih efekata.

Slika 3. Pretpojačalo s PSA4-5043+ Slika 4. Raznovrsni modeli pretpojačala na univerzalnim pločicama

Slika 2. Raspored izvoda na kućištu PSA4-5043+



ICOMO

ELEKTRONIKA d.o.o.

HR-52452 FuntanaKamenarija 12, HrvatskaTel/fax: +385 52 445 038E-mail: [email protected]

OVLAŠTENI DISTRIBUTER

www.mar-elektronika.hr

• cjena sa PDV-om

Uz radioamaterske radijske postaje nudimo Vam:

• profesionalne radijsk postaje i pribor• pomorske radijske postaje i pribor• antene raznih vrsta i bandova• razne kablove, konektore, ispravljaèe,

e

SWR- metre i drugo•CB primopredajnke i pripadajuæi pribor

IC-V80E VHF1.007,00 Kn

IC-T70EVHF/UHF1.482,00 Kn IC-2200H VHF

1.675,00 Kn

IC-2820 VHF/UHF4.468,00 Kn

Pogodnost širokopojasnog pojačanja signala u nekim slučajevima može biti i nedostatak, osobito ako blizu odabrane frekvencije imate jak izvor radiosignala koji može pokvariti kvalitetu prijama željenog signala. Snažni signali radiodifuznih postaja, TV odašiljača, radarskih sustava mogu svojim signalom preopteretiti neselektivne ulaze prijamnika, osobito SDR prijamnika baziranih na jeftinim DVB-T USB prijamnicima. Svi ćemo se složiti da je rješenje ugradnja filtra. Nameće se pitanje: prije ili poslije pretpojačala? Ne postoji jednoznačan odgovor koji će dati rješenje na sve probleme uzrokovane jakim signalima na ulazu pretpojačala. Filtar na ulazu pretpojačala će povećati selektivnost, ali će za negativnu posljedicu imati smanjenje šumnog broja pretpojačala upravo za vrijednost gubitaka u propusnom dijelu filtra. Ugradnjom filtra poslije pretpojačala sačuvat ćemo niskošumne karakteristike pretpojačala, ali će ono i dalje biti opterećeno jakim signalima izvan nama zanimljivog područja prijama. Ovisno o zahtjevima, na korisniku je da sam odredi prioritete i načini uporabe pretpojačala u sprezi s filtrom.

Na kraju, možemo se upitati: ovako veliki članak za tako maleno pretpojačalo? Iskusni graditelji za razliku od početnika kojima je i namijenjen ovaj članak neće se naći u navedenim zamkama i mogućim problemima. Iz dosadašnjih iskustava pri gradnji i problemima na koje su nailazili konstruktori nastojao sam navesti osnovne greške pri gradnji koje mogu dovesti do nepravilnog

rada pretpojačala i obeshrabriti konstruktora kod sličnih gradnji. Ovime nisu obuhvaćeni svi aspekti i problemi koji mogu nastati pri gradnji i korištenju, ali se nadam da sam dao odgovor na mnoga neodgovorena pitanja koja su dovela do toga da slične gradnje završe u ladicama kao nikad završeni projekti.

Dobar prijam!

Slika 5. Mjerenje pojačanja na 2-metarskom području

Kategorija A – jedan operator, miješano Mj. Poz. oznaka QSO Bodovi Množ. Rezultat Super Kup 1. 9A8A 218 524 77 40 348 100,00 2. 9A3MR 185 441 72 31 752 78,70 3. 9A4W 180 432 71 30 672 76,02 4. 9A3JH 168 413 67 27 671 68,58 5. 9A7V 140 339 61 20 679 51,25 6. 9A3R 133 338 61 20 618 51,10 7. 9A4WY 128 314 60 18 840 46,69 8. 9A4QV 124 308 55 16 940 41,98 9. 9A3NC 112 277 57 15 789 39,13 10. 9A3IH 118 300 52 15 600 38,66 11. 9A2YF 109 264 58 15 312 37,95 12. 9A2AE 94 225 52 11 700 29,00 13. 9A5BVT 92 228 50 11 400 28,25 14. 9A5ST 88 216 51 11 016 27,30 15. 9A2SW 78 192 44 8 448 20,94 16. 9A3IM 73 178 47 8 366 20,73 17. 9A2QP 71 158 52 8 216 20,36 18. 9A4WW 73 171 38 6 498 16,10 19. 9A3PF 72 150 37 5 550 13,76 20. 9A2GA 39 98 31 3 038 7,53 21. 9A3BOB/P 40 72 21 1 512 3,75 22. 9A2JG 21 47 13 611 1,51

Kategorija B – jedan operator, samo CW Mj. Poz. oznaka QSO Bodovi Množ. Rezultat Super Kup 1. 9A2JK 61 183 27 4 941 80,00 2. 9A4R 50 150 29 4 350 70,43 3. 9A2FW 40 120 22 2 640 42,74 4. 9A2Z 36 108 22 2 376 38,47 5. 9A4MF/P 28 72 20 1 440 23,32

Kategorija C – jedan operator, samo SSB Mj. Poz. oznaka QSO Bodovi Množ. Rezultat Super Kup 1. 9A3NI 96 192 39 7 488 80,00 2. 9A5AMC 106 212 35 7 420 79,27 3. 9A9DA 86 168 35 5 880 62,82 4. 9A3DUH 77 140 35 4 900 52,35 5. 9A3ZL 75 146 32 4 672 49,91 6. 9A5AGO 68 128 29 3 712 39,66 7. 9A7DRI 42 84 29 2 436 26,03 8. 9A7PJT 49 98 22 2 156 23,03 9. 9A3DDC/P 40 78 26 2 028 21,67 10. 9A6SJZ 37 70 26 1 820 19,44 11. 9A3DZK/P 39 76 23 1 748 18,68 12. 9A6IND 34 68 22 1 496 15,98 13. 9A6OY 27 54 21 1 134 12,12 14. 9A2YL 32 60 17 1 020 10,90 15. 9A9RR 28 56 18 1 008 10,77 16. 9A2WA 31 58 16 928 9,91 17. 9A5CPG 21 42 17 714 7,63 18. 9A5NLO 22 44 15 660 7,05 19. 9A3DPL 21 42 13 546 5,83 20. 9A3BSV 20 40 13 520 5,56 21. 9A3CTK 19 38 13 494 5,28 22. 9A3XR 11 16 4 64 0,68

Kategorija D – jedan operator, QRP Mj. Poz. oznaka QSO Bodovi Množ. Rezultat Super Kup 1. 9A6C 107 264 59 15 576 80,00 2. 9A2EY/P 59 144 30 4 320 22,19 3. 9A2VX 33 76 25 1 900 9,76 4. 9A2SB/P 26 52 17 884 4,54 5. 9A4OP/QRP 21 42 15 630 3,24 6. 9A5M 12 32 10 320 1,64

Kategorija E – više operatora Mj. Poz. oznaka QSO Bodovi Množ. Rezultat Super Kup 1. 9A2KD 220 529 80 42 320 100,00 2. 9A0Z 220 524 76 39 824 94,10 3. 9A0AA 206 506 76 38 456 90,87 4. 9A3B 180 437 76 33 212 78,48 5. 9A7T 156 372 66 24 552 58,02 6. 9A7B 141 336 63 21 168 50,02 7. 9A1E 131 319 65 20 735 49,00 8. 9A2L 146 340 60 20 400 48,20 9. 9A5G 136 298 65 19 370 45,77 10. 9A3W 136 331 56 18 536 43,80 11. 9A0P 131 327 52 17 004 40,18 12. 9A1EZA 113 272 55 14 960 35,35 13. 9A1N 115 261 57 14 877 35,15 14. 9A1CRT 85 206 52 10 712 25,31 15. 9A1CIG 73 174 44 7 656 18,09 16. 9A1RBZ 78 156 35 5 460 12,90 17. 9A1K 57 106 25 2 650 6,26 18. 9A1CPB 29 58 19 1 102 2,60

Odlična aktivnostHrvatski radioamaterski kup 2013.

Zadnja subota u travnju već je godinama rezervirana za nekad jedino domaće

KV natjecanje, Hrvatski radioamaterski kup. Ove je godine natjecanje održano ujedno kao drugi period 9A KV Super Kupa 2013., a okupilo je veliki broj natjecatelja. To je omogućilo da čak četiri postaje ovoga puta preskoče čarobnu granicu od 200 veza u četiri perioda natjecanja.

Samo natjecanje je prošlo u fer i sportskoj borbi te natjecateljsko povjerenstvo, osim nekih sitnih tehničkih stvari, nije imalo previše posla. Nadamo se da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti.

U roku koji je pravilima predviđen za dostavu dnevnika, zaprimljeno je ukupno 75 dnevnika.

U kategoriji A – jedan operator, miješano pobjednik je Stjepan Đurin, 9A8A. Drugoplasirani je Rolando Milin, 9A3MR, a trećeplasirani Tomislav Kelava, 9A4W.

U kategoriji B – jedan operator, samo CW pobjednik je Martin Švaco, 9A2JK, dok je u kategoriji C – jedan operator, samo SSB pobjednik Milorad Milohanović, 9A3NI.

Kod QRP postaja pobjednik je Goran Grubišić, 9A6C.

Mnoštvo uzbuđenja je bilo u kategoriji više operatora u kojoj konačnu pobjedu odnosi multi op. ekipa Branka Nakomčića, 9A2KD, ispred Radiokluba Grada Zaboka, 9A0Z, na drugom, odnosno DX & Contest kluba Križevci, 9A0AA na trećem mjestu.

U kategoriji klubova, prvo mjesto s preko milijun bodova uvjerljivo osvaja Istarski radioamaterski klub, 9A1IST, ispred ekipe Radiokluba Ludbreg, 9A1EZA, na drugom i Radiokluba Novi Marof, 9A1CBB, na trećem mjestu.

Do slušanja u Kupu Jadrana, druge subote u listopadu.

Rezultati KV natjecanja

Kategorija H – klubovi Mj. Klub Članovi Ukupno Množitelj Rezultat Super Kup 1. 9A1IST 9A2SW, 9A3IH, 9A3JH, 9A3NC, 9A3R, 9A4QV, 9A4WY, 9A5AGO 127 618 8 1 020 944 100,00 2. 9A1EZA 9A1EZA, 9A2AE, 9A2L, 9A2QP, 9A3PF, 9A5BVT 72 226 6 433 356 42,45 3. 9A1CBB 9A2Z, 9A3ZL, 9A4R, 9A5CPG, 9A8A 52 460 4 209 840 20,55 4. 9A1CIG 9A1CIG, 9A3BOB/P, 9A3DDC/P, 9A3DZK/P, 9A3MR 44 696 4 178 784 17,51 5. 9A1CFN 9A1CPB, 9A3CTK, 9A4W, 9A7B, 9A9RR 54 444 3 163 332 16,00 6. 9A1CKG 9A2VX, 9A3IM, 9A5AMC, 9A5G 37 056 4 148 224 14,52 7. 9A1CBM 9A2FW, 9A2WA, 9A2YL, 9A3XR, 9A5ST, 9A7PJT 17 824 5 89 120 8,73 8. 9A1DFG 9A2KD 42 320 1 42 320 4,15 9. 9A1CAZ 9A0Z, 9A5NLO 40 484 1 40 484 3,97 10. 9A1DXC 9A0AA 38 456 1 38 456 3,77 11. 9A1KDE 9A3B 33 212 1 33 212 3,25 12. 9A1HBC 9A4OP/QRP, 9A7T 25 182 1 25 182 2,47 13. 9A1EJK 9A1E 20 735 1 20 735 2,03 14. 9A1HDE 9A7V 20 679 1 20 679 2,03 15. 9A1ADE 9A2EY/P, 9A2GA, 9A3DPL, 9A6SJZ 9 724 2 19 448 1,90 16. 9A1RKV 9A3W 18 536 1 18 536 1,82 17. 9A1ACD 9A0P 17 004 1 17 004 1,67 18. 9A1RKA 9A6C 15 576 1 15 576 1,53 19. 9A1BTU 9A2YF 15 312 1 15 312 1,50 20. 9A1CCU 9A1N 14 877 1 14 877 1,46 21. 9A1CRS 9A3DUH, 9A6IND 6 396 2 12 792 1,25 22. 9A1CRT 9A1CRT 10 712 1 10 712 1,05 23. 9A1AAX 9A3NI 7 488 1 7 488 0,73 24. 9A1CDD 9A4WW 6 498 1 6 498 0,64 25. 9A1CCB 9A9DA 5 880 1 5 880 0,58 26. 9A1A 9A1RBZ 5 460 1 5 460 0,53 27. 9A1CBK 9A2JK 4 941 1 4 941 0,48 28. 9A1FAB 9A1K 2 650 1 2 650 0,26 29. 9A1ABE 9A7DRI 2 436 1 2 436 0,24 30. 9A1CTL 9A4MF/P 1 440 1 1 440 0,14 31. 9A1CAY 9A6OY 1 134 1 1 134 0,11 32. 9A1CAW 9A2SB/P 884 1 884 0,09 33. 9A1AKL 9A2JG 611 1 611 0,06 34. 9A1VZD 9A3BSV 520 1 520 0,05 35. 9A1CRJ 9A5M 320 1 320 0,03

Dnevnici za kontrolu: 9A3CDJ, 9A2MX.

Piše: Krešimir Kovarik, 9A5K

KV UREĐUJE: Ivo Novak, 9A1AA


U prošlogodišnjem CQ WW WPX SSB natjecanju sudjelovao je rekordan broj

naših postaja, njih 47. Najviše postaja, čak 18, sudjelovalo je u najpopularnijoj kategoriji – jedan operator, svi opsezi, mala snaga.

I ovoga su puta naši natjecatelji ostvarili izvrsne rezultate. Svjetski pobjednici u svojim kategorijama su: 9A2AJ, 9A1JSB (op. 9A7ZZ), 9A4AA, 9A203B (9A1AA) i 9A8DX. Drugi u svjetskom plasmanu u svojoj kategoriji je 9A209L (9A9L), 9A2R je „uzeo broncu“, dok je 9A2U (9A3ZA) europski pobjednik i 4. u svijetu.

U sve tri kategorije više operatora imali smo predstavnike koji su postigli vrlo dobre rezultate, ali zbog „okrutne“ konkurencije u tim kategorijama plasmani nisu na razini koju su priželjkivali. Ekipa 9A1A je zauzela drugo mjesto u Europi u MM kategoriji, iza vječnih rivala – DR1A ekipe. Varaždinska ekipa, 9A7A, zauzela je 4. mjesto u Europi u M2 kategoriji, dok je ekipa 9A1P, koja je ovaj puta radila s pozivnom oznakom 9A22P, zauzela 5. mjesto u Europi u MS kategoriji.

U osrednjim propagacijama, koje su se krajem subote osjetno pogoršale, „popravljeno“ je pet nacionalnih rekorda. Novi rekorderi su: 9A209L (9A9L), 9A2U (9A3ZA), 9A5Y (9A3NM), 9A3TY i 9A3TU. U četiri kategorije, u kojima do sada nismo imali predstavnika, rekorde su postavili: 9A4AA, 9A2R, 9A205ST (9A5ST) i 9A1JSB (9A7ZZ).

U posljednjih nekoliko godina sve se više naših postaja pojavljuje i u takozvanim Overlay kategorijama: tribander/jedan element (TS) i početnici (Rookie).Uz odlične rezultate ostvarene u tim potkategorijama ove je godine postavljeno i 6 nacionalnih rekorda. Nositelji rekorda u svojim TS kategorijama su: 9A207T (9A2EU), 9A2U (9A3ZA), 9A203B (9A1AA), 9A8DX i 9A2R, dok je 9A5KIS postavila novi rekord u kategoriji Rookie.

CQ WW WPX SSB 2012.REZULTATI 9A POSTAJA

Kategorija Poz. oznaka Rezultat Veza Množ. SO AB 9A207T (9A2EU) 1 237 086 859 558 9A202JK (9A2JK) 1 205 028 926 612 9A8A 10 164 71 66 9A3KS 672 16 14 7 MHz 9A8DX 1 854 949 1 236 647 1,8 MHz 9A2AJ 465 864 601 376 SO AB LP 9A204MF (9A4MF) 598 752 722 462 9A2NO 498 804 580 422 9A1IW 398 808 541 348 9A2EY 115 907 257 257 9A3QB 85 778 203 154 9A6ARB 60 720 201 165 9A1CVG 46 189 179 143 9A1MM 39 375 145 125 9A203JB (9A3JB) 34 500 136 115 9A5IGY 29 640 143 130 9A6IND 28 514 113 106 9A6JOY 24 852 125 109 9A204W (9A4W) 22 420 101 95 9A7IUP 21 424 116 104 9A5G (9A2VX) 19 800 94 88 9A5KIS 9 338 64 58 9A1SZ 8 946 70 63 9A1DL 7 250 63 58 28 MHz LP 9A0W 162 176 279 224 9A2WJ 24 200 98 88 7 MHz LP 9A7ZZ 4 176 50 48 SO AB ASS 9A206B (9A5ADH) 704 696 694 472 28 MHz ASS 9A2U (9A3ZA) 576 240 611 392 21 MHz ASS 9A5Y (9A3NM) 4 054 290 1 796 894 14 MHz ASS 9A203B (9A1AA) 2 720 133 1793 871 3,7 MHz ASS 9A2R 784 665 764 477 SO AB LP ASS 9A202GA (9A2GA) 456 252 615 394 9A6GWF 32 330 128 122 9A4WY 1 500 24 20 28 MHz LP ASS 9A3TY 75 047 179 151 21 MHz LP ASS 9A3TU 58 520 176 152 14 MHz LP ASS 9A205ST (9A5ST) 200 592 423 336 3,7 MHz LP ASS 9A1JSB (9A7ZZ) 527 050 582 415 SO AB QRP 9A204OP (9A4OP) 30 831 142 129 7 MHz QRP 9A209L (9A9L) 217 722 329 262 1,8 MHz QRP 9A4AA 1 984 32 32 MS 9A22P 18 871 685 4 871 1 435 9A8M 9 072 856 3 181 1 196 9A1CRD 15 312 97 87 M2 9A7A 25 898 786 6 309 1 598 MM 9A1A 38 960 724 8 801 1 749

Piše: Ivo Novak, 9A1AA

Dino, 9A2NO

KV


Nakon nekoliko „teških“ godina, konačno smo dočekali da u WPX CW natjecanju

propagacije budu jednako dobre, pa čak i bolje nego u SSB natjecanju. Najbolje je svakako bilo na 15-metarskom opsegu, koji je oduševio sudionike u svim dijelovima svijeta. Kao što reče Zlatko, 9A2EU, band je bio otvoren dugo u noć i za samo5 minuta mogla se odraditi WAC diploma.

Organizator je primio ukupno 4 323 natjecateljska dnevnika, od kojih je 34 bilo iz 9A – 13% manje nego 2011. godine kada je postignut rekord od 39 dnevnika 9A postaja.

Izvrsni rezultati naših natjecatelja nisu izostali ni ovoga puta. Damir, 9A3R, je 1. u svijetu na 80 m, mala snaga, assisted. Uz njega su plasmane u svjetskih top 3 u svojim kategorijama ostvarili i: 9A5MT (2. W, 2. EU), 9A3JH (2. W, 2. EU), 9A2AJ (2. W, 3. EU), 9A3VM (3. W, 2. EU), 9A2U (3.W, 3.EU). U overlay kategorijama (potkategorijama) Tribander/wiress svjetski pobjednici su 9A2AJ i 9A4WY.

U kategoriji više operatora, jedan predajnik ovoga puta čak je pet naših postaja u plasmanu. Najbolje plasirana je porečka ekipa 9A22P koja je zauzela 6. mjesto u Europi, a slijede ju ekipe: 9A8M (11. EU), 9A207T (30. EU), 9A4J (39. EU) i 9A3W (41. EU). Ekipa 9A1A, koja je i ovoga puta sudjelovala u kategoriji više operatora, više predajnika, ovoga puta morala se zadovoljiti s plasmanom trećeg mjesta u svijetu i drugog u Europi (iza DR1A).

Iznimno dobre propagacije omogućile su našim postaja i postavljanje novih rekorda, kojih je ovoga puta bilo čak 14. Dosadašnje rekorde popravili su: 9A5X, 9A5Y (9A3NM), 9A3JH, 9A201AA, 9A2U (9A3ZA), 9A5D (9A3ID), 9A4WY i 9A5MT. Postavljena su i četiri nova rekorda u overlay kategorijama TB/W u kojima do sada nismo imali predstavnika. Nove rekorde postavili su: 9A2SW, 9A2AJ, 9A2U(9A3ZA) i 9A4WY.

Naš Croatian Contest Club ponovo je zauzeo 5. mjesto u svijetu u kategoriji klubovi izvan USA. Plasman je isti kao i 2011. godine, ali veseli daleko veći broj ostvarenih bodova (193,5 milijuna vs. 138,4 milijuna), kao i podatak da je ovaj odličan bodovni rezultat postignut zbirom pojedinačnih rezultata iz čak 64 natjecateljska dnevnika naših postaja, iz oba WPX natjecanja. Čestitke svima na izvrsnim rezultatima!

CQ WW WPX CW 2012.REZULTATI 9A POSTAJA

Kategorija Poz. oznaka Rezultat Veza Množ.

SOAB 9A5X 8 333 388 3 053 1 022 9A0Z (9A5K) 7 014 298 2 849 991 9A8A 52 608 162 137 21 MHz 9A5Y (9A3NM) 5 577 561 2 366 1 063 9A2SW 65 860 192 178 14 MHz 9A0AA (9A9AB) 852 720 974 570 3,5 MHz 9A4KW 81 627 221 169 1,8 MHz 9A2AJ 189 987 373 249 SOAB LP 9A2EY 1 093 391 1 046 557 9A4U (9A6KKD) 776 720 909 511 9A4P (9A8RBX) 612 446 686 454 9A3TU 146 412 295 252 9A4MF 935 19 17 28 MHz LP 9A3VM 565 245 897 477 21 MHz LP 9A2NO 526 435 563 445 14 MHz LP 9A2BW 117 306 315 266 7 MHz LP 9A2XW 527 17 17 3,5 MHz LP 9A205ST (9A5ST) 20 790 110 99 9A6M 4 738 51 46 SOAB ASS 9A201AA (9A1AA) 4 905 693 2 444 897 9A202JK (9A2JK) 2 005 864 1 193 731 28 MHz ASS 9A2U (9A3ZA) 718 704 825 552 21 MHz ASS 9A5D (9A3ID) 2 600 248 1 618 826 14 MHz ASS 9A4WY 3 240 882 1 801 898 7 MHz ASS 9A5MT 3 540 273 1 464 781 SOAB LP ASSS 9A202GA (9A2GA) 42 210 151 134 3,5 MHz LP ASS 9A3R 631 350 660 414 7 MHz QRP 9A3JH 953 061 685 489 MS 9A22P 13 158 558 4 126 1 323 9A8M 10 839 915 3 687 1 251 9A207T 5 244 278 2 340 1 006 9A4J 3 174 425 1 971 779 9A3W 2 679 362 1 569 742 MM 9A1A 33 826 506 9 016 1 603

Piše: Ivo Novak, 9A1AA

Antene @ 9A207T

KV


Hrvatski zimski UKV kup 2013.A – Multi 144 MHz (145 MHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2L JN86HF 407 157 791 5,4% PA2CHR JO32DB 992 263 1000 16 × 11, 4 × 3 2. 9A4V JN95KI 285 114 550 9,19% IS0BSR/IS0 JN40MW 936 101 800 4 × 17-el. F9FT, 8-el. Quados 3. 9A0V JN95NH 190 67 123 4,52% I1RJP JN45BO 858 107 100 2 × 17-el. DL6WU 4. 9A1N JN85LI 201 60 932 1,33% IK1WVQ JN34QM 760 200 500 2 × 9-el. Yagi 5. 9A8D JN95LM 164 53 212 2,37% I1RJP JN45BO 843 178 200 2 × 16-el. F9FT 6. 9A1W JN75ST 173 46 559 5,34% SP8CUR KO10CB 686 804 700 2M18XXX, 4 × 10-el. DK7ZB 7. 9A1E JN85QU 135 43 311 3,19% IK1WVQ JN34QM 798 123 100 12-el. Yagi 8. 9A1I JN85FS 113 32 254 3,15% IS0BSR/IS0 JN40MW 805 134 100 DL7KM 9. 9A1CRS JN95AD 87 20 649 7,78% IZ1ESM JN45FB 752 92 25 9-el. Yagi 10. 9A1CEQ JN85ER 85 20 314 4,36% IS0BSR/IS0 JN40MW 797 103 50 9-el. DK7ZB

B – Multi 432 MHz (435 MHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CMS JN86DM 68 91 445 1,52% IQ1KW JN34OP 737 304 200 21-el. F9FT 2. 9A8D JN95LM 43 65 495 1,35% IQ4AX/4 JN54JK 654 178 50 2 × 26-el. DJ9BV 3. 9A1W JN75ST 51 57 715 1,05% SN7L JO91QF 665 804 100 4 × 26 9A5AA 4. 9A1I JN85FS 27 30 110 2,79% DJ7R JN59UK 542 134 100 4 × 21-el. F9FT 5. 9A1CBM JN83EN 8 12 125 0% OE5D JN68PC 559 50 23-el. YU7EF 6. 9A5G JN75FI 10 8 480 2,8% IQ4AX/4 JN54JK 307 440 50 8-el. Quad 7. 9A1CVG JN85AR 6 2 080 0% S53FO JN76ID 114 108 100

C – Multi 1 296 MHz (1,3 GHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CMS JN86DM 30 81 390 0,62% IQ1KW JN34OP 737 276 50 4 × 37-el. DL6WU 2. 9A8D JN95LM 11 25 910 0,12% OL9W JN99CL 444 178 10 1,5 m dish 3. 9A1W JN75ST 11 12 350 0,6% HA5KDQ JN97LN 326 804 125 4 × 49-el. Yagi

D – Multi 2,3 GHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CMS JN86DM 7 26 360 0% OL9W JN99CL 359 276 10 90 cm dish

F – Multi 5,6 GHz (5,7 GHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CMS JN86DM 1 720 0% S51ZO JN86DR 24 276 0,2 80 cm dish

G – Multi 10 GHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CMS JN86DM 6 32790 0% OL9W JN99CL 359 276 5 80 cm dish 2. 9A1W JN75ST 5 16950 1,74% I4XCC JN63HW 311 804 10 80 cm dish

A – Single 144 MHz (145 MHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A9T JN76WA 195 53 941 1,66% IS0BSR/IS0 JN40MW 790 250 800 4 × 6-el. Oblong 2. 9A6Y JN95LM 143 50 644 3,09% I1RJP JN45BO 843 120 700 Yagi 3. 9A1DL JN85WF 139 41 909 1,08% IK1WVQ JN34QM 831 300 120 2 × 11 DL6WU 4. 9A1IW JN75SL 98 26 591 6,02% SN7L JO91QF 700 120 100 19-el. Oblong by YU1QT, X510 5. 9A6ARB JN75SK 87 20 442 7,48% SN7L JO91QF 704 140 100 12-el. Yagi 6. 9A3NI JN65TF 55 16 966 4,25% DR2X JO40QL 665 20 100 16-el. Yagi 7. 9A6C JN73WS 40 14 760 13,27% OL3Y JN69JJ 669 42 100 9-el. DK7ZB 8. 9A5IGY JN75SL 67 14 553 7,28% UR7D KN18DO 619 100 X510/10-el. Oblong 9. 9A6SJZ JN85FW 59 12 490 3,38% OK1NPF JO70SQ 533 158 150 DL7KM 10. 9A2YF JN85TI 67 10 822 3,8% DL9RAR JN68HW 550 207 100 5-el. Yagi

B – Single 432 MHz (435 MHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1WW JN75SL 44 56165 1,42% SP9PZD JO90PP 639 120 50 YU7EF 2. 9A9T JN76WA 39 39975 1,1% SN7L JO91QF 634 250 300 3. 9A3AQ JN75WS 35 26290 0% HA8V KN06HT 383 121 50 Yagi 4. 9A3NI JN65TF 19 19200 2,45% OL3Z JN79FX 532 20 50 19-el. Yagi 5. 9A2XW JN75SM 25 17735 2,89% DJ7R JN59UK 523 128 50 10-el. Yagi 6. 9A6Y JN95LM 13 16580 0% OK1TEH JN79OW 566 120 50 Yagi 7. 9A2EY JN85AT 16 5795 0% YU1LA KN04FR 366 120 25 2 × 19-el. RHCP Yagi F9FT 8. 9A1IW JN75SL 15 5015 0% OM8A JN87WV 323 120 50 19-el. Oblong by YU1QT 9. 9A6DAC JN75SL 14 3025 0% S57LM JN76HD 103 110 100 Yagi 10. 9A2GA JN75WR 12 2685 0% S51ZO JN86DR 116 135 35 A270-10S

C – Single 1 296 MHz (1,3 GHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A3AQ JN75WS 12 14 510 0% HA8V KN06HT 383 121 10 loop 2. 9A1Z JN86DL 7 9 880 0% 9A6AR JN64VU 266 300 18 1,2 m dish 3. 9A3NI JN65TF 6 6 670 2,64% I4CIV JN63FX 167 20 10 Yagi 4. 9A1WW JN75SL 4 3 680 0% 9A2SB JN95GM 234 120 10 Yagi 5. 9A4QV JN75BB 2 3 220 5,04% IK3COJ JN65BN 166 260 1 90 cm dish 6. 9A2EY JN85AT 4 1 140 0% 9A1WW JN75SL 54 120 10 2 × 19-el. RHCP Yagi F9FT (za 70 cm) 7. 9A6DAC JN75SL 1 380 0% 9A1W JN75ST 38 110 1 HB9CW za 432 MHz 8. 9A1IW JN75SL 1 380 0% 9A1W JN75ST 38 120 10 19-el. Oblong za 70 cm

UKV


KOMENTARI

9A0V (145 MHz) Ovaj je put sa skromnom opremom uz dosta promjenjive propagacije bilo teško napraviti neki bolji rezultat. Konačno vikend prekrasan pun sunca. Najbitnije je da smo mi „put doli“ čuli našega Mikea iz 9A1CBM-a s odličnim signalom. Nažalost, ostale nismo čuli iako smo dosta vikali u tu stranu.

9A1Z (1,3 GHz) Vrlo loše prilike, ali bar sve radi! 73’s

9A1Z (10 GHz) Vrlo slabe prilike i malo vremena. Hvala svima.

9A3AQ (2,3 GHz) Tokom cijelog kontesta stalno prisutna čudna smetnja, kao da susjed vari. Stalno jednaki intenzitet; nije ni atmosfersko pražnjenje ni neka statika. Ista smetnja je bila prisutna i kod 9A2SB. Ovoga puta nije bilo smetnje od WiLAN ili je bila pokrivena „švasanjem“. Nažalost, transverter je otkazao za vrijeme veze sa S51ZO.

9A3KX (145 MHz) Jaka zima, snijega 140 cm, ali raspoloženje super. Još da je odaziv bio na razinibilo bi to ono pravo. 73 i čujemo se u idućem kontestu.

9A4V (145 MHz) Dobar kontest uz promjenjive propagacije. Raspoloženje u ekipi odlično zahvaljujući logistici (tnx 9A7INY). Do slušanja u slijedećem kontestu! 73 de 9A4V kontest tim!

9A5TJ (145 MHz) Slaba aktivnost, propagacije promjenjive, s rezultatom zadovoljan.

D – Single 2,3 GHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A4QV JN75BB 2 5920 0% IK3HHG JN65DO 156 260 0,5 90 cm dish 2. 9A3AQ JN75WS 3 4580 0% 9A2SB JN95GM 210 121 2 loop 3. 9A2GA JN75WR 3 2740 0% S51ZO JN86DR 116 135 7 2 ×25-el. F9FT 4. 9A2EY JN85AT 2 600 0% 9A2GA JN75WR 16 120 3 37-el. loop Yagi

F – Single 5,6 GHz (5,7 GHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A3AQ JN75WS 1 3 360 0% S51ZO JN86DR 112 121 0,2 dish

G – Single 10 GHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A4QV JN75BB 7 36 960 0% I3ZVN/3 JN55QO 224 260 0,2 60 cm dish 2. 9A3AQ JN75WS 6 19 710 0% I4XCC JN63HW 328 121 1 dish 3. 9A1Z JN86DL 3 5 550 0% 9A1W JN75ST 94 300 1 85 cm offset 4. 9A2EY JN85AT 1 420 0% 9A3AQ JN75WS 14 120 0.2000 30 cm parabola

GENERALNI PLASMAN Single op.

Mj. Poz. znak Ukupno 145 MHz 435 MHz 1,3 GHz 2,3 GHz 5,7 GHz 10 GHz 1. 9A9T 96146 53 941 42 205 2. 9A3AQ 73848 5 398 26 290 14 510 4 580 3 360 19 710 3. 9A1WW 72626 10 386 58 560 3 680 4. 9A6Y 67224 50 644 16 580 5. 9A4QV 46100 3 220 5 920 36 960 6. 9A3NI 45246 16 966 21 610 6 670 7. 9A1IW 31986 26 591 5 015 380 8. 9A6ARB 22842 20 442 2400 9. 9A2XW 21646 1 271 20 375 10. 9A1Z 15430 9 880 5 550 11. 9A2EY 12721 4 766 5 795 1 140 600 420 12. 9A6DAC 12469 9 064 3 025 380 13. 9A2GA 11837 6 412 2 685 2 740 14. 9A6DQB 6825 4 580 2 245 15. 9A3DPL 2832 977 1 855 16. 9A2VX 2113 908 1 205 17. 9A6LVY 1747 542 1 205

Multi op.

Mj. Poz. znak Ukupno 145 MHz 435 MHz 1,3 GHz 2,3 GHz 5,7 GHz 10 GHz 1. 9A1CMS 234 460 93 200 81 390 26 360 720 32 790 2. 9A8D 144 617 53 212 65 495 25 910 3. 9A1W 133 574 46 559 57 715 12 350 16 950 4. 9A1I 64 514 32 254 32 260 5. 9A1CBM 30 444 18 319 12 125 6. 9A5G 26 607 18 127 8 480 7. 9A1CVG 6 149 4 069 2 080

TIMOVI

9A0C (145 MHz) 9A2HI, 9A2XI9A0V (145 MHz) 9A2YO, 9A2KK,

9A6IAB, 9A7JRV 9A1CBM (145 MHz) 9A2WA, 9A7PJT, 9A6JAP (435 MHz) 9A2WA, 9A6JAP, 9A7PJT 9A1CEQ (145 MHz) 9A3UV 9A1CMS (435 MHz) 9A4RJ, 9A4DE, 9A5RJ (1,3 GHz) 9A4RJ, 9A4DE, 9A5RJ (10 GHz) 9A4RJ, 9A4DE, 9A5RJ (2,3 GHz) 9A4RJ, 9A4DE, 9A5RJ (5,7 GHz) 9A4RJ, 9A4DE, 9A5RJ9A1CRS (145 MHz) 9A3BEN, 9A3BOG,

9A3DPE, 9A4CW, 9A5ALC, Zrino

9A1CVG (145 MHz) 9A6DQB (435 MHz) 9A6DQB 9A1E (145 MHz) 9A5RC, 9A3BO 9A1I (145 MHz) 9A4VM, 9A7IQG (435 MHz) 9A4VM, 9A7IQG9A1N (145 MHz) 9A9C, 9A2N, 9A3BB,

9A6IQW, 9A2TE, 9A3WU9A1W (435 MHz) 9A2MI, 9A2HM, 9A2WJ,

9A7PLT, Frenky (145 MHz) 9A2MI, 9A2HM, 9A2WJ,

9A7PLT, Frenky (10 GHz) 9A2MI, 9A2HM, 9A2WJ,

9A7PLT, Frenky (1,3 GHz) 9A2MI, 9A2HM, 9A2WJ,

9A7PLT, Frenky9A2L (145 MHz) 9A2AE, 9A2AY, 9A2VJ,

9A3AG, 9A3DF, 9A3PF 9A4V (145 MHz) 9A4FW, 9A4EW, 9A5ATC,

9A6GRG, 9A3DPM, 9A5ADR, 9A5ADI

9A5G (145 MHz) 9A6AIV, 9A6LVY, 9A5AFC (435 MHz) 9A6AIV, 9A6LVY, 9A5AFC9A5Z (145 MHz) 9A2DM 9A6V (145 MHz) 9A6CM, 9A3EO 9A8D (435 MHz) 9A4BB, 9A4EK,

9A4EN, 9A4BA (145 MHz) 9A4BB, 9A4EK,

9A4EN, 9A4BA

UKV

Cjelovite rezultate UKV natjecanja možete naći na www.hrvhf.net.

UKV rezultati


9A Activity – 1. period 2013.A – 145 MHz, jedan operator

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1DL JN85WF 61 11 899 5,9% OK7ST JO70DP 659 3 120 2 × 11 DL6WU 2. LZ2ZY KN13OT 21 7 826 0% 9A5RJ JN86EL 613 51 500 2 × 9-el. 3. YT3N KN04LP 21 7 484 0% OK7ST JO70DP 833 100 200 4 × 11 Tonna 4. LZ1ZP KN22ID 8 4 520 0% 9A2L JN86HF 788 120 200 10-el. YU7EF 5. 9A6SJZ JN85FV 38 2 562 0% 9A0V JN95NH 218 140 200 9,5-el.HB9CW 6. 9A6IND JN95AD 10 976 0% LZ2ZY KN13OT 436 92 150 2 × YU7EF 7. YO7BPC KN24ET 5 677 60,22% 9A8D JN95LM 432 320 200 9-el. Yagi 8. YO7VT KN25EC 4 251 0% LZ2ZY KN13OT 171 180 200 4 × Yagi, 17-el. Tonna

B – 145 MHz, više operatora

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A4V JN95KI 122 45 874 3,79% SP4MPB KO03HT 949 101 800 4 × 17-el. F9FT, 8-el. Quados 2. 9A2L JN86HF 124 38 907 2,26% DL6YBF JO31OX 937 263 800 16 × 11 3. 9A0V JN95NH 81 26 241 4,63% OK1FHI JO70GS 696 107 300 2 × 17-el. DL6WU 4. 9A1N JN85LI 71 16 224 0% DH3NAN JO50NC 685 200 500 2 × 9-el. Yagi 5. 9A8D JN95LM 58 15 420 9,45% OK1FHI JO70GS 670 178 200 2 × 16-el. F9FT 6. 9A4P JN85UG 71 12 281 9,89% OK1FHI JO70GS 656 15 1000 4 × 12-el. DL6WU 7. YU1BBV KN04GR 11 1 862 20,33% 9A2L JN86HF 348 305 10 7-el. Yagi

C – 145 MHz, jedan operator, mala snaga (do 100 W)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2DM JN86KD 48 12 197 9,17% DK2RY JN59KN 587 140 100 14-el. DK7ZB 2. 9A1IW JN75SL 54 10 814 2,89% DH3NAN JO50NC 611 120 100 9-el. Oblong by YU1QT, X510 3. YT1WP KN04CV 34 10 517 0% OK7ST JO70DP 777 66 50 17-el. Yagi Cashcraft 4. 9A5IGY JN75SL 43 6 010 1,44% OK1AKI JO70RL 557 100 X510/10-el.l Oblong 5. 9A7JZC JN76WA 52 5 766 16,31% OK1KIR JO70DH 492 230 100 10-el. DK7ZB 6. 9A6ARB JN75SK 39 5 375 1,61% OK1KKL JO70PO 575 140 100 12-el. Yagi 7. 9A7IJL JN85DK 62 4 724 1,09% 9A5TJ JN95JG 197 130 70 2 × 8-el. YU7EF 8. 9A5AB JN75VV 38 4 498 10,42% OK1OUE JN69OU 481 138 100 14-el. Yagi 9. 9A4TT JN85KV 57 3 851 7,58% E71EBS JN94GR 184 130 100 UVS 300 10. 9A7PLT JN75TS 52 3 792 0% 9A1DL JN85WF 186 500 50 J

D – 145 MHz, više operatora, mala snaga (do 100 W)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1I JN85FS 81 18 819 2,57% DH3NAN JO50NC 625 134 100 DL7KM 2. 9A1E JN85QU 55 12 151 5,81% OK1KIR JO70DH 547 121 100 12-el. Yagi 3. E71EBS JN94GR 44 7 835 12,20% OK1KOK JO80IB 609 734 100 2 × 11-el. YU7EF 4. 9A1CRS JN95AD 38 6 007 5,96% LZ1ZP KN22ID 632 92 90 9-el. Yagi by 9A4CW 5. 9A1CVG JN85AR 45 5 641 0,67% LZ2ZY KN13OT 605 95 100 2 × 9-el. Yagi 6. E71ECZ JN74XX 34 3 092 2,18% 9A2LG JN85WL 161 500 50 8-el. Yagi 7. 9A5G JN75FI 14 1 863 13,15% 9A4V JN95KI 346 80 100 3-el. 8. 9A13P JN86MB 23 1 761 11,77% 9A4V JN95KI 163 80 16-el. Tonna 9. E71ASM JN74XX 14 1 371 0% S52JG JN76NI 167 450 10 Diamond x510n 10. E73JHI JN84IX 17 1 183 7,43% 9A6NRD JN85LW 109 156 50 Jot

E – 435 MHz, jedan operator

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2SB JN95GM 6 2 317 0% DH3NAN JO50NC 753 100 150 26-el. DJ9BV 2. 9A2XW JN75SM 11 870 0% SP9JDP JN99HW 543 128 50 10-el. Yagi 3. LZ1JH KN12PQ 1 468 0% 9A8D JN95LM 468 500 75 10-el. LZ1OA 4. 9A3AQ JN75WS 8 267 0% S59GS JN75OO 56 121 50 Yagi 5. 9A6DAC JN75SL 5 143 17,34% 9A1I JN85FS 79 110 20 Hoxin MA-6000 vertical 6. 9A1IW JN75SL 5 143 0% 9A1I JN85FS 79 120 50 19-el. Oblong by YU1QT 7. 9A5KIS JN75RO 4 124 0% 9A1I JN85FS 80 130 20 X510 8. OK1KZ JO70ED 7 100 0% OK1DPV JN79IX 31 220 25 vertical 9. 9A2VX JN75EI 6 90 0% 9A4QV JN75BB 38 150 5 vertical 10. 9A2GA JN75WR 3 86 0% 9A1I JN85FS 46 25 A270-10S

F – 435 MHz, više operatora

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A8D JN95LM 10 3 329 0% DH3NAN JO50NC 776 178 50 2 × 26-el. DJ9BV 2. 9A2L JN86HF 11 2 989 0% DH3NAN JO50NC 594 213 50 Yagi m2 3. 9A1I JN85FS 10 1 384 0% SP9JDP JN99HW 491 134 100 4 × 21-el. F9FT 4. 9A1CVG JN85AR 4 165 0% 9A2L JN86HF 72 95 100 5. 9A5G JN75FI 6 113 0% 9A4QV JN75BB 42 80 50 5-el.

G – 1 296 MHz, jedan operator (1,3 GHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2SB JN95GM 4 1 061 0% SP9JDP JN99HW 492 92 60 1,5 m dish

H – 1 296 MHz, više operatora (1,3 GHz)

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A8D JN95LM 1 33 0% 9A2SB JN95GM 33 178 10 30-el.DJ9BV

UKV


TIMOVI

9A0V (145 MHz) 9A2YO, 9A2KK, 9A4RM, 9A6IAB, 9A7PML, 9A7LSQ, 9A3CZE, 9A3DBG

9A13P (145 MHz) 9A2UB 9A1CRS (145 MHz) 9A3BEN, 9A3DPE, Zrino 9A1CVG (145 MHz) 9A6DQB, 9A1SZ (435 MHz) 9A6DQB, 9A1SZ 9A1CZG (145 MHz) 9A6NDD 9A1E (145 MHz) 9A5RC, 9A3BO, 9A2WY 9A1I (145 MHz) 9A4VM, 9A7IQG (435 MHz) 9A4VM, 9A7IQG 9A1N (145 MHz) 9A9C 9A2L (145 MHz) 9A2AE (435 MHz) 9A3DF 9A4P (145 MHz) 9A2YF 9A4V (145 MHz) 9A4FW, 9A4EW, 9A5ATC,

9A6GRG, 9A3DPM, 9A5ADR, 9A5ADI

9A5G (145 MHz) 9A3JE (435 MHz) 9A3JE 9A8D (145 MHz) 9A3EDU, 9A4EN,

9A4BA, Antun (435 MHz) 9A4BB (1,3 GHz) 9A4BB E71EBS (145 MHz) E74UB, E75SK, E75HM,

E79MK, E75AFZ, E76MF YU1BBV (145 MHz) Stefan Zubanović,

YT1DPK, Nemanja Nikolić, YU4NAA

KOMENTARI

9A0V (145 MHz) Nismo ni očekivali neki veći broj veza.S naše zimske lokacije to je dosta dobro za prvi period. Nešto bolja aktivnost je bila oko roštilja i vina. Čak je bilo i lokalnih DX-ova koji se svake godine pojave u prvom periodu. To valjda da ne pokvare tradiciju, hi.73 de 9a2kk!

9A1CZG (145 MHz) S „kamenom“ antenom u UKV kontestu ;-)Bitno je sudjelovati. 73

9A1IW (435 MHz) Užasno loše propagacije, pogotovo na 70 cm.

9A2L (145 MHz) Zagrijavanje uređaja, dobro da nije bilo leda na antenama u ovom periodu.73 Zvonko!

9A4V (145 MHz) Zanimljivo natjecanje s puno brzog QSB-a. Naš najbolji rezultat u prvom periodu9A AC-a do sada pa nije izostalo dobro raspoloženje u ekipi, hi. Svima želimo puno sreće i dobrih veza u 2013. godini. 73!

9A6IND (145 MHz) Doviđenja 9a activity u natjecateljskom smislu!Slat ću po deset veza da znate da postojim! Zahvaljujem dobrim prijateljima na odazivu! 73 Damir

9A6NDZ (145 MHz) Sretna nova sezona natjecanja!

E71EBS (145 MHz) Puno pozdrava svim sudionicima prve „periode“ od vesele ekipe E71EBS s Majevice. Snijeg, led, pješačenje i održanih 46 veza nije bilo uzalud. Ekipa: E74UB , E75SK, E75HM, E79MK, E75AFZ, E76MF.

YO7BPC (145 MHz) Cloudy, no wind, 4 degree Celsius.


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. HG3X JN96EE 110 33 447 1,65% I1RJP JN45BO 796 600 800 12-el. YU7EF 2. YT3N KN04LP 22 9 561 9,4% OK1NPF JO70SQ 785 100 300 4 × 11 Tonna 3. LZ2ZY KN13OT 17 6 453 6,44% 9A1W JN75ST 645 53 500 4. YT2TM KN04GS 21 5 094 6,12% OK2KJI JN79TI 631 238 120 DJ9BV 5. LZ1ZP KN22ID 10 4 639 12,49% HG3X JN96EE 676 120 200 10-el. YU7EF 6. YO7BPC/P KN24CQ 12 2 969 9,43% 9A2L JN86HF 616 300 170 9-el. Yagi 7. 9A1DL JN95CD 27 2 758 1,92% OE6HBF JN76WR 253 25 9-el. DL6WU 8. 9A6SJZ JN85FV 29 1 969 5,92% 9A4V JN95KI 198 145 200 9,5 el.HB9CW 9. YO7VT KN25EC 5 447 0% YU7TRI KN04KV 277 150 4 × Yagi, 17-el. Tonna

B – 145 MHz, više operatora, multiplier=1

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2L JN86HF 183 63 762 0,54% PA2CHR JO32DB 992 263 800 16 × 11-el., 4 × 3-el. 2. 9A4V JN95KI 134 50 116 1,1% I1RJP JN45BO 839 101 800 4 × 17-el. F9FT, 8-el. Quados 3. 9A0V JN95NH 97 31 068 1,5% OK1KAD JO60LJ 729 107 300 2 × 17-el. DL6WU 4. 9A1N JN85LI 100 26 193 5,03% OK1KDG JO70BK 604 200 500 2 × 9-el. Yagi 5. 9A8D JN95LM 76 21 794 8,32% DH3NAN JO50NC 776 178 200 2 × 16-el. F9FT 6. 9A1W JN75ST 52 11 461 7,71% LZ2ZY KN13OT 645 804 700 2M18XXX, 4 × 10-el. DK7ZB 7. 9A1C JN75RM 21 2 180 18,14% OK2KCN JN89OI 447 318 700 4 × M2


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. YU7TRI KN04KV 55 17 761 0% OK1NPF JO70SQ 757 118 100 3 × 9-el. ELLY YU1QT 2. 9A2DM JN86KD 64 16 469 1,42% DK1FG JN59OP 575 140 100 14-el. DK7ZB 3. YT7WE KN05EJ 49 15 160 0% OK7ST JO70DP 739 80 100 11-el. YU7EF 4. 9A1IW JN75SL 56 11 917 0% SP9DSD JO90KG 588 120 100 9-el. Oblong, X510 5. YT1WP KN04CV 37 10 342 5,47% OL1B JO80IB 632 66 50 17-el. Yagi 6. 9A7JZC JN76WA 74 9 124 5% DK1FG JN59OP 533 230 100 10-el. DK7ZB 7. 9A6NDZ JN85LW 89 8 163 6,91% S51UJ JN76BI 224 270 80 UVS 300 8. 9A4TT JN85OV 77 7 543 12,66% OE6BID/P JN77RE 197 280 100 UVS-300 9. 9A6ARB JN75SK 51 7 502 3,04% OK1NPF JO70SQ 584 140 100 12-el. Yagi 10. 9A5AB JN75VV 49 6 342 1,60% OK1NPF JO70SQ 534 138 100 14-el. Yagi

Cjelovite rezultate UKV natjecanja možete naći na www.hrvhf.net.

UKV rezultati

UKV


TIMOVI

9A13P (145 MHz) 9A2UB 9A1C (145 MHz) 9A6Z, IVAN 9A1CEQ (145 MHz) 9A3UV 9A1CRS (145 MHz) 9A3BEN, ZRINO 9A1CVG (145 MHz) 9A1SZ, 9A2NO (435 MHz) 9A1SZ, 9A2NO 9A1E (145 MHz) 9A5RC, 9A2WY, 9A3BO 9A1I (145 MHz) 9A4VM, 9A7IQG (435 MHz) 9A4VM, 9A7IQG 9A1N (145 MHz) 9A9C, 9A2N, 9A3BB,

9A6IQW, 9A2TE, 9A3DWA, 9A3WU

9A1W (145 MHz) 9A2MI, 9A2HM, 9A2KP 9A2L (145 MHz) 9A2AE (435 MHz) 9A3DF 9A4U (145 MHz) 9A4MF 9A4V (145 MHz) 9A3DPM, 9A4EW, 9A4FW,

9A5ADI, 9A5ATC, 9A7INY 9A5G (145 MHz) 9A6AIV (435 MHz) 9A6AIV 9A8D (145 MHz) 9A4BB, 9A4EK, 9A4EN,

9A4BA (435 MHz) 9A4BB, 9A4EK, 9A4EN,

9A4BA (1,3 GHz) 9A4BB, 9A4EK, 9A4EN,

9A4BA 9A9J (145 MHz) 9A6GWF, 9A6LRY

KOMENTARI

9A1IW (145 MHz) Propagacije slabe, dubok QSB...

9A2L (145 MHz) Dobre prilike na kraju za DX-anje. 73 Zvonko

9A6NDD (145 MHz) Malo sunce, malo snijeg... Par veza za zabavu i podijeliti koji bod.

E71EBS (145 MHz) I pored teških uvjeta led, snijega, popravka antena i drugih problema uspješno okončan period. Pozdrav za sve sudionike „aktivitija“ od ekipe iz RK E71EBS, Srebrenik 73.

E78BDB (145 MHz) Dobra čujnost, samo nisam imao snage. Toliko za sudjelovanje ovaj put, 73

YU1BBV (145 MHz) Zahvaljujemo se svima na bodovima! 73


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1I JN85FS 88 22 695 2,47% DH3NAN JO50NC 625 134 100 DL7KM 2. 9A1E JN85QU 53 13 106 2,44% DH3NAN JO50NC 663 123 100 12-el. Yagi 3. E71EBS JN94GR 49 7 299 2,12% OK2KCN JN89OI 525 734 100 2 × 12-el.Yagi 4. 9A1CRS JN95AD 47 5 720 2,36% LZ2ZY KN13OT 436 92 25 9-el. Yagi by 9A4CW 5. 9A5G JN75FI 30 5 317 13,42% I1RJP JN45BO 495 100 100 8-el. Quad 6. 9A1CVG JN85AR 49 4 729 5,12% OK2VQG JN89JS 453 100 100 2 × 9-el. Yagi 7. 9A1CEQ JN85ER 38 4 205 0% DK1FG JN59OP 583 103 50 9-el. DK7ZB 8. 9A4U JN85PK 48 3 992 7,31% S59DME JN75PP 158 654 10 X510N 9. E73JHI JN84IX 37 3 666 7,12% 9A6Y JN95LM 187 156 50 8-el. Yagi YU7EF 10. YU1BBV KN04GR 19 3 474 0% 9A1W JN75ST 410 305 25 7-el. Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. HA2ML JN97CO 12 1 650 1,96% OK1FPR JO80CE 323 156 70 15-el. 2. HA2MJ JN97DQ 12 858 0% OK2MZL JN89SN 216 186 25 33-el. Yagi 3. 9A2XW JN75SM 12 587 0% 9A8D JN95LM 267 128 50 10-el. Yagi 4. 9A3AQ JN75WS 11 486 0% 9A2YF JN85TI 144 121 50 Yagi 5. 9A2YF JN85TI 3 309 0% 9A3AQ JN75WS 144 207 50 UVS200 6. 9A2EY JN85AT 6 252 0% 9A1IW JN75SL 54 120 25 2 × 19-el. RHCP Yagi 7. 9A1IW JN75SL 7 240 0% 9A1I JN85FS 79 120 50 19-el. Oblong 8. 9A5KIS JN75RO 6 233 0% 9A1I JN85FS 80 130 20 X510 9. 9A6ARB JN75SK 8 231 0% 9A1I JN85FS 81 140 50 10-el. Yagi 10. 9A2GA JN75WR 7 216 0% 9A1I JN85FS 46 135 35 a270-10s


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A8D JN95LM 15 4 958 0% DH3NAN JO50NC 776 178 50 2 × 26-el. DJ9BV 2. 9A2L JN86HF 16 4 952 0% DH3NAN JO50NC 594 213 50 4 × 9wl m2 3. 9A1I JN85FS 11 1 455 0% OK2MZL JN89SN 430 134 100 4 × 21-el. F9FT 4. 9A5G JN75FI 5 192 0% 9A1I JN85FS 163 100 50 8-el. Quad 5. 9A1CVG JN85AR 3 73 0% 9A2XW JN75SM 46 100 100 115


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. HA8MV/P KN06HT 9 2 794 0% DL4DTU JO61TB 696 85 140 2,2 m dish 2. HA2ML JN97CO 7 858 0% 9A8D JN95LM 239 156 20 1,2 m dish 3. HA5UA JN97LJ 2 351 0% 9A8D JN95LM 209 195 10 6dB 4. HA2MJ JN97DQ 3 100 64,79% OM5LD JN98AH 72 186 1 31-el. Yagi 5. 9A2EY JN85AT 1 14 0% 9A3AQ JN75WS 14 120 10 2 × 19-el. RHCP 70 cm Yagi 6. 9A3AQ JN75WS 1 14 0% 9A2EY JN85AT 14 121 10 loop


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A8D JN95LM 3 859 33,87% IK3GHY JN65DM 520 178 10 1,5 m dish

UKV

9A2AE



Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1DL JN85WF 78 17 164 2,64% IQ1AO/1 JN45FB 739 300 120 2 × 11 DL6WU 2. E73LM JN85FC 75 12 775 6,33% OK2KJI JN79TI 477 250 400 8-el. YU7EF 3. 9A3KX JN85QJ 87 9 109 2,27% S55DD JN76NC 192 985 200 10-el. Yagi 4. LZ1ZP KN22ID 7 3 614 0% 9A4P JN85UG 661 120 200 10-el. YU7EF 5. 9A6SJZ JN85FV 47 3 381 9,23% 9A0V JN95NH 218 138 150 9,5-el. HB9CW 6. 9A6IND JN95AD 11 775 3,73% HA7MB KN07BM 309 92 150 2 × YU7EF


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A4V JN95KI 133 48 993 0,78% I1RJP JN45BO 839 101 800 4 × 17-el. F9FT, 8-el. Quados 2. 9A2L JN86HF 137 39 848 1,36% DL8DAU JO40ME 714 263 800 16 × 11-el., 4 × 3-el. 3. 9A1N JN85LI 105 30 293 0,37% IQ1AO/1 JN45FB 667 200 500 2 × 9-el. Yagi 4. 9A0V JN95NH 83 27 760 0,15% I1RJP JN45BO 858 107 300 2 × 17-el. DL6WU 5. 9A4P JN85UG 90 18 892 0% LZ1ZP KN22ID 661 350 1000 4 × 12-el. DL6WU 6. 9A8D JN95LM 49 10 742 0,79% OK1KIR JO70DH 637 178 200 2 × 16-el. F9FT


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2DM JN86KD 70 16 840 3,67% OK7ST JO70DP 536 140 100 14-el. DK7ZB 2. YU7TRI KN04KV 44 14 582 0% OK1JD JO80EE 679 118 100 3 × 9-el. Yagi YU1QT 3. YT2BGS KN04IQ 36 13 636 0,2% OK7ST JO70DP 818 88 100 16 Tonna 4. YT1WP KN04CV 40 12 895 2,58% OK7ST JO70DP 777 66 50 17-el. Yagi 5. 9A1IW JN75SL 62 12 023 0% OK7ST JO70DP 582 120 100 9-el. Oblong, X510 6. 9A6NDZ JN85LW 101 10 668 4,17% YT7ALE KN05DT 259 270 65 UVS300 7. 9A7PLT JN75RT 87 10 538 0% YT2BGS KN04IQ 430 100 8. 9A4TT JN85OV 74 7 965 15,83% YT7ALE KN05DT 239 280 100 uvs-300 9. HA7MB KN07BM 21 7 589 0,43% DK3JH/P JN68AA 607 93 90 12-el. DK7ZB 10. 9A5IGY JN75SL 56 7 384 4,28% OK1OUE JN69OU 517 100 X510/10-el. Oblong


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1I JN85FS 87 21 882 2,97% IZ1KFF/1 JN35VC 680 134 100 DL7KM 2. 9A1E JN85QT 76 19 016 0% IQ1AO/1 JN45FB 701 223 100 9-el. DL6WU 3. E71EBS JN94GR 53 10 654 7,41% OK1KIR JO70DH 698 734 100 Yagi 4. 9A5G JN75FI 40 10 224 8,45% IC8FAX JN70CN 534 100 100 Quad 5. 9A65S JN85EL 91 8 593 1,87% YT7RYJ JN95NS 217 100 100 X510 6. 9A1CRS JN95AD 39 5 809 16,47% LZ1ZP KN22ID 632 92 25 9-el. Yagi by 9A4CW 7. E71KBC JN74XX 44 3 432 3,097% S59PLK JN76RL 172 350 50 Diamond 510 8. E71ECZ JN74XX 39 3 092 2,86% 9A2LG JN85WL 161 300 50 Diamond 510 9. E73JHI JN85HA 32 2 696 1,93% OE6HBF JN76WR 199 255 50 2 × 8-el. Yagi 10. YU1BBV KN04GR 8 1 491 12,45% 9A2L JN86HF 348 300 10 7-el. Yagi DL6WU


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2SB JN95GM 17 5 822 0% OK1TEH JO70FD 598 102 150 26-el. DJ9BV 2. S51WX JN75OS 16 3 793 0% OK2UYZ JN99FS 507 201 200 2 × 18 3. 9A2XW JN75SM 13 1 576 0% OK1KZE JN79FX 503 128 50 10-el. Yagi. 4. 9A3AQ JN75WS 10 832 0% 9A2SB JN95GM 210 121 50 Yagi 5. HA8MV/P KN06HT 2 780 0% OK2KKW JO70FD 587 85 75 4 × 23-el. K1FO 6. HA7MB KN07BM 3 703 0% OE3RTB JN88ER 310 93 25 17-el. DK7ZB 7. LZ1JH KN12PQ 1 468 0% 9A8D JN95LM 468 500 75 10-el. LZ1OA 8. 9A1IW JN75SL 8 306 0% 9A2L JN86HF 119 120 50 19-el. Oblong 9. 9A2GA JN75WR 6 237 0% 9A1I JN85FS 46 135 35 a270-10s 10. 9A6ARB JN75SK 6 204 0% 9A1I JN85FS 81 140 20 10-el. Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2L JN86HF 26 6 852 6,12% DH3NAN JO50NC 594 213 50 4 × 9wl m2 2. 9A8D JN95LM 15 3 884 23,81% OK2UYZ JN99FS 475 178 50 2 × 26-el. DJ9BV 3. 9A1I JN85FS 7 612 0% 9A4QV JN74BX 203 134 100 4 × 21-el. F9FT 4. 9A4P JN85UG 3 392 15,33% 9A3AQ JN75WS 154 350 50 26-el. Dl6WU 5. 9A5G JN75FI 6 148 0% 9A2DC JN74JS 70 50 50 10-el.


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2SB JN95GM 11 3 886 0% OK1TEH JO70FD 598 100 60 1,5 m dish, 50-el. loop 2. HA8MV/P KN06HT 11 2 952 0% OK2KKW JO70FD 587 85 140 2,2 m dish 3. HA5UA JN97QL 6 1 389 0% OK1KZE JN79FX 456 275 10 1,4 m dish 4. 9A3AQ JN75WS 6 1 209 0% HA8MV/P KN06HT 383 121 10 loop 5. 9A2UV JN95GM 2 249 45,75% HA8MV/P KN06HT 216 20 55-el. F9FT 6. 9A2VX JN75EI 2 80 0% 9A2DC JN74JS 73 150 5 Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A8D JN95LM 6 1 197 0% OK2UYZ JN99FS 475 178 10 1,5 m dish 2. 9A5G JN75FI 3 127 0% 9A2DC JN74JS 70 50 10 Yagi

UKV


TIMOVI

9A0V (145 MHz) 9A2YO, 9A2KK, 9A6IAB, 9A4RM, 9A7LSQ, 9A6DBG, 9A3CZE, 9A7JRA

9A1CRS (145 MHz) 9A3BEN, Zrino 9A1E (145 MHz) 9A5RC, 9A3BO, 9A2WY 9A1I (145 MHz) 9A4VM, 9A7IQG (435 MHz) 9A4VM, 9A7IQG 9A1N (145 MHz) 9A9C, 9A2N, 9A3DWA,

9A2TE, 9A3WU 9A2L (145 MHz) 9A2AE (435 MHz) 9A3DF 9A4P (145 MHz) 9A2YF, Mihael (435 MHz) 9A2YF, Mihael 9A4V (145 MHz) 9A3DPM, 9A4FW,

9A5ATC, 9A7INY, 9A5ADI 9A8D (145 MHz) 9A4BB, 9A4EK, 9A4BA (435 MHz) 9A4BB, 9A4EK, 9A4BA (1,3 GHz) 9A4BB, 9A4EK, 9A4BA YU1BBV (145 MHz) YU4NAA, Nemanja

KOMENTARI

9A0V (145 MHz) Uz nešto lošije propagacije u glavnom smjeru i nije bilo tako loše.Dan prekrasan uz dosta sunca i šteta bi bilo ostati kod kuće. Naš prijatelj Mario, I1RJP, je popravio prosjek. Good rx Mario. 73, GL!

9A1IW (145 MHz) Čudne propagacije, malo stanica...

9A3KX (145 MHz) Lijep dan, a ekipa prava, pekli smo zeca na ražnju i roštilj na 985 m asl!73 do idućeg kontesta!

9A4P (145 MHz) Loše prilike, ali prvi put odrađeno više I8 postaja.Dobar trening za mlade operatore.

9A4V (145 MHz) Jako slaba aktivnost iz DL (WX?), ostalo standardno uz dosta stanica iz Italije.Cijelo vrijeme smo imali vrlo jak šum iz pravca sjevera... Aurora se spustila do MID LAT. 73 de 9A4V kontest tima!

9A8D (145 MHz) Izrazito loše propagacije.Veći dio kontesta šum u visini 7-8 S jedinica. Čujnost nikakva. 73`& GL

E71EBS (145 MHz) Hvala svim radioamaterima na suradnji i sudjelovanju na 3. 9A u 1. perioduARA u BiH.


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. S56P JN76PO 200 61 052 1,92% SP2DDV JO83VE 754 1 000 2 × 9-el. F9FT, 20-el. 2. HG3X JN96EE 187 60 999 4,27% I1RJP JN45BO 796 600 800 2 × 10-el. DK7ZB, 12-el. YU7EF 3. YU1LA KN04FR 82 32 105 3,32% I1RJP JN45BO 971 148 300 17-el. Yagi 4. E73LM JN85FC 92 18 531 0% I1RJP JN45BO 654 250 400 8-el. YU7EF 5. I1RJP JN45BO 16 11 707 0% YU1LA KN04FR 971 600 500 2 × 16-el. 6. LZ2ZY KN13OT 20 8 744 0% S56P JN76PO 694 53 500 17-el. Tonna 7. 9A3KX JN85QJ 80 8 072 1,46% S57CU JN66WB 282 985 200 10-el. Yagi 8. 9A6IND JN85WL 40 5 194 3,33% OM3CNF KN08LO 419 600 150 2 × DL7KM, Diamond GP


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2L JN86HF 205 66 879 1,45% DL6YBF JO31OX 937 263 800 16 × 11-el., 4 × 3-el. 2. 9A0V JN95PE 146 55 882 3,93% I1RJP JN45BO 873 187 300 2 × 16-el. DL6WU 3. 9A4V JN95KI 155 55 222 5,64% I1RJP JN45BO 839 101 800 4 × 17-el. F9FT, 8-el. Quados 4. 9A8D JN95LM 115 37 221 1,83% I1RJP JN45BO 843 178 300 2 × 16-el. F9FT 5. 9A1N JN85LI 119 34 142 2,4% I1RJP JN45BO 689 200 500 2 × 9-el. Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. E74G JN94EQ 94 28 876 7,58% I1RJP JN45BO 810 600 100 2 × 6-el. Oblong by YU1QT 2. 9A5RJ JN86EL 93 25 216 3,76% LZ2ZY KN13OT 613 200 100 17-el. F9FT 3. 9A2DM JN86KD 88 22 321 5,92% DG0VOG JO60QU 584 140 100 14-el. DK7ZB 4. HG5BVK/P JN97LF 69 21 645 2,30% I4BME JN54QL 662 106 100 17-el. F9FT, 11-el. LFA, big wheel 5. 9A6ARB JN75RI 83 20 907 4,74% OK6R JO70LR 599 340 100 2 × 8-el. LFA 6. 9A7PLT JN75RT 100 19 842 2,33% LZ2ZY KN13OT 651 100 7. 9A5AB JN75TT 98 19 744 5,59% YO5DAS KN17DO 546 640 100 1 × 18-el. 8. YT2BGS KN04IQ 40 16 075 2,52% OK7ST JO70DP 818 88 100 16-el. Tonna 9. 9A1IW JN75SL 74 15 697 1,93% OK7ST JO70DP 582 120 100 9-el. Oblong, X510 10. HA7MB KN07BM 42 15 361 2,16% OK1KMU JN69FT 618 93 90 12-el. DK7ZB


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1I JN85FS 111 26 971 2,29% I1RJP JN45BO 648 134 100 DL7KM 2. E71EBS JN94GR 98 24 493 8,92% I1RJP JN45BO 822 734 100 2 × Yagi 3. 9A1E JN85QT 87 17 885 0% DG0VOG JO60QU 634 223 100 9-el. Yagi DL6WU 4. 9A1CEQ JN85ER 81 14 520 0% I1BPU/1 JN45DU 627 103 50 9-el. DK7ZB 5. 9A1CFI JN75OC 66 14 161 8,49% OK1KIR JO70DH 584 850 100 2 × 6-el. Oblong 6. 9A5G JN75FI 43 10 142 0% IZ7FLS JN81EB 502 120 100 Quad 7. 9A1CRS JN95AD 52 10 034 0,58% I4BME JN54QL 531 92 90 9-el. Yagi 8. 9A1VZD JN86EF 61 7 155 0,32% I1RJP JN45BO 642 280 100 Yagi 9. 9A1CVG JN85AR 53 7 059 1,25% OK2KYJ JN89QQ 452 120 100 10. 9A1CAH JN85AO 72 6 437 2,25% YU2KJK KN04FS 359 210 50 x510

UKV



Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. S51WX JN75OS 20 3 447 0% DH3NAN JO50NC 570 201 200 2 × 18-el. 2. YU1LA KN04FR 4 1 639 0% OK2KKW JO70FD 753 150 300 30-el. Hi Gain 3. HA2ML JN97CO 11 1 568 16,33% OK2KKW JO70FD 394 156 70 15-el. 4. 9A2XW JN75SM 14 1 391 20,24% YU1LA KN04FR 396 128 50 19el. Yagi 5. 9A3AQ JN75WS 16 1 238 0% 9A8D JN95LM 242 121 50 Yagi 6. 9A6TAQ JN75PF 5 289 33,56% 9A3AQ JN75WS 76 411 20 + 2x10el. Yagi 7. 9A3QB JN95HN 2 268 0% 9A2XW JN75SM 241 25 8. HA7MB KN07BM 1 247 0% OE3PVC/P JN88LD 247 93 25 17-el. DK7ZB 9. 9A1IW JN75SL 5 166 0% 9A1I JN85FS 79 120 50 19-el. Oblong 10. 9A2GA JN75WR 5 138 0% 9A1I JN85FS 46 135 35 A270-10S


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A8D JN95LM 20 7 598 2,54% DK0NA JO50TI 766 178 50 2 × 26-el. DJ9BV 2. 9A2L JN86HF 25 6 015 8,29% OL1B JO80IB 427 213 50 4 × 9wl m2 3. 9A1I JN85FS 7 570 0% HG5W JN97HG 236 134 100 4 × 21-el. F9FT 4. 9A5G JN75FI 5 276 0% 9A3AQ JN75WS 120 120 70 2 × 15-el. 5. 9A1CVG JN85AR 5 197 0% 9A1CMS JN86DM 91 120 100


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. HA8MV/P KN06HT 14 5 464 0% IK3COJ JN65BN 669 85 140 2,2 m dish 2. HA5UA/P JN97FQ 20 4 443 0% IK3COJ JN65BN 539 655 10 1,4 m dish 3. HA2ML JN97CO 12 2 932 0% DL1HTT JO61FR 618 156 20 1,2 m dish 4. 9A2UV JN95GM 4 761 0% OM3RMW JN98DF 302 20 55-el. 5. 9A3AQ JN75WS 5 723 0% 9A8D JN95LM 242 121 10 loop 6. 9A1IW JN75SL 1 42 0% 9A3AQ JN75WS 42 120 10 37-el. Wimo Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A8D JN95LM 7 1 580 0% S54AA JN76EG 365 178 10 1,5 m dish

TIMOVI

9A0V (145 MHz) 9A6IAB, 9A2YO,9A2KK

9A1CAH (145 MHz) 9A3CKF, 9A3CFR,9A3EBZ

9A1CAV (145 MHz) 9A4RM, 9A7LSQ,9A3CZE, 9A3DBG, 9A7JRA

9A1CEQ (145 MHz) 9A3UV 9A1CRS (145 MHz) 9A5ALC, 9A3BEN, Zrino 9A1CVG (145 MHz) 9A1SZ, 9A6DQB (435 MHz) 9A1SZ, 9A6DQB 9A1E (145 MHz) 9A5RC, 9A2WY,

9A3BO 9A1I (145 MHz) 9A4VM, 9A7IQG (435 MHz) 9A4VM, 9A7IQG 9A1N (145 MHz) 9A9C, 9A3WU 9A1VZD (145 MHz) 9A1MM, 9A3EDI 9A2L (145 MHz) 9A2AE (435 MHz) 9A3DF, 9A2VJ 9A4V (145 MHz) 9A3DPM, 9A4EW,

9A5R, 9A7INY 9A5G (435 MHz) 9A3JE, 9A3IM 9A8D (145 MHz) 9A4BB, 9A4EK,

9A4EN, 9A3EDU, 9A4BA, 9A7JWW, 9A6BON, 9A5AMR, 9A3EJI, 9A7IXD

(435 MHz) 9A4BB, 9A4EK, 9A4EN, 9A3EDU, 9A4BA, 9A7JWW, 9A6BON, 9A5AMR, 9A3EJI, 9A7IXD

(1,3 GHz) 9A4BB, 9A4EK, 9A4EN, 9A3EDU, 9A4BA, 9A7JWW, 9A6BON, 9A5AMR, 9A3EJI, 9A7IXD

YU1BBV (145 MHz) Igor Kramaršić, YU2IKR, Milovan Janković, YU4JRM

KOMENTARI

9A0V (145 MHz) Propagacije dosta dobre uz brz qsb.Konačno lijepo vrijeme nam je dopustilo da možemo raditi s naše kontest lokacije u Bapskoj. Zadovoljni smo s obzirom na skromnu opremu s kojom radimo.73!

9A1CAV (145 MHz) Poslije dužeg vremena aktivirali smo naš poznati znak 9A1CAV iz Vukovara.Za sada na FM-u dok se ekipa ne uigra. Zahvaljujemo svima na qso-u.73 iz Vukovara!

9A1IW (1,3 GHz) 2 sata sam proveo popravljajući informatiku.

9A2L (435 MHz) Zadnja dva sata radili smo bez rotatora.Jedan mali vijak m3 otkazao je poslušnost i antene su ostale na 23 stupnja. Zbog lijepog vremena smo se nadali većoj aktivnosti, ali nije bilo očekivano. Zahvaljujemo svima na održanim vezama, a posebno onima koji su nam se javili na gotovo uzaludno pozivanje. Nadamo se da će se aktivnost povećati u slijedećem periodu.

9A4V (145 MHz) Prekrasan proljetni dan proveden na vikendici i uživanje na radiovalovima. Hepburnova tropo-prognoza se i ovaj put pokazala točnom – veliki broj veza iz OK/OM/DL pravca nam je propao zbog nevjerojatno brzog QSB-a. Činilo se kao da radimo via MS, postaja nam se javi s UFB signalom i nakon par sekundi nestane. 73 & CU in HPK! 9A4V tim

9A5RJ (145 MHz) Zadovoljan, s obzirom da sam prespavao početak i još malo (hi).QRM uobičajeni.

E71W (145 MHz) Kao i do sada, jedva neko usmjeri svoju antenu prema JN93.73, Almas, E71W

I1RJP (145 MHz) Rain, wind and strange propagation.At the end osam QSO >= 800 km. Very few operators sa < 100w are calling to JN45. Everyone I heard has been called. 73 i dobar DX de Mario

UKV



Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. HG3X JN96EE 196 64 534 4,22% HB9CLN JN37MD 871 600 800 2 × 10-el. DK7ZB, 12-el. YU7EF 2. S56P JN76PO 199 59 432 1,64% SP1JNY JO73GL 767 1 000 2 × 9-el. F9FT, 20-el. 3. 9A6Y JN95LM 105 32 986 2,43% IZ1ESM JN45FB 823 120 700 Yagi 4. 9A1DL JN85WF 93 20 159 6,35% OK7ST JO70DP 659 3 120 2 × 11 DL6WU 5. 9A5AB JN75TT 98 19 744 8,9% YO2YA/P KN16NH 582 640 120 1 × 18-el. 6. YT3N KN04LP 37 14 188 0% OK7ST JO70DP 833 200 200 4 × 9 Tonna 7. IZ1ESM JN45FB 21 13 722 9,55% 9A0V JN95PE 850 180 500 17-el. 2M5WL 8. SP6HED JO80IL 16 7 502 8,02% 9A0V JN95PE 620 410 250 13-el. DL6WU 9. 9A6SJZ JN85FW 56 6 828 0,57% OK1JD JO80EE 473 158 150 DL7KM 10. YO7BPC KN24ET 15 3 818 6,86% 9A1DFG JN85EI 631 200 9-el. eco Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2L JN86HF 197 66 167 2,9% DG7TG JO43SV 991 263 800 16 × 11 2. 9A0V JN95PE 155 56 752 4,31% IZ1ESM JN45FB 850 187 500 2 × 16-el. DL6WU 3. 9A4V JN95KI 159 54 475 6,62% IZ1ESM JN45FB 817 100 800 4 × 17-el. F9FT, 8-el. Quados 4. 9A1N JN85LI 133 37 443 3,11% IZ1ESM JN45FB 667 200 500 2 × 9-el. Yagi 5. 9A8D JN95LM 119 37 131 1,68% IZ1ESM JN45FB 823 178 300 2 × 16 F9FT 6. 9A1DFG JN85EI 118 20 018 7,17% SV2DCD/P KN00OQ 651 406 300 15-el. YU7EF 7. 9A4P JN85UG 88 19 198 0,77% OK7ST JO70DP 650 350 1 000 4 × 12-el. DL6WU 8. OL1B JO80IB 119 18 041 1,26% I4BME JN54QL 740 995 150 F9FT 9. YU1BBV KN04GL 37 58 55 19,44% S56P JN76PO 473 538 300 12-el. Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. YT7WE KN05EJ 64 22 468 0% DK1FG JN59OP 835 80 100 11-el. YU7EF 2. YU7TRI KN04KV 66 22 315 2,38% OK7ST JO70DP 807 118 100 3 × 9-el. Yagi YU1QT 3. HG5BVK/P JN97LF 70 20 878 1,46% I4BME JN54QL 662 106 100 17-el. F9FT, 11-el. LFA, big wheel 4. 9A6ARB JN75RI 78 18 657 5,42% OK1IO JO70OR 598 350 100 2 × 8-el. LFA 5. 9A7PLT JN75RT 101 17 799 0,47% OM0TT KN08XQ 586 100 6. HA7MB KN07BM 53 17 615 1,89% DK1FG JN59OP 697 93 100 17-el. DK7ZB 7. 9A1IW JN75SL 68 15 711 0,76% OK1DSX JO60RN 587 120 100 9-el. Oblong, X510 8. 9A7JZC JN76WA 82 11 672 7,69% IZ1ESM JN45FB 588 100 9. YT1WP JN95XD 50 11 178 3% OK1KQH JN79GO 642 263 50 17-el. Yagi 10. S57CN JN75PS 69 10 387 5,59% OK1JD JO80EE 498 1 178 25 1 × 17 F9FT


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. E73JHI JN84LX 137 30 665 7,91% DL1RNW JO62HG 871 900 100 8-el. YU7EF 2. 9A1E JN85QT 105 25 640 1,49% OK7ST JO70DP 584 223 100 9-el. Yagi 3. 9A1I JN85FS 89 22 421 0,76% IZ1ESM JN45FB 630 134 100 DL7KM 4. E71EBS JN94GR 82 18 070 4,32% SP6HED JO80IL 654 734 100 Yagi 5. 9A1CFI JN75OC 59 13 859 10,28% DK1FG JN59OP 588 888 100 2 × 6-el. Oblong 6. 9A5G JN75FI 47 10 113 0,73% DK1FG JN59OP 536 400 100 Tonna 7. 9A1CEQ JN85ER 56 8 497 0% OK1NPF JO70SQ 555 103 50 9-el. DK7ZB 8. 9A65S JN85EL 78 7 419 6,25% S59Q JN66WB 205 100 50 x510 9. 9A1CEP JN75SK 55 7 283 1,78% OK1TF JN89AR 479 125 100 11-el. Yagi DL6WU 10. 9A1CRS JN95AD 41 6 764 0% OK1NPF JO70SQ 644 92 90 9-el. Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1WW JN75SL 28 4 846 0% OK1TEH JO70FD 526 120 50 YU7EF 2. S51WX JN75OS 26 4 454 0% OK2UYZ JN99FS 507 201 250 2 × 18-el. 3. S54AA JN76EG 16 2 348 7,34% 9A8D JN95LM 365 395 500 2 × 41-el. DJ9BV 4. 9A2XW JN75SM 22 1 810 0% 9A8D JN95LM 267 128 50 19-el. Yagi 5. 9A3AQ JN75WS 19 1 690 0% 9A8D JN95LM 242 121 50 Yagi 6. HA2MJ JN97DQ 10 982 0% OL1B JO80IB 289 185 10 19-el. Yagi 7. LZ1JH KN12PQ 2 961 0% 9A1CAW JN95GM 493 500 75 10-el. LZ1OA 8. S57CN JN75PS 13 654 0% 9A1DFG JN85EI 97 1 178 25 1 × 22 Yagi 9. HA7MB KN07BM 3 647 0% 9A1CAW JN95GM 254 93 100 17-el. DK7ZB 10. 9A6DAC JN75SL 12 599 0,83% S54AA JN76EG 127 110 20 16-el. Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CAW JN95GM 40 15 508 0% DL6NAA JO50VF 726 101 150 26-el. DJ9BV 2. 9A8D JN95LM 23 8 027 0% DL6NAA JO50VF 748 178 50 2 × 26-el. DJ9BV 3. OL1B JO80IB 49 7 655 0% DL8DAU JO40ME 547 995 130 4 × 19-el. 4. 9A1DFG JN85EI 31 5 920 7,46% DJ2NR JO50VF 641 406 50 27-el. YU7EF 5. 9A1I JN85FS 22 2 878 2,74% OM3WC JN88TI 301 134 100 21-el. F9FT 6. 9A4V JN95KI 8 1 357 31,15% 9A2XW JN75SM 261 100 25 26-el. BVOPT 7. 9A4P JN85UG 8 984 0% 9A1CEU JN75RP 181 350 50 26-el. DL6WU 8. 9A1CEU JN75RP 15 659 0% 9A4P JN85UG 181 50 19-el. Tonna 9. 9A1CFI JN75OC 9 645 7,59% 9A1I JN85FS 123 888 20 12-el. Oblong 10. 9A5G JN75FI 6 442 0% 9A1I JN85FS 163 400 100 Tonna

UKV



Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. HA8MV/P KN06HT 14 5 314 0% DG2DWL JO60VR 664 85 140 2,2 m dish 2. HA5UA/P JN97FQ 16 4 219 0% DL1HTT JO61FR 623 657 10 35-el. F9FT 3. S54AA JN76EG 11 2 731 1,09% HA8MV/P KN06HT 482 395 100 200 cm dish 4. HA2ML JN97CO 12 2 690 0% DL1HTT JO61FR 618 158 20 1,2 m dish 5. 9A3AQ JN75WS 12 1 160 28,04% IK3GHY JN65DM 280 121 10 loop 6. 9A2UV JN95GM 6 968 29,5% S53FO JN76ID 305 20 55-el. 7. 9A6Y JN95LM 4 634 0,16% S54AA JN76EG 365 120 80 Yagi 8. 9A4QV JN75BB 3 469 0% 9A1DFG JN85EI 180 260 1 25-el. loop 9. S57CN JN75PS 7 391 0% 9A1DFG JN85EI 97 1178 0,8 1 × 38 HM 10. 9A1WW JN75SL 7 308 0% S54AA JN76EG 127 120 10 Yagi


Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CAW JN95GM 15 4 529 0% OK2KKW JO70FD 598 101 60 1,5 m dish, 50-el. loop 2. 9A1DFG JN85EI 19 3 662 0% OK1TEH JO70FD 552 406 10 180 cm dish 3. OL1B JO80IB 13 2 105 0% HA5UA/P JN97FQ 294 995 10 55-el. F9FT 4. 9A8D JN95LM 7 1 185 0% S54AA JN76EG 365 178 10 1,5 m dish 5. 9A1I JN85FS 5 350 0% S59GS JN75OO 99 134 10 32-el. DL6WU 6. 9A1CEU JN75RP 7 273 6,83% 9A1I JN85FS 79 10 39-el. DL6WU

TIMOVI

9A0V (145 MHz) 9A6IAB, 9A2YO, 9A2HV, 9A2KK, 9A7PML, 9A3ETY, 9A7JRV, Pajo, 9A6JDS

9A1CAW (435 MHz) 9A2SB (1,3 GHz) 9A2SB 9A1CEP (145 MHz) 9A1CEP, 9A3AR,

9A7PPD, 9A4TE 9A1CEQ (145 MHz) 9A3UV 9A1CEU (435 MHz) 9A2R, 9A7JAM,

9A7KNB, 9A3MBM, 9A3ZA, 9A5KIS

(1,3 GHz) 9A2R, 9A7JAM, 9A7KNB, 9A3MBM, 9A3ZA, 9A5KIS

9A1CRS (145 MHz) 9A5ALC, 9A4CW 9A1CVG (145 MHz) 9A6DQB (435 MHz) 9A6DQB 9A1DFG (145 MHz) 9A3XM (435 MHz) 9A2KD, 9A3XV (1,3 GHz) 9A4M 9A1E (145 MHz) 9A5RC, 9A2WY, 9A3BO 9A1I (145 MHz) 9A4VM, 9A6KEN (435 MHz) 9A4VM, 9A6KEN (1,3 GHz) 9A4VM, 9A6KEN9A1N (145 MHz) 9A9C, 9A2N 9A1SNG (145 MHz) 9A3ELI, 9A3PII 9A2DM (145 MHz) 9A5SM/p 9A2L (145 MHz) 9A3AG, 9A5BVT, 9A2AE 9A4V (145 MHz) 9A5R, 9A4EW,

9A4TM, 9A5ATC, 9A7INY, 9A3FH, 9A3DPM

(435 MHz) 9A6GRG, 9A5ADR, 9A5ADI 9A65S (145 MHz) 9A3ARM, 9A2US, 9A3EKL 9A8D (145 MHz) 9A4BB, 9A3EDU,

9A4EK, 9A4BA (435 MHz) 9A4BB, 9A3EDU,

9A4EK, 9A4BA (1,3 GHz) 9A4BB, 9A3EDU,

9A4EK, 9A4BAE73JHI (145 MHz) E73JO, E73AI,

E78XXL, E78SRE, E73RS, E73LM

LZ1KIS (145 MHz) LZ1NY, LZ3UA OL1B (145 MHz) OK1UVU (435 MHz) OK1FMJ (1,3 GHz) OK1FMJ YU1BBV (145 MHz) YU1OS, YU4JRM

KOMENTARI

9A1CAW (1,3 GHz) Jučerašnjim uploadom sam izgleda zaglavio Robija. Evo ponovo – dvaput je dvaput!

9A1CFI (145 MHz) Solidne propagacije, ali malo postaja. Od 13 sati nemogućnost rada zbog jakog vjetra i kiše. Pozdrav svima koji su se natjecali.

9A1CFI (435 MHz) Relativno slaba aktivnost, ali bitno je druženje.

9A1IW (145 MHz) Izbori skratili kontest za 90-ak minuta... Mrzim demokraciju (hi)!

9A2DM (145 MHz) „Zaribao“ rotator nakon pola sata.

9A4V (145 MHz) Ovo natjecanje ćemo pamtiti po nekoliko zanimljivosti. Nakon više od 20 godina, Zorica, 9A3FH, je ponovo dio ekipe te je „odgulila“ šihtu od sat vremena, hi. Dva i pol sata smo imali problem na RX-u pa se ispričavamo svima koji nas zbog toga nisu uspjeli dozvati. Propagacije su bile vrlo promjenjive uz vrlo visok MUF prema EA1. 73 de 9A4V kontest tim!

9A4V (435 MHz) Mlade snage Kluba po prvi puta samostalno u natjecanju. Antenu smo postavili dan prije natjecanja pa nije bilo vremena za testiranje opreme. Hvala svima za naše prve veze na VHF & UP bandovima. Do slušanja u slijedećem periodu9A Activity kontesta. 9A5ADI, Ivan, i 9A5ADR, Dražen

HG3X (145 MHz) It was a good contest because HB9 QSO was the first in my life.

UKV

9A2L antenski sustav za 2 m i 70 cm


Pokuplje 2013.A1 – Single 144 MHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. HG3X JN96EE 196 64 534 4,22% HB9CLN JN37MD 871 600 800 2 × 10-el. DK7ZB, 12-el. YU7EF 2. S56P JN76PO 199 59 432 1,64% SP1JNY JO73GL 767 1 000 2 × 9-el. F9FT, 20-el. 3. 9A6Y JN95LM 105 32 986 2,43% IZ1ESM JN45FB 823 120 700 Yagi 4. YT7WE KN05EJ 64 22 468 0% DK1FG JN59OP 835 80 100 11-el. YU7EF 5. YU7TRI KN04KV 66 22 315 2,38% OK7ST JO70DP 807 118 100 3 × 9-el. Yagi YU1QT 6. HG5BVK/P JN97LF 70 20 878 1,46% I4BME JN54QL 662 106 100 17-el. F9FT, 11-el. LFA, big wheel 7. 9A1DL JN85WF 93 20 159 6,35% OK7ST JO70DP 659 3 120 2 × 11-el. DL6WU 8. 9A5AB JN75TT 98 19 744 8,9% YO2YA/P KN16NH 582 640 120 1 × 18-el. 9. 9A6ARB JN75RI 78 18 657 5,42% OK1IO JO70OR 598 350 100 2 × 8-el. LFA 10. 9A7PLT JN75RT 101 17 799 0,47% OM0TT KN08XQ 586 100

A2 – Single 432 MHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1WW JN75SL 28 4 846 0% OK1TEH JO70FD 526 120 50 YU7EF 2. S51WX JN75OS 26 4 454 0% OK2UYZ JN99FS 507 201 250 2 × 18-el. 3. 9A2XW JN75SM 22 1 810 0% 9A8D JN95LM 267 128 50 19-el. Yagi 4. 9A3AQ JN75WS 19 1 690 0% 9A8D JN95LM 242 121 50 Yagi 5. HA2MJ JN97DQ 10 982 0% OL1B JO80IB 289 185 10 19 –el. Yagi 6. LZ1JH KN12PQ 2 961 0% 9A1CAW JN95GM 493 500 75 10-el. LZ1OA 7. S57CN JN75PS 13 654 0% 9A1DFG JN85EI 97 1178 25 1 × 22 Yagi 8. HA7MB KN07BM 3 647 0% 9A1CAW JN95GM 254 93 100 17-el. DK7ZB 9. 9A6DAC JN75SL 12 599 0,83% S54AA JN76EG 127 110 20 16-el. Yagi 10. 9A1IW JN75SL 10 355 0% 9A1I JN85FS 79 120 50 19-el. Oblong

A3 – Single 1,3 GHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. HA5UA/P JN97FQ 16 4 219 0% DL1HTT JO61FR 623 657 10 35-el. F9FT 2. 9A3AQ JN75WS 12 1 160 28,04% IK3GHY JN65DM 280 121 10 loop 3. 9A2UV JN95GM 6 968 29,5% S53FO JN76ID 305 20 55-el. 4. 9A6Y JN95LM 4 634 0,16% S54AA JN76EG 365 120 80 Yagi 5. S57CN JN75PS 7 391 0% 9A1DFG JN85EI 97 1 178 0.8 1 × 38 HM 6. 9A1WW JN75SL 7 308 0% S54AA JN76EG 127 120 10 Yagi 7. 9A1IW JN75SL 5 168 0% 9A1DFG JN85EI 67 120 10 37-el. Yagi by DL6WU 8. HA2MJ JN97DQ 4 161 0% OM5LD JN98AH 72 185 1 21-el. Yagi 9. 9A6DAC JN75SL 3 88 0% 9A1DFG JN85EI 67 110 1 10-el. Yagi

B1 – Multi 144 MHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A2L JN86HF 197 66 167 2,9% DG7TG JO43SV 991 263 800 16 × 11 2. 9A0V JN95PE 155 56 752 4,31% IZ1ESM JN45FB 850 187 500 2 × 16-el. DL6WU 3. 9A4V JN95KI 159 54 475 6,62% IZ1ESM JN45FB 817 100 800 4 × 17-el. F9FT, 8-el. Quados 4. 9A1N JN85LI 133 37 443 3,11% IZ1ESM JN45FB 667 200 500 2 × 9-el. Yagi 5. 9A8D JN95LM 119 37 131 1,68% IZ1ESM JN45FB 823 178 300 2 × 16 F9FT 6. E73JHI JN84LX 137 30 665 7,91% DL1RNW JO62HG 871 900 100 8-el. YU7EF 7. 9A1E JN85QT 105 25 640 1,49% OK7ST JO70DP 584 223 100 9-el. Yagi 8. 9A1I JN85FS 89 22 421 0,76% IZ1ESM JN45FB 630 134 100 DL7KM 9. 9A1DFG JN85EI 118 20 018 7,17% SV2DCD/P KN00OQ 651 406 300 15-el. YU7EF 10. 9A4P JN85UG 88 19 198 0,77% OK7ST JO70DP 650 350 1000 4 × 12-el. DL6WU

B2 – Multi 432 MHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CAW JN95GM 40 15 508 0% DL6NAA JO50VF 726 101 150 26-el. DJ9BV 2. 9A8D JN95LM 23 8 027 0% DL6NAA JO50VF 748 178 50 2 × 26-el. DJ9BV 3. OL1B JO80IB 49 7 655 0% DL8DAU JO40ME 547 995 130 4 × 19-el. 4. 9A1DFG JN85EI 31 5 920 7,46% DJ2NR JO50VF 641 406 50 27-el. YU7EF 5. 9A1I JN85FS 22 2 878 2,74% OM3WC JN88TI 301 134 100 21-el. F9FT 6. 9A4V JN95KI 8 1 357 31,15% 9A2XW JN75SM 261 100 25 26-el. BVOPT 7. 9A4P JN85UG 8 984 0% 9A1CEU JN75RP 181 350 50 26-el. DL6WU 8. 9A1CEU JN75RP 15 659 0% 9A4P JN85UG 181 50 19-el. Tonna 9. 9A1CFI JN75OC 9 645 7,59% 9A1I JN85FS 123 888 20 12-el. Oblong 10. 9A5G JN75FI 6 442 0% 9A1I JN85FS 163 400 100 Tonna

B3 – Multi 1,3 GHz

Mj. Poz. znak Lokator QSO Rezultat Greške ODX QRB ASL/m P/W Antena 1. 9A1CAW JN95GM 15 4 529 0% OK2KKW JO70FD 598 101 60 1,5 m dish, 50-el. loop 2. 9A1DFG JN85EI 19 3 662 0% OK1TEH JO70FD 552 406 10 180 cm dish 3. OL1B JO80IB 13 2 105 0% HA5UA/P JN97FQ 294 995 10 55-el. F9FT 4. 9A8D JN95LM 7 1 185 0% S54AA JN76EG 365 178 10 1,5 m dish 5. 9A1I JN85FS 5 350 0% S59GS JN75OO 99 134 10 32-el. DL6WU 6. 9A1CEU JN75RP 7 273 6,83% 9A1I JN85FS 79 10 39-el. DL6WU

UKV


GENERALNI PLASMAN Single op.

Mj. Poz. znak Ukupno 145 MHz 435 MHz 1,3 GHz 1. HG3X 64 534 64 534 2. S56P 59 432 59 432 3. HA5UA/P 42 190 42 190 4. 9A6Y 39 326 32 986 6 340 5. 9A1WW 29 816 2 506 24 230 3 080 6. 9A3AQ 22 715 2 665 8 450 11 600 7. YT7WE 22 468 22 468 8. YU7TRI 22 315 22 315 9. S51WX 22 270 22 270 10. HG5BVK/P 20 878 20 878

Multi op.

Mj. Poz. znak Ukupno 145 MHz 435 MHz 1,3 GHz 1. 9A1CAW 122 830 77 540 45 290 2. 9A8D 89 116 37 131 40 135 11 850 3. 9A1DFG 86 238 20 018 29 600 36 620 4. OL1B 77 366 18 041 38 275 21 050 5. 9A2L 66 167 66 167 6. 9A4V 61 260 54 475 6 785 7. 9A0V 56 752 56 752 8. 9A1I 40 311 22 421 14 390 3 500 9. 9A1N 37 443 37 443 10. E73JHI 30 665 30 665

GENERALNI PLASMAN Suorganizatori

Mj. Poz. znak Ukupno 145 MHz 435 MHz 1,3 GHz 1. 9A1DFG, Sisak 86 238 20 018 29 600 36 620 2. 9A1CFI, Ogulin 17 084 13 859 3 225 3. 9A1CEU, Ozalj 11 657 5 632 3 295 2 730 4. 9A1CEP, Duga Resa 8 143 7 283 860 5. S59DME, Metlika 4 211 4 211

9A2L

U sklopu edukacijskog programa, Europska svemirska agencija (ESA)

odobrila je razvoj i financiranje projekta amaterske televizije na Međunarodnoj svemirskoj postaji. Projekt naziva HamTV predložili su talijanski ogranak ARISS (eng. Amateur Radio on InternationalSpace Station) organizacije imeđunarodna radna skupina ARCOL (eng. Amateur Radio – Columbus).

HAMTV PROJEKTHamTV projekt će radioamaterima na Zemlji omogućiti pogled na astronautov radni dan koristeći novu komunikacijsku opremu – HAMVIDEO. Ona će koristiti jednosmjerni link (odašiljač) na Međunarodnoj svemirskoj postaji, a cilj joj je da se signal može jednostavno primiti na Zemlji, koristeći jednostavne i jeftine prijamnike (DVB-S). HAMVIDEO oprema, nakon što se ugradi u Columbus modul, bit će spojena na postojeću antenu za 2,4 GHz područje, video kameru i sustav napajanja.

Glavna uloga u razvoju i isporuci HamTV rješenja pripala je talijanskoj tvrtci Kayser sa sjedištem u Livornu. Tvrtka Kayser iza sebe ima 25-godišnje iskustvo u omogućavanju prijenosa slike i videa iz svemira na Zemlju, a njihovih je 80 modula korišteno u 50 misija. U razvoj su uključeni radioamateri vrlo aktivni na području

HamTV – televizija s ISS-aPiše: Marko Pernić, 9A8MM

Columbus modul

Digital UREĐUJE: Marko Pernić, 9A8MM


školskih kontakata s Međunarodnom svemirskom postajom: Piero Tognolatti, IØKPT, Francesco De Paolis, IKØWGF, Tonino Giagnacovo, Fabio Azzarello, IW8QKU, Paolo Pitacco, IW3QBN, Pierluigi Poggi, IW4BLG, Gaston Bertels, ON4WF, i Oliver Amend, DG6BCE.

UPOTREBADo sada su se školski kontakti odrađivali samo glasovno – koristeći simpleks, FM vrstu rada i frekvencije na 2-metarskom području. Ova će oprema omogućiti radioamaterima na Zemlji i učenicima koji sudjeluju u školskim kontaktima da gledaju astronaute za vrijeme kontakta ili za vrijeme njihovoga radnog dana na postaji. Za to će se kombinirati komunikacija glasom, kao i do sada, uz dodatak jednosmjernog video prijenosa. Zbog karakteristika koje će kasnije biti navedene predviđeno trajanje video linka je do 5 minuta.

Za vrijeme neodržavanja kontakata, predviđen je beacon rad, kako bi radioamateri mogli eksperimentirati s prijamom i javljati svoje dojmove i komentare i time poboljšati rad sustava.

FREKVENCIJEKako planovi za ugradnju i osposobljavanje ovog modula na Međunarodnoj svemirskoj postaji napreduju, tako su objavljene i frekvencije. Odašiljač digitalne amaterska televizije (DATV) radit će na frekvenciji 2 240 MHz i 2 437 MHz.

S-band se intenzivno koristi na Međunarodnoj svemirskoj postaji. Raspon od 2 025 do 2 100 MHz koristi se za Space Operations Service, područje od 2 400 do 2 483,5 MHz za Wi-Fi komunikaciju unutar postaje. Dodjela frekvencija za HamTV bila je donesena nakon detaljne snimke spektra u potrazi za frekvencijama koje se najmanje koriste.

ANALOGNO ILI DIGITALNO?Područje 2,4 GHz odabrano je zbog dostupnosti opreme. 70-centimetarski band nije razmatran zbog jakih smetnji na Zemlji. Imajući te informacije u vidu i razradom gornje tablice, prihvaćen je digitalni način rada.

Frekvencija 435…438 MHz 1 260…1 270 MHz 2 400…2 450 MHz

Prijenos ANALOG FM DIGITAL DVB-S ANALOG FM DIGITAL DVB-S ANALOG FM DIGITAL DVB-S

Modulacijanemoguće

zbog ograničenja opsega

QPSK FEC ½

FEC 7/8

nemoguće zbog ograničenja

opsega

nemoguće zbog ograničenja

opsega

FM 16 MHz-pp

QPSK FEC ½

RF snaga nije dostupno 10 W nije dostupno nije dostupno 10 W 10 W

Širina pojasa -2,93 MHz 1,67 MHz

- - 28 MHz 1,35 MHz

Granica signala -+13,8 dB +11,9 dB

- - -10,4 dB +6,9 dB

HamTV - eksperimentalno okruženje

Trajanje video linka

Prototip HamTV predajnika

Antene spremne za isporuku

Blok dijagram predajnika

Digital


TEHNIČKE KARAKTERISTIKE – DVB-S TV

Vrijednost

frekvencija downlinka 2,450 GHzudaljenost ISS-a od Zemlje 1 000 km Karakteristike prijamne postaje promjer antene 0,90 mučinkovitost 50%RX gain prijamne antene 24,3 dBiLNB gain 35 dBLNB noise figure 0,8 dB Karakteristike nosioca brzina podataka 922 kbpsmodulacija QPSKFEC 1/2širina pojasa 1,35 MHz

TX & Downlink snaga odašiljača 10 dBWgubici u kabelu i konektorima 7 dBTX gain antene 8 dBigubici zbog usmjerenja 10,5 dBdownlink gubici 160,3 dBgubici u atmosferi 0 dB

Koncept samog sustava je jednostavan i prikazan na slici. Ulaz u HamTV opremu može biti uobičajena ručna kamera (enkoder će taj signal pretvarati u MPEG standard koji će se zatim modulirati i odašiljati).

Predviđeno vrijeme lansiranja opreme:4. kolovoza 2013. godine, 4:48 AM (JST).

Mjesto lansiranja:Yashinobu Launch Complex, Tanegashima Space Center.

PRIJAMNA POSTAJAZa prijam video signala s Međunarodne svemirske postaje treba imati prijamnu postaju s četiri elementa: paraboličnu antenu (promjera 80 ili 90 cm), LNA (eng. Low Noise Amplifier)

HamTV - Chart levels

Arhitektura prijamne postaje

i downconverter,DVB-S prijamnik i televizor (ili neki drugi uređaj za prikazivanje). Prilikom dizajniranja prijamne antene treba imati u vidu da su antene na ISS-u kružno polarizirane (RHCP).

Video signal s ISS-a bi trebao proraditi na jesen, a do tada radioamateri imaju dovoljno vremena da pripreme svoje Prijamne antene na I0ELE lokaciji

prijamne postaje i budu spremni za testiranja emitiranja video signala koja će biti najavljena na ESA-inim stranicama (www.esa.int).

Digital


Najpoznatija dosadašnja mreža na koju su se radioamateri računalima spajali bila je packet-radio mreža. Taj su put mnogi godinama koristili kao izlaz na internet, radili na njoj, širili ju i razvijali kako bi bili u korak s tehnologijom. Razvojem multimedije i širenjem komunikacija putem interneta, mrežni su uređaji postajali sve dostupniji, brzine sve veće pa su radioamateri za umrežavanje počeli koristiti te tehnologije i polako prešli na njih.

Međutim, radioamateri još uvijek razvijaju vlastite mreže, a od nedavno upotrebom komercijalno dostupnih uređaja u koje „uprogramiraju“ prilagođeni kod čime dobivaju mrežu koja se sama konfigurira, sama otkriva nove točke u mreži i koja ima zaštitu protiv grešaka. Jedna od takvih mreža je i HSMM-MESH mreža (eng. High Speed MultiMedia).

HSMM-MESH mreža zamišljena je da se koristi samo među radioamaterima, a cilj joj je prijenos podataka vrlo velikom brzinom. Ideja se razvila iz potrebe da se u izvanrednim prilikama vrlo brzo postavi mreža, a da pritom bude jednostavna za podešavanje i korištenje. Naravno, prikladna je i za trajno postavljanje, kako bi osiguravala brzi prijenos podataka, za što je potrebno da samo jedna od ostalih točaka mreže bude u dometu.

Mreža je zamišljena na način da svaka nova točka mreže zahtjeva minimalnu prilagodbu, da za spajanje u mrežu nije potrebna nikakva administracija s centralne točke, da nije potrebno ručno dodjeljivati adrese ili segmente, te da se mreža sama brine da ne nastanu konflikti između računala u mreži.

Postoje i pravila kada se HSMM-MESH ne koristi. Tako ova mreža neće biti zamjena za kućnu mrežu, ne može prenositi nikakav promet koji se ne smatra radioamaterskim (promet između radioamatera i trećih strana), nije zamjena za povezivanje na internet i ne smije se koristiti za poslovnu upotrebu.

Za postavljanje ovakve mreže autori su predvidjeli jednu od najpoznatijih WiFi pristupnih točaka: LinkSys WRT54G. Program koji se u njega upisuje (firmware) dostupan je za preuzimanje na stranicama www.hsmm-mesh.org.Na HSMM-MESH čvorove, bazirane na WRT54G pristupnim točkama, potrebno je staviti antenu. Budući da su frekvencije rada 2,4 GHz, odabiru antene možemo pristupiti s više aspekata. Ono što treba uzeti u obzir je udaljenost do prve sljedeće točke u mreži,

HSMM-MESH – eksperimentalna radioamaterska mreža u razvoju

Piše: Marko Pernić, 9A8MM

udaljenost od antene do uređaja te kabel. Postoji široka paleta komercijalno dostupnih rješenja, ali svaki će radioamater vrlo jednostavno izraditi vlastitu antenu za 2,4 GHz koja će dobro raditi u ovoj ulozi.

WiFi sučelje uređaja radi u ad hoc načinu rada. To znači da uređaji komuniciraju izravno jedan s drugim bez da se prije toga svi spajaju na zajedničku pristupnu točku, što je i ideja ove mreže. Koristi se OLSR (eng. Optimized Link State Route) protokol za povezivanje točaka koje su međusobno u dometu. SSID identifikacija mreže uvijek je HSMM-MESH, osim kada se eksperimentira s postavkama te se ne želi da taj čvor utječe na postavke ostalog dijela mreže. Nakon što se nova točka pojavi u mreži, potrebno je oko 5 sekundi da se u njoj automatski definiraju postavke.

Kako to izgleda u praksi? Uzmimo za primjer četiri pristupne točke. Postavimo ih na način da je svaka u dometu barem jedne druge i uključimo. Pristupne će točke aktivirati svoju WiFi karticu i automatski će se podesiti kao točke u HSMM-MESH mreži. Time smo dobili potpuno funkcionalnu mrežu, no na nju u ovom trenutku nije spojeno ništa. Na tu mrežu možemo priključiti računala na način da ih spojimo mrežnim kabelom na neke od mrežnih priključaka bilo koje od ovih točaka ili tako da na jednu od tih pristupnih

točaka dodamo mrežni switch ili bežičnu pristupnu točku. Na računalima odaberemo automatsko podešavanje mrežnih postavki i unutar nekoliko sekundi imamo potpuno funkcionalnu računalnu mrežu.

Dodatna snaga ove mreže, osim automatskog podešavanja, je samostalno pronalaženje rute između dva računala na mreži. Primjerice, ako jednu od četiri točke iz primjera odspojimo, preostale tri će se, pod uvjetom da svaka čuje bar jednu, same podesiti tako da podaci nesmetano idu između dva računala.

Dvije su vrlo raširene primjene ove mreže u SAD-u, odakle je ova mreža i potekla. Prva je korištenje u demonstracijama osposobljavanja komunikacija u kriznim situacijama. Iz već objašnjenih razloga, ova je mreža vrlo prikladna upravo za takve situacije. Druga je upotreba za povezivanje računala u field day natjecanjima. Za jedan od poznatijih programa za evidentiranje veza, N1MM, postoje detaljne upute za postavke mreže na svakom od računala, kako bi se postaje mogle umrežiti.

Za eksperimentiranje s ovom mrežom potrebna su vam barem dva Linksys WRT54G uređaja i programska podrška koju možete besplatno preuzeti sa stranica www.hsmm-mesh.org. Hoće li mreža zaživjeti i u našim krajevima, pokazat će vrijeme.

Primjer HSM-MESH mreže u SAD-u

Digital


Napokon je došao dugo očekivani travanj. Za nas ARG-aše to znači i

početak nove sezone natjecanja. Domaćin prvog natjecanja ove sezone bio je Radioklub Nikola Tesla, Bjelovar. Ove sam godine prvi puta imao priliku biti i u organizacijskom, ali i u natjecateljskom dijelu manifestacije. Od 12. do 14. 4. organizirana su četiri natjecanja.

Petak, 12.4., bio je rezerviran za noćni ARG na 144 MHz. Ovo je drugi puta da se noćni ARG održava u Hrvatskoj. Prvi puta je organiziran prošle godine, također na natjecanju u Bjelovaru. Dolaskom na Kamenitovac u kasnijim poslijepodnevnim satima započinjemo s pripremama i prijavama. Moram napomenuti kako sam se ugodno iznenadio kada sam po dolasku na Kamenitovac ugledao ekipu iz Radiokluba Puskas iz Budimpešte, koja je ujedno i prva došla obaviti prijavu i preuzeti svoje startne brojeve, čipove za SportIdent i bonove za hranu. Zanimljiv je bio i način na koji smo se Kristina Giacometti i ja sporazumijevali s njima. Bila je to kombinacija engleskog i par riječi mađarskog koje sam pokupio na natjecanjima u Mađarskoj. Na kraju smo uspjeli objasniti sve što smo htjeli. Uskoro su nam počeli pristizati i ostali natjecatelji

Bilogorski ARG festival 2013.Piše: Tihomir Despetović

iz Hrvatske. Zadnja ekipa koja se čekala je bio drugi tim Mađara iz Radiokluba Aranyhomok, koji je zapeo na putu oko Koprivnice. U 20 sati kada je već dobrano pao mrak započelo je natjecanje. S našim čeonima lampama, kao malo veće krijesnice, osvjetljavali smo putove kojima smo se kretali. Draž noćnog natjecanja je u tome što vidite samo ono što osvijetlite, a kada tome dodate i to da trebate gledati kartu i put ispred sebe, onda to postaje umjetnost. Najhrabriji natjecatelji koji su trčali na ovom natjecanju znaju o čemu pričam. Bilo kako bilo, nama koji smo trčali je bilo uzbudljivo gledati u daljini lampe koje svijetle usred ničega. Povremeni susreti sa srnama koje su pokušavale spavati, sovama koje su budno pratile svaki naš korak i čudnovatom muškom ekipom koja se našla u blizini TX 4 u gluho dobra noći (i dalje nam nije jasno što su tamo radili) bili su izuzetno zanimljivi. Pred kraj samog natjecanja, oko 24 sata, počela je padati kiša koja je očito htjela pripremiti teren za preostala tri natjecanja (pročitat ćete u nastavku zašto vam spominjem ovu kišu i pripremanje terena). Na cilju smo uz topli čaj razmijenili dojmove s trke i razmišljali o sutrašnjem danu. Moram spomenuti najhrabriju među ženama, Željku Krupku, članicu Radiokluba domaćina, koja je jedina osvjetlala obraz

nježnijeg spola i otrčala svih 5 odašiljača za 99 minuta. U kategorijama M21, M50, M60 i M70 Hrvati su pokazali zube susjedima Mađarima i uzeli prva mjesta u svim navedenim kategorijama. Sve pohvale na račun trenera Željka Belaja koji nam je postavio stazu (čitaj: zagorčao život).

Subota, 13. 4., bila je u prijepodnevnim satima rezervirana za sprint na 3,5 MHz i u poslijepodnevnim satima za klasično natjecanje na 144 MHz. Željka Krupka je postavljala stazu na sprintu, a ja na klasičnoj trci na 144 MHz. Ne trebam ni spomenuti kakav je pritisak bio na nama koji smo postavljali trku i pitanja koja su nam se motala po glavi cijelo vrijeme: „Hoće li svi odašiljači raditi i hoće li sve proteći u redu?“ Prije sprinta je došao i ostatak natjecatelja (koji nisu trčali noćni ARG) i sada smo bili kompletni. Problemi prilikom sinkronizacije odašiljača za sprint uzrokovali su kašnjenje natjecanja, ali i hrpu izgubljenih živaca kod Željke koja je htjela isto što i ja taj dan – da sve protekne u redu. Napokon su se svi problemi riješili i sprint je mogao početi. Kako sam startao u trećoj startnoj grupi, kako bih imao više vremena za pripremu poslijepodnevnog natjecanja, imao sam priliku dolaziti na odašiljače više-manje prvi. Društvo mi je povremeno pravila Lana Par

Natjecatelji nakon uspješno obavljene trke (bez da se itko izgubio)

ARG


iz Ludbrega. Dolaskom na međucilj, koji se traži nakon pronađenih sporo kucajućih odašiljača, a prije brzo kucajućih odašiljača, ekipa koja još nije startala budno je pratila gdje se krećem i u kojem smjeru „goniometriram“. Kod brzih odašiljača na djelu se pokazala Željkina maštovita strana. TX 5 je bila dalja od ostalih što je od nas seniora koji smo ju tražili zahtijevalo dodatni napor, a ako još k tome dodamo i brdoviti teren po kojem smo trčali, dobijemo ubojitu kombinaciju.

Dolaskom na cilj brže bolje krećem s pripremama za poslijepodnevnu trku. Trener, Željko Belaj, koji još nije startao na sprintu, mi pomaže oko sinkronizacije odašiljača, a predsjednik Kluba, Branko Kosar, koji je taj dan bio moj vozač prilikom razmještanja odašiljača po terenu, sprema stvari koje su nam potrebne za postavljanje. Kada smo napokon sve pripremili, krenuli smo postaviti odašiljač. Moram priznati kako mi je bilo uzbudljivo voziti se uz mog vozača, koji je pokazao pravi potencijal Michaela Schumachera, a tek glazbena podloga koja je uključivala Doris Dragović, Magazin i Jelenu Rozgu bili su kako kaže sama Rozga „Dobitna kombinacija“. Nakon što smo završili s postavljanjem i provjerom da li se svi odašiljači čuju (čula se i TX 5 za koju svi kažu da je bila tiha), došli smo na start dati zeleno svjetlo za početak natjecanja. Prije samog početka natjecanja sam se družio s natjecateljima i pitao ih što očekuju. Neki su bili sumnjičavi prema tome što sam im pripremio (imali su pravo), a neki se jednostavno nisu dali omesti u koncentriranju na samu trku. U 16 je sati počelo natjecanje. Odlučio sam kamerom popratiti natjecatelje i svima dati podršku. Potez s kamerom se pokazao kao pun pogodak. Sjećate se da sam spomenuo kišu nakon noćne trke. E, pa sad je to došlo do izražaja. U startnom koridoru je bila mala lokva vode koju su gotovo svi uspjeli izbjeći osim Dominika Sopića iz Križevaca koji se „rasuo“ u njoj koliko je dugačak. Ne moram ni spomenuti kakav je to bio smijeh na startu. Iako naš časopis nije u digitalnom obliku to ne znači da ne možete pogledati snimku ovog spektakularnog starta na adresi www.youtube.com/watch?v=TtIvrxGDmrc. Nakon dobrog smijeha popratio sam i posljednju startnu grupu u kojoj je startao Mate Andabak iz Radiokluba Kaštilac. Na cilju smo morali pričekati prve natjecatelje. Nakon gotovo dva sata od prvog starta, na cilj prvi dolazi Károly Lászlóvidno iscrpljen. Zatim su uslijedili Toni Žabjačan, a nakon njega braća Branimir i Vladimir Vinko, a potom i ostali natjecatelji. Nisam dobio dojam da sam postavio tako tešku stazu sve dok neki od natjecatelja nisu rekli svoje mišljenje i dojmove. Nažalost, došlo je i do problema s TX 5 koja je bila postavljena na padini i koja je u međuvremenu oslabila

pa je zato neki od natjecatelja nisu našli. Raspoloženje su mi popravili Branko Vidović i Stipe Predanić koji su rekli da nije bilo nikakvih problema i da je staza bila odlično postavljena i da je zahtijevala kombinaciju goniometrije i čitanja karte. Sve bi to bilo u redu, da se Mate Andabak (koji je startao u zadnjoj startnoj grupi) nije izgubio i da ga nismo morali tražiti. Nekoliko ekipa je bilo uključeno u potragu. Jedna je bila na cilju s farom koji je neprestano radio, druga se vozila po terenu i zvala ga, treća (Branko Kosar i ja koji smo kupili odašiljače) koja se također vozila po terenu, trubila i zvala ga i stručni tim GSS-a. Nakon što je ekipa GSS-a razradila plan potrage i prikupila informacije koje su im trebale, Mate je pronađen i to ni više ni manje nego u školi u Velikom Trojstvu gdje su natjecatelji bili smješteni. Svima nam je laknulo i konačno smo mogli dan (već je pala noć) privesti kraju.

Nedjelja, 14. 4., je bila rezervirana za posljednje natjecanje ove manifestacije i to na 3,5 MHz koje je opet postavljao Željko Belaj. Sada je trebalo izvući posljednje atome snage i otrčati još i tu trku. Prije starta iskoristio sam priliku za druženje s prijateljem iz Mađarske i za prepričavanje dogodovština s nekih prijašnjih natjecanja. Natjecanje je počelo u 10 sati. Trka je bila odlična. Brda koliko ti srce želi. Cilj postavljen na brdu pa za kraj još jednom veselje. Sve smo to izdržali i konačno dotrčali do cilja.

Nakon zajedničkog ručka uslijedilo je druženje natjecatelja pa objava konačnih rezultata. Prepričavali su se dojmovi, smijalo se Sopićevom padu u startnom koridoru, dogovarala su se daljnja druženja. Zoran Pavlović, naš glavni informatičar, imao je pune ruke posla sa zbrajanjem sva 4 natjecanja. Napokon su došli i konačni rezultati. U već ranije spomenutim kategorijama Branko Vidović (M70), Branimir Vinko (M60) i Vladimir Vinko (M50) odnijeli su pobjede pred ljutim konkurentima iz Mađarske. U kategoriji M40 vodila se bitka između Rolanda Milina i Ota Predanića gdje je pobjedu odnio Rolando. U najjačoj kategoriji (M21) pobjedu je odnio Mario Lukavečki iz Radiokluba domaćina ispred Tihomira Despetovića i Dominika Sopića. U mlađim kategorijama pobjede su odnijeli Karlo Čanadi (M19), Dino Vukorepa (M16) i Domagoj Levatić (M14). Kod žena je situacija bila slijedeća: Ferencné Cserpák iz Radiokluba Puskas iz Budimpešte, kao jedina predstavnica u kategoriji W35 odnijela je pobjedu, a iste situacije su bile i u preostalim ženskim kategorijama. W21 Željka Krupka iz Radiokluba domaćina, W19 Lucija Piveta, W16 Vita Gizdić, W14 Lana Par. Što se tiče poretka radioklubova, pobjedu je odnio Radioklub Kaštilac ispred Radiokluba Nikola Tesla, Bjelovar i Radiokluba Međimurje. Proglašenjem rezultata i podjelom medalja i pehara za najbolje uspješno je završen još jedan Bilogorski ARG festival.

ARG

Kristina i Tihomir


http://www.youtube.com/watch?v=TtIvrxGDmrc

Radioamatersko događanje u organizaciji Radiokluba Pazin koje objedinjuje

ARG natjecanje, druženje i zabavni program, ove je godine doživjelo svoje šesto izdanje pod imenom Istarska „lisica“ 2013. Godinu dana pauze mlada i uhodana pazinska ekipa iskoristila je da posjeti sva natjecanja amaterske radiogoniometrije u Hrvatskoj, kako bi pripremila još zanimljivije natjecanje na domaćem terenu.

TERENNa posljednjoj Istarskoj „lisici“, održanoj 2011. godine, natjecatelji su sa zanimanjem prihvatili novi teren, koji čini trokut između tri istarska sela u okolici Pazina: Zarečje, Pazinski Novaki i Brhaji. Nešto brdovitiji, ali i dalje parcijalno šumovit teren, i ove je godine pošteno umorio natjecatelje, te im je vrijeme od dva sata i dvadeset minuta, koliko je bilo maksimalno trajanje natjecanja, bilo jedva dovoljno za pronalazak svih sakrivenih odašiljača.

PRIPREME„Šefa“ ekipe za sakrivanje „lisica“, Igora (9A3AXX), već su svi jako dobro upoznali. Ove mu se godine u tome pridružio Hrvoje (9A6XX), te su u dva tjedna trčanja po terenu zajedno pronašli deset pozicija „lisica“. S obzirom na primjedbe da neki putovi nisu bili ucrtani, ove su godine, opremljeni GPS uređajima, prošli većinu putova s karte kako bi obrisali nepostojeće, ali i ucrtali nove. Predajnici za 144 MHz i ove su godine posuđeni od Ota (9A4OP), a za njihovu ispravnost pobrinuo se Stipe (9A5SP) koji ih je na dan natjecanja i donio do nas. Oprema za nedjeljno natjecanje na 3,5 MHz redovito se koristi na raznim treninzima, te je kao i ostala oprema za radiogoniometriranje, pod budnim okom Marka (9A6NCM), koji se ove godine odlično snašao u ulozi glavnog suca. U sudačkoj ekipi bili su također Gorana (9A3ALO), koja dočekuje i otprema startne grupe, te Igor (9A3AXX) čija je uloga, uz već spomenuto sakrivanje „lisica“, bila praćenje regularnosti natjecanja s terena.

Za najavu svakog natjecatelja čije se približavanje ciljnom koridoru uočilo, uz mnoštvo šaljivih upadica, bio je zadužen Moris (9A4DJ), pri čemu mu je pri odabiru glazbe pomagao Mimi (9A3AMI). U organizaciji svakog ARG natjecanja treba, osim o navedenom, brinuti i o cijelom

Istarska „lisica“ 2013.Piše: Marko Pernić, 9A8MM

2 dana, 2 natjecanja, 45 natjecatelja/11 klubova (144 MHz), 45 natjecatelja/10 klubova (3,5 MHz)

nizu detalja koji zajedno daju sliku razine pripreme koju smo si zacrtali, a to uspješno rade Denis (9A3BBW), Mladen (9A3BIS), Antonio (9A3BAK) i Dragan (9A2SX).

PRIJAVEIako su prijave za natjecanje bile otvorene puna dva tjedna, u zadnja tri dana pristigle su ukupno 54 prijave iz 11 radioklubova. Posebno veseli informacija da su se na Istarsku „lisicu“, nakon dugo godina, prijavila i članovi slovenskih klubova Ljutomer, Ajdovščina i Ormož. U nastavku teksta saznat ćete i da su postigli zapažene rezultate. U obzir su se uzele i prijave koje su pristigle nakon isteka roka, pa čak i prijava pristigla u subotu navečer, nakon kraćeg nagovaranja buduće natjecateljice.

OBRADA PODATAKASve prijave sabrane su u program koji je po dva unaprijed definirana algoritma rasporedio natjecatelje u petnaest startnih grupa. Sva daljnja obrada podataka vršila se SportIdent opremom Hrvatskoga radioamaterskog saveza. Za taj je proces, kao i za izračun ukupnih bodova po klubovima, bio zadužen Marko (9A8MM). Nije na odmet napomenuti da sva oprema

radi besprijekorno, osim malog Martel pisača čiji rad, osim o kvalitetnom USB2COM kabelu, ovisi i o snazi predajnika u kombinaciji s brzinom vjetra.

SUBOTA: 144 MHzOrganizatori su već navikli da natjecatelji stignu prije dogovorenog vremena okupljanja, a ta praksa nije izostala ni ove godine. Toplo i sunčano vrijeme i dovoljno vremena za odmor od puta pogodovali su dobrom raspoloženju natjecatelja koji su predvođeni organizatorima krenuli prema startu. Desetak minuta prije podneva, za kada je bio zakazan start, ustanovljeno je da svi predajnici rade, pa je prva startna grupa pozvana da se pripremi. U subotu je kroz 15 startnih grupa startalo ukupno 45 natjecatelja iz 11 klubova. Brojka je u odnosu na prošlu Istarsku „lisicu“ ista, ali nešto niža od prethodnih godina.

Na cilju su rezultati bili dostupni u stvarnom vremenu, na posebnom prijenosnom računalu koje je bilo pripremljeno i postavljeno u te svrhe. Čak je 10 natjecatelja na cilj stiglo izvan vremena, a petoro ih nije pronašlo niti jednu „lisicu“. Najboljima su se pokazali Niko Gaberc

Start 144 MHz

ARG


u kategoriji seniora, koji je za 128 minuta i 48 sekundi pronašao sve „lisice“, te Željka Krupka koja je tri „lisice“ pronašla za 135 minuta i 43 sekunde. Andrea Drndić, Erik Baničić i Alvian Udovičić, najmlađi članovi Radiokluba Pazin, po prvi su puta nastupili na natjecanju na 144 MHz. Uspješno su pronašli po jedan odašiljač, ali nažalost nisu na cilj stigli u vremenu.

Najbolja ekipa prvi dan bila je ekipa Radioklub Nikola Tesla iz Bjelovara s 50 osvojenih bodova. Drugo mjesto pripalo je Radioklubu Ludbreg iz Ludbrega s 37 osvojenih bodova, dok su treći bili Radioklub Međimurje iz Murskog Središća s osvojenih 35 bodova. Nakon proglašenja rezultata koje je bilo upriličeno u restoranu Pod lipom u Pazinu, večer se nastavila druženjem u prostorijama Radiokluba Pazin gdje su natjecatelji komentirali natjecanje, predviđali gdje će „lisice“ biti sakrivene sljedeći dan i nagovarali natjecatelje koji se nisu natjecali prvi dan da to učine.

NEDJELJA: 3,5 MHzNedjeljno natjecanje uvijek počinje sat vremena prije subotnjeg. To znači da se organizatori bude još ranije i pripremaju doručak za natjecatelje, postavljaju start i cilj i sakrivaju „lisice“. Nedjelja je također brojala 45, ali ne istih, natjecatelja. Najava ružnog vremena ove je godine bila pogrešna, te je nekoliko kapljica koje su trebale najaviti kišu, zapravo promašilo područje. Nebo prošarano oblacima djelovalo je pozitivno na natjecatelje, te su oni u kraćem vremenu savladavali isti teren i brže dolazili na cilj.

U kategoriji seniora najbolji je bio Tihomir Despetović koji je za 110 minuta i 42 sekunde pronašao sve „lisice“. Vrlo blizu njemu, sa samo 59 sekundi razlike bio je Stipe Predanić, njegov klupski kolega. U kategoriji seniorki najbolja je bila Nina Radi kojoj je za 4 „lisice“ trebalo 120 minuta i 35 sekundi. Drugoplasiranoj Željki Krupki za isti je broj „lisica“ trebalo samo deset minuta više.

Ekipno je prvi ponovno bio Radioklub Nikola Tesla iz Bjelovara (ne, nisu imali najviše natjecatelja) s 57 bodova, a drugo su mjesto podijelili Radioklub Pazin i Radioklub Kaštilac s po 35 bodova.

Posebna zanimljivost natjecanja na 3,5 MHz bila je sudjelovanje triju generacije unutar iste obitelji. Najmlađi član, Leon Karačić Kresina, natjecao se u M14 kategoriji, njegova majka Iva Karačić u Ž35, a djed, Josip Karačić u M70 kategoriji. Redakcija ne zna koja je prikladna poslovica za ovu prigodu, ali sigurno postoji neka, pa se čitatelj moli da je dopiše.

SVE ZAJEDNOMedalje i pehari ove su se godine dijelili za ukupni plasman, a ne plasman po danima. U najjačoj, M21 kategoriji, prvo je mjesto pripalo Tihomiru Despetoviću iz Radiokluba Nikola Tesla iz Bjelovara, drugo Niku Gabercu iz Radiokluba Ormož iz Ormoža, a treće Mariu Lukavečkom također iz Radiokluba Nikola Tesla iz Bjelovara. U kategoriji Ž21 prvo mjesto dijele Nina Radi iz Radiokluba Ormož iz Ormoža i Željka Krupka iz Radioklub Nikola Tesla iz Bjelovara. Treće je mjesto pripalo Lei Bertoši iz Radiokluba Pazin iz, pogađate, Pazina.

Ukupno najbolja ekipa bila je ona Radiokluba Nikola Tesla iz Bjelovara, drugo mjesto pripalo je Radioklubu Ludbreg iz Ludbrega, a treće mjesto Radioklubu Međimurje iz Murskog Središća.

E-DIPLOME2010. je godine Radioklub Pazin uveo malu tehnološku novost: svaki si natjecatelj može ispisati diplomu za sudjelovanje, odnosno za osvojeno jedno od prva tri mjesta, na stranicama Radiokluba Pazin (www.rkp.hr). Dovoljno je upisati ime i prezime, nakon čega se pojavi tablica s plasmanom za svako natjecanje od 2007. godine do danas i mogućnost preuzimanja elektroničke diplome u pdf formatu.

MEMOARI NARODNOG HEROJATihomir Despetović osvojio je prvo mjesto u kategoriji M21. Tražili smo ga da da izjavu za medije, a njegov odgovor prenosimo u cijelosti:

„Atmosfera prije natjecanja u subotu bila je odlična. Susret sa starim ARG prijateljima izmamio je svima osmijeh na lice. Svi se pitaju

tko je postavio stazu. Svi znamo za „Siro 31254“i ovoga puta se nećemo dati prevariti. Pozitiva i gostoprimstvo članova Radiokluba domaćina je za svaku pohvalu. Prvi dan na startu atmosfera je doslovno usijana (sunce pripeklo). Prije starta druženje natjecatelja, predviđanja što nam to organizatori spremaju, prisjećanje Sopićevog pada u Bjelovaru. Ni u najluđim snovima nismo mogli predvidjeti što nas čeka. Dečki koji su postavljali stazu su si dali truda što se vidjelo već kod prve „lisice“. Bila je to TX 4. Sakrivena od svih mogućih pogleda sa svih strana (iako organizator tvrdi suprotno). Pronalaskom nje mogao sam naslutiti što me čeka kod ostalih odašiljača. Tako je i bilo. Slijedeća „lisica“ je bila još gora, a sa svakom slijedećom situacija je bila sve gora i gora. Na kraju sam odustao od TX 3 kako bih došao u vremenu. Bila je to dobra odluka. Lagano dehidriran dolazim na cilj. Svi pitaju kako je bilo, kao da je bilo ne znam kako lagano. Napomenuli smo organizatorima da ovo nije igra skrivača i da se nisu trebali baš toliko potruditi. Kritika je bila prihvaćena i uvažena. Organizator, dosljedan samom sebi, nije odao nikakve informacije vezano za sutrašnje natjecanje. Sve što su nam obećali bilo je krv, suze i znoj. Nisu bili u krivu.

Nedjeljno natjecanje započelo je nešto ranije nego subotnje, vrijeme nam je išlo na ruku pa su oblaci prekrili uzavrelo istarsko sunce. Atmosfera nije bila toliko uzavrela kao dan prije. Svi su bili složni u jednom, a to je da je TX 2 negdje daleko. Bili smo u pravu. U konkurenciji seniora Niko Gaberc, koji nas je dan prije deklasirao našavši svih 5 TX-ova danas je bio 1. startna grupa. Ostatak seniora bio je pri kraju startne liste taman da ganjaju jedni druge. Prva lisica bila je TX 5. Pronalazak iste nije bio pretežak (iako su je sakrili u grmlje na opće iznenađenje svih prisutnih) jer se već dosta ekipe skupilo oko nje. Kada je došao trenutak za pronalazak TX 2 pregrizao sam jezik, stisnuo zube i krenuo (preko 7 mora i 7 gora). Trebalo je određeno vrijeme do nje, ali sreća kod njezinog pronalaska je bila neopisiva. Zatim je još trebalo pronaći TX 1 i na cilj. Zaboravih napomenuti kako mi je Stipe Predanić stalno puhao za vratom što mi je dalo dodatni poticaj da trčim i ne osvrćem se. Dolaskom na cilj opće oduševljenje. Domaćini mi prilaze kao narodnom heroju i pitaju jesam sve našao. Kada sam im objasnio da sam našao sve i u kojem vremenu nastalo je veselje jer je netko oprao Gaberca (i to dobrano). Još uvijek nisam imao razloga za veselje jer se negdje u pozadini krio već spomenuti Stipe. Međutim, kad je Stipe došao na cilj, ustanovili smo da nas dijeli samo 59 sekundi, ali na sreću u moju korist. Nakon još jednog mukotrpnog natjecanja, uslijedio je zajednički ručak gdje su prepričavani dojmovi i podijeljene medalje i pehari za najuspješnije.

Organizatorima sve pohvale na organizaciji i nadam se da se vidimo i nagodinu.“

Nina Radi - zlatna medalja u Ž21 na 3,5 MHz

ARG


Vodeći se misijom biti vodeća udruga tehničke kulture u okolici, Radioklub

Pazin treću je godinu za redom nastavio s RKPedu projektom – projektom predavanja, radionica i tečajeva u prvom redu tehničke tematike. U razdoblju od studenog 2012. do ožujka 2013. godine, kroz sedam predavanja, dva tečaja i jednu radionicu uspješno se educiralo ukupno 130 osoba.

Tradicionalno, RKPedu3 projekt započeo je tečajem za radiooperatora, koji je vodio iskusni radioamater i bivši predsjednik Radiokluba, Hrvoje Horvat, 9A6XX. Polaznici su kroz mjesec dana savladali sva potrebna znanja o ovom tehničkom hobiju i položili ispit za radiooperatora P razreda. Osim dobivenog znanja iz područja propagacija i rada antena, tablice sricanja i osnova elektronike, uz voditelja tečaja napravili su i svoje prve radioveze.

Domaćini su organizirali još jedan tečaj, i to onaj amaterske radiogoniometrije. Kao i dosadašnjih godina, voditelj Marko Češić, 9A6NCM, iskusni sudionik i organizator natjecanja u ovom spoju tehnike i sporta, koncipirao je tečaj u dva dijela. U prvome su se djelu polaznici upoznali s osnovama snalaženja na karti, radom prijamnika i tehnikama goniometriranja. Nakon usvojenih teorijskih znanja, drugi je dio tečaja

RKPedu 3 – treća uspješna godina RKPedu projekta

Piše: Marko Pernić, 9A8MM

osmišljen kao primjena i unaprjeđivanje vještina kroz treninge na terenu na kakvom se inače održavaju natjecanja. Tako su polaznici pomoću ručnih prijamnika tražili skrivene predajnike u prirodi, a tečaj je ujedno bio najava i priprema za natjecanje Istarska lisica 2013.

Goran Jedrejčić je po prvi puta ove godine sudjelovao u RKPedu projektu i to s temom Sinkronizacija Apple proizvoda. Goran je iskusan korisnik Mac računala, iPod tablet računala te iPhonea, a povremeno koristi i MacBook Pro prijenosno računalo, kako za posao tako i za privatne potrebe. On je kroz niz godina bavljenja ovim, kod nas još uvijek ne tako raširenim proizvodima, uspio povezati sve tehnologije i okrenuti ih u svoju korist. U dvosatnom je predavanju predstavio sve te uređaje i pokazao ugrađenu podršku za povezivanje i neke od vanjskih alata koji mu u tome pomažu.

Predavanje o Linuxu je bilo poprilično posjećeno temeljem čega zaključujemo da zanimanje za ovaj operativni sustav otvorenog koda kod nas raste. Ivan Guštin, predsjednik Hrvatske udruge Linux korisnika i radioamater, ima iza sebe dvadesetak godina iskustva u radu s Linuxom kao operativnim sustavom za kućna, uredska i poslužiteljska računala.

U svom se predavanju usredotočio na upotrebu trenutačnih distribucija Linuxa, dao usporedbe komercijalnih i programa otvorenog koda koji se mogu koristiti na tom operativnom sustavu, i za kraj ostavio prostora za pitanja i odgovore u kojima je dao mnogo primjera iz svoje dosadašnje prakse.

Još je jedan predavač imao svoj debi u ovoj sezoni RKPedu projekta. Bio je to mladi sistem inženjer, Petar Koraca, koji je održao vrlo kvalitetno stručno predavanje o visokoj dostupnosti i redundanciji bitnih informatičkih sustava. Kako se tom tematikom profesionalno bavi nekoliko godina, na predavanju je pokazao nekoliko primjera iz aktualnih sustava na kojima su primijenjene različite vrste osiguravanja visoke dostupnosti sustava, ovisno o njihovoj namjeni i mogućnostima tehničke izvedivosti. Prikazana je povijest razvoja i trendovi napretka, ali i ostavljen prostor za neko od budućih predavanja na ovu temu.

Najposjećenije predavanje ove sezone bilo je ono radioamatera Branka Radoša, 9A5ARB, zaljubljenika u astronomiju, radiotehniku i elektrotehniku, koji je pričao o solarnoj energiji. Branko je u svom predavanju objasnio što je to Sunce i kako možemo koristiti njegovu energiju, kako se ta energija skladišti te u konačnici koristi u kućanstvu. S obzirom na to da je jedan od takvih sustava postavio upravo za svoj ured, do potpuno funkcionalnog rješenja Učionica Radiokluba Pazin

Iz zemlje i svijeta UREĐUJE: Zlatko Matičić, 9A2EU


došao je eksperimentiranjem i istraživanjem različitih tehnologija, materijala i komponenti, što je nesebično podijelio sa svim zainteresiranim posjetiteljima predavanja. Predavanje je produženo za gotovo sat vremena, jer su, osim posjetitelja, brojna bila i pitanja iz publike na koja je Branko spremno odgovarao potkrjepljujući odgovore primjerima iz svoje arhive.

Drugo predavanje Branka Radoša bilo je o vrlo niskim frekvencijama i njime je objasnio što su vrlo niske frekvencije, njihov raspon i utjecaj na živa bića oko njih i u kojim se slučajevima najčešće odabiru kao frekvencije za komunikaciju.

Sredinom veljače održana je DLNA (eng. Digital Living Network Aliance) radionica. DLNA je protokol koji se koristi za povezivanje multimedijskih uređaja unutar jedne mreže (najčešće kućne računalne mreže), a polako ulazi u sva kućanstva iz razloga što većina novijih televizora i drugih multimedijskih uređaja dolazi s ugrađenom mrežnom karticom i podrškom za upravo taj protokol. Voditelj radionice, Marko Pernić, 9A8MM, pokazao je kako se na lokalnoj mreži može postaviti poslužitelj, na njega prijaviti fotografije, video sadržaje i glazbu koje imamo na računalu i zatim te sadržaje gledati na televizoru. Pokazano je i kako se pametnim telefonima može upravljati televizorom, s njih slati sliku na televizor te razne druge kombinacije distribuiranja multimedijskog sadržaja unutar kućne mreže koristeći DLNA protokol.

Ekipa iz meteorološke udruge IstraMet neizostavno je prisustvovala RKPedu projektu i to s dva predavanja. Prvo od njih održao je Patrik Bolković, učenik Osnovne škole Vladimir Nazor iz Krnice koji je obradio temu suša. S obzirom da je suša prošle godine bila vrlo aktualna (redukcije vode u Istri), Patrik je obradio načine nastanka suše, njihovih trajanja te posljedica

do kojih one mogu dovesti. Posebno se osvrnuo na dokumentirane suše u Istri, dao primjere iz podataka Udruge, ali i ostalih meteoroloških mjerenja.

Goran Kovačević također je pričao o ekstremnoj vremenskoj pojavi – uraganima. Kroz vrlo kreativno osmišljenu prezentaciju prikazao je načine nastanka uragana, njihov životni vijek i posljedice koje ostavljaju. Objasnio je i način imenovanja uragana te smjerove istraživanja uragana kako bi se što prije detektirali i na taj način smanjile posljedice njihova djelovanja.

Sve informacije o predavanjima i predavačima u svakom su trenutku dostupne preko posebnog dijela mrežnih stranica Radiokluba Pazin: http://edu.rkp.hr, čime se postiže bolja i lakša organizacija i planiranje pojedinog događaja. Kotizacija za sve programe nije bilo. Nakon svakog pojedinog tečaja, radionice ili predavanja polaznici su ispunjavali anketu o zadovoljstvu koja predavačima služi kao povratna

informacija o kvaliteti njihovog događaja, a organizatorima kao temelj za poboljšanje ili prijedlog za nove teme.

U raspravama koje se često pokreću nakon predavanja i radionica, posjetitelje se često provede kroz prostorije Radiokluba Pazin i upoznaje s radioamaterizmom kao hobijem. Tako su dvojica posjetitelja koji su prve godine u Radioklub došli upravo kao polaznici nekih od edukacija, ove godine uspješno položili radioamaterski ispit za P razred i počinju se aktivno baviti ovim hobijem.

Na kraju treće sezone RKPedu projekta ima mnogo pozitivnih komentara na teme i predavače te se već krenulo u pripremu sljedeće, četvrte po redu, sezone. Posebno veseli činjenica da se na jednom od predavanja informatičke tematike javila ideja o susretima ljudi koji se profesionalno bave informatikom, koja je ubrzo nakon toga i pokrenuta, te se srijedom, u terminima kada nisu RKPedu predavanja, održavaju upravo ovi susreti.

Branko Radoš, 9A5ARB, predavanje o solarnoj energiji Petar Koraca, visoka dostupnost informatičkih sustava

U sklopu RKPedu projekta, Radioklub Pazin je i ove godine održao tečaj za

radiooperatore P kategorije. U nekoliko se predavanja prošla teorija radiokomunikacija, radiotehnike i osnova radiooperatorskih vještina, čime su polaznici stekli uvod za početak bavljenja radioamaterizmom. Ispit P kategorije, održan u prostorijama Radiokluba Pazin, 20. je prosinca položilo četvero kandidata uz savjete i upute komisije u sastavu Marijan Kucelin, 9A2RD,

Polaganje u Radioklubu PazinPiše: Marko Pernić, 9A8MM

Marko Pernić, 9A8MM, i Hrvoje Horvat, 9A6XX. Ispitu je pristupio i kandidat za A kategoriju, Dominik Anđelini (sadašnji 9A7MMM), koji je pokazao značajan napredak kroz dvije godine aktivnog bavljenja radioamaterizmom u P kategoriji. Time je i ove godine primopredajna sekcija Radiokluba zadovoljna pokazanim zanimanjem, a vjerujemo da će se aktivnosti najmlađih i najnovijih radiooperatora povećati i u narednoj godini.

Iz zemlje i svijeta


Documents

časopis Hrvatskoga radioamaterskog saveza CIJENA 30 KN · pod brojem 532-03-3/04-02. Priprema za tisak: Infogr@f ... učinak na osnovi kojega je konstruirao kristalni VF oscilator