Istorija Austrije:Након што су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија je била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века.

Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустроугарске. Аустроугарска се распала након што је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године.

Савезници су након 2. светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане неутрална. Ипак, након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске уније, а 1999. је увела валуту евро.

Евро је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.-у. Пре усвајања евра, у употреби је био аустријски шилинг из 1939. године.

Geografski položaj Austrije:

Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 m), а након њега Вилдшпице (3.774 m). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни. Највећа река је Дунав. Аустрија има пет националних паркова и шездесетак природних резервата. Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима.

Највећи градови су: Беч (главни град), Салцбург, Инсбрук, Грац и Линц.

Politički sistem Austrije:

Шеф државе је председник, који се бира на општим изборима сваких 6 година. Председник после парламентарних избора именује мандатара који је обавезан да формира владу.

Аустријски парламент има два дома: Бундесрат (савезно веће), који има 64 представника савезних држава према броју становника, и Националрат (државно веће), који има 183 заступника који се бирају директно.

Након три деценије власти социјалдемократа (СПО), 2000. године је основана десна коалиција конзервативне Народне странке (ÖVP) и десничарске Слободарске странке (ФПО). Након што је унутар ФПО завладала гужва око еолитике и водства странке, савезни канцелар Волфганг Шисел (ÖVP) најавио је 9. септембра 2002. да ће општи избори бити одржани превремено, крајем новембра. У изборима од 24. новембар 2002. странка ОВП премоћно је победила (42,3 % гласова), док је ФПО добио 10.1%.

Аустријски парламент (Националрат, 183 заступника) има следећи састав:

57 заступника из Социјалдемократске странке 51 заступника из Народне Странке 34 заступника из Слободарске странке 20 заступника из Странке зелених

Дана 28. фебруара 2003. коалиција између ОВП и ФПО је обновљена, а Волфганг Шисел (ОВП) је опет постао савезни канцелар. Његов заменик је био Херберт Хаупт (ФПО) док га није заменио Хуберт Горбач (ФПО) 20. октобра 2003. Пре тога су дуго трајали "испитивачки преговори" између ОВП и осталих највећих странака - ФПО, СПО и Зелених.

Privreda Austrije:

Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини бруто домаћег производа, има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок животни стандард. Све до 80-тих година прошлог века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, приватизација је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.

Немачка је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но одкада је Аустрија постала чланица Европске уније и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3 % 2006. године.

Stanovništvo:

Службени језик је немачки, који се такође говори у Немачкој. Ипак, стандардни језик немачког у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико словенских речи (нпр. кукуруз, крен).

Само три етничке групе су традиционалне етничке мањине Словенци у Корушкој те Мађари и Хрвати у Бургенланду на граници са Мађарском. У Корушкој и Штајерској живи око 50.000 Словенаца. По неким проценама аустријских власти у Аустрији живи око 300 000 Срба. Аустрија има и много радника-имиграната.

Више од три четвртине Аустријанаца су католици. Остале важне вере су ислам и протестантизам.