A U T O R : Z O R I C A T O M I M I K O V I

T E M A P O G L A V L J A

Finansijski izvetaji

Sastavljanje, dostavljanje finansijskih izvetaja

APR-u i objavljivanje finansijskih izvetaja

1. Finansijski izvetaji

Osnovni finansijski izvetaji

Na osnovu lana 26. Stav 1.Zakona o raunovodstvu (Slubeni glasnik RS. broj 62/13), ministar finansija doneo je novi Pravilnik o sadrzini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za privredna drutva , zadruge i preduzetnikec (Sl. Glasnik RS, br. 95/14 i 144/14), kojim su u lanu 2.stav 1, propisani obrasci koji se primenjuju poev od sastavljanja finansijskih izvetaja za 2014. godinu, kao i Pravilnik o Kontnom okviru i sadrzini rauna u Kontnom okviru za privredna drutva, zadruge i preduzetnike (Sl. Glasnik RS, br. 95/14 i 144/14 od 05. 09. 2014. godine). U osnovne raunovodstvene izvetaja spadaju Bilans stanja i Bilans uspeha. Ovi izvetaji predstavljaju sastavni deo zavrnog rauna privrednog drutva (preduzea) i pokazuju finansijski poloaj i uspenost u poslovanju preduzea u toku poslovne godine. Pruaju informativnu podrku u oceni poslovanja preduzea prvenstveno eksternim korisnicima (investitori, kreditori, dobavljai, vladine agencije, poreski organi, statistika i sl.), ali i internim korisnicima zaposlenima, vlasnicima, i najviem nivou menadmenta. Takoe u veini razvijenih trinih privreda finansijski izvetaj (zavrni raun) preduzea ukljuuje jo Bilans tokova gotovine, Izvetaj o promenama na kapitalu, Statistiki izvetaj i Napomene uz finansijske izvetaje.

Bilans stanja Naziv "bilans" potie od latinske rei "bi" to znali dvostruki i "lanx" (tas na vagi) to bi u slobodnom prevodu znailo vaga sa dva uravnoteena tasa. Ova situacija ima odreeno znaenje, jer bilans sutinski i formalno ima dve strane, aktivu i pasivu koje su u ravnotei. Bilans stanja predstavlja grupisani, sumarni pregled sredstava i njihovih izvora u vrednosnim tj. novanim pokazateljima. Bilans je prikaz imovine preduzea u jednom odreenom trenutku, dakle "fiksirani trenutak neprekidnog radnog procesa" koji se odvija u preduzeu, odnosno pokazuje stanje imovine i vlasnitva nad imovinom odreenog dana. Bilans stanja kao tabelarni prikaz ima dve strane: levu koja se obeleava sa "aktiva" i desnu iji je naziv "pasiva". U aktivu se unose sva sredstva, a u pasivu izvori sredstava odnosno obaveze stvorene po bilo kom osnovu. Aktiva je uvek jednaka pasivi, odnosno, sredstava uvek moraju biti jednaka svojim izvorima.

U aktivi se pozicije slau po rastuoj likvidnosti a u pasivi po opadajuoj ronosti. Bilansne pozicije Bilansa stanja I njihovi odnosi su: Imovina = Kapital + Obaveze Kapital = Imovina - Obaveze Obaveze = Imovina - Kapital Sva imovina koja se iskazuje u aktivi se moe podeliti na tri kategorije: stvari, novac i prava. Unaem primeru "oprema" predstavlja stvari, "tekui raun" predstavlja novac, a "potraivanja" od dunika predstavljaju prava. Sve kategorije aktive se mogu pretvoriti u novac i to: oprema preko prodaje a potraivanja preko naplate. Pri tome treba naglasiti da se ne mogu dovoditi u vezu odreene pozicije pasive sa odreenim pozicijama aktive jer se struktura aktive menja svakodnevno: novac se troi za kupovinu svega to je neophodno za proizvodnju npr. materijal, materijal se dalje troi

u procesu proizvodnje i po zavretku proizvodnje preduzee raspolae sa gotovim proizvodima. Gotovi proizvodi se prodaju i nastaju potrazivanja gotovi proizvodi se prodaju i nastaju potraivanja od kupaca a kad kupci plate svoj dug, preduzee raspolae novcem koji se ponovo troi na nabavku... U pasivi se iskazuje vlasnitvo nad imovinom tj. izvori sredstava. Ona se moe podeliti na dve kategorije: kapital (neto imovina) koji pokazuje koliki deo aktive pripada preduzeu i obaveze koje pokazuju koliki deo aktive pripada subjektima izvan preduzea.

Postoje pravila (redosled) po kojima se pozicije upisuju u aktivu i pasivu, od kojih se najee primenjuju dva: aktiva prema rastuoj likvidnosti, pasiva sopstveni izvori finansiranja, zatim pozajmljeni izvori finansiranja (krediti, obaveze prema dobavljaima).

Bilans uspeha Osnovni cilj sastavljanja bilansa uspeha sastoji se u izraunavanju ostvarenog periodinog rezultata. U tu svrhu u bilansu uspeha prikazuju se prihodi i rashodi jednog preduzea nastali u odreenom vremenskom periodu. Dakle, sadrinu bilansa uspeha ine prihodi i rashodi. Za prihode moemo rei da su pozitivan tok vrednosti, a za rashode negativan tok vrednosti u preduzeu. Prihodi kao sastavni deo bilansa uspeha razvrstani su u etiri grupe i to:

Poslovni prihodi nastaju od prodaje trgovinske robe, proizvoda i usluga, prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i sl.

Finansijski prihodi ine uglavnom prihodi od kamata i dividendi.

Neposlovni i vanredni prihodi nastaju po osnovi prodaje hartija od vrednosti, osnovnih sredstava, materijala, vikovi, smanjenja obaveza prema komitentima i dravnim organima.

Revalorizacioni prihodi nastaju po osnovu revalorizacije sledeih delova aktive: osnovna sredstva, neuplaeni a upisani kapital, finansijski plasmani, poveanje potraivanja i sl.

Rashodi mogu biti:

Poslovni rashodi: nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, trokovi zarada, trokovi proizvodnih usluga, trokovi amortizacije, nematerijalni trokovi.

Finansijski rashodi: rashodi po osnovu kamata, negativne kursne razlike itd.

Neposlovni i vanredni rashodi: rashodi koji nastaju kao posledica nepredvienih poslovnih dogaaja na koje preduzee ne moe da utie (manjkovi sredstava, kazne i sl.),

Revalorizacioni rashodi: rashodi koji nastaju po osnovu revalorizacije kapitala. Razlika prihoda i rashoda predstavlja finansijski rezultat.

Izvetaj o novanim tokovima Bilans tokova gotovine informie zainteresovane korisnike o prilivima i odlivima gotovine, o tome koji su izvori gotovine i na koji nain je koriena. Na osnovu njega mogue je sagledati sposobnost preduzea da plati svoje obaveze i isplati dividende i identifikovati eventualne potrebe za angaovanjem eksternih izvora finansiranja. Ovaj izvetaj prilikom njegove pripreme i prezentacije raslanjuje se na tri toka gotovine:

Gotovinski tok poslovne aktivnosti proizilazi iz glavne delatnosti preduzea, tj. iz priliva novca od prodaje dobara i injenja usluga i odliva koji nastaju u vezi sa izmirenjem obaveza prema dobavljaima, poveriocima, akcionarima, kao i odliva zbog novih ulaganja.

Gotovinski tok investicione aktivnosti obuhvata ulaganja u resurse (ulaganja u osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja, uee u kapitalu

povezanih pravnih lica i sl.) i prilive po osnovu prodaje osnovnih sredstava, naplate kredita i kamate, dividendi i uea u dobitku.

Gotovinski tok aktivnosti finansiranja obuhvata novane tokove koji se javljaju usled pribavljanja kapitala iz eksternih izvora (emitovanje akcija, obveznica, menica, hipoteka i sl.) i otplate po osnovu finansijskog lizinga, plaenih kamata na dugove i dividende i sl.

Ovakvim raslanjivanjem gotovinskih tokova omoguava se sagledavanje doprinosa pojedinih segmenata poslovanja generisanju gotovine u toku poslovanja preduzea.

Izvetaj o promenama na kapitalu Izvetaj o promenama na kapitalu je sastavni deo seta finansijskih izvetaja ija se uloga ogleda u informisanju o promenama neto imovine preduzea nastalim u toku poslovne godine, nezavisno od toga da li su te promene proistekle iz obrauna u bilansu uspeha ili iz transakcija koje nemaju karakter rashoda ili prihoda, ili, pak zbog promena raunovodstvenih politika ili korekcija po osnovu fundamentalnih greaka. Promene na kapitalu (neto imovini), u smislu poveanja ili smanjenja, nastaju kao rezultat nastanka prihoda i rashoda iskazanih u bilansu uspeha, kao i usled poveanja ili smanjenja neto imovine knjienih direktno na raunima kapitala. Takoe, izvetaj o promenama na kapitalu statike pokazatelje vrednosti elemenata sopstvenog kapitala prikazane u bilansu stanja prezentuje i sa stanovita njihove promene tokom obraunskog perioda.

Napomene uz finansijske izvetaje Prethodno obraeni finansijski izvetaji imaju zadatak da prue informacije vezane za finansijski poloaj, zaraivaku sposobnost, novane tokove i promene na kapitalu, koje su pre svega kvantitativne prirode. Meutim, za korisnike seta finansijskih izvetaja ovaj vid informisanja nije dovoljan, te se javlja zahtev za pruanjem dodatnih opisnih informacija radi poveanja upotrebne vrednosti gore navedenih izvetaja. Takve informacije se prezentuju u Napomenama uz finansijske izvetaje koje dodatno pojaanjavaju strukturu, vrednost i obeleja nekih pozicija u ostalim izvetajima. Napomene uz finansijske izvetaje kao sastavni deo seta finansijskih izvetaja imaju trojaku funkciju, one doprinose: boljoj interpretaciji i razumevanju finansijskih izvetaja; njihovom rastereenju; kao i njihovoj dopuni dodatnim informacijama koje mogu biti od znaaja za donosioce odluka.

Osnovne bilansne promene

Pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjie na raunima-kontima propisanim kontnim okvirom. Pravilnik o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike, koji u skladu sa zakonom, poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, iskazuju stanje i promene imovine, kapitala i obaveza, rashode i prihode i utvruju rezultate poslovanja prema sadrini pojedinih rauna u Kontnom okviru. Propisani osnovni (trocifreni) rauni mogu se ralanjavati, po potrebi i u skladu sa odredbama pravilnika, na analitike raune. Sistem dvojnog knjigovodstva, obavezno ga primenjuju sva pravna lica a on podrazumeva da se svaka poslovna promena mora knjiiti na najmanje dva konta, kao duguje na jednoj strani, i kao potrauje na drugoj strani. Dakle, svaka poslovna promena knjii se na dva ili vie konta, kao duguje na jednoj strani i kao potrauje na dru