^asopis za p~elarstvo ^lanstvo u SPOS-u P^ELAR · 2014. 8. 24. · [email protected] The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERBEEKEEPER Publisher: The Beekeeping Association

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija

Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slo-bodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare izMakedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi.

^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inos-transtva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije:

160–17806–08

Saradwa sa ~asopisomSaradwa sa ~asopisomRukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elar-

skih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerovabr. 13.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcijazadràva pravo redigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori. Za sadràj oglasaodgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimajuradove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno naveduizvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan

je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godinenastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga uRumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973.godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa sre-brnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo,tel. 034/853-715, 853-560, [email protected]

Kwaèva~ki profesionalni p~elarToma Radivojevi} proverava zimskiutro{ak hrane

Fotografija na naslovnojstrani: Rodoqub @ivadinovi},@itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvoo

PÊLARPÊLARIzdava~: Savez p~elarskih

organizacija Srbijeul. Molerova br. 13

11000 Beograd

Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63www.spos.info [email protected]

Internet diskusiona grupa: [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping The Magazine of Serbian Beekeeping

BEEKEEPERBEEKEEPERPublisher: The Beekeeping Association

of Serbia, Serbia&Montenegro11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Glavni i odgovorni urednikDr med. Rodoqub @ivadinovi}ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]/zivadinovic.htm

Izdava~ki savetProf. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik)

Prof. dr Jovan Kulin~evi}Prof. dr Bosiqka \uri~i}

Prof. dr Desimir Jevti}Prof. dr Slobodan Miloradovi}

Prof. dr Miloje Brajkovi}@arko @ivanovi}

Redakcija

Dr sci. vet. med. Nada Plav{aDiplomirani novinar Milanka Vorgi}

Prof. dr Milan ]irovi}Dr Slavomir Popovi}

Mr Neboj{a Nedi}Vladimir HuwadiIng. Robert Past

Dejan KrecuqMilutin Petrovi}

Branislav Karleu{a

2006

APIMONDIA FoundationAPISLAVIA

PÊLAR, januar 2006. 1

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee .. Milutin Petrovi} Pismo p~elarima za januar3Jovan Kulin~evi}Pra}ewe uzroka gubitaka p~eliwih dru{tava4Milo{ Milosavqevi}Poga~om protiv nozemoze6Radovan Jeki}Kwige ~itaj, a iskusne pitaj9F. KamlerAmitrazom protiv varoe?12Henrik Hansen[irewe i kontrola ameri~ke truleì legla 13Anders LindstromMetod stresawa moè suzbitiameri~ku trule` legla16Rodoqub @ivadinovi}Kako do}i do tolerantnih sojeva p~ela 17Brenda BallEgzoti~ni virusi

18O. A. ModinTrutovsko leglo pomaè otkrivawe varoe 23

Branko Obranovi~ Rad sa mravqom kiselinom u A@ ko{nicama25Milan Perovi}Crvena kraqica27F. KamlerIntegralna hemijska kontrola varoe sa minimalnim dozama 28J. A. BalzekasEfikasna rotacija preparata protiv varoe 29Mom~ilo Kon~ar

Izgubqeno – na|eno?

30E. Szalai MátrayOtkrivawe antibiotika u medu31Dejan KrecuqDa li }e trebati p~ele? 32Tatjana [kori}

Polen kao otisak prsta

33Milenko Petrovi} Dadanke na ~etiri to~ka34

Mirko Spasojevi}Mirko Te{i}, p~elar u invalidskim kolicima35

2 PÊLAR, januar 2006.

Misao mesecaNe treba kvocati,

nego jaja nositi. Ulazimo u 2006. godinu. Sa novim elanom,

novim idejama i u novom ruhu. Pro{lu god-inu smo zapo~eli sa tiraòm od 9 000primeraka, ovu sa 10 000! Elan nam ne nestajeni pred najve}im preprekama. Ma{tovitismo, ideja imamo i sigurno }emo ih ostvari-ti. Jer, prepreke su one zastra{uju}e stvarikoje vidite kad skrenete pogled sa svogaciqa, zar ne?

Redakcija P~elara moè da vam obe}a jo{boqi ~asopis P~elar. On nije samo odeven unovo ruho. On je stvorio kapital koji seogleda kroz saradnike i napise. Mnogi }e seiznena|ivati ove godine, naro~ito oni kojisu svoje napise poslali pre vi{e meseci ive} izgubili nadu, kada svoje tekstove buduugledali u P~elaru. Naime, ~asopis sada ima~vrstu bazu. Ove godine (mo`da po prvi put)ne}emo mnogo zavisiti od mese~nog prilivatekstova. Na àlost, problema ipak ima.Najve}i je i daqe hroni~ni nedostatak tek-stova sa terena, direktno sa p~eliwaka, izko{nice. P~elari se te{ko odlu~uju dastave na papir svoj na~in rada, a ~itaocitakve tekstove najvi{e cene. U toku jenajnovija akcija redakcije ~asopisa u animi-rawu vi|enijih p~elara da napi{u {togod osvom svakodnevnom radu na p~eliwaku. Ali,ne smemo zaboraviti da najve}e inovacije~esto dolaze ba{ od mladih p~elara, ~ak ipo~etnika. Novi qudi, nove ideje. Zato vaspozivamo da se nikako ne ustru~avate i danam napi{ete tekst o na~inu va{eg p~elare-wa. Ne brinite da li ste tekst stilski dobroobradili. Tu je redakcija da se o tomepobrine. îtaocima su najbitniji va{eznawe i va{e ideje. Mi }emo znati da va{trud i dobro nagradimo! Mislite da ne moète da udovoqite na{ojmolbi? Nesigurni ste u pisawu? Mislite dadrugi sve to ve} znaju? Zapamtite da to nisuprepreke za pisawe teksta. Samo steskrenuli pogled sa svoga ciqa!

Mednu Novu 22006. ggodinuèli vam predsednik SPOS-a Miqko

[qivi}, Izvr{ni odbor SPOS-a, urednikP~elara Rodoqub @ivadinovi}, redakcijaP~elara, sekretar SPOS-a PredragMartinovi} i kwigovo|a SPOS-a JagodaMilenkovi}.

RRee~~ uurreeddnniikkaa

Re{en problem prskawavo}a u cvetu?

Kao i pro{le godine, SPOS je pozvaop~elarske organizacije i pojedince dauplate odgovaraju}i broj plakata protivprskawa vo}a u cvetu. Po{to se javio izne-na|uju}e mali broj zainteresovanih(verovatno p~elari vi{e nemaju problemasa prskawem vo}a u cvetu?), smatramo danajagilnije i ove godine treba spomenuti.Jer, pokazalo se da u op{tinama gde seplakat isti~e godinama u sklopu sa drugimakcijama, skoro nema trovawa p~ela.

SPOS se srda~no zahvaquje VeroqubuUmeqi}u iz Kragujevca i Rodoqubu@ivadinovi}u iz @itkovca koji subesplatno ustupili svoje fotografije zaplakat protiv prskawa vo}a u cvetu.

ReagovawaGospodin Mom~ilo Kon~ar je u novem-

barskom broju ~asopisa izvestio o mogu}-nosti jesewe setve. @elim da potvrdim do-bro iskustvo. Tako|e sam imao samoniklufaceliju. U jednom trenutku mi se u~iniloda je potpuno izmrzla i da od we ne}e bitini{ta. Ipak, sasvim je pristojno cvetalana oko pola hektara i moje p~elice su bilevi{e nego zadovoqne.

Tomislav \or|evi}

P~elarska organizacija i mesto

Broj plakata

2006.

Naru~ili i 2004.

Naru~ili i 2005.

DP „Matica“, Ni{ 300 Da (500) Da (500)

DP „Aleksinac“, Aleksinac 200 Da (500) Da (300)

DP „Pomoravqe“, Jagodina 150 Ne Ne

DP „Budu}nost“, Lazarevac 100 Da (700) Ne

DP „Kur{umlija“, Kur{umlija 100 Ne Ne

DP „Nektar“, Despotovac 100 Ne Ne

DP „Babu{nica“, Babu{nica 70 Ne Ne

DP „Tisa“, Be~ej 60 Ne Ne

DP „Moravica“, Soko Bawa 60 Ne Ne

DP „Ravanica“, ]uprija 50 Ne Da (40)

DP „Bela Crkva“, Bela Crkva 10 Ne Ne

UP ? 10 Ne Ne

Januar je mesec u kome obi~no matica po-novo pronese, posle duè pauze, u po~etkujako malo, a kasnije sve vi{e i vi{e. Bez ob-zira {to je u januaru prose~no najnià tem-peratura u odnosu na celu godinu (on jeobi~no i najhladniji mesec u godini) potro-{wa hrane je i daqe minimalna dok ne kre-ne leglo. Kada leglo krene, temperatura uklubetu po~iwe da raste, ba{ kao i potro-{wa hrane. Tada bi trebalo obavezno uto-pliti odozgo preko mreè na zbegu sa novi-nama u vi{e slojeva.

Dobro je poznato da smo mi p~elari po-deqeni po pitawu davawa poga~a i wihovogbroja, kao i po pitawu termina kada trebadati prvu poga~u. Ja }u napisati kako radimna svom p~eliwaku. Prvu poga~u dajem okopravoslavnog Boì}a, a naredne pribli`nou razmaku od mesec dana. Poga~e pravim bezmeda i {e}era u prahu, u SAD-u poznate kao„Fuller candy“. Receptura je ve}ini p~elarave} poznata: na jedan kilogram {e}era doda-ti 2 decilitra vode i 1 ml 80%-ne sir}etnekiseline (esencije). Kuvati u {erpi koja jeza 50% ve}a od zapremine poga~a dok ne pro-vri i stvori se bela pena koju treba skinu-ti. Zatim kuvati jo{ oko 30 minuta na tihojvatri uz povremeno me{awe. Posle togaskinuti sa vatre i staviti u drugi ve}i sudsa proto~nom hladnom vodom, da se poga~aohladi na 40 °C do 50 °C (da moè u woj da sedrì prst). Poga~a je jo{ te~na, ali ve}

prelazi u belu boju zbog kristalizacije. Si-pati u PVC kese od jednog do tri kilograma,zavisno od èqene veli~ine poga~e, pa po-re|ati po betonu da se ohlade. Kada se ohla-de, spakovati i dati p~elama.

Ko nije „o~istio“ p~ele od varoe treba-lo bi da to uradi u prvoj polovini januara,ako su povoqni uslovi, sa nekim od sredsta-va koja se preporu~uju za kori{}ewe u peri-odu bez legla, a to su PerizinR, ApitolR, Bienen-wohleR po uputstvu sa pakovawa leka ili ok-salna kiselina na na~in ve} vi{e puta opi-san u P~elaru, a najkompletnije u izve{tajuna{e delegacije sa Apimondije 2005. u P~e-laru iz oktobra 2005. godine na strani 442.

Ono {to mi p~elari jo{ moèmo u ovomperiodu da uradimo jeste popravka, farba-we delova ko{nica, ~i{}ewe i dezinfek-cija istih. Ramove treba pripremiti (kupi-ti ili napraviti), zakovati, oì~iti i sta-viti vo{tane osnove da bi spremno do~eka-li prvi ve}i unos polena. Januar treba is-koristiti i da napravimo plan rada sa ro-kovima i datumima izvo|ewa odre|enih ope-racija na p~eliwaku. Pored toga, treba po-novo pro~itati p~elarsku literaturu (kwi-ge i ~asopis P~elar) da bi se podsetili ne-kih bitnih stvari koje smo u me|uvremenumo`da i zaboravili, a vrlo su bitne za uspe-{no p~elarewe.


PPIISMO PSMO P ^̂EELALARRIIMA ZMA ZA JAA JANNUUAAR R

Milutin Petrovi} ul. Ace Stojanovi}a br. 18

34000 Kragujevac (034) 223-777

P~eliwak Miroslava i Nenada Savi}a iz RipwaFoto: Predrag Dimitrijevi}

Proteklih godina, naro~ito tokom jese-ni i zime 2002/2003. godine, do{lo je {iromEvrope do neuobi~ajeno velikih gubitakap~eliwih dru{tava. Ovo se posebno odnosina Nema~ku gde su te godine gubici, na osno-vu pouzdanih podataka, iznosili preko 30%.

Nakon svih analiza koje su vr{ili ne-ma~ki p~elarski instituti nije se do{lo donekog odre|enog zakqu~ka o glavnom uzrokumasovnih uginu}a.

Ovakva situacija u p~elarstvu nai{la jena enorman eho u {tampi i na televiziji.Takav stav se odrazio na odnos prema p~e-larskoj problematici ne samo kod p~elara,ve} i kod {irih slojeva stanovni{tva.

Op{te je poznato da je potro{wa p~eli-wih proizvoda, a posebno meda, najve}a ba{u Nema~koj i zbog toga su relevantni fakto-ri postali mnogo zainteresovaniji nego ra-nije da se do|e do pouzdanog odgovora na pi-tawe za{to je posledwih godina postalo sveteè odràti p~eliwa dru{tva tokom jese-ni i zime?

Veliki broj mogu}ih uzroka gubitaka Kao mogu}i uzroci gubitaka navo|eni su

ne samo varoa, bakterijske i virusne p~eli-we bolesti, ishrana zajednica i klima, ve} idirektan i indirektan uticaj sredstava zaza{titu biqa. U sredi{tu osumwi~enih na-{li su se preparati za tretirawe semena nabazi imidakloprida, kao {to je GauchoR (de-taqnu studiju o ovim optu`bama moètepro~itati u P~elaru za novembar 2004. od486. do 489. strane, a jedan specifi~an po-gled objavqen je i u avgustovskom P~elaruza 2005. godinu na 350. i 351. strani – pri-medba redakcije). Ovakva kritika dovela jedo povla~ewa ovog preparata iz prometa uFrancuskoj.

Kao rezultat angaòvawa dràvnih in-stitucija, instituta, industrije i p~elar-skih organizacija, do{lo je do zajedni~keodluke da se formira fond sredstava za

pra}ewe i detaqno izu~avawe gubitaka to-kom perioda od pet godina.

Izu~avawe u praksi Na bazi ranije ideje koju je dao nema~ki

p~elarski savez, ovo izu~avawe bi obuhva-tilo dva osnovna pitawa na koja treba datiodgovore:

1) Ustanoviti ta~no koliki su gubici io{te}ewa p~eliwih dru{tava i da li po-stoje regionalne razlike?

2) [ta su uzroci takvih gubitaka? Svi u~esnici su izrazili spremnost da

u~estvuju ili pomognu u realizaciji projek-ta. Od svih pitawa najteì problem se od-nosio na finansirawe, jer je ve} bilo pri-hva}eno da se istraìvawe sprovodi kod 150p~elara na 1 500 p~eliwih dru{tava, uz tro-{kove od 450 000 evra na godi{wem nivou.Na kraju se ipak do{lo do re{ewa da pored


NAJVE]I NEMA^KI PROJEKAT U PÊLARSTVU SVIH VREMENA

PPRRAA]]EEWE UWE UZZRROOKAKAGGUUBBIITTAKAAKA PP ^̂EELLIIWWIIHH

DDRRUU[[TTAAVVAA Prof. dr Jovan Kulin~evi}, [email protected]

dràvnih ustanova, industrija za za{ti-tu biqa i p~elarskih organizacija, ip~elarski instituti deo svojih redovnihsredstava angaùju u tu svrhu, iako u ovoistraìvawe ne}e biti ukqu~eni wiho-vi p~eliwaci.

Apsolutna transparentnost utro{ka sredstava i obaveznost

publikovawa podataka i zakqu~aka Da bi se osiguralo racionalno tro-

{ewe finansijskih sredstava i apsolut-na javnost, zahteva se od izvr{ioca pro-jekta, a to su p~elarski instituti, da svasaznawa i podaci o izvr{ewu projekta usvakom momentu budu svima dostupni iobavezno publikovani, a da se industrijaza za{titu biqa odrekne svih ekskluziv-nih prava koja se odnose na wihove pre-parate.

Detaqna analiza na 1 500 p~eliwih dru{tava

Kao {to je ve} napomenuto, pra}ewegubitaka kod 150 p~elara (svako sa po 10dru{tava) obuhvati}e period od 5 godi-na. Istraìvawe je podeqeno na petoblasti:

1) Podaci o lokaciji p~eliwaka:klimatski uslovi, nadmorska visina,glavne pa{e (ukqu~ena analiza polena umedu, a posebno polena koji poti~e od po-qoprivrednih kultura);

2) Podaci o p~eliwaku i na~inu p~e-larewa: tip ko{nice, seobe na pa{e, oso-bitosti tehnike p~elarewa, ukqu~uju}isuzbijawe varoe;

3) Podaci o p~eliwim dru{tvima:zimski gubici, ja~ina dru{tava, obrazo-vawe nukleusa, prinos u medu, rojivost;

4) Podaci o reziduama: uzorkovawemeda i polena za analizu rezidua prepa-rata za tretirawe semena, kao i analizuna rezidue insekticida. Uzorci morajubiti podeqeni da bi se omogu}ila kasni-ja superanaliza;

5) Istraìvawe bolesti p~ela ip~eliweg legla: intenzitet zaraènostivaroom u kasno leto, nozemoza, akaroza,truleì legla, {to {ire istraìvawevirusa koji se dovode ili ne dovode u ve-zu sa varoom.

Dogovoreno je i da se u posebnoalarmantnim slu~ajevima ukqu~e i p~e-lari koji nisu obuhva}eni projektom. To


NAJSVE@IJE VESTIO PROJEKTU

Na Kongresu Apimondi-je u Irskoj, projekat pra}e-wa uzroka gubitaka p~eli-wih dru{tava je p~elarimadetaqno objasnio dr Wernervon der Ohe iz Instituta zap~elarstvo u Celle-u. Prvo

nam je prezentovao istoriju zimskih gubitakau Nema~koj, kojom se jo{ 1985. pozabavioGnädinger. Tokom zime 1945/1946. do{lo je dogubitaka od 31% (uzroci: nedostatak hrane,suvi{e medqikovca, proliv), 1962/1963. od27%, ~ak i do 100% na nekim lokacijama(uzroci: duga zima bez pro~isnih letova. ne-dostatak hrane, suvi{e medqikovca),1972/1973. od 30%, ~ak i do 90% na nekim lo-kacijama (uzroci: nozemoza), 1974/1975. bez ja-snih podataka o razmerama gubitaka (uzroci:nozemoza, lo{a klima tokom 1974. godine, ne-dostatak polena), 1984/1985. od 30% (uzroci:kasna pa{a medqikovca 1984. godine, nedosta-tak polena, nozemoza) i 1995/1996. od 30% do40% (uzroci: kasna pa{a medqikovca u 1995.godini, varoa, duga zima bez pro~isnih leto-va). Posledwa uginu}a ostaju nejasna, i zato jei ustrojen projekat monitoringa. Najnovijipodaci govore da zimski gubici tokom zime2002/2003. iznose ~ak 28,9% (interesantno jeda su iste zime i u kanadskoj provinciji Kve-bek zabeleèni veliki gubici, ~ak 50%, a unovembarskom broju P~elara za 2005. godinuobjavqena je tabela gubitaka u SAD-u tokompro{le zime, sa rasponom od 16% do 49%, saprosekom od ~ak 31,1%, a najinteresantnije jesvakako da je najve}i gubitak od 49% zabele-èn ba{ u jednoj od najrazvijenijih p~elar-skih dràva SAD-a, u Floridi). Iako su svimogu}i faktori uzeti u obzir ispostavilo seda pravog odgovora nema, ali je zakqu~eno dase uzroci gubitaka ipak mogu predstavitisimpati~nom formulom: Xn+varoa, gde je Xsvakako nepoznata koja predstavqa vi{estresnih faktora ~ija je kombinacija bilafatalna.

Redovno uzimawe uzoraka podrazumeva is-pitivawe varoa na prisustvo virusa, meda naprisustvo ostataka pesticida i spora ameri~-ke truleì, p~ela na prisustvo nozemoze, aka-roze i virusa, polen na prisustvo ostataka pe-sticida i tako daqe. Nadaju se da }e istraì-vawe dati prave rezultate. Nadamo se i mi.

Urednik

se odnosi u prvom redu na bolesti i sredstvaza za{titu biqa i semena. Istraìva~i }eusko sara|ivati sa projektima maweg obimasa istom problematikom u Francuskoj, Ho-landiji i [vajcarskoj.

Ve} na po~etku se pokazalo da obim ovogistraìvawa prevazilazi sve predstave uvezi sa ovim problemom. Ali, ovo je jedin-stvena prilika da se p~elari, p~elarska na-uka, p~elarski savezi (ukqu~uju}i i Savezseqaka), industrija za{tite biqa i poli-ti~ki organi angaùju zajedno na traèwure{ewa velikog p~elarskog problema.

Za ovaj zajedni~ki projekat, 25. februar2005. je izuzetno vaàn datum. Tog dana su uBonu u~esnici potpisali ovaj projekat, ko-ji se po svom obimu moè nazvati i evrop-skim. Nikada do sada se ne{to sli~no nijedoga|alo. Da li }emo na kraju do}i do pou-zdanih podataka? Da li }e iz toga proizi}ire{ewa za p~elarske probleme? Sva pitawai enormne dimenzije projekta izazivaju ose-

}awe „~ira u stomaku“. Na svim u~esnicimaprojekta leì posebna odgovornost premap~elarima i p~elama u Nema~koj.

Iz ovog slobodnog prikaza ~lanka obja-vqenog u nema~kom ~asopisu Die Biene za jun2005. godine, na{i p~elari i ostali dru-{tveni i dràvni faktori mogli bi da sa-gledaju sloènost jesewih i zimskih gubita-ka p~eliwih dru{tava, koji se i kod nas umawoj ili ve}oj meri doga|aju svake godine.Prema tome, ovo istraìvawe i eventualnasaznawa do kojih }e se do}i, ima}e zna~aja iza na{e p~elarstvo, jer o ovako {iroko or-ganizovanom i finansiranom istraìvawuu p~elarstvu moèmo samo da sawamo, jer ni-ti imamo za tako ne{to organizacionih spo-sobnosti, niti novca, a niti osposobqenihstru~nih qudi, pa nam jedino ostaje da pra-timo ono {to drugi ozbiqno rade i bar ne-{to od toga na vreme saznamo i primenimo, u~emu nam sigurno najvi{e moè pomo}i~asopis P~elar.


Ovim javqawem u na{em cewenom listuP~elar, ho}emo da upoznamo kolege p~elaresa problemom najra{irenije bolesti p~elasa kojom smo se borili (i nadam se izbori-li) unazad petnaestak godina.

Radi se o nozemozi p~ela koja se kod naspojavila u velikoj meri po~ev od pre oko 15godina. [ta je uzrok tako nagloj pojavi no-

zemoze nismo znali, pa smo sumwali na sve isva{ta. Blizina {tala, vetrovit teren, lo-{a voda na potoku koji na{e p~ele pose}u-ju? I adekvatne mere u vidu preseqewa p~e-liwaka sa jedne na drugu lokaciju, te obez-be|ewa ~iste vode za p~ele, kao i primenalekova, tada znanih i nama dostupnih (Noze-

U ovom napisu govori se o primeni pelina i qute paprike u suzbijawu nozemoze. Takvapreporuka se do sada mogla ~uti vi{e puta na predavawima i pro~itati u literaturi.Najsveìji primeri su predavawe Sergeja Luganskog iz Rusije odràno u Kragujevcu gde jeafirmisao qutu papriku kao sredstvo borbe protiv nozemoze, ali i u napisu slovena~-kog veterinara Boruta Preinfalka koji je stalni saradnik wihovog nacionalnog ~aso-pisa, gde je pelinu dao visoko mesto u borbi protiv nozemoze u julskom broju na{eg ~aso-pisa za 2005. godinu na 304. strani. Podrazumeva se i da zimsku zalihu hrane mora da ~inikvalitetan med, dobrim delom bagremov, jer on u sebi sadrì alkaloid robicin, kojisuzbija razvoj nozemoze.

PPOOGGAAÔMÔMPPRROOTTIIVV

NNOOZEMOZEMOZEZEMilo{ Milosavqevi}ul. 1. maja br. 2/236344 Baqevac na Ibru(036) 790-555, (063) 88-75-541www.pcelinjaci.co.yu

Ro|en je 13. marta 1945. godine u Baqevcu. Inèwer je rudarstva. Trenutno senalazi na trì{tu rada sa 37 godina radnog staà.

cid, Nozemavet, Fumagilin DCH, odnosnoFumidil B) nisu pomogle.

Iz godine u godinu napadi nozemoze subivali sve ja~i i ja~i. A mi u èqi da dru-{tva spasimo, nismo àlili da im damo le-kove i kada treba i kada ne treba. I u jese-woj prihrani dru{tava, obavezno se davaoantibiotik Fumagilin, ili neko jodno jedi-wewe. U zimskoj prihrani poga~ama, kojesmo kupovali ili sami spravqali obaveznoje ukqu~ivan i jedan od registrovanih leko-va protiv nozemoze p~ela. A u prole}e, to jebila obaveza broj jedan, da se u sirup dodalek protiv nozemoze. A rezultati SKORONIKAKVI. To je iskustvo sa na{eg p~eli-waka.

Vremenom smo „shvatili“ da se nozemoza,u tom obimu, pojavila u isto vreme kada se una{im brdsko-planinskim krajevima masov-nije po~ela da javqa kasna letwa pa{a„{umskog crnog“ meda koji je verovatno iglavni provokativni faktor za ekspanzijuproliva i nozemoze kod p~ela u na{im rela-tivno surovim zimskim uslovima sa malo da-na za pro~isne izlete p~ela. Od tada, kadase pojavila medna rosa na li{}u listopad-nog drve}a krajem leta, do danas, u na{imkrajevima ona je postala jedna od najsigur-nijih pa{a, sa zna~ajnim koli~inama tam-nog i izuzetno kvalitetnog meda. Pa{a sejavqa u vreme kada p~eliwe zajednice sma-wuju obim legla u plodi{tu i skoro redov-no unose taj tamni med u tako nastali prazan

prostor u plodi{tu. Neopisi-vo je zadovoqstvo p~elarada u ranim jutarwim sati-ma, kada se dan jo{ ni na-

javio nije, vidi reke p~elakoje u potmulom huku hrle iz

ko{nica u wima znanom pravcui te{ke padaju po celom prosto-ru p~eliwaka preoptere}enesilnim tovarom meda medqi-kovca. Ta lepota traje do ot-prilike 9 sati izjutra kadap~eliwak u}uti kao da nijedne

p~ele nema. Ako se vremenske prili-ke ne promene, nedequ dana je dovoq-no da medi{ta budu krcata, kao „guw“crnim medom.

Ali, da se vratimo nozemozi. Ja-sno nam je da je ovaj med u velikomprocentu kriv za tako sna`nu poja-vu nozemoze kod p~ela. Davqenik

se i za slamku hvata pa i mi, nemaju}i

kuda, posegosmo pre 5–6 godina za lekovimaiz biqne apoteke (quta paprika i gorki pe-lin). Bilo je lutawa oko primene ova dvaprirodna sastojka, me|utim, unazad 4 godineustalili smo proizvodwu poga~a za zimskuprihranu p~ela, uz dodatak sitno samlevenequte paprike, kao i ekstrakta pelina kogasami spravqamo na na{em p~eliwaku u Go-lom Brdu. U prole}e, kada biqni ìvotpo~ne naglo da buja, oberemo mlado li{}epelina i u tankom sloju na lesama osu{imou su{ari. Osu{eni mladi list pelina doupotrebe upakujemo u ve}e papirne kese. Utoku jula, kada pelin po~ne da ùti, odno-sno po~ne da cveta, naberu se cvetne grane ikao i li{}e pelina, osu{e u su{ari. Osu-{ene cvetne gran~ice pelina, kao i osu{e-no li{}e, sitno iseckamo i sloìmo u ve}estaklene tegle, zapremine 3–5 litara. Me-{avinu li{}a i cvetova osu{enog pelinanapravimo u odnosu 30:70 u korist cvetnihgran~ica. Tegle napunimo do dve tre}ine za-premine ovom me{avinom. Teglu dopunimoalkoholom ja~ine 40° i istu zatvorimo. Te-glu drìmo na tamnom mestu najmawe dvade-set dana. Onda je otvorimo, ocedimo eks-trakt, sipamo ga u tamnu staklenu bocu i ko-ristimo po uputstvu.

Primenom na{e poga~e gubitke p~eli-wih dru{tava od nozemoze p~ela smo smawi-li na minimum. Dru{tva izlaze iz zime sna-`na, vitalna i zdrava, bez vidnih znakovaprisutnosti nozemoze.

Kako pravimo lekovitu poga~u?Desetak dana pre izrade poga~e, u speci-

jalnom sudu za invertovawe {e}era pome{a-mo 66,6 kg {e}era sa 16,7 litara vode, uz do-


Zavr{en proces invertovawa

Mlinza

{e}er

datak 10 kg „zdravog“ livadskog meda, ce|e-nog iz na{ih medi{ta. Na temperaturi odoko 36 °C i uz povremeno me{awe dobijamoodli~an invertovani gusti sirup. Na mlinuza mlevewe {e}era sameqemo 20 kg {e}erai svu tu koli~inu izru~imo u posudu me{a-lice za pripremu poga~a, sem 1 kg koga uz1 kg kvasca i dodatak 400 ml vode skuvamo uloncu zapremine oko 10 litara. U drugi lo-nac iste zapremine odmerimo 5,25 kg inver-tovanog gustog sirupa, boqe re}i ve{ta~kogmeda, i u isti ulijemo vru} skuvani kvasac.Dobro izme{amo i u dobijenu masu ulijemo55 ml ekstrakta pelina. U ve} sipani {e}eru prahu, u posudu me{alice, dodajemo odme-renih 68 g sitno samlevene qute paprike.Te~nu masu iz lonca izru~imo na samleveni{e}er u posudu me{alice. I izvr{imo me-{awe testa za poga~e. Dobro izme{anu masu

uzimamo rukama i wome punimo pripremqe-ne plasti~ne kese koje se ra-di odmeravawa nalaze na po-de{enoj vagi, na 1 kg teì-ne. Da ne bi do{lo do brzoghla|ewa mase u kesama (ka-ko bi se kasnije testo lak-

{e „peglalo“) potrebno je danakon puwewa, kese odloìmo

u jednu kutiju, gajbicu, korpuili sli~no. Po zavr{enom

odmeravawu svih 26–27 po-ga~a (koliko ih bude ako

se dobro meri) poga-~e puwene na kra-ju idu prve na da-

sku za pegla-we gde se le-

po ispegla-ju na è-qenu de-

bqinu. Daska za peglawe je komad daske, di-menzija kese za poga~u, ~ije su bo~ne ivicepodignute ukovanim drvenim lajsnama za6–7 mm, koliko i treba da budu debele ispe-glane poga~e. Varewe, odnosno zatvarawenapuwenih i ispeglanih poga~a obavqa sena dasci za varewe, koja je napravqena takoda je ure|aj za dvostruko varewe plastikespu{ten u posebnu kutiju uzdasku, tako da visina greja-~a za otsecawe, odnosnovarewe kese, bude u istojravni sa povr{inom daskena kojoj leì poga~a. Do-bro zatvorena poga~a seslaè u kutije (po 10 u ku-tiji) i odlaè u hladnuprostoriju.

U januaru ili po~et-kom februara na{e po-ga~e dajemo svim p~eli-wim dru{tvima, bez ob-zira na koli~inu pri-sutne hrane u ko{nici.Vrlo je va`no da nastojimo da svim dru-{tvima obezbedimo na{u poga~u sve do pe-rioda kada p~ele u prole}e imaju u~estali-ji izlet iz ko{nica i primetan unos polenai nektara iz prirode. Zahvaqu-ju}i ovoj poga~i koju na{e p~e-le rado konzumiraju u najlo{i-jim mesecima zime, sa puno op-timizma i bez onog ranijegstraha – {ta }e ostati od p~e-la na prole}e, ~ekamo novoleto i za nas unosnu kasno let-wu pa{u medne rose sa listovadrve}a iz nepreglednih {umapodno Kopaonika.


Bilo je to 1946. godine. Jedan roj p~eladoleteo je u dvori{te i uhvatio se na dudpred na{om ku}om. îka Milo{ Tomi}, je-dan stari i iskusni p~elar iz sela, ~lanSrpskog p~elarskog dru{tva (SPD) i pri-maoc ~asopisa P~elar, mi je dao mali san-duk i 6 okvira sa sa}em, skinuli smo p~ele,smestili u vo}wak i ogradili. Po~eo sam dau~im o p~elama iz ~asopisa P~elar, iz sta-rih brojeva od pre rata. Upoznao sam i Mi-lenka Milo{eva, tada{weg urednika P~e-lara, koji mi je nabavio postoje}u literatu-ru o p~elarstvu i odgovarao na moja po~et-ni~ka pitawa. I danas se se}am tog divnog~oveka, koji je bio pod velikom depresijom,jer su „saveznici“ bombama razorili maga-cin, radionicu i prodavnicu SPD-a u Kati-}evoj ulici.

Ume{nost u radu sa p~elama, a naro~itosuzbijawe straha od p~ela sticao sam radomsa ~ika Milo{em na wegovom p~eliwaku.Imao je ko{nice koje je konstruisao profe-sor @ivanovi}, sa po 16–18 okvira,26×27 cm, obloène trskom. Za pa{u su do-bijale isti takav nastavak. Imale su i ma-ti~nu re{etku, ali ne sve, jer je ~ika Mi-lo{ smatrao da ona doprinosi pojavi nagonaza rojewem. Sve su imale vodoravnu pregra-du (neka vrsta rezervne podwa~e) sa kojom jeMilo{ spre~avao rojewe. To je zapravo bi-lo privremeno ve{ta~ko izrojavawe preno-{ewem legla i otvarawem leta na pregradi.Milo{eve re~i su: „Najva`nije je spre~itirojewe, kidawe mati~waka je zakasnela me-ra, treba privremeno oduzeti leglo pre po-jave mati~waka, a pred narednu pa{u opetih spojiti sa mla|om maticom“. Mati~wa-ka je uvek imao u nekom dru{tvu. Kasnijesam, ~itaju}i literaturu, shvatio da je Mi-lo{ jo{ pre drugog svetskog rata „znao“ zaengleski metod suzbijawa rojewa i Snelgro-

vu dasku, tj. sam se dosetio. Od wega sam pri-hvatio da je suzbijawe rojewa i zamena mati-ce najva`nija radwa za ostvarivawe uspeha.

Zaposlewe u ergeli „Fru{ka Gora“,Gladno{

Kada su me marta 1950. pozvali iz ergeleda primim wihov p~eliwak na negovawe,ve} sam imao iskustva. Posetili smo p~eli-wak koji se nalazio na jednoj od ekonomijaergele. Brojao je 185 dru{tava u nekolikotipova ko{nica. Ko{nice su bile sme{te-ne u dva reda, sa letima unutar reda, na is-tok, odnosno zapad. Videv{i wihov izlet poprekrasnom danu, srce mi je zadrhtalo.

Narednog dana obrazovana je komisija zaprimopredaju. Pri pregledu dru{tava, pisaosam izve{taj o na|enom stawu, ~ijim potpi-sivawem sam po~eo da radim. Napisao samprogram rada koji sam branio pred direkto-rom i upravnicima. Najzna~ajnija wegovastavka je bio preraspored ko{nica na vi{ep~eliwaka, sa do 30 ko{nica po lokaciji, jerje postojala prenaseqenost u kriznim perio-dima april–maj i septembar–oktobar.

Kao drugi ~inilac za razme{taj po upra-vama naveo sam potrebu opra{ivawa vo}wa-


Ro|en je 24. avgusta 1924. godine. Po zanimawu je ekonomista, sada u penziji. P~e-lari od 1946. godine. Iako je zbog bolesti ostao bez sluha 1940. godine, qubav pre-ma p~elama je pomogla da mu taj nedostatak u ìvotu ne smeta mnogo.

KWKWIIGEGE ÎÎTTAAJ, J, AA IISKSKUUSSNNEE PPIITTAAJJRadovan Jeki}

ul. Matice srpske br. 46, stan 1711050 Beograd

Nau~ite kako se nekad p~elarilo, mudro i odgovorno. Mnogi su danas zaboravili osnovne principe p~elarewa.

Jedan p~eliwak ne bi smeo da brojivi{e od 30 zajednica, sa udaqeno{}u

izme|u ko{nica od najma-we jednog metra.

Dr Ralph BuchlerInstitut za p~elarstvo

u Kirhajnu, Nema~kaIzjava sa predavawa u Ni{u,

decembra 2002. godine

ka i drugih biqnih kultura. Kao zna~ajnustavku naveo sam i obavezu da se p~ele mora-ju hraniti u aprilu. U glavnom magacinuimali smo 40 xakova denaturisanog {e}erasa piqevinom od borovog drveta. Nedostaja-le su hranilice. Piqevinu smo stavqali ujutane xakove i obesili ih na kuke iznad ka-de za pripremu mleka. Pre~i{}eni sirupcurio je u kadu. Za hranilice smo koristilikutije od ùtog pleha od 6 litara. Na zatva-ra~u je napravqen otvor niz koji je do dnaposude spu{tena ì~ana mreà ili platno,da se p~ele ne bi davile. Polo{kama je ku-tija stavqena do gnezda. Kongresovkama jekutija dodavana u telo iznad gnezda.

Ve} polovinom naredne godine dobiosam 50 novih DB ko{nica sa po dva poluna-stavka i zbegom za seobe, od prijateqa di-rektora Voje Jeremi}a, a to je bio niko dru-gi do Tihomir Jevti}, urednik ~asopisa„Napredno p~elarstvo“ i direktor p~elar-ske stanice Ku~evo. Kasnije, tokom 1954.sam ga i upoznao na pa{i na Obedskoj bari.

P~elarewe na Gladno{u Svake godine, krajem marta ili po~et-

kom aprila, prevozili smo p~ele na Obed-sku baru na pa{u vrbe, gde su i ostajale svedo cvetawa bagrema u Sremu. Zatim su seqe-ne na bagrem u selo Petrov~i}, kraj {umicemladih bagremova, koja cveta 10 do 12 danapre nego na Fru{koj Gori. Zatim smo ih se-lili na bagrem kod manastira V. Remeta.Posle ove pa{e smo vrcali med i odmah za-tim, po~etkom juna, vra}ali smo ko{nice nastalnu lokaciju u ergeli na pa{u goru{ice,belog bosiqka, divqeg korijandera, smrdu-{e. Posle ètve, opet je tu bilo belog bo-siqka. Na neobra|enim povr{inama bilo jedosta divqe kupine i ~kaqa. Suncokret zaindustrijsku preradu davao je pa{u u julu.Suncokret za silaù, kao drugi usev poslegrahorice, davao je pa{u u septembru i ok-tobru. Pored toliko pa{a, lipa nam nije ne-dostajala.

Kosovka P~elario sam sa vi{e tipova ko{nica.

Kosovka je imala 20 okvira 40×30 cm, sa le-tima na obe uè strane, sa dve pregrade i be-àlicom za odstrawewe p~ela sa okvira. Nazimovawe sam mislio jo{ kod oduzimawameda u avgustu. Prvi posao je sagledavawezaliha (debqina mednog venca) na okvirimasa leglom. Okvire grupi{emo prema pred-

woj strani ko{nice. Ostavimo 11 okvira, odkojih 7 sa leglom i debelim vencem meda i 4puna meda. Okvire sa medom za oduzimawegrupi{emo na suprotnoj strani ko{nice.Odmah do gnezda postavimo pregradu sa be-àlicom, i ubrzo }e ramovi za vrcawe osta-ti bez p~ela. Vaàn posao je i zamena mati-ca, {to smo obavqali nakon oduzimawaokvira za vrcawe i wihovog vra}awa na ~i-{}ewe. Nukleuse sa mladim maticama dovo-zimo sa sparivali{ta i postavqamo u pro-duètku Kosovki tako da zaklawaju zadwustranu gde je drugo leto, te su leto nukleusai zadwe strane Kosovke u istoj visini. Pu-{tamo p~ele nukleusa da se orijenti{u nanovo mesto. Obezbe|ujemo prostor u Kosov-kama u koji se naseqava nukleus sa p~elama.Ako u nukleusu venci meda nisu dovoqni,zamewujemo ih odgovaraju}im okvirima izstarke. Zatim nukleus prenosimo u taj ode-qak. Ako smo tamo stavili ramove bez p~e-la iz starke sa mednim vencima, mladu mati-cu prenosimo sa ramom, a p~ele stresemo.Nukleus se skloni, a p~ele se lako orijenti-{u na novo leto. Sada Kosovka ima dva dru-{tva i obe matice legu p~ele za zimovawe.Zamenu moèmo izvr{iti u oktobru, a akoje meda dovoqno, obe matice mogu prezime-ti, pa se stara ukloni u prole}e na Obedskojbari.

Moj u~iteq Milo{ je govorio da su naj-boqi utopqavaju}i materijal okviri sa me-dom. Ali, on je imao poklopne daske debele2,5 cm, kao {to je kod @ivanovi}evih polo-{ki. Moje poklopne daske kod Kosovki su


bile debele 1 cm, a imali smo tri ventila-cione mreè. Stavqali smo nekoliko sloje-va novina izme|u krova i ventilacionihmreà u kojima su ostale poklopne daske.Sredwa ventilacija je bez poklopca, ali savalovitim kartonom ili novinama. Na podje stavqan podmeta~, da bi se na prole}e la-ko uklonile mrtve p~ele i otpaci od vo{ta-nih poklop~i}a.

Prole}ni razvoj U prole}e o~istimo pod pre pro~isnog

izleta. Svaki podmeta~ stavqamo na krovko{nice da bi po wemu procenili stawedru{tva, a opaàwa unosimo u dnevnik (ko-liko ulica posedaju, kakve su mrtve p~ele,ima li bolesti). Prvi pregled vr{imo uaprilu, na Obedskoj bari. Sre|ujemo gnezdo.Prvi okvir do leta je okvir sa po~ecima sa-}a, gde p~ele mogu da grade trutovsko sa}ekoje isecamo. To je dobro za provetravawe iza sakupqawe izletnica tokom no}i (tadanije bilo varoe – primedba redakcije). Dru-gi okvir je sa satnim osnovama za izvla~e-we, zatim okviri sa leglom, onako kako suih p~ele postavile. Starije sa}e sa zatvore-nim leglom izvla~imo iza gnezda. Zatim iduokviri sa satnim osnovama, pa okviri sa po-klopqenim medom, na kojima med zagrebemoviqu{kom. Zagrebemo sve okvire, osim ven-ca meda na okvirima sa leglom. Ako u jesennismo spojili dru{tva i zamenili maticu,pa su u Kosovki zimovale dve zajednice, to~inimo sada. Bilo da to radimo u jesen iliprole}e, postupak je isti. Okrenemo Kosov-ku za 180°. Mlada matica i wene p~ele spaja-ju se sa svim izletnicama i mladim p~elamakoje imaju orijentaciju na leto starke. Po-sle dan ili dva odstrawujemo staru maticu ispajamo okvire gnezda. Matica je jo{ dobra,ali }e u maju malaksati sa zalegawem, a to jejedan od najzna~ajnijih ~inioca koji dovodedo nagona za rojewem. To je i najteì posaou zameni matica – ubiti maticu.

Suzbijawe nagona za rojewe Prve godine seobe p~ela (1951), na pa{i

fru{kogorskog bagrema su p~ele dobile na-gon za rojewem. Prethodne godine nismo me-wali matice, pa su one u Kosovkama u majumalaksale sa zalegawem. Upad hladnog tala-sa sa ki{nim danima definitivno je uveodru{tva u nagon za rojewe. Mati~waka u iz-obiqu. Setih se kako je Milo{ razmi-{qao: „Kada do|u mati~waci, ve} je kasno.

Rojewe se spre~ava pre pojave mati~waka,kada se moraju oduzeti p~ele hraniteqicelegla, jer p~ele koje hrane mlado leglo, hra-ne i mati~wake. Najlak{e se te p~ele odu-zimaju zajedno sa okvirima otvorenog leglakoje hrane“. Shvatio sam da sam zakasnio,bagrem cveta, a p~ele u rojevom raspoloè-wu ne rade kako treba. Rukovodioci o~ekujumed, a ja izrojavam dru{tva u odeqke i raz-bijam snagu p~ela za medobrawe. Propustiosam glavnu bagremovu pa{u.

Dugotrajne ki{e u maju te godine su uma-wile moje propuste na bagremu, jer su usle-dile bogate naredne pa{e. Formirane roje-ve sam spojio sa dru{tvima i dobio jake za-jednice za pa{u belog bosiqka, suncokretai livade.

O~ajawe u bagremu me je nateralo da re-~i ~ika Milo{a proglasim za Zakon u p~e-larewu sa Kosovkama. Doseqavawem na prvibagrem u Petrov~i}u oduzimao sam 3–4okvira sa najmla|im leglom i p~elama hra-niteqicama koje ga neguju. Organizovalismo sparivali{te za matice na ârdi, ima-li smo nukleuse i sanduke za prenos p~ela.Sanduke u koje smo slagali okvire ne vode}ira~una iz kog su dru{tva, nazivali smo„zbirnim sanducima“. Sutra smo ih nosilina sparivali{te, a za 3–4 dana smo ih de-lili na oplodwake (nukleus sa dva ode-qewa). Vodu smo im dodavali odmah, sipa-wem u prazan deo okvira, a hrana je u po~et-ku bila na samim okvirima. Kasnije smo imdodavali ramove sa medom.

Polo{ka Jovana @ivanovi}a

Na Gladno{u jep~elareno i@ivanovi-}evom polo-{kom sa 16okvira27×26 cm.Imala jeleto sauè


strane plodi{ta. U po~etku je imala samoplodi{te, ali smo odmah shvatili da joj je zana{e pa{e zapremina mala. Rad sa tim ti-pom ko{nice u~io sam jo{ u selu na Milo-{evom p~eliwaku. Odmah (1951) smo imobezbedili nastavak, ali ne sa wenim okvi-rima, ve} sa okvirima 40×30 cm, koji su le-àli se~imice na okvire plodi{ta od27×26 cm. Okviri nastavka leàli su na dvaokvira 27×26 cm, koji su bili nosa~i sato-no{a okvira 40×30 cm.

Jo{ na po~etku mi je saop{teno da ne}ebiti kupovane ve{ta~ke satne osnove, ve}se mora proizvesti dovoqno voska za zame-nu. Ne}e biti kupovan ni {e}er, ve} se mo-ra proizvesti med za reprodukciju kod izvo-|ewa matica, ishrane oplodwaka i razvojrojeva. Ja sam to ozbiqno shvatio i prilago-dio se. Ovaj p~eliwak sam odmah odredio zadobijawe voska, propolisa i meda za repro-dukciju. Dobijeni proizvodi spremani su umagacin. Utro{ak se pravdao nalogom za iz-davawe sa namenom. Meni je to odgovaralo,jer sam protivnik upotrebe {e}era u ishra-ni p~ela, a naro~ito prilikom izvo|ewamatica. Med daju p~ele i med daje p~ele.

DB nastavqa~a DB ko{nice sa 12 okvira 42×27 cm i 24

okvira 42×13,5 cm kupqene su da bi se napu-nile dru{tvima iz dotrajalih ko{nica. Sawima je nabavqeno i 80 kg satnih osnova i500 kg denaturisanog {e}era. Trebalo je dvegodine raditi da bi ih napunili, p~ele iz-gradile sa}e i spremili za selidbu sa osta-lim ko{nicama. Me|utim, zbog ovih ko{ni-ca sam, kako se ispostavilo, i prestao da bu-dem p~elar ergele. Svih 50 dru{tava su pro-

dali ne pitaju}i me. Neki ~udni qudi dru-gih shvatawa, ne isplate im se vinogradi, nivo}waci, prodali su kobile lipicanke, pro-dali su p~ele, razorane su {tale, otu|enekrave. Vreme se zaustavilo na Gladno{u.Sre}om, ja sam ve} oti{ao, pa sve to nisammorao i da gledam. Morao sam imati svojep~ele da bi svoju èqu za rad sa wima mogaoiskazati, a tu se nisu mogli me{ati ti ~ud-ni qudi sa shvatawima da se rad ne isplati.


Eksperimentima u jesewim mesecima pore|ena je efikasnost tretmana p~eliwih dru-{tava protiv varoe zadimqavawem, amitrazom rastvorenim u vodi, amitrazom rastvore-nim u acetonu i primenom minimalnih doza amitraza (6–7 mg po dru{tvu). Primewivao semetod unakrsnog tretmana, pri spoqnim temperaturama izme|u 11 °C i 15 °C. Nisu otkri-vene bitne razlike izme|u efikasnosti razli~itih primewenih metoda, a efikasnost jedostizala vrednost od 95%.

F. Kamler, V. VeselyInstitut za p~elarstvo, Dol, ê{ka [email protected]

Sa Kongresa Apimondije u Dablinu, 2005.

AAMMIITRTRAAZOM PZOM PRROOTTIIV V VVAARROOEE ??

Ameri~ka trule` legla (ATL) je ozbiq-na bolest legla medonosne p~ele. Bolestizaziva bakterija Paenibacillus Larvae Larvaekoja formira spore. Spore mogu ìveti ivi{e godina u quskama uginulog legla, de-lovima ko{nice i drugoj opremi i otpornesu na toplotu i hemikalije. Dru{tva sa kli-ni~kim simptomima ameri~ke truleìobi~no uginu (Hansen i BrØdsgaard, 1997).

[irewe U skorije vreme je prijavqeno prisustvo

ATL {irom sveta gde se uzgajaju medonosnep~ele Apis mellifera, osim u Africi ju`nijeod Sahare (Matheson, 1996). Tokom protekledecenije, postoji porast u broju slu~ajevaATL u Evropi i ova bolest je izazvalaozbiqne probleme u mnogim delovima sveta.

U~iweno je svega nekoliko poku{aja dase otkriju potklini~ki nivoi spora bole-sti kod dru{tava u oblasti ispod pustiweSahare. Ispitivali smo med iz Burundijasakupqen 1990. i 1991. godine kao i iz Gam-bije 1999. godine, ali nismo na{li zaraè-nost sporama Paenibacillus Larvae Larvae. Fri-es I. i Raina S. (2003) su obavili ispitivaweuzoraka meda iz Kenije, Senegala, Ju`neAfrike (verovatno se misli na Ju`noa-fri~ku republiku – primedba urednika),Tanzanije, Ugande, Zambije i Zimbambvea.Nisu otkriveni ni inficiranost sporamatruleì legla u medu niti klini~ki simp-tomi ATL u na|enim dru{tvima p~ela. Je-dino prijavqeno prisustvo ove bolesti u Ju-`noj Africi su opisali Davison et al (1999)koji su pomenuli da je Wolfgang Ritter iden-tifikovao jedan uzorak iz dru{tva sa teri-torije Ju`ne Afrike kao zaga|en ATL-om.Na osnovu ovoga, med je testiran na Paeniba-cillus Larvae Larvae. Paenibacillus Larvae Larv-

ae ipak nije na|en u ovom ispitivawu i za-kqu~eno je da ATL-a nema u Ju`noj Africi.

Tokom 2001. godine uzeli smo uzorke me-da iz Ju`ne Afrike, a 2002. godine smo uze-li uzorke meda iz Gambije i Gvineje Bisao.U dva uzorka iz Ju`ne Amerike i jednom izGvineje Bisao smo otkrili zaraènost bak-terijom Paenibacillus Larvae Larvae (Hansenet al, 2003).

Nekoliko studija koje smo obavili mi idrugi autori su pokazale da dru{tva bezklini~kih simptoma ATL mogu posedovatimed koji je zaraèn wegovim sporama. Na{aistraìvawa sa testirawem PaenibacillusLarvae Larvae spora je tako|e pokazalo dainficirana dru{tva mogu eliminisati in-fekciju i da ne postoji prosta korelacijaizme|u broja spora u medu i prvih vidqivihznakova ATL u poklopqenim }elijama le-gla. Stoga, na{a studija (Hansen et al, 2003)samo ukazuje na prisustvo spora PaenibacillusLarvae Larvae kod p~eliwih dru{tava ju`nood Sahare, a ne i na postojawe dru{tava saklini~kim simptomima ATL.


U septembarskom P~elaru (392. strana) mogli ste da pro~itate tekst od istih autora o ame-ri~koj truleì. Ovde }ete na}i detaqnija obrazloèwa i razlo`nije poglede na ovu opaku bolest.Naravno, napomiwemo da izneseni metod rada ne odgovara na{em Zakonu, te da ga za sada treba samoapsolvirati, dok masovna terenska primena u drugim zemqama ne dokaè wegovu opravdanost. I naKongresu Apimondije u Dablinu izneseni su sli~ni radovi, koji su potvrdili ove rezultate.

Henrik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaardDanskaPreuzeto iz engleskog ~asopisa Bees for Development Journal br. 76 za septembar 2005.

[[IIRREEWE I KWE I KONONTRTROOLA LA AAMMEERRII^KE TR^KE TRUULLE@E@I LI LEEGGLA LA

Evropske p~ele su u stawu da preìvezaraènost ATL-om, ukoliko se dru{tvatretiraju metodom stresawa p~ela (BrØdsga-ard i Hansen, 1999). Afri~ka podvrsta medo-nosne p~ele, Apis mellifera scutellata, poznataje po tome {to usled uznemiravawa ~e{}enapu{ta ko{nicu nego druge podvrste Apismellifera. Ova crta u pona{awu moè delo-vati kao „samodezinfekcija“ u dru{tvimainficiranim bakterijom Paenibacillus Larv-ae Larvae, rezultiraju}i veoma niskim pri-tiskom infekcije uop{te i veoma retkimrazvojem klini~kih simptoma.

U mnogim oblastima Afrike ju`nije odSahare, vo{tani moqac Galleria mellonella,je ozbiqna {teto~ina koja uni{tava ogrom-ne koli~ine vo{tanog sa}a u skladi{tima iu napu{tenim ko{nicama. Ova aktivnostvo{tanih moqaca tako|e rezultira opada-wem op{teg pritiska infekcije.

U studiji iz Zimbabvea (Fries I. i Rai-na S, 2003) pokazano je da je zna~ajan broj is-pitivanih dru{tava imao veoma efikasnohigijensko pona{awe. Ovo bi moglo bitizna~ajno za eliminisawe ATL-a, ukoliko suspore Paenibacillus Larvae Larvae prisutne udru{tvima.

Prevencija Uop{te gledano, veoma je va`no prime-

niti strategiju p~elarewa koja ima za ciqspre~avawe ATL-a. Klini~ki simptomi bo-lesti se mogu spre~iti kori{}ewem slede-}ih pravila:

– Ne hranite dru{tva zaga|enim medomili polenom;

– Redovno mewajte sa}e; – Temeqno ~istite kori{}enu opremu; – Zamenite maticu maticom iz otpor-

nih dru{tava; – Prihrawujte dru{tva u bespa{nim pe-

riodima; – Smestite dru{tva u odgovaraju}u sre-

dinu; – Postavite ranu i ta~nu dijagnozu bo-

lesti.

Kontrola Bolest bi trebalo dràti pod kontro-

lom u oblastima gde p~eliwa dru{tva imajuklini~ke simptome. Na osnovu {irewaATL-a, moè se zakqu~iti da je iskorewi-vawe patogena realna mogu}nost samo u po-sebnim slu~ajevima, na primer u malim, izo-lovanim sredinama. Trebalo bi da kontrola

osigura da se patogeni svedu na nivo na komne izazivaju daqe klini~ke simptome bole-sti. Kontrola se moè uspostaviti kori-{}ewem antibiotika (wihova upotrebauglavnom ukloni simptome, ali je velikibroj spora jo{ uvek prisutan, i do bolesti}e uskoro ponovo do}i, dok }e se apitehni~-kim postupcima i putem tihe ili obi~negrabeì bolest za to vreme {iriti p~eli-wakom, a da ne govorimo o riziku zaga|ewameda antibioticima – primedba urednika)ili primenom pravilnih tehnika p~elare-wa i vo|ewa p~eliwaka uop{te.

Antibiotici U mnogim oblastima sveta, ATL se kon-

troli{e antibioticima. Me|utim, rezidueoksitetraciklina su na|ene u medu iz legladru{tava koja su se prihrawivala poga~ica-ma sa antibioticima. Isto tako, spore Pae-nibacillus Larvae Larvae mogu razviti otpor-nost na sulfatiazol i oksitetraciklin po-sle kontinuirane upotrebe ovih lekova(Morse Roger i Shimanuki H, 1990). Otpor-nost Paenibacillus Larvae Larvae na antibio-tike je ve} utvr|ena u Poqskoj, Ju`nojAmerici, Velikoj Britaniji i SAD-u. Istotako, postoje indikacije otpornosti u Ira-nu i Pakistanu. Antibiotici se koriste ule~ewu qudskih bakterijskih infekcija, pase stoga (izme|u ostalog – primedba redak-cije) ovaj metod za „prevenciju“ i suzbijaweATL-a ne preporu~uje.


Foto: La Sante de l’Abeille

Tehnike upravqawa p~eliwakom Naj~e{}e kori{}en metod je spaqivawe

obolelih dru{tava i opreme. Me|utim, ovajmetod je za mnoge p~elare neprihvatqiv jerje uni{tavawe skupo i neisplativo (u na{ojzemqi, dràva ispla}uje realnu nadoknaduonim p~elarima koji redovno, u prole}e i je-sen, vr{e analize p~eliweg legla u veteri-narskim institutima, i tako pokazujubrigu za svoje p~ele sa jedne strane i poma-ù veterinarima u ranom i pravovremenomotkrivawu bolesti sa druge strane – pri-medba redakcije). Metod stresawa predsta-vqa efikasan metod za kontrolu ATL-a.Metod ukqu~uje prebacivawe odraslih p~e-la u „zdravu“ ko{nicu bez izvu~enog sa}a,ali i uni{tavawe sa}a inficiranog dru-{tva. Zaga|eni med iz medne voqke prenese-ne p~ele utro{e dok grade novo sa}e.

P~ele iz dru{tava sa klini~kim simp-tomima ATL-a mogu biti istre{ene i u ku-tiju od mreè i tamo se dràti nekoliko sa-ti na spoqnoj temperaturi, ili nekolikodana u hladnom podrumu, da bi se obezbedilokonzumirawe zaga|enog meda. Posle 3–4 da-na, p~ele se stresu na ramove sa novim osno-vama. Ukoliko je pa{a slaba, dru{tva se mo-gu prihrawivati {e}ernim sirupom odmahposle stresawa na nove osnove. U Danskojsmo koristili jo{ jednu varijaciju metodagde se odrasle p~ele stresaju na ramove satrakama od voska.

Metod tre{ewa bi trebalo kombinova-ti sa dezinfekcijom kori{}ene opreme(BrØdsgaard i Hansen, 1999) i topqewem sa}aiz obolelih dru{tava i skladi{ta. NEOP-HODNA JE i odre|ena otpornost medono-snih p~ela na Paenibacillus Larvae Larvae.Stoga, ukoliko dru{tvo ima slabu otpor-

nost na ATL, veoma je va`no zameniti mati-cu sa maticom iz neke otpornije linije. Ko-ri{}ewem metoda stresawa u kombinacijisa dezinfekcijom, topqewem sa}a i kori-{}ewem matica iz otpornijih dru{tava, pa-togen se svodi na nivo koji ne izaziva daqeklini~ke simptome bolesti. Metod izisku-

je dosta rada i napora, ali moè da sa~uvadru{tva p~ela (Hansen i BrØdsgaard, 2002).

Skorijih godina, esencijalna uqa (Al-bo G. N. et al, 2003) i biolo{ka kontrola in-hibitornom bakterijom (Max Watkins, VitaEurope Ltd, pers comm) za kontrolu ATL-ase uspe{no testiraju u laboratorijskimuslovima. Ovi metodi mogu biti kori{}eni


Izvod iz razgovora sa internet diskusione grupe

~asopisa P~elar tokom ta{majdanske izlo`beDanas sam na jednom {tandu na Ta-

{majdanu video u prodaji VezemicinR od25 g po ceni od 60 dinara! To je ve} pro-blem za veterinarsku inspekciju i orga-nizatore. Ina~e, po{to radim u veteri-narskoj ambulanti, u ovom periodu masap~elara kupuje ba{ ovaj antibiotik (u„preventivne“ svrhe), na àlost! I zadivno ~udo, ve}ina ba{ tih qudi pri~ao zdravom, prirodnom i kvalitetnom me-du!!!

Zoran \oki}, 7. oktobar 2005, 21:[email protected]

Foto: La Sante de l’Abeille

@eleli smo da ispitamo uspe{nost me-tode stresawa u suzbijawu ameri~ke trule-ì legla i ispitamo mogu}e razlike izme|udvostrukog i jednostrukog stresawa.

Pratili smo 60 stre{enih dru{tava me-donosnih p~ela tokom tri sezone i merilibroj spora ameri~ke truleì legla u dru-{tvima. Sva dru{tva su imala klini~kesimptome truleì kada su stresena i odre-|en je broj klini~ki obolelih }elija legla.Svi delovi ko{nica, ukqu~uju}i i ram saosnovom, koji su se koristili u dubokojLangstrotovoj ko{nici sa 10 ramova, su ku-pqeni potpuno novi. Od svih dru{tava, 21.je treseno dvaput, a 30 samo jednom. Dru{tvakoja su tresena dva puta su ostavqena u svo-joj prvoj ko{nici dva dana pre nego su stre-sena po drugi put. Uzimani su uzorci ìvihodraslih p~ela za vreme stresawa, a zatimjednom nedeqno tokom 4 nedeqe. Posle toga,

uzorci su uzimani jednom mese~no tokom se-zone.

Kada su uzeti posledwi uzorci, ostala su23 dru{tva. Od wih je 9 treseno dva puta, a14 jednom.

Sva dru{tva su zna~ajno smawila brojprisutnih spora, do nivoa kada se vi{e nemogu ni detektovati. Nismo otkrili nika-kvu razliku izme|u tretmana, jedno i duplostresawe su jednakom brzinom smawili ko-li~inu spora.

Daqe, broj klini~ki obolelih }elija le-gla u prvobitnom dru{tvu nije uticao nastepen smawewa prisustva spora ili vremepreìvqavawa.

Izgleda da stresawe, ako se pravilnoprimeni, moè suzbiti ameri~ku trule` uzaraènoj zajednici i da je to bolest kojuodràvaju sami p~elari.

pod uslovom da ne ostavqaju rezidue niti{tete p~elama. Efikasnost jo{ uvek nije upotpunosti dokumentovana u normalnimdru{tvima na terenu.

Zakqu~ak ATL je zabeleèna {irom sveta, osim u

Africi ju`nije od Sahare. U skorije vremeje otkriveno da je med iz ovih oblasti zara-èn bakterijom truleì legla. Me|utim,ovo otkri}e ukazuje samo na prisustvo Pae-nibacillus Larvae Larvae kod p~eliwih dru-{tava u oblastima ju`nije od Sahare. Do sa-da, ne postoje indikacije da je do{lo do obo-qewa u ovim dru{tvima.

Dugogodi{we iskustvo i istraìvawe jepokazalo da je efikasna kontrola ATL mo-gu}a bez primene veterinarskih lekova.

Stoga, da bi izbegli rezidue u p~eliwimproizvodima i otpornost uzro~nika, plano-vi rada svih p~elara treba da ukqu~uju merekontrole bez veterinarskih lekova. Na{eiskustvo ukazuje da isti planovi treba da seprimewuju kod onih kojima je p~elarstvo ho-bi i kod kojih je ono delimi~no ili potpunokomercijalno.

Za odrìvo p~elarewe veoma je va`noobrazovati p~elare u oblasti strategija zakontrolu ATL i bolesti p~ela uop{te, ko-je spre~avaju pojavu rezidua od lekova ilipesticida. Otpornost medonosnih p~ela ta-ko|e treba da bude ukqu~ena u strategije.Stoga, programi uzgajawa treba da ukqu~ujui test na higijensko pona{awe potencijal-no dobrih linija p~ela.


MMEETTOODD STRSTREESSAAWWA MOA MO@E@ESSUUZBZBIITTI AI AMMEERRII^K^KU U

TRTRUULLE@ LE@ LEEGGLALAAnders Lindstrom[vedski Univerzitet poqoprivrednih nauka, Odsek za entomologiju, Upsala, [[email protected]



KAKKAKOO DDOO]I]I DDOO TTOOLLEERRAANNTTNNIIHH SSOOJEJEVVAA PP ^̂EELA LA Osnove odre|ivawa stepena izraènosti higijen-

skog pona{awa je postavio Taber (1982), a dopunili suih i pro{irili Kefuss isaradnici (1996), odnosnoStanimirovi} i saradni-ci (2001). Gledano saaspekta p~elara amatera,oni mogu da podignu nivohigijenskih sposobnostisvojih zajednica (i takodru{tva u~ine relativnootpornijim na ameri~kutrule`) tako {to }e izgeneracije u generacijuodgajati matice od zajed-nica koje ve} pokazuju zna~ajan nivo higijenskog pona-{awa (brzo ~i{}ewe o{te}enog ili zaraènog le-gla). P~elari mogu da primewuju metod rada gde se in-sulinskom iglom pro-bode 100 }elija poklo-pqenog legla (~ime seubija p~ela u }eliji)i ~eka 48 sati, kako bi

se izvr{ila kontrola (utvrditi koliki broj }elijasu p~ele otvorile i o~istile). Radi se prema slede-

}im kriterijumima:– Super higijen-

ske zajednice za 48 ~a-sova uklone ~ak95 ± 0,50% i vi{eo{te}enih lutki p~e-la;

– Higijenske za-jednice za 48 ~asovauklone 90–95 ± 0,50%o{te}enih lutki p~e-la;

– Nehigijenske zajednice za 48 ~asova uklone maweod 90 ± 0,50% o{te}enih lutki p~ela.

Posle ovakvog testa, p~elar bi izme|u prona|enihsuperhigijenskih zajednica mogao da odabere one kojesu produktivne i koje i po drugim osobinama predwa-~e ispred ostalih, te da od wih odgaja matice. Poslevi{e generacija, p~eliwak }e u globalu imati znatnorazvijenije higijensko pona{awe. Dodu{e, ova pozi-

tivna osobina se ne nasle|uje dominantno, pa je i uloga trutova veoma zna~ajna. Zatoovakav rad daje prave rezultate tek posle mnogo godina, kada se frekvencija èqenoggena u populaciji pove}a.

Kada bi se svi p~elari bavili ovakvim eksperimentalnim radom, pozitivni re-zultati ne bi izostali. A prizna}ete da nije te{ko?

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Uzimqavawe jakih p~eliwih zajednica je najboqa garancija

otpornosti na bolesti.P~eliwak Zvonimira Vasi}a iz

Leskovca, 10. decembar 2005.

Fotografije: prof. dr Zoran Stanimirovi}mr vet. med. Dragan ]irkovi}

Sup

erhi

gije

nsko

(1

00%

)~i

{}e

we

(pok

lopq

ena

}eli

ja j

e ko

ntro

lna)

Neh

igij

ensk

o (

88,4

3%)

~i{

}ew

e

[ta su virusi i kako moèmo prepozna-ti da su prisutni kod na{ih p~ela? Kolikosu uobi~ajeni i {iroko rasprostraweni iza{to se neki od wih nazivaju „egzoti~-nim"? Kakve efekte oni imaju i treba li dabudemo zabrinuti? Kakve mere treba da pre-duzmemo?

Sva ova pitawa nadolaze kada po~nemoda razmatramo virusne infekcije kod medo-nosnih p~ela. Svi smo svesni prisustva va-roe i moèmo je videti na svojim p~elamaili u ko{nici. Isto je i sa malom ko{ni~i-nom bubom. Ove {teto~ine su velike u odno-su na veli~inu svojih doma}ina i mogu se la-ko identifikovati.

Uprkos lakoj uo~qivosti, uvoz p~ela iselidba dru{tava sluì za uvo|ewe i {ire-we ovih {teto~ina na nove teritorije. Sa-mo zamislite koliko je jo{ teè otkriti iidentifikovati nove (gotovo nevidqive)vrste bakterija i virusnih infekcija p~e-la. One mogu egzistirati u veoma malombroju kod naizgled zdravih jedinki. Ne moguse videti golim okom i za wihovo prepozna-vawe su potrebne posebne tehnike. I daqenismo svesni wihovog prisustva osim akoizazivaju vidqive {tetne efekte na svojimdoma}inima – na{im p~elama.

[ta zna~i egzoti~an? Kada se parazit ili virus seli iz zemqe

u kojoj je prirodno prisutan, u onu gde gaina~e nema, o wemu se obi~no govori kao o„egzoti~nom“. Varoa je egzoti~na u SAD iVelikoj Britaniji jer poti~e iz Azije. Se-lidba dru{tava Apis mellifera izme|u i unu-tar zemaqa je omogu}ila da se prenese goto-vo {irom celog sveta. Sa sve ve}om lako}om

i brzinom transporta roba, i paraziti i bo-lesti biqaka i ìvotiwa se jednako {irena nove oblasti. Me|utim, da bi se ne{toklasifikovalo kao egzoti~ni parazit ilibolest, treba da znamo {ta je prisutno u na-{oj zemqi, kao i {ta je prisutno u drugimoblastima. To zna~i da treba da imamo naraspolagawu metode za otkrivawe i prepo-znavawe ovih potencijalnih pretwi.

Mi u Britaniji imamo sre}u da poseduje-mo vi{e informacija o ra{irenosti i za-stupqenosti virusnih bolesti medonosnihp~ela u odnosu na druge zemqe. Ovu mogu}-nost dugujemo radovima koje je na{ stru~-wak dr Lesley Bailey, obavio jo{ 1960. godineu Rothamsted-u pionirskim ispitivawemovih sitnih ~estica. Iako je u po~etku is-traìvawe sporo napredovalo, od sredinesedamdesetih godina pro{log veka, svake odnarednih 10 godina je otkriven po jedan no-vi virus. Sada imamo preko 20 identifiko-vanih virusa medonosnih p~ela, otkrivenihuglavnom u Rothamsted-u. Znamo pone{to osezonskoj ra{irenosti i preno{ewu, ali idaqe ima mnogo toga da se sazna o wihovomistorijatu i epidemiologiji.

Ka{mirski virus Ka{mirski p~eliwi virus je trenutno

veoma aktuelan jer se zna da je prisutan kodp~ela Apis Mellifera u Australiji, NovomZelandu i SAD, svim zemqama koje se baveizvozom p~ela, i ~ini se da postoji odre|e-no ograni~eno {irewe i na druge oblasti.Ovaj virus se razlikuje od ve}ine drugihp~eliwih virusa u smislu da je veoma pro-menqiv i veoma virulentan (sposobnost


O virusima p~ela se malo zna. Svako novo zrno znawa jedragoceno. Nadamo se da }e ovaj napis baciti dodatno svetlona na{ svakodnevni rad na p~eliwaku. Autor je Brenda Ball izVelike Britanije, najboqi poznavalac virusa p~ela danas.Upoznali smo je na Kongresu Apimondije u Irskoj pro{le go-dine i poklonili joj ~asopis P~elar na engleskom jeziku.

EEGZOGZOTTII^N^NIIVVIIRRUUSSI I

Brenda Ball, Velika BritanijaPlant and Invertebrate Ecology Division, Rothamsted Research, Harpenden, Herts, AL5 2JQ

Preuzeto iz ameri~kog ~asopisa Bee Culture za oktobar 2005.

nadvladavawa odbrambenih snaga ìvog or-ganizma i prodirawa u ìvi organizam).

Ka{mirski p~eliwi virus je prvi putotkriven kod Apis cerana iz Ka{mira krajemsedamdesetih godina pro{log veka. Osamde-setih godina pro{log veka, otkriven je koduginulih odraslih p~ela i legala iz razli-~itih regiona Australije. Otkriveno je dasvaki od regiona ima unekoliko razli~itu ijedinstvenu liniju. Me|utim, izgleda da susve linije jednako virulentne, dovode dosmrti u roku od 3 dana po{to se ubrizgaju up~elu. Ka{mirski p~eliwi virus je povezansa akutnom p~eliwom paralizom i ove ~e-stice egzistiraju u ìvim jedinkama u ma-lom broju i bez vidqivih efekata. Me|u-tim, za razliku od Ka{mirskog p~eliwegvirusa, za akutnu p~eliwu paralizu nikadnije utvr|eno da u prirodi izaziva smrtnostp~ela bez prisustva varoe.

Kada je Ka{mirski p~eliwi virus prviput otkriven u Australiji, Velika Brita-nija je uvela privremenu zabranu uvoza p~e-la da bi omogu}ila ispitivawe zastupqeno-sti virusa kod uvoznih matica, prate}ih ra-dilica i dru{tava datih matica. Primenomtestova na osetqivost na infekcije, pri ~e-mu su ekstrakti ìvih p~ela ubrizgavani udruge p~ele, otkriveno je da su prate}e p~e-le zaista nosile virus, ali ni jedan slu~ajnije otkriven kod matica. Isto tako, ka-{mirski p~eliwi virus je otkriven koddru{tava sa uvezenim australijskim mati-cama.

Kako virusi izgledaju? Virusi se mogu videti samo uz pomo}

elektronskog mikroskopa. Ovaj instrumentnam omogu}ava da prepoznamo neke ~esticena osnovu wihove karakteristi~ne veli~i-ne i oblika. Na àlost, ve}ina p~eliwihvirusa izgleda isto, li~e na bezli~ne okru-gle kesice. Me|utim, proteini koji sa~iwa-vaju wihovu spoqnu opnu, koja sadrì nu-kleinsku kiselinu, se razlikuju i to svoj-stvo moèmo iskoristiti da razlikujemoviruse. Postoji jedan broj specifi~nih teh-nika koje nam mogu pomo}i da otkrijemo irazlikujemo ove naizgled sli~ne viruse.

Elektroforeza na poliakrilamid gelu Jedna od metoda je i SDS PAGE (sodium

dodecyl sulphate polyacrylamide gel electropho-resis) gde se prirodno naelektrisani prote-ini iz omota~a virusa razlaù na svoje sa-

stavne delove i stavqaju na vertikalno po-stavqen gel koji je izloèn elektri~nojstruji. Proteine privla~i kraj reda zbogsuprotnog naelektrisawa. Put koji deloviproteina pre|u zavisi pre svega od wihovemolekulske mase, pri ~emu mawe komponen-te dolaze do nièg dela gela. Svaki virusima karakteristi~an profil proteina kojipomaè u wihovom razlikovawu.

Proteini iz opne virusa su tako|e savi-jeni na jedinstven na~in da bi istakli po-sebne imunolo{ki aktivne priawaju}e de-love na povr{ini, koji su poznati kao epi-topi. Ovi istaknuti delovi mogu pomo}ipri pri~vr{}ivawu na odre|ene tipove }e-lija i omogu}iti virusu da ostvari ulaz. Vi-rus zatim preuzima biohemijske proceseunutar }elije da bi se daqe razmnoàvao.

Imunolo{ki sistem sisara omogu}avaprepoznavawe virusa kao stranih proteina,pa on proizvodi antitela koja su specifi~-na za pojedine epitope virusa. Ovu osobinumoèmo iskoristiti tako {to }emo ze~evevakcinisati pre~i{}enim preparatom p~e-liweg virusa i iskoristiti antitela kojeoni proizvode za niz serolo{kih testova.

Imunodifuzija U testu imunodifuzije, ekstrakt uginu-

le p~ele ili larve koja sadrì virus i an-tiserumi virusa se unose u niz bunar~i}anapravqenih u tankom sloju gela na mikro-skopskom staklu. I virus i antiserum se me-{aju sa gelom i, ako je antiserum za dati vi-rus pravi, formira se nerastvorqivo jedi-wewe koje proizvodi vidqivu liniju.


P~elar prakti~ar nikada ne moè da zna da livaroa u sebi nosi fatalne viruse. To se moè

utvrditi samo u posebno osposobqenim laboratorijama, kakvih kod nas za sada nema.

Iako je ovaj test specifi~an, on je i re-lativno neosetqiv, ali jedinka p~ele kojuje ubilo umnoàvawe virusa }e sadràti do-voqno virusa za reakciju, a data tehnika jekorisna za prepoznavawe biolo{ki zna~aj-nih infekcija.

Imunoenzimski test (ELISA) ELISA je jo{ jedna, osetqivija tehnika

koja koristi specifi~ne antiserume viru-sa, ali ovoga puta je reakcija poja~ana kori-{}ewem sistema enzim/supstrat. Za oblaga-we bunar~i}a na plasti~noj podlozi se ko-riste specifi~na antitela i, po spirawusuvi{nog reagensa, dodaju se ekstrakti zatestirawe. Bunari presvu~eni antiserumom}e zadràti svaki specifi~ni virus u eks-traktu i ovo se otkriva dodavawem antitelavezanog (obeleènog) sa enzimom. Kada sedoda supstrat enzima, dolazi do obojene re-akcije jer je prisutna ve}a koli~ina datogvirusa. Ova tehnika je dovoqno osetqiva daotkrije virus u pojedina~nim varoama.

Varoa na Novom Zelandu Tokom 2000. godine, Varroa destructor je

otkrivena i na Novom Zelandu i izvoz pa-ketnih rojeva je na neko vreme bio suspendo-van. Ka{mirski virus je tamo bio poznatkao endemi~an i ovo nam je dalo ideju o ide-alnoj prilici za prou~avawe odnosa varoe ivirusa u prirodnim okolnostima tokom po-~etnog stadijuma zaraènosti.

Na{a ispitivawa, u saradwi sa HortRe-search u Auckland-u (Okland), su imala zaciq da ispitaju zastupqenost ka{mirskog idrugih virusa u dru{tvima na Novom Zelan-du koja su zaraèna varoom. Tako|e smo è-leli da utvrdimo da li uvezene matice sa so-bom nose neupadqive virusne infekcije, ina kraju, èleli smo da ispitamo interak-ciju izme|u ka{mirskog virusa i varoe podkontrolisanim uslovima u zatvorenom pro-storu (prostorija za p~ele) u Rothamsted-u.

Ispitivawa na Novom Zelandu Od novembra 2001. do aprila 2002. godi-

ne, mese~no su sakupqane uginule p~ele iz30 zaraènih, nele~enih novozelandskihdru{tava na dva p~eliwaka Severnog ostr-va, a ekstrakti su testirani na jedan brojrazli~itih virusa kori{}ewem imunodi-fuzije i enzimske imunosorbentne analize.

Test imunodifuzije je otkrio prisustvovirusa hroni~ne paralize, virusa crnog ma-

ti~waka, virusa me{inastog legla i ka-{mirski virus u svega nekoliko uzoraka isvi oni su bili prolazne infekcije koje ni-su sezonski povezane sa smr}u p~ela. Me|u-tim, 29 od 30 ispitivanih dru{tava je uginu-lo tokom perioda posmatrawa. Primenomenzimske imunosorbentne analize, najzastu-pqenija otkrivena infekcija je izazvanavirusom obla~astih krila, dok nije otkri-ven virus deformisanih krila i, u ve}inislu~ajeva, nije bilo jasnog uzroka za uginu}edru{tva.

@ive p~ele su tako|e sakupqane iz ovihispitivanih dru{tava i one su kori{}eneza testove inficiranosti. Samo oko 100 ~e-stica ka{mirskog virusa je potrebno daizazove infekciju po ubrizgavawu. On serazmnoàva brè od bilo kog drugog p~eli-weg virusa. Eksperimenti sa zaraàvawemkori{}ewem ekstrakata ìvih p~ela sustoga verovatno najosetqivija metoda za ot-krivawe ka{mirskog virusa. P~ele u koje jeubrizgavan ekstrakt ìvih novozelandskihp~ela su sve uginule u roku od tri dana. Eks-trakti uginulih p~ela iz 30 ispitivanihdru{tava i ekstrakti p~ela uginulih u tokutestirawa inficirawem su upore|ivaniprimenom SDS PAGE metode. Oba seta re-zultata su ukazala na prisustvo virusa saprofilom proteinskog omota~a sli~nimonom kod ka{mirskog virusa.

Od novembra 2002. do jula 2003. godine,obavqena su daqa istraìvawa na grupi od12 dru{tava u Oklandu na Novom Zelandu.Dru{tva su ponovo zaraèna varoom i nisule~ena, a ekstrakti su serolo{ki testiraniprimenom SDS PAGE kao i ranije.

Sva dru{tva osim dva su uginula do kra-ja perioda posmatrawa i uginule p~ele supokazale visoki sadràj ka{mirskog viru-sa nekoliko meseci pre kolapsa dru{tva.Me|utim, za ka{mirski virus je otkrivenoda predstavqa liniju koja se razlikuje odostalih linija. Otkriveno je da je serolo-{ki bliskije povezan sa izolovanim kanad-skim ka{mirskim virusom.

Studije na uvezenim maticama Tokom 2003. godine, ekstrakti 10 matica

nabavqenih sa Severnog ostrva (gde nije bi-lo prisutne varoe) su ubrizgani u mlade od-rasle p~ele i lutke u Rothamsted-u.

Uginulo je svega nekoliko odraslih p~e-la i nije otkriveno prisustvo ka{mirskogvirusa u wima. Lutke u koje se ubrizgavao


ekstrakt su nastavile da se razvijaju norm-alno i izlegle su se. Ovo ukazuje na to da ni-je bilo pritajenog ka{mirskog virusa ilidrugog virusa kojim je matica mogla biti za-raèna.

Ispitivawe je ponovqeno 2004. godinekori{}ewem matica nabavqenih sa Sever-nog ostrva. Rezultati su bili iznena|uju}erazli~iti, 50% odraslih p~ela u koje jeubrizgan ekstrakt je uginulo u roku od tridana. Kod dve tre}ine ovih uginulih p~elaje otkriven ka{mirski virus. Kod lutki ukoje je ubrizgan ekstrakt razvio se crni ab-domen (stomak) i uginule su. Gotovo sve susadràle velike koli~ine ka{mirskog vi-rusa.

[ta to zna~i? Da li je zastupqenost ka{mirskog viru-

sa porasla kod novozelandskih dru{tavazbog uno{ewa varoe iz drugih zemaqa? Dali je ovo dovelo do pove}ane smrtnosti dru-{tava? Da li je to pove}alo verovatno}u damatice koje su uzgajane od strane zaraènihradilica postanu prikriveno zaraène vi-rusom?

Studije o dinamici odnosa varoe i virusa

Novi Zeland je previ{e udaqen za te-renski rad radi obavqawa detaqnijih stu-dija patogenog odnosa p~ela, varoa i virusa.Zato smo morali da osnujemo malo eksperi-mentalno dru{tvo koje je zaraèno i varo-om i virusom, ali je dràno u bezbednoj sre-dini u na{oj zemqi (Velika Britanija). Na-{a prostorija za p~ele u Rothamsted-u jeidealna za takva ispitivawa. Da bi uneliinfekciju u dru{tvo, u lutke u stadijumu be-lih o~iju ubrizgali smo ka{mirski virus ivaroama je dozvoqeno da se na wima hranenekoliko dana pre preno{ewa na obeleè-ne, novoizlegle p~ele. Obeleène p~ele iwihove varoe su zatim dodate dru{tvu uprostoriji za p~ele.

Uginule p~ele (obeleène i neobeleè-ne) su sakupqane sa poda prostorije za p~e-le svakodnevno i pojedina~no testirane nainficiranost ka{mirskim virusom prime-nom enzimske imunosorbentne analize. Svisakupqeni paraziti su testirani na istina~in. Eksperiment je sprovo|en dve uza-stopne godine, tokom razli~itih sezona.

Vi{e od 50% obeleènih p~ela na kojesu doneseni paraziti hraweni ka{mirskim

p~eliwim virusom, uginulo je u toku prvedve nedeqe. Nasuprot tome, broj neobeleè-nih p~ela u kojima je otkriven ka{mirskivirus je bio oko 20% ali je ostao prili~nokonstantan tokom celog perioda posmatra-wa. Ovo je bilo neo~ekivano. Ka{mirskivirus ubija p~ele brzo i, da bi virus opstao,varoa ga mora prenositi brè nego {to in-ficirane jedinke dru{tva stradaju. Na{eprethodne studije u Velikoj Britaniji iEvropi su pokazale da se vremenom na dru-{tvima zaraènim prirodnim putem prona-laze sve fatalniji virusi. Sada preovlada-vaju mawe virulentni virusi, kao {to je vi-rus deformisanih krila.

Analize pojedinih varoa su pokazale daje ka{mirski virus otkriven u preko 70%onih koji su sakupqeni u prvom mesecu, alitaj broj naglo pada na mawe od 10%, {to uka-zuje da se {irewe virusa mo`da odnosi napreno{ewe sa p~ele na p~elu.

Vitalnost virusa Kada p~ela zaraèna virusom ugine, ~e-

stice virusa ostaju za{ti}ene unutar wenih}elija i tkiva. Tu virus moè ostati zara-zan duè nego kada se ekstrahuje ili izlaèokolini. Infektivnost virusa tako|e vre-menom opada i ovo je posebno slu~aj sa viru-sima sa jednim nizom RNA, kakvi su mnogikoji poga|aju p~ele. Kada se ovi tipovi vi-rusa nalaze van tela p~ele, izloèni, naprimer, u izmetu na nekoj povr{ini, jako suosetqivi na ultraqubi~asto svetlo i vari-rawe temperature. Virusi medonosnih p~e-la, kao i mnogi drugi koji poga|aju biqke iìvotiwe, su relativno prevazi{li oveprobleme osetqivosti u sredini odràvaju-


Kontinuirana pa{a podiè imunitet p~ela iodràva ga na visokom nivou.

P~eliwak Vladimira Huwadija na suncokretu

}i skrivenu ili slabo izraènu infekcijukod jedinki i populacija.

Simptomi êstice virusa se ne mogu videti golim

okom i obi~no opstaju kao latentne (skrive-ne) infekcije slabijeg intenziteta. [ta binas onda navelo da posumwamo na wihovoprisustvo u dru{tvu? Odgovor je – ni{ta!Ali uprkos tome, jedan ili vi{e wih seobi~no mogu na}i u ve}ini dru{tava ve}imdelom godine! Na àlost, ~ak i kada do|e dovirusne infekcije i kada ona izazove razvi-jawe bolesti i uginu}e, ima svega nekolikopouzdanih vidqivih simptoma. Za razmno-àvawe ka{mirskog virusa kod p~ela, jedi-ni simptom je da p~ela ugine! Me|utim, netreba zaboraviti da se p~ele razvijaju upo-redo sa svojim virusnim infekcijama i da suveoma uspe{ne u reagovawu na izazove, svo-jom fiziologijom i pona{awem. Na àlost,deluju}i i kao prenosilac virusa, varoa jenaru{ila prirodne mehanizme koji ograni-~avaju preno{ewe virusa. Ovo je imaloogroman uticaj na tip i zastupqenost viru-snih infekcija koje izazivaju uginu}e kodzaraènih dru{tava {irom sveta i pove}a-vaju osetqivost p~eliwe populacije na uvo-|ewe novih parazita i patogena (detaqnijeo ka{mirskom virusu mogli ste dapro~itate u P~elaru za april 2005. na 167.strani – primedba redakcije).

Sumirawe saznawa Na{ rad u Rothamsted-u, u saradwi sa ko-

legama sa Novog Zelanda, je pokazao slede-}e:

– Otkrivene su nove ({tetnije) linijeka{mirskog virusa kod novozelandskih dru-{tava zaraènih varoom. Izgleda da su ovelinije serolo{ki najbliskije povezane salinijama ka{mirskog virusa otkrivenog uKanadi;

– U po~etnim stadijumima {irewa irazvoja varoe na Novom Zelandu, postoji ja-ka veza izme|u ka{mirskog virusa i uginu}ap~eliwih dru{tava;

– Ka{mirski virus je prvi put otkrivenkod matica odgajenih u dru{tvima zaraè-nim varoom na Novom Zelandu;

– Ispitivawa epidemiologije ka{mir-skog virusa ukazuju da je preno{ewe sa p~e-le na p~elu mo`da ipak zna~ajnije nego {tose ranije mislilo;

– Skoriji izve{taj o otkrivawu ka-{mirskog virusa kod dru{tava medonosnep~ele u na{oj zemqi (Velika Britanija) bi-}e predmet zajedni~ke studije Centralnenau~ne laboratorije i Rothamsted Research(Rotamsted istraìvawa) i uskoro }emo otome imati vi{e informacija.

Zahvalnost Zahvaqujemo se na saradwi Jacqi Todd i

kolegama iz HortResearch na Novom Zelan-du. Finansijska sredstva za ove studije je

obezbedila fondacija De-fra i C Alma Baker Trust.Rothamsted Research dobi-ja finansijsku podr{ku odSaveta za nau~na istraì-vawa u oblasti biotehno-logije i biologije.

Ovaj ~lanak je baziranna predavawu sa BBKAprole}ne konvencije od 18.aprila 2005. godine. Obja-vqen je u junskom izdawu~asopisa Bee Craft, koji iz-daje Udruèwe p~elara Ve-like Britanije.

Priredila Zorica Grego


Obilne zalihe meda tokom cele godine

garancija su zdravqap~eliwe zajednice.

Foto: Pavle Radin

U kompleksu mera za borbu sa varoom,najrasprostrawenija biolo{ka (zootehni~-ka) metoda je izrezivawe zatvorenog trutov-skog legla, zasnovana na wegovoj ve}oj pri-mamqivosti za ènke varoe. Tako, po poda-cima raznih autora, trutovsko leglo zara-èno je varoom 4,3–15 puta vi{e od radili~-kog. Efikasnost rama gra|evwaka u suzbija-wu varoe varira od 29% do 70%. Verovatnoje to povezano sa regionalnim uslovima.

Postavili smo sebi zadatak prou~avawauzajamne veze zaraènosti varoom odraslihp~ela, zatvorenog radili~kog i trutovskoglegla, uz pokazivawe efikasnosti primeneramova gra|evwaka pri jednokratnom izre-zivawu zatvorenog trutovskog legla iz wihu uslovima Severnog Zauraqa. Za izvr{ewepostavqenih zadataka, mi smo ispitali 157uzoraka p~ela, 143 uzorka radili~kog i 66uzoraka trutovskog legla, uzetih iz p~eli-wih dru{tava Tjumenske oblasti u perioduintenzivnog odgajawa trutova. Uzorke je ~i-nilo ne mawe od 100 p~ela i 100 }elija leglapoklopqenih ne vi{e od 8 do 9 dana ranije.Sve tri vrste uzoraka uzimali smo iz dru-{tva istovremeno. Ispitivali smo samokvalitetna dru{tva, tj. jaka i sredwe jaka,koja imaju matice mla|e od dve godine i le-glo svih uzrasta. Pri ispitivawu uzorakalegla uzimali smo u obzir samo tamno braon

imaga ènki varoe. Zaraènost p~ela i lut-ki izraàvali smo indeksom obiqa (IO –stepen zaraènosti trutovskog legla). Od-nos zaraènosti varoom objekta ispitiva-wa u raznim vrstama uzoraka odre|ivalismo za svako od ispitivanih p~eliwih dru-{tava. Na osnovu dobijenih rezultata, izra-~unavali smo sredwe pokazateqe.

Pri utvr|ivawu zaraènosti uzorakalegla i p~ela ustanovili smo da zaraènosttrutovskog legla prevazilazi zaraènostkod odraslih p~ela za 15,4±2,2 puta, a kod ra-dili~kog legla za 16,7±2,4 puta. Zaraènostradili~kog legla i p~ela u dru{tvu pribli-`no je jednaka (odnos je 1,07±0,12). Me|utim,ukazani odnosi u pojedinim dru{tvima nisubili jednaki (tabela). Uz to, zapaàju se vi-soki koeficijenti korelacije izme|u poka-zateqa zaraènosti legla i p~ela. Najve}apozitivna uzajamna veza zapaèna je izme|uzaraènosti radili~kog i trutovskog legla(r=0,72±0,13). Pokazateqi su pouzdani nanajvi{em nivou (P>0,999).

Nadaqe, za prou~avawe me|usobne vezeizme|u zaraènosti trutovskog legla i p~e-la, sva ispitivana dru{tva smo podelili na~etiri grupe (tabela). Otkrili smo da prizaraènosti p~ela pri indeksu obiqa iznad0,02, svi uzorci trutovskog legla, uzeti iztih istih dru{tava, imali su parazite (ste-


TRTRUTUTOOVSKVSKO LO LEEGGLLO PO POMA@E OMA@E OOTKTKRRIIVVAAWE VWE VAARROE OE

O. A. Modin, N. M. Stolbov, O. L. îsevObjavqeno u ruskom ~asopisu P~elovodstvo, br. 4/2005.

Zaraènost trutovskog legla pri raznoj zaraènosti p~ela

Pokazateq

Rezultati ispitivawa trutovskoglegla iz dru{tava sa zaraènim

p~elama

Rezultati ispitivawatrutovskog legla izdru{tava gde nema

varoe u uzorcima p~elai radili~kog leglaMawe od 0,02 0,02–0,04 0,042–0,218

Ukupno ispitanouzoraka, komada 44 8 12 17

Broj uzoraka u kojima nijeprona|ena varoa, komada 5 0 0 4

Zaraènost uzoraka, IO 0,154±0,027 0,300±0,057 1,333±0,265 0,052±0,010Lim, IO 0,010–0,644 0,115–0,577 0,247–3,42 0,010–0,139

pen zaraènosti – 0,115 i vi{e). Pri odsu-stvu krpeqa u uzorcima p~ela i radili~koglegla, u trutovskom leglu na{li smo para-zite u 13 od 17 slu~ajeva (87%). To ukazuje navisoku dijagnosti~ku vrednost ispitivawatrutovskog legla i celishodnost wegovogvr{ewa pri neophodnosti ustanovqewata~nog stepena zaraènosti dru{tva varo-om, naro~ito u onim slu~ajevima kada pre-gled odraslih p~ela i radili~kog legla po-kazuje nizak nivo zaraènosti.

Odre|ivawe koli~ine zatvorenog tru-tovskog i radili~kog legla u gnezdima p~e-liwih dru{tava u periodu aktivnog odgaja-wa trutova (jun–jul; kod nas maj–jun – pri-medba prevodioca), pokazalo je da na jednulutku truta dolaze prose~no 47,8±6,4 }elijezatvorenog radili~kog legla. Pri odgajiva-wu trutovskog legla u ramu gra|evwaku,ukupna wegova koli~ina u dru{tvu se pove-}ava, a udeo krpeqa koji se nalazi na tru-tovskim larvama raste.

S ciqem otkrivawa efikasnosti prime-ne rama gra|evwaka, sproveli smo dva ogle-da. Dru{tva smo razmestili u standardnim{esnaestoramnim ko{nicama. Metodom pa-rova – analoga formirali smo grupe p~eli-wih dru{tava, uzimaju}i u obzir wihovu ja-~inu, zaraènost p~ela varoom i druge po-kazateqe. Dru{tva smo izjedna~avali po ko-li~ini zaliha hrane, preme{taju}i sa}e samedom i pergom. Kao ram gra|evwak kori-

stili smo u prvom ogledu izgra|en medi{niram, a u drugom sa}e vi{ekorpusne ko{nice(LR – primedba prevodioca). Postavqalismo ih u gnezda p~eliwih dru{tava eksperi-mentalnih grupa, pokraj krajwih satova saleglom, u prvoj dekadi juna. Kada su }elije utrutovskom sa}u na ramovima bile poklo-pqene, izvla~ili smo ih iz gnezda i izrezi-vali leglo.

Efikasnost datog na~ina protiv varoebila je u prvom ogledu 33,6±8,1% i u drugom23,0±6,9%. Pri prebrojavawu koli~ine po-klopqenog legla u gnezdima obeju grupa,ustanovili smo da kori{}ewe rama gra|ev-waka ne spre~ava odgajawe legla trutova nadrugim ramovima gnezda, pri tome wegovukupan broj u dru{tvu raste. Evidencijaproduktivnosti meda nije pokazala pouzda-ne razlike u bruto koli~ini sakupqenogmeda, pri upore|ivawu tog pokazateqa uobema grupama.

Tako, trutovsko leglo moè uspe{no dase koristi za ta~nu dijagnostiku varoe uprole}no-letwem periodu, kada je zaraè-nost p~ela niska. Primena ramova gra|ev-waka s ciqem snièwa zaraènosti dru-{tava je svrsishodna zootehni~ka metodakoja smawuje brojnost varoe.

Napomena redakcije: U jednom od nared-nih brojeva bi}e detaqnije obrazloèn na-~in upotrebe gra|evwaka u borbi protivvaroe, iz pera na{ih poznatih p~elara.

Priredio prof. dr Milan ]irovi}


Ram gra|evwak Milana Vra{tanovi}a iz Smederevske Palanke

Industrijska mravqa kiselina HCOOHje produkt metanola. U prirodi je veoma ra-{irena. Nalazimo je u mravima, p~eliwemotrovu, koprivama, znoju, rabarbari itd.Mravqa kiselina se koristi u tekstilnoj,farmaceutskoj, drvnoj industriji, a u po-sledwe vreme i u veterini pre svega za su-zbijawe varoe u p~eliwem leglu, jer je jedi-na me|u kiselinama, koja uni{tava do 40%varoe u pokrivenom leglu. Za rad sa mra-vqom kiselinom obavezno upotrebqavamogumene rukavice, a ako kiselina nije ohla-|ena i odgovaraju}u za{titnu masku (iakoautor radi bez maske, preporu~ujemo vamobavezno kori{}ewe maske – primedba re-dakcije). U blizini obavezno treba dràtiposudu sa 5–6 litara ~iste vode, za slu~aj dase poprskate kiselinom, {to je veoma opa-sno.

Mravqu kiselinu sam u po~etku(1999–2003) koristio u vidu takozvane {okterapije. Tokom 2004. i 2005. godine prime-wivao sam produèno isparavawe pri dnev-nim temperaturama od 18 °C do 30 °C. Uko-liko bi temperatura bila vi{a od 24 °C,tretman sam odlagao za kasne ve~erwe ~aso-ve. Za {ok terapiju koristio sam 85%-numravqu kiselinu u koli~ini od 18–20 ml pojednom tretmanu (kod nas se uglavnom prepo-ru~uje 25 ml 60–65%-ne kiseline – primedbaredakcije). Ona bi iz ko{nice isparila za10–15 ~asova. Pri svakom tretirawu, na pod-wa~u sam stavqao testni uloàk, kako biutvrdio broj opalih varoa.

Tretirawe mravqom kiselinom sam za-po~iwao odmah po okon~awu lipove pa{e,koja u na{im uslovima precvetava oko 20 ju-la. Uvek sam mravqu kiselinu p~elama do-davao ohla|enu bar na 8–10 °C. Tako predu-pre|ujem preveliki {ok po p~ele, jer ohla-

|ena kiselina sporije isparava. Svake godi-ne sam do 25. jula ko{nice jednom tretirao{ok terapijom. Obarao sam varou sa p~ela.Postupak sam ponavqao jo{ jednom nakon6–7 dana. Ako bi posle drugog tretmana napodwa~u palo vi{e od 50 varoa, primewivaosam i tre}i {ok tretman nakon 7 dana. Takosam jesen do~ekivao sa srazmerno jakim p~e-liwim zajednicama.

Postupak upotrebe mravqe kiseline

Od 1999. do 2003. sam za uni{tavawe va-roe koristio plasti~ne ulo{ke za podwa~uu koje sam stavqao truleks krpu, ali sam ihstavqao u ispra`weno medi{te A@ ko{ni-ca, na {ipke iznad mati~ne re{etke. Natruleks krpu sam nanosio 18–20 ml mravqekiseline. Od 2003. sam napustio {ok tera-piju jer sam primetio da ako spoqna tempe-ratura pre|e 30 °C, tu i tamo strada po kojamatica koja je bila starija od godinu dana.Nova se ~esto ne oplodi ili ne vrati saoplodwe, te tako ostanem i bez matice i bezp~eliwe zajednice. Tada sam se dosetio dana gorwem delu vrata A@ ko{nice obesimplasti~nu kesicu u koju stavim truleks kr-pu. Od vrha kesice, pa sve do na 4 cm od we-nog doweg dela ise~em traku {irine 2 cm,


Autor p~elari sa 34 desetoramnih A@ ko{nica. Bavi se makrofotografijom.Trenutno u slovena~kom ~asopisu vodi rubriku o A@ ko{nicama, ali ovaj ~la-nak nije prevod, ve} je prire|en samo za P~elar, na ~emu mu se naro~ito zahvaqu-jemo.

RRAADD SSAA MRMRAAVVQOMQOMKIKISESELLIINNOM OM

UU A@A@ KKOO[[NNIICACAMAMABranko Obranovi~ [alka vas 44a 1330 Ko~evje Republika Slovenija386 41 548 [email protected]

tako da kroz dobijeni prorez na kesi mra-vqa kiselina lako isparava. Na truleks kr-pu nanosim 50–60 ml mravqe kiseline. Kise-lina tako isparava pet do sedam dana, zavi-

sno od spoqnetemperature. Tegodine sam va-rou odli~no su-zbio, toliko dasam zajednicesa~uvao do zim-skog tretirawaoksalnom kise-linom, koje oba-vqam u novem-bru ili decem-bru, kada u ko-{nici nema po-klopqenog le-gla. Ove godine

sam oksalnu kiselinu primenio 28. oktobra,jer su ve} tada zajednice bile bez poklopqe-nog legla.

Jedina mawkavost mravqe kiseline je utome da u momentu tretirawa neke matice~ak prestanu da polaù jaja. To nije dobrokada se doga|a na po~etku avgusta, jer pre-kid zalegawa moè dovesti do ulaska slabi-jih zajednica u zimu. Ali, sa druge strane, toje na~in suzbijawa varoe za kog sa sigurno-{}u tvrdimo da u vosku i p~eliwoj hrani neostavqa nikakve ostatke {tetne za p~eliwepotomstvo ili qude.

Na par sati pre tretirawamravqom kiselinom dobro jep~eliwe zajednice nahranitisa 300 ml {e}ernog sirupa, ka-ko bi im se zadak napeo, ~imep~ele i nehotice pove}avajuopadawe varoe. Voditi ra~una

da u to doba nepravilno obavqeno prihra-wivawe moè dovesti do grabeì na p~eli-waku. Zato nije na odmet preporu~iti mak-simalnu opreznost.

Za{to je preporu~qivo koristitimravqu kiselinu

Upotrebom mravqe kiseline doneklepomaèmo dezinfekciju ko{nice. Po{tomravqa kiselina moè izazvati smaweweili ~ak i prekid polagawa jaja od strane ma-tice, primena mravqe kiseline u oktobrumoè pomo}i da nateramo maticu na prekidzalegawa, kako se dru{tvo ne bi nepotrebnoiscrpqivalo gajewem p~ela koje verovatno

ne}e biti dovoqno kva-litetne da bi dovoqnodugo ìvele i u~estvova-le u prole}nom gajewulegla.

Mravqa kiselinaubija i varoe u poklo-pqenom leglu. Apsolut-no je iskqu~eno bilo ka-kvo zaga|ewe p~eliwihproizvoda, jer med i takosadrì mravqu kiselinu,

a na~in upotrebe spre~ava weno nenormal-no gomilawe u medu. Verovatno}a pojave ot-pornosti varoe na mravqu kiselinu je nika-kva, kako tvrde mnogi nau~nici. Zapaà se ire|a pojava kre~nog legla kod dru{tava re-dovno tretiranih mravqom kiselinom. Ve}nekoliko godina na mom p~eliwaku nema ninozemoze.

Zdravstveno bezbedna hrana je prvo {tomoramo imati na umu pre nego {to med sta-vimo u promet. Odgovornost p~elara po tompitawu je zaista velika.


Prevelika doza mravqe kiseline lako dovodi douginu}a jednog broja matica. Zato se kod mravqekiseline ne sme improvizovati dozirawe, ve} se

strogo moraju pratiti uputstva.

P~elarim 10 godina DB ko{nicama, saoko 40 dru{tava sme{tenih u selu Vrap~e,planina Zaj~evac, na 846 metara nadmorskevisine.

Radi oplemewivawa dru{tava (ukr{ta-wem), juna 1998. godine, predsednik Dru{tvap~elara Medve|a, Milisav Mileti}, doneomi je dve matice obeleène crvenom ta~-kom. Navedene matice su bile selekcioni-sane u „Apicentru“ iz Beograda i Mileti}mi je rekao da su li~ni proizvod prof. dr Jo-vana Kulin~evi}a.

Rad matica sam pratio sa puno pa`we tegodine. Kasniji rad, s obzirom na situaciju1999. godine i ~iwenicu da se p~eliwak na-lazi na oko 1 km od administrativne linijeprema Kosovu i Metohiji, svodio se na kon-trolu legla i procenu matice. Nisam tra-ìo matice prilikom pregleda i uglavnombi ih slu~ajno uo~avao. Pri svakom pregle-du sam vodio bele{ke za svako dru{tvo, adru{tvo broj 8, dru{tvo „crvene kraqice“je uvek bilo najboqe, sa leglom kao „tepih“i godi{wim prinosima od 40–50 kg meda{to je odli~no za lokaciju na kojoj se p~e-liwak nalazi, gde ima samo livadske pa{e.Za wu nije bilo lo{e godine, ni slabe pa{e.

Po~etni~ka gre{ka Iz opravdanih razloga, 2005. godine ni-

sam obavio potrebne pripreme dru{tava za

pa{u. Iritiran velikim brojem dru{tava urojevom nagonu, odlu~im da detaqno pregle-dam svaki ram. Iako je u dru{tvu broj 8 si-tuacija bila najboqa (drugi polunastavakskoro napuwen), pregledao sam ga.

U plodi{tu na|em dvodnevno leglo, a uvelikoj gomili p~ela primetim maticu sacrvenom ta~kom. Prvo me iznenadilo, a za-tim veoma obradovalo. Kada sam se vratio sap~eliwaka, pojedinim kolegama sam se po-hvalio da imam maticu u SEDMOJ godinirada. Vrsne p~elare iz kraja sam vodio da seli~no uvere: Mihajlo Vu~eti}, SlobodanSavi} i Zoran Stevanovi}.

Odlu~io sam da je slikam radi uspomene,a i radi objavqivawa u P~elaru. Sa kolegomp~elarom Blagojem Fili}em odemo do p~e-liwaka sa namerom da je snimimo. Sa veli-kom èqom da to {to lep{e uradimo (a naàlost ipak nismo bili dovoqno uspe{ni),izgleda da smo je previ{e izloìli Suncuda bi snimak bio boqi (25 do 30 minuta), doksmo se mi divili wenim lepim pokretima ibezbri`nom (posledwem) radu.

Kroz desetak dana u ko{nici sam prona-{ao kao |erdan pore|anih 14 mati~waka. Je-dina uteha mi je bila {to je ostavila potom-stvo. Upore|uju}i mati~wake, zakqu~io samda su je p~ele odmah po vra}awu u ko{nicuuklup~ale i zalegle mati~wake.

Analiziraju}i wen rad, dva polunastav-ka puna meda i p~ela, plodi{te ispuwenoleglom i p~elama, wenu vitalnost i sam iz-


CCRVERVENANA KKRRAQAQIICACAMilan Perovi}ul. Jablani~ka br. 136 16240 Medve|a

gled, zajedni~komi{qewe je da biona radila jo{najmawe godinudana, ako ne i vi-{e.Ostalo je dazaokruìmo ì-vot i aktivan rad„crvene kraqi-ce“, a on se prote-è od juna 1998.godine do avgusta2005. godine, a toiznosi punihsedam godina ì-vota i izvanredno kvalitetnog rada i veli-kih prinosa. Do sada nisam pro~itao ili~uo da matice rade vi{e od sedam godina.

Sada sam u dilemi oko slede}ih pitawa:– Da li je ispravnije pratiti rad mati-

ce i na osnovu wene produktivnosti je ~uva-ti ili kao {to mnogi predlaù mewati je

najvi{e svake tre-}e godine?

– Da li jeuzrok dugog ìvo-ta i kvalitetnograda „crvene kra-qice“ ekolo{kopodru~je, visokamreàsta podwa~ai stacionarnop~elarewe bez se-lidbenog stresa?

– Ili je u pi-tawu, a verujem dazna~ajnim delom

jeste, profesionalna tajna vi{edecenijskogselekcionisawa i odgajawa kvalitetnih ma-tica prof. dr Jovana Kulin~evi}a?

Poèleo bih profesoru daqu proizvod-wu ovakvih „crvenih kraqica“, a kolegamap~elarima da u~e na svojim i tu|im gre{ka-ma.



IINNTTEEGRGRAALNA HEMLNA HEMIIJSKA JSKA KKONONTRTROOLA VLA VAARROEOE

SSA MA MIINNIIMAMALNLNIIM DM DOOZZAAMA MA F. Kamler, V. VeselyInstitut za p~elarstvo, Dol, ê{ka [email protected]

Ve} vi{e od 15 godina, na teritoriji ê-{ke se primewuje organizovani sistem zakontrolu varoe na osnovu slede}e {eme. Nakraju leta, p~elari prate prirodno opada-we parazita koriste}i mreàste podwa~e.Ukoliko u pojedina~nim ko{nicama opadne5 do 10 parazita po dru{tvu, na celom p~e-liwaku i, ukoliko je mogu}e i na susednimp~eliwacima, se posle posledweg vrcawameda primewuju preparati na trakama (1,5 gakrinatrina po traci). U oktobru i novem-bru, p~eliwa dru{tva se tretiraju dva dotri puta zadimqavawem preparatima sa do-zom aktivne supstance amitraza od 6 mg podru{tvu ili fluvalinata u dozi od 1 mg podru{tvu. U novembru i decembru, na tempe-raturama ispod 10 °C, ovi preparati se pri-mewuju u vidu aerosola. Zimi se svi otpaci

na podwa~ama ispituju na prisustvo varoe.U periodu pa{a, ne koriste se nikakvi pre-parati. Primena ovog sistema u praksi jezasnovana na bliskoj saradwi ê{kog udru-èwa p~elara i Dràvne veterinarskeuprave, kao i bliskoj saradwi sa Dolskiminstitutom. Do sada nije zabeleèna masov-na smrtnost uzrokovana varoom. Tokom 2003.i 2004. u ispitivawu zimskih otpadaka, kod~etrdesetak procenata pregledanih p~eli-waka nije bilo zabeleènih pozitivnih re-zultata. Redovno pra}ewe rezidua nije zabe-leìlo ni jedan slu~aj sadràja primewe-nih supstanci iznad dozvoqene granice.Vrednosti amitraza i produkata wegovograzlagawa u vosku nisu pre{le 20 ppb (delo-va po milijardi).

U periodu izme|u 1994. i 2004. godine,sprovedeno je 10 terenskih istraìvawa nap~eliwaku autora (region Ukmerdz, Litva-nija). Ciq istraìvawa je bio da se prona-|e optimalna rotacija preparata za uni-{tavawe varoe, u ciqu prevencije stvarawaotpornosti kod parazita, gomilawa ostata-ka hemikalija u p~eliwim proizvodima isprovo|ewa jednog tretmana p~eliwih dru-{tava u jesen. U drugoj polovini avgustasvake godine med je vrcan i utvr|ivana je za-raènost p~ela i legla ovim parazitom. Naosnovu grupa dobijenih podataka, formira-ne su hibridne grupe Caucasica×Carnica. Svap~eliwa dru{tva svakog od p~eliwaka sutretirana istim preparatima: dve trakepreparata Apistan (fluvalinat), Apifos iGabon za svako od dru{tava. Mravqa kise-lina je kori{}ena 2–3 puta na svakih 7 dana.Oksalna kiselina je kori{}ena krajem sep-tembra. Posle primene traka i tretirawa uoktobru, zaraènost p~ela i legla ovim pa-razitom ponovo je ustanovqena. Apistan(fluvalinat) i Gabon (akrinatrin) bili sujako efikasni protiv varoe. Wihova pro-se~na efikasnost za sedam godina(1994–2000) bila je 98,2%. U osmoj i devetojgodini (2001–2002) wihova prose~na efika-snost se smawila (ustanovqeno je da rezi-stencija ste~ena na fluvalinat vaì i zaakrinatrin i obratno – primedba ~lanaredakcije Milana ]irovi}a). Po~ele su dase stvaraju otporne varoe. Na 20% p~eli-wih dru{tava preparati nisu delovali. Da-qe kori{}ewe tih istih preparata u istimdru{tvima se ne savetuje. Ako zanemarimowihovu efikasnost, preparate je potrebnozameniti drugima svake 2–3 godine. Jedan odwih se proizvodi u Poqskoj pod imenomApifos. Prema podacima dobijenim u toku 6godina, wegova prose~na efikasnost se nerazlikuje u odnosu na Gabon ili Apistan. Urotaciju preparata je neophodno ukqu~iti ioksalnu i mravqu kiselinu. Wihova efika-snost je sli~na, ali je nià od prose~neefikasnosti navedenih preparata (iz peri-

oda kada se jo{ nisu stvorile otporne va-roe – primedba urednika). Primena mravqekiseline zajedno sa jednom trakom navede-nih lekova za uni{tavawe varoa smawujemogu}nost gomilawa ostataka hemikalija up~eliwim proizvodima.

U 2002. godini, prose~ni uzorci meda izoglednih p~eliwaka, kao i legla i voska, sudati u laboratoriju dr C. Lüllman iz QualityServices International GmbH radi ispitiva-wa ostataka preparata kori{}enih za uni-{tavawe varoe. U 2004. godini, prose~niuzorci iz 4 eksperimentalne grupe su preda-ti laboratoriji Univerziteta Hohenhajmradi ispitivawa prisustva fluvalinata,akrinatrina, amitraza, timola i bromfen-vinfosa. Rezidue ovih preparata su prona-|ene u prose~nom uzorku voska iz oglednihp~eliwaka tokom 2003. godine. U prose~nimuzorcima meda, legla i voska uzetih 2002.godine nisu na|eni ni akrinatrin ni fluva-linat. U 2004. godini, u prose~nim uzorcimameda dobijenim iz p~eliwih dru{tava u ko-jima se vr{ilo smewivawe preparata, nisuotkriveni fluvalinat, akrinatrin, hlor-fenvinfos i amitraz. Na|eno je 0,9 mg/kgfluvalinata u vosku iz oglednih p~eliwaka2003. godine. Kada bi primewivali rotacijupreparata za kontrolu varoe u p~eliwaci-ma, mogli bi imati p~eliwe proizvode bezrezidua.



EEFFIIKAKASSNA RNA ROOTTAACCIIJA JA PPRREEPAPARRAATTA PA PRROOTTIIV VV VAARROE OE

J. A. Balzekas, J. J. Balzekas, Litvanija, [email protected]

Fot

o: L

a Sa

nte

de l’

Abe

ille

Beli bosiqak (stara~ac, beli ~istac) jedobro poznat i upam}en kao nekada dobra iduga p~eliwa pa{a. To je korovska biqnavrsta iz familije usnatica koja se naj~e{}ejavqa posle ètve strnih ìta. Najvi{e gaje bilo i ima u Vojvodini. Danas ga je sve ma-we, zbog primene savremene tehnologije ugajewu ìtarica. Tako su znatno izmeweniuslovi uspevawa bosiqka, nekada na dalekopoznate i cewene p~eliwe pa{e. Istina,bilo je godina kada je ova pa{a umela da iz-neveri, ali su upam}ene i godine kada su seod bosiqka dobijala dva, pa i tri vrcawa. Ukontinuitetu od oko 100 dana, koliko je ovapa{a trajala, uvek se nalazilo dosta dana ukojima je bosiqak punio ko{nice.

Danas bosiqak vi{e ne predstavqaatraktivnu pa{u kao nekada, ali i znatnomawi unosi dobro do|u, naro~ito u kasnimdanima leta, u pripremi p~eliwih zajedni-ca za zimu. I danas u nekim godinama unoszna da bude i do 10 kg, ali je naj~e{}e on sa-mo stimulativna pa{a za dobar razvoj kasno

letweg i jeseweg legla. Naj~e-{}e se javqa na parcelama in-

dividualnih proizvo|a~a,ali je sve ma-

we parce-la na koji-

ma bosiqakozbiqnije zabeli. U

godini kakva je bi-la 2005. na nekim

p a r -

celama se ipak zabeleo kao nekada. Na vaginije bilo zna~ajnijeg pozitivnog unosa, alinije opadala. U svakom slu~aju, unosa je bi-lo, ali je on pokrivao gajewe legla. Da je bi-lo unosa u kontinuitetu tokom ~itavog le-ta, najboqe dokazuje pojilo za vodu koga p~e-le skoro i da nisu pose}ivale. Ovo je zna~aj-no i sa stanovi{ta {irewa kre~nog legla,jer su p~ele unosile redak nektar wime za-dovoqavaju}i i potrebu za vodom, pa nisuimale potrebe da vodu za negu legla saku-pqaju sa li{}a trava (rosa) i okolnih bari-ca kojih je ove godine bilo dosta.

Poznato je da je bosiqak jednogodi{wabiqka i da kao korov raste naj~e{}e u str-nim ìtima. Seme belog bosiqka ni~e ranou prole}e, posle prvih toplih dana. Mladebiq~ice se normalno razvijaju sve dok seìta ne tretiraju herbicidima, koji uni-{te sve biq~ice. Pri povoqnim vremen-skim prilikama, iznikne druga generacijabiqaka, po{to svo seme ne ni~e istovreme-no. Ali p{enica, tada u poodmaklom stadi-jumu, ne dozvoqava normalan razvoj biqakadrugog kruga nicawa. Jedan deo ovih biq~i-ca ugine u borbi za opstanak, a jedan se ipakrazvija u senci. Ova borba traje do ètve.Onda velike koli~ine slame prekrivaju udebelom sloju razvijene biqke bosiqka ko-je se te{ko probijaju do sunca, za {ta im jepotrebno dosta vremena. Do tog vremena ve-}ina povr{ina u dru{tvenom sektoru oslo-ba|ala se slame paqewem, ~ime su se u pot-punosti uni{tavale korovske biqke. Tamo

IIZZGGUUBBQEQENNO – NAO – NA\E\ENNO?O?BELI BOSIQAK (Stachys annua L.)

Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar, ul. Mihajla Pupina br. 62, 23217 Aleksandrovo(063) 717-6332, (023) 81-77-11, (023) 81-71-92

Fot

o: Z

oran

Bel

~a

gde nije tako ra|eno, bosiqak se polakooporavqao, ali nije bio vi{e dobra medo-no{a kao nekada. Uvo|ewem visokorodnihp{enica, pove}an je broj biqaka po kva-dratnom metru (sada oko 600, ranije 200).Ako se uzme u obzir da se kod novih soratapromenio i rok ètve za oko 15 dana, onda jejasno da su se radikalno promenili usloviza normalan razvoj i uspevawe bosiqka. Za-oravawem i tawirawem strwika odmah po-sle ètve, smawio se broj semena bosiqka,usled ~ega ga je na dru{tvenom sektoru bi-valo sve mawe i mawe.

Prona|ena nada? U posledwih desetak godina, pa i tokom

2005. godine, bosiqak se sve ~e{}e mogaovideti na strni{tima. Bilo je i godina ka-da je bilo i pozitivnog unosa, deset pa i vi-{e kilograma (1993). Na osnovu mojih de-taqnih posmatrawa i zapisivawa uslova napa{i, moè se zakqu~iti slede}e: bosiqaknajboqe medi kada je temperatura vazduha

oko 25 °C, kada je vla`nost zemqi{ta ume-rena, a no}i tople i tihe sa dovoqno vlage.

Iako stidqivo, bosiqak se ipak vra}ana parcele kao {to su parlozi, neuzoranastrni{ta, mlade lucerke i tu i tamo po ba-{tama. Veoma je zna~ajno {to je pro{le go-dine ostavio zna~ajnu koli~inu semena, a sobzirom da mu je klijavost i do deset godina,na tim parcelama moè se o~ekivati wego-va pojava i narednih godina. U svakom slu~a-ju, bi}e ga vi{e, ali se od wega ipak ne mo-è o~ekivati ono {to nam je nekada davao.Svakako, na wega treba ra~unati pre svegakao na podsticajnu p~eliwu pa{u u avgustui septembru.

Obzirom da su p~eliwe zajednice u tomvremenu skoncentrisane na negovawe i iz-vo|ewe legla za zimske p~ele, pojava bosiq-kove pa{e, ako se steknu uslovi, utica}e naoptimalan razvoj dru{tava i pripremu pra-vog ambijenta za zimovawe. U svakom slu~a-ju, bosiqak zasluùje na{u pa`wu, na wegatreba ra~unati i iskoristiti ga!


Ma|arski med ima izuzetnu reputacijuna evropskom trì{tu. Zbog prisustva ne-kih p~eliwih bolesti, u na{oj zemqi (Ma-|arska) je potrebno primewivati redovnemere kontrole. Da bi se spre~ila kontami-niranost lekovima, jedna moderna labora-torija za analizu meda je nedavno po~ela saradom na na{em institutu u Gedeleu.

Da bismo otkrili razli~ite antibioti-ke, prilagodili smo metode separacije ikoncentracije. Posebne vrste ma|arskogmeda, kao {to je lipov med, sadrè flavo-noide ~ije komponente ometaju otkrivawetetraciklina. Zbog toga smo bili prinu|e-ni da potraìmo nova re{ewa kojih nema uliteraturi. Utvr|ivawe je obavqeno HPLCmetodom (visoko uspe{na te~na hromato-grafija). Kori{}ewem stuba za mikro eks-trakciju, ovaj metod je u stawu da izdvoji de-vet razli~itih antibiotika u na{im uslo-vima. Uzorci su spirani i otapani sa stubi-

}a i isparavani vakuumskim koncentrato-rom a kasnije ubacivani u HPLC sistem podizokrati~nim uslovima. HPLC separacijaje izvedena jednostavnom me{avinom aceto-nitril/voda (25/75) i UV detektorom. Uspe-li smo da detektujemo koncentraciju od200 ppb (delova po milijardi) svakog od an-tibiotika.

Da bismo otkrili prisustvo amitraza umedu, skoro smo usvojili jedan jednostavanmetod. Uzorke meda smo pome{ali sa heksa-nom i u vi{im fazama uzastopno dvaputodvajali u svakom od slu~ajeva.

Zatim smo spojili delove sa heksanom iosu{ili vakuumskim koncentratorom i nakraju ubacili u HPLC sistem za otkrivaweovog akaricida ~esto kori{}enog za borbuprotiv varoe. Ovim metodom smo mogli daotkrijemo 300 ppb amitraza i iz p~eliwegvoska.


OOTKTKRRIIVVAAWE AWE ANNTTIBIBIIOOTTIIKA U MKA U MEEDDUUE. Szalai Mátray, J. Süt, Zs SzéllInstitut za ispitivawa malih ìvotiwa, Gedele, Ma|arskaInstitut za ispitivawe lekova, Budimpe{ta, Ma|[email protected]

Lov i ribolov su nekada bili jedini na-~in kojim su qudi dolazili do mesa kao na-mirnice. Danas su postali samo sport i re-laksacija od svakodnevnih problema moder-nog ~oveka. Da li ova sudbina o~ekuje i p~e-larstvo? Da li je mogu}e da }e u skoroj bu-du}nosti med postati industrijski proiz-vod?

Ovakvo razmi{qawe nije bezrazlo`nojer je avgusta ove godine ve}ina svetskihagencija prenela ekskluzivnu vest iz indij-ske prestonice Wu Delhi, da su nau~nici saznamenitog Annamalai Univerziteta u drà-vi Tamil Nadu, proizveli ve{ta~ki med ulaboratoriji procesom „sli~nim“ onakvomkakav se vr{i u samim p~elama.

Kao {to je poznato, med obi~no ~ini ne-{to mawe od 80% {e}era, fruktoze i gluko-ze, i 20% vode. P~ele proizvode med od nek-tara sakupqenog sa cvetova me{aju}i ga salu~evinama svojih `lezda. U ovom procesuenzimi iz `lezda pomaù da se pove}a nivofruktoze pretvaraju}i nektar u med.

K. Kathiresan i K. Srinivasan iz Centra zapomorsku biologiju pomenutog Univerzite-ta ostvarili su ovaj proces u laboratoriji.Oni su proizveli medoliku supstancu odrastvora obi~nog {e}era tako {to su mu do-dali, upro{}eno re~eno, }elije kvasca kojilu~i invertazu.

Kako se navodi u „Indian Journal of Expe-rimental Biology“ ovim eksperimentom je po-kazano zna~ajno pove}awe nivoa fruktozetokom 24 do 72 sata. ]elije kvasca prevoderastvor {e}era saharoze u rastvor nalik named. Vrednosti nivoa fruktoze, glukoze,slobodnih amino kiselina kao i pH vred-nost (mera kiselosti ili baznosti rastvo-ra), ve{ta~ki dobijenog meda su veoma bli-ske vrednostima prirodnog meda.

Moè se zakqu~iti da su ovim otkri}emotvorena vrata industrijskoj proizvodwimeda uz kori{}ewe }elija kvasca. Istina,kvasci se ve} koriste za invertovawe {e}e-ra prilikom izrade sirupa za prihrawiva-we p~ela, jer je takav postupak daleko bez-bedniji, boqe se moè kontrolisati i uop-{te mnogo je uspe{niji nego kori{}ewemkiselina. Ovo p~elarsko iskustvo bilo jevodiqa nau~nicima da do|u do re{ewa.

Naravno, sve je jo{ uvek u povoju i vero-vatno da }e pro}i godine dok/ako ovakav„med“ bude zamenio med. Ali, ukoliko inte-resi kapitala budu druga~iji, sve se moèdogoditi znatno brè.

I tako, dok su p~elari o~ekivali od na-uke da im re{i probleme varoe, ona im jejo{ vi{e „pomogla“ stvoriv{i tehnologijukojoj za proizvodwu meda i ne treba p~ela.

To je mo`da posledwi alarm koji morada nas probudi, da bi shvatili da nam jedinopreostaje ulagawe velikih sredstava u mar-keting p~eliweg meda. Da na{im potro{a-~ima „utisnemo“ u misli ~iwenicu da je mediskonsko ~udo prirode koje nema niti moèimati zamene.

Dejan Krecuq


Zla vest u zao ~as

DA LDA LI ]I ]E TRE TREEBBAATTI PI P ^̂EELLE? E?

PÊLA I CVETNa grani, gde je leptir sleteomali pupoqak je procvetao, iz wega je cveti} izvirio.

P~ela je sletela na taj lepi cvetnaktar je sakupila i napravila med. P~ele su zazujale i sre}ne su bile,jer su nektar sakupile i med napravile.

Tamara Stefanovi}, V razredselo Dowa Trnava, Gorwa Toponica

??

Polen je za p~ele izvor proteina, masno-}a, minerala i vitamina. Spada u najbogati-ju i najkompletniju namirnicu u prirodi.Neophodan je za razvoj larvi i mladih p~e-la.

Kako polenova zrna dospevaju u ko{nicu?

Vi{e je puteva. Polen pri osloba|awuupada u nektar koji radilica prikupqa, ta-ko da ga p~ela skladi{ti zajedno sa nekta-rom. Istovremeno se polen u toku priku-pqawa nektara prika~i za dlake, noge, ante-ne, pa ~ak i o~i p~ela. U ko{nici se polen-ska pra{ina sa p~ela raspr{uje po sa}u.Pojedine radilice skupqaju polen za ko-{nicu u svoje „korpice za polen“ (orbicular)na posledwem paru nogu, pomo}u prvog isredweg para. U procesu „istovara“ polenaiz korpica u }elije sa}a, polenova zrna pa-daju u ko{nicu ili u otvoreno medno sa}e.

Postoji i polen u vazduhu poreklom odbiqaka koje ne pose}uju insekti (anemofil-ne biqke kod kojih se polen raznosi putemvetra). On je u zna~ajno mawoj koli~iniprisutan u ko{nici u odnosu na polen ento-mofilnih biqaka (biqke koje pose}uju in-sekti). Dospeva u ko{nice putem vetra.

Mnoge p~ele ciqano pose}uju anemo-filne biqne vrste (vrba, hrast, koprivi} i

mnoge trave kao i neke od anemofilnih bi-qaka familije Asteraceae) ba{ u svrhu

sakupqawa polena kao izvora hrane.

Obrada polena za dugoro~no ~uvawe i upotrebu

Sakupqenu me{avinu polenovihzrna p~ele u ko{nici obra|uju fitocid-

nom kiselinom za spre~avawe razvoja neè-qenog bakterijskog zaga|ewa i spre~avaweklijawa polena. Radilice ga oblaù i enzi-mima koji spre~avaju anaerobne procese ifermentaciju i na taj na~in obezbe|uju„konzervaciju“ polena.

Ovako pripremqen i uskladi{ten polenmoè slobodno da se nazove „p~eliwi hleb“

i on je spreman za dugoro~-nu upotrebu. Od 120–145 mgpolena je neophodno da bi seizvr{io preobraàj iz larv-enog u odrasli stadijum p~ele.

Nauka o polenu u medu je melisopalino-logija. Dosada{wi termini: mellissopalyno-logy i melittopalynology poti~u od re~i „me-lissa“ i „melitta“ {to je u prevodu „p~ela“.Nau~no ime doma}e p~ele je Apis mellifera L,a re~ „mellifer“ (med) je latinskog porekla.Internacionalno prihva}en izraz je melis-sopalynology.

Zna~aj melisopalinologije za p~elarstvo

Mikroskopska analiza meda omogu}ujeidentifikaciju botani~kih ~estica u medusa teì{tem na polenu. Polenska analizameda je metoda koja, potkrepqena hemijskimanalizama, omogu}uje utvr|ivawe falsifi-kovanog meda u prometu i na taj na~in seostvaruje za{tita potro{a~a. Determini-sana polenova zrna u medu predstavqaju zna-~ajan indikator porekla meda, polen biqnevrste je kao otisak prsta. Moè se utvrditii geografsko poreklo meda.

Analiza meda zasnovana na identifika-ciji polena u uzorku meda zna~ajna je za oso-be sa alergijom na odre|enu vrstu polena.Med u prometu bi trebao pored osnovnih ka-rakteristika, da sadrì i spektar determi-nisanih biqnih vrsta da bi potro{a~ mogaonapraviti pravi izbor.


Ro|ena je 16. januara 1972. godine u Somboru. Zaposlena je u Zavodu za za{tituzdravqa u Subotici. Radi na Odeqewu sanitarne mikrobiologije kao diplomi-rani biolog. Pro{le godine je uspe{no zavr{ila dvonedeqni Kurs izAerobiologije u Francuskoj sa teì{tem na aeroalergenom polenu.

PPOOLLEEN KAN KAO OO OTTIISSAK PAK PRSTRSTAATatjana [kori}, ul. Ivana Gorana Kova~i}a br. 9/2,24000 Subotica(064) 14-34-346, [email protected]

Vidno poqeuzorka polena

u cvetnommedu

detelina

masla~ak

Kada do|e dugo o~ekivano prole}e, svakiuspe{an p~elar suo~i se sa problemima, ka-ko obezbediti dobru pa{u i kako za p~eleprona}i lako dostupne medonosne terene.Retki su krajevi koji imaju raznovrsne i bo-gate terene tokom celog perioda sakupqawameda, pa se kao re{ewe name}e selidba ko-{nica kako bi se ostvario {to ve}i prinos.Podstaknut ovim razlozima svojeru~no samnapravio prikolicu za prevoz 18 DB ko{ni-ca. Ukratko }u opisati samu konstrukcijuprikolice:

– Osovine sam nabavio na otpadu od ha-varisanog automobila Renault 18;

– Predwi i zadwi gibwevi skinuti su sapopularnog „Poqaka“;

– Napred i pozadi su opruge debqine10 mm;

– Amortizeri su skinuti sa automobilaLada;

– Platforma je od kutijastih profila60×40×2 mm na podu i 30×20×2 mm na stra-nicama;

– Pod platforme je od ~amovih dasaka{irine 90 mm i debqine 22 mm.

Ostali delovi prikolice su uglavnomuobi~ajeni, {to se vidi na fotografijama.Ko~ewe prikolice obezbedio sam inercio-nom i ru~nom ko~nicom. Prikolica je regi-

strovana kao auto prikolica nosivosti do1500 kg, i vozi se sa B kategorijom. Dimen-zije platforme su 3,40×1,60 m.

Kada se ko{nice dovezu na èqeno me-sto, stranice se obaraju i pravi se razme-{taj koji se moè videti na slici. Predno-sti ove prikolice su u tome {to je niska ilaka za utovar i istovar, moè da stane ve-liki broj ko{nica iako je auto prikolica,laka je za odràvawe, stabilna je i sigurnana putu.

Nadam se da }u mnoge na ovaj na~in pod-sta}i da se upuste u sli~an poduhvat i sebipove}aju prinos meda. Za detaqe oko izradeove prikolice moète mi se obratiti tele-fonom.


DADADADANNKEKENANA ^̂EETTIIRRII TTO^KAO^KA

Milenko Petrovi} ul. Stanka Oreqa br. 13 15307 Le{nica (015) 840-740

Mirko Te{i} ro|en je 1940. u Bosni, se-lo ê~ava, op{tina Tesli}. Preselio se uVojvodinu 1959. godine, u selo Mali Beo-grad, op{tina Ba~ka Topola. Tokom 1973.povre|uje ki~mu i ostaje trajno nepokretan.

U aprilu 1984. iz wegovog rodnog krajadonose mu vr{karu sa p~elama i po~iwe dap~elari. Od 1987. do danas ~lan je na{egudruèwa i SPOS-a.

Uvidev{i da je nemogu}e biti dobar p~e-lar, a ne biti u toku modernih doga|awa,pretpla}uje se na ~asopis P~elar i smatrada je upravo on zasluàn za sve znawe o p~e-lama koje je prikupio svih ovih 18 godina.

Danas p~elari sa oko 50 LR ko{nica ipaviqonom od 11 A@ grom ko{nica sa dvo-mati~nim sistemom. Izuzetna atrakcija nawegovom p~eliwaku je i paw visok 80 cmpre~nika 90 cm, unutra{we {upqine 65 cm.U wega je pre 8 godina naselio dva roja. Upawu se nalazi 28 A@ grom ramova i 14 LR.Sve LR ko{nice imaju duboku podwa~u iskupqa~ cvetnog praha koje je sam ve} odav-no napravio.

P~elari iskqu~ivo sa rojevim matica-ma u koje bezrezervno veruje. Rojeve maticemogu rano razviti dru{tvo i pripremiti gaza iskori{}avawe prvih pa{a. Odgoj mati-ca prepu{ta p~elama do ra|awa, posle togaih stavqa u specijalne plasti~ne kaveze na-pravqene od mati~ne re{etke, zatim u raminkubator i vra}a u isto dru{tvo. Od preo-stalih matica formira mini oplodwake.Smatra da je u~iwena velika nepravda pre-ma rojevim maticama koje su zanemarene, aod stvarawa sveta do po~etka rada na selek-ciji upravo su one iznele teret opstanka vr-ste. Smatra da je vrhunac p~elarskog znawavladawe rojevim nagonom i wegovo iskori-{}avawe. Rojeve matice su krupne i sna`ne,dobro zaleù i otpornije su na bolesti, dru-{tva imaju brz prole}ni razvoj.

Zalagao se za pokretawe p~elarske izlo-`be. Svake godine najvi{e pa`we posma-tra~a privu~e wegova staklena ko{nica.Nijedno dete nije pro{lo pored wegovog

{tanda, a da nije imalo nesvakida{wu pri-liku da izbliza vidi „ìve“ p~ele, pipnestaklo, upita ~ika Mirka kako to one tamoìve i rade.

Uvek je spreman za razgovor i nesebi~noprenosi sve tajne p~elarstva. Mirko Te{i}je legenda na{eg p~elarstva, primer pona{a-wa pravog p~elara. Iako u invalidskim ko-licima, wegova upornost, marqivost i veli-ka qubav prema p~elama nama mla|im p~ela-rima sluì kao inspiracija i primer. Kaotakav, dobio je medaqu Zaslu`ni p~elar.

Na wegovom p~eliwaku nema „slabi}a“(tako on naziva slaba dru{tva). Zadovoq-stvo je gledati taj „oblak“ p~ela kako „ku-qa“ iz wegovih ko{nica.

Ono {to je najbitnije, a {to se prili~-no retko doga|a u na{em p~elarstvu jestenastavqawe tradicije. Mirko ima dva sina,stariji ve} ima svoj p~eliwak dok se mla|ibavi obradom drveta i svi su posve}eni p~e-larstvu.

Od jutra do mraka Mirko se moè videtina p~eliwaku, me|u ko{nicama. Zavidim mukada ga nazovem sa radnog mesta, okruènkompjuterima i gradskom bukom, a on se javisa „Bog i sveci napomo} imewa~e…“ a u po-zadini se ~uje boànska muzika p~eliwegorkestra koja smiruje. Wegov raport sa licamesta je uvek iskren, a procena bez gre{ke.

Ako slu~ajno prolazite kroz Mali Beo-grad, znajte da vas tamo ~eka prijateq i do-bar ~ovek Mirko Te{i}. Posetite ga(024/720-086).


MMIIRKRKOO TTEE[[I]I]PP ^̂EELALAR U IR U INVNVAALLIIDDSKISKIM KM KOOLLIICCIIMAMA

Pi{e: Mirko Spasojevi}Tomislavci, Ba~ka Topola

Kongres i izbori u SPOS-u Izvr{ni odbor SPOS-a je svoje aktiv-

nosti usmerio na organizaciju Tre}eg kon-gresa SPOS-a i na odràvawe izborneSkup{tine koja }e se odràti 28. januara2006. godine. O aktivnostima vezanim zaodràvawe kongresa kao i wegovim rezulta-tima bi}e u posebnom izve{taju koji }e iz-vestiti o kongresu.

Osim izbora, Skup{tina SPOS-a bitrebalo da odradi jo{ jedan vaàn posao, dausvoji izmene Statuta SPOS-a. Taj posao jeve} dva puta odlagan, pa se apeluje na udru-èwa da ozbiqno pri|u izboru delegata zaSkup{tinu i insistiraju na wihovom prisu-stvu.

Procedura izbora Kako bi izbori bili uspe{no obavqeni,

dru{tva p~elara bi trebalo da dostave svo-je pismene predloge za predsednika SPOS-ai ~lanove Izvr{nog odbora do 20. januara2006. godine. Predloge poslati SPOS-upreporu~enom po{iqkom. Na taj na~in bise olak{ao i ubrzao rad Skup{tine.

Izvr{ni odbor SPOS-a }e predloìtiSkup{tini da ~etrnaest ~lanova Izvr{nogodbora izabere prema broju ~lanova SPOS-a i prema teritorijalnom principu i toprema sada{woj podeli na okruge: okruzi

Vojvodine 3 ~lana, okrug Beograda 2 ~lana,okruzi Moravi~ki, Ra{ki i Rasinski 2 ~la-na, okruzi Ma~vanski i Kolubarski 1 ~lana,okruzi Podunavski i Brani~evski 1 ~lana,okruzi [umadijski i Pomoravski 1 ~lana,okruzi Borski i Zaje~arski 1 ~lana, Zlati-borski okrug 1 ~lana, okruzi Ni{ki, To-pli~ki i Pirotski 1 ~lana, okruzi Jabla-ni~ki i P~iwski 1 ~lana, {to zna~i ukupno14 ~lanova Izvr{nog odbora.

Zimske aktivnosti U dru{tvima po~iwu zimske aktivnosti,

predavawa, druèwa i sli~no. Prisustvo-vao sam na dva skupa. U Lu~anima je 4. decem-bra 2005. godine odràno Savetovawe p~e-lara moravi~kog okruga. Izuzetno dobropose}eno i izuzetno dobro organizovano.Ovaj primer pokazuje da u te{kim finasij-skim uslovima u kojima se dosta dru{tavanalazi, organizovawe okru`nih skupova zaedukaciju moè da pruì dobar rezultat.Drugi skup je odràn u Leposavi}u gde su se11. decembra okupili p~elari severnih ko-sovskih op{tina. Skup od ~etrdesetak p~e-lara je odràn u kafani, ali to nije smeta-lo da p~elari budu izuzetno zadovoqni sku-pom koji pomaè donatorska organizacija„Karitas“ uz izuzetno zalagawe mladog p~e-lara Gorana Xelajlije.


IIZZVEVE[[TTAAJ PJ PRREEDDSESEDNDNIIKAKAMiqko [qivi}

SPOS raspisuje konkurs za izbor i imenovawe honorarnogGLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA

ÂSOPISA PÊLAR Kandidati za glavnog i odgovornog urednika ~asopisa P~elar moraju da ispuwava-

ju slede}e uslove: – visoka stru~na sprema;– da je vi{egodi{wi p~elar;– da se bavio ure|ivawem javnih glasila; – da se sluì jednim svetskim jezikom.

Uz prijavu na konkurs treba dostaviti program ure|ivawa ~asopisa i dokaze o is-puwavawu navedenih uslova.

Rok za podno{ewe prijava je do 31. januara 2006. godine. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.

Prijave slati na adresu: „Za konkurs“, SPOS, ul. Molerova br. 13, 11000 Beograd.


ApApiimmeteteoroeorolloo{ka p{ka prognozrognoza a zza ja jananuauar 2006. gor 2006. goddiinne e

Dejan [email protected]

Prema predvi|awima meteorologa, u Novu 2006. godinu u}i }emosa vremenom koje }e biti veoma povoqno za p~elice. Prve dane na-kon praznika karakterisa}e period prili~no toplog vremena satemperaturama koje }e se kretati ~ak oko desetog podeoka, da bi setaj trend nastavio do polovine meseca, naravno uz ne{to niè tem-perature. Ovo toplo vreme }e biti dobra prilika za pro~isne leto-ve. Zatim sledi znatnije zahla|ewe.

Prognozirana koli~ina padavina bi}e u prvoj polovini meseca65 milimetara. Trend vla`nog vremena koje je karakterisalo pro{lu, 2005. godinu, nasta-vi}e se i u ovom mesecu. Praznici }e biti propra}eni snegom, ali ne naro~ito obilnim ni-ti trajnim, jer to ne}e dozvoqavati prili~no visoke maksimalne dnevne temperature. Ovepadavine, susneìce i ki{e, u pojedinim krajevima uslovi}e pojavu magle. Sre}om, ja~eg idugotrajnijeg vetra, kako se o~ekuje, ne}e biti.

S obzirom da se po~etkom meseca predvi|aju maksimalne dnevne temperature znatno iz-nad nule, p~eliwak vaqa obilaziti, proveravati stawe, oslu{kivati zvuk na letu pomo}ugumenog creva i osmatrati ko{nice i ceo p~eliwak, pa i intervenisati ako je nu`no. Ovostoga {to se potom o~ekuje period dosta hladnijeg vremena, kada }e svako reme}ewe mirabiti vrlo {tetno.

Gotovo ravno godinu dana nakon obja-vqivawa prve digitalne kwige o p~elama uJugoisto~noj Evropi, „Moj mali p~eliwak“,neumorni p~elarski stvaralac Dejan Kre-cuq obradovao nas je jo{ jednim delom – al-manahom p~elarstva „Moje p~elice“ koji jepredstavqen javnosti u emisiji MilankeVorgi} „P~eli u ~ast – medu u slast“ nau~-nog programa Televizije Novi Sad, emito-vane u subotu, 29. oktobra ove godine.

To je multimedijalno izdawe na kompaktdisku, prezentacija sa oko 200 strana zani-mqivog teksta i isto toliko originalnihilustracija, tabela i video snimaka, kojimanas autor vodi kroz ~udesni svet p~ela.

Spajaju}i tradiciju i najmoderniju kom-pjutersku tehnologiju daruje nam pregr{t

informacija o najnovijim nau~nim i tehno-lo{kim dostignu}ima u oblasti p~elarstvau ~itavom svetu.

Po{tuju}i p~elarski kalendar, kojiprati godinu od kraja leta, poput davnih ka-lendara, autor kwizi daje odrednicu p~e-larske godine i, dosledan tradiciji, odmahse obavezuje da nam i za narednu godinu pri-redi novu rukovet najboqih tekstova.

„Moje p~elice“ pruàju zadovoqstvo ~i-taocu da prate}i tekst moè da pogleda ivideo snimak i poslu{a tonski zapis. Veli-ka je sre}a da na{e p~elarstvo ima takvogpregaoca, vrsnog p~elara, kompjuterskogstru~waka i novinara koji je tu blagodetdvadesetprvog veka darovao ba{ nama.

Dr Miroslav Farka{

DDIIGGIITTAALNLNI AI ALMALMANAH NAH PP ^̂EELALARSTVRSTVAA

Novi kompakt disk

„[e}er“ za p~ele? Tokom kasnog leta i jeseni u Ni{u se

mogao kupiti „{e}er za p~ele“. Cena od 42do 43 dinara za kilogram. Ni{ta neobi~no,mogao se kupiti i prethodnih godina. Ali,ove godine je bio izuzetno prqav. Ipak, p~e-lari su ga kupovali. Uobi~ajeno, na xak, itek kada su napravili sirup, suo~ili su sesa problemom. To {to se zapaà vizuelno –razni opiqci, delovi stakla… A {ta bitek analiza otkrila? Ko li je samo takvom„proizvodu“ nadenuo ime „{e}er za p~ele“?Da li se ovako ne{to moè videti u Evro-pi?

Milorad Pqeva~i}, DP „Matica“, Ni{

Crtice za istoriju Javio nam se \or|e A. Jawatovi} iz

Sombora da nas podseti kako je osnovan p~e-liwak manastiru Sveti Arhi|akon Stefanu Somboru. Ideja je 1999. godine potekla odBo{ka Crnogorca, predsednika UP „Ba~ka“iz Sombora. Sve je dogovoreno u susretu saocem Milivojem, stare{inom manastira, paje manastir na Vidovdan 2000. godine dobiop~eliwak. Od tada UP „Ba~ka“ slavi slavusvakog 28. juna, na Vidovdan.

Nikad nije kasno da se voli Oti{ao je kao mladi} u „beli svet“, a

vratio se sa solidnom penzijom koja mu omo-gu}ava da pod stare dane ostvari svoje de-~a~ke snove. Bio je jo{ dete kad je zavoleop~ele. Imao je suseda koji mu je tada li~iona ~arobwaka kada je sa ~udnim {e{irom naglavi ulazio u oblak p~ela iz stotinak trm-ki. I danas ose}a slast prve ka{i~ice meda

kojom ga ponudi sused uz hladnu bunarsku vo-du. Ali, sve to do skoro be{e samo san.

Radomir Mili} se ipak ve} nekoliko go-dina druì sa p~elama. San je pretvorio ujavu. Pravi ~arobwak, zar ne? Na svom p~e-liwaku postavio je maketu seoske crkveSveti Sava, u kojoj ìve dva p~eliwa dru-{tva. U svetom domu – svete ìvotiwe –veli Radomir.

Do|e u svitawe, sedi i satima gleda igrup~ela. U predve~erje se opet vra}a da bi ihispratio na po~inak. Ako se one uop{te od-maraju!? êsto je pored wega i unuk Aca ko-ji mirno, kao i deda, odgoneta {ta to p~elerade. Odu{evqavaju ga rafali izleta i ule-ta p~ela bez sudara. Rodila se qubav – za-kqu~uje deda – kao i kod mene nekada. Raz-vi}e oni najve}i p~eliwak u selu, da unuk uqubavi sa p~elama sre}no odrasta. Siguransam u to. A vi?

Radoslav Milojevi}, Vojska Foto: Mirko Cari}evi}


PPOOVOVODDII

SKSKUUPPOOVVI I RI I REEPPOORRTTA@EA@EBlagorodno seme qubavi

Da li bi se obistinila Ajn{tajnovatvrdwa da „ako bi nestalo p~ela na, ne bipro{lo ni ~etiri godine, a po~elo bi ne-stajati ~ove~anstvo“, to ne znam, ali sigur-no znam, da nije p~ela ne bi postojalo ni ve-liko bratstvo izme|u p~elara Ariqa i No-ve Varo{i.

Pri~a zabeleèna u oktobarskom brojuP~elara nastavi se uzvratnom posetom no-vovaro{ana bra}i iz Ariqa. Nedeqa, 6. no-

vembar 2005, divan topao dan, kao da je samBog tako èleo. Autobus iz Nove Varo{ipristiè po dogovoru. Doma}ini, predsed-nik Milutin, potpredsednik Prle i sekre-

tar Ratko ne skrivaju zadovoqstvo dola-skom bra}e.

Kakvu nam je ~ast priredio predsednikariqskih p~elara, nije mogu}e slikovitoopisati, ali bilo je za nezaborav. Uz sve nasbila je i predsednik skup{tine op{tineAriqe dr Qubica Bogosavqevi}. Protoko-lom Ariqaca na|osmo se i u manastiru uKlisuri, svedoku na{e prete{ke istorije,dokazu na{e sposobnosti da iz pepela vas-krsnemo. Tu su osve{tane i Boìjim blago-slovom oven~ane u bakrorezu izra|ene, Sve-te slavske ikone koje bra}a iz Nove Varo{idone{e na dar bra}i iz Ariqa.

Najsve~aniji ~in be{e i najlep{i. Lo-mqewe kola~a utka obavezu da se bratstvoneguje, ~uva i unapre|uje dok je p~ela i p~e-

lara. Kum ove sve~anosti be{e Rade Jovano-vi}, biznismen iz Gorobiqa.

Zoran Mi}ovi}, predsednik op{tineAriqe, naglasi da se na ovaj na~in pro{i-ruju vidici, prevazilaze politi~ke barije-re, poboq{ava poslovna saradwa, dok sup~ele „krivci“ za ovakve zdrave odnose me-|u qudima.

Carskom ru~ku prisustvovali su i drugizna~ajni qudi Ariqa, a moram pomenutiMilana Mladenovi}a i suprugu mu Qubin-ku, ~uvene proizvo|a~e prohromskih i ~e-li~nih mreà za podwa~e na{ih ko{nica.û se i predlog da se bratime p~elari Dra-ga~eva i Prijepoqa, {to prisutni odu{e-vqeno aplauzom pozdravi{e.

Najzaslu`niji za ovaj ~in u kome je pose-jano seme qubavi me|u p~elarima su svakako\oko Ze~evi}, predsednik Asocijacije p~e-lara Zlatiborskog i Moravi~kog okrugakao i Milutin Mari~i}, predsednik p~ela-ra Ariqa.

Samo ovakva okupqawa mogu unapreditip~elarstvo i doprineti razumevawu u ple-menitom poslu kojim se zanimamo. Ovakveaktivnosti treba nagraditi po{tovawem inagradama.

Damqan Dramli}, ~lan IO iz Lu~ana


XIVXIV SSAAVEVETTOOVVAAWEWE NANA PPOOQOQOPPRRIIVVRREEDNDNOMOM FFAKAKUULLTTEETU TU

„Za{tita i proizvodwa doma}e p~ele i meda“ Od 11. do 12. februara 2006. godine odrà}e se na Poqoprivrednom fakultetu u

Beogradu tradicionalno XIV savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em. Predava~i }ebiti eminentni stru~waci i prakti~ari iz oblasti p~elarstva iz zemqe i ino-stranstva (Klaus Wallner, Teresa Szczesna, Peter Kozmus, Ivan i Stanislav Vener, Mi-nistarstva poqoprivrede, Instituta za veterinarstvo Beograd, Biolo{kog fakul-teta, Poqoprivrednog fakulteta iz Bawa Luke i Beograda, Fakulteta veterinar-ske medicine iz Beograda, Instituta za krmno biqe Kru{evac i Stanica za repro-dukciju). Na okruglom stolu raspravqa}e se o novim pristupima za analizu meda idrugih p~eliwih proizvoda, za{titi i plasmanu meda i p~eliwih proizvoda u ino-stranstvu i prometu doma}e karnike. Tako|e, bi}e prikazan pregled najinteresant-nijih istraìvawa i tehni~kih dostignu}a na nedavno odrànoj Apimondiji u Da-blinu (Irska). Kao i svake godine, organizova}e se prodajna izlo`ba renomiranihproizvo|a~a opreme, pribora i repromaterijala. Kotizacija za posetioce Saveto-vawa iznosi}e 350 dinara. U cenu kotizacije ura~unat je zbornik sa kompletnim ra-dovima, poseta izlo`bi i poklon iznena|ewe.

Za sve dodatne informacije moète se javiti na telefone: 011/2615-315, lokali 318 i 240,064/1361721, 064/2278520, 064/1643727, ili na adresu: [email protected]


IN MEMORIAMVagi} Dragoslav, ~lan Dru{tva p~elara „Avala“ Vr~in, preminuo je u 82. go-

dini ìvota. Od 1952. godine bavio se p~elarewem. Osniva~ je na{eg Dru{tva i~lan SPOS-a od 1975. U svom dugogodi{wem p~elarewu, bio je ugledan i cewenme|u p~elarima. Za svoje zasluge dobio je Zlatnu medaqu SPOS-a. Osta}e upam-}en kao vredan i plemenit p~elar. Neka mu je ve~na slava i hvala za dugogodi{wedruèwe.

DP „Avala“ Vr~in

U ]upriji je u 88. godini, 24. oktobra 2005. preminuo na{ uvaèni p~elar Ni-kola Lombauer. Druìo se sa p~elama pola veka, stalno prou~avaju}i stru~nu li-teraturu, prihvataju}i sve ideje u razvoju p~elarstva. Nesebi~no je davao savetemladim p~elarima. Bio je visoko kvalifikovani ma{inista, i dugo je radio u fa-brici {e}era u ]upriji na odràvawu turbina. Nosilac je zna~ke Zaslu`ni p~e-lar. Wegove p~ele ima ko da nasledi, }erka Dragana, koja mu je i do sada pomaga-la. Wegov ìvot i rad osta}e nam dugo u se}awu, neka mu je ve~na slava i hvala.

DP „Ravanica“, ]uprija

Oti{ao je jo{ jedan doajen p~elarstva, êda Vu~i}, u 85. godini ìvota.P~elarstvom se bavio od rane mladosti. Rado je bio vi|en me|u p~elarima, ko-jima je nesebi~no pomagao. Informacije sa wegove p~elarske vage oboga}ivalesu radio emisiju „Dobro jutro, dragi p~elari“ i pomagale p~elarima da utvrdekoli~inu zaliha hrane u ko{nici. P~elari su wegovom smr}u izgubili cewenogp~elara, inovatora, dobrog prijateqa, ~iji }e svetao lik ostati u na{im se}a-wima. Neka mu je ve~na slava.

Spasoje Rajevi}, BUP



P ^ E L A R S K A F A R M A J E V T I ] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma

Isporuka rojeva u na{oj ambalaì. Milan Jevti}, 35267 Opari}(035) 722-564, (063) 895-86-08

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije







Prodajem seme facelije sorta „Julija“, prvareprodukcija, rod 2005. Uz po{iqku slediuputstvo. Kon~ar Mom~ilo.

023/81-77-11, 063/717-63-32

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Proizvodwa i prodaja: KO[NICA LR, DB iFARAR, DELOVA KO[NICA (podwa~a, nas-tavaka, zbegova, krovova), RAMOVA svih tipo-va, KAVEZA za matice i ANTIVAROZNIH -@IÂNIH PODWAÂ. Jevti} Boban,Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

„EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica zap~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice,ramove cele godine.

026/221-255, 063/8458-705

Prodajem bagremov i suncokretov med. Sa{a,Vla{ki Do. 012/276-073, 063/835-35-42

Prodajem kamion TAM 3000, atestiran za pre-voz p~ela. 064/3611-516

Rojevi na ramovima LR, DB i paketni. Mi{koJovanovi}. 011/8124-929, 064/258-23-22

Prodajem p~eliwak ispod Avale, Zuce saplacem pod vo}em 24 ara i malom ku}icom, ide-alno za p~elarewe. Posebno p~elarskaprikolica „BRAKO“. 011/420-559

Prodajem prikolicu sa 40 LR praznihko{nica, komplet sre|ena. 063/722-38-74

Prodajem seme facelije „Julija“ i med.Qubojevi} Milorad.

021/743-162, 064/24-64-138

Cisterna za med od prohroma sa me{a~em igreja~ima. 011/3694-673

Su{ionik polena, blagovremeno poru~ite.Jev|ovi}. Informacije na telefone.

034/340-785, 063/717-9876

Ekolo{ki dekristalizator meda, najboqi inajjeftiniji. 022/553-753, 063/563-189

Prodajem pokretni p~eliwak sa 37 A@ stan-dard ugra|enih na kamion Zastava 640 ipaviqonski p~eliwak sa 20 A@.

021/434-923, 064/23-00-442

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Paketne rojeve i kwige Racionalno vo|ewep~eliwaka, Hrana i ishrana p~ela, moèteporu~iti kod Reli} Branka. 022/227-684

Filmovi o p~elarstvu na CD/DVD, pouze}em.036/392-577, 063/83-24-701

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5litara, beàlice, boksese, kaveze.

014/222-700, 064/65-11-500

Prodajemo selektirano seme facelije, sorta„Julija“. P~elari [e{um Milka i Savo.

021/750-895, 064/24-64-316

Kwigu „DESETORAMNA DADANBLATOVAKO[NICA“ {aqem pouze}em. Budimir.

037/711-039

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEMPÊLIWE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

Documents

^asopis za p~elarstvo ^lanstvo u SPOS-u P^ELAR · 2014. 8. 24. · [email protected] The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERBEEKEEPER Publisher: The Beekeeping Association