Moc misli / autosugestija

KAKO GOSPODARITI SOBOM

Pojam sugestije, odnosno autosugestije, je istovremeno i nov i star koliko i covecanstvo. Nov je zato što do sada nije bio dovoljno ispitivan i proucavan, a star zato što postoji koliko i ljudska vrsta.

Autosugestija je sposobnost sa kojom se radamo. Njena ogromna, neizmerna moc, u zavisnosti od okolnosti, može izazvati najbolje ili najgore posledice. Zato poznavanje autosugestije može koristiti svakom od nas, a posebno je znacajno za lekare, advokate, vaspitace, roditelje.

Ovladavanje njenim svesnim korišcenjem omogucava nam da izbegnemo da kod drugih ljudi nehoticno izazivamo štetne autosugestije koje mogu imati teške posledice. Svesnim stvaranjem dobrih autosugestija vraticemo fizicko i psihicko zdravlje bolesnima, neuroticnima i svima drugima koji su kao nesvesne žrtve prethodnih autosugestija izgubili pravi put u životu.

Svesno i nesvesno bice

Za razumevanje pojma sugestije, odnosno autosugestije, neophodno je znati da u nama istovremeno postoje dva bica, potpuno odvojena jedno od drugog. Oba su obdarena razumom ali, dok je jedno svesno, drugo je nesvesno. To je razlog što postojanje ovog drugog obicno ostaje neprimeceno.

Postojanje nesvesnog bica, može se, medutim, uz malo truda lako dokazati. Dovoljno je analizirati neke pojave i nad njima se malo zamisliti. E

vo primera:

Svi znaju šta je somnambulizam tj.mesecarenje. Mesecar ustaje nocu, a da se pri tom ne probudi, izlazi iz svoje sobe, oblaci se ili ne, silazi niz stepenice, prolazi kroz hodnike i obavlja neke poslove, vraca se u svoju sobu i ponovo leže, a sutradan je veoma iznenaden kada ustanovi da je uraden posao koji prethodnog dana nije uspeo da završi. On je medutim bio taj koji ga je uradio, iako o tome ništa ne zna. Koja sila je mogla upravljati njegovim telom, osim one nesvesne, one koja cini njegovo nesvesno bice?

Poredenje svesnog i nesvesnog bica pokazuje da je svesno obdareno prilicno nesigurnim pamcenjem dok nesvesno, naprotiv, poseduje izuzetnu, nepogrešivu, memoriju koja, a da mi to i ne znamo, registruje najsitnije dogadaje i najbeznacajnije cinjenice iz našeg života. Osim toga, ono lako i bez otpora prihvata svaku sugestiju. A kako nesvesno bice, preko mozga, kontroliše rad svih naših organa, ma koliko to izgledalo neverovatno, da ako nesvesno "veruje" da neki organ radi dobro ili loše, on zaista pocinje da radi dobro ili loše.

Nesvesno bice ne samo da upravlja funkcijama našeg organizma, vec upravlja svim našim aktivnostima bez obzira na to kakve su one. Nesvesno bice nazivamo uobraženjem i, suprotno raširenom uverenju, ONO je pokretac našeg delovanja, a ne volja.

Volja i uobraženje

U recnicima se obicno nalazi sledece odredenje znacenja reci volja: "Volja je sposobnost da se slobodno odluci na izvesno delovanje". Ova definicija se najcešce prihvata kao tacna i neosporna.

Ipak, ništa nije netacnije od nje, jer volja na koju se pozivamo sa toliko ponosa uvek ustup

a mesto uobraženju. To je apsolutno pravilo koje iskljucuje bilo kakvo odstupanje. "To je neverovatno!" uzviknucete. "Nikako. To je istina i samo istina", odgovoricu vam. Da bih vas ubedio, zamolicu vas da otvorite oci, pogledate oko sebe i naucite da razumete ono što vidite. Tada cete shvatiti da ovo što saopštavam nije besmislena teorija, stvorena u bolesnom mozgu, vec samo jednostavan izraz onoga što zaista postoji .

Pretpostavimo da jednu dasku od 10 m dužine i 0,25 m širine stavimo na zemlju, jasno je da ce svako biti u stanju da prede sa jednog njenog kraja na drugi, a da pri tome ne zakoraci nogom sa strane. Promenimo uslove ogleda i pretpostavimo da je ta daska postavljena na visinu, izmedu dva zvonika neke crkve. Ko bi smeo da se usudi da prede samo i jedan metar po toj uskoj dasci? Da li neko od vas? Ne, nikako ne. Ne biste napravili ni dva koraka, a vec biste poceli da drhtite i uprkos svim vašim voljnim naporima, neizbežno biste pali na zemlju.

Zašto bi se to desilo? Jednostavno, zato što u prvom slucaju, smatrate da je lako ici do kraja daske, dok u drugom mislite da to ne možete. Primeticete, takode, da cete uzaludno pokušavati da napravite korak: ako uobrazite da to ne možete uciniti, nikakvo naprezanje ne pomaže. Radnici na skelama i na pokrivanju krovova u stanju su da to cine, upravo zato što su uvereni da to zaista mogu. Vrtoglavica nema drugog uzroka osim predstave pada koju naše svesno panicno stvara. Ova slika se odmah pretvara u stvarnost, bez obzira na sve naše voljne napore i ona je utoliko jaca ukoliko su voljni napori da je se oslobodimo snažniji.

Posmatrajmo jednu osobu koja pati od nesanice. Ako se ne trudi da zaspi, usnice mirno u svom krevetu. Ako se, naprotiv, napreže da zaspi, bice sve uznemi renija. Zar niste primetili da što se

više trudite da se setite imena jedne osobe koje mislite da ste zaboravili, ono vam tim više izmice. Medutim, u trenutku kada misao "zaboravio sam" zamenite mišlju "seticu se", ime vam dolazi samo, bez i najmanjeg napora? Neka se oni koji voze bicikl prisete svojih pocetaka. Bili su na putu, cvrsto držeci upravljac u strahu da ce pasti. Iznenada,ugledavši na sred puta konja ili cak neki sitan kamen, bili su prinudeni da traže nacin da izbegnu prepreku, ali što su više nastojali izvesnije su išli pravo na nju. Kome se nije desilo da dobije napad smeha i da se smeje sve jace, što više pokušava da se zaustavi?

Šta je zajednicko u psihickom stanju svih osoba u navedenim slucajevima? Ja hocu da ne padnem, ali ne mogu sebe u tome da sprecim. Hocu da spavam, ali ne mogu. Hocu da se setim imena g-de X, ali ne mogu. Hocu da izbegnem prepreku, ali ne mogu. Hocu da zadržim smeh, ali ne mogu. Kao što vidimo, bez izuzetka, u svakom od ovih konflikata, uobraženje je UVEK pobedivalo volju!

Sugestija i autosugestija

Na osnovu do sada recenog, možemo umesto uobrženja zamisliti vodenu struju koja snažno odnosi nesrecnika koji je u nju upao, uprkos njegovim naporima da dode do obale. Ta struja izgleda neukrotiva. Medutim, ako znate kako da joj pridete, vi cete preokrenuti njen tok, odvešcete je u centralu gde cete njenu snagu pretvoriti u rad, toplotu, elektricitet.

Ako vam prethodno poredenje ne izgleda dovoljno uverljivo, umesto uobraženja zamislite jednog divljeg konja koji nema ni uzde ni dizgine. Ko može da uzjaše takvog konja, a da ne bude prinuden da mu se potpuno ne prepusti, što se obicno završava padanjem u jarak. Ali, ako jahac uspe da stavi konju uzde i dizgine, uloge ce se promeniti. Sada ce jahac, a ne konj, odredivati put kojim ce se ici.

Cilj mi je sada da pokažem da, i pored ogromne snage nesvesnog bica ili uobraženja, ono može biti ukroceno i pripitomljeno, baš kao i jedna vodena struja ili divlji konj. No, pre nego što pristupimo ovom zadatku, neophodno je da jasno definišemo reci koje cesto upotrebljavamo, a da pri tome ne poznajemo dovoljno njihovo znacenje. To su reci sugestija i autosugestija.

Šta je, dakle, sugestija? Ona se može odrediti kao "aktivnost kojom se usaduje jedna misao u svest neke osobe". Da li ta aktivnost realno postoji? Ako želimo da budemo precizni, odgovor je negativan. Sugestija ne postoji sama po sebi. Ona postoji i može da postoji samo uz jedan nužan i dovoljan uslov: da je osoba kojoj sugerišemo pretvori u autosugestiju. A tu rec cemo definisati kao "usadivanje jedne misli u sopstvenu svest". Dakle, možete se truditi da nekome sugerišete bilo šta, ali ako nesvesno bice te osobe ne primi sugestiju, ako je ta osoba ne prihvati da bi je pretvorila u autosugestiju, sugestija ce ostati bez efekta.

Korišcenje autosugestije

Vraticu se na prethodno izneti stav o mogucnosti da se ukroti uobraženje, kao što se kroti vodeni tok ili divlji konj. Da bi se to postiglo potrebno je, pre svega, da znamo da je to moguce (što vecina ne zna), a zatim i da poznajemo nacin kako to da uradimo. Taj nacin je veoma jednostavan. To je isti onaj koji bez našeg htenja i znanja, potpuno nesvesno koristimo, najcešce loše i na sopstvenu štetu. Taj nacin je autosugestija!

U životu je obicno naša autosugestija nesvesna. Naš cilj je da autosugestija, i to dobra autosugestija, postane svesna. Postupak je sledeci : Pre svega, treba pažljivo odrediti predmet autosugestije i u skladu sa tim više puta sebi ponavljati

, a da se pri tom ne misli ni na šta drugo : "To dolazi ili to se dešava, ili to prolazi ili to se nece dogoditi...itd." Ako naše nesvesno prihvati tu sugestiju, ako ona postane autosugestija, doživecemo da se ono što smo želeli ostvari u potpunosti.

Na taj nacin shvacena, autosugestija, po mom sudu, nije ništa drugo do hipnoza koja se jednostavno može odrediti kao: Uticaj nesvesnog na psihicko i fizicko bice coveka. Delovanje hipnoze je nesporno. Kao ilustraciju njenog dejstva navešcu još nekoliko primera.

Ubedite li sebe da možete da uradite neku, bilo koju stvar, naravno pod pretpostavkom da je to stvarno i moguce, vi cete je uraditi, bez obzira koliko je to izgledalo teško. Ako, naprotiv, uobrazite da ne možete da izvedete ni najednostavniju stvar na svetu, to vam zaista postaje nemoguce, te tako za vas i krticnjaci postaju nesavladive planine.

To je slucaj sa neuroticarima koji su sebe uverili da nisu sposobni ni za najmanji napor i cesto se nalaze u nemogucnosti da naprave cak i samo par koraka, a da pri tome ne osete veliki zamor. Kada se ovi isti ljudi napregnu da izadu iz sopstvene tuge, uvaljuju se u nju sve dublje, liceci na nesrecnike koji tonu u pesak i to sve više što su im napori da se spasu veci.

Dovoljno je, dakle, pomisliti da bol prolazi da bi se zaista osetilo kako on, malo po malo, nestaje. Suprotno tome, pomislimo li na to da patimo, oseticemo istog trenutka svu težinu patnje koja nas pritiska.

Znam izvesne osobe koje sebi proricu da ce imati migrenu tog i tog dana, pod tim i tim okolnostima. Zaista, navedenog dana, u datim uslovima, one dobiju glavobolju. To je odlican primer loše autosugestije. Umesto da sebi pomognu dobrom, one s

u sebi odredile bol lošom autosugestijom.

Ljudi obicno sa nevericom primaju nepoznate i neobicne ideje. Rizikujuci da me smatraju cudakom, reci cu da smatram da je mnogo osoba bolesno psihicki i fizicki, zato što uobražavaju da su bolesne, bilo duševno, bilo telesno. Ako su neke osobe paralizovane, a da pri tom kod njih nema nikakvog oštecenja, to je stoga što one uobražavaju da su paralizovane i kod njih se dešavaju najcudnovatija izlecenja.

Ako su neki ljudi srecni ili nesrecni, to je zato što sebe doživljavaju kao srecne ili nesrecne, jer dve osobe u potpuno istim uslovima, mogu da budu, jedna savršeno srecna, a druga potpuno nesrecna.

Neuroza, mucanje, bezrazložni strahovi, bolesni nagon za kradom, neke vrste paraliza.itd., nisu ništa drugo do rezultati delovanja nesvesnog na psihicko i fizicko bice. Ali, ako je nesvesno izvor mnogih naših nesreca, ono može dovesti i do izlecenja psihickih i fizickih poremecaja. Ono je sposobno ne samo da popravi ucinjenu štetu vec, s obzirom na svoj veliki uticaj na organizam, može doprineti i izlecenju stvarnih bolesti.

Nadite neko izolovano mesto u kuci, sedite u fotelju, zatvorite oci kako biste izbegli bilo kakve spoljnje utiske, i tokom nekoliko trenutaka mislite samo na jedno : "to nestaje", ili "to dolazi". Ako ste zaista izvršili autosugestiju, tj. ako je vaše nesvesno usvojilo ideju koju ste mu ponudili, bicete iznenadeni videvši da se stvar o kojoj ste mislili zaista i dogada. Treba znati da sve ono što je predmet sugestije postoji u nama, ali o tome ne znamo ništa, a možemo da saznamo samo preko posledica koje autosugestija stvara. Ali, ono što je najvažnije, prilikom primene autosugestije, volja mora biti iskljucena, jer ako ona nije sagla

sna sa uobraženjem, tj. ako mislimo "hocu da se ta i ta stvar desi", a pri tom uobraženje govori "ti to hoceš, ali to se nece dogoditi", ne samo da necemo postici ono što želimo, vec zapravo postižemo potpuno suprotan rezultat.

Ovo zapažanje je od najveceg znacaja, ono objašnjava zašto su pokušaji lecenja psihickih poremecaja usmereni na snaženje volje dali tako slabe rezultate. Treba se usmeravati na ovladavanje uobraženjem, a upravo je zahvaljujuci toj nijansi moja metoda cesto uspevala tamo gde druge, isto tako dobre, nisu.

Na osnovu brojnih ogleda i dvadesetogodišnjeg proucavanja, mogao sam da izvucem zakljucke koji se daju sažeti u obliku sledecih pravila:

1. Kada su volja i uobraženje u sukobu, uvek pobeduje uobraženje, i to bez izuzetka; 2. U sukobu izmedu volje i uobraženja, snaga uobraženja je proporcionalna kvadratu volje; 3. Kada su volja i uobraženje saglasni, oni se ne sabiraju vec množe; 4. Uobraženjem se može upravljati;

(Izraze "proporcionalna sa kvadratom volje" i "množe se" ,ne treba shvatati doslovno, u matematickom smislu, vec kao nacin da slikovito izrazim svoje gledište).

Iz onoga što sam upravo rekao proizilazi da nikad niko ne bi trebalo da bude bolestan. To je tacno. Svaka bolest, skoro bez izuzetka, može se povuci pred autosugestijom, bez obzira koliko smelo i neverovatno delovalo moje tvrdenje. Ja ne kažem uvek se povlaci, vec može se povuci, što su dva razlicita pojma.

Da bi se ljudi naveli da primenjuju svesnu autosugestiju treba ih nauciti kako se to radi, na isti nacin kako ih ucimo da pišu, citaju, sviraj

u na nekom instrumentu itd.

Autosugestija je, kao što sam prethodno rekao, orude koje nosimo u sebi od rodenja i sa kojim se nesvesno igramo citavog života, kao što se beba igra zveckom. Ali to je opasno orude, može nas povrediti, cak i ubiti ako njim rukujemo neoprezno i nesvesno. Autosugestija nas medutim, može i spasti ako znamo da je svesno i na pravi nacin upotrebimo. Za nju možemo reci ono što je Ezop rekao za jezik : "To je najbolja, a u isto vreme i najgora stvar na svetu."

Pozabavicemo se sada postupkom pomocu koga svi mogu da osete blagotvorno delovanje autosugestije primenjene na svestan nacin. Kad kažem "svi", malo preterujem jer postoje dve vrste ljudi kod kojih je teško izazvati svesnu autosugestiju:

1. Mentalno zaostali koji nisu u stanju da shvate ono što im se sugeriše. 2. Ljudi koji ne žele da razumeju.

Kako gospodariti sobom

Kako deluje sugestija

Osnovno nacelo ove metode može se sažeti u sledecih nekoliko reci: Samo jedna misao može u jednom trenutku postojati u našoj svesti. Dve misli se mogu nadovezivati jedna na drugu, ali ne mogu egzistirati istovremeno. Svaka misao, ako se naš duh jedino njom bavi, za nas postaje istinita i teži da se pretvori u stvarnost.

Dakle, ako uspete da ucinite da jedan bolesnik misli da njegova tegoba nestaje, ona ce nestati. Ako uspete da ucinite da jedan kleptoman misli da više nece krasti, on ce zaista prestati da krade,...itd.

Uloga sugestije, odnosno autosugestije, može se dobro razumeti ako se podsetimo cinjenice da je nesvesno glavni pokretac svih funkcija našeg organizma. Ako neki organ radi loše, a mi uspemo da "ubedimo" nesvesno da taj organ treba da radi bolje, ono ce mu "preneti nalog", organ ce poslušati i njegova funkcija ce odmah ili postepeno, postati normalna.

Ovim se na jasan i jednostavan nacin može objasniti kako sugestijom možemo zaustaviti krvarenja, pobediti zatvor, uciniti da nestanu fibromi, izleciti paralize, tuberkulozne rane, rane od proširenih vena,...itd.

Uzecu kao primer, slucaj krvarenja posle vadenja zuba, slucaj koji sam mogao da posmatram u kabinetu g. Gotea, zubara iz Troa. Jedna mlada devojka, kojoj sam pomogao da se izleci od astme od koje je bolovala osam godina, rekla mi je jednog dana da hoce da izvadi zub. Kako sam znao da je veoma osetljiva, predložio sam joj da zub izvadi bezbolno. Naravno, rado je prihvatila i zakazali smo odlazak kod zubara. Odredenog dana smo otišli kod njega i ja sam stao ispred devojke i rekao joj: "Vi ništa ne osecate,vi ništa ne osecate, vi ništa ne osecate, itd." i ne prestajuci da radim svoju sugestiju, dao sam znak zubaru. Jedan trenutak posle toga zub je bio izvaden, a pacijentkinja nije ni trepnula. Kao što se cesto dešava pojavilo se krvarenje. Rekao sam zubaru da cu pokušati da sugestijom zaustavim krvarenje umesto da on upotrebi neko hemijsko sredstvo. Nisam unapred znao šta ce se desiti. Dakle, zamolio sam pacijentkinju da me gleda i sugerisao sam joj da ce se krvarenje samo zaustaviti za dva minuta, i onda smo cekali. Mlada devojka je još nekoliko puta ispljunula krv i zatim više nicega nije bilo. Rekao sam joj da otvori usta, pogledali smo i konstatovali da se oformila grudvica krvi u praznini od zuba.

Kako objasniti taj fenomen? Na najjednosta

vniji nacin. Pod uticajem sugestije, nesvesno je uticalo na sitne krvne sudove oko rane da se suze i sprece dotok krvi. Oni su se kontrahovali, kao što bi to uradili u kontaktu sa nekim medicinskim sredstvom za zaustavljanje krvarenja, na primer adrenalinom.

Isti nacin razmišljanja nam omogucava da shvatimo kako može da nestane jedan fibrom (izraslina, bradavica). Pošto je nesvesno prihvatilo sugestiju "fibrom treba da nestane", mozak nareduje arterijama koje ga hrane da se kontrahuju, i prestanu da ga snabdevaju krvlju. Fibrom lišen hrane umire, suši se, resorbuje se i nestaje.

Primena sugestije u lecenju neuroza

Neuroza, oboljenje toliko cesto u naše vreme, obicno se povlaci ako se sugestija primenjuje redovno i na nacin koji sam predhodno izložio. Imao sam srecu da ucestvujem u izlecenju velikog broja neuroticnih bolesnika kod kojih su sve ostale terapijske metode bile bez uspeha. Jedan od mojih pacijenata je prethodno proveo cak mesec dana u specijalnoj ustanovi u Luksemburgu, ali bez ikakvih rezultata. Za šest nedelja tretiranja mojom metodom, bio je potpuno izlecen i danas je to najsrecniji covek na svetu, a verovao je da je najnesrecniji. On se nikada više nece vratiti u svoju bolest jer sam ga naucio da upotrebljava svesnu autosugestiju i on to savršeno radi.

Ali, ako je sugestija korisna u lecenju nervnih i telesnih poremecaja, kakvu tek ogromnu uslugu ona može pružiti društvu pretvarajuci u poštene ljude nesrecnu decu iz popravnih domova koja odatle izlaze da bi se prikljucila vojsci kriminala?

Da li je to moguce?

Mislim da jeste i odmah cu navesti dokaze.

Pomenucu dva veoma karakteristicna slucaja,no prethodno je potrebno napraviti jedno poredenje, kako bismo bolje razumeli nacin na koji deluje sugestija u lecenju psihickih poremecaja: Pretpostavimo da je naš mozak daska u koju su ukucani klinovi koji predstavljaju naše misli, navike, instinkte, kojima je odredeno naše delovanje. Ako utvrdimo da kod jedne osobe postoje loša misao, loša navika, loš instinkt, u svakom slucaju jedan loš klin, uzecemo drugi koji predstavlja dobru misao, dobru naviku, dobar instinkt i pocecemo da ga ukucavamo na mesto gde je ukucan stari klin. Drugim recima, uradicemo sugestiju. Novi klin ce se svakim udarcem, tj. svakom novom sugestijom, zabijati za jedan milimetar, dok ce stari za toliko izlaziti, itd., tako da ce posle izvesnog broja udaraca, stari klin biti potpuno izbacen i zamenjen novim. Kada se ova zamena izvrši osoba ce slediti novu sugestiju.

Vracam se mojim primerima. Jedanaestogodišnji decak iz Troa imao je bolestan nagon za kradom, naravno uz to je i lagao. Na zahtev njegove majke, uradio sam mu sugestiju. Malo po malo, stvari su se poboljšavale, i na kraju, nekoliko meseci kasnije, dete je bilo potpuno izleceno.

Brat tog decaka, osamnaestogodišnjak, osecao je veliku mržnju prema trecem bratu. Svaki put kada bi malo popio gubio je razum i imao želju da izvuce nož i probode ga. Osecao je da ce se to dogoditi jednog dana i u isto vreme je znao da ce posle izvršenog zlocina, poceti da jeca nad telom žrtve. Njemu sam takode primenio sugestiju. Ishod je bio zaista neverovatan. Izlecio se vec posle jedne seanse. Mržnja prema bratu je išcezla i od tada su postali dobri prijatelji. Cak su se i trudili da jedan drugom cine prijatnosti. Ovaj slucaj sam dugo pratio, izlecenje je bilo trajno.

Ovakvi i slicni rezultati sugestije logicno vode zakljucku da bi bilo korisno, a rekao bih cak i neophodno, da se ta metoda usvoji i uvede u p

opravne domove. Apsolutno sam siguran da bismo svakodnevnom primenom sugestije na šticenike popravnih domova više od polovine te dece vratili na pravi put. Umesto moralno posrnulih, dobili bismo zdrave i preporodene mlade ljude. Zar to ne bi bila ogromna usluga društvu?

Naravno, može se postaviti pitanje zloupotrebe korišcenja sugestije. Ova primedba ne umanjuje vrednost mog predloga, jer on podrazumeva da se rad sa sugestijom u popravnim domovima poveri odgovornim ljudima i strucnjacima. Uz to, autorima takvih primedbi mogao bih da odgovorim, postavljajuci sledece pitanje:da li postoji bilo šta korisno na ovom svetu, a da u sebi ne sadrži opasnost? Da li je to para, struja, automobili, letilice? Da li su to otrovi koje mi lekari i apotekari koristimo i koji, ukoliko pogrešimo dozu, mogu da unesrece bolesnika?

MISAONO ISCELJIVANJE

Isceljenje nastaje iznutra i biva pokrenuto mislima (samosvešcu ili naumom), biljnim melemima, amajlijama, lekovima, simbolima, verom, ili pod uticajem coveka od velikog poverenja. Ukoliko je rec o coveku kao iscelitelju, onda on mora da bi bio uspešan da bude duhovno uzvišen i da zraci pozitivnom energijom. Dr Larisa Fotina, dr Georgij Sitin i Vadnim Zeland dali su veoma dobre recepte za misaono prevazilaženje problema, otklanjanje straha i stresa. Oni sugerišu, jednostavno, da ljudi sa svojom podsvešcu ostvare prirodnu komunikaciju i da se bolesni, ili na psihosomatskoj osnovi oboleli ljudi, isceljuju, tako što ce reci „zdrav sam”, „ritam mog srca je prirodan”, „krvni pritisak mi se stabilizuje”, „nemam problema”, „lecim se”, umesto „bolujem”, „nije mi dobro”, „bice bolje”, „neka ti se ubuduce ispune sve želje”...

Prema njihovim istraživanjima podsvest radi odmah (trenutno – zbog brzine misli) i bukvalno, iskljucivo u sadašnjem vremenu. Podsvest popravlja stanje i ureduje organizam na osnovu informacije „zdrav sam”, a kada primi informaciju „bicu zdrav”, ozdravljenje ce cekati jer je vreme neodredeno, ili se nikad nece postici. Stoga je potpuno prirodno što prof. dr Larisa Fotina predlaže lecenje mislima i što se sve cešce primenjuju tehnike lecenja, kao što su vizuelizacije (mentalna predstava).

Sve više naucnika veruje da realnost zamišljene slike nije ništa manja od stvarne slike. Zanimljiva su istraživanja dr Larise Fotine, jer pokazuju kolika je moc misli u psihosomatskom samorazbolevanju, a što je mnogo važnije – prilikom samoizlecenja. Zanimljivo je da je proucavala iskljucivo najzdravije osobe, uglavnom kosmonaute. U knjizi Lora – put mladosti i zdravlja (1999) opisala je jednu od vežbi koje preporucuje svojim pacijentima: „Vežbe za podmladivanje lica koje nudimo, mogu se smatrati beskontaktnom (misaonom) masažom. Mehanizam njihovog delovanja slican kozmetickoj masaži, ali ima kolosalnu efektivnu prednost. Pod uticajem samomasaže aktivno se poboljšavaju i regenerišu funkcije perifernih receptora, nervnih vlakana koja pojacavaju reflektorne veze moždane kore s mišicima, krvnim sudovima i nervima na licu, uspostavlja se njihova povratna veza.” Zar se to ne uklapa u ritam kosmosa, vibracije kojima su podložni i makro i mikro kosmos, Tesline reci da misli sliku „saopštavaju vlaknima optickog nerva”? Larisa Fotina samo poštuje kosmicke (neko ce reci Božije, a neko prirodne) zakone.” Zato osim stvaranja integralne nauke i integralne medicine, naucnici, po Teslinim uputima koje je cesto ponavljao, treba da objedine istraživanja astrologa i astronoma i posebno to kako koje sazvežde utice na ljude i da li postoji energetska razlika kod razlicitih nebeskih zvezdanih i planetarnih skupova. Do istine je moguce doci samo shvatanjem suštine kosmosa, a to znaci da se mora znati kakvi ritmovi postoje, koliko ima vrst

a energije i kako koja utice na sve postojece. Posle svega što se dogodilo kroz istoriju prepunu dokazane neistine i zla, ostaje misteriozno što su astrolozi pod stalnim progonom, iako je dozvoljena sloboda volje, misli, reci i ponašanja. Uostalom, dr Dejan Rakovic je potvrdio povezanost (kosmickih) misli i ljudskog tela još preciznije. U jednom od svojih radova, profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, pojasnio je vezu elektromagnetne energije i ljudskog mozga:

„Ako je svest vezana za elekromagnetno polje moždanih talasa, a elektromagnetno polje je samo jedan od cetiri vida ispoljavanja jedinstvenog fizickog polja (gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka nuklearna sila), izgleda da se potvrduju religijsko/ezoterijske ideje da je svest (fraktalno) svojstvo prirode na razlicitim strukturnim nivoima – od mikroskopskog do makroskopskog, od nežive do žive materije. Razlika se jedino ispoljava u složenosti posmatranih materijalnih struktura i integrirajucih polja.” (Videti napis dr Dejana Rakovica „Biofizicki model svesti: normalna, izmenjena i prelazna stanja svesti”, objavljen na str. 139, u knjizi Instituta za psihijatriju Klinickog centra Srbije, povodom simpozijuma o temi „Svest, spavanje, snovi”, održanog u Beogradu u Centru „Sava”, 14. i 15. oktobra 1999. godine). Georgij Nikolajevic Sitin poznat je po tome što isceljuje pacijente voljom i mislima. Osnovna metoda cetvorostrukog ruskog doktora nauka (filozofija, medicina, psihologija, pedagogija), je „emocionalno-voljno samoubedivanje” oblikovano mislima. NJegova doktorska disertacija iz pedagogije zasnovana je na istraživanju sile volje. Svojim medunarodno poznatim i priznatim metodom usporio je biološki rast organizma i izazvao sopstveno samopodmladivanje. Akademik Sitin leci i podmladuje ljude specificnim tekstom. Za razne bolesti napisao je tekstove koji osmišljenim misaonim iskazima o krepkom zdravlju obolelih organa, omogucava samoisceljenje. Brojni su napiso o isceljujucim metodama Georg

ija Nikolajevica Sitina. Tako je, na primer, Vladimir Kirilov opisao te metode pod naslovom „Poklanjam vam zdravlje i mladost” (? dar? vam zdorov?e i molodost?), a Valentin Simonin pod naslovom "Izleci se sam" (Isceli seb? sam).

Buduci da je Sitin jedan od retkih lekara koji je sebe izlecio a sad leci druge, Ruska akademija nauka istražila je njegovo biološko stasavanje. U aprilu 1944. godine bio je posle devetog teškog ranjavanja i lecenja u bolnici, otpušten kao trajni invalid. U 57-moj godini života konstantovano je da nema nikakvih zdravstvenih ogranicenja. U 68. godini života postao je otac kcerke, a u 70-toj otac sina. U 75-toj godini života organizam akademika Sitina pokazivao je odlike organizma mladeg od 40 godina, a kada je imao 83 godine, ustanovljeno je da više ne stari (videti: sajt Medunarodnog univerziteta Georgij N. Sitin: http://mugs.by.ru/biograph.shtml). Ruski naucnik o kome je rec, još nije penzioner, ima svoj centar u Moskvi i univerzitet u Briselu, sa filijalama u Moskvi, NJujorku i Tel Avivu. Svaki njegov napis lici na bajalicu, a svaki tekst o njemu na bajku, tek desetine hiljada ljudi hrle prema moskovskom Centru za lecenje koji nosi njegovo ime. Procenat izlecenja najtežih bolesti je preko 80 odsto. Georgij N. Sitin objavio je više desetina knjiga, te je lako da se pronikne u njegova znanja i da se rasudi gde je granicna nit izmedu njegove fizike i metafizike, koje su i kod njega ocevidno u zagrljaju.

Više o ovome na http://dzonson.files.wordpress.com/2...i-realnost.doc

Da li, u suštini, možemo uticati na stvarnost svojim mislima? Cist mistik na ovo pitanje odgovara potvrdno; cist realista jednako brzo odgovara odricno. Najveci broj ljudi, medutim, biva zbunjen i zainteresovan. Niko nikada nije dokazao da je magicno razmišljanje pogrešno, a u nekim slucajevima ne postoji drugi nacin da se objasni zašto se

neke stvari dešavaju na nacin na koji se dešavaju.

Postoji, na primjer, rijedak fenomen kod terminalno oboljelih pacijenata koji iznenada, intuitivno osjete da ce se, uprkos svemu, oporaviti. Ovu iznenadnu promjenu svijesti ne mogu predvideti ni pacijent ni njegov ljekar - izgleda da se ona dešava poput udara groma. Zapanjujuci primjer (do koga sam došao posredstvom dr Jujira Ikemija, vodeceg japanskog strucnjaka na polju proucavanja spontanir remisija) tice se pacijenata terminalno oboljelih od raka ciji tumor, koji je cesto masivan, iznenada nestaje i dok se to dešava, ili neposredno prije toga, pacijenti znaju da ce se to desiti. U jednom trenutku, pacijent je podložan nekontrolisanim promjenama raspoloženja, baš kao i svi pacijenti koji se suocavaju sa smrcu. Iznenada, ocajanje nestaje ali na njegovo mjesto ne dolazi nada, vec smireno, skoro vanzemaljsko znanje. „Tumor nestaje" postaje prirodno ubjedenje, poput ubjedenja „prehlada nestaje". Promjena u svijesti uticala je da se nešto desi u tijelu, ili je signalizirala da se nešto vec desilo. Niko stvarno ne zna šta.

Pretpostavimo da bi ovo moglo biti magicno razmišljanje, ne u poremecenom smislu, vec kao potencijalno vrijedna moc uma. Jasno je da je priroda veoma vješto skrivala tu moc. Covjek može proživjeti citav život ne znajuc da ona postoji, da nema onih ljudi koji su i suviše naivni ili i suviše ludi pa ne taje svoj unutrašnji svijet.

T A J N E U S P E Š N E V I Z U A L I Z A C I J E

Vizualizacija je upotreba mašte da covek sebe stavi u situaciju koja se još nije dogodila, da zamisli da poseduje ili radi ono što bi želeo i da uspešno ostvaruje svoje želje. Zamislimo, na primer, da vi želite da budete sa boljim samopouzdanjem. Koristeci vizualizaciju vi sebe zamišljate kao uverenu osobu. Misaono vi postupate i razgovarat

e samouvereno. Zamišljate situacije koje vam obicno stvaraju teškoce i misaono izlazite na kraj sa njima uspešno i neusiljeno. Možete cak i zamisliti kako vas hvale vaši prijatelji i kolege, kako vam cestitaju na novostecenoj uverenosti. Vi osecate ponos i zadovoljstvo kako zbog toga, što ste postali osoba uverena u sebe, tako i zbog pozitivnih promena do kojih dolazi kao rezultat toga. Vi vizualizujete sve to, što ce se sa vama dogoditi ili bi se moglo dogoditi i živite tako, kao da je to vaša stvarnost.

1. Odlucite šta biste hteli da uradite: da položite ispit, da dobijete povišicu, da se upoznate s nekim, da zaradite mnogo novca, da steknete uverenost u sebe, da pobedite na takmicenju.

2. Opustite se. Ostavite sve za nekoliko minuta da biste se rasteretili fizicki i psihicki.

3. U toku 5-10 minuta vizualizujte stvarnost kojoj težite.

Više razmišljajte o tome kako radite ili dobijate nešto, a ne o tome šta bi se, manje ili više verovatno, moglo dogoditi. Uživite se u svojim mislima tako, kao da se to sada dogada sa vama. Kreirajte kratke interne video klipove i fiimove koje cete puštati i puštajte ih. Zamislite kako radite ono što biste želeli. S jedne strane ste svesni da vam se to još uvek ne dogada i zasada nije realno. Ali zamišljene slike koje kreirate i kojih se redovno prisecate postaju šablon vaših ciljeva, oblik koji ce se napuniti energijom. Ove slike su realne sile koje ce raditi za vas.

Pri vizualizaciji obdarite sebe svim potrebnim vrlinama. Ako su vašem misaonom liku potrebni talenat, hrabrost, odlucnost ili upornost, neprestano ih dodavajte. Ponekad cete videti jasne, upecatljive likove i slike kako postižete svoje ciljev

e, kao da se vidite na filmu. U drugim slucajevima pred vama ce se pojavljivati samo najuopštenija predstava o vašim ciljevima, ali obe varijante su efikasne. Možete naizmenicno redati konkretnu i slobodnu vizualizaciju, zadržavajuci svaku od njih po nekolikp minuta ili usredsrediti se na jednu od ove dve metode, po vašem nahodenju.

Konkretna vizualizacija: Kreirajte u svojim mislima konkretne slike i scene onoga što želite da postignete. Pridržavajte se prethodno pripremljenog scenarija i misaono ga nekoliko puta odglumite.

Slobodna vizualizacija: Pružite mogucnost likovima i mislima slobodno da se redaju, ne birajte ih, ali samo dotle dok prikazuju pozitivni razvoj postavljenog cilja.

Primenjujte obe metode i pamtite da je glavna ovde praksa. Mnogi nailaze na teškoce u pocetnim etapama vizualizacije. Njihov mozak ne saraduje u tome i ne prikazuje željene scene. Ne brinite, ako se to dogodi i vama. Nije obavezno da slika bude završena i idealna. Ako se redovno bavite vizualizacijom, zadivljeno cete konstatovati kako ce vaš mozak postepeno poceti da rada misli i kreira scene po vašoj želji.

Na ovoj etapi treba navesti da nije dovoljno da vizualizujete nešto jednom ili dva puta. Rezultati se postižu samo ako se lik zapecatio u vašoj svesti time što ste ga više puta naslagali jedan na drugi - ponovo i ponovo u toku nedjelja, cak i mesecima, sve dok cilj ne bude postignut. Ne pokušavajte da procenjujete svoj uspeh posle jednog ili dva pokušaja.

Ako se iznenadno kod vas pojave sumnje, a one ce se ponekad pojavljivati, jednostavno ih ignorišite. Ne pokušavajte da im se suprotstavljate i

da se borite sa njima, neka se pojavljuju i nestaju neometano u vašoj svesti. Ponavljajte i dalje svoju vizualizaciju i sve ce biti u redu.

DVA USLOVA ZA USPEŠNU VIZUALIZACIJU

1. Uvek zamišljajte realizaciju svog cilja onako kao da vam se to stvarno dogada u tom renutku. Uradite to realno u svojoj svesti, sa svim pojedinostima. Preuzmite ulogu i misaono je odglumite.

2.Vizualizujte svoj cilj bar jednom dnevno. Snaga dolazi ponavljanjem.

Svaka misao, nastala u vašem mozgu i redovno pothranjivana, imace plodni uticaj na vaš život.

Hteo bih da vam ispricam o jednom novom, poznatom i u potpunosti dokumentovanom eksperimentu koji je izvršio psiholog Alan Ricardson. Studentski košarkaški tim je bio podeljen u tri grupe kako bi se ispitala njihova sposobnost da daju koševe, a rezultati svake grupe su beleženi. Igraci iz prve grupe je trebalo svakodnevno da dolaze u sportsku salu u toku jednog meseca i da vežbaju ubacivanje lopte u koš, košarkaši iz druge grupe uopšte nisu vežbali, a pripadnici trece grupe je trebalo da se ukljuce u sasvim drugu vrstu vežbanja. Oni nisu ni zakoracili u sportsku salu celo vreme, a umesto toga su sedeli po sobama i zamišljali proces treninga. Po pola sata dnevno oni su zamišljali i „videli" kako ubacuju koševe i postaju sve bolji i bolji. Ovo njihovo interno „vežbanje" radeno je svakog dana. Za mesec dana sve tri grupe su ponovo bile podvrgnute testu.

Prva grupa (oni koji su imali treninge svakog dana u sali) poboljšali su svoje rezultate za 24%. Druga grupa (oni koji nisu vežbali) nije pokazala poboljšanje. A kod trece grupe - obratite na

to pažnju, košarkaši koji su vežbali samo misaono, rezultati su bili poboljšani isto onoliko, koliko i kod košarkaša koji su realno vežbali u sali!

Dakle, kreativna vizualizacija poseduje ogromnu moc, ali u njoj nema ništa natprirodno. Ona obuhvata rad sa prirodnim zakonima i energijama, a isto i veštine usmeravanja vlastite urodene snage.

Kad se pravilno usmerava, vaša mašta je jedna od najdinamicnijih sposobnosti koje posedujete. Pocnite da primenjujete tu metodu odmah. Nije potrebno baviti se pojedinostima koje se ticu razvoja stvari. Imajte poverenje u postupak. Izvršenje prati želju i vi cete biti usmereni na to da uradite pravu stvar u pravo vreme. Možete biti sigurni da cete naci put i metode za postizanje vašeg cilja, jer vam priroda uvek pruža zgodnu priliku za ostvarenje zahteva koje joj vi upucujete.

Vaše misli su mnogo mocnije nego što pretpostavljate i svaki zamišljeni lik je realna snaga koja ce ranije ili kasnije imati svoj uticaj na vaš život

M E T O D A Z A S E V A NJ A M I S L I

Ako vizualizacija lici na kreiranje scena i likova u vašem vlastitom filmu, zasevanje misli je kao dodavanje reci i zvuka, ali umesto ozvucavanja, vi slikama dodajete osecanja.

Za razliku od vizualizacije, kod metode zasevanja vi se usredsredujete glavno na osecaj za to što zamišljate. Ovde u igru ulazi vaša mašta.

Živite sa ubedenjem da ste vec postigli ono što želite. Nemojte da maštate, nemojte da se nadate, nemojte da se cudite, nemojte da brinete da li ce sve proci dobro. Jednostavno zabeležite to u svojoj svesti kao nešto što vec postoji kao cinjenica. Zamenite misao "Sve ce proci dobro" mišlju "

Sve je prošlo dobro". Sve je vec za vama, u svemu ste vi uspeli, zato uživajte u uzbudenju, u osecanju satisfakcije, u sreci zbog onoga što ste postigli! Cestitajte sebi. Vicite i skacite od radosti, ako želite. Predajte se ponovo i ponovo osecanju da ste postigli cilj.

Podseticu opet da kod metode zasevanja nije potrebno poklanjati mnogo pažnje misaonim slikama kako cete postici ono što nameravate, mada ce vam i takvi likovi obavezno nastati u glavi. Više treba da vas interesuje telesni i culni doživljaj koji prati ostvarene želje: crveni obrazi, lupanje srca, oznojeni dlanovi.

U Bibliji Hristovi ucenici mole ga da ih nauci da se mole. (Vi možete verovati ili ne verovati onome što Biblija uci, ali ona sadrži mnoga prozrenja u pogledu snage misli i vere). Isus odgovara: "I sve cete, ma šta zatražili u molitvi, kad verujete da ste dobiti, dobicete." Obratite pažnju, on kaže da treba da verujete da ste vec dobili, ne da cete dobiti i upravo zbog vere da ste vec dobili, zaista cete dobiti ono što tražite. Vi ne samo da se nadate ili želite nešto, vec cvrsto izražavate svoj zahtev u vašem unutrašnjem svetu - svetu misli i kreativne energije. A svako ko vešto upotrebljava snagu podsvesti i misli, potvrdice da je to veoma snažan proces.

Još jednom da naveden da, kao i kod slucaja sa vizualizacijom, upravo ponavljanje i upornost odlikuju metodu zasevanja od beskorisnog fantaziranja. Jer kad je koristite, vi ne živite sa iluzijama. Vi ne letite u oblake danima, bukvalno verujuci da imate ono, što u stvari, nemate. Zasevanje je misaona vežba koja oduzima pet minuta dnevno, brzi protok energije koji vi redovno stvarate za sebe ne propuštajuci ni jedan dan. Treba naglasiti koliko je važno ponavljanje. Kao i kod svih ostalih tehnika ovladavanja snagom misli, sporadicno primenjivanje je slabo efikasno. Sastavite sebi program

i striktno ga se pridržavajte. Redovno zasejavajte u sebe osecaj da vec imate ono što želite, nezavisno od karaktera želje. Ono je vaše. Doživite ga. Osetite pozitivne vibracije. Oduševite se i prepustite ustreptalosti osecaja. Neka ocvrsne u potpunosti osecaj posedovanja. Osvojite ga u svom unutrašnjem svetu.

DVA USLOVA ZA USPEŠNU PRIMENU METODE ZASEVANJA

Ovu metodu primenjujte uvek sa osecanjem da vec imate ono što želite, da ste postigli ono cemu težite. Praktikujte metodu zasevanja redovno, svakog dana, bar po pet minuta. Mnogo efikasnije je primenjivati ovu metodu svakog dana po pet minuta, nego jednom nedeljno u toku jednog sata.

**********************************************************************************************

Džon Keho - Podsvest može sve.

**********************************************************************************************