UNIVERZITET U BEOGRADU
UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU
- Esej -
Barokna drama i njen uticaj na razvoj Avangardne drame XX
vekaMentor: Autor:Prof Dr Jelena Todorovi Luka Tripkovi Beograd, 7.
jun 2011. Odabir teme na koju sam se odluio stavila me je u
nezgodan poloaj. Mogunost da se ovaj esej pretvori u galimatijas
inila mi se kao hod po tankoj ici koji se sastoji u stalnom
odmeravanju svakog sledeeg koraka. Naravno, dra takvog hoda ogleda
se u onom trenutku kada se zavri, a vi ponosno pogledate putanju
kojom ste proli. Samim tim to je put preen-uspean je. Podloan je
kritikama i interpretacijama, ali se neminovno dogodio. Na isti taj
nain dogodio se i ovaj esej. Osnovne analogije koje sam uoio izmeu
ova dva pojma, barokne i avangardne drame, bile su prvi korak ka
posmatranju itavog pojma teatra iz potpuno drugaije, i za mene
sasvim nepoznate perspektive. Ukoliko za primer uzmemo opte poznata
apsurdna puteestvija Don Kihota, uvideemo da su ona samo su vrh
ledenog brega kada se govori o brojnim slinostima i proetosti ova
dva dramska stila. Ovaj esej e se bazirati upravo na analogijama,
anticipacijama i uticajima koje su pisci genijalnih drama iz epohe
baroka imali na pisce anti-dramskih tekstova u sredinom XX veka.* *
*
Teofil Gotje rekao je za neobinu komiku da je to logika apsurda.
Jedan od najslavnijih dramskih likova koji se odlikuju upravo
neobinom kominou je mladi kraljevi Hamlet. Njegov lik
karakteristian je primer ekspirovog sistema stvaranja. Veliki
majstor bi jednostavno amputirao neku od karakternih osobina
odreenom dramskom liku, pri emu je postojanje te osobine nuno u
smislu funkcionisanja u sistemu vrednosti itave epohe u koju je
junak smeten. Hamlet, prestolonaslednik Danskog prestola u vreme
kada je borba za tron povlaila sa sobom zloine, krv, ubistva i
razne vrste spletki, nema karakternu crtu koja je sposobna da neto
tako i uini. Izmeten iz itavog sistema vrednosti, kraljevi ne moe
da funkcionie i kao logine posledice tog stanja javljaju se revolt,
psihoze i neodlunost. Moda ga najbolje opisuje an Pol Sartr , kada
govori da se apsurdni ovek afirmie u revoltu, jer Hamletova
dominantna karakterna crta upravo je to. Njegov karakter apsurdan
je u odnosu na socio-politike karakteristike vremena u kom ivi. On
je poput Sizifa, jer svaki put kada se u njemu javi neodlunost,
neodoljivo podsea na trenutak kada se uveni kamen stropota niz
padinu, a upravo je (Kamijev) Sizif taj po kome je apsurdna
knjievnost dobila ime. Hamletove psihoze i halucinacije kao i
prilike u kojim mu se javlja ubijeni otac u nekim trenucima
neodoljivo podseaju na Joneskove Stolice, dramu tokom koje brani
par u dubokoj starosti doekuje imaginarne goste kako bi uli
poslednje pozdrave i poruke Starog . Oni strpljivo doekuju zvanice,
izvlaei postepeno na scenu za svakog gosta po jednu stolicu.
Uljudno ih primaju, razgovaraju sa njima i na kraju gube jedno
drugo iz vida usled velike poseenosti sveanosti. Njihovo ponaanje
tokom komunikacije sa nevidljivimn gostima vrlo je slino onom u
treem inu ekspirovog dela kada Hamletova majka izgovara ono ta emo
mi zasigurno pomisliti itajui Stolice: Avaj, kako si ti, koji
oimaupire u nita, i to razgovarasa bestelesnim ovako
vazduhom?..
O, dobri sine, na oganj i ar
rastrojstva svog strpljenje hladno kropi.
Na koga gleda?(Hamlet, in trei, scena druga)
Neto kasnije, prilikom odlaska duha, kraljica Getruda
izgovara:
Ovo je samo mozga tvoga stvor
A ludila samog izum je to vet,
To bestelesno bie.
(Hamlet, in trei, scena druga) Dakle, za razliku od ekspira,
koji posmatraa pronalazi u liku majke , kod Joneska je to italac.
Povod za to moemo da uoimo vrlo lako . Ako je kod ekspira re o , po
Gotjeu, neobinoj komici koja poprima logiku apsurda, ovde je re o
logici apsurda koja poprima obrise neobine komike. Verovatno je
najoigledniji primer ove analogije Starac suoen sa najezdom
gostiju: Sta ja tu mogu? Trudim se koliko god mogu.(nevidljiviin
gostima koji sede) Pomaknite se malo, molim vas... jo malo, evo
mesta za vas, Gospoo... hodite. (penje se na estraclu pod pritiskom
gomile) Gospode i Gospodo, molimo vas da nas izvinite, nema vie
mesta za sedenje... (Stolice) Izuzev slinosti koju sam pokuao da
ovekoveim u gore navedenim redovima, posebno je zanimljivo
uporediti jednu od scenografija za Stolice sa uvenim Paladijevim
Teatro Olimpico. Paladijevo arhitektonsko reenje u potpunosti se
uklopilo sa zahtevima jednog avangardnog komada XX veka.
Kompatibilnost scenskog prostora samo govori o jaini veze koju su
pisci anti-drama oseali sa proslavljenim precima. U prilog svim
ovim tvrdnjama dovoljno govori i podatak da je Jonesko 1972. godine
napravio adaptaciju Magbeta, dodajui pojedine situacije kako bi
delo dobilo jo apsurdniji karakter. Dve nove uloge, prodavac
limunade i lovac na leptire, ine da delo potpuno poprimi odlike
apsurdne drame. Takoe je dodato i saznanje da je naslednik neko ko
je vei tiranin i od samog Magbeta, to dovodi do relativne
banalizacije ekspirovog teksta. No, upravo je to ono u emu je
Jonesko najbolji. Na najrazliitije adaptacije ovog klasika odluio
se i jedan od najveih pozorinih reditelja XX veka i jedan od
utemeljivaa teatra apsurda, Piter Bruk. On je, zajedno sa arslom
Marovicem stvorio takozvanog, kolanog Hamleta. Naime, Marovic je
ovu adaptaciju objasnio reima: Zamislite da je tekst vredna vazna
stara nekoliko vekova. Onda je razbijete, slkopite i imate potpuno
novu i autentinu stvar. Bruk govori o ovom radikalnom poduhvatu sa
fascinacijom, poredei postupak adaptacije Hamleta sa meanjem pila
karata.* * *
Anri Bergson u svojoj studiji o komici karaktera govori o
posebnoj vrsti besmislenosti koju sadri komika u kojoj nalazimo
neto apsurdno. O njoj govori kao o posledici, nikako kao o uzroku i
kao jedan od prvih primera u knjievnosti navodi uveno Servantesovo
delo iz 1604, godine, Umiljeni plemi Don Kihot od Mane. Mladi i
obrazovani plemi u romanima je itao o vitezovima koji na putu
susreu divove. Ta uspomena na delove romana se materalizuje i tog
trenutka junaka Servantesovog remek-dela nita ne spreava da juria
na objekte koji gotovo i da nemaju fizike slinosti sa divovima.
Gore: Scenografija za predstavu Stolice
Dole: Scena Teatro Olimpico, barokni teatar u Vienci
Hrljenje ka iluziji u trenucima line deparacije dominanta je i u
eneovom delu Balkon. Naime, drama se odvija u bordelu, koji se u
Francuskoj tradicionalno naziva Kua iluzija.Ba na to mesto, u
trenucima dravnog udara, dolaze najvii dravni inovnici. General
koji svoju domaicu jae juriajui ka zamiljenim pobunjenicima i
sudija koji sa prostitutkom glumi hapenje lopova, neodoljivo
podseaju na trenutak kada Don Kihot kree na divove. Dravnici koji
se nalaze u tekoj bezizlaznoj situaciji stvaraju iluzije o svojoj
moi jer je njihova mogunost da se ponaaju u skladu sa svojom
funkcijom jednaka Don Kihotovoj. Nakon to je dravni udar izvren,
jedina preivela u bordelu je prostitutka koja se prikljuila
pobunjenicima kao simbol revolucije. uvena replika da e se u svakoj
buni nai neka prostitutka koja e zapevati Marseljezu i postati
devica nagovetava promenu, ba onu koju nagovetava dolazak
Fortinbrasa u Elsinor.
U neto drugaijem obliku ali sa slinom fabulom je i Joneskovo
delo Nosorog. Jednog dana, u mirnom palanakom mestu niotkuda se
pojavljuje ogroman i straan nosorog. Svi metani, izuzev glavnog
lika Beranea, postepeno prihvataju nosoroga kao realnost . Na
kraju, Berane poput Don Kihota ostaje usamljen i izmeten iz
opteprihvaenog sistema vrednosti. Jonesko iskazuje strah od
ideolokog konformizma, koristei elemente Don Kihota u kontekstu
angaovanog pozorita. Na slici (strana 7) moemo primetiti jo jedan
primer ekspirovog uticaja. Scena kada Hamlet dri Jorikovu lobanju i
scena kada Berane opipava negdanje prijatelje koji su poprimili
sasvim nove odlike. U oba sluaja radi se o susretu sa ostacima
nekada drage osobe. I ako se u veini sluajeva pozorini reditelji ne
opredeljuju za ovakvo reenje bliskih susreta Beranea i ana koji
pred njim postaje nosorog, oigledno je da je ovoga puta reditelja
podstakla scena sa Jorikovom lobanjom.
* * *
Znaajan predstavnik knjievnosti klasicizma, Molijer, takoe u
svojim delima neguje onu vrstu besmislica koje e vekovima kasnije
postati opte prepoznatljiv i neotuivi deo avangardne drame.
Gospodin de Pursonjak je komad koji poinje sasvim razborito a
nastavlja se sa svim vrstama preterivanja. Slino je i u Graaninu
plemiu, gde likovi sa razvojem komedije odaju utisak da ih je
uhvatila neka vrsta ludila. Komad se zavrava reenicom: Ako mi naete
nekog lueg, otii u da to kaem celom Rimu. Ova vrsta dijaloga podsea
na uvene tekstove Beketa i Joneska, ekajui Godoa i elava pevaica.
Besmisao koji izranja iz dijaloga likova ovih drama ini se kao
nadogradnja Molijerovih.
Egzistencijalizam koji je obeleio itavu jednu stvaralaku
generaciju nakon 1945. godine je u interakciji sa apsurdnim i
paradoksalnim segmentima drama baroka i klasicizma stvorio jedan od
najoriginalnijih dramskih pravaca u istoriji - Teatar apsurda. Moja
namera bila je da ukaem na sve slinosti i uticaje koje je barok
izvrio na ovaj pravac, da pokaem u kojoj meri su ekspir, Servantes
ili Molijer bezvremeni ali i da skrenem panju na njihove par vekova
mlae kolege. Jedna od mojih teza je bila i to da su svi autori
anti-drame pre svega izvrsni poznavaoci one klasine, i da im je
upravo to obrazovanje, uz socio-politiki kontekst u kom su se nali
i kog su bili svesni omoguilo da ostave neizbrisiv trag koji je
samo njihov. Otvorili su vrata angaovanom pozoritu, stalnom
preispitivanju svih konvencija unutar teatra i udahnuli jedan novi
ivot teoriji savremenog teatra. Literatura:Slubeni glasnik,
biblioteka Umetnost i Kultura, Antologija Francuskog Eseja,
priredio Milan Komneni, 2010
PAIDEIA, Eseji, Alber Kami, 2008.
Re i misao, Magbet, Viljem ekspir, 1969.
Re i misao, Hamlet, Viljem ekspir, 1964.
Re i misao, Don uan i Tartif, Molijer, 1964.
Stanek d.o.o. , Istorija Umetnosti Dopunjeno Izdanje, H.W.
Janson, Anthony F. Janson, Varadin 2005.
The MIT Press,Brecht, the Absurd, and the Future, Martin
Esslin
The MIT Press,Drama nad moral connexions, Ronald Peacock
University of Colorado, Cervantes and Ionesco and dramatic
fantasy, Edwin T. WilliamsThe MIT Press, Camus and the Spanish
Theatre, Manuel Duran
Galimatijas(lat. Gallus Mathiae) - zbrka od rei, nejasan i
nerazumljiv govor, rei bez smisla.
Theophile Gautier ( HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/30._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82"
\o "30. avgust" 30. avgust HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/1811" \o "1811" 1811 HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/23._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80"
\o "23. oktobar" 23. oktobar HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/1872" \o "1872" 1872) je HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82"
\o "Francuska knjievnost" francuskipisac. Po poetskom stilu bio je
HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1"
\o "Romantizam u knjievnosti (stranica ne postoji)" romantiar, ali
ga je teko svrstati samo u tu kategoriju. Osniva je teorije
HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%80%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC"
\o "Larpurlartizam" larpurlartizma, pripadao je krugu HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%81_(%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0)"
\o "Parnas (poezija)" pesnika Parnasovske kole, a bio je blizak i
idejama HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC"
\o "Simbolizam" simbolizma.
William Shakespeare, ( HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB"
\o "26. april" 26. april HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/1564" \o "1564" 1564. - HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/23._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB"
\o "23. april" 23. april HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/1616" \o "1616" 1616.) je bio
HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0"
\o "Engleska" engleski HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0"
\o "Poezija" pesniki HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0" \o
"Drama" dramski pisac, koji se, prema vie razliitih izvora, smatra
za najveeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa.
Opus njegovih dela koja su preivela do danas sastoji se od 38
pozorinih komada, 154 HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82" \o
"Sonet" soneta, dve duge narativne poeme, i nekoliko drugih
poema.
Jean-Paul Sartre ( HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D1%98%D1%83%D0%BD" \o "21. jun"
21. jun HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/1905" \o "1905"
1905. HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB"
\o "15. april" 15. april HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/1980" \o "1980" 1980.) je bio
francuski filozof, romansijer, esejista i dramski pisac, tvorac
HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC"
\o "Ateizam" ateistikog HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/Egzistencijalizam" \o
"Egzistencijalizam" egzistencijalizma
Albert Camus ( HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80"
\o "7. novembar" 7. novembar HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/1913" \o "1913" 1913. HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/4._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80"
\o "4. januar" 4. januar HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/1960" \o "1960" 1960.)je HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D0%B7%D0%B8"
\o "Francuzi" francuskipisac i jedan od utemeljivaa
egzistencijalizma.
Eugne Ionesco, roenEugen Ionescu( HYPERLINK
"http://hr.wikipedia.org/wiki/Slatina,_Rumunjska" \o "Slatina,
Rumunjska" Slatina, HYPERLINK
"http://hr.wikipedia.org/wiki/26._studenog" 26. novembar HYPERLINK
"http://hr.wikipedia.org/wiki/1909" \o "1909" 1909. - HYPERLINK
"http://hr.wikipedia.org/wiki/Pariz" Pariz, HYPERLINK
"http://hr.wikipedia.org/wiki/28._o%C5%BEujka" 28. mart HYPERLINK
"http://hr.wikipedia.org/wiki/1994" \o "1994" 1994.), je bio
francusko-rumunski knjievnik i dramaturgr, jedan od glavnih
predstavnika HYPERLINK
"http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teatar_apsurda&action=edit&redlink=1"
\o "Teatar apsurda (stranica ne postoji)" Teatra apsurda. Osim
ismejavanja najbanalnijih situacija, Joneskove drame opisuju na
realan nain samou ljudi i beznaajnost egzistencije pojedinca.
Les Chaises, napisana 1952. godine, iste godine i izvedena.
Govori o iekivanju gostiju i zvanica od strane Starog i Stare,
branog para u dubokoj starosti. Meutim, gosti su imaginarni a ovek
koji je trebalo da im se obrati zapravo je gluv i nem.
Andrea di Pietro, Andrea Palladio (30. novembar HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/1508" \o "1508" 1508. 19. avgust
HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/1580" \o "1580" 1580.) bio
je italijanski arhitekta i scenograf.
Peter Stephen Paul Brook (21. mart 1925) je engleski filmski i
pozorini reditelj. Potpisnik je prve reije uvenog eneovog komada Le
balcon iz 1955 godine.
Charles Marowitz(1934) je ameriki pozorini kritiar i
reditelj.
Henry Bergson (1859-1941) bio je filozof i pisac. Nobelovu
nagradu za knjievnost dobio je 1927. Prvi predsednik Meunarodne
komisije za intelektualnu saradnju (i koje kasnije nastaje
Unesko).
Miguel de Cervantes Saavedra (1547. - 1616. godine) je bio
HYPERLINK "http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panija" \o "panija"
panskipisac, koji je oznaava najvii uspon i sintezu panskog duha i
panske stvarnosti svog vremena.
Jean Genet (19. decembar 1910. 15. april 1986.) bio je francuski
dramski pisac, politiki aktivista i esejista.
Jean-Baptiste Poquelin, HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80"
\o "15. " ( HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/1622" \o "1622"
1622. - HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/1673" \o "1673"
1673.) uveni francuski pisac i glumac.
PAGE 1
