1.1. Razvoj bankarskih poslova reditni, menjaki i zaloni poslovi - najstariji bankarski poslovi K Sumerci, Asirci, Vavilon, Grka, Egipat, Rim Rani srednji vek menjaki poslovi , kvarenje novca Kreditni posao - naturalni kredit,dravni zajmovi i medjunarodni kredit Pojava prvih banaka Banca di Genova 1320. poslovna, Sverigen Riksbank 1668.emisiona Osnove savremenog bankarstva XIX vek

1.2. Predmet nauke o bankarstvu Banka novano preduzee i kreditna ustanova depozitni, kreditni, novani poslovi Primenjena ekonomska disciplina Makroekonomski i mikroekonomski aspekt Specifinost nacionalnog predznaka Banka se definie: 1) ekonomska funkcija 2) usluge klijentima i 3) pravne osnove postojanja Nauka o bankarstvu: 1)Funkcija, uloga i organizacija 2)Bankarski poslovi i naela poslovanja 3)Monetarna, devizna i kamatna politika 4)Privredni i monetarni uticaj

1

1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke Sadraj bankarskog sistema - odredjen vrstom i sadrinom poslova i institucija Oblici i specifinosti proizvodnje opredeljuju organizaciju i funkciju banaka Osnovni bankarski poslovi: Prikupljanje depozita Kreiranje (sekundarnog) novca i odobravanje kredita Poslovi platnog prometa Organizacija banke Funkcionalno: direkcije, sektori, odeljenja Teritorijalno hijerarhijski: centrala, filijale, ekspoziture, alteri

1.4. Banka kao novano preduzee Banke - akcionarska drutva trino okruenje Ciljna funkcija banaka ad maksimiranje dobiti i uveanje kapitala Mere dravne intervencije ograniavaju stihijnost inicijative Liberlaizacija poslovanja, globalizacija, kontrola Naela (principi) poslovanja banaka: Likvidnosti Poslovnosti i efikasnosti Sigurnosti plasmana Rentabilnosti i ekonominosti poslovanja Solventnosti Aurnosti

2

1.5. Finansijski sistem i institucije Finansijski sistem:monetarni i fiskalni sistem institucije i instrumenti Koreliranost razvijenosti finansijskog sistema i realnog sektora Tokovi kreiranja i povlaenja novca: 1) tekue finansiranje 2) razvojno finansiranje a) samofinasiranje b) direktno finansiranje c) indirektno Osnovni modeli finansijskg sistema: a) nemako - japanski b) anglosaksonski Finansijske institucije: 1) kreditne institucije (finansijske kompanije i depozitne banke, tedionice,) 2) institucionani investitori (penzioni fondovi, osiguravajua drutva i investicioni fondovi) 3) berzanski posrednici

1.6. Klasifikacija banaka i bankarskih institucija Klasifikacija: sadraj poslova, ronost, pravna forma, regionalni raspored Sadrinski: centralne ili emisione banke depozitne univerzalne poslovne specijalizovane i granske KO konzorcijumi ustanove za podrku izvoza

3

Ostale: osiguranje, reosiguranje, fondovi socijalnog i penzionog osiguranja, novane i robne berze, faktoring i forfeting institucije, lizing institucije, finansijske holding kompanije i konglomerati

1.7. Bankarstvo u savremenoj privredi Osnovno odredjenje banke: posrednika, monetarna, kreditna funkcija i PP Razlike banaka i drugih fin institucija:kredit, sekundarna emisija, raspored Ak i , rona transformacija, utie na razvojnu i ekonomsku politiku, utie na brzinu opticaja novca Konkurencija nebankarskih finansijskih institucija, liberalizacija finansijskog sektora Kreditna funkcija kreiranje novca i posredovanje izmedju sektora preusmeravajui vikove novca Povratno delovanje na realnu ekonomiju Kredit donekle prekida vlasniki odnos Specifinosti banaka u ZUT pre i tokom tranzicije

1.8. Istorijat i struktura domaeg bankarstva Zavisnost bankarstva od drutvenih promena Prvi novani zavod - Uprava fondova 1862. poprimila karakter banke 1898. Emisiona banka Prva privilegovana banka Kraljevine Srbije - 1883. Periodizacija razvoja domaeg bankarstva : 1) Od osnivanja prve banke do 1945. trina ek. 2) Nakon II svetskog rata plansko - trina 3) Tranzicioni period

4

Dominantnost drutveno - politikog i ekononomskog ambijenta nad finansijskim sistemom Sruktura bankarskog sistema: Narodna banaka Srbije, banke opteg tipa univerzalne, banke i posebni oblici (JUBMES, EXIM banka, Agro banka)

Rezime poglavlja Pretee bankarskih poslova depozitnog i kreditnog -javile su se u starom veku Osnove savremenog trinog bankarstva poloene su u XIX veku Bankarstvo je primenjena ekonomska nauka Bankarstvo se bavi funkcijom, ulogom banaka, organizacijom, poslovima i naelima poslovanja, monetarno kreditnom politikom i uticajem banaka na realni sektor Paralelno sa procesom industrijalizacije Srbije nakon sticanja nezavisnosti, krajem XIX veka, stvoreni su temelji srpskog bankarstva

Cilj poglavlja

Ukazivanje na najvanije savremene tendencije u bankarstvu Bankarski sistem se ubrzano transformie, naroito sa stanovita upravljanja i korienja IT Posebno je vana tendenciji globalizacije bankarskog poslovanja koja neposredno vodi formiranju banaka koje posluju bez prostornog ogranienja Upoznavanje sa procesom deregulacije bankarskog zakonodavstva, koja se mahom odvija u anglosaksonskim dravama Upoznavanje sa procesom uvodjenja medjunarodnih standarda bankarskog poslovanja kroz sporazume Bazel I i II Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama investicionog bankarstva Ukazivanje na uzroke i posledice svetske ekonomske krize, kao i mere koje se preduzimaju za izlazak

5

2.SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSTVU

2.1. Transformacija bankarskog sistema 2.2. Savremene tendencije u bankarskom menadmentu 2.3. Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 2.4. Transnacionalna banka 2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja 2.6. Medjunarodna standardizacija 2.7. Elektronsko bankarstvo 2.8. Investiciono bankarstvo 2.9. Svetska ekonomska kriza

2.1. Trasformacija bankarskog sistema

Faze razvoja bankarstva: 1) 1860-1960 tradicionalno konzervativno 2) 196090 industrijsko 3) 1990- medjunarodno Usmerenje: 1) rast kapitala 2) rast efikasnosti 3) struktura izvora i plasmana 4) bez stroge podele 5) poboljanje solventnosti 6) ienje od neprofitnosnih oblika 7) suavanje prava po osnovu osiguranja 8) jaa kontrola CB 9) ienje bilansa Razvijeni (SAD) konkurencija nebankarskih institucija, disperzija proizvoda banaka, zaobilaenje banaka od realnog sektora, gradjani se okreu HOV Modeli banaka u SAD 1) korporativno finansiranje 2) banka okrenuta fin. tr. Transformacija anglosaksonskih banaka u pravcu kontinentalnih univerzalizacija Koncentracija banaka omoguena deregulacijom i globalizacijom 40 internacionalnih igraa Globalizacija trita razudjena bankarska mrea bankarska industrija Tendencija stvaranja bankarskih holdinga (investicione banke kupuju gradjevinsku operativu, a komercijalne fin. institucije) Rast stepena konkurencije medju bankama i izmedju banaka i drugih fin. inst.rast znaaja marketinga Tendecija univerzalizacije banaka (nove usluge: konsalting, upravljanje gotovinom, lizing, start up, venture, osiguranje, PNZ) Evolucija dravne intervencije deregulacija na nacionalnom nivou uz medjunarodnu standardizaciju ZUT transformacija fin. sistema: mon. restrikcija, samostalnost CB, vrsto budetsko ogranienje, sanacija, otvaranje 6

2.2. Savremene tendencije u bankarskom menadmentu

Promene: 1) deregulacija bankarskog poslovanja 2) razvoj informacione tehnologije 3) globalizacija fin trita 4) rast vrednosti pojedinanih transakcija 5) nestabilnost i rizik 6) porast zahteva klijenata Promene u bankarskom menadmentu: 1) marketing 2) promenljiva kamata 3) projektno finansiranje 4) sekjuritizacija 5) e bankarstvo 6) supervizija i monitoring Efiakasnost upravljanja bankama meandment Menadment tim Liderstvo: 1) unapredjenje performansi zaposlenih 2) razvoj proizvoda i usluga 3) razvoj organizacije 4) produktivnost 5) kvalitet 6) razvoj prodajne kulture Liderstvo menader Osobine lidera: 1) jasna vizija razvoja i poslovanja 2) jasno ekspliciranje 3) preduzetniki duh 4) perfekcionizam Poznavanje procesa bankarske tehnike i tehnologije Dodatna znanja iz menadmenta Poveanje stepena rizika i ubrzanje promena Problemi na nivou top menadmenta: 1) sposobnost upravljanja promenama 2) strateko planiranje 3) fleksibilna organizacija 4) snaan marketing

2.3. Globalizacija i medjunarodno bankarstvo

Globalizacija zapoela 1960tih, a maximum dostignut 1990tih godina Globalizacija tendecija irenja poslova na itav svet Bankarski poslovi bez vremenskog i prostornog ogranienja Interni faktori razvoja medj.bankarstva: Koncentracija banaka praenje privrednog rasta, stvaranje EMU Formiranje univerzalnih banaka irenje na SAD Deregulacija transfer kapitala bez ogranienja Informatizacija bankarskih aktivnosti Eksterni faktori internacionalizacije: 1)Regulacija na medj. nivou harmonizacija, smanjenje rizika 2) Globalizacija fin tr Intelektualni rad Digitalni oblik komunikacije Minimalizacija posredovanja

7

Premanentno obrazovanje Karakteristike svetskog fin trita Kapital i eksperti - medjunarodni Trgovina bez granica vremena i prostora Obrazovanje eksperata medjunarodno Dominacija etike Organizacija i funkcionalnost globalnog trita Megafuzije banaka Krajem 1990tih Azija - ZUT

2.4. Transnacionalna banka Transacionalna medjunarodna banka Savremeno bankarstvo od 1960tih Medjunarodna banka osnovno medjunarodni kapital i medjunarodni menadment Elektronsko automatizovan proces i sofisticirana celovita delatnost na globalnom nivou predjen dug put Karakteristike: bankarstvo na daljinu, medj bankarstvo, sopstveno bankarstvo, kreacija serijskih proizvoda, strategije, komparativne prednosti ponuda i cena, kontrolabilnost rizika, oslonac na tranju Inostrani nastup: 1) korespodentski odnosi 2) osnivanje filijala i ogranaka 3) osnovanje medjunarodne banke Funkcije medj banke: Finansiranje spoljne trgovine Trgovina devizama Finansiranje dugova i akcijskog akpitala Menadment internacionalne trgovine Finansijski inenjering Konsalting Bazelski komitet nadziranje najveih medjunarodnih igraa + harmonizacija Statut multinacionalne banke deo statuta banke osnivaa, nacionalni + internacionalni sadraj Organizacija medj banke: 1) menadment, poslovne strategije, 2) regionalna trita, internacionalna trita, trina logistika, 3) disponibiltet, dilersko brokerske slube , pozadinske slube

8

Funkcije medj banke: Finansiranje spoljne trgovine Trgovina devizama Finansiranje dugova i akcijskog akpitala Menadment internacionalne trgovine Finansijski inenjering Konsalting Bazelski komitet nadziranje najveih medjunarodnih igraa + harmonizacija Statut multinacionalne banke deo statuta banke osnivaa, nacionalni + internacionalni sadraj Organizacija medj banke: 1) menadment, poslovne strategije, 2) regionalna trita, internacionalna trita, trina logistika, 3) disponibiltet, dilersko brokerske slube , pozadinske slube

2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja

Deregulacija postupna liberalizacija na nacionalnom i globalnom nivou 1980tih Do 1980-tih neformalna deregulacija mahom vezana za anglosaksonsko bankarstvo Formalna dergulacija 1980. - Zakon o deregulaciji depozitnih institucija u SAD brisanje podele komercijalne i investicione banke, ukinuto plafoniranje kamatnih stopa Deregulacija kao politika Postupno uvodjenje deregulacije Otvorena pitanja deregulacije: 1) dozvola za nove usluge 2) bezbednost 3) jedno umesto vie regulatornih tela 4) kontrola medjunarodnih konglomerata

9

2.6. Medjunarodna standardizacija

Bazelski komitet Prvo pitanje stnadardizacije adekvatnost kapitala Ko treba da postavi standarde? Kapitalni cenzus minimalni iznos novanog dela kapitala Svrha kontrole veliine kapitala: 1) ograniavanje rizika neuspeha, 2) ouvanje poverenja u banku, 3) limitiranje gubitaka drave Bazelski sporazum o kapitalu Bazel I 1988. Primarni - osnovni kapitala (tier 1) Sekundarni dodatni kapital (tier 2) Vanbilansne stavke Fokus kreditni rizik Isti standard za sve banke Minimalni nivoi kapila: min kofeicijent 4% primarnog kapitala / rizina aktiva Minimalni koeficijent 8% prim + sek kapitala / ukupno ponderisana rizina aktiva Razvrstavanje aktive u 4 kategorije: 0%, 20%, 50% i 100% pokria rezervom Promene u poslovnim bankama: uvodjenje menadmenta rizika, umanjenje aktive Modifikacija pravila Bazel II 2002. sa primenom 2006. godine i dalje: Vea osetljivost na arbitrane poslove Prepoznavane razliite izloenosti riziku Proirenje vrsta rizika Zahtev za razvojem sopstvenih modela Zahtev za sopstvenom merom adekvatnosti kapitala Uvodjenje javnosti Bazel II je proces otvara pitanja: Tehnologija merenja rizika nije definisana Pitanje rizika kupovine HOV Poslovni ciklus Kompetencija kontrole nadlenih institucija

10

2.6. Elektronsko bankarstvo

Sredina 1960-tih prvo uvodjenj IT u banke Automatizacija transakcija automatske klirinke banke i veliki nacionalni elektronski platni sistemi SWIFT 1970-tih medjubankarski platni sitem na veliko Karakteristike e-bankinga: individualnost, mobilnost, nezavisnost vremena i mesta, fleksibilnost i interaktivan rad Prednosti e bankinga: manje zaposlenih, bolji kvalitet, vei broj korisnika , smanjenje trokova, dostupnost 24 asa, jaanje konkurentnosti Tipini savremeni poslovi e - bankinga: upravljanje gotovinom, prenos sredstava, izvetavanje o stanju rauna, kuno bankarstvo, internet bankarstvo, telefonsko bankarstvo (Ne)sigurnost poslovanja na mrei: neovlaeni ulazak - ozbiljne posledice, problem interneta bez globalne i nacionalne kontrole, mogunost identifikacije i autorizacije Elektronsko plaanje malih vrednosti problem velikih fiksnih trokova i malih vrednosti palaanja (pos terminali) Elektronske platne kartice nastanak 1960-tih (hoteli i naftne kompanije), debitne i kreditne kartice, Kartice sa unetim podacima i smart kartice Bankomati umesto altera Kuno bankarstvo i bankarstvo iz kancelarije Internet bankarstvo Elektronska gotovina, digitalni ekovi

11

2.8. Investiciono bankarstvo

Tradicionalno shvatanje: bavljenje HOV Preuzimanje i plasiraje HOV na primarnom tritu Pruanje posrednikih finansijskih usluga na sek fin tr Investicione banke i univerzalne banke Kljuni uesnici na tr kapitala 1) pomau emitentima 2) brokersko - dilerke aktivnosti Poeci inv bankarstva XIX vek Evropa, SAD do 1929. Nagli rast nakon liberalizacije propisa od 1980-tih Izazivai SEKE Od velikih 5 opstale Morgan Stanley i Goldman Sachs

2.9. Svetska ekonomska kriza

Pojavni oblici kriza su se menjali: recesija 1929-32, latino amerika 1982., azijska 1997/98., dot.com slom 2000. Globalizacija je poveala uestalost i disperziju kriza Zajedniko je ostalo da je glavni motiv i okida bila neograniena pohlepa aktera Svaki put su podbacile nadzorne, kontrolne i regulatorne institucije Okida finansijske krize: jeftin novac, pritisak na rast po svaku cenu (patriotska potronja), odobravanje hipotekarnih kredita kreditno nesposobnim dunicima, sekjuritizacija kredita kroz plasman HOV sa visokim kamatnim stopama, ukljuivanje institucionalnih investitora iz sveta u kupovinu ovih HOV dalo je krizi globalnu dimenziju i uticalo na brzo irenje krize Kulminacija krize oktobar 2008. krah svetskih berzi i obustava medjubankarskog kreditiranja, bankrot Leeman Brothers Svetska finansijska kriza je usled nepoverenja, nelikvidnosti bankarskog sektora i propasti banaka prerasla u ekonomsku krizu Preduzete mere na globalnom nivou: 12

Poveanje likvidnosti bankarskog sektora Spaavanje pojedinih banaka (upumpavanjem sveeg novca i nacionalizacija) Mere stimulisanja rasta ponude i tranje Mere pojaavanja kontrole fin institucija i izmene nadzorne funkcije Usporavanje i pad u 2009.(procena MMF): Svet -1.3%GDP, svetska trgovina -11%, blagi oporavak tokom 2010. (1% globalnog rasta) SAD-2.8%, Japan -6.2%, Nemaka -5.6%, Italija -4.4%.V.Britanija -1%, Francuska -3%, Evrozona -4.2% ZUT nakon visokih stopa rasta duboki pad, opadanje SDI, rast nezaposlenosti, naroito pogodjene Baltike zemlje, Madjarska, Ukrajina i zapadni Balkan Sredinom 2009. zapaeno je zaustavjanje pada konjunkture i blagi oporavak prvenstveno Nemaka, Francuska i SAD

Rezime poglavlja: Poslednjih decenija dolo je do velikih promena koje se odvijaju sa stanovita bankarskog poslovanja, organizacije i menadmenta Uvodjenje informatikih tehnologija najvie je uticalo na izmene bankarskog poslovanja i bankarskog menadmenta. Medju najvanije tokove spada proces globalizacije, koji podrazumeva stvaranje medjunarodnih transacionalnih banaka koje posluju bez prostornog ogranienja U anglosaksonskim privredema, SAD i Velikoj Britaniji, kao odgovor na jaanje konkurencije nebankarskih finansijskih organizacija i potiskivanja banaka drava je preduzela deregulaciju zakonodavstva Da bi se obezbedilo i kontrolisalo medjunarodno poslovanje banaka, dolo je do procesa medjunarodne standardizacije - implementacije internacionalnih standarda u nacionalnu bankarsku regulativu Nakon liberalizacije propisa dolo je do nagle ekspanzije investicionog bankarstva koje je dobilo ogromne razmere, ali je istovremeno stvoren nukleus aktuelne svetske ekonomske krize

13

3.KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI

3.1. Modeli savremenog organizovanja banaka 3.2. Praksa i komparacija bankarskih sistema 3.3. Bankarstvo razvijenih zemalja 3.4. Bankarstvo zemalja u tranziciji 3.5. Islamsko bankarstvo

3.1. Modeli savremenog organizovanja banaka Kriterijumi: univerzalna ili specijalizovana, srednja ili mala banaka, banka sa ili bez mree, inokosna ili akcionarska Za period industrijskog bankarstva 1960-80te karakteritsini su modeli: Anglosaksonski investiciono komercijalne banke sa ritejl i korporativnom bankom Kontinetalni evropski model univerzalne banke i tedionice, bez striktnog razgranienja komercijalne i investicione banke U periodu 1990tih deregulacija, medjunarodni stanadardi i IT Primarni znaaj u medjunarodnom bankarstvu imaju poslovi, a sekundarni znaaj organizacija

3.2. Praksa i komparacija bankarskih sistema

Razvijenost finansijskog sistema i povezanost sa realnom ekonomijom Razvijena privreda, razvijen finansijski sistem, bogata struktura bankarskog sistema i disperzirana ponuda usluga sa elementima E bankinga Privreda u razvoju, tranziciji, plitak i nedovoljno produbljen finansijski sistem, nepotpuno restruktuiran bankarski sektor, nedovoljna disperzija bankarskih proizvoda i prisustvo e - bankinga Centralna banka: nain organizovanja, uloga, funkcije, stepen autonomnosti u vodjenju monetarno - kreditne politike Karakteristike poslovnih banaka

14

5.3. Bankarstvo razvijenih zemalja

Bankarski sistem SAD FED - 1913., sistem 12 banaka, kapital kapitala lanica, guverner, zamenik i Odbor od 7 lanova, Komitet za OOT 12 lanova guvernera centralnih banaka, deklarativno veliki stepen autonomije Poslovno bankarstvo: Komercijalne banke 13.000, nacionalne i dravne Udruene tedne banke mobilizacija oroenih depozita, ulaganje u obveznice, hipotekarne fondove i dr. dugorone plasmane Efektne banke prikupljaju sredstva emisijom HOV, plasmani u privredu Trust banke- uvanje i upravljanje tudjom imovinom, EXIM banka Bankarski sistem V.Britanije Bank of England 1694., jedinstvena, privatna do 1966., guverner i zamenik na 5 godina, Odbor 16 lanova, ima ogranke, autonomija umanjena od 1966. od nacionalizacije Poslovno bankarstvo: Komercijalne banke ne mogu biti lanovi berze niti pekulisati na berzi Eskontne banke emituju uglavnom menice i dravne vrednosne papire Efektne banke specijalizovane za spekulativne poslove sa HOV Akceptne banke medjunarodni PP, trgovina devizama i investiono posredovanje Korporacije za dugorono finansiranje potencijal sopstveni i dravni, finansiranje privrede Bankarski sistem Nemake Bundesbank 1875., jedinstvena do 1948., sistem do 1957., 1945. nacionalizovana, guverner i zamenik mandata 8 godina, Odbor direktora 21 lan, veliki stepen autonomije, ima ogranke Poslovne banke: Privatne i javne 1) 3 DDeutche, Drezdner Deutche Discont (Kommerz) 2) dravne regionalne i lokalne 3) privatne stare,oko 200 tedionice na nivou komuna i udruenja komuna, tri nivoa (tedionica, iro centrala i nacionalna centrala) Kreditne zadruge sve vrste usluga za SME, 3 nivoa organizovanja Instituti za imobilisani kredit zajmovi za nekretnine, u vidu tedionica i zadruga za stambenu izgradnju Bankarski sistem Japana Centralna banka Japana 1882., monopol 1884., jedinstvena, kapital 45% privatni, guvernera i zamenika postavlja Ministarstvo finansija, Odbor

15

direktora 7 lanova, normativno bez velike autonomije, ali je u praksi ima, preko 30 ogranaka Poslovno bankarstvo: City banke potencijal tednja gradjana,plasman krupnim korporacijama Regionalne banke finansiraju SME Banke za dugoroni kredit Trust banke brzorazvijajue, PTT, plasmani u HOV Bankarski sistem Francuske Centralna banka 1800., a monopol od 1848., jedinstvena, meovito vlasnitvo do 1945., nacionalizovana, guverner i zamenik na 5-7 godina, Odbor direktora, zavisna od vladine politike, postala deo ECB Poslovno bankarstvo: Depozitne banke potencijal depoziti, kratkorono kreditiranje, nacionalne i privatne Poslovne banke finansiranje privrede direktnim ueem, kreditiranjem i emisijom HOV Kreditne banke srednjerono i dugorono kreditiranje, specijalan status, jer su od posebnog javnog interesa Bankarski sistem Italije Centralna banka 1893. od 6 privatnih banaka, monopol od 1926., jedinstvena institucija, vlasnici kreditne institucije, socijalni fondovi i osiguranje, guverner i zamenik bez ogranienja mandata, Odbor direktora, autonomija je velika polazei od vlasnitva i naina izbora, pridruila se ECB Poslovno bankarstvo: Banke javnog prava univerzalne i specijalizovane za privredne grane Banke nacionanog interesa velike depozitne banke orijentisane na pojedine privredne grane Banke obinog kredita privatne banke Narodne banke - kao zadruge tedionice na celoj teritoriji Italije Banke za kreditiranje - srednjerono i dugorono

3.4. Bankarstvo ZUT Proces tranzicije i izgradnje snanog bankarskog sistema je dugoroan i teak zadatak Tri linije aktivnosti u traziciji : 1) konsolidacija postojeih banaka 2) otvaranje za ino banke 3) razvoj finansijskog trita Nezavisna CB

16

Dilema rehabilitacija postojeih banaka ili otvoriti prostor za ino banke Privatizacija banaka Razvoj finansijskog trita zahteva veliko nagaovanje i kontrolu drave ZUT su napravile veliki korak u integraciji u medj privredu: deset je primljeno u EU maja 2005, a dve u EMU (Slovenija, Slovaka) Kljuni elementi nove finansijske arhitekture: 1) jaanje transparentnosti i uloge MRS 2) primena medj standarda za bankarsko poslovanje 3) jaanje domaeg finansijskog sistema Bankarski sektor ima primat u finansiranju realnog sektora u odnosu na finansijsko trite, jer je trite malog obima i plitko Nisko uee plasmana banaka u GDP oko 13%, dok je u EU 90%, a plasmani p.c. oko 3.000Eur dok je u EU 17.000 Eur Preveliki broj banaka na tritu eka 55-42, Madjarskas 42-39, Poljska 82-77 Smanjenje stepena koncentracije prve tri eka 72-70%, Poljska 53-44%, Madjarska 58-52%

5.5. Islamsko bankarstvo

Relativno skorijeg datuma 1975. Medjudravna islamska banka finansiranje socijalnih i privrednih projekata Prva komericijalna banka u Dubaiu Finansijski potencijal petrodolari nakon prvog naftnog oka Brzi razvoj preko 200 banaka, kapital preko 10 mlrd $, bilansna suma preko 100 mlrd $, visokoprofitabilne Banke su deo islamskog ekonomskog modela Osnovna karakteristika - kamata kao cena novca zabranjena kao kategorija Resursi, ukljuujii i finansijske su dati od Boga i moraju se koristiti za dobro oveanstva, a ne u svrhu sopstvenog bogaenja Tehniki umesto kamate se koristi termin efikasnost kapitala Direktno uee u kapitalu kompanija obezbedjuje uee u profitu, ali i podelu rizika u sluaju gubitka Gramen banka, Banglade, ema mikrokreditiranja najsiromanijih za samozapoljavanje osniva nobelovac Muhamed Junus

17

Rezime poglavlja: U periodu razvoja tzv. industrijskog bankarstva (1960-1980-te) karakteristini su bili modeli anglosaksonskog i evropskog bankarstva U anglosaksonskom bankarstvu je bilo naglaeno razlikovanje komercijalnih i investicionih banaka, dok je kod evropskog prisutan model univerzalne banke U periodu internacionalnog bankarstva, od 1990-tih godina, karakteristino je pribliavanje anlosaksonskog bankarstva modelu univerzalne banke Za bankarstvo razvijenih evropskih zemalja najbitnija skorija promena vezana je za stvaranje Evropske monetarne unije i Evropske centralne banke, pri emu nacionalne centralne banke gube najvei deo autonomije U zemljama istone i centralne Evrope na delu je proces trine transformacije poslovnog bankarstva i poveavanja stepena samostalnosti centralnih baanaka Za islamsko bankarstvo, koje se snano razvija od 1960-tih godina, osnovna karakteristika je nepoznavanje kamate kao cene novca.

4. TRANZICIJA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE

4.1. Iskustvo ZUT 4.2. Dijagnoza stanja i pristup tranziciji 4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema 4.4. Re - privatizacija banaka 4.4. Rezultati tranzicije i dalji koraci

4. 1. Iskustvo ZUT Razvojna strategija ZUT: a) Tranzicija zakoodavstvo i institucije, b) Strukturno prilagodjavanje makro nivo

18

i restrukturiranje mikro nivo c) Otvaranje prema svetskoj privredi Razvoj bankarstva - uslov razvoja realnog sektora Tranzicija bankarstva dugoroni zadatak: tekoe, veliki trokovi, korak po korak Zadaci: a) konsolidacija postojeih banaka b) otvaranje prema inostranstvu c) razvoj finansijskog trita Poetni korak - nezavisna CB

4.2.Dijagnoza stanja i pristup tranziciji

Poetna godina tranzicije srpskog bankarstva Srbije 2000. Dualna struktura banaka: a) velike dravne i b) male privatne Najee jednostrana dijagnoza stanja Generalno stanje krajnje nepovoljno Golgota srpskog bankarstva (Boko ivkovi): Krediti 14% vrednosti iz 1980-tih Ino dugovi 3.4 mlrd $ uz 2/3 otpisa Stara tednja 3.3 mlrd $ Gubitak aktive 92/93 - 8-10 mlrd$ Pojaani problemima S-CG i stagnacijom realnog sektora Slaba pozicija NBS bez samostalnosti Neophodno hitno delovanje Iskustvo ZUT: teak zadatak koji se ostvaruje na dugi rok i korak po korak Mere: a) rehabilitacija b) otvaranje c) razvoj fin tr Problem: nepostojanje strategije razvoja zemlje, niti strategije tranzicije, pa ni tranzicije bankarstva Selekcija banaka rehabilitacija ili likvidacija Nalaz E&Y, KPMG: potencijalni gubici velikih 50% aktive, 20 ispunjava 5 mil Eur, slabosti kontrole - 9A, 36 B, 6 C, 22 D Rehabilitacija zahteva 21 mlrd $ ili 92% BDP Gaenje 4 najvee poetkom 2002. godine: Beogradske, Beobanke, Investbanke i Jugobanke 19

4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema

Mere konsolidacije: Selekcija Prinudno pripajanje Sanacija velikih banaka Otvaranje za ino banke Jaanje kontrole NB Reavanje stare tednje Reavanje problema spoljnog duga PP se prebacuje u banke Uvodjenje medj. raunovodstvenih standarda (MRS) Nedostac tranzicije: neki koraci i mere nedostaju, ne postoji adekvatna tajming i koordinacija sa drugim razvojnim i ekonomskim politikama

4.5. Rezultati tranzicije Smanjenje broja banaka 108 34 (2009.) Izmena svojinske strukture: poetak 65% dravno, 21% privatno i 4% ino, 20011. 3/4 inostrano Vraeno poverenje u bankarski sistem Obnova depozita EUR 12.1mlrd u 2007 rast 44%, 11.6mlrdEUR u 2008. (pad 10%). Jaanje prudencijalnih normi i medj standarda Sprovedeno restrukturiranje Obnova kreditne funkcije (EUR 10.4 mlrd u 2007. rast 38%, EUR 12.6 mlrd 2008. rast 20%) Ukupna aktiva (EUR 21.1 mlrd u 2007. rast 31%, 21.6 mlrd u 2008., rast 2%) Kapital banaka (EUR 4.4 mlrd u 2007 rast 52%, 4.9mlrd u 200.8, rast 10%) 20

Broj zaposlenih (29.3 hiljade u 2007.,rast 8.5%, 31.4 hilj u 2008 rast 7.3%) Unapredjenje efikasnosti poslovanja (EUR 280 mil Pf u 2007. rast 34%. EUR 396 mil u 2008, rast 41% )

Dalji koraci

Restrukturiranje postojeih banaka merdovanje Otvaranje jasna pravila igre i redosled poteza Razvoj finansijskih trita ubrzanje dovretka privatizacije, donoenje preostalih zakona Mere koriene u drugim ZUT se moraju kombinovati sa specifinim merama adekvatnim domaoj situaciji i problemima Nema jedinstvenog puta u tranziciji

Rezime poglavlja:

Iskustvo zemalja centralne i istone Evrope pokazuje da proces tranzicije finansijskog sistema i bankarstva zahteva dug rok, velika sredstva, kao i da se mora sprovoditi korak po korak, jer je skopan sa ne malim tekoama i otporima Srbija je uoi procesa tranzicije bila suoena sa veoma tekim polaajem bankarstva Sam proces transformacije bankarstva u trino ukljuio je kao pretpostavke uvodjenje samostalnije uloge NBS, uvodjenje striktne finansijske discipline i kontrole bankarskog poslovanja Prvi korak tranzicije poslovnog bankarstva predstavljala je konsolidacija postojeih banaka, koja se svela na gaenje 4 najvee i nekoliko desetina drugih banaka Drugi korak je bilo reavanje problema spoljnog i unutranjeg duga i trei proces (re)privatizacije domaih banaka i otvaranje prema inostranstvu Postignuti su respektabilni rezultati u pogledu vraanja poverenja u banke, rasta depozita, aktive i kredita, ali ima jo dosta posla na unapredjenju poslovanja

21

5. MEDJUNARODNE BANKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE

5.1. Medjunarodni monetarni fond MMF (IMF) 5.2. Svetska banka SB (WB) 5.3. EMU i ECB 5.4. Evropska investiciona banka - EIB 5.5. Evropska banka za obnovu i razvoj -EBRD

6.1. Medjunarodni monetarni fond MMF

Medjunarodna konferencija u Breton Vudsu 1944. osnove budueg medjunarodnog finansijskog sistema Osnovan MMF (IMF) i MBOR (IBRD) Zadatak - organizavanje svetske privrede kroz medjunarodnu monetarnu aktivnost Ciljevi MMF: unapredjenje mon saradnje, podsticanje spoljne trg, uspostavljanje multirataralnog sistema plaanja, promocija dev stabilnosti, stabilnost dev kursa, eliminisanje dev restrikcija, stand by rezerve i pomo u prevazilaenju PB tekoa Nadzor nad medj monetarnim sistemom 184 zemalja lanica, 2.700 zaposlenih, vrednost kvota 327 mlrd $, pozajmice 90 mlrd $ (82 zemlje) i tehnika pomo 367 eksperta u 2004. Za pomo u svetskoj ek krizi deficit od 400 mil USD do 2011., uz smanjene trokova od 100 mil USD i otkaz za 380 zaposlenih G20 u 2009. odluili za poveanje budeta od 500 mil USD i raspodelu oko 250 mil USD SPV lanicama Upravljaka struktura: Bord guvernera, Izvrni bord i direktori (regiolana odeljenja, funkcionalna odeljenja, IT, servisi i podrka) Bord guvernera 1 predstavnik svake zemlje, 1 godinje 22

Izvrni odbor 24 lana, od kojih 5 zemlje sa najveim kvotama Izvrni direktor rukovodi poslovima preko godine Dominik tros Kan - Izvrni direktor Broj glasova je usaglaen sa kvotom zemlje 250+1 glas na 100.000spv Specijalna prva vuenja obraunska jedinica Kratkoroni i srednjeroni krediti Direktno viuenje ili stand - by aranman (uslovi) Povlaenje sredstava: olakice za strukturno prilagodjavanje, za kompenzaciono finansiranje, za finansiranje tampon zaliha, dodatne finansijske olakice koje su zamenjenen politikom uveanog pristupa

5.2.Svetska banaka SB

Grupa Svetske banke: 1) Medjunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj IBRD 2) Medjunarodno udruenje za razvoj IDA 3) Medjunarodna finansijska korporacija IFC 4) Agencija za medjunarodne finansijske garancije MIGA Zemlje lanice imaju iskljuivo pravo upravljanja Robert Zelik - predsednik Borda IBRD: osnovana 1945., lanstvo 184 zemlje, pozajmice 349 mlrd $ ( 11 mlrd$ u 2004 za 87 projekata u 33 zemlje), podsticanje odrivog razvoja kroz pozajmice, garancije i savetodavne usluge IDA: osnovana 1960., lanstvo 165 zemalja, pozajmice ukupno 151 mlrd $ (9 mlrd$ u 2004. za 158 projekta u 62 zemlje), obezbedjuje koncesiono finansiranje za najsiromanije, kroz laki pristup kreditorima, pomo za poveanje produktivnosti, unapredjenje strategije smanjenja zaduenosti, unapredjenje investicione klime IFC Medjunarodna finansijska korporacija Osnovana 1956., 176 lanica, cilj unapredjenje razvoja kroz pomo privatnom sektoru, pozajmice 23.5 mlrd USD MIGA Agencija za medjunarodne finansijske garancije Osnovana 1988., 164 lana, iznos garancija 13.5 mlrd USD, pomo stranim direktnim investicijama kroz garancije

23

5.3. EMU i Sistem ECB

Geneza EU i EMU EU dobija sve vie politiki karakter Zaetak Rimski ugovor 1957.- zajedniko trite: sloboda kretanja kapitala, otvaranja biznisa i pruanja usluga Bela knjiga 1985. dovravanje regulative jedinstvenog trita Sporazum iz Mastrihta 1992. EU+EMU Uslovi konvergencije: 1) stabinost cena 1.5% 2) bud def 3% GDP 3) javni dug 60% GDP 4) K' 2 procentna poena 5) stabilnost kursa Etape EMU I 1990 jedinstveno fin tr II 97/99 EMI III EVRO EVRO 1) 1998. uslovi konvergencije 2) 1999 fiksiranje kurseva i iralni novac 3) 2002 kovanice i banknote lanice EMU: 1)Belgija 2)panija 3)Nemaka 4)Francuska 5)Grka 6)Irska 7)Italija 8)Luksemburg 9)Holandija 10)Austrija 11)Portugal 12)Finska 13)Slovenija 14) Malta 15) Kipar 16) Slovaka lanovi EU kandidati za EMU:1) Danska 2) vedska 3) V.Britanija, 4) eka 5)Estonija 6) Litvanija 7) Latvija 8)Madjarska 9) Poljska 10) Bugarska 11) Rumunija ECB 1998. ESCB Zadaci ESCB 1) mon pol 2) devizni poslovi 3) dev rezereve 4) PP 5) prudencijalna kontrola ECB neazvisna u izvravanju zadataka Organi: Savet guvernera (lanovi IO + 16 nacionalnih guvernera) i Izvrni odbor (P, PP i 4 lana) Generalni savet Uloga nacionalnih CB Poetni kapital 5 mlrd EVRA

24

5.4.Evropska investiciona banka -EIB

EIB Luksemburg, Osnovana Rimskim ugovorom 1957. Finansiranje investicija za jaanje integracije uravnoteen i skladan razvoj EU Autonomna institucija za podrku ekonomskim politikama Autonomnost se obezbedjuje finansiranjem koje se oslanja preteno na pozajmice na fin.tr. Cilj: finansiranje investicija za jaanje integracije uravnoteen i skladan razvoj EU Preteno finansiranje infrastrukture i manje razvijenih podruja Projekti: manje razvijeni, ekologija, energetika, saobraaj, telekomunikacije, SMEs, zajedniki projekti

5.5. Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD

EBRD London 1991, Obuhvata 60 lanova: lanice EU, zemlje u tranziciji i druge zemlje Poetni kapital: 10 mlrd ECU Cilj: jaanje procesa tranzicije i promocija privatne i prduzetnike inicijative Projekti: strukturne reforme, privatni sektor, jaanje fin. institucija, razvoj infrastrukture, jaanje pravne drave

25

Rezime poglavlja:

Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka nastali su na temelju medjunarodnog dogovora koji je postignut krajem Drugog svetskog rata u cilju uspostavljanja novog medjunarodnog monetarnog poretka i obnove ratom razruene privrede Najvei broj zemalja medjunarodne zajednice ulanjene su u ove finansijske institucije iji su ciljevi postali kompleksni, kao i pomo koju pruaju zemljama lanicama Posebno vaan za Srbiju i ostale zemlje u razvoju je sistem Svetske banke, iji je cilj unapredjenje potencijala razvoja ovih zemalja Evropska monetarna unija koja je nastala u vie koraka u veoma sloenom procesu predstavlja vrhunac koordinacije i harmonizacije evropskih ekonomskih integracija Kreiranje i sprovodjenje jedinstvene monetarne, kamatne i devizne politike je zadatak Evropske centralne banke, koja u novije vreme predstavlja primer nezavisne centralne banke.

6. CENTRALNA BANKA 6.1.Karakter i uloga centralne banke 6.2.Osnovne funkcije centralne banke 6.3. Organizacija centralne banke 6.4.Centralne banke razvijenih zemalja 6.5.Centralne banke ZUT 6.6.Koncept, status i delokrug NBS

26

6.7.Organi i organizacija NBS 6.8.Monetarna funkcija i intervencija NBS 6.9.Vrste poslova NBS 6.10.Kontrola NB

6.1. Karakter i uloga CB

Ekonomska i monetarna suverenost Monetarna: monetarni, valutni i devizni sistem Nadnacionalni nivo CB EU Nezavisnost CB: a) zavisne b) nezavisne Ciljna funkcija CB: stabilnost valute Istorijski razvoj CB centralizacija emisije novca Centralna banka vedske 1668. Nema jedinstvenog koncepta CB Glavna uloga u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja Monetaristika kritika monopola CB

6.2. Osnovne funkcije CB

Privilegovan, monopolski status (novana emisija) Osnovne funkcije CB: 1) Emisiona funkcija 2) Funkcija monetarnog regulisanja 3) Bankar drave 4) Regulisanje likvidnosti banaka i privrede 5) Kontrolna funkcija 6) Spoljno - ekonomska funkcija 7) Organizovanje funkcije PP Poslovna saradnja IMF, WB, EBRD, BIS Specifina (razvojna) uloga Neprofitni karakter CB

27

(Ne)zavisnost CB

6.3. Organizacija centralne banke

Uticaj politikog, administrativnog, razvijenosti i strukture ekonomskog i finansijskog sistema Vlasnitvo:a) dravno b) privatno c) meovito Modeli: a) Jedinstvena CB b) Sistem CB FED c) Nadnacionalna CB CB EU Pitanje kriterijuma za izbor optimalnog reenja Uspenost organizacija (izbor cilja) Primeri transformacije: Nemaka, SFRJ Nezavisnost CB stepen autonomije se meri stepenom slobode odluivanja o kreditno monetranoj politici Visok stepen korelacije izmedju nezavisnosti i uspenosti

6.4.Centralne banke razvijenih

Upravljanje CB faktor uspenosti Guverner, odbor direktora menadment tim FED sistem 12 banaka,banka NY OOT,nezavisna Bank of England -jedinstvena, Odbor 16, nacionalizovana, zavisna od MF Bundesbank - bez monopola, nacionalaizovana 45., menjala model 194557,Vee 21, nezavisna) CB Japana jedinstvena, privatna (45%), MF, nema veliku autonomiju normativno CB Francuske jedinstvena, dravna, zavisna od politike Vlade CB Italije Jedinstvena, vlasnitvo fondova i kompanija, mandat guvernera neogranien

28

6.5. Centralne banke ZUT Problem uspostavljanja i organizovanja Nedostatak mehanizama, instrumenata i strunih kadrova Osnivanje sopstvene CB lanica ZND Valute vezane za rublju bez emisije CB Rusije -1990., preuzete funkcije Gosbanke, ostala emisiona za ZND, liberalizacija bankarskog sistema

6.6. Koncept, status i delokrug NBS Znaaj sopstvenog i tudjeg iskustva Loe iskutvo sistema banaka 1971-92. SFRJ-NBJ, SRJ NBJ, RS - NBS Jedinstvena CB jedan novac, jedna CB, jedinstvena monetarna i devizna politika, jedinstveno finansijsko trite jedinstveno trite Osnovni ciljevi: stabilnost, razvoj i zaposlenost Funkcije (emisiona, mon-kr i dev.pol., novanice, likvidnost, kontrola, banka savezne drave) Instrumenti mon-kr regulisanja Predlaganje zakona Filijale: NS, NI, BG, KG, U i Zavod za izradu novanica

6.7. Organi i organizacija NBS

29

Organi NBS: Monetarni odbor (guverner i viceguverneri - mon.pol.) Guverner Viceguverneri Savet guvernera Ogranienja Statut NBS - osnovi organizacije i poslovanja Sektori, filijale i specijalizovane organizacije Poslovi: 1)monetarnog sistema i politike, 2)devizni, 3)kontrola, 4)unutranja kontrola i revizija, 5)istraivanje, 6)zakonodavno-pravni, 7)raunovodstveni, 8)trezor,9)novanice, 10)PP, 11)opti 12) osiguranje

6.8. Monetarna funkcija intervencija

Funkcije novca: 1)mera vrednosti 2)merilo cena 3)prometno sredstvo 4) plateno sredstvo 5)blago 6) svetski novac Oblici novca: metalni, papirni, kreditni Potreban koliina novca u opticaju Monetaristiki i Kenzijanski koncept Faktori Kn=Src-(k)+dp-Pr(k)/BrO Inflacija, Deflacija, Devalvacija, Revalvacija M1xV=PxT Monetarna politika, ciljevi Monetarni agregati: M0, M1, M2, M3, M4, M5 Instrumenti: a)kvantitativni b) kvalitativni

6.9. Vrste poslova NBS Vrste poslova NBS: 1) Stvaranje i ponitavanje novca M u pravilu raste, izuzetno krediti budetu, tokovi kreiranja (krediti, devize, promena strukture depozita)

30

2) OOT izdavanje HOV, superioran mehanizam 3) Diskontni poslovi kupovina HOV i prodaja pre roka 4) Odobravanje kredita do 1 god uz 30-70% reeskonta za posebne namene 5) Regulisanje OR stope OR, vrste depozita, diferencirana stopa, rigidan i netrini mehanizam regulisanja

6.10. Kontrola NBS

Izdavanje i oduzimanje dozvole, kontrola boniteta i zakonitosti, praenje rada i preduzimanje mera Pravo uvida u knjige banaka i drugih preduzea Dnevno praenje poslovanja Obaveza oditovanja finansijskih izvetaja Bazelski standardi 1)Kontrola boniteta i zakonitosti 2)Neposredni uvid u poslovne knjige 3) Pokazatelji poslovanja u skladu sa bazelskim standardima

Rezime poglavlja:

Centralne banke su nastajale najee udruivanjem nekoliko poslovnih banaka kojima je drava dodeljivala monopol na izdavanje novca Centralne banke se razlikuju po tipu vlasnitva, koje moe biti dravno, meovito i privatno, a potom po organizacionim karakteristikama Organizacija CB je u velikoj meri slina, a razlike potiu od stepena razvijenosti finansijskog sistema, istorijiskih, kulturolokih i drugih karateristika Kod centralnog bankarstva razvijenih zemalja pruaju se karakteristini primeri centralnih banaka, kao to su FED kao sistem centralne banke, ECB kao sistem centralne banke zemalja Evropske monetarne unije, sa njihovim karaklteristiklama u pogledu uloge, organizacije i ciljeva Kod zemalja u tranziciji se najvie naglaava transformacija centralnih banaka u pravcu nezavisne uloge u vodjenju monetarne politike Narodna banka Srbije je vrhovni monetarni autoritet, koji je u velikoj meri transformisan u sklopu tranzicije finansijskog i bankarskog sistema Srbije, a 31

naroito u pogledu stepena nezavisnosti u vodjenju monetrno kreditne politike, uvodjenja vrste finansijke duiscipline u banaksrki sistrem i jaanja kontrolne funkcije

7.Osnivanje banke i statusna pitanja

7.1.Propisi o bankama 7.2.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 7.3.Spajanje i pripajanje banaka 7.4. Akcionarski kapital banke 7.5.Vrste i obim bankarskih poslova 7.6.Organizacija banke 7.7.Osiguranje depozita i revizija banke 7.8.Utvrdjivanje prihoda, dobiti i likvidnost 7.9.Harmonizacija sa zakonodavstvom EU

7.1. Propisi o bankama Banka se osniva kao a.d.(ugovor, sredstva) Zakon o bankama Zakon o PP Zakon o trgovanju HOV Zakon o deviznom poslovanju Zakon o vraanju obaveza po osnovu stare devizne tednje Zakon o NBS Banka pravno lice, osnivanje banke Bankarski poslovi Akcionari banke

7.2.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad

32

Osnivaka akta banke Podnoenje zahteva za osnivanje NBS dvofazni postupak Osnivanje banke kao a.d. ukinuta odrednica o min 2 osnivaa Dvofazni postupak osnivanja: I preliminarno odobrenje, II izdavanje dozvole za rad Osnivaka skuptina Prijava za upis u regostar privrednih subjekata Ugovor o osnivanju banke Statut banke Razlozi za oduzimanje dozvole za rad

7.3. Spajanje i pripajanje banaka

Globalizacija i mega - fuzije banaka Ciljevi mega fuzija Ogranienja mega fuzija Restrukturiranje domaeg bankarstva Merdovanje domaih banaka prevazilaenje problema cenzusa Prvih godina izostalo je pripajanje od strane inostranih Nakon podravljenja 2005. prodato vie domaih banaka Pozitivni rezultati pripajanja Dozvola NB za rad pripojenim bankama

7. 4.Akcionarski kapital banke Kapitalni cenzus 10 miliona EUR Funkcije kapitala banke Bazelski sporazum standardi adekvatnosti Nivo jedan kapitala jezgro Nivo dva kapitala dodatni kapital Nivo kapitala tri

33

Osnivaki kapitala banke Vlasnik kapitala banka, a akcionari akcija Klauzula saglasnosti na sticanje 5% kapitala (ranije 15%) Poveanje akcionarskog kapitala Smanjenje akcionarskog kapitala

7.5. Vrste i obim bankarskih poslova

Domae banke univerzalnog opteg tipa Tradicionalni bankarski poslovi: depozitni, kreditni i drugi Netradicionalni bankarski poslovi Poslovi koje obavlja banka nabrajanje + saglasnost NBS novi poslovi: prodaja i naplata potraivanja, i posredoanje u osiguranju Ovlaenje za poslove sa inostranstvom: PP, kreditne, devizno valutne, menjake Poslovna tajna podaci o depozitima Uskladjivanje obima bankarskih poslova Bankarska tajna podaci o klijentu, finansijsko stanje i transakcije, vlasnitvo, poslovne veze klijenta, podaci i promet na raunima Podaci o urednosti izmirivanja obaveza nisu poslovna tajna dostavljaju se telima koja prikupljaju podatke o urednosti servisiranja obaveza Udruenje banaka bonitet Obaveze banke prema klijentu: opti uslovi poslovnja i promene, uz pravo na dopunske informacije i objaenjenje Uvodjenje prava prigovora klijenta Ozakonjena je prakasa objavljivanja obrauna ukupnih trokova klijenta

7. 6. Osiguranje depozita i revizija banke Obaveza - osiguranje depozita i plaanje premije osiguranja Agencija za osiguranje depozita i sanaciju i likvidaciju banaka garantuje naknadu do 3000 EUR u dinarskoj protivrednosti ili valuti Osiguranje kod osiguravajuih kua Nemogunost osiguranja kod osiguravaa povezanog lica 34

Osigurava posebni fond min 20% depozita Revizija godinjeg obrauna obaveza Novi Zakon o banakama spoljna revizija celovito reena pravilo obezbedjenja saglasnosti NBS ne sme umnogome zavisiti od revizije jedne banke (preko godinjih prihoda), max tri puta uzastopno, samo reviziju, a ne i druge usluge , skraeni izvod u jednim dnevnim novinama Dostavljanje UO Obaveza objavljivanja izvetaja revizora 7. 7. Organizacija i organi banke Statut banke organizacija banke Delovi banke ovlaenja u PP poseban raun u okviru iro rauna banke Pravila upravljanja = pravila a.d. Upravljanje srazmerno ueu u kapitalu Udruivanje akcionara ugovor Poverioci banke upravljanje Organi banke: skuptina, Upravni odbor, izvrni odbor (ranije NO, UO i direktor) Prvi put je na celovit i potpun nain defnisana organizacija prilagodjena korporativnon nainu upravljnja uskaldjenom sa principima OECD i preporukama EU Organi upravljanja bankom: skuptina, upravni odbor, novina izvrini odbor, a nema NO i direktora Skuptina akcionari sa preko 1% neposredno pravo upravljanja novina strategija banke i izmene i dopune osnivakog akta UO formuisanje strategije i poslovne politike + sistem upravljanja rizicima Izvrni odbor novo kolektivni organ upravljanja - min 2 lana, supotpisivanje za preduzimanje pravnih radnji Obavezni odbori banke: Odbor za praenje poslovanja banke,Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

7.8. Utvrdjivanje prihoda, rashoda, dobiti i likvidnost banke Dobit = Prihodi (rashodi+zakonske obaveze) Dobit rezerve, osnivai, ostalo Dividende samo iz dobiti, ne iz kapitala Gubitak pokrivanje iz rezerve, kapital Posebna rezerva za obezbedjenje gubitaka 35

Nelikvidnost nedovoljnost sredstava za izmirenje dospelih obaveza u utvrdjenim rokovima

7.9. Harmonizacija sa EU Zaostajanje u periodu 1990-2000. Domai bankarski sistem = pravni okvir EU Uslovi za dobijanje dozvole u EU Kod osiguranja u EU zatita, a kod nas osiguranje depozita Harmonizacija nadzora A) upravni nadzor B) nadzor nad savesnou poslovanja Medjunarodni standardi Obaveza revizije

Rezime poglavlja: U sklopu procesa harmonizacije domaeg zakonodavstva sa propisima EU brojni zakoni koji su relevatni za poslovanje banaka pretrpeli su izmene u pravcu liberalizacije poslovanja, ukljuujui i matini, Zakon o bankama Pri osnivanju banke neophodno je obezbediti novani i nenovani deo kapitala, opremu i ljudske resurse i izvriti postupak odobravanja osnivanja kod NBS Kapital banke se sastoji od akcionarskog kapitala i rezervi, pri emu je novani deo kapitala najmanje 10 miliona evra u dinarskoj vrednosti svo vreme baninog funkcionisanja U tradicionalne bankarske poslove spadaju kreditni, depozitni i poslovi platnog prometa, dok u nove bankarske poslove spada poslovanje sa hartijama od vrednosti, faktoring, forfeting, lizing Izmenama Zakona o bankama omogueno je zastupanje osiguravajuih kua i kupoprodaja potraivanja Osiguranje depozita kod nas se vri kod Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banaka i kod osiguravajuih kua

36

Izmenama zakona kao najvaniji upravljaki organi poslovne banke definisani su skuptina akcionara, upravni i izvrni odbor, a banaka je u obnavezi da osnuije najmanje odbore za praenje poslovanja, kreditni odbor i odbor za reviziju

8. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE BANKOM

8.1.Korporativno upravljanje bankom 8.2. Upravljaka struktura banke 8.3. Organizovanje banke po funkcijama - poslovima 8.4. Organizaovanje banke po teritoriji - hijerarhiji 8.5. Organizovanje i poslovanje banke u skladu sa ISO standardima

8.1. Korporativno upravljanje bankom

Konkurencija nebankarskih institucija Reforme bankarskih sistema vea fleksibilnost u upravljanju resursima CB teite kontrole se prebacuje sa mikro na makro nivo i uvode se prudencijalni standardi Upravljanje Bord direktora Komiteti: Za upravljanje, Za reviziju, Za upravljanje rizicima, Za upravljanje aktivom i pasivom Rastui znaaj samoreguliuih organizacija udruenja banaka, udruenja dilera konsenzus i koordinacija + jaanje konkurencije Kriza poverenja 1970-tih Slom Bretonvudskog sistema, propast Herstat banke, dunika kriza Kriza poverenja 2000. Enron Poverenje u kontrolu banaka i reviziju Neravnotea u informacijama akcionara i menadmenta

37

Veza bankarskog i realnog sektora Pariranje rastu rizika zakonski+regulatorni okviri + statistika + eksterna kontrola + monitoring Transparentnost vodjenja poslovanja + medjunarodni raunovodstveni standardi + posebne mere zabrane kreditiranja Stabilnost se obezbedjuje: zdravim upravljanjem bankom, jakom prudencijalnom regulativom i efektivnom trinom disciplinom

8.2. Upravljaka struktura banke

Novi Zakon - prvi put je na celovit i potpun nain definisana organizacija prilagodjena korporativnon nainu upravljanja i uskladjena sa principima OECD i preporukama EU Organi upravljanja bankom: skuptina, upravni odbor, novina izvrni odbor, a nema NO i direktora Skuptina akcionari sa preko 1% neposredno pravo upravljanja novina strategija banke i izmene i dopune osnivakog akta Upravni odbor formulisanje strategije i poslovne politike + sistem upravljanja rizicima Izvrni odbor novo kolektivni organ upravljanja - min 2 lana, supotpisivanje za preduzimanje pravnih radnji Obavezni odbori banke: Odbor za praenje poslovanja banke(odbor za reviziju), Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

8.3. Organizovanje banke po funkcijama - poslovima

Domae banke su preteno opteg, univerzalnog tipa Zakon o bankama definie poslove Tradicionalni bankarski poslovi:

38

Depozitni poslovi Kreditni poslovi Devizni, devizno valutni i menjaki Emisioni HOV i kartice Depo poslovi Garancijski poslovi Netradicionalni poslovi: Brokerski i brokersko dilerski poslovi Kupovina i naplata potraivanja Pruanje drugih finansijskih usluga Ovlaenje za poslovanje sa inostranstvom: Organizacija banke unutranja organizacija banke ili ustrojstvo org ema, orga rada i nain upravljanja Organizaciju banke definiu Zakon i Statut banke Faktori organizacije: obim i vrsta poslova, razvijenost mree i stepen racionalizacije, vrste klijenata, bankarski obiaji, stepen razvijenosti fin tr Zajednike karakteritsike: odvajanje izvrnog od upravnog aparata, izvrni aparat se deli na sektore Nema istovetne organizacije banke Sektori org jedinice po najvanijim poslovnim grupama Najee sektori: stanovnitvo, privreda, ino, trezor Na elu direktor ili izvrni direktor Direkcije org jednice u okviru sektora Najee: krediti, devizno valutni poslovi, platne kartice, e banking Kod nas se direkcije pojavljuju sa dolaskom ino banaka Odeljenja glavne org jednice formiraju se po uoj specijalnosti Odeljenja: centralna, poslovna i administrativna Centralna za banku kao celinu pravni poslovi, organizacija, istraivanja, HS Poslovna dolaze u direktan dodir sa klijentom Administrativna ekonomat, arhiva, ekspedicija, statistika

8.4. Organizacija banke po teritoriji - hijerarhiji

Velike banke sa raznovrsnom delatnosti ili aktivne na iroj teritoriji imaju poslovne jedinice 39

Delovi banke - podraun u okviru iro rauna banke Delovi banke nisu pravna lica Delovi banke ne izdaju garancije i ne odobravaju kredite Sve poslovne jedinice ine mreu poslovnih jedinica Smisao organizacije je specijalizacija poslovnih jedinica za vrste delatnosti i neposredniji kontakt sa klijentima Organizacioni delovi- teritorijalno : Centrala, Glavne filijale, Filijale, Ekspoziture, alteri Glavna centrala na najviem mestu, uprava banke, priprema i odobrava plan poslovanja Centrala obim samostalnosti i odnos prema glavnoj centrali je razliit, region, pokrajina, grad Glavna filijala slina centrali - manje poslovno podruje Filijala osnovni oblik poslovne jedinice, svrha je irenje poslova na nova podruja Afilijacija posebna org jedinica banke u inostranstvu Ekspozitura poslovna jednica bez veeg potencijala Platna ispostava poslovna jedinica koja slui samo za uplatu i isplatu u veem mestu Depozitna kasa poslovna jedinica radi stalno i ima stalno osoblje

8.5. Osnivanje i organizacija banke po ISO standardima

ISO - International Organization for Standardization ISO 9000 standardi o upravljanju i obezbedjenju kvaliteta obezbedjuju medjunarodno jedinstven standard ISS - Srpski standardi prevodjenje + specifini Nadlena institucija Institut za standardizaciju Srbije ISO 9000 za sve bankarske poslove i ISO 15000 za HOV Uvodjenje standarda u skladu sa tenjom za pruanjem vrhunskog kvaliteta usluga i marketinkom orijentacijom Poseban projekat za uvodjenje ISO standarda u banku

Rezime poglavlja: Upravljanje bankom zasnovano je na pravilima korporatvnog upravljanja prema direktivama EU i preporukama OECD

40

Zemlje u tranziciji postupno prilagodjavaju svoje zakonodavstvo i praksu upravljanja bankama ovim zahtevima Zakonski osnov za upravljanje bankama predstavljaju Zakon o privrednim drutvima, jer su banke formalno - pravno ogranizovane kao akcionarska drutva i matini Zakon o bankama Upravljaka struktura banke se sastoji od kljunih upravljakih tela: skuptine, upravnog i izvrnog odbora i veeg broja obaveznih odbora Banke se po poslovima organizuje u organizacione jedinice poev od sektora, preko direkcija, do odeljenja U hijerarhijskom pogledu, odnosno teritorijalno organizacione jedinice banke su centrala, glavna filijala, filijala, eskpozitura, alter Nie organizacione jedinice nemaju svojstvo pravnog lica niti sopstveni iro raun Uskladjivanje sa zahtevima ISO standarda ima za cilj uvodjenje najviih standarda u pravila i procedure poslovanja kako bi se maksimiziralo zadovoljstvo kupaca uslugama banke

9. KAPITAL BANKE 9.1. Akcionarski kapital 9.2.Struktura kapitala 9.3. Funkcije kapitala 9.4. Adekvatnost kapitala 9.5. Fondovi i rezerve

9 .1. Akcionarski kapital banke

Korporativne finansije su teko primenjive na banke, jer pasiva predstavlja aktivnost banke Osnivaki kapitala banke novani i nenovani Nenovani deo osnivakog kapitala se procenjuje i slui za poslovanje banke (oprema, nekretnine...) Nenovani deo kapitala procenjuje ovlaeni procenjiva Novani deo kapitala min (cenzus) 10 mil Eur u dinarskoj protvrednosti na dan uplate u svakom trenutku

41

1)Potkapitalizovana banka 2) znatno potkapitalizovana za 1/3 manji kapital 3) Kritino potkapitalizovana za manji kapital od cenzusa Kapital = Ukupna aktiva obaveze Banka je vlasnik kapitala Osnivai su vlasnici akcija, ne i imovine banke Banka moe sticati sopstvene akcije, ali ih mora otudjiti u roku do najdue 1 godine Za sticanje 5% i vie akcija mora se traiti saglasnost NBS NBS procenjuje bonitet kupca (tenja NBS da na tritu budu samo prvoklasne ino banke) Poveanje akcionarskog kapitala: Izdavanje akcija novih emsija Rasporedom nerasporedjene dobiti Konverzijom duga u akcije banke Revalorizacija prioritetne akcije do 30% Smanjenje akcionarskig kapitala: Povlaenje i ponitavanje akcija Amortuiztacija akcija usled oteenja ili unitenja Pokrie gubitka (iz rezervi) i na teret kapitala

9.2. Struktura kapitala

Bazelski sporazum iz 1988. - I Bazelski sporazum Standard adekvatnosti kapitala - min 8% kapitala u odnosu na aktivu banke Zakon o bankama RS - min 12% kapitala u odnosu na aktivu Nivo jedan kapitala - jezgro: obine akcije, viak iznad nominalne vrednosti akcija, trajne priopritetne akcije, nerasporedjeni profit, uee u subsidijarima Nivo dva kapitala dodatni kapital: konvertibilne prioritetne akcije, kumulativne trajne prioritetne akcije, rezervacije za pokrie gubitaka, subordinirani zajam, konvertibilni zajam, drugi instrumenti duga Nivo tri kapitala fiksni rok min 2 godine, klauzula o uslovnom zadravanju do isplate max 250% kapitala 1

9.3. Funkcije kapitala banke

42

1) titi od rizika apsorpcijom gubitaka 2) Kroz uplaen novani kapital obezbedjuje se dozvola i organizovanje pre obezbedjenja depozita 3) Doprinosi ostvarivanj poverenja deponenata i kreditora 4) Predstavlja izvor obezbedjenja rasta banke 5) Regulator rasta banke

9.4. Adekvatnost kapitala Pokazatelj adekvatnosti na zahtevanom nivou Pokazatelj adekvatnosti odnos izmedju kapitala i rizine aktive Zakon o bankama min 12% Prvi bazelski sporazum min 8% Ukoliko je banka sklonija rizinim plasmanima NBS moe propisati i vii pokazatetlj Rizina aktiva rizina aktiva+vanbilansne stavke-rezerve Ponderi rizika bilansne aktive: 0% gotovina... 20%potraivanja od medjunarodnih banaka 50%sredstva na raunima banaka i potraivanja obezbedjena hipotekom 100% - ostalo Ponderi vanbilansnih stavki: 0% neiskorieni okvirni krediti 20% dokumentarni akreditivi 50% inidbene garancije 100% plative garancije, avali i akcepti menica

9.5. Fondovi i rezerve

43

Rezerve slue za pokrivanje gubitakla i kao zatita od fluktuacija na tritu ili udara od promena monetarne politike Vrste rezervi: Iz dobiti, Revalorizacione rezerve Nerasporedjena dobit iz ranijih godina Rezerevisanja za potencijalne gubitke Gubici se pokrivaju iz tekuih prihoda, a ako nisu dovoljni na teret kapitala Kljuno je preduzimanje mera za sanaciju Jedini garant da banka nee doi u zonu gubitaka je stalno poboljanje performansi poslovanja

Rezime poglavlja: Banke se osnivaju kao specifina, novarska akcionarska drutva pa za njih vae opta i posebna pravila u pogledu kapitala Za osnivanje banke zahteva se kapitalni cenzus, koji je u naim uslovima postavljen na 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti novanog dela kapitala, kojim banka mora raspolagati u svakom trenutku postojanja Osim novanog dela kapitala prilikom osnivanja banka mora raspolagati i nenovanim delom kapitala koji se ulae u opremu, ljude i nekretnine Banka moe poveati kapital na nekoliko naina, a najvaniji su: iz profita, izdavanjem akcija nove emisije, konverzijom duga u ulog poverilaca i revalorizacijoim Bazelskim sporazumom o adekvatnosti kapitala uveden je medjunarodni standard za banke koji je ugradjen u bankarsko zakonodavstvo, koji predstavlja odnos veliine kapitala banke i ukupne aktive, ponderisane odgovarajuim koeficijentom rizinosti plasmana Za nae uslove Zakon propisuje 12% kao minimum adekvatnosti kapitala Rezerve bankama slue za pokrivanje gubitaka i kao zatita od fluktuacija na tritu

10. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE

10.1. Pojam i vrste depozita

44

10.2. Depoziti po vidjenju 10.3. Oroeni depoziti 10.4. tedni i specijalni depoziti 10.5. Depoziti HOV 10.6. Kreiranje depozitnog potencijala 10.7. Poslovi tednje i namenske tednje 10.8. Zatita depozita

10.1. Pojam i vrste depozita

Depozitum neto to je dato na uvanje Prikupljanje depozita osnovni bankarski posao Pasivan bankarski posao sa stanovita bilansa Ugovor o novanom depozitu Obaveze deponenta i depozitara Po ronosti: kratkoroni i dugoroni Kratkoroni: depoziti novac, dev. D po vidjenju, ogranieni D, oroeni do 1 god. i preko 1 god. Dugoroni: u dinarima, u devizama, za stambenu izgradnju

10.2 Depoziti po vidjenju

Instrument bezgotovinskog plaanja(knjig., iralni, dnevni ili novac po pozivu) Direktno uestvuju u procesu multiplikacije 45

Znaaj a - vista D za banke Nezainteresovanost nebankarskog sektora Kontrola banaka: stopa OR, stopa spec. rezervi, limit kr.kr., rona transformacija Kamata na depozite po vidjenju Kamatna mara Faktori nivoa K: K na kr, prinos na plasmane u HOV, stopa OR, transakcioni troak banke Strategija banke mora da poiva ne na a vista D, ve sopstvenim dugoronim izvorima

10.3. Oroeni depoziti

Dugorona potraivanja nebank. Sektora od banaka Nose znatno veu K od a - vista D Uslov interesa realno pozitivna kamatana stopa Interes banaka sigurnost, manja stopa OR Rast oroenih D rast sigurnosti banke Oblici: tedni D, depozitni certifikati i D na otvorenom raunu Znaaj u formiranju kreditnog potencijala banke + realna K i limitirana K rast oroenih D

10.4.1. tedni depoziti

Srednjeroni D - polau se na odredjeni rok Transakcioni i oroeni Mogu se povui bez ogranienja 46

Tipovi: a) knjiica b ) tedni raun Bez gubitka se ne mogu transformisati u gotovinu Stabilan izvor sredstava za banku Posebna strategija banke u privlaenju tednje U SAD max 150.000USD, u EU ogranienja u raspolaganju

10.4.2. Specijalni depoziti

Specijalni D D po vidjenju uz razliku formiranja i korienja Formiraju se zakonskim putem ek. pol. zemlje Promenljiva stopa obrauna i namena korienja Ne mogu se koristiti za kr. potencijal banke i za garancije Ukoliko se koriste za EOI vode se kod CB Ne kamate se Mogu biti devizni

10.5. Depoziti HOV

D otvorenog tipa Specijalna vrsta nenovanog D uvanje, vraanje, upravljanje HOV

47

Ouvanje individualnosti Na t. raun bez ouvanja individualnosti Ugovorom se moe utvrditii prenos HOV na banku cesijom Obaveze banke: 1) uvanje, 2) ostvarivanje prava 3) raspolaganje naplaenim 4) povraaj HOV ili plaanje 5) izvetavanje o zahtevu treih lica Raun novanog trita MMDA - SAD 1982. Max 6 transfera meseno - neogranieno plaanje Izuzeti iz osnovice za OR

10.6. Kreiranje depozitnog potecijla

A) poslovno bankarstvo b) poslovna banka Faktori potencijala bankarstva: 1) agregatna 2) razvijenost BS3) mon.kr.pol. 4) inflacija 5) EOI Faktori potencijal banke:1) snaga 2) Pf 3)lokacija 4)startna pozicija 5) kadrovi Zavsinost depozita od faze privrednog ciklusa Prosperitetna faza privrednog ciklusa rast kredita rast D Diversifikacija usluga i prozvoda banke Strategija strateka poruka klijentima Celovito posmatranje depozitnog potencijala

10.7. Poslovi tednje i nameske tednje tednja odloena potronja tednja uslov stvaranja kr. potencijla banke Premijska polaganje D u obrocima Rentna jednokratno ili viekratno polaganje D radi ipslate rente za kolovanje 48

za penziju, Osiguranje ivota Zlatni tedni raun

10.8. Zatita depozita Obezbedjenje isplate naknade za sluaj bankrota banke depozitara EU zatita D, Srbija osiguranje D Evropska unija osnovno kontrola poslovanja banaka Zatita D Posredna i neposredna zatita D Osporavanje zatite D odustajanje od triita i moralni hazard Odbrana zatite D: 1) zatita interesa tedia2) stabilnost B sistema ogranienje zatite Raznosvrsnost sistema zatite D Kategorija zatite D Obaveznost zatite D Pravna priroda institucija zatite D Kreditne ustanove sa obaveznom zatitom Domaaj zatite D garantovani ulog 100 hilj Rokovi isplate naknade 3 meseca Srbija Osiguranje depozita obavezno Agencija za osiguranje depozita Osiguravajue kue fakultativno Garantovani ulog 50 hilj od 2009. godine Rokovi isplate garantovang uloga 3 meseca nakon prijave

Rezime poglavlja:

49

Depoziti i depozitni posao predstavljajuu najstarije poslove kojima se banke bave i ujedno spadaju u osnovne bankarske poslove Depozit je zapravo ulog klijenta u banku i istovremeno obaveza banke prema klijentu Dok depoziti po vidjenju u pravilu ne nose kamatu dotle oroeni depoziti predstavljaju osnovu kreditnog potenciajala banke i klijentu donose kamatu Razliite su vrste depozita i slinih proizvoda koje banke nude da bi privukla klijente Depozitni potencijal banke zavisi od niza faktora medju kojima su najvaniji: snaga banke, lokacija, njena mrea, startna pozicija i kadrovi Depozitni potencijal nacionalnog bankarstva zavisi od agregatne tednje, razvijenosti bankarskog sistema, monetarno - kreditne politike koju vodi centralna banka i inflacije Depoziti se u EU tite prvenstveno prudencionom kontrolom banaka, dok se kod nas tite obaveznim osiguranjem kod Agencije za osiguranje depozita i kod osiguravajuih kua, fakultativno.

11. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE

11.1. Formiranje finansijskog potencijala 11.2. Struktura finansijskog potencijala 11.3. Investicioni potencijal 11.4. Nedepozitni izvori sredstava 11.4.1.Nedepozitna bankarska sredstva 11.4.2. Krediti drugih banaka i drugih finansijskih institucija 11.4.3. Krediti Centralne banke 11.5. Transformacija rone strukture

11.1. Formiranje finansijskog potencijala

50

Finansijski potencijal: depozitna sredstva, multiplikovana sopstvena sredstva, kreditna sredstva i sopstveni kapital Zbir izvora sredstava iskazanih u pasivi bilansa Plasmani su vezani za izvore Investicioni potencijal rasploivi deo finansijskog potencijala - max iznos plasmana, a da banka nije ugroena Ip=Fp-(Ro+R2) Fp- fin.potencijal, Ip - kreditni potencijal, Ro - obavezna rezerva, R2 - rezerve likvidnosti 11.2. Struktura finansijskog potencijala Finansijski potencijal izraava izvore sredstava Struktura pasive:kapital banke, depozitna sredstva, nedepozitni izvori sredstava, kreditna zaduenja Kapital banke Depozitna sredstva Depoziti po vidjenju Oroeni ogranieni depoziti Nedepozitna sredstva Sredstva iz kreditnih izvora Sredstva pribavljena od parabankarskih institucija

11.3.Investicioni potencijal

Raspoloivi deo finansijskog potencijala za plasmane Faktori formiranja investicionog potencijala: Promene pasive bilansa (promene stanja kapitala i rezervi, promene nivoa kredita CB, promene depozita EOI, promene OR, promene tokova CB poslovne, promene odnosa depoziti: gotovina) Promene izdvojenih sredstava obavezne rezerve Struktura investicionog potencijala: 51

Kratkoroni ili obrtni potencijal Dugoroni ili investiocni potencijal Strukturna neravnotea rona transformacija: Kratkoroni izvori dugoroni plasmani Dugoroni izvori kratkoroni plasmani

11.4.Nedepozitni izvori sredstava

Nedepozitna bankarska sredstva dopunska sredstva formirana institucionalnim putem Trend rasta nedepozitnih u strukturi dostiu 10-20% finansijskog potencijala Vrste: Kreditni bankarski izvori Ostali trini izvori Fondovi banaka

11.4.1. Nedepozitna bankarska sredstva

Izvori: krediti CB, pozajmice na fin.tr., izdavanje HOV Trina kamatna stopa Fleksibilnost nedepozitnih izvora Faktori: tranje nebankarskog sektora, kamatne stope, rizik zaduivanja, odnos depozita: nedepozitnih izvora, odnos priliv:odliv, privredna situacija i mon.-kr. pol.

52

11.4.2. Krediti banaka i drugih finansijskih institucija

Kratkoroni i dugoroni Izvori: domae i ino banke, finansijsko trite, krediti CB Faktori medjubankarskih kredita:zajedniko finansiranje, usmeravanje kreditiranja odredjene delatnosti, namensko kreditiranje radi namirenja obaveza klijenata, davanje radi prevazilaenja tekoa, plasman preko tr. novca i HOV Faktori za plasman slobodnih sredstava banke: obim raspoloivih sredstava, dinamika priliva i odliva, sigurnost Zaduivanje u inostranstvu Razvoj SMEs

11.4.3. Krediti centralne banke

Osnova primarna emisija novca kreditna multiplikacija sekundarna novna emisija CB kreditira iskljuivo poslovne banke Krediti poslovnim bankama Pristup: linearan i selektivan Namene kredita CB: Krediti za likvidnost Krediti na osnovu raspoloivih HOV Selektivni krediti iz primarne emisije- prevazidjeno Krediti CB dravi - ogranieno

11.5.Rona transformacija strukture sredstava banaka

53

Jedna od osnovnih funkcija poslovnih banka Ciljevi rone transformacije: Vea elastinost sredstava i plasmana, Slobodnija politika kredita Operativnija kreditna politika Vea elastinost u poslovnoj politici Operativnija i efikasnija politika kamata i trokova poslovanja Dugorona sredstva u kratkorone plasmane bez ogranienja Kratkorona sredstva u dugorone plasmane problem -Preporuka do 20% Ne moe se vriti rona transformacija pozajmica CB, banaka i ino banaka Faktori transformacije: struktura deponenata, struktura korisnika kredita, finansijska snaga banke i sopstveni kapital

Rezime poglavlja:

Finansijski potencijal banke sainjavaju: depoziti, multiplikovana sopstvena sredstva i kreditna sredstva Investicioni potencijal poslovne banke predstavlja raspoloivi deo finansijskog potencijala maksimalni iznos plasmana koji ne ugroava solventnost i likvidnost banke U prikupljena depozitna sredstva, kao izvor investionog potencijala, spadaju: depoziti po vidjenju, oroeni i drugi depoziti U nedepozitne izvore finansijskog potencijala spadaju: kreditni bankarski izvori, krediti crentralne banke i ostali trini izvori Ukoliko banka pribegava dugoronom plasiranju kratkoroih izvora sredstava ili kratkoronom plasiranju dugoronih izvora finansiranja re je o ronoj transformaciji Rona transformacija prua fleksibilnost banci u poslovanju, ali ima ogranienja, pogotovo ako je re o dugoronom plasiranju kratkornih izvora sredstava

12. UNUTRANJI PLATNI PROMET

12.1. Pravna regulativa unutranjeg platnog prometa

54

12.2. Organizacija poslova unutranjeg platnog prometa 12.3.Rauni za obavljanje PP i transakcija plaanja 12.4. Agent i izvravanje plaanja 12.5. Jedinstveni instrumenti PP 12.6. Sistem velikih plaanja RTGS

12. 1. Pravna regulativa unutranjeg PP

Do 2003. PP u sistemu SDK, ZOP, SPP Sistem je bio veoma efikasan, ali u neskladu sa trinim principima Zakon o PP Sl. Glasnik RS 3/02 i 3/03 Poslovi platnog prometa su 2003. godine prebaeni u banke Razlozi: objedinjavanje usluga, dodatni prihod, uskadjivanje sa uprednom bankarskom pravnom regulativom Poslovi PP, prava, obaveze banaka i klijenta Dinari i strana valuta PP sva plaanja koja se vre u novcu izmedju domaih i domaih i inostranih lica Plaanja posredno i neoposredno Osnovne karakteristike PP: dobra organizacija, efikasnost i ekonominost PP osnovni, neutralni bankarski posao

12.2.Organizacija platnog prometa

55

Posebno odeljenje u okviru sektora za poslove sa privredom/stanovnitvom, posebna sluba ili sektor Uslov: tehnika i personalana osposobljenost Tehnika pretpostavka elektronska povezanost poslovnih jedinica banke, sa NB i drugim bankama Mogunost e-bankinga ranije za vee klijente, sada za sve Nosioci PP: NBS, banke, ovlaeni agenti i preduzee PTT Poslovi PP: Otvaranje i zatvaranje rauna, Plaanja sa jednog na drugi raun Evidentiranje prometa na raunima Praenje likvidnosti uesnika i nosilaca PP

12. 3. Rauni za obavljanje PP i transakcija plaanja

Ugovor o otvaranju i vodjenju rauna Svako fiziko i pravno lice moe imati vie rauna, u vie banaka, dinarski i devizni raun Transfer odobrenja - inicira ga dunik Transfer zaduenja inicira ga poverilac Interni transfer trasfer sa rauna na raun u okviru iste banke Medjubankarski transfer transfer sa rauna na raun u razliitim bankama Transakcija plaanja Nalog za plaanje pismeno, elektronski, usmeno Redosled izvrenja naloga za plaanje: po redosledu dospelosti, po zakonu Otkazivanje i povlaenje naloga za plaanje Medjubankarski obraun

12.4. Agent i izvravanje plaanja

56

Agent procesor trea strana Transfer odobrenja i zaduenja Plaanje primaocu i nalogodavcu Odgovornost za gubitak, kanjenje i izvrenje Plaanje sa rauna PP uslov da na raunu ima pokrie, ako nema koriste se drugi rauni, devizni i oroeni Uloga NB u PP: vodi raune, kliring, gotovina, rauni lanica, likvidnost, odbraun ekova, mrea, razvoj PP, sistemi kliringa, usluge bankama, objedinjuje podatke, propisi o PP, kontrola PP Uloga banaka u PP: rauni, kliring, dnevni promet, nalog za plaanje, uplate, gotovinska plaanja, blagajniko trezorski poslovi, naplata ekova, platne kartice 11. 4. Jedinsveni instrumenti PP

Nalog za uplatu Nalog za isplatu Nalog za prenos Nalog za naplatu ek Platna kartica Akreditiv

12.6. Sistem velikih plaanja

SVP ili RTGS, SMP ili KLIRING SVP ili RTGS sva plaanje preko 250 hilj RSD pojedinano U Srbiji zajedno pod kontrolom NB Principi i preporuke Bazelskog komiteta plaanja RTGS bazna infrastruktura i info podrka 57

Mrea NB ili SWIFT mrea alternativno Uloga NB dvostruka banka S sender NB banka R receiver SMP ili KLIRING mala plaanja su do 250 hiljada pojedinano Poruka MT 103 zaduenje, poruka MT 910 odobrenje Poruka MT 900 Nb banci A izvetaj o zaduenju i odobrenju banci B MT 910

Rezime poglavlja: Platni promet u zemlji se odvijao vie decenija kroz Slubu drutvenog knjigovodstva, da bi od 2003. godine bio prebaen u poslovne banke, kao to je to uobiajeno u trinim privredama Platni promet spada u osnovne bankarske poslove, pri emu je re o neutralnom poslu Uobiajeno je da se poslovi platnog prometa u zemlji u bankama organizuju u okviru posebnog sektora, odnosno slube, a klijentima se nudi vei broj usluga vezanih za platni promet Ukoliko na nekoj teritoriji nema organizacionih jedinica banka klijentima za obavljanje poslova platnog prometa nudi uslugu agenta ili se kroz elektronsko poslovanje omoguavaju ove vrste usluga Kao jedinstveni instrumenti platnog prometa se koriste: nalog za uplatu, za isplatu, za prenos i za naplatu Sistem velikih plaanja, koji je neposredno organizovan od strane NBS, koristi se za sva plaanaj koja pojedinano prelaze iznos od 200 hiljada dinara Sistem malih plaanja je organizovan od strane samih poslovnih banaka, a NBS je ukljuena posredno.

58

13. KREDIT I KAMATA

13.1.Kreditni posao, znaaj i funkcije 13.2. Vrste bankarskih kredita 13.3. Principi kreditne politike 13.4. Uslovi odobravanja kredita 13.5. Procedure u postupku kreditiranja 13.6. Organizacija kreditnih poslova 13.7. Pojam, poreklo i opravdanost kamate 13.8. Faktori i vrste kamatnih stopa 13.9. Funkcije kamate i uticaj na privrednu aktivnost 13.10. Politika kamatnih stopa banke

13.1.Kreditni posao, znaaj i funkcije

Osnovni zadatak banaka - prukupljanje vikova i plasiranje transaktorima kojima su sredstva neophodna Banke kreditno - depozitne organizacije Kredit najvaniji bankarski posao - osnovni bankarski posao - aktivan bankarski posao Kredit duniko - poverilaki posao u kojem se odredjena suma stavlja na raspolaganje klijentu, uz obavezu da je vrati uz kamatu Uslovi: kamata, nain otplate, vreme naplate, garancija Karakteristika kredita - povratnost Medjusobno poverenje banaka i klijenta credo, credere Geneza kredita robni, a danas iskljuivo finansijski Funkcije kredita: mobilizatorska,kontinuitet reprodukcije, likvidnost i stabilnost, regulisanje ponude i tranje, stimulisanje EOI, relativizacija regionalnih razlika, kontrola kroz selekciju

13.2. Vrste kredita

Kredit je opstao kao osnovni bankarski posao Masovan proizvod, visokostandardizovan, sa velikim brojem namena 59

Razvrstavanje: Prema obliku: naturalni, robno - novani, novani Prema nameni: potroaki, proizvodjaki Prema ronosti: kratkoroni, srednjeroni, dugoroni Prema poveriocu: privatni, bankarski, javni, domai, inostrani Prema korisniku: industrijski, komunalni, zanatski, dravni Prema obezbedjenju: lini, pokriveni Prema kamaenju: kamatni, beskamatni Prema povlaenju kredita: jednokratni, sukcesivni

13.2.1. Krediti za obrtna sredstva

Obrtna sredstva sredstva koja menjaju oblik i ponovo se vraaju na kraju ciklusa u novani Obrtna sredstva: novac, sirovine, materijal, proizvodnja u toku, zalihe, potraivanja Trajna obrtna sredstva - stalno vezana za prozvodnju i promet i obrtna sredstva u uem smislu Krediti za trajna obrtna sredstva dugoroni investicioni krediti (na poetku proizvodnje ili ako su obrtna utroena za investicije) Krediti za obrtna sredstva dopunski izvori za prevazilaenje tekuih, sezonskih, povremenih problema Za proizvodnju, za zalihe ili za robni promet Faktori: sigurnost plasmana, obim zaliha, sezona, priprema proizvodnje,izvoz

13.2.2. Krediti za investicije

Investicije - uslov dinamike rasta 60

Izvori: sopstvena sredstva i bankarska sredstva Izvori invest.kredita moraju biti trajnog karaktera Namena: poetno investiranje, tehnoloki razvoj, obezbedjenje trajnih obrtnih sredstava Bankarska procedura rigoroznija i komplikovanija uslov investicioni program Investicioni program : projekat, ekonomska opravdanost, sirovine, trasport, energija, radna snaga, obrtna sredstva, asortiman, cene, rentabilnost Najvanije - isplativost poduhvata rentabilnost Odluka organa banke Ugovor o kreditiranju Jemstvo

13.2.3. Potroaki krediti

Rasprostranjen je oblik trajna potrona dobra: auta, bela tenika, nametaj U tranzicionom periodu najtraeniji su bili gotovinski krediti Tehnlogija odobrenja: uslovi, zahtev, overa podataka iranta, menica, faktura, ugovor, zalonica, admnistrativna zabrana U vreme razvoja e bankinga javljaju se i e - krediti

13.2.4. Ostali krediti

Eskontni Hipotekarniu Lombardni Rambursni Kredit po tekuem raunu Kredit po osnovi akcepta, avala i garancije Kreditiranje izvoza

61

13.3. Principi kreditne politike A) Osnovni principi bankarskog poslovanja B) Osnovna pravila kreditne politike: Izbegavanja visoke koncentracije Sopstveno uee Formalizovana procedura Finansijski izvetaj Amortizacioni izvetaj Krediti za likvidnost Nadzor i kontrola korienja Specifina pravila: do 90 dana, max vrednost, restriktivnost za dugorne kredite, do 1 godine, posebna ogranienja 13.4. Uslovi odobravanja kredita

Kredit - visoskostandardizovan proizvod Optih uslovi: pravna sposobnost, kreditna sposobnost (karakteristike zajmotraioca, sposobnost plaanja, veliina kapitala, uslovi obezbedjenja, uslovi poslovanja, analiza prihoda i trokova Posebni uslovi: namena sredstava, sopstveno uee, polaganje depozita, instrumenti obezbedjenja, vraanje kredita

13.5. Procedura

Pravne i ekonomske radnje koje vre trailac i banka prilikom pripreme, odobravanja i vraanja Visoko standardizovan postupak naroito kod banaka sa usvojenim ISO standardima Razlikovanje od banke do banke zavisno od organizacije i kreditne politike Postupak zavisi od ronosti, namene, Faze postupka: podnoenje zahteva, razmatranje i obrada zahteva, reenje banke o zahtevu, zakljuivanje ugovora, korienje kredita, vraanje kredita, monitoring kredita

62

13.6. Pojam, poreklo i opravdanost kamate

Najsloenije i najspornije pitanje u monetarnoj teoriji Karakter drutveno - ekonomskog sistema je od znaaja za funkcije i oblik kamate Zajam je medju najstarijim transakcijama Rodovska zajednica je razlikovala kamatni i beskamatni zajam Naturalna privreda antikamatni stav Srednji vek - negativan stav prema novanim transakcijama i prema kamati Kapitalizam kamata legitimna oportunitetni troak kapitala cena upotrebe zajmovnog kapitala Realna k'=nominalna k' -stopa inflacije 13.7.Teorije kamate u robnoj privredi

Brojne teorije Teorija raspodele dohotka K' kao naknada za upotrebu kapitala Teorija produktivnosti kapitala Teorija apstinencije naknada za odricanje Teorija K' kao aije procena budunosti i sadanjih interesa Teorija o tendenciji pada K uzrok je porast ponude kapitala Klasina teorija K' osnovni faktor poveanja Kejnzijanska teorija K Monetraistika teorija K' K je cena novca

13.8. Faktori i vrste K'

K - cena pozajmljenog kapitala Faktori koji opredeljuju K: Visina Pf Ponuda/tranja zajmovnog kapitala Rizik kapitala 63

Trokovi zajmodavca Ekonomska politika mon.-kr. politika Netrini faktori: uticaj drave, regulativa Specifini fakori T(ulaganje, oekiani Pf) P(stepen rizika, rok otplate, ukupna ponuda kapitala) K je zapravo sistem K (aktivne, pasivne, kratokorone, dugorone, prema vrsti poslova, realna i nominalna)

13.9. Funkcije kamate i uticaj na privrednu aktivnost

Funkcije K u savremenoj privredi: faktor formiranja , racionalne upotrebe sr., uspenog funkcionisanja fin.tr., efikasne alokacije, mon.-kr. regulacije, funcionisanja bank. sistema, formiranja Tr, medj. kretanja Najznaajnije fje: mobilizatorska, distributivna, alokativna i racionalnost Makro nivo - mikro nivo Dejstvo K na proizvodnju Dejstvo K na akumulaciju Uticaj K na I Desjtvo na Pr Dejstvo na C i infl.

13.10. Politika K poslovnih banaka

Razlika trita roba i usluga i kredita racionisanje kredita zbog moralnog hazarda i negativne selekcije i Viak T Kjedan od parametara ugovora Karakter ugovora o kreditu

64

Moralni hazard Opt K Klasifikacija korisnika prema stepenu rizinosti Prima rate K

Rezime poglavlja: Kredit spada u grupu najstarijih i osnovnih bankarskih poslova, koji jo uvek donosi najvie prihoda bankama U kreditnom poslu banka je poverilac klijenata i otuda zarauvana i naplauje aktivnu kamatu na pozajmice Medju brojnim funkcijama kredita najvanije su: mobilizatorska, obezbedjenje kontinuiteta reprodukcije, stabilnost i likvidnosti, regulisanje ponude i tranje, uskladjivanje regionalnog razvoja Krediti se razvrstavaju prema razliitim kriterijumima od oblika, namene, poverilaca, korisnika, naina kamaenja i ronosti Najvanije vrste kredita koje poslovne banke odobravaju prema vrsti su: za obrtne i investicione potrebe i potroaki krediti Medju najvanije principe kreditne politike spadaju: izbegavanje koncentracije, sopstveno uee klijenta, formalna procedura, nadzor i kontrola troenja Potovanje procedure odobravanja i korienja kredita veoma je vano, a faze su: podnoenje zahteva, razmatranje, davanje predloga i odluivanje o kreditu, povlaenje kredita, vraanje i monitoring Kamata predstavlja cenu kapitala, ali je dugo bilo dilema i razliitih teorija o njenoj prirodi i opravdanosti kamate U faktore koji opredeljujue utiu na kamatu spadaju: visina profitne stope, ponuda kapitala, inflacija, rizik, trokovi zajmodavca U principu kamata je za pojedinanu poslovnu banku data veliina i na nju minimalno moe uticati.

14. SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI - PROIZVODI 14.1. Plasmani u HOV 14.2. Poslovi forfetinga 14.3. Poslovi faktoringa 14.4.Poslovi finansijskog lizinga 14.5. Poslovi akceptiranja i avaliranja 14.6. Konsalting poslovi

65

14.7. Franizing poslovi 14.8. Heding i inovativni bankarski poslovi

14.1. Plasmani u HOV Dilersko brokerski poslovi banka obavlja uz saglasnost Komisije za HOV i NBS Uslovi: poseban organzacioni deo, tehnika i kadrovi, evidencija Zahtev Komisiji i NBS Posebna pravila poslovanja Centralni registar HOV Vrste HOV: akcije, dunike, varanti, depozitne potvrde Javna ponuda HOV Prospekt Brokerski poslovi za tudji raun Dilerski poslovi za svoj raun Alternativno dilersko brokerski poslovi se obavljaju preko dilersko brokerske kue koja je firma erka - banke

14.2. Poslovi forfetinga

Sporedni bankarski poslovi oblik finansiranja izvoznih kredita Prodaja izvoznog potraivanja banci ili specijalizovanoj instituciji Obavezan je dokaz o garanciji otplate duga od strane uvoznika Slian je eskontu Korist korisniku - ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angaovana sredstva Korist banci naplata komsiona za uloeni rad i mogui rizik Sekundarno trite HOV (akceptirane menice od strane uvoznika) Re je o dugoronim poslovima vee vrednosti u odnosu na poslove faktoringa ee ga obavljaju banke Problem nije doneta zakonska regulativa u Srbiji

14.3.Poslovi faktoringa

66

Sporedni bankarski poslovi oblik finansiranja izvoznih kredita Prodaja izvoznog potraivanja banci ili specijalizovanoj instituciji Banke direktno ili specijalizovane institucije (ee) Slini poslovima forfetinga Rokovi su krai, a iznosi manji u odnosu na poslove foreftinga Prenos, odnosno cesija potraivanja izvoznika na posrednika Ubrzava obrt kapitala Pogodan za manje kompanije Problem nije doneta zakonska regulativa u Srbiji

14.4. Poslovi lizinga

Banke direktno obavljaju ili indirektno preko lizing kua ei je sluaj osnivanja lizing kompanija koje su erke banke Obezbedjuje plasman proizvoda velike vrednosti kroz zakup Oprema ili trasportna sredstva, trajna dobra U roku otplate vlasnik proizvoda je lizing kua Zakonska regulativa o finansijskom lizingu je doneta u Srbiji Kredit ili lizing: kredit je jeftiniji ali komplikovaniji Korist za proizvodjaa: finansijska podrka, priodaja na kredit, naplauje potraivanje odmah, rizik prebacije na agenciju Korist za za korisnika: promptno korienje, otplata zakupom Mogunost povremenog korienja angaovanja opreme

14.5. Poslovi akceptiranja i avaliranja

Vrsta plasmana gde se banka pojavljuje kao poverilac

67

Oblici jemstva koje banka daje kao garant po osnovi izdatih menica koje je emitovao klijent banke Akcept ima jau obavezu za banku, jer je banka duna da plati na prvi poziv Kod avala obavezu plaanaj ima izdavalac

14.6. Konsalting poslovi

Osnov visokoprofesionalni kadrovi Veliki broj savetodavnih usluga se mogu obavljati samostalno Kompletiraju paletu ponude usluga banke Znaajan izvor prihoda banke Najiri obuhvat: spoljnotrgovinski poslovi, carinski, marketing, registracija

14.7.Franizing poslovi

Banka prodaje ime i poslovne metode malim, nezavisnim preduzeima Franizing je kao metod prenet iz realnog sektora Naknada ili poseban angaman Davalac franize: obezbedjuje obuku, opremu, kontrolu, reklamu, Proviziju/uee u Pf Korisnik ostaje samostalna kompanija i ne menja vlasnitvo Poetak korienja franize u banakrstvu - 1990-tih u bankarstvu SAD Primer najireg korienja franize u finansijskom sektoru platne i kreditne kartice

68

14.8. Heding i inovativni bankarski poslovi

Heding poslovi - vrsta bankarskih prozvoda koji se pruaju klijentima, a banke ga i same koriste radi zatite stavki u bilansu koje su osetljive na oscilacije K' i kurs Heding alat za upravljanje rizikom Cilj je neutralisanje ili minimiziranje rizika od gubitka Odgovor na oscilacije K, cena roba, kurseva Instrumenti hedinga: terminski ugovori, fjuersi, opcije, varanti i svopovi Rezime poglavlja:

Sporedni ili savremeni bankarski poslovi poslednjih decenija zauzimaju sve vanije mesto u ukupnim bankarskim poslovima i prihodima Ovi poslovi su nastali kao odgovor banaka na konkurenciju nebankarskih finansijskih institucija Poslove sa hartijama od vrednosti pored dilersko - brokerskih kua mogu da obavljaju banke uz dozvolu centralne banke i Komisije za hartije od vrednosti Poslovi forfetinga i faktoringa predstavljaju savremene bankarske poslove kod kojih banka, odnosno posebna finansijska institucija, vri otkup potraivanja, a vani su i korisni u poslovanju kompanija sa inostranstvom, a kod nas se nisu u tolikoj meri razvili, jer nisu definisani zakonskom regulativom Poslovi lizinga su poslednjih godina imali trend naglog razvoja kod nas i vei broj kompanija nastupio je na domaem tritu, uglavnom vezanih za poslovne banke, a lizing predstavlja dugoroni zakup opreme ili transportnih sredstava vee vrednosti koje pruaju viestruke koristi kako proizvodjaima, tako i korisnicima Konsalting poslovi kao sporedni poslovi razvili su se kod banaka da bi popunili este potrebe klijenata za dodatnim savetima Franizing poslovi su prekopirani iz realnog sektora i predstavljaju ustupanje imena, zatitnog znaka, tehnologije i znanja manjim firmama, koje zadravaju samostalnost i vlasnitvo u bankarskim poslovima

69

Heding poslovi su inovativni bankarski poslovi vezani za HOV, koji omoguavaju bankama smanjivanje rizika, a mogu se ponuditi i klijentima.

15. SREDSTVA OBEZBEDJENJA

15.1. Bankarske garancije 15.2. Jemstvo 15.3.Stvarnopravna obezbedjenja 15.3.1. Zaloga 15.3.2. Hipoteka

15.1. Bankarske garancije Pojam garancije vrsta ugovornog obezbedjenja - najee se izjednaava sa jemstvom gradjanskog prava Nema oformljeno znaenje u uporednom pravu,ve se izjednaava sa obezbedjenjem Nae zakonodavstvo je superiornije u odnosu na druge, jer u Zakonu o obligacionim odnosima definie garanciju Za ugovaranje garancija koriste se pravila Medjunarodne trgovinske komore, Pariz Definicija garancije, Zakon o obligacionim odnosima obaveza banke da ispuni obavezu, ako tree lice dunik - to ne uini, pod odredjenim uslovima Znaaj garancije u 2/2 XX veka u spoljnoj trgovini u cilju zatite od rizika 70

Garancije je istovremeno instrument naplate i obezbedjenja Prednosti: 1) zatita od rizika 2) trgovina sa nepoznatim partnerom 3) sredstvo obezbedjenja 4) mogunost realizacije brzo i bez spora Uesnici 3 lica: poverilac, dunik i banka (banke) 3 pravna odnosa 1) Poverilac dunik 2) banka nalogodavac (dunik) 3) banka - banka Ugovori: a) Osnovni ugovor b) ugovor dunika sa bankom o davanju garancije c) banka daje garanciju treem licu Bitni elementi garancije - odredjeni prirodom posla: obavezna pismena forma, firma, sedite davaoca, firma, sedite primaoca, posao, novani iznos, datum i mesto, rok, ovlaenje Nebitni elementi : klauzula o vraanju garancije po isteku roka Prenos prava iz garancije - prenos prava iz garancije je mogu (cediranje) treem licu samo u sluaju ustupanja potraivanja koje je obezbedjeno garancijom Vrste garancija: Licitaciona garancija kojom se banka obavezuje da isplati korisniku za sluaj neispunjenja obaveza Za dobro izvrenje posla obaveza banke da isplati garantovani iznos za sluaj da dunik osnovnog posla ne ispuni svoje obeveze valjano Za vraanje avansa banka preuzima obavezu da isplati garantovani iznos da isporuilac radova prodavac ne ispuni obaveze za koje je p