BAKAR

Svojstva

Bakar je u elementarnom stanju metal crvene boje, visokog sjaja. Vrlo je kovan. Odlikuje se visokom elektro i dobrom toplotnom provodljivou, kao i visokim stepenom hemijske postojanosti.

Geohemijske karakteristike, ciklus i distribucija

U endogenim uslovima bakar se delom koncentrie u likvacionim leitima, ogranieno u karbonatitskim. Meutim, glavno podruje prikupljanja je u postmagmatskim procesima, prvenstveno u okviru hidrotermalnih leita. Kao lako rastvorljiv, samim tim i migrativan elemenat, bakar se u egzogenim uslovima koncentrie u zoni oksidacije i sekundarnog sulfidnog obogaenja primarnih sulfidnih leita. Znaajan deo bakra se obara u vodenim basenima koncentriui se u pojedinim sedimentima (klastiti, karbonati, fosfati).

Minerali i rude Bakar u prirodi gradi veliki broj

sopstvenih minerala, a isto tako, u vidu izomorfne primese, moe da ue u sastav minerala drugih elemenata. U prirodi se bakar nalazi i u samorodnom stanju.

Naziv minerala: Sadraj Cu: samorodni Cu do 99%Cu halkopirit (CuFe S2) 34,6%Cu halkozin (Cu2S) 79,9%Cu kovelin (CuS) 66,5%Cu bornit (Cu5FeS4) 63,3%Cu enargit (Cu3AsS4) 48,4%Cu kubanit (CuFe2S3) do 24%Cu tenantit (3Cu2S*As2S3) 57,5%Cc tetraedrit (3Cu2S-Sb2S3) 52,3%Cu kuprit (Cu2O) 88,8%Cu tenorit (CuO) 79,9%Cu azurit (2Cu*CO3*Cu(OH)2) 53,3%Cu malahit (Cu*CO3*Cu(OH)2) 57,4%Cu hrizokola (Cu4(SiO4O10)*(OH)2*4H2O) 36,0%Cu

OBLAST PRIMENE U periodu 5.000 godina p.n.e topljeni

samorodni bakar se koristio za izradu posua; 4.000 godina pre nove ere bio je korien u vidu legure sa kalajem (bronza) za potrebe izrade razliitog orua, a u kasnijem periodu i u vidu legure sa cinkom (mesing). Smatra se da je sve do prvog milenijuma pre nove ere bakar bio jedan od najvie korienih metala.

U novije doba bakar se kao nezamenljiv metal koristi u razliitim granama industrije. Upotrebljava se u oblasti elektrotehnike, hemijske industrije, zatim u oblasti tehnologije organskih materija, graevinarstvu, mainogradnji i drugim oblastima privrede.

Leita bakra

Bakar se koncentrie u brojnim tipovima leita kao to su likvaciona, karbonatitska, skarnovska i svi tipovi hidrotermalnih. Od egzogenih to su infiltraciona, zatim koncentracije bakra povezane sa preobraajem primarnih leita i leita hemijskih sedimenata. Sa ekonomskog aspekta posebno su znaajna hidrotermalna leita bakra.

Likvaciona leita

Leita likvacionog tipa su u stvari zajednika sa leitima Ni, gde se iz kompleksnih polimetalinih ruda dobija i bakar. Ona su genetski i prostorno vezana za gabro komplekse na pojedinim titovima kao to je primer u Kanadi (Sadberi), poluostrvu Kola (Mone Tundra, Peenga), Norilsku, Norvekoj, JAR i dr.

Karbonatitska leita

Ovaj genetski tip leita je ogranienog znaaja, prostorno i genetski povezan sa intruzijama centralnog tipa, ultrabazino-alkalnog sastava. Od ovih je poznato leite sulfidonosnih karbonatita sa rudama bakra u JAR (Palabora).

Skarnovska leitaSkarnovska leita bakra su dosta

rasprostranjena u svetu, ali relativno ogranienih razmera. U osnovi oni predstavljaju kompleksni tip ruda Cu, Fe, W, Mo i dr. Prostorno i genetski se povezuju sa skarnovima obrazovanim na kontaktu umereno kiselih magmata i krenjaka. U svetu su poznatija leita u Rusiji (Ural, Zapadni Sibir), SAD (Klifton, Bizbi), Meksiku i dr. U Srbiji je poznato skarnovsko leite Suvo Rudite na Kopaoniku (magnetit, halkopirit), koje je praktino iscrpljeno.

Hidrotermalna leita U svim tipovima hidrotermalnih leita bakar

je zastupljen obrazujui sopstveni tip leita po pravilu kompleksnog sastava ruda iz kojih se dobija i itav niz obojenih, plemenitih i retkih metala. Plutogena hidrotermalna leita su ekonomski najznaajnija, genetski vezana sa hipoabisalnim intruzijama umereno kiselog sastava (granitporfiri, kvarcmonconiti, granodioritporfiriti, dioritporfiriti). To su tzv. leita "porfirskog tipa" znaajnih razmera orudnjenja od nekoliko desetina do vie stotina miliona tona rude tokverkno-ompregnacionog tipa.

Sedimentna leita

Sedimentna leita ukljuuju poviene koncentracije bakra u crvenim kontinentalnim sedimentima i kalkarenitima.

Najvei deo svetske proizvodnje bakra potie iz porfirskih i stratiformnih sedimentih leita bakra.

Od egzogenih leita bakra veoma je znaajan i tip preobraenih primarnih sulfidnih ruda. Ovi procesi preobraaja odvijaju se u povoljnim klimatskim uslovima do i oko nivoa podzemnih voda, pri emu dolazi do sekundarnih obogaenja Cu za priblino jedan poredak koncentracije. Znaaj ovih procesa ogleda se posebno kod siromanih ruda "porfirskog tipa" kod mnogih leita u svetu. U pojedinim leitima bakra Istone Srbije ovi procesi takoe su razvijeni (leite "Cementacija" i dr.), ali u manjem obimu.

Leita i pojave u Srbiji

OLOVO I CINK

Geohemijske karakteristike Olovi i cink nemaju bliske kristalohemijske

parametre, ali geohemijski u prirodnim tvorevinama tesno asociraju, najee gradei zajednika leita. U primarnim, endogenim uslovima, posebno u hidrotermalnim, Pb i Zn se pojavljuju zajedniki u vidu sulfida. U egzogenim uslovima, meutim, Pb kao tee rastvorljivo zaostaje u oksidacionoj zoni, a Zn kao rastvorljiviji, dalje migrira. Otuda u egzogenim uslovima dolazi do razdvajanja ovih elemenata, pa i njihovih leita.

Minerali i rude Od brojnih minerala olova i cinka samo manji

broj predstavljaju rudne minerale, a to su sledei:

Naziv minerala: Sadraj Pb: galenit (PbS) 86,6%Pb demsonit (Pb4FeSb6S14) 40,16%Pb bulanerit (Pb5Sb4S11) 55,42%Pb burnonit (PbCuSbS4) 42,60%Pb ceruzit (PbCO3) 77,60%Pb anglezit (PbSO4) 68,30%Pb

Naziv minerala: Sadraj Zn: sfalerit (ZnS) 67,00%Zn smitsonit (ZnCO3) 52,00%Zn vurcit (Zn4(Si2O7)*(OH)2*H2O) 53,70%Zn

OBLAST PRIMENE Olovo je bilo poznato staroj civilizaciji

nekoliko hiljada godina pre nove ere, a u antiko vreme je ve uveliko korieno. Korienje cinka, meutim, neto poznije datira, ali je po svemu i on metal stare civilizacije, sudei po predmetima izgraenim od bronze i mesinga u kojima ima cinka.

Na osnovu svojstava da je lako topljiv, mekan, kovan, vee gustine i legiranja sa pojedinim metalima, olovo je nalo primenu u mnogim industrijskim granama. To je prvenstveno industrija akumulatora (tvrde legure sa Sb), kablova, vojna, a zatim kao ekran od radioaktivnog zraenja i dr. Cink zahvaljujui antikorozionim svojstvima najvie se koristi u metalnom vidu (pocinkovani limovi, cevi).

Leita olova i cinka Pb-Zn u osnovi se koncentriu u

postmagmatskim tipovima leita, a to su skarnovska i svi tipovi hidrotermalnih. U egzogenim uslovima obrazuju se leita u kori raspadanja, odnosno putem preobraaja primarnih sulfidnih leita. I najzad, ree, mogu se formirati metamorfogena leita. Prvorazredni ekonomski tipovi obrazovani su u okviru hidrotermalnih leita.

Leita i pojave u Srbiji Rudnik i Stari Trg (Trepa), Veliki

Majdan, Crveni Breg, Babe na Kosmaju, Rudnik, Kotlenik, Kievak, Sastavci, Belo Brdo, Jelakce, uta Prla, Kopori, Crnac, Ajvalija, Kinica, Badovac, Novo Brdo, Dranja, Lece (sa Au), Blagodat, Karamanica i dr.