Izdvajamo iz sadr`aja - spos.infospos.info/wp-content/uploads/2014/08/pcelar_avgust_2006.pdf · [email protected], , [email protected] The Magazine of Serbian Beekeeping

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2006.godini za ~lanove p~elarskih orga-nizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100dinara, a za p~elare iz Makedonije1 100 dinara + po{tanskitro{kovi. ^lanstvo podrazumevadobijawe 12 brojeva ~asopisaP~elar. ^lanarina za ~itaoce izinostranstva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadràva pravoredigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori, a zasadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskogp~elarskog dru{tva, izlazi od 1.januara 1898. godine u Beogradu.Januara 1934. godine spojili su se„P~elar“ i „Srpski p~elar“ i odtada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odliko-van Ordenom zasluga za narod sasrebrnim zracima za izvanrednezasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednicaSrbije dodelila mu je 1984. godineVukovu nagradu za rad u razvojukulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715,853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Suvo zlato SretenaZlatanovi}a izKraqeva

Foto: Zoran Zlatanovi},Kraqevo

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do),

Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad),Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac),

Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija(Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska),

Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija),

Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2006

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, avgust 2006. 337

Veroqub Umeqi}

OTVORENI POZIV 339

@ivoslav Stojanovi}

KRAQICA MEDA REPUBLIKE

SRBIJE 2006. 340

Milutin Petrovi}

PISMO PÊLARIMA ZA AVGUST 341

Redakcija

PRIHRAWIVAWE U FAZI

PRIPREME PÊLA ZA ZIMOVAWE 343

Borislav Brwada

SUZBIJAWE VAROE 350

Du{an Stojkovi}

TOPIONIK, DEKRISTALIZATOR

I INVERTOR 361

Marko Vuji}

SOLARNO ELEKTRI^NI TOPIONIK 363

Zvonimir Vasi}

VELIKA MUKA ZA MALE PARE 365

Verica Milojkovi}

MATI^NI MLE^ USPE[NO

SNI@AVA NIVO HOLESTEROLA

I TRIGLICERIDA 367

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA

ZA AVGUST 368

Aleksandar Bikar

DA LI TREBA ]UTATI DOK

NE NESTANEMO? 369

SKUPOVI 370

SKUPOVI I REPORTA@E 372

RedakcijaPRIHRAWIVAWE UFAZI PRIPREME PÊLA ZA ZIMOVAWE 343Redakcija P~elara sepotrudila da napravi svojprvi zajedni~ki tekst,koji je jo{ jednom potvr-dio izreku da vi{e qudivi{e zna. Znamo da }e iza-zvati razli~ite reakcije,ali to je dobro. Ako vamse bilo {ta ne dopadne,

znajte da nam je i bio ciq da vas nateramo danapi{ete boqe!

Borislav Brwada SUZBIJAWE VAROE 350Na{em p~elarstvuzaista nedostaju ozbiqnaistraìvawa o delovawurazli~itih preparata navarou. Po{to ih nema,svaki eksperiment entuz-ijasta osvetli tamnubalkansku svakodnevicu

kao najsjajnija zvezda na nebeskom svodu! Du{an Stojkovi},Marko Vuji},Zvonimir Vasi} SERIJATEKSTOVA OTOPIONICIMA

361Trojica autorapoku{avaju da nam

pomognu da jedan odnajnapornijih poslovau p~elarstvu, topqewevoska, obavimo na

lak{i, ekonomi~niji iefikasniji na~in!

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

Izdvajamo iz sadràja

338 PÊLAR, avgust 2006.

Kako saznajemo, 14. jula 2006. godine za-vr{ena je registracija novog preparata (nana{em trì{tu) protiv varoe koji se zoveApiguard. Radi se o timolu u gelu, a detaq-nije o wemu pisali smo u oktobarskom P~e-laru pro{le godine. Cena je prilago|enana{em trì{tu i bi}e jeftiniji nego u En-gleskoj, zemqi u kojoj se proizvodi. Uvozi}ese direktno iz Engleske, u originalnom pa-kovawu. Kona~no smo dobili preparat nabazi timola, koji po svim istraìvawimapostiè visoku efikasnost protiv varoe.Pred svima koji teè dobijawu meda bez re-zidua, otvara se jedna sasvim nova perspek-tiva. Nadamo se da }e preparat ispunitio~ekivawa.

Tekst o mr{avqewu uz pomo} meda nai-{ao je na veliko interesovawe ~italaca.Apsolutno svestan potencijala koji stoji

pred wim, poslao sam ga svim dnevnim li-stovima u zemqi, ali i nekim specijalizo-vanim ~asopisima. Ne-mam evidenciju da li jeneki dnevni list objaviobilo kakvu informaciju,ali je neposredno predzakqu~ewe ovog broja,tekst objavio visokoti-ra`ni ~asopis „Biqe izdravqe“ u broju od 21. ju-la. O~ekujem da }e i dru-gi ~asopisi u~initiisto, te da }e se osetitiefekti kroz pove}anuprodaju meda.

RRee~~ uurreeddnniikkaa Misao meseca

I ranije smo imali konkurenciju. Dobra je stvar {to postoje muzeji

koji ~uvaju se}awe na wu.

Nova kwiga

PP ^̂EELLIIWWII PPOOLLEENN II PPEERGRGA A Posle vanserijskih kwiga o p~eliwim proizvodima iz apiterapeutskog ugla o propo-

lisu, vosku i mati~nom mle~u, svetlost dana je ugledala i nova, ~etvrta kwiga dragoce-nog serijala o apiterapiji Milanke Erski Biqi}, posve}ena polenu i pergi. Ovaj novibiser koji }e upotpuniti i obogatiti na{e biblioteke, zaista zasluùje ovakav epitet.Jer, vidi se koliko je truda uloèno da se do|e do svih objavqenih podataka, pre svega izobiqa literature navedene na kraju kwige, ali i iz autorskog stila tvorca ovog kapi-talnog dela koji odi{e {irinom poznavawa ovako kompleksne problematike i ume{no-{}u da se iz sveukupnog znawa izvu~e su{tina i razumqivim jezikom prezentuje ~itao-cima. Jer, samo najve}i umovi mogu i umeju da stil svog izlagawa spuste na nivo obi~nihqudi, {to kruni{e svrhu wihovog postojawa – da sluè narodu koji ih je odabrao, a neda svojom osorno{}u i nadmeno{}u poku{avaju da dominiraju i zbuwuju one koji u wihveruju.

Kwiga pleni velikim brojem konkretnih podataka. îtalac ne moè a da se ne zapi-ta, kako je mogu}e da nisam znao ovo, ili ono, ili…

Veliko znawe na dohvat ruke svih nas – najkra}i je opis ovekwige koja nema cene. Kroz ~ak osam poglavqa na 336 strana, kwi-ga otkriva sve tajne polena, od porekla i osobina do upotrebe, re-cepata, doza, pozitivnih efekata i konkretne primene kod pojedi-nih oboqewa.

U prikazu kwige o mati~nom mle~u napisao sam da smatram daovaj altruisti~ki projekat gospo|e Milanke zasluùje najve}e dr-àvne nagrade i priznawa. Do sada ih nije dobila, ili se varam?Javno p(r)ozivam novu Komisiju za priznawa SPOS-a da ispravigre{ku svojih prethodnika!

Kwiga se moè nabaviti kod autora. Korisni telefoni su:(011) 32-23-248, (063) 244-717, (064) 12-21-929, [email protected].


îwenica je da je p~elarstvo u Srbiji uekspanziji i da doìvqava brì razvoj negomnoge druge grane poqoprivrede i privredeuop{te. To potvr|uje i ~iwenica da nijednadràvna ili nau~na institucija nikada ni-je konstatovala da je ugroèna bilo kojabiqna proizvodwa zbog nedostatka p~elakao opra{iva~a, {to je i najve}a korist odp~elarstva. Za ovakvo stawe p~elarstva Sr-bije po meni su najzaslu`niji neregistrova-ni uzgajiva~i matica, koji uzgajaju i snabde-vaju p~elare Srbije sa 90% potrebnih mati-ca.

Direktna i momentalna primena zakonakoji zabrawuje rad ovim uzgajiva~ima, pamakar i odloèna na jednu ili dve godine,neminovno vodi drasti~nom unaza|ivawup~elarstva Srbije, uz istovremeno drasti~-no profitirawe tzv. reprocentara. Jer, re-gistrovani odgajiva~i podmiruju tek 10%potreba za maticama. [ta }e se desiti sap~elarstvom kada se broj matica na trì-{tu smawi u jednom danu za 90%?

Odredbe ovogzakona, koje seodnose na p~e-larstvo, nemajusu{tinski pozi-tivno utemeqe-we, ve} iskqu~i-vo formalno, paprema tome, nisuni odrìve nitiprimenqive upraksi. Wihovanasilna primenapredstavqa ~istbirokratski po-stupak. Slaèmse da je kvalitet

matica na trì{tu {arolik i da bi treba-lo uvesti reda, ali ne po ovakvom zakonu.Jer, ovaj zakon zabrawuje rad i savesnim inesavesnim neregistrovanim odgajiva~imamatica. Treba preuzeti re{ewa koja posto-je u nekim evropskim zemqama (Austrija,Ma|arska, Hrvatska), koja su mnogo libe-ralnija i blià zdravoj pameti. Po ~emu seto Srbija izdvaja od tih zemaqa, pa mora dauvodi stroìje propise, koji uzgred budi re-~eno vi{e zaokruùju formu, nego {to sebrinu o stvarnom kvalitetu matica?

Po{to su za razvoj p~elarstva vaqdanajodgovorniji p~elari, ono treba i da osta-ne u rukama p~elara a ne birokrata, pa p~e-lare treba i pitati {ta misle o primeniovog zakona, i wihova mi{qewa i stavoveobjaviti u wihovom glasilu – ~asopisu P~e-lar, a zatim te stavove proslediti nadle-`nom ministarstvu. Kada ve} p~elari nisupitani za mi{qewe kada je zakon bio u pri-premi, onda im treba omogu}iti da sada iz-nesu svoje stavove.

Treba naglasiti da kvalitet matica nezavisi od toga {ta pi{e u papirima repro-centara, ve} o wihovom kvalitetu sud dono-se p~elari koji ih koriste u svojim p~eli-wim dru{tvima.

I na kraju, najblaè re~eno, ru`no je isramota svrstavati p~ele, kao najdostojan-stvenija divqa stvorewa, u zakon o sto~ar-stvu. Srpski narod pod pojmom stoka podra-zumeva neke druge ìvotiwe.

P~elari, na ~elu sa SPOS-om, treba daponovo pokrenu inicijativu za pripremu idono{ewe Zakona o p~elarstvu. Dodu{e,p~elari su takav zakon pre nekoliko godinapo~eli da pripremaju, ali je on, voqom mo}-nika iz ve} pomiwanih reprocentara, sto-piran, uz obrazloèwe da nije potreban.

Izvr{nom odboru SPOS-a, redakciji i ~itaocima ~asopisa P~elar

OOTVOTVORREENNII PPOOZZIIV V Veroqub Umeqi}, Kragujevac

Redakcija poziva p~elare da napi{u i potpi{u svoje mi{qewe o kvalitetu matica nabavqenih od razli~itih odgajiva~a

i da ga po{aqu P~elaru na objavqivawe.

MATICA – Misaona imenica?


Na osnovu odluke Izvr{nog odboraSPOS-a o izboru Kraqice meda u vreme Ta-{majdanske izlo`be 2006. godine, upu}uje se

JAVNI POZIV DEVOJKAMA OD 16–26 GODINA

U ciqu daqe popularizacije p~elarstvai p~eliwih proizvoda, Izvr{ni odborSPOS-a je doneo odluku dase u vreme najve}eg skupap~elara i kupaca p~elarskihproizvoda – Ta{jmadanskeizlo`be 2006. u Beogradu iz-vr{i po prvi put izborKRAQICE MEDA REPU-BLIKE SRBIJE 2006.Osnovna namera je, da se pougledu na mnoge p~elarskesaveze u svetu, pokaè i do-kaè, da su mlade ènskeosobe koje se ili same aktiv-no bave p~elarstvom ili po-ti~u iz p~elarskih porodi-ca, zdrave, lepe i duhovno ifizi~ki jer se bave jednimplemenitim zanimawem ikoriste u svakodnevnoj is-hrani visokovredne p~eliweproizvode.

Osnovni uslovi: da je de-vojka starosti 16–26 godina,da je lepog izgleda, da je li~no ~lan SPOS-a ili joj je to neko od bliskih ro|aka (otac,majka, brat, sestra, deda ili baba), da je ko-munikativna i da poznaje osnovne p~elarskepojmove. Prijavu treba izvr{iti popuwava-wem doweg upitnika i istu poslati na adre-su SPOS-a (sa naznakom „Izbor Kraqicemeda 2006“) najkasnije do 15. 9. 2006. godine.Do Ta{majdanske izlo`be (5–8. oktobar)komisija SPOS-a }e na osnovu popuwenogupitnika izvr{iti uì izbor kandidatki-wa i wih najvi{e 10 pozvati u subotu 7. ok-tobra na Ta{jmadan, da do|u u nekoj od na-rodnih no{wi koje se nose u Republici Sr-biji. Nakon obavqenog razgovora sa svimkandidatkiwama koje su u{le u uì izbor iwihove {etwe Ta{jmadanskom izlo`bom,kombinacijom glasova Komisije i svih izla-ga~a, u~esnika izlo`be, bi}e progla{eneKraqica meda Republike Srbije 2006. i 2wene pratiqe. Za izabranu Kraqicu medaSPOS }e obezbediti specijalnu krunu, po-

bedni~ku lentu i posebno kreiranu odoru.Kandidatkiwe same snose sve tro{kove pu-ta, a od izbora sve tro{kove Kraqice medaili wenih pratiqa snosi}e SPOS. MandatKraqice meda bi}e od Ta{majdana 2006. doTa{majdana 2007. Pravo i obaveza izabraneKraqice meda i po potrebi wenih pratiqabi}e da bude u~esnik odre|enih p~elarskih

skupova koji se organizuju pod pokroviteq-stvom ili suorganizatorstvom SPOS-a.

Po{tovane kolege, drage p~elarke i dragi p~elari,

Omogu}ite svojoj deci, svojim k}erima,sestrama ili unukama da se blagovremenoprijave na ovaj javni poziv. Pokaìmo svetukakvi smo, dokaìmo da su nam deca zdrava ilepa jer se svakodnevno druìmo sa p~elamai koristimo p~eliwe proizvode. U vremenuveoma oteànog plasmana meda po nekoj ra-zumnoj ceni, ovo bi bio samo jedan gest u po-ku{aju daqe afirmacije p~eliwih proizvo-da i p~elarstva uop{te.

Molimo zainteresovane da upitnik fo-tokopiraju, popune ga i po{aqu na adresu:SPOS, 11000 Beograd, Molerova 13, sa na-znakom „Izbor Kraqice meda 2006“.

Predsednik @ivoslav Stojanovi}

* odgovaraju}e zaokruìti ili upisati

KKRRAQAQIICA MCA MEEDA RDA REEPPUUBBLLIIKE SRBKE SRBII JE 2006. JE 2006.

UPITNIK – PRIJAVA (podatke upisati ili zaokruìti)*Ime i prezimeDatum ro|ewa

Puna adresa

Telefoni Teìna _______ kg Visina _______ cm

ZanimawePoznavawe p~elarstva ni malo slabo dobro odli~no

Poznavawe stranog jezika

engleski slabo dobro odli~noruski slabo dobro odli~no

francuski slabo dobro odli~nonema~ki slabo dobro odli~no

_________ slabo dobro odli~no

^lan SPOS-a je: li~nobrat sestra majkaotac baba deda

Ime i prezime ro|aka p~elara


„U ovom mesecu pa{a svr{ava, a ako je ibude, to u tolikoj meri da p~ele pokrijudnevnu potro{wu i popune zimnicu.

Poloène ko{nice ostavi na miru dokraja ovog meseca. Tada se izvr{i op{tipregled. Wino plodi{te sa 10 okvira osta-vi se nedirnuto, pregledaj samo ima li ma-ticu i dovoqno meda. Ako ima dovoqno, po-vadi suvi{ne okvire, med iscedi a praznevrati u ko{nicu, ali sada iza pregradne da-ske, po{to pregrade treba da do|u na me-sto zimovawa da p~ele zapu{e rupice i sa-stave s' ko{ni~inim zidovima.

Sa Dadanovih ko{nica poskidaj medi-{ta, izvadi med ako ga jo{ ima, ali pret-hodno zagledaj u plodi{ta, da vidi{ ima lidovoqno hrane za zimnicu, pa ako nema, saokvira iz medi{ta u kojem ima meda poski-daj poklopce; plodi{te ko{nice pokriplatnom, tako da u jednom uglu ostane slo-bodan prolaz p~elama u medi{te, medi{tesa sa}em s' medom metni na wegovo mesto,p~ele }e med preneti u plodi{te. U slu~a-ju da je i toga, malo dodaj iz drugih okvira.Ne preme{taj okvire iz plodi{ta, nekaostane svaki na svom mestu“.

Tako je pisao Krsta P~elarevi} Mr{u-qa davne 1930. godine u svojoj kwizi „Prak-ti~no p~elarstvo“ koju je izdala Srpska

Kraqevska Akademija. Ako pogledamo, ipre 76 godina se sve znalo, iako mnogi dana-{wi p~elari izmi{qaju izmi{qeno.

Avgust mesec je obi~no najtopliji i naj-suvqi mesec u godini, tako da je u ovom me-secu i pa{a obi~no oskudna, ali ako budeki{e zna da iznenadi prinosom i razvojemdru{tava {to je jako va`no za uspe{no pre-zimqavawe i ja~inu dru{tava u prole}e.Sele}i p~elari od kasnijeg suncokreta ibelog bosiqka mogu dobiti ve}e koli~inemeda.

U avgustu je po~etak i kraj p~elarske se-zone. Tada treba po~eti i zavr{iti sve ono{to do sada nije ura|eno, a to je slede}e: va-|ewe vi{ka sa}a i skidawe nastavaka i po-lumedi{ta uz istovremeno odbacivawe sta-rog i o{te}enog sa}a radi topqewa, obezbe-|ivawe vode za p~ele, odre|ivawe ja~inedru{tava, obezbe|ivawe i dopuna zimnice,spajawe dru{tava, zamena matica, suàvaweleta, centrifugirawe meda, borba protivvaroe i drugih bolesti.

Da bi sve to uradili osnovno je prethod-no uraditi detaqan kasnoletwi pregled.Tim pregledom i dobrom evidencijom kon-statova}emo sve {to nam je potrebno i naosnovu toga napraviti plan rada.

P~elari koji p~elare sa DB ko{nicom

PPIISMOSMO PP ^̂EELALARRIIMAMAZZAA AAVVGGUUST ST

Milutin Petrovi}ul. Ace Stojanovi}a br. 18, 34000 Kragujevac, (064) 168-75-29, (034) 318-455

LR DB


treba da skinu polunastavke i eventualnosvedu plodi{te na 10 do 11 ramova i timesmawe mogu}nost da im se ubu|aju krajwi ra-movi koji su uz zid.

P~elari koji p~elare sa LR ko{nicomtreba da ostave samo dva nastavka a sve osta-le da skinu.

Sa ovim skidawem medi{nih tela miistovremeno vr{imo i odabir sa}a kojeostavqamo (i koje topimo) kao i skidawevi{ka meda i dopunu zimnice tamo gde je topotrebno i koliko je po-trebno. Koliko je zimnicepotrebno stvar je odluke ishvatawa p~elara i kre}ese od 15 kg do 25 kg.

Ukoliko nema pa{epregled treba obaviti predve~e ili rano ujutru zboggrabeì. Tim pregledom seistovremeno procewuje ko-li~ina i kvalitet meda i polena, koli~inai zdravstveno stawe p~ela i legla, kao istarost i kvalitet matica.

Dru{tva u tom periodu treba da imajunajmawe 6 do 7 ramova legla nezavisno od ti-pa ko{nica, a ako nemaju mora da se doda le-glo od slabijih ko{nica koje se sada likvi-diraju, jer {to bi Farrar rekao: „Zimske gu-bitke planirajte u jesen“. Sva slaba dru-{tva spojiti sa sredwim i jakim dru{tvi-ma.

To je i kqu~na stvar u p~elarstvu i uko-liko je p~elari usvoje, eto im uspeha u sle-de}oj godini uz mawi procenat zimskih gu-bitaka.

Ukoliko je preostala neka stara maticatreba je obavezno zameniti mladom ovogodi-{wom maticom. Ispitivawa su pokazala dasu u odnosu na trogodi{we matice p~eliwadru{tva sa dvogodi{wim maticama odgaji-la preko jeseni za 15% vi{e legla, a ona samaticama izleènim iste godine za 40% vi-{e legla.

Ukoliko nema jesewe pa{e treba predu-zeti podsticajno prihrawivawe {e}ernimsirupom (1:1). Utvr|eno je da se pri postoja-wu pomo}ne pa{e koli~ina legla pove}avaza 50%, a pri podsticajnom prihrawivawu{e}ernim sirupom za 30% u odnosu na ne-prihrawivana p~eliwa dru{tva. Sirup sedaje u koli~ini od 200 do 300 grama dnevnopo dru{tvu svakog ili svakog drugog dana.Kod velikih p~eliwaka sa mnogo ko{nicadaje se od 700 do 800 grama svaka 3 do 4 dana

u toku 30 do 40 dana (avgust i septembar) si-rupu treba dodati 4–5% pekarskog kvasca.

Ponekad u avgustu, kada je vreme isuvi{etoplo i suvo, odgajawe legla je oteàno zbogvisoke temperature i niske vazdu{ne vlageu reonu gnezda. Zbog toga p~ele moraju ima-ti na raspolagawu ~istu vodu iz pojila.

Ukoliko je bespa{ni period, obaveznotreba suziti leta zbog za{tite od grabeì.[to se ti~e bolesti, prilikom jeseweg pre-gleda treba obratiti pa`wu na leglo zbog

eventualne pojave ameri~-ke truleì. Posebnu pa-`wu obratiti na tretira-we protiv varoe. Po{tosmo med ve} izvrcali mo-èmo da tretiramo dru-{tva protiv varoe dimqe-wem amitrazom, trakama safluvalinatom, oksalnomkiselinom, mravqom kise-

linom kao i nakapavawem rastvorom ami-traza. Rastvori se 1 ml amitraza (Mitac 20) u3,2 litra vode, pa se nakapa po 8–10 ml posvakoj ulici zaposednutoj p~elama, a ne vi-{e od 100 ml po dru{tvu (Iako ruska {kolai daqe uporno zagovara upotrebu amitrazazbog wegove jo{ uvek visoke efikasnosti, uEU je wegova upotreba zabrawena zbog mo-gu}eg zaga|ewa p~eliwih proizvoda. Ruskimp~elarskim stru~wacima je relativno la-ko, jer ne nameravaju da u|u u EU, pa ih nievropski propisi ne interesuju. A zdravqep~elara i gra|ana, o~igledno, jo{ mawe –primedba redakcije).

Uskladi{teno sa}e skinuto sa medi{tatreba ~uvati od napada vo{tanih moqaca.

U avgustu se u zna~ajnoj meri pojavqujuna p~eliwaku ose i str{qeni, koji mogu po-nekad da naprave velike {tete. Zato podse-}amo da i na to treba obratiti pa`wu.

Kako izabrati?


Iako mnogi veruju da je najve}enasiqe nad p~elama u~iweno kada suotrgnute iz svog prirodnog stani{tai unete u ko{nice po meri ~oveka, spravom se moè tvrditi da je to za-pravo bilo onog ~asa kada im je u ta-kav novi dom prvi put uneta hranili-ca. U najboqoj nameri da se p~eliwazajednica pomogne u trenucima osku-dice, p~elari su ovom plemenitominsektu ponudili hranu koja ih je poukusu podse}ala na med i tako krenu-li u pripitomqavawe p~ele nadaju}ise da }e, kao {to se to drugim vrsta-ma dogodilo, od zadivquju}e srnestvoriti doma}u kozu. Sre}om, i po-red toga {to obitava u domu koji joj je~ovek skrojio, p~ela je ostala ìvo-tiwa koja se ne moè nikada pripito-miti.

Uprkos na{em odnosu prema {e-}eru kao mawe vrednoj, po odre|enimizvorima ~ak i {tetnoj hrani za p~e-le, p~eliwak profesionalnog p~ela-ra u ovom vremenu sve lo{ijih pa-{nih prilika, sveop{teg zaga|ewa iuni{tewa i posledweg kutka izvorneprirodne sredine, u svakom trenutkusezone ne sme biti bez tolike zalihekonzumnog {e}era koja }e u nepovoq-nim uslovima zadovoqiti potrebu od5 kg po maksimalno planiranom brojup~eliwih dru{tava. Ovaj stav ne bitrebalo da ohrabri bilo potro{a~emeda bilo one koji se za p~ele inte-resuju mimo profesionalnih razlogada donesu zakqu~ak kako u ponudi me-da postoje razlike u klasi tog proiz-

voda u zavisnosti od ponu|a~a. Na-protiv, on kao poruku isti~e odgo-vornost odgajiva~a p~ela prema p~e-liwem dru{tvu. Ta odgovornost pod-razumeva i izvorni kvalitet bilokog p~eliweg proizvoda.

îme prihrawivati? I danas je vi{e nego aktuelno pi-

tawe prihrawivati ili ne? Ili mo-`da ~ime? Ovim pitawima bavili suse i bave se mnogi stru~waci. Me|uwima i Roy J. Barker iz Ministarstvapoqoprivrede SAD-a (Bee ResearchLaboratory, Tucson, Arizona) koji je uradu „Va`nost izbora {e}era za pri-hranu p~ela“ dao temeqan pregled sa-znawa istraìva~a sa tih prostora.On, izme|u ostalog, kaè: „U poqo-privredi je cena u ishrani od primar-ne va`nosti. Ali, slast jeftino}emoè se brzo zaboraviti zbog gorkogukusa koji ima na brzinu dobijenijeftini proizvod. Visoke cene kon-zumnog {e}era (saharoze) i dobraprodaja meda podsti~u p~elare daprobaju jeftinu prihranu p~ela. Ne-ke zamene za konzumni {e}er dosled-no razo~aravaju, druge su pak uspe-{ne. Ograni~avaju}i faktori efi-kasnosti ugqenih hidrata u p~eli-woj ishrani nisu pouzdano obja{we-ni {to iziskuje dodatna istraì-vawa i razja{wavawa. Neki {e}eri,koji su hrana za sisare mogu bitiotrov za p~ele. [e}eri koji su tok-si~ni kada se p~ele wima hrane su saniskim nivoom saharoze. Sirup koji

Na inicijativu ~lana Izvr{nog odbora SPOS-a, Rajka Pejanovi}a iz[apca, redakcija P~elara je pokrenula akciju poja{wavawa odre|enih nedou-mica u p~elarstvu, naro~ito kod po~etnika, kroz pisawe zajedni~kih tek-stova ve}eg broja ~lanova redakcije, koji }e se povremeno, na nekoliko meseci,objavqivati u ~asopisu. Urednik prvog takvog zajedni~kog teksta koji }etesada pro~itati je urednik P~elara, a autorski kolegijum ~ini 9 ~lanova re-dakcije.

PPRRIIHRHRAAWWIIVVAAWEWE UU FFAAZZIIPPRRIIPPRREMEME PE P ^̂EELALA ZZAA ZZIIMOMOVVAAWE WE

Milan S. Mateji}, Dejan Krecuq, Milan Jovanovi}, Dragutin Gaji}, Slavomir Popovi},Robert Past, Rajko Pejanovi}, Branislav Karleu{a, Milutin Petrovi}


sadrì galaktozu, arabinozu, ksilozu, me-libiozu, manozu, rafinozu, stahiozu i lak-tozu, tvrde Barker i Lehner (1974) i Barker(1976), toksi~an je za p~ele. S druge strane,glukoza, fruktoza, maltoza, saharoza, me-lecitoza i trehaloza su bezbedne i hranqi-ve“.

Na na{em trì{tu pod {e}erom se odu-vek podrazumevao {e}er dobijen od {e}ernerepe. Ali, transformacijama u privredi ipotpunim otvarawem granica za svu robu,nije bezrazlo`na bojazan da }emo uskoro po-stati trì{te otvoreno i za sve vrste {e-}era, pa i one rizi~ne. Stoga, nije svejednood ~ega se spravqa sirup.

Tokom 1974. godine Doull je koristio trisirupa spravqena hidrolizom p{eni~nogskroba. Primena ovih invertovanih sirupapokazala se kao {tetna po p~ele u pogleduvarewa pa je stoga usmerio sumwu na nesva-rive polisaharide, posebno na {kodqivostskroba. Boqe rezultate postigao je sa saha-rozom nego sa wenim invertovanim siru-pom. S druge strane, i polenova zrna imajuomota~ od nesvarqivih materija pa su ipaksastavni i neophodni deo prirodne p~eliweishrane.

Rafinisani repin i tr{~ani {e}er su~ista saharoza i bezbedan su nutritivniekvivalent. Nerafinisani {e}eri su {tet-ni pa i toksi~ni po p~ele. Toksi~ni fakto-ri u melasi i sme|em {e}eru nisu utvr|eni(Barker). Bailey (1966) tvrdi da je polurafi-nisani tr{~ani {e}er bio bezopasan, ali jewegova upotreba ipak skra}ivala ìvotnivek p~ela. Dakle, ne~isto}e u nerafinisa-nom tr{~anom {e}eru mogu biti uzrok tok-si~nosti. Sirovi repin {e}er moè bititako|e toksi~an s obzirom na sadràj pek-tina i galaktozida u sebi (Barker, 1976).

Bailey je tako|e prona{ao da osam godina

star med moè da izazove dizenteri~neefekte sna`nije nego sam {e}er: apsorpci-ja HMF je maksimalno odgovarala toksi~-nosti starog meda i sirupa invertovanihkiselinama. Testovi (Jachimowicz, Sherbing,1975; Barker 1976) su pokazali toksi~no dej-stvo HMF-a na p~ele koje su hrawene siru-pom invertovanim kiselinama, zagrevanimsirupom, starim medom i zagrevanim medom(detaqnije o tome pro~itajte u P~elaru zajanuar 2005. na 8. strani).

[e}er odba~en kao otpadak kod mleve-wa, koji se ponekad moè nabaviti, jeftinje izvor saharoze, ali so ili bra{no koje sa-drì mogu da budu {kodqivi. Piskovoi isaradnici (1964) utvrdili su da kuhiwska sokao prate}i element u koncentraciji i ma-woj od 0,125% u {e}ernom sirupu moè daizazove dizenteriju i mortalitet p~ela.P~ele u prezimqenim dru{tvima sa medomkoji je sadrào od 0,35% do 1,16% soli, ne-prestano su ugibale.

Ali, i med i nektar sadrè u tragovimatoksi~ne {e}ere, kao {to su rafinoza, ma-noza i galaktoza (Percival, 1961; Siddiqui,1970). Subletalni nivo ovih {e}era u pole-nu, medu ili nektaru ima druga~ije efekteod {e}era u dopunskoj ishrani p~ela, pa sena kraju moèmo sloìti sa mudrim Para-celzijusom koji je govorio da je otrovnostposledica koli~ine, a ne supstance.

Danas se na na{em trì{tu u sve ve}imkoli~inama moè na}i i {e}er od {e}ernetrske. âk se u pojedinim prodavnicamaprodaje pod etiketom {e}era od {e}ernerepe. Iako p~elari tvrde da on ima mawuslast i da su zimske zalihe koje p~ele od we-ga naprave mnogo mawe od o~ekivanih, za toza sada nemamo nikakvih dokaza. Zato ovomprilikom javno pozivamo one koji imaju od-govaraju}a saznawa po ovom pitawu, da namse obavezno jave.

Od jedne tone {e}erne repe dobija se


oko 140 kg {e}era i 38 kg melase. Dobijeni{e}er li{en je 20–30 elemenata od kojih sesastoji {e}erna repa ili trska.

Kada su masovnije po~eli da ga proizvo-de u SAD, Evropa je po~ela boqe snabdeva-we ovom namirnicom pa je cena {e}era i me-da vrlo brzo postajala bliska, a kada je cena{e}era postala nià od cene meda ova belaopasnost je zakucala i p~elama na vrata i tose desilo krajem XIX veka.

Do tada, {e}er je bio hrana samo za oda-brane, a danas se zbog neumerenosti u ishra-ni svrstava u jedno od ~etiri bela zla za ~o-veka ({e}er, bra{no, so, mast), a po svemusude}i i za p~elu.

Za{to {e}er nije adekvatna zamena za med?

Mnogi nau~nici su se bavili uporednimispitivawem efektivnosti zajednica p~elagajenih na medu i {e}eru.

Haydak (1930) je upore|ivao tri grupenukleusa koje su se hranile, prva {e}erom,druga medom i tre}a medom sa dodatkom po-lena i utvrdio da {e}er nije punovrednahrana.

Taranov (1938) je tri zime upore|ivaozimovawe p~eliwih zajednica na {e}eru imedu i utvrdio da se pri zimovawu na {e}e-ru o~uvalo preko zime vi{e p~ela, ali suone kasnije prevremeno ostarile i efekatje na kraju bio negativan, jer su na prole}eimale ~ak 30% mawe legla u pore|ewu sa za-jednicama koje su zimovale na medu.

Butler (1946) je tako|e ustanovio da {e-}er preko zime i u prole}e nikako ne moèda se uporedi sa medom.

T. S. K. i M. P. Johansson (1977) posle du-gogodi{weg ispitivawa zakqu~uju da mnogomawe legla imaju p~ele koje zimuju na meduod {e}era a da dru{tva koja su zimovala na

medu mnogo mawe tro{e hrane, imaju vi{ep~ela i odgaje mnogo ve}u koli~inu legla uprole}e.

P. I. Cvetkov tako|e je utvrdio da sudru{tva koja su zimovala na {e}eru odgaji-la za 12,7% mawe legla i donela 24,6% mawemeda u odnosu na zajednice koje su zimovalena medu.

Bjorkman (1995) je tako|e utvrdio da kodzajednica hrawenih {e}erom produktiv-nost ne prati veliki broj dobijenih p~ela,{to zna~i da se dobijaju fiziolo{ki nekva-litetne p~ele.

Interesantno je ispitivawe A. S. Jako-vqeva i L. A. [aguna koji su utvrdili da suusled velike prerade {e}ernog sirupa i ka-snije veoma intenzivne pa{e dru{tva u je-sen ugiwavala.

Glen Sanley, stru~wak za p~elarstvo ame-ri~ke dràve Iowa, na osnovu dugogodi{wihiskustava pi{e da je {e}er daleko od ideal-ne hrane za p~ele i da je uvek imao lo{e re-zultate kada ga je primewivao na p~eliwa-ku. Navodi i nau~no istraìvawe koje je po-kazalo da p~ele odgajene na {e}eru ìve~ak 10–15 dana kra}e od onih odgajenih namedu.

Mnogi poznati p~elari kao {to su Far-rar, Rihar, Tihomir Jevti}, na osnovu svogdugogodi{weg iskustva savetuju med kao je-dinu isplativu hranu za zimu.

Sigurno je pogre{an primer mnogihprofesionalaca koji se hvale profitom nave}em broju zajednica koje uglavnom konzu-miraju ogromne koli~ine {e}era. Jedno jesigurno ta~no, ni jedan od wih nikada nijeeksperimentalno upore|ivao {e}er i med urazli~itim odnosima u zajednici. Posledi-ce i po ~oveka i po p~elu bi}e o~igledneako se ova bela supstanca kao i sve drugo uìvotu upotrebqava neumereno.

U Rusiji je sedamdesetih godina pro{logveka sproveden uporedni eksperiment sap~elama koje su zimovale na medu i na {e}e-ru. Pokazalo se da je broj p~ela u prole}ebio ve}i u onim zajednicama koje su zimova-le na {e}eru, ali se tako|e pokazalo da je-sewa prerada {e}ernog sirupa od stranep~ela dovodi do smawewa rezervnih materi-ja u telu p~ele i do izvesne degeneracijeunutra{wih organa, {to je razlog 48,9%-tnog pove}anog unosa polena u prole}e zarazliku od p~ela koje nisu prera|ivale {e-}erni sirup u jesen. Mawa zaliha hranqivihmaterija uzrokuje slabiji intenzitet pro-


cesa metabolizma materija u telu p~ele uzimsko-prole}nom periodu, {to se iskazujekroz slabiju aktivnost peroksidaze, poli-fenoloksidaze i katalaze, pa slabije uzgaja-ju leglo bez obzira na to {to su kod wih bo-qi pokazateqi zimovawa (Martqnov, 1974).Zbog toga, pove}ana potreba unosa polena uprole}e kod zajednica koje su zimovale na{e}eru dovodi do wihovog ve}eg tro{ewa,pa one prezimele na medu, eventualno ibroj~ano slabije, sustignu i prestignu za-jednice prezimele na {e}eru.

Poznati ameri~ki nutricionista NansyAppleton navodi 76 razloga {tetnosti {e-}era po zdravqe qudi, a neki svetski stru~-waci ga ~ak upore|uju sa drogom i smatrajuda bi trebalo zabraniti wegovu proizvod-wu. I na nivou svetske zdravstvene organi-zacije je obnarodovano da je beli {e}er{tetan, kao i sve {to se od wega pravi.

Ono {to je sigurno ta~no jeste da p~ela-ma u prirodi nije bilo omogu}eno da kori-ste sokove od repe, trske, javora, kukuruza…Sama gra|a p~eliwe glave ukazuje na to dasu one prvenstveno stvorene da uspostavqa-ju vezu sa `lezdama nektarijama.

Prihrana {e}erom u fazi pripremep~ela za zimovawe

Dosta se govorilo, pisalo i pi{e o pri-hrani p~ela u vremenu kada se one pripre-maju za zimovawe, u periodu wihovih mawihìvotnih aktivnosti. Ocene, zakqu~ci ipreporuke su ~esto razli~ite, pa i kontra-diktorne, a sve u zavisnosti od vremena ka-da su povodi za raspravu o ovom pitawu na-stajali, te od tehnike p~elarewa i iskustvaautora.

Zbog oskudica prirodnih podsticajnihpa{a, ali i zbog velike pohlepe za medom odstrane nekih p~elara, za jesewu prihranup~ela sve se vi{e koristi {e}er. Me|utim,i kod nas, kao i me|u p~elarima u skoro ce-lom svetu, neprekidno se postavqa pitawekoliko i u kojoj meri {e}er moè biti upo-trebqen u p~elarstvu kao zamena prirod-nim izvorima p~eliwe hrane? Za poku{ajrazja{wewa ove dileme vratimo se u pro-{lost kroz koju su se p~ele, tokom svog du-gog bitisawa na Zemqi, sudbinski vezale zabiqke cvetnice i svoju ishranu bazirale nausko specijalizovanom jelovniku – nektarui polenu. Zamene, koje za oduzeti med mip~elama nudimo, one ne mogu u potpunostida prihvate jer za takvu vrstu hrane nisu sa-

svim fiziolo{ki osposobqene. Naro~itoje va`no to {to u {e}ernom sirupu, kao jed-nom vidu zamene koju p~elama name}emo, ne-ma svih onih supstanci iz nektara koje p~e-lama daju ìvotnu energiju, na koje su p~elekroz evoluciju navikle i postale od wih za-visne (recimo steroidni hormon biqakaepibrasinolid, koji, ako se uskrati p~ela-ma, dovodi do skra}ewa ìvota i do 50%).Pravilna ishrana medonosnih p~ela je odprvorazrednog zna~aja za razvoj p~eliwegdru{tva. Kod na{ih p~elara duboko je usa-|ena praksa zamene meda sa {e}erom i {i-roko se primewuje, pa se u tome nekada si-gurno i preteruje. Uprkos tome {to su mno-ga nau~na istraìvawa i eksperimenti po-kazali da p~ele mogu dobro prezimeti kadase u fazi pripreme za zimovawe prihranegustim sirupom, postavqa se pitawe da li

Veliki p~eliwaci imaju profesionalne ma{ineza me{awe {e}ernog sirupa za prihranu p~ela.

Neki koriste kamionske cisterne sa me{alicom.

bi p~elar trebalo da oduzme iz ko{nica savmed i zameni ga {e}erom? Odgovor je svaka-ko NE.

Prvo bi trebalo razjasniti koju sve ulo-gu prihrawivawe {e}ernim sirupom u ovomperiodu moè imati: dopuna nedostaju}ihkoli~ina zaliha hrane za zimovawe, razbla-ìvawe eventualno uskladi{tene medqike,nadoknada nedostaju}e pa{e u su{nim i lo-{im pa{nim godinama tokom avgusta kadase odgajaju zimske p~ele i eventualno, pri-mena nekih lekovitih ili stimulativnihmaterija. Od stimulativnih materija naukaje odavno priznala kobalt i propisala na-~in primene: 24 g kobalt-hlorida se rastvo-ri u litru destilovane vode, pa se na svakikilogram {e}era dodaje po 1 ml ovog rastvo-ra, {to u ovom periodu moè obezbediti po-ve}ano polagawe jaja matice do 15%. Kadsmo ve} kod stimulisawa zajednice koje tre-ba da dovede do ve}e nosivosti matice, tre-ba naglasiti da je najefikasnije prihranu uovu svrhu sprovoditi u ranim jutarwim ~a-sovima, {to }e verno simulirati pa{u izprirode. Naravno, takvo prihrawivawe se ivr{i u periodu kada u prirodi nema èqe-nog intenziteta pa{e, pa je zbog bespa{no-sti mogu}a pojava grabeì kod prihrawiva-wa, o ~emu naro~ito treba povesti ra~una.Pre po~etka takve prihrane dobro je ras-formirati slabe zajednice, {to smawuje,mada ne i sasvim iskqu~uje, mogu}nost poja-ve grabeì.

Nedostatak zaliha hrane za zimovawemoè biti uzrokovan razli~itim faktori-ma. Prevashodno se to doga|a u sezonama salo{im pa{nim uslovima, ma ~ime oni biliuzrokovani. Drugi razlog je gramzivost p~e-lara koji izvrca vi{e meda nego {to bi re-alno smeo. Tre}i je svojevrsna kombinacija

prethodna dva i mogao bi se nazvati nepro-mi{qeno{}u, kada se posle prvih dobrihpa{a izvrca skoro cela zaliha meda, ra~u-naju}i na to da }e naredne pa{e obezbeditimakar zimnicu, {to se ponekad ne dogodi, pase p~elar na|e pred situacijom da p~elamamora da obezbedi skoro kompletnu zalihuhrane za zimovawe.

Sa druge strane, veliki broj p~elara uSrbiji stacionarno p~elari u krajevima gdetokom avgusta nema zna~ajnije nektarske, a~esto i polenske pa{e. Oni su primorani dazarad koliko toliko normalnog odgajawazimske generacije p~ela i stvarawa odgova-raju}ih zimskih zaliha hrane, svoje zajedni-ce dohrawuju. U prihrani se uglavnom odlu-~uju za {e}er, {to nije najsre}nije re{eweiz ve} navedenih razloga, ali je naj~e{}e je-dino (ako izuzmemo kombinaciju sa medom,koji bi prvo trebalo proveriti u veteri-narskim ustanovama, da mo`da ne sadrìuzro~nike nekih bolesti). Iz sli~nih raz-loga se prihrana {e}erom u p~elarskomàrgonu naziva i nu`nim zlom.

Prema tome, svakako je najboqe p~elamaostaviti dovoqne zalihe meda za zimovawe(minimalno od 20–25 kg, zavisno od dosada-{weg iskustva za konkretnu lokaciju p~e-liwaka). Ali, ako se zalihe moraju dopuni-ti jer su nedovoqne. nije poèqno da {e}eru wima u~estvuje sa vi{e od 30%. Naravno, unu`di }emo p~elama prepustiti da zimuju ina ~istoj {e}ernoj hrani, ali to moè bitisamo izuzetak, nikako pravilo.

Prihrawivawe za dopunu zimskih zalihaobavqa se u avgustu, u velikim porcijama(oko 5 litara sirupa) kako bi u preradu mak-simalno ukqu~ili letwe p~ele, a po popu-wavawu zaliha, nastavqa se sa stimulativ-nim prihrawivawem, samo ako je pa{a uprirodi veoma oskudna. Ultimativno po-sledwi rok za dopunu zimnice je 15. septem-bar u na{im krajevima (na oko najmawe 35dana pre izlegawa posledwih zimskih p~e-la). Me|utim, treba znati da na po~etku av-gusta svaka zajednica mora da ima minimal-nu zalihu hrane od desetak kilograma, kakobi nosivost matice bila na biolo{kom op-timumu. To podrazumeva obavezno obezbe|i-vawe takvih zaliha po~etkom avgusta, makarprihranom, ako ve} nije bilo unosa iz pri-rode, ili nemamo rezervne ramove sa medomu skladi{tu.

Prihrawivawe slabih dru{tava u ovomperiodu nije racionalno i treba ih ras-


Prihrawivawe p~eliwih dru{tava na p~eliwaku

Slobodana Marjanovi}a iz Uìca


formirati i spojiti sa susednim zajednica-ma.

Imaju}i u vidu da je {e}erni sirup is-kqu~ivo energetska hrana zap~ele, ako u avgustu nema zna-~ajnije polenske pa{e, u si-rup treba dodati nekiproteinski dodatak. Ni-jedan od proteinskihdodataka (kvasac, soji-no bra{no…) nije idea-lan. Svakome od wih, uodnosu na polen, ne{tonedostaje, ili ~ak sadrè{tetne materije po p~ele. Ipak, u nu-`di se moraju dati. Hlebni kvasac se dodajeu koli~ini od 5% do 10% mase sirupa, s tim{to se prethodno inaktivi{u kvasne gqi-vice kratkotrajnim vrewem na grejnom te-lu. Kvasac se prethodno pome{a sa malo si-rupa. U posledwe vreme sve ve}i broj p~ela-ra u ovom periodu za stimulaciju zajednicap~ela koristi {e-}erno testo (poga~e)sa kvascem. Oni kojiimaju takvih mogu}no-sti, umesto kvasca ko-riste polen, koji uobilnim koli~inamaskoro potpuno ublaàvanegativne efekte samog{e}era na p~ele. Evo jed-nog recepta za pripremu kvalitetne i jef-tine poga~e, koja se moè koristiti i u pro-le}e.

Potreban materijal: 25 kg {e}era u pra-hu, 1,5 kg sveèg kvasca za hleb, 1,25 kg medaili invertovanog {e}era (ako se ko-risti med, prvo analizom u ve-terinarskom institutuutvrditi wegovu zdrav-stvenu ispravnost {to seti~e uzro~nika p~eliwihbolesti), 1 litar vode.

Postupak izrade: U po-sudu staviti isitwen kva-sac i pome{ati sa 1 kg {e}e-ra u prahu. Sa~ekati reakcijui nastajawe te~ne mase (oko 5 mi-nuta). U takvu te~nost dodati med i vodu ikuvati (kqu~awe 5–10 minuta) kako bi inak-tivirali kvasce. Ovu vrelu masu odmah sagrejnog tela sipati u me{alicu za testo iodmerenu koli~inu {e}era u prahu dodati u

tri navrata, u roku od 10 minuta kako bimikser celokupnu masu najlak{e umesio.

Ovaj recept obezbe|uje najboqu konzi-stenciju {e}ernog testa, uz dodatak ve{ta~-ke proteinske hrane (kvasac).

Ako je po~etkom avgusta prisutnaosredwa polenska pa{a, de-

setak dana svakodnevno(najboqe rano ujutru, uz

maksimalni oprez da sene bi izazvala grabe`)

treba sipati do pola li-tra re|eg {e}ernog sirupa,

koji }e stimulisati p~elena poja~ano sakupqawe pole-

na. To }e obezbediti dovoqnuzalihu prirodne proteinske

hrane. Isto se moè ponoviti i po~etkomseptembra, radi kompletirawa dovoqne za-lihe perge za zimovawe i rani prole}nirazvoj. Stvarawe dovoqnih zaliha perge selako moè obezbediti na p~eliwacima sta-

cionarnih p~ela-ra i tako {to }ese sva dru{tva to-

kom leta (najboqetokom zamene mati-ca) pretvoriti u dvo-mati~na, {to }e obez-bediti mnogo ve}iunos polena iz priro-

de. Kasnoletwim spaja-wem ove dve zajednice (uni{tewem starematice), dolazi do wihovog objediwavawa,ali i do objediwavawa zaliha perge, koje to-kom zime, a naro~ito tokom ranog prole}-nog razvoja imaju kqu~nu ulogu.

Ako se odlu~imo da prihranu upotpunosti ili delimi~no u

ovom periodu sprovedemomedom, u tu svrhu treba ko-ristiti prevashodno ba-gremov med, koji premaprofesoru Zoranu Stani-

mirovi}u (2000) sadrì al-kaloid robicin koji suzbi-

ja razvoj nozemoze. U borbiprotiv nozemoze se, prema is-

kustvima nekih na{ih p~elara(P~elar, 2/2006) moè uspe{no koristi-

ti i ekstrakt pelina. To bi naravno treba-lo i nau~no potvrditi, ali za sada u na{ojstru~noj javnosti nema takvog interesova-wa.

Ovo je idealan period u kome se moèP~eliwak Vojislava Stojanovi}a u Beqi


ukloniti med iz ramova u kojima ga ima ma-lo, a koje èlimo da izbacimo iz ko{niceiz ovog ili onog razloga. Med se na takvimramovima otvori i postave se ili iza pre-gradne daske (ako je p~elar koristi) ili unastavak ispod plodi{nog. P~ele }e taj medbrzo preneti u budu}u zonu zimskog klubeta,a istovremeno se simulira unos iz prirode,{to deluje veoma stimulativno, kako na ma-ticu, tako i na ~itavu zajednicu.

Pogledajmo rezultate mo`da prvog is-traìvawa na temu prihrane p~ela u fazipripreme za zimovawe, koje je sproveo L. E.Dills jo{ davne 1924. godine. U svom ~lanku„Jesewe prihrawivawe“, koji se nalazio uokviru izve{taja dràvnog inspektora p~e-larstva te godine, daju se precizni podaci oonome {to se doga|a kada su p~ele primora-ne da {e}erni sirup pretvaraju u zimsku re-zervu. U wegovom eksperimentu su postojale~etiri grupe dru{tava prihrawivane raz-li~itom vrstom hrane:

1. Dru{tva prihrawivana medom; 2. Dru{tva prihrawivana razre|enim

medom (dva dela meda na jedan deo vode); 3. Dru{tva prihrawivana {e}ernim si-

rupom koji se sastoji od 40% {e}era i 60%vode;

4. Dru{tva prihrawivana {e}ernim si-rupom koji se sastoji od 60% {e-}era i 40% vode.

Rezultati ovog eksperimentasu prikazani u tabeli.

Iz tabele se vidi da je najve}igubitak prilikom prerade dodatehrane bio kod razre|enog {e}er-nog sirupa (52%), a najmawi akoje dodat nerazre|en med (26%) igust {e}erni sirup (29%). O~i-gledno je da u jesen treba izbega-

vati prihrawivawe re|im {e}ernim siru-pom jer to predstavqa optere}ewe za p~ele,posebno one koje bi trebalo da prezime.

Umesto zakqu~ka Ponovi}emo tvrdwu da je najboqe p~ela-

ma ostaviti dovoqnu zalihu meda za zimova-we, bez ikakvog prihrawivawa. Probajte dato u~inite kod nekoliko zajednica, pa ih uprole}e uporedite sa ostalima. Bi}ete iz-nena|eni efektima! Jer, priroda je priro-da.

Ipak, svakako moèmo konstatovati daje zbog sve lo{ijih pa{nih i drugih uslovau prirodi, prihrawivawe p~ela tokom fazepripreme za zimovawe sve ~e{}a i nu`napotreba. Danas su najsre}niji oni p~elarikoji su za p~eliwak umeli i mogli da izabe-ru lokaciju koja tokom cele sezone pruàodgovaraju}u pa{u. Imperativ budu}nostije svakako zasejavawe {to ve}ih povr{inamedonosnim biqem u okolini p~eliwaka.[to se ti~e perioda o kome smo u ovom tek-stu govorili, u krajevima gde je mogu}e spro-vesti navodwavawe i u najsu{nijim godina-ma, za ovu namenu se najboqom pokazala fa-celija, koja }e i u nepovoqnim drugim uslo-vima, p~elama pruìti dovoqno nektara ivi{e nego dovoqno polena.

Vrstaprihrane

Procenatuskladi{tene

hrane

Procenatuskladi{tene hrane

izraèn u medu i{e}eru

Procenatizgubqenu preradi

Med 74% 74% 26%

Med razre|envodom 26% 52% 48%

Razre|en{e}erni sirup 24% 48% 52%

Gust {e}ernisirup 62% 71% 29%

NANAGRGRAADNADNA IIGRGRA A sa sajta Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca

Kao {to znate, pratimo nagradnu igru koja se spro-vodi na sajtovima Slobodana Jankovi}a iz Obrenovca,www.fotopcelar.co.sr i www.fotopcelar.bravehost.com i ob-javqujemo pobedni~ke fotografije. Posetioci sajtaglasaju za fotografiju meseca i dobijaju vredne nagra-de. Detaqe pogledajte na sajtovima.

U takmi~ewu za jul pobedila je fotografija Sr|a-na Stojanovi}a iz Obrenovca.

êstitamo! Pridruìte nam se i vi!


Po{to nama na ovim prostorima nedostaju prava nau~na istraì-vawa u pogledu efikasnosti raznih preparata protiv varoe, ovakvibiseri velikih entuzijasta povremeno osvetle i Balkan kome pripada-mo. Naime, autor je izvr{io veoma detaqnu analizu efektivnosti vi-{e preparata u uslovima primorskog dela Crne Gore i nesebi~no pode-lio rezultate sa nama. Bilo bi lepo da takvih primera ima vi{e. Pa-`qivo pro~itajte tekst. Mo}i }ete mnogo toga da nau~ite. Ve}inazakqu~aka apsolutno je primenqiva i u na{im uslovima.

SSUUZBZBII JAJAWEWE VVAARROEOEBorislav Brwada

Rista Leki}a D12 ul. III/3185000 Bar

(085) 317-078 (ku}a) (085) 312-322 (posao)

(069) 409-984 (mobilni) [email protected]

U ranijem periodu koristila su se svahemijska sredstva koja su imala dobru efi-kasnost. Nije se vodilo ra~una o wihovomuticaju na p~eliwe proizvode i qudskozdravqe. U novije vreme to se promenilo isavesni p~elari koriste preparate koji nezaga|uju p~eliwe proizvode. Da bih i ja topostigao, tokom 2003/2004, 2004/2005. i2005/2006. godine pristupio sam sistemat-skoj proveri efikasnosti organskih kise-lina, pre svega mravqe i oksalne, kao i ti-mola, na svojim p~eliwacima u Baru i Suto-moru.

Tokom jeseni i zime 2005/2006. suzbijawevaroe sproveo sam na ukupno 120 dru{tava.Od toga su 43 dru{tva bila opremqena pod-wa~om koja omogu}ava brojawe opale varoe.Suzbijawe je zami{qeno u dve etape. U pr-voj etapi sam na odre|enom broju dru{tavakoristio {tapi}e fluvalinata (8 dru{ta-va) i mravqu kiselinu (7 dru{tava) a nasvim ostalim, do ukupnog broja od 120, ti-mol sa kojim imam dugogodi{we iskustvo. Udrugoj etapi sam dru{tva tretirao oksal-nom kiselinom. Kao kontrolu oksalne kise-line koristio sam Perizin i Apitol. Nataj na~in, druga etapa je bila kontrola pr-voj etapi, dok su Perizin i Apitol bilikontrola za oksalnu kiselinu. Mo`da dvatretmana kao kontrola oksalnoj kiseliniizgledaju preterani, ali sam ih uradio pot-puno svesno da bih dobio potpuno pouzdanerezultate.

Opis dru{tava koja su pra}ena i primeweni metodi tretirawa

U prvoj etapi pra}ena su ukupno 24 dru-{tva, od toga su 7 tretirana mravqom kise-

linom, 9 timolom, a 8 {tapi}ima fluvali-nata. Osim suzbijawa varoe ciq je bio i dase uporedi efikasnost pojedinih sredstava.

Mravqa kiselina U grupi dru{ta-

va tretiranih mra-vqom kiselinom svasu dru{tva proiz-vodna, a dva dru{tvasu se rojila. Zapre-mina ko{nica sma-wena je na najmawumogu}u meru ali nijese mogla smawiti najedan LR nastavak{to bi bilo najboqeza delovawe mravqekiseline.

Koristila se 65%-na mravqa kiselina uplasti~nom ispariva~u sa mogu}no{}u ko-ri{}ewa dva karton~i}a za isparavawemravqe kiseline razli~ite povr{ine. Ma-wi karton~i} se, prema uputstvu proizvo|a-~a, koristi pri temperaturama do 30 °C, ave}i pri temperaturama do 25 °C. Ispari-va~ je montiran u prazan ram i sme{tan di-rektno iznad ramova koji su najgu{}e zapo-sednuti p~elama. Leto je ubacivawem odgo-varaju}e letvice smawivano na 10 cm duì-ne i 7 mm visine. Maksimalna koli~ina ki-seline koja se, po preporuci proizvo|a~a,unosila u ispariva~ je 100 ml i ona je po po-trebi dolivana do ove koli~ine (kapacitetispariva~a je 200 ml). Tretirawe je po~elo24. 9. 2005. s obzirom na visoke temperaturekoje imamo na primorju tokom prve polovi-ne septembra.


Alternativna mogu}nost za tretirawemravqom kiselinom, kada nemamo ispari-va~, data je u P~elaru br 7 iz 2005. godine.

Timol U grupi dru{tava tretiranih timolom

sva dru{tva su bila proizvodna, bilderi zaproizvodwu mati~waka, ili su posle pa{esluìla za poja~awe bildera. Zapreminako{nica bila je dva LR nastavka. S obziromda sam uo~io da p~ele izbacuju timol kada seu ko{nicu posipa po satono{ama, ve} nizgodina ga rastvaram u alkoholu i tako ras-tvorenog nanosim na par~ad jeftine kuhiw-ske krpe (debqe da sigurno upija). Dru{tvasu tretirana sa po pet grama timola rastvo-renog u alkoholu i stavqenog na satono{esvakog od dva LR nastavka. Tretirawe je po-~elo 16. septembra.

Fluvalinat U grupi dru{tava tretiranih {tapi}i-

ma fluvalinata bila su proizvodna dru-{tva i bilderi poja~avani leglom. Zapre-mina ko{nica je bila 2 LR nastavka. Dru-{tva su tretirana sa po jednim {tapi}emfluvalinata koji je sme{tan usred legla.Letvice su dràne u ko{nici 2 meseca, po-~ev od 15. septembra, s tim {to je nakon jed-nog meseca kontrolisan poloàj u odnosu naleglo i postavqane su nanovo usred legla.

Druga etapa U drugoj etapi broj pra}enih dru{tava je

pove}an sa 24 na 43. Sva dru{tva koja pose-dujem na oba p~eliwaka (ukupno oko 120)tretirana su oksalnom kiselinom. Oksalnakiselina (dihidrat) primewivana je meto-dom kapawa po ulicama p~ela. S obzirom dap~ele obi~no ne zaposedaju kompletnu uli-cu, orijentaciono je procewivan broj kom-pletnih ulica, pa je za svaku takvu ulicuuzimana doza od po 5 ml. Ukupna koli~inakoja se uzimala u odgovaraju}i {pric kapa-citeta 60 ml dobijala se, dakle, kao proiz-vod procewenog broja kompletnih ulicap~ela i doze od 5 ml po ulici. Oksalna kise-lina primewivana je u dve koncentracije.Prvu koncentraciju dobijao sam me{awem 1litra {e}ernog sirupa (razmere 1:1) i 35 gdihidrata oksalne kiseline. Drugu koncen-traciju dobijao sam me{awem 1 litra {e-}ernog sirupa (razmere 1:1) i 60 g dihidrataoksalne kiseline. Kod ovoga dobro je malozagrejati vodu pa kiselinu rastvoriti u ma-

lo mlake vode da bi se dobro rastvorila.Ako znamo da 1 litar vode i 1 kg {e}era da-ju zapreminu od 1,65 litara {e}ernog siru-pa, tada vidimo da 1 kg {e}era ima zapremi-nu od oko 0,65 litara. Sada na osnovu obi~neproporcije odre|ujemo da 1 litar sirupa 1:1daju 606 ml vode i 394 ml odnosno0,394 × 1 kg/0,65 l = 0,606 g {e}era.

Od ukupno 43 pra}ena dru{tva u ovoj eta-pi, 33 su tretirana rastvorom koji je imaoprvu koncentraciju, a 10 rastvorom koji jeimao drugu. Na ovakvu podelu sam se oprede-lio s obzirom da sa rastvorom sa drugomkoncentracijom nisam imao nikakvo isku-stvo, tako da sam ga proveravao po prvi puti nisam èleo da previ{e rizikujem.

Tretirawe je obavqeno 19. i 20. decem-bra 2005, a brojawe varoe vr{eno je svakihjedan do dva dana tokom tri nedeqe posle to-ga.

Pre po~etka tretirawa konstatovano jeda je u dru{tvima nastao prekid legla.

Kao kontrola oksalnoj kiselini poslu-ìo je bugarski „Apiprotekt“ koji je zapra-vo Perizin. Primewen je 15. januara 2006.godine na svim dru{tvima u oba p~eliwaka,prema uputstvu proizvo|a~a. Opadawe va-roe pra}eno je 7 dana posle primene. Tako|eje konstatovano da jo{ nije do{lo do otpo-~iwawa razvoja legla kontrolom u najja~imdru{tvima.

@ele}i da do kraja ta~no odredim efi-kasnost, kako prve etape tako i oksalne ki-seline u obe koncentracije, {to omogu}avawihovo pouzdano pore|ewe, pra}ena dru-{tva sam tretirao i sredstvom Apitol i to22. januara 2006. godine. Prethodno sam, pre-gledom najja~ih dru{tava sa 8–9 ulica p~e-la, konstatovao da su matice tek po~ele daleù tako da ima samo jaja i najmla|ih larv-i ali da leglo nije ni blizu poklapawa. Ma-


tice u slabijim dru{tvima, u tom trenutku,nisu ni po~ele sa zalegawem.

Prva etapa Primena mravqe kiseline (MK) Dru{tva koja su tretirana mravqom ki-

selinom su jaka proizvodna dru{tva od ko-jih su se dru{tva 2 i 7 rojila. Nalaze se uSutomoru, udaqeno od mesta stanovawa uBaru, pa sam zbog toga odlu~io da ih treti-ram metodom koja spada u dugotrajne (ispa-riva~ sa 100 ml 65%-ne MK) i omogu}avasmaweno radno angaòvawe.

Posebna i izrazita prednost ovakvogure|aja za dugoro~ni tretman u odnosu nakratkotrajan je {to on deluje uvek kada jevla`nost vazduha dovoqno niska, tj. ispara-vawe se odvija uvek kada vazduh nije zasi}envodenom parom. Kod jednokratnog tretmanadolivawem male koli~ine MK svaka 4 danane moèmo pokriti sve periode povoqne zadelovawe MK, a i utro{ak radnog vremenaje ve}i zbog ~e{}eg otvarawa ko{nice.

Tokom suzbijawa primetio sam da, poredizrazite zavisnosti od vla`nosti vazduha,isparavawe zna~ajno zavisi od izloènostiko{nica suncu, dakle od temperature. Ovosam primetio tako {to sam uo~io da je koli-~ina kiseline koja ispari kod dru{tava 1, 2i 7 koja su u hladu, znatno mawa nego kod dru-{tava 3, 4, 5 i 6 koja su na suncu. Ovo se jasnouo~ava iz tabele 1 (kolona Dolivano MK).Pove}awe isparavawa MK poku{ao sam po-sti}i umetawem ve}eg od dva raspoloìvakarton~i}a, koja se dobijaju sa ispariva~em.Me|utim, uticaj osun~anosti je o~ito bioznatno ve}i nego uticaj razlike u veli~inikartona. Ve} tada je bilo jasno da }e rezul-

tati tretirawa mravqom kiselinom biti{aroliki. Uprkos tome, istrajao sam u na-meri da proverim efikasnost primewenogure|aja kako bih nau~io kako ga treba kori-stiti ubudu}e. Ra~unao sam da }u budu}imtretmanima, u periodu bez legla, ispravitiuo~ene nedostatke ovog tretmana.

Osim osun~ano-sti mislim da naisparavawe MK iz-vestan uticaj ima iveli~ina ko{nice.Ako uporedimodru{tva 3, 4, 5 i 6(tabela 1) koja susva bila direktnoizloèna suncu, vi-de}emo da je u dru-{tvu 4 isparilo od65 ml do 35 ml MKmawe nego u dru-{tvima 3, 5 i 6. Ovose prenosi i na va-rou jer je u dru{tvu 4 preostalo vi{e varoe,a efikasnost je bila zna~ajno mawa nego koddru{tava 3, 5 i 6, {to je, po mom mi{qewu

(apsolutno isprav-no – primedba ured-nika), posledicarazlike u zapremi-ni ko{nice {to sevidi iz tabele 1(kolona Zapreminako{nice).

Tokom primeneispariva~a nije bi-lo nikakvih pro-blema sa nepodno-{ewem tretmanapomo}u MK od stra-ne p~ela. Naime,p~ele su odli~nopodnosile tretman,

mada su temperature u septembru i po~et-kom oktobra i{le i do 28 °C. Ovo me upu}u-je na mogu}nost ranije primene ovog ure|aja,u mojim uslovima (primorje – primedbaredakcije) ~ak i po~etkom septembra.

P r o s e ~ n ae f i k a s n o s ture|aja u celi-ni, ra~unatakao odnos ukup-no oborene va-roe pomo}u MKi zbira oborenevaroe pomo}uMK i preostalevaroe OK+P+Aiznosi 57,33%.Ovo bi bilo po-voqno kada bi


rezultati bili ujedna~eni {to nije slu~aj.Naime, efikasnost se kre}e u opsegu od30–80%. Sada se postavqa pitawe kako una-prediti efikasnost ispariva~a.

Prora~un potro{we MK neophodne zapostizawe èqenog rezultata

Iz tabele 1 (Zbirni rezultati) moèmoizra~unati da je prose~an broj varoa po jed-nom dru{tvu 2 393. S obzirom da tretmanomu periodu sa leglom treba smawiti broj va-roa na 500, to zna~i da moramo posti}i pro-se~nu efikasnost 79,1%, tj. pribli`no80%. Po{to smo, tro{e}i prose~no 220 mlkiseline po dru{tvu, postigli efikasnostod 57%, koli~inu MK koja je potrebna da sepostigne prose~na efikasnost od 80% ra~u-namo iz proporcije:

X : 220 = 80 : 57Dobijamo da je, u na{em slu~aju, neophod-

no potro{iti 310 ml mravqe kiseline to-kom trajawa istog vremenskog perioda i podistim meteorolo{kim uslovima, da bi sepostigla prose~na efikasnost od 80%.

Ako sada pretpostavimo da bi se ispara-vawe odvijalo kao i u na{em eksperimentu,najmawa koli~ina isparene kiseline u dru-{tvu sa najmawom efikasno{}u bi bila:

Y : 310 = 130 : 220 To iznosi 183 ml. Tada bi efikasnost po-

rasla srazmerno pove}anoj potro{wi kise-line, odnosno iznosila bi 42,65%, a brojpreostale varoe posle tretirawa sa MK iz-nosio bi 1 065.

Analogno dobijamo efikasnost za dru-{tvo sa najve}om potro{wom MK. Tako do-bijamo potro{wu od 422 ml MK, efikasnostod 73,69% odnosno broj preostale varoe od372.

Pro{logodi{wa i ovogodi{wa isku-stva pokazuju da se dru{tva sa ovolikimbrojem varoe mogu efikasno osloboditi va-roe zimskim tretmanom u periodu bez legla.Ipak treba ista}i da, u slu~aju kada broj va-roe zna~ajno prelazi 500 jedinki, taj tret-man treba da bude dvokratan da bi se posti-glo smawewe broja varoe ispod 50 jedinki{to smo postavili kao ciq zimskog tretma-na.

Ukoliko kao ciq postavimo da najve}ibroj preostale varoe, kod dru{tva sa najma-wom efikasno{}u, treba da se smawi sa1 486 na 500, efikasnost treba da poraste sa30,3% na 90,05% a potro{wa kiseline sa130 ml na 386 ml. Ovo se poklapa sa preporu-

kama da se kao tretman u periodu sa leglomkoriste dva dugoro~na tretmana od po 200 mlmravqe kiseline po jednom dru{tvu koje sudate od strane nema~kih i {vajcarskihstru~waka.

Svakako se podrazumeva da svi prethod-no izneti prora~uni nisu egzaktni, ve} sa-mo dobra orijentacija o tome u kojim okvi-rima treba da se kre}e potro{wa MK zauslove konkretnog p~eliwaka, da bi se mo-gli o~ekivati rezultati pribli`ni onimakoji su dati prora~unom.

Teku}a procena efikasnosti u toku suzbijawa varoe

(Provera da li se dobijaju rezultati koji su predvi|eni prora~unom)

Da bi se u toku primene sredstva za su-zbijawe varoe kontrolisala efikasnost po-stupka, neophodno je pre po~etka suzbijawautvrditi prirodnu smrtnost (opadawe) va-roe u dru{tvima sa zamreènim podwa~ama.Posebna vrednost podatka o prirodnojsmrtnosti (opadawu) varoe je u tome {tomoè vrlo korisno posluìti kako za pro-cenu populacije varoe, procenu neophodno-sti tretmana dru{tva i vrstu neophodnogtretmana, tako i zato {to je izuzetno va`noi za teku}u procenu efikasnosti i korekci-ju u toku samog postupka suzbijawa.

Prirodna smrtnost (opadawe) varoeutvr|uje se kao broj prose~no dnevno opalevaroe, posmatrano tokom sedam dana uza-stopno.

Za procenu trenutka kada je tretman dru-{tva neophodan i izbor potrebnog tretmanatreba koristiti tabelu 1a, a kao osnov slu-ì broj prirodno opale varoe.

Prema nekim izvorima, ako je broj dnev-no opale varoe usled tretmana koji je u tokuve}i od broja prirodno dnevno opale varoe


(koji se utvr|ujeneposredno prepo~etka prime-ne nekog tretma-na:

1. za vi{e od30 puta, onda jee f i k a s n o s t95–100%;

2. od 20 do 29puta, onda je efikasnost 85–90%;

3. od 10 do 20 puta, onda je efikasnost70–85%;

4. od 5 do 10 puta, onda je efikasnost50–70%.

Prethodne podatke treba koristiti utoku samog tretmana za procenu efikasno-sti, i time i za korekciju samog tretmanakada se ne postigne èqena efikasnost.

Posebno treba ista}i da je kod postignu-te prose~ne efikasnosti MK od 80% neop-hodno izvr{iti, prema mojim iskustvima,dvostruki tretman zimi, u toku perioda bezlegla.

Tako|e treba ista}i da je za smawewebroja varoa na najvi{e 500 komada u periodusa leglom, potrebno odabrati metode kojegarantuju efikasnost od 90% ili vi{e, dabi se zimi, u periodu bez legla, jednim tret-manom, ~ija efikasnost je bar 90%, broj va-

roa smawio na 50 ili mawe.U slu~aju da se u periodu kada je leglo

prisutno postigne efikasnost mawa od80%, a u zimskom periodu, kada nema legla,primeni samo jedan tretman efikasnosti90%, smatram da je neophodno na prole}eprimeniti dopunske mere. To je pre svegauklawawe trutovskog legla iz okvira gra-|evwaka a tek potom primena MK i timolau periodu pre postavqawa medi{nih nasta-vaka. Me|utim, treba ista}i znatan utro-{ak vremena na ovakve postupke, {to ih sva-kako ne preporu~uje za primenu kada imamoveliki broj dru{tava.

Regulisawe brzine isparavawa MK jeposeban problem, jer su granice {tetnostiza varou i za p~ele vrlo bliske. Uglavnomse smatra da je MK efikasna kada dnevno is-paravawe nije mawe od 7 ml po LR nastavkuodnosno 14 ml na 2 LR nastavka.

Tabela 1aVremenski

periodBroj dnevno

opalih varoa Mere koje je potrebno preduzeti

Kraj maja vi{e od 3 Primeniti dugoro~ni tretman sa MKKraj jula,

po~etak avgusta vi{e od 10 Dva dugoro~na tretmana sa MK suneophodna

Tokom celesezone vi{e od 30 Dostignuta je gorwa granica {tetnosti,

neophodno je tretirati bez odlagawa

Tabela 1b: Uslovi primene i rezultati delovawa mravqe kiseline

R. b

.

Vel

i~in

a ka

rton

a

Po~

etak

Dol

ivan

o m

l

Vel

i~in

a ka

rton

a

Dol

ivan

o m

l

Vel

i~in

a ka

rton

a

Dol

ivan

o m

l

Vel

i~in

a ka

rton

a

Pre

osta

lo m

l

Pot

ro{

eno

kise

line

(ml)

Zap

rem

ina

ko{

nice

Izl

oèn

ost

sunc

u

Uku

pno

obor

eno

varo

e m

ravq

om k

isel

inom

Pre

osta

li b

roj v

aroa

Ef

ikas

nost

25. 9

. 200

5.T

=27

°C

14. 1

0. 2

005.

T

=20

°C

25. 1

0. 2

005.

30. 1

0. 2

005.

24. 1

2. 2

005.

kom

ada

kom

ada

%

1 mawi 100 55 ve}i 30 ve}i 0 ve}i –30 155 2 LR tela U jakom hladu 2 006 1 967 50,492 mawi 100 65 ve}i 25 ve}i 0 ve}i –20 170 2 LR tela U hladu 217 291 42,723 mawi 100 80 mawi 80 mawi 40 ve}i 0 300 1,5 LR tela Na suncu 743 672 52,514 mawi 100 80 mawi 45 mawi 10 ve}i 0 235 2 LR tela Na suncu 777 1 171 39,895 mawi 100 100 mawi 65 mawi 25 ve}i 0 290 1,5 LR tela Na suncu 708 586 54,716 mawi 100 100 mawi 45 mawi 25 ve}i 0 270 1,5 LR tela Na suncu 4 509 977 82,197 ve}i 100 65 ve}i 20 ve}i 0 ve}i –55 130 2 LR tela U jakom hladu 646 1 486 30,30

Zbirni rezultati 9 606 7 150 57,33


Treba imati u vidu da kod visoke vla-`nosti vazduha (zasi}ewe vazduha vodenomparom) moè do}i i do potpunog prekida is-paravawa. Zato treba dati prednost ispari-va~kim ure|ajima za dugoro~ni tretman ko-ji deluju uvek kada je to mogu}e s obzirom navla`nost vazduha, a i znatno {tede vreme.

Pove}ano isparavawe kiseline moè seobezbediti:

1. Otpo~iwawem tretirawa ranije u to-ku leta i/ili jeseni, u mojim uslovima po-~etkom septembra kada su temperature ve}e,eventualno sa mawim karton~i}em kada ko-ristimo ispariva~ki ure|aj;

2. Smawewem zapremine ko{nica na mi-nimalno mogu}u kroz eliminaciju svih su-vi{nih nastavaka, ~ime se istovremeno po-stiè pove}awe koncentracije para mravqekiseline i smawewe potro{we;

3. Po potrebi kori{}ewem dva ispari-va~a po jednom dru{tvu;

4. Umetawem ve}eg kartona ispariva~a; 5. Sme{tawem ispariva~a u zbeg nepo-

sredno iznad legla dru{tva kako bi tempe-ratura i vla`nost koje dru{tvo odràva uleglu imali zna~ajan uticaj na dobro ispa-ravawe;

6. Osim ispariva~a, za dodatno ispara-

vawe moè se koristiti i komad truleks kr-pe na koju se, prilikom otvarawa ko{niceza dolivawe mravqe kiseline u ispariva~,moè usuti ograni~ena koli~ina kiselinedovoqna za kratkotrajno dejstvo, kao poja-~awe delovawu ispariva~a. Obi~no se ova-ko dodaje 20–25 ml mravqe kiseline, s tim{to se to radi pred ve~e, kada ne moè do}ido naglog porasta temperature tako da glav-ni deo ispari tokom no}i pri relativnostabilnoj i niskoj temperaturi.

Posebno treba obratiti pa`wu na dru-{tva koja se nalaze u hladu s obzirom na mo-gu}e smawewe isparavawa i efikasnosti.Iz istog razloga neophodno je obezbeditiujedna~ene uslove za isparavawe MK s obzi-rom na poloàj ko{nica u hladu ili na sun-cu. Time se, u velikoj meri, moè izbe}i ne-ujedna~eno delovawe, odnosno moè se po-sti}i ve}a ujedna~ena efikasnost MK.

Primena timola U primeni timola imam iskustvo dugo 15

godina. S obzirom da je davao dobre rezulta-te nije bilo potrebe za detaqnijom prove-rom. U odnosu na prethodnih 11 godina, kadasam ga posipao po 0,25 g po jednoj satono{i,posledwe 4 godine ga u odgovaraju}oj sra-zmeri rastvaram u alkoholu, nanosim napar~ad fine kuhiwske krpe i tako sme{tamu ko{nicu. Za jedan sprat ko{nice koristise jedan komad krpe sa 5 g timola koji sesme{ta na satono{e u sredini nastavka.Pratio sam 9 dru{tava tretiranih timo-lom.

Iz tabele 2 (Zbirni rezultati) se vidida je prose~na efikasnost timola bila57,63%. Iz tabele se, me|utim, moè videti

Tabela 2: Uslovi primene i rezultati delovawa timola

R. b

. Namenadru{tva

Veli~inako{nice

Nazivko{nice

Ukupno oborenovaroe timolom

(komada)

Preostalovaroa

(komada)

Efikasnost(%)

1 Roj 1 sprat Per 1 254 103 71.152 Proizvodno 2 sprata 6 340 288 54.143 Bilder 2 sprata Per 2 1 609 980 62.15

4 Za poja~awebildera 2 sprata Per 3 226 170 57.07

5 Proizvodno 2 sprata Per 4 673 382 63.796 Ve{ta~ki roj 2 sprata 1 59 117 33.527 Proizvodno 2 sprata 2 496 572 46.448 Ve{ta~ki roj 2 sprata 3 85 163 34.279 Proizvodno 2 sprata 4 625 435 58.96

Zbirni rezultati 4 367 3 210 57.63


da je efikasnost kod dru{tava sa relativnove}om populacijom varoe bila uglavnom nanivou proseka ili iznad wega. Tako|e se mo-è uo~iti da je efikasnost bila najslabijakod ve{ta~kih rojeva koji su ina~e imalimawu populaciju varoe.

Kao i kod primene MK i kod primene ti-mola trebalo bi posti}i smawewe brojno-sti populacije varoe na 500 ili mawe. Zato}emo odrediti efikasnost koja je potrebnada se kod dru{tva sa najve}om populacijomvaroe, taj broj svede na 500. Zna~i kod dru-{tva br. 3, kod koga je broj varoa bio ukupno2 589, broj preostale varoe 980, a koli~inaprimewenog timola 10 g, treba odreditiefikasnost tako da preostali broj varoabude 500. Pomo}u odgovaraju}e srazmere mo-è se utvrditi da je potrebna efikasnost zapostavqeni ciq 80,68%. Potrebna koli~i-na timola da se postigne ovakva efikasnostje 12,96 g ili pribli`no 13 g. Iz prakti~-nih razloga, radi jednostavnog dozirawa,ovu koli~inu bih zaokruìo na 15 g. Timebi se (ra~un se sprovodi opet pomo}u odgo-varaju}e srazmere) podigla efikasnost naoko 93%. A preostala varoa smawila na 433varoe.

Ista koli~ina timola od 15 g, pod uslo-vima u dru{tvu 7, imala bi efikasnost odoko 69%, a preostala bi 381 varoa.

I kod svih drugih dru{tava koja su tre-tirana timolom, primena 15 g timola uve}a-la bi efikasnost toliko da bi broj varoa uwima bio znatno ispod 500.

Rad potreban za primenu timola je sra-zmerno mali. Prakti~no je nu`no samo jed-nom otvoriti ko{nicu, staviti krpu sa ti-molom i ni{ta vi{e. Sa aspekta utro{enogvremena primena timola je vrlo povoqna.

Za procenu efikasnosti timola u tokusame primene, a radi korekcije efikasno-

sti, nisam nai{ao na posebne podatke. Me-|utim, procena populacije varoe, kao i iz-bor metoda tretmana moè se vr{iti kao ikod primene mravqe kiseline. Mi{qewasam da se i podaci o vezi prirodnog opadawavaroe sa opadawem koje je posledica tretma-na mravqom kiselinom, mogu primeniti i uslu~aju timola, jer se u su{tini radi o od-nosu brojeva opale varoe bez obzira nauzrok koji do toga dovodi.

Ono {to je vrlo va`no za timol je da naosnovu mojeg dugogodi{weg iskustva ne iza-ziva neèqene efekte, primewen u navede-nim koli~inama, ni u slu~ajevima kada tem-perature idu i do 31–32 °C. Ovo je razlogzbog koga sam siguran da bi u toku letno-je-seweg tretmana kao prvi tretman trebaloprimeniti timol, u periodu visokih tempe-ratura i u trajawu od oko 4–5 nedeqa.

Tek potom bi, ako je zaraènost varoomvisoka, trebalo primeniti mravqu kiseli-nu. Ako bi se timol primenio polovinomavgusta proizlazi da bi se mravqa kiselinaprimenila polovinom septembra, {to je umojim uslovima (primorje), s obzirom natemperature, objektivno mogu}e. Smatramda je, na osnovu ve} postignutih rezultata,sasvim realna procena da bi pojedini odtretmana imao efikasnost od 60% uz mawepoboq{awe efikasnosti. Ukupno posma-trano, ovakva dva uzastopna tretmana, sa-svim je izvesno, imala bi efikasnost od80–90%. Time bi se, mogu}e, postigli uslo-vi da je jedan zimski tretman oksalnom ki-selinom sasvim dovoqan.

U slu~aju da sprovedemo predloèna po-boq{awa efikasnosti pojedina~nog tret-mana pomo}u mravqe kiseline i timola na80%, ukupnu efikasnost tretmana podiglibi izvesno na preko 90% {to bi u~inilo je-dan zimski tretman oksalnom kiselinom do-voqnim.

Primena fluvalinata [tapi}i (letvice) sa aktivnom supstan-

com fluvalinatom primeweni su kako jeve} re~eno. Prose~na efikasnost, kako sevidi iz tabele 3 (Zbirni pregled), bila je65,40%, a varirala je od 48,31% do 75,30%.Preostala varoa posle primene {tapi}afluvalinata je u dobrim granicama i ne-znatno prelazi 500 u svega 2 od 8 slu~ajeva.Svakako da bi se to moglo korigovati pri-menom dva {tapi}a istovremeno po jednomp~eliwem dru{tvu, mada kod ovih dru{tavai nije nu`no. Me|utim, u ovom slu~aju imam


za ciq da uporedim efikasnost mravqe ki-seline i timola sa fluvalinatom i predlo-ìm, pre svega sebi, pa onda i drugima, na-~in za unapre|ewe delovawa upravo mravqekiseline i timola.

Pore|ewe efikasnosti mravqe kiseline i timola sa fluvalinatom

Iz ranije datih tabela kao i iz datih di-jagrama vidi se da fluvalinat daje ne{toboqe (boqa prose~na efikasnost) kao i po-uzdanije rezultate (mawe rasipawe efika-snosti oko prose~ne vrednosti) od mravqe

kiseline i timola primewe-nih na navedeni na~in i poduslovima na mom p~eliwaku.Me|utim, mislim da razlikenisu velike, ve} naprotiv, to-liko male da se unapre|ewemprimene MK i timola mogupotpuno prevazi}i. Mislim dave} dati komentari vode ta-kvom ciqu. Pri tome mi naro-~ito va`no izgleda utvr|iva-we prirodnog opadawa varoeradi kasnijeg upore|ewa saopadawem varoe pod dejstvomleka, jer tako moèmo korigo-vati delovawe leka jo{ u tokutretmana, a ne tek po zavr{et-ku i obavqenim kontrolnimtretmanima. Time se ne gubi na

vremenu, a med bez ostataka (rezidua) sin-tetskih materija je, sasvim izvesno, vredantruda.

Mane MK u pogledu uloènog rada zaprimenu mogu se otkloniti primenom ispa-riva~a za dugotrajni tretman, s tim {to biga trebalo isprobati i kada se u wega sipavi{e od preporu~enih 100 ml kiseline u je-dan mah. Druga mana mravqe kiseline, ose-tqivost na visoke temperature preko 25 °C,nije bila problem kod ovog ispariva~a. Za-to smatram da bi se mogao primeniti vrlobezbedno po p~ele ve} po~etkom septembrakada temperature idu najvi{e do 30–32 °C, stim da se na po~etku ide sa mawim karton-~i}em.

Osim toga, po{to je timol mawe ose-tqiv na temperaturu, u slu~aju da je neodlo-`no potrebno, pre po~etka septembra, pri-meniti dva dugoro~na tretmana kod visokogstepena zaraènosti, mogao bi se primeni-ti prvo timol u periodu kada su ve}e dnevnetemperature pa onda MK da bi se izbeglaosetqivost MK na visoke temperature.

Tabela 3: Primena i rezultati delovawa fluvalinata

R. b

.

NamenaZ

apre

min

ako

{ni

ce

Naz

ivko

{ni

ce

Uku

pno

obor

eno

flu

vali

nato

m(k

omad

a)

Pre

osta

lo p

opr

imen

i f

luva

lina

ta(k

omad

a)

Ef

ikas

nost

(%)

1 Proizvodno 2 sprata I 1 414 270 60.532 Proizvodno 2 sprata I 2 114 122 48.313 Proizvodno 2 sprata I 3 269 183 59.514 Proizvodno 2 sprata I 4 528 215 71.065 Bilder 2 sprata 5 880 622 58.596 Proizvodno 2 sprata Per 1 376 306 55.137 Proizvodno 2 sprata Per 2 571 274 67.578 Proizvodno 2 sprata Per 3 1 613 529 75.30



Druga etapa U drugoj etapi postavqalo se nekoliko

ciqeva. Pre svega druga etapa u celini tre-ba da bude kontrola za prvu. Osim toga, dru-ga etapa treba da omogu}i procenu efika-snosti oksalne kiseline (OK) primewenekroz dva ve} navedena razli~ita rastvora.

U drugu etapu ukqu~ena su 43 dru{tva.Od toga su dru{tva od rednog broja 1 do 33tretirana prvim rastvorom (35 g OK na li-tar sirupa), a dru{tva od rednog broja 34 do43 su tretirana drugim rastvorom (60 g OKna litar sirupa).

Prema literaturi neophodno je tretma-nima koji prethode oksalnoj kiselini sve-

sti brojnost varoe na ispod 500 jedinki podru{tvu, da bi se pomo}u OK, ~iju efika-snost literatura procewuje na oko 95%,broj varoa smawio na ispod 50. Toliki brojse, po literaturi, moè tolerisati jer omo-gu}ava da se tokom sezone ne moè pre}igranica ekonomske {tete. Ove postavke subile, a i ubudu}e }e biti ciq kome se teìtokom postupka suzbijawa varoe u jesewe-zimskom periodu. Ukoliko se ne postignetaj ciq neophodno je tokom prole}a predvi-deti dopunske mere za suzbijawe varoe, presvega kroz ramove gra|evwake za uklawawetrutovskog legla, a time i najve}eg delapreostale varoe, ili primenom MK ili ti-mola pre dodavawa medi{ta ko{nici.

Tabela 4: Podaci o tretirawu pomo}u OK (35 g u litru sirupa 1:1)

R.b. Namena Poreklo Veli~ina

ko{nice

Ja~ina(ulicap~ela)

Nazivko{nice

UkupnoOK 35 g(komada)

UkupnoOK+P+A(komada)

Ostalovaroa

nakon OK

Efikasnost(%)

1 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 1 715 2 021 306 84.86

2 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 239 302 63 79.14

3 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 614 684 70 89.77

4 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 1 078 1 236 158 87.22

5 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 495 613 118 80.756 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 750 1 069 319 70.167 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 1 427 1 540 113 92.66

8 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S1 (T) 141 174 33 81.03

9 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S2 (F) 454 466 12 97.42

10 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S3 (T) 156 170 14 91.7611 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S4 (F) 13 13 0 100.0012 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S5 (F) 135 139 4 97.1213 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 P4 (T) 288 396 108 72.7314 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S6 (F) 1 051 1 231 180 85.3815 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S7 (F) 268 350 82 76.5716 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S8 (F) 239 241 2 99.17

17 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 P3 (T) 140 174 34 80.4618 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 P2 (T) 960 983 23 97.6619 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 6 (T) 286 290 4 98.6220 Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj 2 LR 8 1 (A+T) 103 119 16 86.5521 Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj 2 LR 8 2 (A+T) 549 573 24 95.8122 Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj 2 LR 8 3 (A+T) 156 164 8 95.1223 Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj 2 LR 8 4 (A+T) 410 437 27 93.8224 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S9 (T) 120 403 283 29.7825 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S10 (T) 43 65 22 66.1526 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S11 (T) 133 165 32 80.6127 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S12 (T) 51 57 6 89.4728 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S13 (T) 158 186 28 84.9529 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S14 (F) 613 1 037 424 59.1130 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 P2 (F) 223 278 55 80.2231 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 P3 (F) 523 531 8 98.4932 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S16 (F) 247 401 154 61.6033 Prirodni roj Prirodni roj 1 LR 5 P1Roj (T) 102 103 1 99.03



Podaci o dru{tvima nakojima je primewena OK(35 g) dati su u tabeli 4.

Iz tabele 4 (kolona„Ukupno OK 35 g“ vidi se dakod zna~ajnog broja dru{ta-va nije postignut ciq da sebroj varoa u prethodnomtretirawu smawi ispod 500komada. Zato je bilo jasnoda }e biti neophodno izve-sti tretman i posle OK dabi se postigao postavqeniciq od najvi{e 50 preosta-lih varoa nakon zimskogtretmana. To se posebno od-nosi na dru{tva sa rednimbrojevima 1, 4, 6, 7, 14, 18 i29. Zbog toga sam posle OKizveo jo{ dva kontrolnatretmana Perizinom i Api-tolom. Rezultati u koloni„Ostalo varoa nakon OK“opravdavaju ovakav postupak, jer kod 14 od 33dru{tva broj preostalih varoa posle pri-mene OK prelazio je 50 {to ~ini 42% odtretiranih dru{tava. Ova ~iwenica ukazujena neophodnost znatnog pove}awa efikasno-sti postupaka primene MK i timola koji sekoriste tokom jeseni u periodu kada je pri-sutno leglo i kada se vr{i priprema dru-{tava za zimsko tretirawe.

Podaci o dru{tvima na kojima je prime-wena oksalna kiselina (OK 60 g) dati su utabeli 5.

I kod ovih dru{tava, kao kontrola suprimeweni Perizin i Apitol. Iz kolone„Ostalo varoa nakon OK“ vidi se da je broj

preostalih varoa neznatnoprevazi{ao 50 komada samokod dru{tava 34 i 37, daklekod dva od ukupno 10dru{tava.

Iz tabele 5 (kolona„Ukupno OK 60 g“) vidi seda je samo kod jednog od desetdru{tava broj varoa prela-zio 500 komada. Iz iste ta-bele (kolona „UkupnoOK+P+A“) vidi se da samo u2 od 10 slu~ajeva broj varoeprelazi 50 komada {to ~ini20% tretiranih dru{tava.

Mislim da je jedan odrazloga za ovo ~iwenica daje nakapavawe oksalnom ki-selinom vr{eno po hladnomvremenu {to je izazvalo sa-ìmawe klubeta i dovelo dopogre{ne procene ja~inedru{tava i time do gre{ke

u dozirawu sirupa sa oksalnom kiselinom(60 g na litar sirupa 1:1). Ovo je imalo zaposledicu zna~ajno lo{ije delovawe oksal-ne kiseline u jednom slu~aju {to je umawi-lo efikasnost sa 90,5% na 88,9%.

(Ovde treba ponoviti ne{to o ~emusmo ve} pisali, a to je da se u kontinental-nim uslovima Srbije treba primewivatidoza od 35 g OK na litar sirupa 1:1, a da save}im dozama ne treba eksperimentisati itime nepotrebno rizikovati, jer i pome-nuta „nià“ doza daje sasvim zadovoqavaju-}e rezultate. Autor je svoj eksperimentsprovodio u uslovima mediteranske klime,gde su i prema nau~nim istraìvawima

Tabela 5: Podaci o tretirawu pomo}u OK (60 g u litru sirupa 1:1)

R. b

.

Namena Poreklo Veli~inako{nice

Ja~ina(ulicap~ela)

Nazivko{nice

UkupnoOK 60 g(komada)

UkupnoOK+P+A(komada)

Ostalovaroa

nakon OK

Efikasnost(%)

34 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 4 I1 (F, 20 ml) 211 277 66 76.1735 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 I2 (F, 40 ml) 120 122 2 98.3636 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 5 (F, 50 ml) 586 623 37 94.0637 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 N1 (T, 10 ml) 326 381 55 85.56

38 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 N2 (T, 12 ml) 83 104 21 79.81

39 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 N3 (F, 20 ml) 125 165 40 75.76

40 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 N4 (F, 20 ml) 93 104 11 89.4241 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 I3 (F, 40 ml) 158 185 27 85.4142 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 I4 (F, 45 ml) 209 218 9 95.8743 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 P1(F, 40 ml) 299 307 8 97.39



primenqive i ve}e doze bez posledica – pri-medba redakcije).

Preporu~eni postupci Tretman tokom leta i jeseni koji spro-

vodimo kada ima legla, sluì za pripremudru{tva za zimski tretman.

U slu~aju da kao zimski tretman kori-stimo OK (60 g na litar {e}ernog sirupa),letno-jesewi tretman mora da ima za ciqsvo|ewe varoe na nivo od 500 jedinki. Timese, uz efikasnost od 90%, broj varoa smawu-je na 50 ili mawe jedinki, kako to preporu-~uje literatura.

I u slu~aju kada smo spremni da kao zim-ski tretman koristimo dva tretmana i toprvi sa OK (35 g na litar {e}ernog sirupa)i drugi Apitolom, kojima se broj varoa sma-wuje na ispod 50 komada, broj preostale va-

roe posle jesewih tretmana ne sme bitimnogo ve}i od 500, jer je to granica neophod-na za izvo|ewe neo{te}enih zimskih p~ela.Po mom mi{qewu, drugi tretman (Apito-lom) bi trebali sprovesti u slu~aju da prvitretman pomo}u OK (35 g na litar {e}ernogsirupa) pokaè opadawe varoe blizu ili iz-nad 500 komada.

Dakle, bez obzira na vrstu zimskog tret-mana za koji }emo se opredeliti, neophodnoje tokom jesewe-zimskog tretmana posti}ismawewe broja varoa na 500 ili mawe da bise osigurali zdravqe i vitalnost zimskihp~ela.

Da bi se ostvario ovaj ciq neophodno jeizvr{iti tretirawe timolom u koli~iniod 15 g po dru{tvu, mravqom kiselinom65% u koli~ini od 310 ml, ili wihovomkombinacijom, {to bi u mojim uslovima bi-lo najboqe po mojoj proceni.

Pri tome se sa primenom timola u nave-denoj koli~ini ({to se moè smatrati jed-nim dugoro~nim tretmanom) moè po~etiod polovine avgusta pa do po~etka posledwedekade septembra. Od po~etka posledwe de-kade septembra pa na daqe moè se prime-niti mravqa kiselina 65% u koli~ini od200 ml u ispariva~u uz eventualno dodatnotretirawe kroz dodavawe 25 ml kiseline nakomad kuhiwske krpe svaki put kada se otvo-ri ko{nica radi dolivawa kiseline u ispa-riva~.

Pre po~etka tretmana treba utvrditiprirodno opadawe varoe i zabeleìti re-zultate. Upore|ewem broja opale varoe ko-ja je izazvana akaricidom sa prirodnim opa-dawem varoe, nalazimo efikasnost prime-wenog postupka, i time dobijamo mogu}nostkorekcije postupka u toku wegovog trajawa,dakle u pravo vreme. Kontrola efikasnostinam omogu}ava postizawe ciqa, a to je oko500 varoa uo~i zimskog tretmana.

Procenu stepena efikasnosti treba vr-{iti na osnovu preporuke date u prethod-nom tekstu (Teku}a procena efikasnosti utoku suzbijawa varoe).

Sa ovako pripremqenim dru{tvom moguse posti}i planirani rezultati kod zim-skog tretmana jednim tretmanom pomo}uOK, sa eventualnim dodatnim tretmanomApitolom, ako se pokaè kao potrebno.

Sa ovako izvedenim tretmanom, sasvimje izvesno, ne}e biti potrebno tretiraweprotiv varoe do po~etka slede}e p~elarskesezone po~etkom avgusta.

Na kraju treba ista}i osnovnu ~iwenicuda svaki tretman organskim supstancamatreba izvesti tako {to }emo pre i tokom sa-mog tretmana pratiti efekte i uo~avatimogu}nosti za poboq{avawe efikasnosti uuslovima koje stvarno, a ne idealizovano,imamo na svakom konkretnom na{em p~eli-waku.

P O N U D AP O N U D A K O J UK O J U N EN E M O @ E T EM O @ E T E O D B I T I ! O D B I T I ! NAPI[ITENAPI[ITE SAMOSAMO JEDNUJEDNU STRANUSTRANU TEKSTATEKSTA II DOBIJENIMDOBIJENIM HONORAROMHONORAROM

PLATITEPLATITE SEBISEBI GODI[WUGODI[WU PRETPLATUPRETPLATU NANA PÊLAR! PÊLAR!


TTOOPPIIONONIIK, K, DDEEKKRRIISTSTAALLIIZZAATTOORR

I II INVENVERRTTOOR R Du{an Stojkovi}37000 Kru{evac (037) 442-978

U ciqu olak{avawa rada u p~elarstvupreporu~ujem vam ure|aj vi{estruke name-ne koji je u praksi pokazao odli~ne rezulta-te.

Izrada ure|aja Od starog bojlera odsecite, po~ev od

gorweg kraja, 60 cm. Pri dnu izbu{iteotvor da u wega mo-ète staviti cev3/8 cola. Cev is-krivite (1) i zava-rite. Na suprotnojstrani izbu{iteotvor, na najniòjmogu}oj ta~ki, dase moè instalira-ti greja~ za ve{ ma-{inu (13). Iznadgreja~a izbu{iteotvor za cev sonde(8). Na visini od30 cm postavite is-pust (6). Ispust jepar~e cevi 1/2 co-la. Ako ho}ete davam ure|aj budekomforan postavi-te slavinu sa ku-gli~astim venti-lom. U suprotnommoè posluìti~ep. Napravite dvakru`na diska odlima debqine 2 mmi izbu{ite burgi-jom 6 mm {to ve}ibroj otvora (7 i14). Od lima de-bqine 1–1,5 mm na-pravite za{titnik

greja~a (12), koji je itovremeno i nosa~ ko-mandi. Na wemu smestite tiwalicu (9),termostat (10) i prekida~ (11). Ovde i mo-ète izostaviti tiwalicu i prekida~, aline i termostat kog moète uzeti iz starogbojlera. Napravite pogodno u~vr{}ivaweza za{titnik i sve poveìte. Ostala je samojo{ posuda za invertovawe i dekristaliza-

ciju (3). Najboqe jeda ona bude napra-vqena od prohromaali moè i drugapogodna posuda poduslovom da staje uglavnu posudu ozna-~enu brojem 5. Po-èqno je stavitinoìce visine do20 cm, ali o tomeodlu~ite sami.

Topqewe voska Napravite ve}u

vre}u (od xaka zakafu) i u wu stavi-te staro sa}e i dru-gi vosak. Stavitedowu re{etku naoslonac kao na sli-ci 2. Glavnu posudunapunite vodom iz-nad ispusta sa sla-vinom. Kada vodapo~ne da vri moè-te dodati jo{ voskajer }e se tada na-praviti mesto u ke-si. Kada vosak u ke-si omek{a, stavitepreko kese drugure{etku (kao na


slici 2) i priti-snite letvicomuprtom u oslonac(2). Sav istopqenivosak bi}e na po-vr{ini. Kada sma-trate da je dostavoska istopqenomoète ga ispusti-ti preko slavine.Pomo}u termosta-ta moète podesi-ti ta~ku vrewa vo-de. Sada dolijtevodu u glavnu posu-du pomo}u cevi zadolivawe, i pono-vite postupak. Utoku ovog drugogzagrevawa moètejednom kesu ras-tresti. Kad drugiput ispustite vo-sak u kesi }e osta-ti samo otpad. Ke-su ne treba pritiskati ve} je samo dràtiispod ispusta a vosak }e sam isplivati napovr{inu.

Invertovawe sirupa Op{te je poznata ~iwenica da je p~ela-

ma boqe davati invertovani {e}erni ra-stvor. Ovaj univerzalni ure|aj to obezbe|u-je na lak na~in. U glavnu posudu postavitedowu re{etku, a preko we posudu za inver-tovawe (3). Sipajte vodu kao i za topqewevoska. U posudu za invertovawe sipajte ras-tvoreni {e}er potrebne gustine i dodajtesredstvo za invertovawe. Ukqu~ite greja~ ipodesite temperaturu pomo}u termostata.Povremeno prome{ajte te~nost, pogotovo

ako {e}er niste leporastvorili. Na ovajna~in {e}er ne moèzagoreti a invertova-we }e biti korektno.Po{to termostatodràva stalnu tem-peraturu invertova-we se moè obavqatii no}u. Kada je zavr-{eno invertovaweizvadimo posudu zainvertovawe i odli-jemo sirup. Da bi seovo lako obavqalopotrebno je da posudaima ru~ice o ~emutreba razmi{qatikod izrade.

Dekristalizator Iako znamo da

kristalisani med ni-je falsifikat, kupciga izbegavaju pa ga ~e-

sto moramo dekristalisati. Samo pravil-nom dekristalizacijom moèmo o~uvatisva korisna svojstva meda. Ovaj ure|aj nampomaè u tome. U osnovnu posudu postavimore{etku, stavimo posudu za dekristalizaci-ju i u wu kristalisani med. Pomo}u cevi zadolivawe vode dolijemo vodu u osnovnu po-sudu, kao i za topqewe voska. Ukqu~imogreja~ na neku nisku temperaturu. Termome-trom kontroli{emo temperaturu meda. Po-mo}u termostata podesimo da temperaturadekristalizacije bude maksimalno 45 °C.Obeleìmo taj poloàj na ru~ici termo-stata da ubudu}e ne moramo ponovo istraì-vati. Uvek je ispravnije da se dekristaliza-cija obavqa duè na niòj temperaturi.

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

KKOOLLIIKKOO PP ^̂EELALA UU KKOO[[NNIICCII IIMA MA Pita{ koliko p~ela u ko{nici ima. Hiqade, desetine hiqada, p~eliwi je bezbrojan roj. Najvi{e ih je u maju kad bagrem cvetai kad opojno zamiri{e. Tada p~eliwa brojna armadau slatki kre}e boj. Poslu{aj onda u p~eliwaku wihov veseli poj! Nikola Mitrovi} iz Vlasotinca svojim unucima

De~ji kutak


Stalno pove}avawe broja dru{tava i ne-stabilne vremenske prilike tokom prole}ai leta koje nisu u duèm vremenskom perio-du davale dovoqno visoke temperature da bise standardnim solarnim topionikom isto-pile ve}e koli~ine voska, navele su me dasam konstrui{em dugove~an i kvalitetantopionik koji funkcioni{e u svim vremen-skim uslovima i sa {to ve}im brojem ramo-va.

Nakon eksperimentisawa sa vi{e mate-rijala i tehni~kih re{ewa odlu~io sam seza dekapirani lim zbog veka trajawa, jedno-stavnosti za{tite i otpornosti na povi{e-ne temperature (u delu gde se nalaze greja-~i).

Delovi topionika su: telo topionika,poklopac, ram sa mreìcom, lim niz kojicuri vosak, drà~i lima niz koji curi vo-sak, poklopac greja~a, posuda za vosak, greja-

~i, termostat, kabl, stopice i ru~ice.– Telo topionika je izra|eno od dekapi-

ranog lima debqine 1,5 mm dimenzija700×700×450 mm.

– Poklopac se sastoji od stalka i rama.Ram je napravqen od L profila debqine2 mm, dimenzija 705×20×35 mm, da ne bi do-{lo do o{te}ewa stakla. Kori{}eno sta-klo je termoizolaciono jer kod wega ne do-lazi do kondenzovawa ako je staklo dobroura|eno. Dimenzije stakla su 700×700 mmdebqine 4 mm.

– Ram samreìcomse sastojiod dva ra-ma okre-nutih je-dan na-spram dru-gog i izme-|u posta-vqene me-talne mre-ìce krozkoju prola-zi istopqe-ni vosak. Ra-movi su pra-vqeni od Lprofila de-bqine 0,8 mmd i m e n z i j a640×550 mm.Profil za do-wi ram je 20×20mm s tim {to jeprofil, bliìposudi za vosak, di-

Ro|en je 1983. godine u Kragujevcu. Zavr{io je I tehni~ku {kolu, smer elek-tromonter mreà i postrojewa.

SSOOLALARRNNOOEELLEEKTRKTRII^N^NIITTOOPPIIONONIIK K

Marko Vuji} ul. Pere Todorovi}a br. 3134000 Kragujevac(064) [email protected]@verat.net


menzija 20×15 mm da bi ispod wega prola-zio istopqen vosak u posudu. Profil zagorwi ram je 30×20 mm.

– Mreìca je sito dimenzija 640×550mm veli~ine okca 2 mm.

– Lim niz koji curi vosak je crni lim(trebalo bi da bude od prohroma – primedbaredakcije) debqine 1,2 mm koji je povrnutsa tri strane na dole 10 mm (da se osloniizme|u {ipki), a potom vra}en za 180° na go-re u duìni od 35 mm. Krajevi bo~nih stra-na koji su do posude, povijeni su po 20 mm je-dan ka drugom (suàva se otvor gde isti~evosak) da bi usmerilo vosak u posudu. Di-menzije lima pre savijawa su 710×585 mm.

– [ipke dimenzija 4×4 mm sluè kaonosa~i lima niz koji curi vosak. Imamo ~e-tiri {ipke, dve su duìne po 700 mm, nala-ze se jedna pri vrhu (50 mm od vrha zadwestrane topionika), a druga je dijagonalno odwe i nalazi se iznad posude za vosak. Drugedve {ipke povezuju ove dve pod ve} dobije-nim uglom s tim da se tri {ipke (ove dve ko-je se postavqaju pod uglom i {ipka na zad-wem delu topionika) postavqaju na 20 mmod stranica topionika zbog strujawa vazdu-ha.

– Poklopac greja~a sluì kao za{titaod kontakta greja~a i voska (da ne bi do{lodo paqewa voska). Poklopac je od dekapira-nog lima 0,8 mm dimenzija 700×550 mm. Nawemu su pravilno u dva reda raspore|ene potri rupe zbog lak{eg odavawa toplote.

– S obzirom da je za topqewe voska po-trebna temperatura od skoro 70 °C dovoqnaje snaga greja~a od 1,2 kw. Potreban prostor

za sme{taj greja~a je 50 mm. Izvodi greja~ai termostat su postavqeni sa zadwe stranetopionika ispod za{titnog lima.

– Zbog specifi~ne namene termostat jera|en po naruxbini. Kapilara termostataje postavqena ispod venca topionika.

– Kabl za povezivawe od mreè do topi-onika je 3×2,5 mm2.

– Posuda za vosak je napravqena od po-cinkovanog lima, a najboqe je da bude odprohrom lima dimenzija 680×120×150 mm.

– Stopice su napravqene od ~etvrtastecevi 20×20 mm.

Sa obe strane imamo po stopicu koje sume|usobno spojene sa {ipkom 4×4 mm duì-ne 705 mm. Stopice se sastoje iz dve cevikoje su spojene tj. zavarene pod uglom od 65°.Po jedna cev sa obe strane (koje stoje para-lelno) su duìne po 250 mm, a druge dve supo 150 mm.

– Ru~ice su napravqene od {ipke de-bqine 10 mm, savijene u obliku slova P(150×200×150 mm).

– Gotov topionik pre farbawa treba popotrebi odmastiti, zatim prefarbatiosnovnom bojom, a posle 24 ~asa crnom zavr-{nom.

– Topionik treba postaviti tako dastrana sa koje se nalazi termostat budeokrenuta severu (obavezno). Zbog kvalitetaslika topionik na fotografijama nije biotako okrenut.


Ro|en je 1955. godine u Leskovcu, gde i ìvi. P~elari 27 godina, tre-nutno sa oko 400 desetoramnih DB ko{nica na 6 lokacija. Kompletnuopremu primerenu ovom broju ko{nica napravio je svojeru~no. Ozbiqnose bavi i sakupqawem polenovog praha.

VEVELLIIKAKA MMUKAUKA ZZAAMAMALLEE PAPARRE E

Zvonimir Vasi}ul. Veselina Masle{e br. 1916000 Leskovac(016) 52-248, (063) 418-096

Kad ~ujete re~ vosak, odmah pomislitena ne{to ~isto i sveto. Ali, vi{e nije ta-ko. Industrijski napredak je u~inio svoje,pa su razne primese i surogati koji mu se do-daju, vosak potpuno obezvredili.

Proizvodwa i prerada voska su za p~ela-ra jedan od najteìh poslova. Taj posao jeposledwih godina i finansijski potpunoobezvre|en, pa interes pada. Cena voska jesvedena na najniì nivo, skoro izjedna~enasa cenom meda. Li~no mislim da je danas ilekovitost voska dovedena u pitawe, s obzi-rom na upotrebu raznih hemijskih sredstavakori{}enih u borbi protiv varoe, a koja suostavila dosta rezidua u vosku.

Postoji i nedostatak opreme kod p~ela-ra koja bi mogla da smawi ulagawa i proiz-vodwu voska u~ini isplativijom. Postoji inedostatak znawa te dolazi do o{te}ewa

voska prilikom prerade ili pretapawa. Intenzivno p~elarewe zahteva i ~e{}u

zamenu sa}a. I, tu po~iwu problemi. Sa}ese mora ise}i iz ramova, zajedno sa ìcom.Vosak je hladan i te{ko se iseca, a ìca ceoproces dodatno usporava i komplikuje.@lebovi u satono{ama se tako|e morajuo~istiti. Ramovi se moraju dobro o~istitistrugawem i dezinfikovati (opaqivawe,Sporotal…). Ramovi se zatim moraju pono-vo oì~iti, a onda se ugra|uju satne osnove.[to je mnogo, mnogo je.

Tokom svog p~elarskog staà isprobaosam sve na~ine za topqewe voska. Kada suprve kapi voska potekle iz sokovnika, rado-vao sam se, jer sam znao da su ga proizvelemoje p~ele. Tada nisam pravio ra~unicu inisam znao da je to velika muka za male pa-re. Uvek posle zavr{enog posla sa tugomsam gledao u ohla|enu stegnutu voskovarinu,jer sam znao da ju je stegla velika koli~inavoska, a ne hladno}a. Kasnije sam pre{ao naparni topionik sa navojem na sredini zapresovawe, ali je opet zaostajala velika ko-li~ina voska. Zatim sam poslu{ao iskusni-je p~elare i napravio veoma skup i kvalite-tan sun~ani topionik. U wega sam sme{tao


dva rama koji su se lepo topili. Ali mi ni-su savetovali kako se naru~uju sun~ani danii sun~ane no}i. Jo{ i vo{tani moqac nijeimao razumevawa da sa~eka dok ne grane sun-ce, ve} je sistematski uni{tavao moj vosak.A ja sam u me|uvremenu pove}avao svoj p~e-liwak, pa su se problemi nagomilavali geo-metrijskom progresijom. Dobijam jo{ jedansavet i ugra|ujem greja~e u moj sun~ani to-pionik, ali u~inak nije bio onoliko velikikao ra~un za struju. Ali, sun~ani topionikmi je dao jednu ideju, dok sam gledao kako sesa}e sliva sa rama i ostaju samo ìce.

Napravio sam komoru od kvadratne cevi20×20 mm i pocinkovanog lima. Za izola-tor sam upotrebio mineralnu vunu od 2 cm.Izolacija mora da bude perfektno ura|enakako bi se smawili toplotni gubici. Gubi-ci su se javili na vratima, {to sam spre~iougradwom silikonske gume koja se koristi urernama elektri~nih pe}nica. Unutar ko-more, levo i desno, postavio sam greja~e zarerne od po 1250 W, a do wih, sa unutra{westrane, po jednu mermernu plo~u debqine2 cm. Mermer akumulira toplotu i odràvajoj kontinuitet kada se vrata otvaraju, ali ispre~ava da greja~i zra~e direktno u vosak.Napravio sam nosa~ za deset ramova, koji utopionik ulazi klize}i na kliza~ima pri-~vr{}enim za plafon komore. Imam dva no-sa~a, kako se ne bi gubilo vreme: dok se je-dan izvla~i sa ramovima na kojima vi{e ne-ma voska, stavqa se drugi sa ramovima sa vo-skom. Nosa~, sa obe strane, prema mermer-nim plo~ama, ima ì~ano sito kako vosakne bi mogao da do|e u dodir sa wima. Pod ko-more je od ì~anog sita, a ispod je limenokorito koje prihvata vosak i poseduje otvorkroz koji se vosak ispu{ta u posudu sa vodomispod topionika. Na topioniku postoji itermostat. Tokom rada pojavio se problembrèg topqewa voska do satono{a nego dodowih letvica. Problem sam re{io ugrad-

wom ventilatora sa limenim perajima nazadwem zidu topionika, sa motorom van to-pionika, koji odli~no me{a vazduh.

U zavisnosti od starosti sa}a, topqewetraje od 5 do 10 minuta. Kad se ramovi izva-de, na wima UOP[TE nema voska. âk je i`leb na satono{i potpuno ~ist. Na 80% ra-mova je dovoqno samo zategnuti ìcu i uì-~iti novu satnu osnovu. Nema se~ewa sa}a,tro{kova za ìcu (pogotovu ako zbog upo-trebe mravqe kiseline koristimo prohrom-sku). Uz sve to, ram je dezinfikovan. Vo{ti-na koja preostane se stavqa u perforiranikalup veli~ine cigle, i pritisne se pneu-matskim klipom pre~nika 120 mm sa 8 barapritiska u kompresoru. Sav vosak iza|e, aono {to ostane je vrlo rastresito, {to go-vori da u wemu nema zna~ajnih koli~ina vo-ska.

Topionik se moè napraviti i ve}i, zavi{e ramova, ali po{to p~elarim deseto-ramnom ko{nicom, ovako ceo jedan nastavakpretopim odjednom, {to apsolutno zadovo-qava moje potrebe. Za 5 sati rada pretopim150 do 200 ramova, zavisno od wihove staro-sti.

U razradi idejnog re{ewa i konstrukci-ji topionika svesrdno mi je pomogao moj do-bar prijateq i p~elar Dragan Jovanovi} izLeskovca.

Izgled rama nakon topqewa voska

Detaq zida topionika (sa leva na desno: mermerna plo~a, prostor za greja~ i greja~, zid topionika sa izolacijom i silikonskom

gumom kao zaptiva~em)


Ciq rada je da se kod osoba sa povi{e-nim vrednostima lipida u plazmi otklonijedan od faktora rizika nastanka koronar-

ne bolesti. Upotrebom mati~-nog mle~a (MM), prirodnogproizvoda koga nam darujep~ela.

Masti (lipidi ) neophodnisu svakom organizmu za stvara-we energije, izgradwu }elij-ske membrane, sintezu stero-idnih hormona, resorpciju li-posolubilnih vitamina. U or-ganizmu se nalaze slede}i li-pidi (holesterol, triglice-ridi, fosfolipidi, masne ki-seline). Posebno su bitnevrednosti holesterola i tri-glicerida u plazmi koje sukqu~ni faktor nastanka ate-roskleroze koja naj~e{}e na-pada krvne sudove srca i mo-zga.

Lipidi (masti) nisu ras-tvorqive ~estice. Da bi ihorganizam iskoristio vezujuse za proteine (lipoprotei-ni) ~ime se dobija hidrosolu-bilna (rastvorqiva) ~esticakoja se lako transportuje. U

zavisnosti od veli~ine ~estice razlikuje-mo:

– VLDL – ~estice vrlo male gustine;

Rad sa III Kongresa p~elara Srbije, 18. i 19. XII 2005.

MAMATTII^N^NI MLI MLEE^ ^ UUSPSPEE[[NNO SO SNNII@A@AVVA NA NIIVO VO

HHOOLLEESTSTEERROOLA I TRLA I TRIIGGLLIICCEERRIIDADADr med. Verica Milojkovi}, specijalista op{te medicineZavod za zdravstvenu za{titu radnika, Ni{ul. Dani~i}eva br. 7, 18000 Ni{, (018) 562-574, (064) 20-23-218, [email protected]

Tabela br. 1: Poèqne vrednosti i visoke rizi~ne vrednosti najva`nijih parametara za odrasle (u mmol/l)

Lipidski parametar Poèqne vrednosti Grani~nevrednosti

Visoke rizi~nevrednosti

Ukupni holesterol <5,20 5,20–6,50 >6,50LDL holesterol <3,50 3,50–4,10 >4,10

HDL holesterol >1,30 (mu{karci) >1,50 (ène) 1,30–0,90 0,90

Trigliceridi <1,70 1,70–2,30 >2,30

Tabela br. 2: Rezultati le~ewa

PacijentiLipidi pre

terapije(mmol/l)

Grani~nevrednosti

Lipidi posleterapije(mmol/l)

M.S. (M–54 god.) HOL 8,72TG 3,2

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 6,9TG 1,55

J.Z. (M–41 god.) HOL 8,3TG 3,61

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 6,3 TG 2,18

N.G. (M–50 god.) HOL 7,07 TG 1,86

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 5,25 TG 1,80

M.V. (@–52 god.) HOL 6,8 TG 2,4

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 4,16 TG 1,13

M.S. (M–43 god.) HOL 7,64 TG 13,30

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 5,59 TG 3,29

S.M. (M–43 god.) HOL 7,62 TG 11,10

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 5,73TG 2,92

S.M. (@–51 god.) HOL 7,11 TG 3,18

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 6,1 TG 1,98

K.J. (@–55 god.) HOL 13,90 TG 2,61

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 13,1 TG 2,3

J.S. (@–50 god.) HOL 8,1 TG 2,52

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 7,51 TG 2,35

M.P. (M–53 god.) HOL 8,2 TG 3,1

HOL 5,20–6,50TG 1,70–2,29

HOL 6,25 TG 2,2


– LDL – ~estice male gustine (u wima senalazi holesterol zbog ~ega su vrlo atero-gene – {tetne po organizam;

– HDL – ~estice vrlo velike gustine,transportuju holesterol u jetru, {tite or-ganizam (krvne sudove) pa su nazvane antia-terogene.

Lipidi (masti ) unose se u organizam pu-tem hrane (egzogeni put) i stvaraju se u je-tri (endogeni put). ]elije jetre sinteti{utrigliceride (TG). Sinteza je utoliko in-tenzivnija ukoliko je hrana bogatija ugqe-nim hidratima (UH).

Jetra pretvara vi{ak UH u masne kise-line koje se zatim vezuju za glicerol grade-}i endogene TG.

Hiperlipidemije predstavqaju pove}a-we lipida u plazmi i mogu biti :

1. Primarne (usled genetskih poreme}a-ja);

2. Sekundarne (nepravilna ishrana, al-koholizam, {e}erna bolest).

Nepravilna ishrana tj. uno{ewe veli-kih koli~ina UH kod potpuno zdravih osobaprovocira sintezu TG u jetri izazivaju}iistovremeno gojaznost. Unos zasi}enih ma-snih kiselina (ìvotiwskog porekla) dovo-di do povi{ewa vrednosti holesterola uplazmi.

Le~ewe hiperlipidemija:

– Primena lekovitog p~eliweg proiz-voda (mati~nog mle~a);

– Higijensko-dijetetski reìm; – Pove}ana fizi~ka aktivnost.

Ciq terapije mati~nim mle~om – Da ukupni holesterol bude mawi od

6,5 mmol/l;– Da trigliceridi budu mawi od

2,29 mmol/l.

Terapija mati~nim mle~om Le~ewe je obuhvatilo 10 osoba sa povi-

{enim lipidima (6 mu{karaca i 4 ène)starosti od 40–55 godina. Ordiniran je lio-filizirani mati~ni mle~ u dozi od120–200 mg dnevno u trajawu od 6–8 nedeqa.Neèqenih manifestacija prilikom kori-{}ewa mati~nog mle~a nije bilo. Rezultatile~ewa prikazani su u tabeli 2.

Zakqu~ak Zbog sprovedenog le~ewa mati~nim mle-

~om, kod 8 osoba lipidi su svedeni na gorwegrani~ne vrednosti, dok je kod 2 osobe efe-kat izostao.

Mati~ni mle~ je pozitivno uticao nalipidni profil i pokazao da je vrlo efika-sno prirodno lekovito sredstvo u le~ewusekundarnih hiperlipidemija.

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZA ZA ZA AA AVVGGUUST ST Dejan Krecuq

îtavog meseca u Srbiji preovladava}e uglavnom tiho, stabilno i lepo vreme. Tem-perature }e se kretati u opsegu vrednosti koji i prili~i avgustu: jutarwe }e iznositidvadesetak stepeni, a maksimalne dnevne veoma ~esto bi}e nekoliko stepeni iznad tri-desetog podeoka Celzijusove skale. Ovakve vru}ine u mnogim krajevima mogu izazvatirazvoj lokalnih nevremena pra}enih vetrom i grmqavinama. Kako }e proizvodni deop~eliwaka, ili jedan wegov deo, jo{ uvek biti na terenu, na ovo vaqa obratiti pa`wu.

Ve} u prvoj polovini meseca dnevne temperature kreta}e se iznad 30 °C, a o~ekiva-na koli~ina padavina je 32 milimetra. Statisti~ki posmatrano,razvoj vremena bi}e sli~an onome iz 1992. godine.

Ovo je vreme kada je potrebno izvr{iti detaqan pregled svihdru{tava na p~eliwaku. Wime se utvr|uje zdravstveno stawe p~ela,kvalitet matice i legla i kvalitet sa}a u ko{nici. Tako|e se obra-}a pa`wa na koli~inu i kvalitet hrane. Nastavqa se i zapo~eti po-sao na negovawu mladih rojeva. Oni treba spremno da u|u u svoju pr-vu zimu, dok oslabele zajednice vaqa sanirati ili pripojiti jakim.Po{to je prinosno medobrawe zavr{eno, vreme je za za{titu od va-roe, ali se ne sme zaboraviti i na pojilo. Bliì se jesen, zajedniceosa i str{qenova naglo se umnoàvaju pa je poèqno na p~eliwakupostaviti klopke za ove p~eliwe neprijateqe.


Sedim tako popodne, za ra~unarom, cr-tam samonose}i ram prikolice za 16 LR ko-{nica, koja treba da u potpunosti iz rada sap~elama iskqu~i sistem prevoza pod nazi-vom „ki~ma trans“, a na televiziji ide in-tervju poznatog preprodavca meda. Tradici-ja je to. Izme|u ostalih obja{wewagledaocima, pokazuju}i na nekoli-ko praznih, davno prevazi|enihpolo{ki, kaè: „Tu se proizvodimed“.

Nisam znao, ali… sad sam mno-go nau~io. Proizvodi se med. Da,naro~ito, i to sam ve} video, kadna ko{nicama postoje hranilice,pardon, ventilacije. Zapreminasamo nekoliko litara. A na uzvi-{ewu iznad p~eliwaka cisternaod nekoliko stotina litara sirupaiz koje do ko{nica, vidno, po travi, viju-ga gumeno crevo sa pi{toqem zato~ewe benzina, pardon, izvinite,sirupa. Izlet p~ela u sred letapra}enog najbogatijom livadskompa{om podse}a na kasno jesewi iz-let u nu`di kad se mora i}i poneophodnu vodu. P~eliwak se uvekmoè posetiti, ali se p~ele nesmeju uznemiravati. Samo pogle-dajte izdaleka, jer su p~ele ba{danas „malo nervozne“.

A proizvod vrhunski, nema an-tibiotika, fluvalinata, te{kih me-tala. Mo`da samo neki metalni opiqak. Vi-deo sam jutros u supermarketu, „med“ po ce-ni od 254,20 dinara za 950 g u tegli od 720 ml.Boja od roze do crvenkaste za lipov med u

potpuno te~nom stawu. Pi{e datum pakova-wa, januar 2006. Pored wega na rafovimaima i drugih medenih bisera, od bagrema poceni od 260,15 dinara do polukristalisanog(u obliku oblaka) livadskog meda a cena250,11 dinara. Uredno, sa PDV-om. Sve po

Zakonu, a nikome ne fali dlaka saglave.

Medari u galopu, kao amerika-nizacija u galopu. Jedite ~ips,flips i sve ostale proizvode naprepe~enom uqu, ili margarin na-puwen neograni~enim brojem kon-zervanasa koji }e vam sigurno uni-{titi imunitet, ali nemojte dapresko~ite ni „fini med“ iz di-rektne proizvodwe. To }e vas ga-rantovano u~initi „vitkim“.

E, kad bi SPOS svim medarimai ostalim ~itaocima na{eg ~asopisa na

unutra{woj strani korica jednomza uvek napisao da je 720 ml medate{ko od 1 005 g do 1 050 g neto,mo`da bi se neko i u supermarke-tu setio da lepo obojen sirup nijemed, ako ni po ~emu drugome ondabarem po toj toliko jednostavnojformuli da p~eliwi med sazreo uko{nici ne moè imati speci-fi~nu teìnu mawu od 1,38. Mo-`da bi se setio da pomnoì ta dvaza~arana broja (720×1,38=993,60).

Oprostite, verovatno moj kalkula-tor ne radi dobro kad to ve} treba da bude950. Odne}u ga na ba`darewe.

Nego, odoh ja sada kod neke od bezbroj ba-naka u glavnoj ulici da vidim kako se od

uloènih 357 dinara (10 kesicalipovog ~aja, 1 kesica limontu-sa, 1 litar vode, malo butana i4,5 kg {e}era) za dan moè dobi-ti 1 371 dinar. Napomena: „ki~-ma trans“ iskqu~en u potpuno-sti.

Od ovog broja uvodimo rubriku koja treba da prodrma ne~iju savest. Ulogu kolumni-ste preuzeo je Aleksandar Bikar iz Sremskih Karlovaca. Mo`da èlite da mu se pridruì-te?

JAJA TTOO SSAAMOMO ONAKONAKO, UO, U PPRROOLALAZZU...U...

DA LDA LII TRTREEBBA ]A ]UTUTAATTI I DDOOKK NNEE NNEESTSTAANNEMO?EMO?

Pro{le godine je Peter Bross iz Ma|arske doneo uSrbiju i pokazao p~elarima med iz EU koji je

prakti~no falsifikovan tako {to je deklar-isan kao bagremov med iz EU, a u wemu je

prona|en polen biqaka koje rastu samo uArgentini! Zna~i, nemamo samo mi problem sa

falsifikatorima!


DAN PÊLARSTVA, KOLUBARA 2006.UP „Budu}nost“ iz Lazarevca organizuje manifestaciju „Dan p~elarstva, Kolubara

2006“ 10. septembra 2006. u Lazarevcu, plato ispred SO Lazarevac. Za Udruèwe p~elara,

Radisav Cveji}

Regionalna asocijacija p~elarskih dru{tava i udruèwa Zlatiborskog i Moravi~kog okruga sa sedi{tem u Uìcu, a u saradwi sa op{tinom âjetina kao i

Turisti~kom organizacijom Zlatibora, 12. i 13. avgusta 2006. godine, na Zlatiboru, u centru, na platou kod Jezera organizuje

PRVU IZLO@BU PÊLIWIH PROIZVODA„MIRIS MEDA I BORA – ZLATIBOR 2006“

SUBOTA, 12. avgust 2006: 10.00 Sve~ano otvarawe – truba~i „Zlatiborci“ 12.00 Za predsednike udruèwa i sve p~elare, okrugli sto na otvorenom sa aktuel-

nim pitawima iz p~elarstva 17.00 Za sve u~esnike i goste Zlatibora, predavawe @ivke Vlajkovi}, nutricioni-

ste, na temu: „Med, slatko i zdravo (zdravqe, lepota, snaga i dugove~nost)“. NEDEQA, 13. avgust 2006:

09.00 Nastavak izlo`be12.00 Progla{avawe najboqe ure|enog {tanda po mi{qewu gostiju i stru~ne komi-

sije (nagrade) 13.00 Izbor najlep{e PÊLARICE po oceni gostiju Zlatibora (nagrada) 15.00 Prema interesovawu i dogovoru, zajedni~ki ru~ak za u~esnike izlo`be

USLOVI UÊ[]A: – Svi izlaga~i potpisuju Ugovor sa Organizatorom i prihvataju propisani Pravil-

nik od strane Organizatora.– Mogu}e je uzorkovawe meda (maksimalno 1/2 kg po vrsti) od strane nadle`ne in-

spekcije.– Tezge i {tandove obezbe|uju izlaga~i u maksimalnoj veli~ini od 2 m2. – Svi izlaga~i predaju teglu meda Organizacionom odboru. – Kotizacija za oba dana je 1 000 dinara, upla}uje se Odboru uz priznanicu. – Svaki izlaga~ mora imati jasan natpis vlasni{tva {tanda – tezge. – Sva pakovawa moraju biti jasno deklarisana o poreklu i vrsti sa imenom vlasni-

ka – p~elara. – Cene se slobodno formiraju. ** Za izlaga~e – ~lanove Asocijacije obezbe|ene su i obavezne „bandarole“ po serij-

skom broju, koje se mogu pribaviti preko dru{tava i udruèwa Asocijacije. – Broj mesta za izlagawe je od strane Inspekcijskih slu`bi ograni~en.– Prijavqivawe za u~e{}e zakqu~no sa 5. 8. 2006. u pisanoj formi na adresu: \oko

Ze~evi}, naseqe Brdo, 31320 Nova Varo{, kao i informacije na telefone: 064/17-80-050i 033/63-160.

– Uz najavu organizatoru mogu} je dolazak p~elara autobusima i zajedni~ko druè-we i poseban program obilaska Zlatibora i okolnih destinacija.

DOBRO DO[LI NA SRPSKU LEPOTICU – ZLATIBOROrganizacioni Odbor

\oko Ze~evi}, predsednik


SPOS, SPOV, RPK Sombor, Op{tine Sombor, Oxaci i Kula, P~elarska udruèwa Zapadnoba~kog okruga, P~elarsko udruèwe „Ba~ka“ Sombor,

organizuju 26. i 27. avgusta 2006. u gradskoj hali „Mostonga“ u Somboru

ME\UNARODNI SAJAM PÊLARSTVA„SOMBOR 2006“

Izvod iz programa:26. avgust 2006:

12.00 Sve~ano otvarawe16.30 Predavawe iz p~elarstva

27. avgust 2006: 08.00 Demonstracija p~elarskih radova09.30 Predavawe iz p~elarstva11.00 Javno izvla~ewe nagrada tombole13.00 P~elarski izlet sa obilaskom uglednih p~eliwaka14.00 Zatvarawe Predava~i su eminentna imena iz zemqe i inostranstva. Molimo vlasnike intere-

santne p~elarske literature, a tako|e i autore kwiga da prijave u~e{}e za izlo`beni{tand p~elarske literature. Pismene prijave za u~e{}e dostavite na adresu: P~elar-sko udruèwe „Ba~ka“, 25000 Sombor, Venac Petra Bojovi}a br. 7. Prijava treba da sa-drì: Ime i prezime, odnosno naziv firme izlaga~a, adresu i kontakt telefon; Potre-ban izlo`beni prostor u m2 sa kratkim opisom izlo`benih eksponata. Izlaga~i su du-`ni da se pridràvaju Pravilnika. Naknada za u~e{}e je 500 dinara/m2 prostora – te-zge, plus 1 000 dinara za tezgu ako istu obezbe|uje organizator. Naknada se upla}uje nara~un broj 355–1044139–35 kod Vojvo|anske banke GF Sombor. Primerak uplatnice do-stavite sa prijavom Udruèwu. Pla}awa su oslobo|eni u~esnici ~ije u~e{}e nije ko-mercijalno. Firma, ime i logotip u~esnika ili izlaga~a ~ija prijava bude prispela do10. 8. 2006. godine bi}e objavqena u programu i Katalogu Sajma.

Ostale informacije: RPK Sombor, [email protected]; Qubomir [kori}, pred-sednik, 063/597-936; Vesela Savin, 063/86-58-717

Organizacioni odbor

DANI PÊLARSTVA [UMADIJE 2006. DP „Kragujevac“ 1. i 2. septembra 2006. u pe{a~koj zoni u centru Grada organizuje

24. tradicionalnu p~elarsku izlo`bu „Dani p~elarstva [umadije 2006“. Pozivamo sve izlaga~e p~eliwih proizvoda, pribora i opreme da blagovremeno iz-

vr{e prijavu na telefon 034/331-848. Rade Kostadinovi}, predsednik Dru{tva

IZLO@BA U Â^KU DP „â~ak“ pod pokroviteqstvom SO â~ak organizuje tradicionalnu izlo`bu

„DANI MEDA, VO]A I CVE]A“ 24. i 25. septembra 2006. na prostoru ispred Domakulture.

Uslovi: Organizator obezbe|uje funkcionalne tezge. Obezbe|eno je ~uvawe ekspo-nata izme|u dva dana. Izlaga~i obezbe|uju potvrdu o ispravnosti p~eliwih proizvoda.Obavezna saradwa sa organizatorom. Ograni~en broj u~esnika. Kotizacija 1 000 dinarai 1 kg meda u humanitarne svrhe.

Otvarawe 24. septembra u 10 sati. Prijave do 10. septembra na adresu: DP „â~ak“,Kara|or|eva 2. Obave{tewa na 064/272-17-31 (Stoiqkovi}) i 032/331-815 (Vujo{evi}).

Predsednik, Petar Stoiqkovi}


Sedamdeset godina p~elarewa Dok se zlato prvih banatskih suncokre-

ta stidqivo naziralo na panonskim hori-zontima, drugog jula, stotinu deset beograd-skih p~elara, ~lanova DP „Beograd“, pose-tilo je na wegovim p~eliwacima, predsed-nika Dru{tva Boù Petrovi}a i ~estitalomu veliki jubilej – sedam decenija bavqewaovim plemenitim hobijem.

Ovaj svojevrsni p~elarski karavan do~e-kao je slavqenik na baznom p~eliwaku u se-lu [urjan gde je pokazao i objasnio svoj na-~in p~elarewa pomo}u dvomati~nih kongre-sovki razvijan decenijama. Potom je posetanastavqena na drugom ~ika Boìnom p~eli-waku nadomak rumunske granice.

Dejan Krecuq

Izve{taj o poseti p~elarima u enklavama KiM, koji su dobili

ko{nice i rojeve2. i 3. jula 2006, posetio sam p~elare u

enklavama Kosova i Metohije, koji su dobi-li ko{nice i rojeve u okviru akcije pomo}iIOM-a stanovni{tvu tih mesta. Poseta jeorganizovana u sklopu kompletne akcijeedukacije p~elara, ~iji je prvi deo, u traja-wu od 3 dana (10, 11. i 12. april 2006) odrànu Gra~anici.

Prvog dana obi{ao sam p~elare u mesti-ma severnog dela, a drugog dana jugo-zapad-nog dela Kosova i Metohije. Op{ti utisakje da su ko{nice i rojevi pravilno dodeqe-ni, u smislu ispoqenog interesovawa licakoja su ih dobila, za bavqewe p~elarstvom.Zadovoqavaju}i je wihov stepen neophodnogpoznavawa p~elarstva, potrebnog za po~e-tak bavqewa ovim poslom. Jedina primedbauo~ena kod pojedinih p~elara je zbijenostko{nica, iako su na raspolagawu imali do-voqno odgovaraju}eg prostora. Dobijene ko-{nice i rojevi su dobrog kvaliteta.

Sa koliko ozbiqnosti i qubavi su p~e-lari prihvatili novo zanimawe, govore hi-gijenski ure|ena pojila za p~ele, obavqenopro{irivawe plodi{nog prostora ramovi-ma sa satnim osnovama, gde su p~elari po~e-li sa ulagawem sopstvenih sredstava. Kodpojedinih p~elara sam zaticao mawe ili ve-}e povr{ine zasejane facelijom, a svi su mipokazali zasa|eni bagremac, ~ije su sadnicedobili u okviru predavawa u aprilu.

Nadam se da }e ovi p~elari posti}i do-bar uspeh u p~elarewu, jer su im i prirodniuslovi za ovu delatnost izuzetno povoqni.

Na kraju, nagla{avam uo~enu izuzetnuqubaznost, stru~nost, predanost svom poslui popularnost kod pose}enih p~elara, svih~lanova ekipe sa kojima sam obilazio p~e-liwake, a posebno isti~em i najangaòva-nije, Tawu Cerovinu i Tawu Brbori}.

Veroqub Umeqi}

Vaqevo u â~ku U nedequ, 2. jula, ~lanovi UP „Nukleus“

iz Vaqeva imali su jednu kratku jednodnev-nu ekskurziju iz p~elarstva. Putovalo se uâ~ak i okolinu na p~eliwake DobrivojaDragovi}a i Miluna Mandi}a. Kod Drago-vi}a su p~elari videli pro{irenu DB ko-{nicu na 16 ramova u plodi{tu koju kori-sti kako u dvomati~nom tako i u p~elarewusa jednom maticom. Tu su i upoznali kom-pletnu tehnologiju koju ovaj p~elar prime-wuje, kao i sistem dodavawa matica u dru-{tvo bez kaveza!

Osnovni razlog putovawa bio je eduka-tivni: nau~iti kako se proizvodi mati~nimle~ na p~eliwaku Miluna Mandi}a, kojise trideset godina bavi ovim poslom. On senesebi~no potrudio da p~elarima prakti~-no pokaè kompletan postupak. P~elari sumogli i sami da se oprobaju u izradi mati~-nih osnova, wihovom u~vr{}ivawu za letvi-


IN MEMORIAM

2. marta 2006, u svojoj 83. godini ìvota, preminuo je \otunovi} Milomir, dugogodi{wi p~e-lar iz A{awe. P~elarstvom se bavio od najmla|ih dana. Bio je veliki qubiteq p~ela i svoje zna-we je prenosio na mlade. Wegov lik ostaje da ìvi me|u p~elarima.

Ristivojevi} Danica

U Baqevcu na Ibru, u 96. godini ìvota, umro je najstariji p~elar, ~lan DP Baqevac, Jeremi-ja Jero Beqakovi}, predratni opan~ar i trgovac.

Jedan od osniva~a p~elarskog dru{tva u Baqevcu, predratni ~lan Srpskog p~elarskog dru{tva,nosilac najve}eg p}elarskog priznawa SPOS-a (diploma profesora Jovana @ivanovi}a). Bio jepoznat ovda{wim p~elarima po ~uvenoj izreci: „P~ele su mi decu izranile, kad je bilo najteè“.

Starost i bolest posledwih godina fizi~ki su ga odvojile od p~ela, ali ga qubavprema wima nije nikada napu{tala. Bog da mu du{u prosti i nek po~iva u miru.

DP „Baqevac“

Hrenka Jan, ~lan UP „Lipa“ iz Erdevika, preminuo je 3. jula u svojoj 69. godi-ni. Bavio se p~elarstvom od 1970. godine. Jedan je od osniva~a na{eg Udruèwa i~lan je SPOS-a vi{e od 5 godina. Za sve {to je u~inio, neka mu je ve~na slava ihvala.

UP „Lipa“, Erdevik

ce, va|ewu mle~a iz mati~waka i presa|iva-wu larvi.

Od srca se zahvaqujemo doma}inima. Zoran \oki}

Inicijativa iz Trstenika Na sastanku rukovodstava udruèwa

p~elara Trstenika, Rekovca, Vrwa~ke Ba-we, Brusa, Despotovca, Velikog Gradi{ta,Kru{evca, Aleksinca, proizvo|a~a matica

Pomoravqa, predstavnika p~elarske pri-vrede, predsednika i potpredsednikaSPOS-a, odrànom 15. 7. 2006. u Medve|ikod Trstenika po aktuelnim pitawima izoblasti p~elarstva usvojeni su slede}i za-kqu~ci:

I Daje se puna podr{ka aktivnostimaIO SPOS-a po pitawu ure|ewa statusaproizvo|a~a matica i otklawawa monopola

u ovoj oblasti.II Radi re{avawa ovog i drugih proble-

ma u oblasti p~elarstva predlaèmo da sena interesnoj osnovi u okviru SPOS-a i uzpla}awe ~lanarine formiraju udruèwa:

1. Udruèwe proizvo|a~a matica.2. Udruèwe robnih proizvo|a~a meda.3. Udruèwe proizvo|a~a p~elarske

opreme. Interesna udruèwa robnih proizvo|a-

~a treba da na|u na~in da preko dràvnihorgana, privrednih komora, nau~nih insti-tucija i sredstava informisawa re{e pita-wa za koja su zainteresovana.

Predlaèmo da udruèwa robnih proiz-vo|a~a u oblasti p~elarstva rade na novimoblicima i sadràjima promocije i organi-zovawa prodaje p~eliwih proizvoda i opre-me, jer su postoje}i ve} prevazi|eni i traènov pristup.

Omogu}avawem organizovawa intere-snih udruèwa, SPOS }e osnaìti svojupoziciju i pove}ati uticaj.

U Trsteniku, 15.07.2006, Predsednik Organizacionog odbora i sastanka,

Miroslav Milovanovi}


PP ^̂EELALARSKA BERSKA BERZRZAA

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

ÂSOPIS PÊLAR

Jedini PÊLAR koji garantuje budu}nost!Zahvaqujemo Vam se {to nas ~itate

i {to se ogla{avate u na{em ~asopisu!








DIMNI TOP "FLURETO"

Provereno - godinama u upotrebi. Vrloefikasan ure|aj, radi na bazi amitraza(mitaka) sa parafinskim i jestivim uqem i vodenom parom (aerosol)

Sveta Dini}011/2474-058, 064/275-59-26



Ima}e trì{tu da ponudi visokokvalitetne

mlade oplo|ene matice proverene od strane p~elara

dugi niz godina. Za sve stare kupce spremqen je i poseban poklon.

Sve matice se obeleàvaju. Mogu}nost isporuka po{tom

ili li~nim preuzimawem.

MARK-KOM Belanovica

Du{an Miri}, Belanovica014/89-769 063/[email protected]

MARK-KOM Belanovica


MAMALLI OI OGGLALASSIIProdajem p~eliwak sa DB 12 ko{nicama.U{}e. 064/216-87-01, 011/369-20-86

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici),063/639-424

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE,HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE,BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZALETO. 014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena podogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00

Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nica-ma. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija,Poàrevac. 012/213-532

PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVAsvih tipova od lipovog drveta; KO[NICA,nastavaka, zbegova i krovova; ANTI-VAROZNIH @IÂNIH PODWAÂ sa ibez skupqa~a polena; URAMQENIHMATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenihMATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA.Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJU NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a,Zve~ka, Obrenovac.

011/87654-27, 063/8167-726

Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan iBiqana. Mala Mo{tanica. 011/875-00-34,064/158-851-4

PRODAJEM med i propolis. Andrejevi}Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) isa}e. Pe|a, Leskovac.

016/281-674, 064/613-31-78

Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti}Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658

NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA UPÎWSKOM OKRUGU nudi visokok-valitetne oplo|ene matice, paketne rojeve imati~ni mle~. 017/31-740; âslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66

Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje,Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICALR i DB, DELOVA KO[NICA (nastavaka,zbegova, krovova), @IÂNIH PODWAÂ,po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN,Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujemtokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLI-WE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA-^KI 49E. MO@ETE NARUÎTI NA TELE-FONE 016/281-666, 063/42-82-36

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, celep~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.022/710-453, 064/37-18-015

Prodajem polen. Hemela Miroslav, [id.022/711-411, 064/41-69-447

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem kamion TAM-5000 sa 60 A@ko{nica, 30 A@ ko{nica sa p~elama, rojeve.

015/346-258

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id.022/710-619

PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Mi-lan, [id. 022/710-998

Prodajem kamion TAM 110 i prikolicuGorica bez ko{nica. 064/455-85-94

Prodajem Dajc 5000 (A@) i prikolicu (Dadan!)sve sa p~elama, moè i na ramove.

024/843-035

Eko dekristalizator meda, najkvalitetniji inajjeftiniji. 022/553-753, 063/563-189

Prodajem p~eliwa dru{tva: spratne ko{nicenove DB 85 evra. 034/515-019

Fumagilin i deset LR ko{nica sa p~elama 550evra. 064/144-22-20

EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica zap~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka celegodine. Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Prodajem mlade, obeleène, oplo|ene matice.Goran âkardi}, Lazarevac.

011/812-04-91, 064/38-32-512

Prodajem faceliju „Julija“. [aqem pouze}em.022/264-539

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama,FAP Furgon name{tajac, kante za med.

9936-20-9-766-371

Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan-Blatovimko{nicama. 011/283-10-67

HITNO! TAM 5000 registrovan 41+6 A@Grom sa p~elama. 022/555-323, 064/132-99-77

Prodajem kompletan p~eliwak, LR ko{nice,100 dru{tava. 0230/51-896, 063/86-33-839

Prodajem 20 LR ko{nica sa dru{tvima.064/355-1409

Prodajem p~elarski autobus sa ili bez p~ela,A@ sanduke sa ili bez p~ela.

011/356-3567, 064/257-2952, 011/356-4021

Prodajem p~elarski autobus, 52 A@ Gromko{nice, prazan. [ef~i}.

024/520-280, 063/489-739

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!- SUPERSTRIPS - VAROZAN

APIVET, NOVI SADProizvodni pogon Qukovo

Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

Documents

Izdvajamo iz sadr`aja - spos.infospos.info/wp-content/uploads/2014/08/pcelar_avgust_2006.pdf · [email protected], , [email protected] The Magazine of Serbian Beekeeping