REGULATORNI OKVIRI, SUPERVIZIJA I PREVENTIVNA KONTOLA BANKA

Banke danas imaju zanačajno mesto i veoma važnu ulogu u mehanizmu svake privrede. One u velikoj meri utiču na snagu nacionalne privrede svake zemlje. Iz tog razloga međunarodno bankarstvo posvećuje veliku pažnju minimalnim supervizorskim standardima, kojih se banke moraju pridržavati kako bi dobile i zadržale svoje licence za poslovanje. Glavni razlog za to je da se ceo finansijski sektor, deponenti i investitori obezbede od rizika koji sa sobom nosi bankarsko poslovanje.

Sedamdesete godine prošlog veka bile su period u kom je došlo do velike ekspanzije u bankarskom razvoju, on je bio tolikih razmera da regulatorni organi pojedinih zemalja nisu imali snage i moći da se nose sa kontrolom poslovanja sve većeg broja finansijskih institucija, od kojih je sve veći broj kao posledica globalizacije finansijskiog tržišta dolazio iz različitih zemalja i koje su poslovale po različitim zakonskim okvirima i kapitalnim i supervizijskim standardima. Takve neusaglašenosti stvarale su nepovoljno okruženje za liberalizaciju i konkretnost međunarodnog finansijskog tržišta. Da bi centralne banke svih zemalja mogle da vrše kontrolu i da posluju po zajedničkim supervizorskim standardima bilo je potrebno konstituisati telo koje će izvršiti potrenu koordinaciju u ovoj oblasti i uvesti minimalne zajedničke standarde koji će se primenjivati u svim zemljama.

Taj zadatak dobila su dva nadnacionalna tela: Komisija Evropske zajednice i Bazelski komitet. Prvo telo imalo je zadatak da oblikuje zajedničke standarde supervizije koji će se primenjivati u zemljama Evro zone. Drugo telo Bazelski komitet, tretira samo banke koje posluju van svojih matičnih zemalja, obavezujući ih da ispunjavaju propisane standarde.

Bazelski sporazumi

Bazelski komiteti čije je originalan naziv “Committee on Banking Regulations and Supervisory Practices” sačinjen je od predstavnika centralnih banaka i regulatornih tela zemalja osnivača. Svrha komiteta je tokom vremena evoluirala i obuhvata: definisanje uloge regulatora u situacijama kada nisu jasne jurizdikcije i nadležnosti istih, kontrolu da međunarodne banke i bankarski holdinzi izbegnu detaljnu superviziju od strane domaćih regulatornih tela i promociju univerzalni koeficienata solventnosti kako bi banke iz različitih zemalja mogle da učestvuju na tržištu pod ravnopranim uslovima.1

1 S. Barać, B. Stakić „Međunarodne finansije“ Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd. 2003 god., str 34

Osnovni bazelski principi koje je zvanično objavi Bazelski komitet 1988 godine, nazvani Bazel I odnose se na:2

I. preduslove efikasne supervizije banaka – Princip 1.II. Izdavanje licence bankama i njihova struktura – Princip 2-5III. Razumne regulative i zahtevi banaka – Princip 6-15IV. Metode neprekidne supervizije banaka – Princip 16 – 20V. Zahteve za informacijama banaka – Princip 21VI. Formalna ovlašćenja supervizora banaka: Princip 22VII. Međudržavno bankarstvo – Princip 23 -25

Bazelski principi opšet su poznati po minimalnim zahtevima adekvatnosti kapitala banke, oni polaze od činjenice da sve banke treba da imaju minimum propisanog obaveznog kapitala. Minimalna stopa kapitala od onsovnog kapitala banke iznosi 4% i 8% od ukupnog kapitala u odnosu na rizičnu aktivu. Zbog zanačaja koapitala banke za njen potencijal i nesmetano funkcionisanje, Bazelom I predviđeni su izvori primarnog i sekundarnog kapitala. U primarni kapital ili osnovni kapital uključene su: Obične akcije; Neraspoređena dobit; Prioritetne akcije bez roka dospeća; Prepoznatljiva odabrana nematerijalna aktiva; druge oblike nematerijalne aktive. Dok sekundarni kapital sadrži: Alokaciju za kreditne gubitke; instrumente kapitala za obligaciona pravna potraživanja; obavezna konvertibilna potraživanja; Srednjročne prioritetne akcije; Kumulativne prioritetne akcije bez roka dospeća sa neisplaćenim dividendama; Hartije od vrednosti akcijskog kapitala; druge instrumente dugoročnog kapitala.3

Adekavatnost kapitala se računa pomoću sledeće formule:4

Koeficijent adekvatnosti kapitala=

Ukupni zakonski kaptial( primarni+sekundarni)

Ukupna rizikomponderisana aktiva

CAR= Raspolo ž ivi kapitalRizi č na aktiva

Ispunjenjem sledećih uslova banka može da ostvari adekvatnost kapitala:1) Koeficijent odnosa primarnog kapitala i rizične aktive treba da je najmanje 4%2) Koeficijent odnosa ukupnog kapitala (zbir primarnog i sekundarnog kapitala) i ukupne

aktive ponderisane rizikom treba da je najmanje 8%3) Iznos sekundarnog kapitala treba da je ograničen na 10% od primarnog kapitala

2 N. Vunjak, U Ćurčić, Lj Kovačević, „Korporativno i invsticiono bankarstvo“ Proleter, Bečej, 2008 godina, str.3153 Isto, str. 2184 Isto

Nakon izmena bazelskog sporazuma 1996. godine bankama je omogućeno da koriste sostvene modele pri oceni izloženosti rizicima. Najpoznatiji model ocene gubitka izazavanog rizicima jeste model rizika vrednosti tj VAR model. On predstavlja merenje cena i tržišnog rizika portfolia aktive čija vrednost može da se smanji zbog negativnog kretanja kamatnih sopa, cena akcija, vrednosti stranih valuta ili robnih cena.

Osnovni elementi rizika vrednosti polaze od:5

1) Procene maksimalnog iznosa gubitaka u vrednosti aktive banke koja bi mogla da se pojavi na specifičnom nivou rizika (kao što je 1%)

2) Procene vremenskog perioda u kojem bi aktiva bila smanjena, ako bi došlo do pogoršanja uslova na tržištu,

3) Nivoa pouzdanosti, koji menadžment pridaje proceni verovatnoće gubitaka u bilo kojem vremenskom periodu (95% ili 99%, ako nivoa pouzdanosti koji se načešće pretpostavlja

Bazelskim principima sačinjen je dogovor oko metoda osiguranja akdevatnosti bankarskog kapitala. Ovim metodom bilansnim i vanbilansnim stavkama banke pripisane su kategorije rizika i ponderi:

Bilansne stavke i kategorije rizika

Bilansne stavke Ponder Opis

Bez rizika 0% Gotovina, potraživanja od Centralnih banaka zelalja OECED-a

Nizak rizik 10% Potraživanja iz javnog sektora

Nizak rizik 20%Potraživanja od drugih banaka iz OECED-a, i potraživanja od drugih banaka sa rokom dospeća kraćim od godinau dana.

Umeren rizik 50%Hipotekarni zajmovi i potraživanja od druge strane u poslu po osnovu derivata kojima se normalno prpisuju ponder rizičnosti od 100%

Standardni rizik 100%Sva ostala aktiva i svi krediti dati privatnom nebankarskom sektoru, Potraživanja od poslovnih banaka OECED-a sa dospećem dužim do godinu dana.

Vanbilansne stavke i kategorije rizika

Bilansne stavke Ponder Opis

Bez rizika 0%Stend baj sredstva za period kraći od godinu dana, koje mogu biti uskraćene u bilo koje vreme pre njigovog korišćenja.

Nizak rizik 20%Uslovne obaveze na kratak rok (dokumentarni akreditiv)Sandby sredstva sa dospećem dužim od godinu dana

5 P. Rose, S. Hudguns, „Bankarski menadžment i finansijske usluge“ Data status, beograd, 2005 godina, str 501

Umeren rizik 50%

Činidbene garancije i druge uslovne obaveze vezane za specifične transakcije.Kreditne linije za izdavanje euro- obveznica sa dospećem do godinu dana.

Standardni rizik 100% Generalne garancije i standby pogodnosi na strani trgovanja.

Predstavljeni primer ukazuje da je moguće i kod bilansnih stavki i kod vanbilansnih stavki, sve rizike svrstati u kategorije koje su: bez rizika, sa niskim rizikom, sa umerenim i standarnim rizikom. Svakoj kategoriji su doseljeni određeni ponderi. Da bi se mogola utvrditi vrednost pojedinih bilansnih i vanbilansnih stavki, neophodno je njihovu minimalnu vrednost pomnožiti sa određenim ponderom. Ideja je da se stopom minimalne adekvatnosti kapitala u bankama stvore uslovi smanjivanja rizika i gubitaka izazvanih po osnovu rizika, kako za deponente tako i za ostale klijente banke u cilju opšte sigurnosti bankarskog poslovanja.

Bazelski sporazum II

Sporazum o kapitalu iz 1988 godine je stavljao nagalasak na adekvatnost kapitala banke, što jeste od velike važnosti za snižavanje rizika od insolventnosti banke i od bankrotstva. Međutim iako se fokusira uglavnom na kreditni rizik, implicitno su, ali u nedovoljnoj meri pokriveni ineki drugi rizici. Bazel I je u velikoj meri izmenjen 1996 godine, kada su u nejga uključeni standardi o minimumu nužnog kapitala za tržišne rizike u knjizi trgovanja.6

Novi bazelski sporazum je namenjen organima koji vrše nadzor nad poslovanjem banaka. Njegova glavna namena je pomoć u izgradnji politike nadzora nad bankam. Pravno, on definiđe okvire za utvrđivanje adekvatnosti kapitala banaka samo u zemljama članicama Bazelskog komiteta. Ali očekuje se da će ga, ako i prethodni Sporazum prihvatiti nadzorni organi u celom svetu. Opštoj primeni Sporazuma doprinose i međunarodni monetarni fond i Svetska banka tako što kroiste bazelske principe u svojim aranžmanima.

Primenom Bazela II uspostavljeni su rigorozniji zahtevi upravaljnja rizicima i kapitalom, kako bi se izdvajale rezerve kapitala u skladu sa visinom izloženosti banke u odnosu na rizike. Karakteristično je, da veća izoženost banke riziku nosi sa sobom veći izonos rezervi kapitala radi zaštite solventnosti banke.

Osnove Bazelskog sporazuma II se odnose na:7

1) Veću osetljivost za arbitražne polove i inovacije na finansijskom tržištu

6 S. Barać,B Stakić, M Ivaniš „Praktikum za bankarstvo i finansije“ Fakultet za finansijski menadžemnt i osicuranje, Beograd, 2003 godina, str 53.7 P. Rose, S. Hudguns, „Bankarski menadžment i finansijske usluge“ Data status, beograd, 2005 godina, str. 504

2) Prepoznavanje različite izloženosti riziku, kod različitih banaka, uz primenu raznih metoda za procenu njihove jedinstvene izloženosti riziku

3) Proširenje vrsta rizika, pri proceni nivoa potrebnog kapitala za pokrivanje kreditnog, tržišnog i poslovnog rizika

4) Zahtev da sve banke razvijaju interne modele za upravljanje rizicima i testove za stres pri procenjivanju sopstvenog stepena izloženosti riziku (VAR)

5) Zahtev da svaka banka utvrdi sopstvene potrebe za kapitalom kkoje su bazirane na proračunatoj izloženosti riziku, uz mogućnost revizije proračuna od nadzornih organa

6) Promovisanje učešća javnosti, uz primenu većeg tržišnog rizika kod banaka koje po proceni preuzimaju velike rizike

Prema Bazelu II izračunavanje ukupnih minimalnih kapitalnih zahteva po kreditnom, operativnom i tržišnom rizku izvodi se na osnovu kapitalnih parametara, korišćenjem definicije garantnog kapitala i rizikom ponderisane aktive. Ukupan pokazatelj kapitala ne sme biti niži od 8% kapitala. Kapital drugog reda (kapital po osnovu rezervisanja i revalorizacije) ograničen je na 100% kapitala prvog reda (osnivački kapital i kapital po osnovu tekuće dobiti.) U uslovima, kada je ukupan iznos očekivanih gubitaka veći od ukupno prihvatljivih rezervacija, tada banka treba dda odbije dotičnu razliku. Odbijena razlika se sprovodi na osnovu 50% kapitala prvog reda i 50% kapitala drugog reda. Struktura Bazela II se sastoji iz tri stuba predstavljana na seldećoj šemi:

Šema 1. Struktura Bazelskog principa II

Stub I – minimum nužnog kapitala

Iako su mnogi elementi Bazela I izmenjeni, treba napomenuti da je kategorija pozajmljenog kapitala ostala ista u odnosu na postojeći standard. Podsećamo da se stopa adekvatnosti kapitala izračunava kao odnos pozajmljenog kapitala banke i visine rizika kojima je banka izložena, odnosno ponderisane aktive. Stopa izračunata na taj način ne sme biti manja od 8% prema Bazelu I. U okviru Stuba 1 predložene su dve važne novine vezane za ponderisanu aktivu. Prva se odnosi na suštinske izmene proračuna kreditnog rizika, a druga na uvođenje eksplicitnih

pravila za merenje operativnog rizika koji će biti uključen u ponderisanu aktivu. Kao što se iz prikaza strukture Bazela II vidi, u oba slučaja se uvode različite opcije za izračunavanje tih rizika. Razlog tome leži u nastojanjima Bazelskog odbora da standard učini što fleksibilnijim, čime bi trebala da se osigura i veća efikasnost jer svaka banka bira sebi najprimereniji pristup.

Kreditni rizik u okviru Bazela II se može meriti sledećim metodama:1) Jednostavnim standardnim pristupom2) Standardnim pristupom3) Naprednim IRB (Interno rangiranje) pristupom4) Osnovnim IRB pristupom

Standardizovani pristup merenju kreditnog rizika. Veoma je sličan postojećem standardu po tome što banke svojim potraživanjima dodeljuju propisane pondere rizika zavisno od karakteristika potraživanja. Kategorije potraživanja definisane u standardizovanom pristupu obuhvataju potraživanja od državnih institucija, banaka, trgovačkih društava, stanovništva, te potraživanja osigurana zalogom nad nekretninama. Svakoj od ovih kategorija dodeljuje se propisani ponder rizika zavisno od spoljašnjeg kreditnog rejtinga, te se na taj način postiže veća osetljivost na rizike. Sledeća važna novina se odnosi na prošireno obuhvatanje kolaterala, garancija i kreditnih derivata kojima se banke mogu koristiti u okviru standardizovanog pristupa, te na taj način mogu da smanje minimum nužnog kapitala.

Interni sistem raspoređivanja – osnovni pristup i napredni pristup. Interni sistem raspoređivanja (internal ratings – based approach, IRB) jedna je od najinovativnijih karakteristika Bazela II. Takav pristup merenju kreditnog rizika uveden je sa namerom da podstakne banke na dalja ulaganja u interne sisteme upravljanja rizicima, a ujedno je i sam preuzet iz dosadašnje prakse velikih internacionalnih banaka. Takve sisteme banke razvijaju kako bi poboljšale svoje konkurentske pozicije i kao zaštitu od gubitaka. Banke, koje će primenjivati IRB pristup moći će da kvantifikuju ključne karakteristike dužnikove kreditne sposobnosti pri određivanju potrebne visine kapitalnog zahteva. Tu leži bitna razlika u odnosu na standardizovani pristup u kojem sve parametre različitosti za utvrđivanje minimuma nužnog kapitala zadaje regulator.

U okviru prvog stuba Bazelskog sporazuma operativni rizik se definiše kao rizi gubitka, koji je posledica neadekvatnog upravaljanja menadženta banke. Pored ovog rizika u njega su uključeni pravni rizici koji mogu nastati usled različitih kazni, penala, oštetama, prinudnim poravnanjima i sl. U operativni rizik nisu uključeni strateški rizik i rizik reputacije. Operativni rizik moguće je izmerigi pomoću: Osnovnog indikatora koji se bazira na prihodima banke, Standardnog pristupa koji se bazira takođe na prihodima banke ali na koje se primenjuju različiti ponderi u zavisnosti od poslovne linije u banci, i pomoću Naprednog merenja ovo je i najkomplikovaniji pristup jer se proračun kapitalnog zahteva banke vrši na bazi vlastitog internog sistema merenja.8

Tržišni rizik kao treća komponenta prvog stuba Bazelskog sporazuma II odnosi se na gubite banke koji mogu da nastanu usled promena visine cene kapitala, visine kamatnih sopa, visine kurseva valuta. Kod ovog rizika koriste se dva pristupa: Standardni pristup i Interni pristup. Bez obzira da li je reč o kreditnom, operativnom ili tržišnom riziku, u Bazelu II se i dalje zadržava

8 N. Vunjak, U Ćurčić, Lj Kovačević, „Korporativno i invsticiono bankarstvo“ Proleter, Bečej, 2008 godina, str.324

definicija kapitala i minimalnog kapitalnog zahteva od 8% rizikom ponderisane aktive banke. Minimalni kapital se izračunava na sledeći način:9

Raciokapitala (min 8% )= Ukupni kapitalKreditnirizik +Operativnirizik +Tr ž i š∋rizik

Stub II – Nadzor adekvatnosti kapitala

Stub 1 definiše minimum nužnog kapitala i predstavlja poseban pristup obavljanju supervizije. Primena uniformnih pravila koje on donosi i kojih se banke moraju pridržavati poboljšava transparentnost regulatornog procesa i bankama olakšava međusobno poređenje i stvaranje osećaja o relativnoj visini solventnosti. S druge strane, jednaka pravila nose sa sobom dosta nedostataka. Obično su vrlo kruta i stoga onemogućavaju ili ignorišu inovativnost. Primena takvih pravila je, takođe, potpuno nedelotvorna za banke netipičnog rizičnog profila.

Stub 2 nudi rešenja za neke od tih problema. On uvodi supervizorsku procenu kao jedan od elemenata regulatorne politike. Supervizorima se dodeljuju diskreciona prava pri određivanju kapitalnih potreba banaka relevantnih za njihov poslovni i rizični profil. Upravo element diskrecije čini regulativni okvir fleksibilnim i otvorenim za različite promene i inovacije. Ipak, preveliko oslanjanje na sistem koji dopušta bezgraničnu diskreciju nije poželjan ni u kojem slučaju. Korišćenje diskrecionih prava u odsustvu ostala dva stuba dovodi do negativnih posledica na ujednačenost uslova poslovanja, jer bi banke poslovale prema različitim kriterijumima. Stoga bi ugrozile zdravu konkurenciju i tržišnu utakmicu.

Bazelski odbor je identifikovao četiri ključna načela na kojima se zasniva Stub 2, i to:1) Banke bi trebalo da imaju uspostavljene procedure merenja adekvatnosti kapitala u

odnosu na rizike kojima su izložene kao i strategiju održavanja potrebnog nivoa kapitala;2) Supervizori treba da ocene interne sisteme i strategije banaka u upravljanju kapitalom,

kao i njihovu sposobnost da prate i osiguravaju poštovanje regulatornih kapitalnih pokazatelja. Supervizori bi trebalo da preduzmu korektivne mere ako nisu zadovoljni rezultatima takvih kontrola;

3) Supervizori očekuju od banaka da posluju iznad minimalnih propisanih kapitalnih pokazatelja, a trebalo bi da imaju i mogućnost davanja naloga bankama da održe nivo kapitala iznad propisanih minimalnih vrednosti;

4) Supervizori bi trebalo da deluju preventivno, da spreče negativne trendove u adekvatnosti kapitala pojedinih banaka, te da deluju brzo i efikasno na restruktuiranje banaka s poteškoćama u poslovanju.

Suština Stuba 2 je dakle, da se osigura optimalna visina kapitala u skladu s različitim profilom svake pojedinačne banke. Supervizor očekuje od banke da prema svojoj metodologiji utvrdi minimum nužnog kapitala za sve rizike koji nisu obuhvaćeni pravilima iz Stuba 1 (kreditni,

9 N. Vunjak, U Ćurčić, Lj Kovačević, „Korporativno i invsticiono bankarstvo“ Proleter, Bečej, 2008 godina, str. 325

operativni i tržišni rizici). Poznato je da je banka izložena i brojnim drugim rizicima osim onima striktno navedenim u Stubu 1. Možemo navesti neke od njih: kamatni rizik u bankarskom delu poslovanja, rizik likvidnosti, rizik koncentracije itd. Kako uprava banke vodi poslove banke, odgovorna je za njeno poslovanje i adekvatnost kapitala koja će obuhvatiti sve njene rizike.

Primena Stuba 2 nosi ozbiljne implikacije i za banke i za supervizore. Banka mora da ima procedure za procenu adekvatnosti kapitala za sve svoje rizike i strategiju za održavanje potrebne visine kapitala. Supervizor, ipak, ima pravo i obavezu da preispita bankarsku procenu minimuma nužnog kapitala i po potrebi zahteva povećanje kapitala. Supervizor se ovde nalazi u zahtevnoj i izazovnoj situaciji jer mora raspolagati odgovarajućim brojem stručnjaka koji će obavljati nadzor. Naime, pravo banke na sopstvenu metodologiju otežava rad supervizora jer mu se povećava posao s obzirom na to da sam mora prethodno dobro da se upozna s određenim metodologijama da bi mogao da proceni njenu ispravnost.

Stub III – Tržišna disciplina

Njime je obuhvaćena tržišna disciplina, koja se ostvaruje primenom adekvatnog izvešavanja u banci na osnovu sigurnih i pouzdanih finansijskih informacija u cilju minimiziranja rizika u banci. Finansijsko informisanje u banci mora da bude konzistentno kako bi se videlo kako menadžment i bord direktora banke procenjuju i upravavljaju rizicima u banci.

Trećim stubom se povećava količina podataka koje je banka u obavezi da objavljuje. Na ovaj način se pruža mogućnost svim učesnicima u bankarskim aktivnostima da bolje determinišu rizične pozicije banke kako bi efikasnije nastupali u odnosu na dotičnu banku. Sve informacije o banci koje bi trebale da budu dostupne supervirzorima, rejting agencijama, depozitarima i investitorima odnose se na potencijalne rizike, adekvatnost i strukturu kapitala, procenu rizika, upravljanje rizikom i sl. One moraju da se zasnivaju na međunarodnim računovodstveim standardima i pravilima. Primena stubova Bazela II mora da bude povezana jer se oni naslanjaju jedni na druge i međusobno poboljšavaju sposobnost banke da upravlja rizicima.

Propisi Evropske Unije u kontroli bankarskog sektora

Implementacija Bazel standarda II u Evrospkoj Uniji ostvarena je donošenjem i primenom Direktiva 2006/48/ES i 2006/49/ES, poznatiji kao CRD – Capital Requrement Directive koje su sve zemlje članice bile dužne da transponuju u nacionalne propise do kraja 2006. godine. Primena Bazel II standarda u EU počela je 1.1.2007. godine, ali je korišćenje naprednih pristupa za izračunavanje kapitalnih zahteva za kreditni i operativni rizik, uz prethodnu saglasnost supervizora, omogućeno od 1.1.2008. godine.

Direktive pružaju mogućnost nacionalnim supervizorima da, putem datih opcija i diskrecionih prava, prilagode primene Bazel II standarda specifičnostima konkretne zemlje i karakteristikama njenog finansijskog tržišta.Iako je Komitet prevideo primenu Bazel II standarda barem za međunarodno aktivne banke, u Evropskoj uniji su oni, kroz Direktive, postali obavezujući za sve banke. Drugačiji pristup

implementaciji Bazel II standarda postoji na primer u SAD, gde je primena ograničenja samo na manji broj velikih međunarodno aktivnih banaka.

CEBS (Committee of European Banking Supervisors) je telo koje ima savetodavnu ulogu u Evropskoj uniji, odnosno pruža savete Evropskoj komisiji u vezi sa pitanjima relevantnim za regulativnu banaka i podstiče saradnju i ujednačavanje prakse nacionalnih supervizora EU, kroz preporuke koje donosi. Prioritet i fokus svog delovanja, CEBS je trenutno usmerio na implementaciju CRD.

Aktuelna dešavanja na međunarodnom finansijskom tržišti i iskustva iz perioda inicijalne primene, uslovljavaju kontinuiran rad, kako BCBS, tako i relevantnih institucija u okviru EU, na unapređenju standarda odnosno propisa iz oblasti supervitije banaka. U skladu sa tim, u toku je razmatranje imena i dopuna CRD.

U prethodnoj deceniji došlo je do velikog zaostatka u pogledu načina funkcionisanja i kontrole rada bankarskog sistema kod nas u odnosu na EU, tako da je početkom 2001. godine domaća praksa bila daleko više zaostala u odnosu na stanje početkom devedesetih, a na žalost zaostala je i u odnosu na druge tranzitorne privrede. Mora se dodati da je od 2001. godine NBS naročito insistirala na zaoštravanju kontrole funkcionisanja bankarskog sistema i praveći rigoroznu kontrolu napravila je selekciju banaka, jer je veliki broj njih izgubio dozvolu po osnovu kontrole.

Donošenjem Zakona o banakama nastavljena je reforma bankarskog sistema, čime se stvaraju uslovi za dalji razvoj i modernizaciju domaćeg bankarstva. Prvenstveni razlozi za donošenje ovog zakona su: harmonizacija legalnog okvira poslovanja banaka sa direktivama Evropske unije, principima Bazelskog komiteta za nadzor nad poslovanjem banaka (tzv. Bazel II), uskladjivanje sa aktuelnim zakonodavnim tendencijama u uporednom pravu, kao i sa odredbama ranije donetih ključnih privrednih zakona – Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o registraciji privrednih subjekata i Zakonom o stečajnom postupku.

U pogledu pravnog sistema, međutim, domaći bankarski sistem je uređen po ugledu na EU i naročito pravila Bazelskog sporazuma tj., međunarodno usvojene standarde bankarskog poslovanja. U postupku dobijanja dozvole za rad banke kod nas moraju ispuniti iste ili čak rigoroznije uslove nego u EU. Na primer, kapitalni cenzus u

EU je 5 mil evra, plus 5 mil evra za sopstveni fond, a kod nas je do kraja 2003. Godine bio 5 mil evra, dok je od 2004. godine uveden cenzus od 10 mil evra. Dakle, uslovi za dobijanje dozvole za rad banke (kreditne organizacije) u EU su:

1) početni kapital od 5 mil evra, sem izuzetaka kada je banka od ranije prisutna na tržištu,2) iznos sopstvenog fonda kredita ne može biti manji od iznosa početnog kapitala tj. 5 mil

evra, sem izuzetno za banke formirane pre 1993. godine,3) lica koja počinju posao moraju biti iskusna i poznata,4) svaka država članica može posebno zahtevati:

a) centrala mora biti u državi koja je izdala dozvolu za rad,b) biznis mora biti razvijen prvenstveno u zemlji koja je izdala dozvolu za rad,c) identitet akcionara koji imaju preko 10% akcija ili preko 25% akcija mora biti

poznat centranoj banci,

d) svaka dozvola se mora evidentirati,e) ne može se uslovljavati da filijale ili jedinice van zemlje matice obezbedjuju

dozvolu,f) banka mora imati usvojene procedure i unutrašnju kontrolu.

Kada je banka registrovana može obavljati poslove nesmetano u svim zemljama članicama EU. Izuzetno država, odnosno centralna banka može povući dozvolu za rad: u slučaju izbegavanja striktnijih standarda zemlje u kojoj namerava da pretežno posluje, u slučaju postojanja bliskih veza banke sa vlastima zemlje od koje se dozvola traži, u slučaju procene da banka ne može valjano obavljati predvidjene poslove.

Domaće zakonodavstvo takodje predvidja odredjenu poceduru i zadovoljavanje rigoroznih uslova za osnivanje banke. Pri tom upis u Registar privrednih subjekata pretpostavlja dobijanje dozvole za rad od strane NBS, za šta je neophodno ispuniti veći broj uslova od zadovoljavanja cenzusa novčanog dela kapitala do ispunjavanja kadrovskih i tehničkih uslova. Diskreciono pravo NBS da ne dobri izdavanje dozvole ili dozvolu povuče, takođe je i kod nas prisutno.

Osim saglasnosti odnos harmonizacije zakonodavstva ona podrazumeva harmonizaciju nadzora nad poslovanjem banaka od strane monetarnog autoriteta. Nadzor nad bankama se obavlja: upravnim nadzorom i nadzorom nad savesnošću poslovanja, odnosno revizijom. Upravni nadzor se vrši u smislu zakonitosti poslovanja banke od trenutka njenog osnivanja do trenutka gubitka dozvole za rad. Nadzor nad savesnošću poslovanja je novijeg datuma i propisana je odlukama Bazelskog komiteta odakle je preuzet u pravo EU. Glavni instrumenti za nadzor nad savesnošću poslovanja su sopstveni fondovi, značajni udeli, koeficijent solventnosti i veliki krediti.

S tim u vezi prisutni su sledeći standardi međunarodno priznati kod bankarskog poslovanja: Banka je dužna da radi stabilnog i sigurnog poslovanja i ispunjenja obaveza prema

poveriocima pokazatelj adekvatnosti kapitala, kojim se stavlja u odnos kapital banke prema rizičnoj aktivi, održava na nivou od najmanje 12%,

mora se obezbediti saglasnost NBS u slučaju sticanja značajnog udela u ukupnom kapitalu banke i to od 5% do 20%, više od 20% do 33% i više od 50% ukupnog kapitala od strane pojedinačnog akcionara,

velika izloženost riziku ne sme preći 25%, što znači da se pojedinačni kredit odobren pojedinačnom klijentu ne sme preći 25% kapitala,

izloženost prema povezanom licu ne sme preći 5% kapitala banke, odnosno ukupna izloženost banke prema povezanim licima ne sme preći 20% kapitala banke,

zbir svih velikih izloženosti riziku ne sme biti manji od 400% niti veći od 800% kapitala banke,

banka ne može imati preko 10% učešća u nekom drugom licu van finansijskog sektora, ukupna ulaganja u lica van finansijskog sektora i ulaganja u osnovna sredstva ne smeju

preći 60% kapitala banke. Obaveza revizije knjigovodstvenih izveštaja prisutna je i u pravu EU i to jednom godišnje.

Regulatorni okvir Republike Srbije

Naša zemlja ima vrlo skromna iskustva u primeni Bazel standarda premda se njihovo prisustvo kod nas beleži još od kraja osamdesetih godina. Još tada ovi standardi su imali samo formalni karakter, odnosno nisu bili u aktivnoj upotrebi o čemu može da posvedoči i stanje našeg bankarstva u periodu 1991-1993. Čak ni nakon reforme zakonodavstva o bankama 1993. godine nije došlo do bitnijih promena. Iako su principi Bazela I bili znatno šire uključeni nego što je to bio slučaj na početku, formalna priroda ovih odluka nije se izmenila.

Novi talas usklađivanja našeg sistema kontrole i revizije banaka u skladu sa evropskim, pa i svetskim standardima počeo je 2006. godine, nakon što je u godini koja je prethodila donet novi Zakon o bankama. Od velikog značaja je bilo prepoznavanje operativnog i tržišnih rizika, kao i ustanovljena obaveza formiranja posebnih odeljenja za upravljanje rizikom.

Međutim, ni u ovoj fazi nije ostvaren suštinski pomak u odnosu na dotadašnju praksu, jer su uneti samo neki novi principi Bazel II standarda, ali je izveštavanje prema regulatoru tj. NBS i dalje bilo zasnovano na međunarodnim računovodstvenim standardima. U skladu sa tim banke su nastavile da izrađuju agregirane izveštaje, primera radi podnosi se izveštaj o sumi sredstava investiranih u akcije, pri čemu se ne pravi razlika između hartija sa različitim stepenom rizika.

Od 2008. godine Narodna banka Srbije je pristupila sprovođenju plana za uvođenje Bazel II standarda kod nas. U te svrhe formirana je Radna grupa u čijoj je nadležnosti izvršenje aktivnosti predviđenih donetom Strategijom i Operativnim planom. Planirano je da se do kraja 2009. godine donese sva neophodna regulativa, a da se od januara 2011. krene sa primenom izveštavanja u skladu sa Bazel II standardima.

Onog trenutka kada banke usvoje novi način izveštavanja biće ostvarena korist na dva polja, najmanje. Kao prvo, bankama će se isplatiti sredstva koja su uložile u materijalne i ljudske resurse, jer će konačno imati izveštaje koji ne ispunjavaju samo formu, već su zaista od velike koristi za donošenje odluka o iznosu kapitala koji će se izdvajati. Sa druge strane, regulator će na bazi ovakvog izveštavanja imati u vidu pravu sliku stanja u bankarskom sektoru, te će i sa njegove strane biti postignuta optimizacija kod donošenja odluka. Naravno, ove koristi će biti ostvarene samo uz podršku adekvatnog kadra i tehnologije, na obe strane, kako kod banaka tako i kod NBS kao regulatora. Ohrabruje činjenica da su neke banke već krenule sa izradom sopstvenih modela radi povećanja preciznosti izveštavanja prema svojima maticama, čije je sedište najvećim brojem u zemljama EU.

Stanje i razvoj bankarskog sektora Republike Srbije

Osnovni cilj Narodne banke Srbije, pored održavanja stabilnosti cena, je održavanje finansijske stabilnosti. Jedan od instrumenata NBS za ostvarivanje ovog cilja je obavljanje funkcije supervizora nad najvećim delom finansijskog sistema Srbije, uključujući i banke. Bankarski sektor, koji ima dominantan položaj na rastućem finansijskom tržištu Srbije58, krajem 2007. godine činilo je 35 banaka, što je za 5 manje nego krajem 2005. godine. Trend smanjenja broja banaka rezultat je dalje konsolidacije bankarskog sektora. U prethodnom periodu priveden je kraju i postupak privatizacije najvećih banaka u većinskom vlasništvu države, što je uz ulazak

novih reputabilnih finansijskih institucija iz Evropske Unije, izvršena spajanja i pripajanja, izmenilo vlasničku strukturu bankarskog sektora.10

Imajući u vidu da na duži rok profitabilnost i održivost poslovanja banaka zavisi od efikasnosti i efektivnosti procesa upravljanja rizicima i kapitalom, interes banaka je da na adekvatan način upravljaju rizicima inherentnim bankarskom poslovanju. S druge strane, zbog izuzetnog značaja bankarskog sektora, specifičnosti delatnosti banaka u smislu njihovog uticaja na celokupnu ekonomsku aktivnost zemlje, kao i radi zaštite interesa deponenata i drugih korisnika finansijskih usluga, NBS ima ne samo interes, već i odgovornost da procenjuje adekvatnost upravljanja rizicima i kapitalom od strane banaka.

U skladu sa tim, NBS kontinuirano usavršava regulativu iz oblasti supervizije banaka59 i edukuje i stvara kompetentan kadar koji će biti sposoban da odgovori izazovima koji predstoje, prateći pri tom dostignuća i iskustva država članica Evropske Unije, kao i država iz regiona.11

Uvođenje Bazelskih standarda u nadzor bankarskog sektora Srbije

U cilju daljeg jačanja stabilnosti finansijskog sistema, unapređenja funkcije supervizije u skladu sa razvojem i rastom aktivnosti banaka, kao i harmonizacije sa propisima Evropske unije, Narodna banka Srbije, kao supervizor banaka, će usvojiti i omogućiti primenu standarda Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju – Bazel II. Bazelski komitet za bankarsku superviziju, osnovan 1975. godine, čine supervizori banaka iz 13 zemalja. Imajući u vidu značaj poslovanja i supervizije banaka u kontekstu očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i posredno čitave ekonomije, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, osnovni cilj Komiteta je unapređenje kvaliteta supervizije banaka u svetu. U svrhu ostvarivanja ovog cilja, Komitet razvija i unapređuje preporuke i standarde supervizije.

Nakon velikih finansijskih kriza tokom osamdesetih godina, uz težnju da relevantna regulativa i uslovi poslovanja banaka na globalnom bankarskom tržištu budu izjednačeni, 1988. godine Komitet je formulisao Bazel I standarde. Osnovna novina Bazela I bilo je uvođenje pojma adekvatnosti kapitala kao funkcije kreditnim rizikom ponderisane aktive banaka.

Iako je Bazel I predstavljao značajan pomak u upravljanju rizicima i superviziji banaka, vremenom su njegovi nedostaci došli do izražaja: baziran je na knjigovodstvenim, a ne na tržišnim vrednostima; akcenat je na kreditnom riziku, dok su tržišni rizici i operativni rizik izostavljeni iz analize; u oceni kreditnog rizika nema razlike između dužnika različitog kvaliteta i rejtinga i, konačno, Bazel I nije adekvatno sagledavao rizičnost i efekte upotrebe modernih finansijskih instrumenata.

Neki od nedostataka Bazela I, posebno oni koji se tiču tržišnog rizika, otklonjeni su kroz izmene i dopune preporuka 1993. i 1996. godine i to kroz uvođenje novog instrumenta za ocenu tržišnog rizika banke – VaR (Value at Risk). Međutim, neotklonjeni nedostaci i dalji razvoj delatnosti banaka uslovili su višegodišnji rad Komiteta i nastanak novih preporuka i standarda 2004. godine

10 www, nbs.rs11 Zakon o bankama, „Službeni Glasnik RS“ br 107/2005

(International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards), poznatih pod nazivom Bazel II. Osnovne ideje Bazela I uglavnom su inkorporirane u aktuelne domaće propise i praksu iz oblasti supervizije61 a doneti novi propisi, koji su stupili na snagu 1. jula 2008. godine62, predstavljaju i značajan korak ka primeni Bazel II standarda.12

12 „Odluka o adekvatnosti kapitala banke, Odluka o upravljanju rizicima, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke“ Službeni glasnik RS br 57/2006, 116/2006, 56/2007, 86/2007