Bela Hamvaš - Scientia Sacra II - Hrišćanstvo

БИБЛИОТЕКА

КОНТИНЕНТ ХАЫВАШ Коло 1, књига 3

БЕЛАХАМВАШ

ХРИШЋАНСТВО

SCIENTIA SACRA 11

превео Сава Бабић

Београд 1 999.

ДЕРЕТА

НАСЛОВ ОРИГИНАЛА:

Нашу<\s Ве1а

Scientia sacra 11 А keresztenyseg MEDIO Kiad6, Szel1tel1dre, 1 996.

COPYRIGHT© МEDIO М kft

Превод и поговор Сава Бабић

На корицама: слика Цветка Лаиновића

САДРЖАЈ

Хришћанство и баштина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

II Јеванђеље и послаНlЩе ..................... . 63

III Антихрист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 19

IV Андрогин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

V Логика јединства (фрагмент) . . . . . . . . . . . . . . . . 261

[ ХРИШЋАНСТВО И БАШТИНА

1 . Религија, филозофија, наука хоће да олакшају, као што

кажу, животне тешкоће, а баштина Bpilpa човека саl\ЮМ себи.

2.

Човек овде, у природи, не жели ништа друго до да без

сметљи ужива у животу, и због тога, када религиј а, филозофија и наука хоће да олакшају животне тешкоће, оне

су у служби жеђи за животом.

3. Уживање у животу и то што човек жели поново да

добије себе, заправо се међусобно не искључује. Ипак, онај ко ужива у животу, губи себе сама, а ко .хоће да поново

добије себе, мора да се одрекне неограниченог уживаља у

животу.

4. Неограничена животна жеђ у човеку није љегово

изворно понашаље, него је настпло зато што је он изгубио

нешто што је важније од живота. Жеђ - I\'ама ИIС/1-l1шшда, Будина mРllИlliа, Бемеов Giel' - последица је губитка

потпуности ПРИl\!ордијалног егзистирања. Будући да се пошуност изгубила, човек је доспео у деградирана стаље.

Мучно осећање недостатка које припада деградираНОl\1 стању чшш га похлетrnИl\!, а та1\lа деградираног стања Јесте

Ci\leTfun ТОЛlе дп буде оно ШТО јесте. Нс треба УКИНУIН

уживаље у Ж}IВОl�У, него треба НС1УffiПИ из дегра,;Ј,ИРПНОГ

стања.

9

5. Последица губитка приморднјалног стања јесте

деградирано бивство. Резултат овог деградираног бивства јесте mу�б([, као што каже Бе!\lе, тј. поремећеност. Турба је КОРУПЦИЈа ума, морала и телесности: помрачени ум, грех и болест.

Религија, филозофија и наука јесу олакшање неометаног уживаља у ЖИВО�'. Баштина хоће да успостави нетакнуто стаље бивства.

-

6.

Жеђ је знак за препознавање КОРУ�lПираног бивства. КОРУlllПирано бивство живи У тами своје корупције. Човек \,'

овој ,..

ситуацИјИ није свестан шта се збива, чак и протеС1}'ј� ah"O оива узнемираван светлошћу у уживању живота. Зато је живот у похлепи деградиран, а деградираност све више појачава жеђ. У том стању човек коначно потпуно губи себе сама.

7.

Религија, филозофија, наука створиле су огромну приправност првоБИТНЮI средствима, касније од "шшина до ИНСТИ�'ција и до религиозних учења и теорије. Склоп спреl\IНОСТИ, ако се у њему јавља јеДШiСТВО и систем, назива се и цивилюацијом. Сврха је одбрана и сигурност. Кућа, град, држава, одећа, поглед на свет, занати, оружје, Иl\lетак, дОГI\!С, закони. КО�ЈПликован апарат како би се тешкоће бар \la.10 уб.1ЮЮI.1С.

Необично није што међу О:lаКШlща.\lа НС:\lа НИЈедне сталне. Није било ни средства, ни "Iашине који нис\' подбацили, није било теорије која се није срушила, H�

10

знаља чија се поузданост није СМРВЮ1а, и нико није око себе исплео такву заштиту која се није поцепала. Необично је што нема олакшице која на неки начин не би била уклањање испред стварности. Можда би је могло бити, али је фактички толико нема да с:у такозвани терети лакши него они што их човек таквим олакшицама преузи.ма на себе.

8. Постоји нешто што човек жели да олакша и од чега

тражи заштюу, од чега се скрива и за шта неће да зна. Не само да се збија у групе, него организује групе и озакоњује поредак Прописује заједнички живот, узалуд све ПОРС�lеПI, опет започиње, ah"O и зна да неће ићи, ипак то ради. Ствара мисаоне системе у IЮЈИl\lа нема правих сазнања чак ни уз пуно ангажовање своје снаге. Фалсификује живот, и ако сваки пут буде раскринкан, даље то ради, покушава да о колиши, и ако не успе, исто то запо<rиње са супротне стране. Ниједна олакшица није се испунила, јер се жели да олакша ТИl\lе што се нешто скрива. Нешто без чега целина неr-.ш никаквог смисла. Свака олакшица извире из страха од стварности. Зато се човек брани н прикупља �шетак и наоружава се и организује, скрива се у религију и поглед на свет, прави науку и технику, и гради цивилизацију, и плете сан о светОВИl\lа и народима и ид:ејама којих нигде нема.

9.

Цивилизација УЈ све оно што у њу спада није учеље, него став. На<IНН живота који се креће у С;"lеру наШГ.1СД

најлакшег решења. Пружа заШПI�' за коју се чини да је поуздана, и ИЗl\lишља акорде за уклањање страха. Није то удобност и није матерИЈална сигурност, јер би онда

11

довољан био де бео ЗИД, топла одећа, амбар и оружје. Али истовремено с кућом неизбежно се јавља поглед на свет, и човек се скрива не cal\lO у топлу собу, него и у l\Iлак свет својих l\IИСЛИ. Ah.'O изгуби везу са сиро.вом ПРИРОДОl\l, то још не би представљало не.вољу, али је 1)' везу неl\lогуће прекинути а да човек истовремено не изгуби оно без чега је бивство беСl\lИслено. Важно је да све изгледа другачије него што јесте. Нарочито оно у чеl\lУ се може пријатно дре му цкати.

1 0. Насупрот систематичном олакшањ\'. што значи

избегавању стварностя религије, филозофије и науке у цивилизацији и скривању човека испред стварности, фалсификовању живота узрокованим религијама и страху од живота узроковаНИl\l религијОl\l - постоји и други став. Ово двоје се никада не меша и не l\Iоже се побркати. Увек постоји вuдван (заС1!'ПНИК знања), и софос (мудрац), бодхuсаmва (просветљени) и нщ ха-руах (духовни човек). Постоје они који у цивилизацији узимају негативан став, Не поричу цивилизацију, него не прихватају олакшице. Јер у олакшицаl\lа страх од стварности значи да човек губи себе. Фалсификовање живота значи да се губи сыисао БИЈзства. ВuдвClIl и иlll ха-руах хоће да поново стекну себе. Са1\1 ЖЩЮТ је без супстанције, а оно што је сш\ю живот, није ништа друго до пролазност. Бодхuсаmва жели оно што може да издржи и Cl\lPT. У ци.вилизацији не узиыа учешћа јер зна да је безнадежна одбрана од нечега од чега се не може одбранити, и понајвише се l\Iоже само скрити испред прюшња к Знању, али ако се човек скрије, он се скрива испред Сl\1исла себе сама и свога бивства. За софоса живот

12

није безусловно уживање, и не жели да се овде HeOl\leTaHO вечито настани. Али зна да је својство овога живота, да што се више хоће начинити лаКШИl\l, све више поремећује, грчи се. П'би свој\' ведрину и лепоту, сјај, чар и мистерију, ИС��· и дуб�ну, губи своју трагику и l\IУЗИКУ и поезију. Не може се ништа друго, ко жели да суделује у чистоти живота, тај i\юра поново стсћи себе. Сваковрсне промене у изворном начину живота доносе непрорачунљиве последице, Јер Је свака' промена скривање и не нестају теШ.Ј<оће, него стварност живота. Ко жели ca"l\1O да' ужива у ЖИВОl}, он га губи, јер оно ШТО добија небитно је и празно. Ко га прт.�а са СВИl\l њеГОВЮI тешкоћама, заједно са стварношћу доБИЈа целину.

1 1 . Баштина је изворно била близу, непосредно испод лаког

вела цивилизације и cal\lO ју је требало дохватити. Токоы времена тонула је све дубље, и скрива је све дубљи слој заштитног ткања. Све је лакше потонути у бесадржајНИ полусан, и све је теже наћи Оно ЩТО човеку враћа њега ca�la. Првобитно је било довољно прсН)ти се, касније је требало разорити целе цивилизације како би човек доспео до сопствене суштине. Ако се повремено не испољи природна ЛОl\IНОСТ цивилизација, ако изворно смртна суштина религија и наука и филозофија не пост'ане очигледна, и опсеноликост олакшица не раскринка се саыа од себе, освешћивање бива још теже. Али управо зато што је човек хтео да коначно оствари олакшање, као данас у случаЈУ технике, категоричких идеологија и тоталних дРж�ва, ове олакшице uз минута у минут неочекивано покаЗУЈУ СВОЈе лице, и испостави се: оно што је створено за заШТИI}",

13

највећа Је опасност и прети потп\ни,,! у ништеље!\.I

човековог свста. Како би добро било када би се l\IOГПО живети под j\laњo�1 заШТИТО!\l.

12.

Баштина је знање, И то знаље да живот није саillOсталан . . .

и НИЈС ЈСДИНИ И НИЈе стање независно од осталих кругова

бивства. Нс ca�1O да неыа својствене суштине, него је само прилика која се отвара за прибављање суштине би.вства.

Суштинску стварност коју у основ,ша дотиче људски живот, К<1ЖС ШаНК<1ра, не1llOгуће јс саЗН<1ТИ без баштине. Живот потпунс вредности, К<10 што каже Рене Генон, јссте могућност стварања всзе са СВИ:\I стаЊЮfа бивства,

превасходно са СТ<1њйча вишег реда него што јс живот. Знаље никада није систеыатично� него јс ОТВ<1рањс бсскраја

бивства, и спознаја стања реда вишег од ПРИРОДНQГ стања живота, ОДНОСНО од пуког ЧУ:1НО установљивог света, стањс

вишсг реда стварности које се непрекидно и јесте у живО1У, и усмерава човсков живот

13. Једна од ПОС.1еД1ща ТШ\fе С:\lИсла, кварности :\lOpa.Гf<1 и

телеснс :lОl\I.НОСТИ јесте што су се дух и став раздвој �L1И. Реч не покрива чин, другачије речено, тсорија не покрива праксу. То јс најдубља ознака корупције, односно најдубља

не'тистота кору:\шираног бивства. Бсз одговорности ГОВОРНИК<1 реч HC\I<1 садржаја, и ко НСШТО ГОВОрИ, а.11-1 то нс

ЧИНИ, ОН није .\lOгао ништа рtћи. (;а\1O брбља. А опет, чин без речи пуки је биопошки рефж:кс. Баштина. Ка.Ј,n човеh\

врати себе Ca:\la, васпоставља јединство ИЗ:\lеђу речи и '\Ина. Зато је оно што бnштина кажс: ЗН<1ње, а истовре\lено и

14

пракса. Мисао је саЈ\1O онда важећа ако се и.спунипа у чин}', чин

СцЈ\1O онда ако Је заснован у поретку Сil1Испа.

14. Да би баштина могла да човеку врати себе, свевремени

човек треба да познаје меру свога свевременог стања. Та

мера јесте основно сmање.

15. Почев од архаичких вреысна па све до данашњих дана

није било озбиљног l\IИСЩLOца који нијс рачунао на 'Iнње

НИЦУ основног стања, међутим, на специфичан начин оно је

једва и ИЈ\lеновано. Каткада је носило ознаку као ХИНДУ сатја-југа. иJfИ грчко златно доба. У више случајева било је

оличено: представљало је основно стање као ХШiДУ Ману,

египатски Менес, или грчки Минос, кинески Велики Жути

Господар. У ДРУШТВИl\lа значи лримор,цијални ред који се

разуме сам по себи, и законици су се Qбично доносили уз

позивање на основно стање. У ХИНДУ�fетафизици то је camjaca-СCl!nја.\I. што значи бивства до врха испуњено

истином. у другој варијанти саm-ЧUП1-ананда, што значи јединство истине бивства, светлости Сl\fисла и спасења.

Према хебрејскај баштини основно стање је Тора. Кабала учи да човек у �Iатерици зна целу Тору, али кад се на

земљи роди, анђео ыу је избрише из уста. Зато човек зна и не зна З<1 основно стање. И зато, кад га чује, сећа га се. Чак

због ТОПI гр,}Витащ�а његовог живота јесте да јс основно стање једина мера живота, а живот није ништа друто до

реализација основног стаља. На почетку је човек, каже ТаЛl\fУД, видео кроз вреыена, и око />.IY је Досезала од првог

1 5

до последњег времена, Јер Је светлост била у његово,,! поседу. Међутим, када се човек искварио, Господ је од њега одузео светлост и сакрио је. Сакрио за кога') За правсдникс. Сакрио где? У учење. Како праведници стнљ:у до учења? Својим ЖИВОТОМ треба да га ИСh."Опају.

16. Када се у кине СКОЈ и јапаНСh'"Ој баштини користи реч

свет, подразуыева се друштвени положаЈ човека у породици, у граду, његови замршени односи с влашћу, с rюдређешша,

. . с препюста_вљениыа, више стотина СИТНЩИХ и "''РупнИЈИХ .1YKaBcTaBa, скривања и УЮ(јњања, Сh.'РетањП, опрезности, глади - и њеног покривања, гра:\!зивости - и њеног улеnшавања, инстиката - и њиховог npеф.арбавања, индивидуалних страсти - и аыбиције и афир,,!щије, таштине и незнања, нејакости и жеђи, свега онога што је страно ИЗВОРНОl\1 човеку и што он сада, ако жели да опстане, мора да научи. Изворно постојеће у човеку и оно што јс он собо,,! донео, истинско и право, а што ЖИВИ у CBaKOi\! човеку почев од зачела, то је сасвиы др}то. То је нешто јеДНОСЈавно и чисто. Оно што се налази на свету, треба увежбати. Реч свет у ОIЩКВОМ СМИСЛУ користио је и европски средњи век, а и касније оно што је световно, глумачко, лицемерно, лажно је и ыаска у одмосу према ИЗВОРНОl\l. Још касније је СВСТ назван реалитеТОi\l, као да је то стварна стварност. А.1И свако зна ,.'],(1 у свету ништа није истинско, а оно што се на.1аЗи овде, треба упознати као друго које је да;l\;КО Од њсга и које није caгnacHo с ЊШ1. А.1И не треба га учити, јер је то 'lOвек донео собом, то је основно стање, СОП1-чшn-ш/Ондо. смисао, истина и спасење.

16

17. Онај ко раздваја свет и основно стање, или ко

претпоставља да је lШl ха-руах и бодХllсоmву и СОфос ыогуће раздвојити од обичног човека било као супротност, било као степен, починиће грешку религије која разликује дух и материју, идеју и стварност, сакрални и профани свет. Баштина следи став адвumе. Адвumа значи: не два. Не два, него један. То је први белег егзистснције адвllmе и љена најважнија теза знања о бивству. Све што јесте и било је и биће, и свако биће и душа, материја и дух, свака ыисао .: осећај људски ранг и степен, светлост и Ta�Ja. међусобно се узаја"rно ПРОЈКушају, И истовремено теку, крећу се и зра'lС. У овој универзалној шnnерпенеmРОlfuјu сва раз�lиковања Се збивају због уједначавања. Бсзгранично претвараље у један - каже Хслдерлин - прочншћава се у безграНИЧНОi\! разликовању.

18. Основно стање је антрополошки slaflls аЬS61utщ који

претходи сваковрсној етнографској разлици и ИСТОрИЈској форыацији и Щ;ИХОЛОШК01\l заплеl)".

19.

Рене Генон је основно стање назвао etC/l pl·imoYC!ial. Овај израз је сродан Беi\lеовоы U,·stand. За etot p"imOl'dial

карактеристично је да је прва СИ1уација човековог бивства и Te�Jeљ свега каснијега. Дp�ora црта јестс да је основно стање највиши степен који се l\lOже Достићи и достижан је у Сваком посвећивању баштине. А трсћа јесте да је заједно с ОСНОВНИi\! стањем дато езотеРИЈСКО знање духовне (брох.1/CII{СЈ..:е) касте.

17

20. Основно стање је термин Лајоша Сабоа. Могао је и;\taти

више подстицаја: Бемеов израз UI'stand (који ЗШ1LfИ древно

стање), више праваца модерних антрополошких истраживања. По Лајошу Сабоу основно стање је такав

метафизички статус у којем је човек у нормалном логич:ком, етичком и естетичко]\[ положају, и којем се безусловно и

увек I\!ора да врати, као што играLf мора ритмичкида пође од основног става плеса и треба да га превазиђе, и као ШТО

\Iузика треба да се смири у ОСНОВНО'.I тројству, ДОК су и ппес, и �!узика у TO\\I, И изразито са;\ю у TO�! случаЈ)'

раЗУl\IЉНВИ ако човек све то упорсђујс с ОСНОВНИl\1 стање:--I. Своју теорију о OCHOBHOl\1 стању' Лајош Сабо није

развио. Али би противречило целини његовог i\lишљења ако би неко појам интерпретирао сасвим фОР�lално и поверовао

да је овај .\!стафизички статус само tabllla rasa људског духа. Основно стањс Иl\!а свој садржај. Овај садржај је управо'

такав ТСl\lељ сваке баштине као ПРИl\10рдијапни порсдак људске егзистснције. Садржај основног стања је такозвани

fix system (Лајош Сабо), једини систе1\l.

21. У архаичком вреl\!ену основно стање је схватано као

прво раздобље историје, јер тада основно стање није било . . индивидуа.'1на ПрИВl-шеГИЈа, него снтуаЩIЈа целоh.'УПНОГ човечанства. Хинду бпштина је ово ра3,Ј,обље називала сшniо-југС/. То је доба �Iира, рсда, потпуности живота, спокоја, процватп, једноставности. чистоте, истине. У хебрејској баштнни то је Еденски врт Код орфнчарп -златно доба . .Еi\Iпедокле каже да ОВЮI BpeMeHOl\1 влада Киприо и бивство је тако лагано и прозирно као срећна љубав.

18

22. Када баштина у посвећивању говори о васпостављању

основног стања, она прави разлику између блаженства И основног стања. Према хинду учењу бпаженство је .последица прикупљених чююва (карма) у ИСТИНСКОМ

живmy. После проживљеног живота у истини човек ужива резултате својих чинова, блаженство, али ако се исцрпе

садржина чинова блаженства, човек опет I\!ора да се спусти у круг живота. Блаженство није коначно стање. У древним

баштинаi\lа рајско блаженство само је резултат добрих дела. Коначно стање баштина Нi1Зива ослобођењеl\!, а то Је вас

постављање основног стања.

23. Основно стање није срећа, није дивота, није мир, није

ред, не1\Ја никакве везе с процватОl\J и с уживањем. Језик lIюже да изрази основно стање саl\Ю негативно, као стање

без садржаја живота. Због тога хинду баштина основно стање назива нuрвС/нС/. махајана шунјС/mС/ (празнина),

хебрејска баштина Ен соф (непочетак), Генон etC/( incondition, стањем независнњ" од било каквог става.

24. Основно стање у људском животу може се раЗУ1l!ети по

раном детиљству и сазрелој старости. По paHOl\1 детињству

зато што је човеково расположење једноставно и ведро са1\Ю пре седме године, што касније ј\юже бити сюю изузетно, у

тренуцима игре када ис-т;.·па из Ј)'рбе УЈ свет га уопште не ремети. ПО сазрелој старости зато што у зре.lој старости

човек поново постаје једноставан и прочншћен, и обрачунао се с -т;.·рбо:-! колико год је то IIlОгуће. У кинеској

19

баштини основно стање је оличио Лао-це, чије име уједињује дечје и старачко расположење (новорођенчемудраЦ), ведрину почетка и ведрину зрелости.

25. Свесно васпостављање основног стања баштина је

учила у посвећењима. Таква учења нису сачувана у

писаНО!'.1 виду, већ и због тога што се посвећивање не може записати нити научити из књиге. Међутим, човек о

посвећивању може стећи појам у главним цртама из више дела баштине. Такво дело су, пре свега, Уnанuuюде и

коментар Шанкаре, таква је санкхја и Јога сутра Патанџалија, таква је махајана - са својим тибетансю-ш,

кинеским и јапанским варијантама, одломци египатске Перт елt Херу, Кабала (Сефер Јецирах и 30хар), алхемија и

суфи.

26. Техника посвећивања једини је поуздан метод да се

човек без остатка обрачуна с lурбом и поново стекне себе. Беме каже да је основно стање увек присутно али га данас не досежемо. Исто то учи кинески тао, Патанџали, 1I1ахајана, алхемија и суфи.

27. Поремећај основног стања хинду баштина приписује

помрачењу )'ма. Смаљи се изворна будност (вuд;а) й човек

постаје поспан. То је тама, авuд;а, умањена будност. Турба није ништа друго до последица aвuд;e. Једини узрок сваког

поремећаја и греха , сваке болести и патње јесте губитак изворне будности и појава поспаности која одма;\( сусто пице

20

следи. Без будности човеково бивство је избезумљена поремећеност (абхuмана). Ослобођење није ништа друго до поновно стицање будности. Ослобођење без будности је немогуће, каже Шанкара. Цњана лtOk1ЈЩ пише CaHI<:x;a, сазнаље је ослобођења. Будност је једина способност која уме да ликвидира 'Урбу и У којој се упија свет у потпуној целини тако да човек досеже ослобођеље (ннрвана).

28. Према Тори , човек је на зачелу починио први грех. А

шта је био изворни грех, о томе немамо појма, пише Бадер,

вероватно зато што га више не умемо да ПОЧИНИIIЮ. Могуће је и зато што је он потпуно уграђен у наше бивство. Грех је

човеково бивство учинио неЧИСТИIII, и зато је грех једини узрок корупције. Све оно што каже Тора има морално својство, а покајаље овде значи збациваље греха, васпостављаље изворне ЧИСIОте душе и света.

у хинду баштини појачано просветљивање ума повратно делује на човекове чинове и њега треба започети реализацијом будности. У хебрејској баштини очишћење делаља повратно деЛУЈе на УМ и треба отпочети

реализаЦИЈОМ законитих чинова.

29. Свака баштина говори о физичкој кварности као о

последици почетне корупције, али, изузев понегде у хеленству, нигде се није видео примаран узрок КОРУПЦИЈе у

телу. Као што се у модерном добу клице кварежа траже у физичкој стварности, што није веродостојно и зато није

поуздано. Телесна корупција је најчешће последица умног и моралног кварежа, у многим случ.ајевима је с њима

2 1

паралелна и никада се од љих не може одвојити.

30. Свака баштина зна о овој искварености основног стања

почињеног на зачетку почетка, чија је последица зата;,\(љење ума, l\Iорална квареж и физичка болест. Корупција је разорила изворни склоп основног стаља и покопала прю.юрдијално знаље човека. Доцније је потонуло и само познаваље основног стаља и човечанство је изворно�( С1\1атрало корупцију. Зато кинеска и јапанска баwтина сматраЈУ примарним свет, а \lOдерна Европа спољну природу.

31. Пошто човек и КОС1\10С нису ОДВОЈени, заЈедно с

човеково!\! изворно!\! коруrщијо!\! искварио се и изворни свеl\lИР· Данашљи физички космос, к аже Бадер, није ништа друго до гомила рушевина изворног КОС1\l0са, које се пуше. Има и данас оних који говоре: не!\!огуће је да кос!\!ос у које\! ЖИВИМО у ОВ01\l разореНО�1 стању буде онај изворни, од којега је, по свеl\l)' судећи, постао овакав какав Јесте посреДСТВ01\l ужасног пожара (Вајцзекер).

32. Ако би постој али с а�ю основно стање и кору пциј а, ни о

јСДНОi\( не бисмо могли прибавити сазнаље. Међупш, из КОр:'ПЦИЈС ПОСТО) и пут ка успостављању основног стања. Правац овога пута је особен. Ако изгледа као да се човек враћа, он иде напред, ако изгледа да нде напред, он се враћа. Основно стаље је његова прва и последља ситуација, почетак и краЈ.

22

Овај пут разнс баштине различито називају. У КИНИ је тао,. реч значи и пут У Индији је ослобођење, у Јудејн покајаље. Основно стаље је реализација будности, �lOралне нетакнутости и телесног здравља.

33. Када је човек искварио своје бивство, кюке Бадер, са

соБО\1 је у квареж повукао и космос. Ако основно стаље реализује у са!\!Оl\l себи, тиме ће и космос уздићи назад, на љегово изворно �(eCTO. То је крајљи смисао ослобођеља у хинду баштини, то је задатак бодХllсаmае \" будизму, у Каба711 и у суфију то је значеље искупљсља.

34. Ко У са1\101\1 себи ништа не чини за реализацију

основног стања" својИ1\1 ЖИВОТО1\1 стоји У пуком БИОЛОШК01\l

KPYf!', односно судеоник је цивилизације, и бино колико да је висока, остаје на истој равни са iКИВОТИЉСКЮ1 и БИЉНИl\I бићи\!а зе1\1ље. За ову раван је својствена )кивотна жеђ, јер цивилизаЦИЈа не може да врати човеку љега самог, са!\!о жсли да олакша љегове животне тешкоће. Ко се својим мислима не уздигне изнад религије, филозофије и науке, он стварно НИЈе присутан.

35. Сваки човек, кажс Сен-Мартен, иr.lа особен задатак у

животу човечанства, и нико га други не у,,(с обавити уместо

њега.

23

36.

Пореыећеност основног стања Беi\lе назива речју алхемије - ,урба. Овај израз значи затамњење ума о којеi\l су говорили Индуси, грех о којем су говорюlИ Јевреји и болест о којој су говорили Грци, и што је свуда ,умачено као пореl\rећај. Међутим, турба није само духовна ознака, јер значи поремећеност КОСМИЧКИХ сила у астралној васиони, и расуло примордијалног поретка који постоји међу' елеi\lеНТИi\lа. Баштинз зна и да се корупција распростире на свет животиља и бюьака, јер дивљи на животиља исто је тако мало природна као и Уl\lliожаваље штетних гамзди, а зна и то да златно доба није познавало отрове и паразите у биљкюra , ни корове.

37. У турби почива најваЖI:Iији појаi\1 човечанства које се

одвојило од основног стања, појаi\l историје. Од вреыена када се корупција осилила, човек нема баштину, него историју. У историји човек не живи изворно бивство, него Ч'рб)', историја знаtlИ збрку и раздор, међусобно бркаље елеыената који не припадају једни другима, несређсност и несредљивост. Нема Сl\lера, l\lepe ни средишта. Историја је ток који је корупција повукла са соБОI\I, вртоглав и врлудав, без смера и непрочишћен и неLIИСТ. Брига, i\lеланхолнја, стрепља, нејакост, лоша савест, са\lbзаваравање, без верица, насиље, ,10ше расположеље, без i\lогућности да се и утврди одак.пе све то извире. Човек претпоставља да је оно што види од почетка било тако, пер.\lанентна криза, хnзардни след збl-шања, где пут не води из узрока ка пос,1едица;\ш. Историја је негативна баштина. Јер човечанство у баштини живи у коначно) траЈНОСПI основног стања, односно \'

24

апсолутном Bpe;\leHy. Историја се заснива на корумпираном времену. Време је заборављање вечног, пише Генон. Нема стабилног идеала бесмртности, Cai\IO индивидуална самовоља. Историја значи универзално бити избачен из средишта, живети у ПУКОМ догађању, без темеља, сврхе и Сl\шс-ла.

38. Не сме се бити неверан вреl\lену и не Сl\lе се одвојити од

апсолута. Верност Bpei\JeHY данас јесте бити свестан криз.е, не одвојити се од апсолута јесте баштина. Верност чини аутеНТИЧНИl\I, апсолут пружа знање. Једно без другог He:-'Ia вредности. Бар на два ;\Iеста треба стај ати и-стовре1llено, по l\IОГУћности тако да оба буду у међусобној напетости као тренутак и апсолут. Јер је број егзистенције један и један је услов да буде бар два, што ствара јединство. Јединство је у разлwпlТОСТИ као што је и различитост саi\Ю у јединству, као део у целини и целина у деТIу.

39. Религијом треба назвати покушај којим историја жели

да олакша најтеже тешкоће човека који живи \.

перманентној кризи. Када је основно стање потону.10, човек је 113губио апсолутно позитивно свога бивства, своју свест о бсС!\IРТНОСТИ. Ову свест је заменио КОРУl\mирани идеал, који су чувало и потхрањивале i\1Ноге врсте репигија. Рс.1игија неыа никакве везе с баШТИНОi\f. Религија се i\lOже препознати по ТOi\le, прво. што живи у l)'рбн, друго - што претпоставља спољњег Бога, код кога тражи заrnТИl)', треће - што лек од патњи у свеl)' тражи у спасењу. А баштина пак: живи \" обрачуну с ,урБОi\I. божанско биће види

25

истоветним са сваким бићем и тражи ослобођење реализујући основно стање.

40. 'Не сме се починити таква грешка l1а да 'Јовек

ХРИUlћанство утопи r.lеђу друге. баштине, и да га сматра као једну l\Iеђу осталима. Али се не сме починити ни таква грешка да човек издвоји хришћанство из других баштина и да 1\IY осигура потпуно посебно, изузетно, једино место. Не може се затворити у схваТ<lње да је хришћанство повластица, и ОП<lке отрове овога схватања не :\южеl\Ю да гајимо у себи. Хришћанство је баштина, као кинески тао, или хинду Веда" или саНћхјЬ, или хебрејски mал.1,уд, или k'абала, егилатска баштина, алхемија, или Qрфи.ка. Али грешку чини и. онај ко не примећује сиrуацију која је с другима неспојива и потпуно је С31\юсвојна, ситуацију у Ј<Ојој је хришћанство.

у одређеноl\l' погледу треба се вратити раним црквеним оцима и погледати како су се они БОРНJlН да би се Јеванђеље разликовало од хебрејске, египатске, грчке, иранске, чак и од удаљенијих баштина, и да би га с њима уск.гН1.Дили. Свака баштина јесте објављење надљудске духовне l\lOћи у кругу ЉY�CKOГ бивства, и будући да је аСИl\щщщија објављења највећи задатак који се Може заХIИСЛИП:l, често ыине дуго вреые док се [le збуде ова аСИl\lИлација, каткада тек у ПОДНОШЉИВ()�I виду. Многи црквени оци, 1\1 а КОJ:Iико захваћенн предрасудаl\lа, били су начисто с ТО:\I чињеННЦОi\1

и зна.ЈИ су да хришћанство није реЛlгија, нсго баштина. Сада и овде то треба најизразитије наг.-шсити. Данас, када је хришћанство као религија потрошило своју духовну снагу, силе историје су ј е саl\IЛеле и она се не �IОже успоставити

26

као еГЗ0терија, аJlИ хришћанство као баштина (езотерија) не

само да се није изменнло за ове две ХЈ!љаде FОДI'IНа, него оно

још није ни ехваћено и нищта од њега није остварено.

Постоје веома битне разлике ИЗI\lеђу баштине и

религије изграђене на баштини. Ова разлика је велика у таоизму, у хинду кул:rури, у будюму, код муслимана, аЈIИ

нигде није тако велика као изыеђу изворно јеванђеоског и

историјског хришћанства, це је ИЗ�lеђу првобитног облика

хришћанства и његове историјске појаве за релаТИВНQ

кратко време: настало ОДС1)'Щlње за сто осамдесет степени,

јер се религија већ веома рано супротставила сопственим

изворима, током .векова Је потхрањивала ову

супротстављеност; на концу Је усред честих криза

уништила сопствене темеље, и човечанства повукла у ону

сцијентичну псеудодуховност која је од СВОЈе

ограничености и иморалности већа саl\lО по неуь.'усу.

41. Хрншћщн;ка баштина у Европи је Юlала три

непријатеља: прво - непријатељи изнутра, клер (не црква!), друго - ПОЛИТИL[)(а власт, треће - сцијснтифиззы. Ова три

неПрИЈатеља, несвесно се сагласивши, спрсчнла су да се

било шта оствари од јеванђеоског �ришћанства.

42. Из перспективе баштине хришћанство су схватила ДЂ!а

\lислиоца. Леопалд Циглер је повукао једину животну

ЛiНИЈУ вечног човека, и МИС:1.и овде нсувнше Г,1.атко тек'у од првог објављења до данашњег доба. Постоји нешто

величанствено у стварању узаЈамне ПQвезаНОСПI, али ЈС он

нсосеТЉИБ према потресу Јеванђеља. Рене Генон ОДЛУ9ННМ

27

потезом одваЈ а реЛШИЈУ од баштине, али хришћанску баштину схвата као непосредни наставак и варИЈ аюу претходних баштина.

Циглер и Генон не с амо да су створили ;\lОгућност разумеваља паралеле међу баштинама, и не само да су оч истили модеРНИ1\! ИСТОРИЗl\lOl\I разорено виђеље, него су први пут изложили да постоје многе религије, и још их се

више може замислити, јер религија настаје у историј и и у историј и се распада. Међутим, баштина постој и само ј една,

а с вака религиј а јесте вид баштине каји се појавио \i вре1'.lену. Циглер и Генон су омаI}'ћили да се може открит� човекав status absolutus.

43. Баштина Је знаље а чавеКОВО1\! OCHaBHOl\! стањ\' о . ,

његовој корупцији ПРИl\lOрдијалног бивства и а обнов-и његовог кварнаг бивства.

44. Хинду баштина учи cal\!O а рас пршивању Yi\IHe таые, и

она васпоставља основна стање Оlисла. Хебрејс ка баштина уклања маралну нарушеност. Почев од Грка, леч-и се болест, или СЛО1\lљеност физичкаг бића човека. Зато све оно што каже хинду баштина има својство ума, што каже хебреј ска баштина, 1\Iорална, што каж .. у оне касније, с војства физичког

З,Ј.равља. За хришћанску баштину трн вида кору гщије су једно. Она схвата заједrшчки корен и види и са\!О основно стање

28

45. Хришћанства Hej\la свога учења О стварању, нема своје

КОС1\!алогиј е ни антропалогиј е, психологије нити учења о

друштву. То је она што ј е збунило чак и веоыа дубоке умове. Поверовали су да хришћанство, пошто ниј е такозвана комплетна баштина, и није патпуна архаичко ј единство, тек је фраГ1\lенат. Зато се током векова безбрај мислилаца бавила ТИl\lе да учењу Јеванђеља догради генезу и 1\Iитологију, аскетику и учење о Друштву. Хришћанства ниј е изграђена баштина, као египатска или орфика, да и не ПО1\!ињеllЮ хинду и кинес:ку башIИНу. Хришћанство ниј е ништа друго до учење о основноы стању, о обрачуну с 'ТУр60м И а васпостављању оснавног стања. Хришћанство не1\lа с пољни пут, сама унутарњи. Зато Генон каже да хришћанства не 1\1 а егзотерије, СШ\IO езотерију. Хришћанство не учи ничему, што ч ини да дотиче карупцију у њенај наЈдубљај тачки и паказује основно стање.

46. Религија Hei\la саз нања о основном стању. РеJlигијо су

створене ради олакшавања тешкоћа сопствених народа. Религиј а ј е историј ска и социј ална творевина и пука сгзотеРИЈ а.

47.

Ако 'lOвек жели да раЗУi\!е хр-ишћанства од последњег гренутка па уназад, он НС l\lOже да види дру го до ону особену КО.'lсктивну апсесију, кој а је прсплавила Е вропу у rюследње две хиљаде година, у новије Bpe1\le и ЦС.l}· зеЈ\IЉУ;

Тlше је створена ј една врста привидног \.'У "!а НИЗ1lfа , а \ilправо Је човечанство одвучено \' кризу, И СРСДИНОi\!

29

двадесетог века изгледа да се ова криза више не може разрешити. Неколико генерациј а раније било је више изгледа за разрешење. Све могућности су пропуштене.

Клер, политичка ыоћ и наука. Али нема неопозиве сиryације, до последљег тренутка постоји бар ј едан пут на

којем се l\Iоже остварити решење. Сиryациј а говори да човек, уз пуно ангажовање својих с нага, хоће да оствари.

нај нераЗУl\Iније, а на концу ће можда бити принуђен да учини Једино разумно.

48. Криза има Ј едан узрок, а то је да човек сматра

примарНИJl{ реалитетом онај свет који није изворни, него његов корумпиран вид.

49. Почетка",! новог доба реЛИГИЈ а Је допустила таква

i\lишљења "-"Ој а нс сај\ЈО да су се супротставила религији, .него и баштини. 3апочела је такозвана просвећеност кој а, ако и не свесно, ипак пориче основно стање, и полази од нарушеног света, сматра га мером и раз�!ишља разУ�Юi\l

који припада овом нарушеном с ве1!·. Ову СИ1!'ацију су протумачили Сен-Мартен и Геион, а Де РУЖ:\lOн ј е дефинисао да грешка није толико у рачунању h.'Олико \"

погреШНОI\! ка,lh.'УЛУСУ (броју). Калкулус је био !Јажан.

50. Хри шћ анство се I\ЈОже разуыети сюю од свога ПОLlетка,

од извора. Из средњег века већ боље него из 20 СТО.lећа. Из

доба црквених отаца још боље, а све јасније из хебрејске и грчке, из нранске и хинду баштине . Ово схватање није

3 0

историјско, него управо супротно њему. Историј а коначно

није ништа више него не знати шта се збило, шта 'се збива и

шта ће се збити. Историја, баш као и свака сцијентифична

дисциплина, рачун а с лажним калкулусоы. Овај лажни калкулус се назива корум пирано време.

Хришћанство се може разуыети СШ\IO од свога почетка, ј ер се на почетку налази мера којом се ыоже мерити. А од почетка гледано, испоставља се не с аыо да оно НИЈе религија, него баштина, али и да је сродна с хинду и кинеском и хебрејсI<OМ баштиноы, а и да оно м ного дубље утемеЉУЈе основно стање.

5 1. Ниједна баштина не стоја у времену, него у аПСОЛУIУ,

на KOHI.IY у екстрамундиј алној стварности. Што значи да ј е баш тин а неразорива. Ниједна баштина не губи свој значај . Ако се једна баштина нађе у позадини, није се баштина одвојила од човека, него човек од баштине. У вре;\!ену ниједна баштина се не може изгубити. Све су CЊ\!�ЋTaHC у СВЮ! времен има. Зато су црквени оци ГОВОРИ.1И О преегзистентном хришћанству и о искупљењу настало,,! пре

стварања света.

52. Не рачунати на корупцију и остати у nY'KO:-'! аПСО.1У1!·

3Н11ЧИ не доћн до с азнаља о пореысћсности сгзистнрања. Нс ,�оћи до сазн ањ а о и нтактно�! ОС НОВНО\[ ста њу з н ач и

ОДВОЈИТИ се од дивоте бивства. Не остварити изнова основно стање из кору пције значи без отпора потонути у

Ta"ry, у грех и у болест Ко не зна за основно стање, не зна за људс ки ранг. Ко

3 1

нема сазнања о корупцији, иреалан је. Ко не успоставља основно стаље, небитан је.

53. Сем два-три l\шелиоца, почев од краја средњег века, У

Европи нико није располагао појмовима уз помоћ којих би се хришћанство могло р;цумети. Ништа није карактеристичније од QПШтег, или увијеног ратног похода против' хришћанства, почев од Бекона до данашњег дана : ренесанса, хуманизам, реформациј а и такозвана просвећеност. Већ прилично рано су избијали жестоки ратови око нијанси дог�ш; од четвртог века су бујале секте, на концу је уследио раскол од којега се религија никада није опоравила. Сви напади су били УС.мерени на религију, мада нису гађали религију, него злоупотребе клерика..ТIНе

· моћи,

њене отраничености и тежњу за влашћу. Али су нападачи и браlfИОЦИ све до најнов»јих времена били уверени да под хришћанством треба разумети догме, митове, свештеничку Qрганизацију, религиозни морал.

54. Постоје три врсте човека, исторIJjски, који ЖИВИ У

mурбu и корумпирано бивство сматра разумљивим само по себи; створени човек, који ПРИРQДУ сматра разумљивом самом. по себи, и човек пре стварања, који је суделовао у стварању првог, интактног света. Ното sapiens, homo rnikrokosilloS и homo mikrotheos (aeteтus). Последњи ј е онај који борави на основном стаљу. Пут реализације јесте из турбе у стварање, из стварања у основно стање. Учење хришћанства је ово основно стање. Оно што хришћанство Ifазива искупљењем, то ј е разрешење сила турбе и природе.

3 2

55. Учење о основном стању личи на аксиоматику.

Аксиоматика тражи такве предуслове неког знања на којима

ј е знаље изграђено, али који на скривен начин остају испод

прага. Садржај основног стања, међутим, није аксиом, него

аНТРОПОЛОШКИ статус, знаље о ставу и мотућност реа

лизације знања.

56. Реализација је активна присутност оног што Је више

него живот, што се у животу не разрешава, него разрешава

живот и учвршћује га, прожима апсолутним и чини

коначним (бесмртним).

57. Садржај баштине јесте да је турба последица корум

пираног бивства, човек жив.и у овој lурби, али је с lурбом

могућ обрачун и основно стање се може васпоставити.

Основ.но стање је заједничко исходиште будне свести,.

моралне интактности и телесног здравља.

58. Основно стаље није специФично стање, него је оно

нормално . Стална и неизгубива свест о човековом

апсолутном статусу и стална спремност да се он оствари.

Основно стање, односно нормално стаље човека може се

остварити саl\Ю ако чове.к ЋС1}'ЋИ из 1Урбе. ТО иступање се

lIазива екстаза, а реч значи стаЈати изван.

3 3

59. ОСНОВНО стање у његовој пуној целовитости још ниј е

откривено. То је задатак кој и очеh'}"ј е с воје остварсње. Ништа није !\шње познато од норы.алног стања човековог бића. Поуздано је да се основно стање t\lOже с азЩIТИ саыо у мери у којој га неко остварује. Искључено је да неко би:ло ПУКО1\1 с пекулацијом, или било пуком а ктивношћу, пуким духовни,,!, ИЛН пукиы физич киы nутеы начини и један ј едини корак. У Европи су дели:\I ИЧНИ остваривачи нормалног б/1Вства већиноы били свеци.

Откривање основног стањ а могуће је с амо у ј единству интензивног духовног удубљивања и конкретне животне праксе.

БО. Европа је постала средиште баштина, јер све оно што

се заборавило у Азиј и и Африци, што је делm.IИЧНО издато, oKyruьa се овде у с ас вим новом С1\ШСЛУ и јединству, и постаје целина. Али ако и поседујемо теl\lељна открића, недостају нам с ве појединости. У односу на то шта би требало знати, знамо неЗ<lМИСЛИВО ыало. Не количински, мада су границе и овде више него скромне. Тешкоћа је што је <јовек погрешню.1 'путем стигао веОi\lа далеко. Ни з а тренутак не CMel\1O да заборавимо да су п о грешне идеје Е вропу дове.lе на руб провалиј е . Човек треба с ве да лреврсднује, ШIИ без заОh'Рста. П роцес је већ започео,. и <l КО постој И �lOгуtuюст за решење кризе, то је с юlO зато и ис кључиво с амо зато што се осећа де.lовање скривене европске и ваневропскс баштине већ и Ta�1O где нико ни слутио не би.

34

бl . Основно стање ниј е религиј а, није филозофиј а, ниј е

н аука, јер ј е 01ю с вима њ им а темељ. Откривање основног стања ј е сте смислотворна делатност Н ишта но:: преостаје, сем она што човек реаЛИЗУ'је у сопственом ЖИВО1}' и сопственm.1 животом. Пракса и теорија су неодвојиве. Немогућа су два становишта. Више нема погледа на с вет, ј едино �lOжда теориј а на различитим степеНИt\1a коруrщИЈ е, која извире из корумпираног начина жушота, из !\lpa<lНor Уi\lа, поремећеног морала,. и она даље ш ир и срозани смисао, коруrvmирюiИ морал И болест,

б2. Основно стање НИЈе стратешка хипотеза. Стратешка

хипотеза је претпоставка кој а је свесно конструисана како би се истраживању осигурало повољно напредовање, и она се користи ч ак ако њена истина није убедљива, ч ак и онда ако јој је иреалност очигледна, Основно стање ј е statllS absolutus хуманог, он је у СВИМ' добима и код свих народа истоветан и први став.

63 . Хришћанска религиј а, као и свака религија, недељни ј е

феномен. Хришћанска баштина п а к ј есте ствар с вакоднсвног ума, етоса и телссности. Религиј а живи у врлинама и LIИСТОТИ. Баштнна у човеку, у с вету и у васиони остварује вас постављање изворн.ог бивства.

б4, За религију је Бог С ВСL\lOћна сила; од њсга чове к тражу!

заШЛI1}' и код њега се скрива да 1\1\' олакша теШl<оћс

3 5

судбине. Б аШТЮiа каже да човек ништа са сигурноџiliу не м оже сматрати својим што није прибавио сопствеНО1\1 снагом. Није му неОпходна заштита, и н:ије достојно човека да се пред било ч им скрива, под било чију зашппу. Скривање ј е увек скривање пред стварношћу, а крајњи с!\шсао скривања пред с аМ И1\1 соБО1\! у БОЈУ скриваље испред Бога. Нека човек не буде понизан ни пред БОГО1\!, и

нека се нигде не скрива, чак ни у Богу. Прво је бити отворен. Будност. Човек располаже СВИ1\! оним сщщма које га чине нај ВИIшiм бићем .

65. Религиј а је у знаку награде и казне. Баштина каже да

оно што човек МИСЈ1И, или чини, само ј е онда исправно ако се и у живо'!!' и на другом свету унапред одриче награде (uхамуmрарmхаnхала6хогавuрагах ).

66. Оно што религиј а хоће да поститне ј есте спас. Баштина

каже да и спас припада �'рбi'L само није КОРУ'\lПнрано бивство, него управо љегова су протност. Не треба реа

лизовати су протност корупциј и, него треба у кло нити корумпирано бивство.

67 . Ре ;lитија јс ПРОИЗВQД КОРУ"l пираног бивства . Баштина је

з нање о изворнО\1 бивству И обрz\Чун са корупцијО'.I .

68. Човек не с ме .Ја пориче тренутак у Kojel\1 живи, како не

би изгубио вез\' с аПСОЛ\ТОi\I . Порицање историј с ке

36

СИ1уацнје и судбин�, и бекство од љих, скривање је пред стварношћу. Пут ка ослобођељу може да отвори само верност тренутку. Животу тренутка битно припада религиј а, зато сваки човек треба да има религију, као што треба да говори јеЗИКО1\I неког народа, да припада некој нацији, да живи у неком друштву и породици. ИСТQријска егзистенциј а је конкретна пој ава веч ног човека.

69. Религиј а теши. Ал» је утеха c a1\lo последица.

Последица истине у религиј и јесте што се човек утеши.

70. Ниче ј е мислио да је коначно стаље религиозни

атеиза1\! . По баштини то је нерелигиозни теизам .

7 1 . Хришћанска баштина ј е учење о реализацији бого

човека. Сувереним знањем и снаГО1\! увести највише силе у најниже цюјеве, и потпуност бивства изнова уздићи на његово изворно место. Баштина ову опер ацију назива mеургuја. Теургиј а знаLLИ уклањаtbе корупциј е, и С.\lештање човека, света и васионе у нормално стање.

72. С вака башти на се обраћа цело КУПНО'.I 'lOвечанству. Али

нс уопштено, него у историјСКQј датости С ;:1\1O хрншћ анство

Јна да је целокупно човечанство јединствено, јединство

свих рас а и народа и Bpe�leHa и ЦИВЊlИзациј а и класа и каста и религиј а, и то оно ј единство у којем свака разлика :ЩЈ;ржава сопствене црте, и TOl\1 теЖИНО�1 индивидуалног

3 7

обележј а заузима сопствено место у нутар ј единства. Човечанство се у хришћанству расипа на аутономне личности које се у заједницу смештај У не својом немоћи, него будно.

73. Када је пре сто педесет година Бадер упитан - он ј е

познавао велики део баштине и ј асан му ј е био и значај хришћанства - зашто од свог многоструког знања не изгради један једини с истем, мислилац је одговорио: историјско Bpel\re ј ош није сазрело да би то било ко учинио. Данас се већ може открити значај ове тврдње. Диференцијација и интеграција, односно настајање личности и развој ј единства у историји су увек неправlUIНИ и неуједначени, али с гледишта крајње реализације процес узајамног допуњавања је у свим случајевима био очигледан у минулих сто педесет година.

74. У Александрији се говорило да је у архаичким

временима целокупно човечанство следlUIО религију Сета. ДанаШЊИl\1 језиком би се то могло изразити да је целокупно човечанство стајало на истоветном и ј единственом духовном темељу Сета. Тај темељ се назива баштина. По Јевреј има, Сет је био трећи син првог пара људи. Први човек је био "слш<а и прилика свега што је горе и што је доле - пише Зохар -, јединство свега што живи". ,;Човек ј е био средиште света, .и у оном тренутку када је постао видљив, видљив је постао свет." У кинеској баштини човек као средиште, заједно с небом (тuен) и са земљом (ти), означава велику тријаду (Ја grande triade, као што Шfше

38

Генон), на којој почива свемир.

Прво дете првог пара људи био је Каин, изданак

"земље", он је дошао одоздо, зачет је у тамној природи и

рођен из семена ноћи. Друго дете, Авељ, дошло је одозго,

потиче из небеске природе. Ниједан од њих није био одиста

човек. Један је био више него човек, други мање. Бивство се

колебало између таме и светлости, као да ј е било у

несигурности како да настави.

Тама је била моћниј а. Библијским језиком: Каин је убио

Авеља. Нашим ј езиком: после побуне анђела и с агрешења

човека ово је био трећи моменат корупције основног стања.

После убиства, према Кабали, Господ је послао Адаму

анђела и поруку: не реци Каину ништа од онога што си

понео собом из првог основног стања бивства. Послаћу ти

трећег сина и њему повери тајне "како се знање о древном

бивству не би изгубило до Ј<раја вреl\lена". Тако се родио

Сет. Хебрејска баштина каже да је Адам у имену Сета

саставио два последња слова азбуке, син и т ау, и ако се

између та два слова стави сакрално јод, настаје сит, што

дословно значи камен темељац, фундамент Према другом

обј ашњењу Кабале, Господ је пре стварања света бацио у

космички простор камен, и то ј е сет-хјах (сет-јах), 6азични

камен. Исто што и ћаба у мухамеданској баштини.

После колебања између таме и светлости, на средини

коначног споразума, Сетова мера је ИЗl\lеђу демонског и

анђеоског бивства, између поравнања неба и земље, он их

раздваја и спаја, односно остваРУЈе јединство, он је први

прави човек У Кини се назива таll-ЧU, велики почетак У

Мексику ј е Кецалкоатл, перната Зl\шја, која истовремено

лети у светлости, као птица, и гмиже по земљи у тами, као

ЗМИЈа.

39

75. Хебрејска баштина каже да је Адам записао знање о

зачетку (о основном стању) и поверио га Cel!'. Сет га ј е даље предао својим потомцима, који с у г а одржавали будним до потопа, После потопа Ноје је закопао књигу. То је знање о првом бивству (6tat 6denique, као што каже Генон) и о поновном васпостављању првог бивства у KBape�!, што Кабала назива Адаl\IOВОМ књигом. Ко ову књиту прочита, он захвата с непосредног извора (од првог човека).

Сет је симбол ;,,:уманог, средина међу крајностима, l\lepa својстава, није вишеслојно преобиље смеше имена и облика дољих и горњих сила (намаруnа, као што учи хинду баштина), lШO се данас назива даровитошћу, него управо интензивно јединство укупних бој а, безбојна светлост. Свака даровитост је знак корупције, таква немоћ која је, како не би нестала, присиљена да прерасте своју меру. Основно стање ј е једноставност, и у знаку ј .единства. Једноставно као дах, и управо тако сакрално банално, у односу на њега свака даровитост је компликована и бедна, збркана и комична, Где ј е жива свест о основном стању, тамо прозирни спокој и океански мир изворног бивства чува себе од крајности даровитости. Оно што је испуљено истином (сат, као што се у хинду баштини каже) нема потребе да се напреже. Даровитост је претеривање чиј а је основа недостатак. Чунаг-це протеС1}'је против разбој ника, али исто тако и против светаца. Мир и етос свакодневице и мудрост. Мудрост и даровитост се међусобно искључују. Ни Каин, продукт природних сила, ни Авељ, објављење анђеоске моћи, него Сет, неломерљиво ј единство смирености у прозирној чистоти бивства. Вођа и научник, беседник и Уl\Iетник не досежу основно стање. Треба се

40

чувати да се претерано не увеЋ\-бава даровитост, јер је то

удаљавање од нормалности, узрок разарања изворних

размера, збрка и немир, залуд ј е даровитост предмет

дивљења незналица, она ј е увек ужасна и одвратна.

Способност развијена науштрб осталих поремети поредак

чове ковог живота, али исто тако и животни поредак

заједнице - јер је свака обдареност ствар једнократне и

изузетне констелације, недомашива за било кога другога, и

хазардна. А основно стање је опште и оствариво за сваког

човека. Треба живети оно што је универзално, каже

Хераклит. Треба доћи до те празнине, кажу санкхја и јога и

махајана. "Оду станите од светиње, одбаците знање, и народ

ће стоструко бити у добитку. Одустаните од морала,

одбаците обавезе, и народ ће се вратитм топлом дому и

љубави", Укинути шаренило, добро и зло, разбојништво и

светост, и остварити безбојну ј едноставност. Оно што

"човек гледа и не види, што слуша и не чује, што хвата и не

осећа" (Лао-це).

76. Основно стање је веродостојна људска егзистенциј а.

Није природна датост и није историјски продукт, него апсолутни метафизички cTa'I)'c, нормално бивство на којем почивају и кварна природа и историја. Оно што човека чини истинским, то није специфична и једнократна и инди

видуална способност, него оно што је у њеlllУ истоветно с а сваким. Једно ј е оно ш то је потребно. Оно што не дотиче ни тама ума, ни поремећени морал, ни болесна телесност, што не жели да буде свето, ни да буде спасено нити да живи у вечном блаженству, него жели да реализује непролазну истинитост свога бића.

4 1

77. Експликација мита о Cery једино је потребна због тога

што основно стање не само да се не може разумети из живота Европејца, неro је та чиљеница позната само неколицини људи у Европи. Овде су свете кљиге схваћене као да су оне законици религиј а и митологије, и нема се ни појма да оне, на основу примордиј алног знања, уче о васпостављању нормалног људског бивства.

78. Европа нема cBery књиrУ Пошто је клер током векова

изнутра упропастио веродостојност Јеванђеља, сцијентифизам га разорио споља, и будући да никада није признао над собом пуноважност политичке моћи, постао ј е кулryрноисторијска тема и изгубила с е његова делотворна духовна снага.

79. Тренутна сюуациј а има два l\ютива : нечувеяо одахнуће

варварства што је с њега скинут терет двехиљадегодишњег хришћанства, и пошто :више нема мере, с воје демонске инстинкте може да иживи без ометања, а због корумпиране суштине више га и не позивају на одговорност.

Други ј е престрашеност лаковерних у развоју: они виде да су се елементарне силе ослободиле с ваке духовне дисциплине и .под .плаштом трезвености су целокупно људско бивство довеле на ивицу П0нора. Јер својство које се у новије доба називало ум, и правац назван рационализам, није светлост, и разум нема никакве везе с тим. Ум је средство корисности, порекло му ј е исто као и елементарним страстима (Беме каже Stemengeist), и зато је

42

исто тако демонски и таман као и осџли из његовог круга -

страх, грамзивост, таштина, љубом ора, мржња и инстинкт

власти.

80. Човек КОЈИ нема спиритуалног темеља може с е

препознати п о томе што у сваком случају види оно што ј е

примамљиво н а кратке стазе. Човек новог доба пробудио је

свој ум, јер се он тренутно указао као ефектно средство

против средњевековне религије. И пробудио је носталгију

према примитивизму, јер је дисциплину цивилизације

осећао као терет. На дуге стазе се испоставило да је настао

свет који је много гори од света средљевековне религије, јер

се није пробудио ум, него демонски механизам који напада

из корена живота. А за примитивизам се ИСП0ставило да

ПРИРОДНОl\I човеку није својствена једноставна и недужна

доброта него бестијалност. Људи су два века сањали о

идиличном дивљаку у романима и теОрИЈама и у уметности

и музици, и имитирали га и дивили се свему што Ј е

варварско и елементарно, све док нису успели да остваре

!\Iогућности истребљења народа и концентрационе логоре,

масовна убиства и светске ратове (да и не помиљемо распад

заједнице, пропаст породице, у ништење морала и духовну

анархију). Јер оно што заиста каракrерише 1 9. и 20. век, то

ни издалека није идеја хуманости која осваја све више

простора, као што се с наклоношћу разглашује, и као што се

чини на кратке стазе. Не социј ализам и демократиј а,

слобода и једнакост, истина и мир и благостање, него

ослобођење дивљих инстинката прашумског људождера

Јесте оно што су ширили и потхрањивали сенти:ментални . .

русоизам и ТОЛСТОЈевштина, на примитивце ОрИЈентисано

43

сликарство и вајарство и музика, психоанализа кој а буди елементарне инстинкте и обрачунава се с препрекама. Слобода и једнакост, демократија и социј ална правда само су лажна имена бестијалних дивљака, и како човечанство живи среДИНОl\1 20. века, то више нема никакве везе ни с идеалима, ни с а хумаНИЗМО1\!, већ сигурно с једним раСПОl\Н:1мљеним и ПРИl\IИТИВНИl\1 стањем срозавања у подлаштво. А .какво је олакшање донело ово подлаштво, показују карактеристично заглушна бука и хаос настали у теорији и у уметности и у друштву, и међу безброј нових националних држава, што се, опет на кратке стазе, сматра уопште процватом и ослобођењем .и испољавањем правде без премца.

8 1 . Н а С ПирИ1'уалном подруqју присно с е осећа само онај

човек који зна да се све креће у супротностима изузев једне тачке, и према томе зна да нема ума без тамне демонске силе, и нем а предимензионираног хуманизма без бестиј алности, и што је ум већи тиранин, тиме је и механизам у ништавања живота снаЖНИЈИ, и што искључивији постаје хуманизам, и бестијалност проваљује с елементарнијом силином. Чуанг-це не одбија подједнако свеца и разбојника зато што ј е волео .парадоксе, него зато што му је била ј асна поларна природа бивства. Зато једно другом припадају добро и зло, правда и неправда, иде ализ а l\1 и м атеријализам, инстинкт слободе и терор. Постоји само једна једина тачка где престаје супротна напетост сила бивства, где нема слагања ни колебања, јер крајње два уједно држи још крајњиј е један. То је оно што хебрејска баштина назива Сет. То ј е темељ света, тао Чуанrцеа, односно et.3t primordial, основно стање.

44

82. Омогућено Је неометано иживљавање инстинката

варварства, али онај ко ово иживљавање реализује, не може

то да учини без лоше савести. Свакоме је јасно да тиме

издаје најузвишеније ствари. Отров тренутне СИ1'уације

због тога није толико неометано иживљавање BapBapc�г

инстинкта, чија је последица спољна криза света, него Је

много више заплет-успављивање што је Hac1}'rrno због

иживљавања и 'као последица напора - помешаног с

олакшавањем - вршеног ради узалудног успављивања

гриже савести; мучно компликовано стално лагање према

унутра и према споља. Нико од тога није ослобођен ко год

почини неверство према Јеванђељу

83. Изван јеванђеоске егзистеНЦИЈе све остало Је неза

конито. Илегитимна егзистенција не само што значи да она

нема тежине, нема озбиљности и нема значаја,. и због тога је,

нсбитна -већ значи у првом реду да илегитимна земаљска

власт и њено било какво мало признање ПQвећава моћ

корупције, и она је сметња која се распростире на

целокупно човеqанство да "може да ИС1);'ПИ у дан" ..

84. Не би требало ни узимати у обзир ужас оних КОЈИ

I}Cpyjy У развитак кад то не би било парадигматично за оно

што се у Европи збива две хиљаде година. Теорије, мада су

већИНОl\l Qграничене, јесу добронамерне теорије, од којих,

lIодразумевајући и њихове ауторе, нико никада ништа није

реализовао. То је ум повучен у пасивност који се и раније

\'Век клањао пред турбоl\l, и ни с ада не чини нищта друго до

45

што се покорава оним силама над КОЈИМ би требало да започне уздизање.

85. Чињеница да Европа нема cBel}' кљигу има пресудан

значај . Има само религију и филозофију и науку, односно нешто што извире из турбе и немоћно је кад се суочи с њом. Турба је збрка кој а потиче од погрешног схватања смисла бивства. Религија и филозофиј а и наука су продукти корупције, и они немају моћи над корупцијом. Свете књиге су писана дела која казују шта је изворно бивство, шта ј е поремећај, како га је 1\югуће у клонити и васпоставити изворно бивства.

86. На питаље шта је смисао бивства, одговор гласи:

смис ао свако доноси заједно са својим бићем, он ј е једнократан, Ј1ичан, незаменљив и ненадокнадив, за њега човек зна и сем њега нико други. Смисао човек држи отвореним у себи као задатак. Испуњавање задатка није ништа друго до реализациј а смисла бивства. То је оно што

човек ЧIlliИ СВОЈИМ животом У своме ЖИВО1)' од свога живота за СВОЈ живот.

87. Прави смисао кризе: сви ми данас, овде, живимо већ

одавно у таквој стварности кој а далеко преду пређу је степен наше реализације. Између реализованог и стварно живог света постоји празнина од м ного стотина година. Ми смо у заостатку за стварношћу. Сами себе не можемо да сустигнемо. Заглавили смо се у свету којета већ одавно

46

нема, само у својој беспомоћности верујемо да се налази у нама и око нас. То ј е разлика између истинске егзистенције и неважећег, застарелог света који ј е постао иреалан, и први узрок кризе. Можда ће човечанства тек после хиљаду година стићи тамо где се већ одавно налази. Наиме, а,,'О за то време реализује оно што је већ до данашњег дана требало да реализује. Она стварност, у којој данас и већ одавно заиста живимо, Јединство Је целоку пног човечанства, и унутар њега васпостављање личног смисла св.аког људског живота.

88. У кризи реалитет има двоструки смисао. Један је патња

и олакшање патње. То је реалитет религије, филозофије и науке. Други ј е корумпирано бивство и ослобађање од корупције. То ј е реалитет хришћанства. Између њих разлика је две хиљаде година. Човек две хиљаде година ЖИВИ у реалитеl}' хришћанства, и две хиљаде година не реализује хришћанство. Због тога човек не схвата смисао свога живота.

Треба узети у зашТИl}' живот против ЖИВИХ.

89. Уместо да се човек подухвати уклањања патње и

олакшавања тешкоћа, човек мора да прихвати патљу и да је учини СЩlсленом. Живот без патње нема смисла. То је оно што се назива озбиљност живота. Оно што олакшање тсшкоћа жели, то ј е laisser aHer, значи биће како буде. С тим грех нема никакве везе. То није ништа друго до са стварима 'Јбијати шале. Остати небитан и неозбиљан и безначајан. Живот не постаје rнycaH због греха, него - ако човек

47

I \ОС'ПI I I\,; ШIJl\(1 1 1 1 1 1 \ 1 1 1 1,\ 1 1 \

О'lБI IЉI IO С l' I I I P�: ·

90. Темсљ с аиритущнiOСТИ С lНIIШ\' I l lI J Н1ЈЏI 1 1 У С И I Ш

временима била ј е света књига. AI<O !ЈСКО Р()СI ЮЈНIII\� IСЈЬУЧСЫ основног стања, он открива да свака света ЮЫIГn :н\хв,па с иотог извора. Где не1\Ш с вете књиге, или где се изгубио њен ауторитет, 1)' Hel\la ФУНдамента. Ако нема поузданости У апсолуТ)', безглавост ј е потпуна чак и у основниы стварюta. АЈ<О l-.-рајње ыисли нису рашчишћене, људи чак не з наЈУ ни

то како да се међусобно поздрављају.

9 1 . ЕВРОПD нема свеТ)' књигу, и зато њено бивство неыа

стални смисао. Другачије речено: Европа нема баштину, једино историју. Опет другач ије: на Истоку, чак и до последњих времена, ма кЬлико да су угњетени и колонизовани, народи су ипак живели у ап.ю сфери баштине, ма и не били У стању да неш1:О од ње и остваре, али су знали да треба да с ачувају успомену на златно доба.

Зато је у l\lИслима и у уметности, у l\юралу и У друштву остало нешто од благог блиставила изворног бивства и

\'звишене постој аности. Средином 20. -века још је живело �еколико искрица од тога на ТибеТ)' и у Индији.

92. Хришћанство с е н икада није претворило у баштину,

у век ј е оста:10 с а\ЈО ре.1игија. Последња баштина у Европи

јесте орфика. ПОС.lе Г1.10тина архаичка баштина у неКО\1 вИдУ очува,lа се са\1O код појединих \IИС;lИ.1аuа, песника,

48

уметника, такорећи С 3МО код Скота Еригене, Дионис а Ареоuагите, м ајстора Екхарта, Кузанског, Леонарда .ца В инчиј а, Беi\lса, Бадера, код енглеских прерафаелита, код Генона.

93. Изгубио се грандиозни спокој баштине. Све оно што ј е

Европа створила, на било кој ем подручју, танко је и празно у односу према древном добу и источној традицији. Ништа стабилно, ништа од истинског сјаја, ништа од сvштине изворног ,апсолута, никакав коначни Сl\lисао. На концу, све што је Европа створила за две хиљаде година, l\1И�ао и У l\Iетност, знаље и ле пота, секу ндарно ј е . Уl\Iесто сигурности баштине - чар особености индивидуа, уместо апсолутног темељ а опсена и хаос, утркиваље славољубља, с аl\lОВОЉНО и неосновано.

94. Људи се чак и данас - када већ спољни l\1Ol\l енти на

свим линиј аl\lа присиљавају човека да начини известан увид, или бар да се у њему пробуди сумња како две хиљаде година корача кроз ТЏl\lУ - придржавају заблуде по којој су тао или Веданmа, Кабала или орфика такозваtlа филозофиј а, као на пример Декартова, или Кантова. Недавно је неко написао l\Iонструозан идиотизам да је Ису'С и:\taо филозофију.

Баштина је - бlillО каквог вида да је - бар додир ФУНДЮlента људског бивства. ФИ:l0зофиј а ј е с а"lOвоља приватног У:\lа. Филозофија је нај више у знаку генијалности. Ното sapiel1s. Баштина се \юже препознати по тo�(e што јој ,е теi\Iељ апсолутни стюус. НОl1lO mikrotheos.

49

95. McpclНl мсром 'lpCJ101 ' 1 1 111\,' 1,;1 \ \ ',1 1 1 11 11 1 1 1 , ( \' М �' at:IH1M

малог број (\ књН\'а, нема CTl\J I I I� J I�I, I I IP�' ! I\',;LI I I I I \�N l llOr

дслп којс испуњ(\вп Ц�O човеков ЖI1 I\О.I ) , ( ' 1\;\ 1, 1 1 �' I II' 1 \ '\ 1 ;." tC:I,I�

јс извирпо из историј с, i\югућс га J� I IPC lliI' I I I IHI " ,1 1

, �:"(� ј(;

превазнлажен, у овом тренутку јС ЦСЛ(\ Е ВРО I I" 1,lel ,I�)(;ла,

Не треба ништа друго до у поредити Шанщру и дсло Гo�le

АквинскОГ, Коментар Шаю:аре Је књига н�посрсдног

с азнања апсолутног статуса. Summa . J� смеша

аристотеловске фи..тюзофије и хришћанства КОЈе Је постало

религиј а, производ онога доба, и �ДMax потом HeB.�eћe

дело. Исти такав је однос између, с Једне стране, м ахаЈ ане,

зена. с\'фија, предсократовских l\IИСЛИЈ1аца и, с друге �TpaHe,

бил� �oг европског филозофа. Европска �и..rlOЗОфИЈа НИЈС

извор знања, тек само субј ективна конфеС ИЈа.

96. Оно што се назива филозофијОl\l, то НИЈе коначно

буђеље И отрежњеље у силама стварности, него висока,

танана. али ТИ?lе још замаi\I НИЈ а ОПИЈеност такозваним

Идеј ам� доба, или тренутном та�Юi\1 која и H� води �:CMa

стварности, него је огледало заблуда човека КОЈ И искљ� rHBO

живи \. Т\'рби. То се У 'Европи односи н на Н<lЈвеће, на

Плато�а, �a Августина, на Канта и на Ничса.

�. . .

Све што се \' Европи мислило и радило, схватано Је У

кате горији истоРијС . Историјп је ССh"р аризована фОРi\lа, �Ha

нсћс стварност, него СВОЈ И �Ј ИДСЈ а� IП it-:C.1H да О.1iIкша

теш коће живота. О но што каже није поуздано. Поста:l0 ЈС

неопхоДНО ново сређи вање i\!ИС.lилаца Европе . У ОВО\I

50

сређиваљу велики део досадашњих система и теориј а, као безначај ан, постаће сувишан. ПРИНЦИП је био: ко је у кој ој мери умео да формулише l\IИСЛИ сопственог доба, Једноставније: ко је у коликој l\lери \' СВО1\1 дел\' означавао присуство моћи :гурбе. Нови је пр�;нцип: ко j� у коликој мери умео да иступи из турбе и да се уздигне изнад сопственог доба. Ко примељује овај принцип, љегово се европско 1\!Ишљење смањује н а десетину За мишљења и струје, за школе и правце, који су још

·пре пола столећа

изгледали као l\10ћни резултати, испоставило се да с\· незрели и без тежине. Велике индивидуе су oдjeДHO�1 постале м алецне. Пресудне Идеје - детиљарије , Често штетне и преварне фикс-идеје. Величине првог степена постале су маргина.тrне занимљивости, а заборављена имена су с�пила у први план, Ако се у·спе преступити кризна ЛИНИЈ а, настаће таква европска м ис ао ,,"Ој а уопште неће личити на стару.

98. О тежини мишљења пресуђује то зашто су настали:

испр ика, оправдање, скровиште, бекство, олакшање тешкоћа, религиј а, наука, сурогат религије, ИЛИ пак продор ка основно", стању како би човек био враћсн себи с аМ0i\l . Теыељна разлика између две врсте мишљеља ј ссте што прва, будући да раздвај а реч и чин, нема никакве реалне последице, а друга, будући да не раздвај а реч и ч ин, безусловно обавезује. Прва као сујетан наставни предмет ОСПIЈе на универзитету. Друга постављ а захтеве, и то залтева од човека да ИЗ�tени свој живот Близак ПРИ;\IСР за прву је Хе гел, за другу Ниче.

5 1

<)<) . Веродостој l lИ РУl�ЮI I\ I I I �· I I I I' " '. I I ., ( '' ' ' 1 1 11111 1 1 1 . фl l ( )Р�IIСКИ,

Леонтијев, Берђајсl3, })УJII 'ШЮ11, I OIl\ lP'� :t,I 11' \ I II I I \ IIH\lICТBO ыетафизика личности. TOM� само 1 p�\I" .:Щ:Lti 1 1 1 .. '�!I Ј I I ! ' I I ЮСТ У

овоы C BOl\1 виду није мисао религије, Hcl l (ial l l l l l l l�, O�\I IOCHO није скровиште, већ став у стварности. JLНЧI IОСТ се У

постојећеl\1 све1)' - р аздвојеном на нације, народе, pae�, клаее и религије - не може реализовати. РеализаЦИЈ а Је ыогућа једино у ј единству целокупног човечанства. Личност и јединство човечанства се м еђусобно условљавају. Ако је хришћанство метафизика пичности, треба истовремено да буде метафизика јединства човечанства.

100. Мисао-јединства У хришћанству, У оном тренуљ'у када

је изговорена, продрпа је епементаРНОl\1 СИПИНОМ. Мапа

јеврејска верска заједница, која је била у верена �a Је

религиј а настала за њу, букнула је. Мера хришћанства Је Ђећ

и у првом тренуљ'у била цепа земља. Јединство се . У

великим размераыа нај пре р азвило у АлександрИЈ �·

Мислиоци су покушали да стопе уједно све оно што Је

постој ало пре хриwћанства. Да клер и политичка B.;-fаСТ нису

прогонили александрије-ко ыишљење, постој ала би

могућност да се јединство човечанства 'оствари изградњом

на темељу баштине.

1 0 1 . К".Ј.а је хришћанство постало религија. оно јс изгуБИ:lО

своје универза:тно обе.lежiе, као и свакџ б<lшТИН<I кој " постаје религи ја . у БУДИЗl\IУ је ХИН<lј анџ и поста.lа б.1С.Ј.а

52

репигяја и претворила се у исroрију, а м ахај ана је остада баштина. Хриuiћанство ј е у својој укупности постало егзотериј а. Религија више не ослобађа, ј едино пружа заШТИ1)', и не доноси додир с надљудским KPyrOВl'L\1a, све усвему жели да олакша, колико је могуће, тешкоће овога света.

102. Универзалност је, истина не као непосредна животна

пракса, него cal\lO као духовни зах'Тев, остала до крај а средњег века, и до 1 3 . столећа продирала је у традиционална знања, у астрологију и у алхемију, али и у МИСТИКУ И сколастику, кратко време чак и у песништво �ДaHTe, трубадури, немачки дворски епови). Међутим, све Ј е то била тек историјска пој ава која се није усталила. А онда ј е одмах започело раС1)'рање које траје д� данашњих ,з.ана.

1 03 . Не као да је било штета за Р<lспаран:и средњевековни

поредак Али оно што је уследило није НИ толико вредепо. И свакако ј е необично што ј е у доба географСI<ИХ и такозваних природнонау'lНИХ открића с \'схићеЊС;\1 прихваћено разводњавање, и званично j� названо препородо!\!. Одједном је све бюlO с поља. Човек се одвојио према с поља, а унутра га је прекрио мрак

Овај преокрет изванредно JlИЧИ на колективни шок. Модерна пс ихологиј а UlОК назива скстраверзијО\1 и CK10Hi\ IC да га нюове је.Ј.НИЫ ОД ставова ЗДр<lВОГ У\I<I . Међупш. скстраверзиј а у OBO�I об:lИКУ ј е сте СЮIПТО�I губитка оријентације у кризи. Човек не зна где се наЈlази. Назив

5 3

екстраверзиј а, наравно, ПОI'решаl l J� 0 1 10 1 1 1 10 (; 1.: Оllде ,збива

није окренутост ПРС!\lа споља. УI\IСС'Ю )џ1 ЉУ: \1 I caJ(YnЉ�JY

животН)' снагу и да је усредсређују на iс:що место, они Је,

с амо зато да би себи олакшали, раСlНшју. [(лово У CB�M

случајевима - у ништа. Покрет супротан концентраЦИЈИ.,

расипање У ништа као последица губитка смисла живота,

нас'!)'П очајне несвесне праксе, и ново име: нихилиза!\l.

1 04.

Једини покретач реЛИГИЈе, филозофије, науке,

уметности, друштвене и индивидуалне животне праксе,

морала и теорије у Европи новога доба јесте страсна глад за

животом.

1 05.

Глад за животом је резултат срозаног бивства. Што

бивство дУбље тоне, ОНО мора да буде све похлепније. Што

је турба �пензивнија, човек је све грамзивији. А опет, што

је похлепнији и грамзивији, 1урба је све гушћа. у овој заБУни' човек више .не живи потпуном

сопственом ств;рношћу, чак што је он жеднији и

нсстрпљивији, све јс више онога што изостаје и беСi\lИслено

пропада. Живот се згрчи. Све мањи кругови. Све уже

перспективе. Све ниже одмерени животни циљеви. Велико

постаје све мање и високо све ниже.

Најтежа последица срозаног бивства јесте освета

неживљеног живота. Оно што изостане иЗ живота, не остаЈе

не актив НО, него, ако се не испољи, остаје испод прага и

претвара се у демона.

54

1 06.

. Животни облици демонизма: капитализаi\1 - соци

Ј а.ш�заl\I, . индивидуализам - колективизам, религиј а -СЦИЈентифизам.

1 07. Раније су се људи хранили апока.IJИПТИЧКИ1\1 визијама

света. Потом су теорије ентропије ужасавале људе. па како ће нестати угаљ и нафта. У новије време је �o �peHaceљено ст, и да ће се ваздух напунити р адиоактивношћ\'. На концу, атомски рат: Збуњујуће је што, с оБЗИРОi\1 на Д\'�OBHY таму, за све ово постоји вероватноћа. За исп�'њењ� катастрофе постоје сви услови, нарочито два најв;жнија, ограничени човек и средства нужна за пропаст. Међутим, теор�ча катастрофа није разумна, бар није раЗ)'i\lниј а него што Је била било када у таl\IlЮМ добу.

1 08 . Идеје новијег доба потврдио је правац који је назван

просвећеност. Коришћење речи светлост (ПРОС13етљеност) \. просвећености проста је злоупотреба. О TOi\lC се l\IHOrO зн�. сувишно је понављати. Енциклопедиј а је објектива� докуыент расула, чији је аутор тип стручњака, насупрот типу Ното Шlkгоthеоs. Окретаље од средишта и распад \'

стручност И површно ст. Енциклопедија није знање, она j� само паыћење.

1 09. Колико човека поквари расуло и Ki\KO га претвара у

, to.\lahy животињу, то је ПО.1ИТЈ1Ч ка B.laCT већ одавно 11риметила. Не:\ш делотворније г средства за лакш\, B.la-

55

ДиВИНУ НиД « O Il\.: I\O�1 1 1('1 ( 1 1 .1 1 1 1 1 1 " lil\ Ш l\a

РиСУЛО је У М Щ il�I I ,�� ,1\ 1 1 I\П1 I Н' (' 1 1 ,1 1 \\ I ЮРС�lећај одлучног смери судбll llскm :. I \Р I <l , Р,' L I IЩ' 1 1 I 1 1 1 \li' I Ш Ы: ' 1 lушњавања и напетости I'I I I IСЈШ . А ко ' I Ш\I.Ж \jy;\�. N)бро IНIхрињеJ-l, он задрема. Уз ПОl\lоћ забaiЮ ОД Н�Ј I IIХ I IЩЮ/џ! се праве и.диоти.

1 10. Свој.ствсни црта СГ;3I IС.Т\; I I I \11 јс расула ј ссте временска

nиника. КиДи живОт постај е с нс ОС I<УД 111 Ф I 11 Bpel'lte измиче. Журба, стрка, n08pUНlQCT, IIС СТР IlЉ ИВОСТ, брзоплетост, збрканост, жсђ, глnд, [IOХJlСnа.

1 1 1 . Неоnxодан је процес супротан просвећености.

1 1 2. Време на које се треба припремити: Буда КиЖС ди се негде на земљи налази камеНи коцка

тврђа од голеыог мерыера. Коцка је дуга хиљаду корака, широка хиљаду корака и висока хиљаду корика. Сваких хиљаду година дође .неко и вунениы шаЛО:-'I, ыеКШИ;\1 од меканог, лако пш.lИлује коцку. Мрамор се брже строши него што мине година света.

1 1 3. У тренутној СИ'IуацијЂ др сада важеће колеКПI]3не

категорије разУ:l.lевањn постnле су неважећс.

Колсктивна категориј n ј е TaKnB општи ПОЈи;\1 кој и ,(

ЉУДСКОЈ\I бивству обелсжава надиндивидуа.1 НУ ЈСДНОобразност. Такви су пој мови ре:lиг ија , нациј а, Ни род, юаса, ,,·у.тгура, ИСТОрИЈ а.

56

Малопре сыо навели Бадерову изјаву од пре сто педесет година кади он Киже да још није дошло време за коначну формулацију ствари. Онда, после НиполеОНQ'ВСКИХ ратова, ;. доба рестаурације, људи су се још налазили испред онога што се сада деЛИI\IИЧНО већ налази иза нас. Још нису познавали крајљи исход Француске револуције , слом буржоазије и пролетариј ата, сцијентифизам још није био потлуно раскринкан, нису знали за техниь.�', класну борбу, за размере лажн, насиља, експлоатације, за светске ратове, ј ош је у резерви била огроына количина непотрошених теорија, и бино је неоткривених народа. Данас је позната цела земља, чак ј е укинуто право на постојање' пос€;бне исто�ије и посебних народа и раса и клаСи. Неl\lа међусобно ОДВОЈИВИХ култура, држава ни независних религиј а, а Уl\lетности делују једне на друге И вреыенски и ПРОСТОРНQ, дeC�T хиљада година од Каl\lбоџе до Аљаске. Једни ДРУГИl\1a узајаМНО ПРИПqдају језици и облици. држава, а она концепција која не гради на основи јединства човечанства (као оне чија ва)КrЮСТ ограничава доба, народ, религиј.а или класа), као и цео арсенал недавне ПРОШЛОСТИ, може се сместити у архив. Оно што рече Бадер ВиЖИ и данас, али сыо већ стигли до неважности укупних категориј а разумеваља.

1 1 4., Имамо јfЩНУ једину трајну и веродостојну кnтeгорију

ра.зумевnња, а :то је објављење светих књига. њ.qе ни б�mо више,. НИ'ги ће бити. То је једшш 1\I0ГУћност разумеваЊи ствирнос1'И. Али ДОК ову кnтeгорију није учврстио крах сви.'\. осталн\: покушаја, о крајљим фОР7l!)';lац�qама није могло ни бити речи. leдина категорија која отвара разуыевањс јесте баштина.

57

1 1 5. Нестала ј е могућност остваривања Ј едне једине

религије. Заједно с тим сазрело је схватање да НИЈе ни

потребна једна једина религија, јер ако би и постојала, не би

ниnпа изменила. Нестала је могућност једне једине нациј е

и народа и међународног језика, али за то и нећШ потребе,

јер ако би се то и остварило, ништа битно се не би

изменило. Нестала је мотућноет остваривања једне једине

класе, али тако нешто юrjе ни потребно, ј ер задатак и није

укидаље ј едне религије или народа ШlИ класе на ште1)'

других, него потпуно признавање животних могућности

колективних категорија - а тиме права на ПОСТОЈ ање

разноврсног обиља егзистенциј а, ое.'10бођеноети и

категорија - датих у природи заједно с а ЖИВОТО:">I . Тренутно

је Европа изван верск их ратова, делимично и

i\lеђунационаЛЮ1Х сукоба, а и класна борба је из дана у дан

с ве беС1\шслениј а. В ажећа је ј една ј едина коле!,.'"Тивна

категорија, а то је јединство цеsюкупног чове'1анства.

Јединство се може остварити само ако човек схвати да се не

могу ликвидирати историј ске и социјалне, р асне и

географеке датости. Својства не могу и:шчезнути, само се

могу искористити. Свака религија и народ, клас а и раса, као

и свако људско биће има такав особен задатак и смисао и

улогу, које други не MO�' заменити.

1 1 6.

Више њих је учило (Фробенијус, Шпентлер, М акс

Вебер, Сорокин, Тојнби) да је човечанство увек живело у Ky.iJ1)·pa:">la. ове К)".l1уре су развиј а.'1е религије и фИ."lозофнје .

друштва и У�lетности, народи су у ОВЮI свој ЮI об.1НЦЮl а

света каткада ЖИВСJlИ више Х.шъада година, а.1И су на кон цу

5 8

нестали. Појам ку.гпуре ј е због тога ИЗГ.'1сдао значајан, јер ј е он уюmерзалнији и обухватнији од народа и нације, од кл�се и религије. То је таква категориј а разумевања, кажу, КОЈОМ се свако егзистирање може одредити.

Данас ЖИВИМО у култури која је на cyтo�'. Нема већих невоља. Јер ако једна КУЛlура пропадне, одмах иза ње настаје друга. У доба кризе, као што видимо, постоје потреси, али стиже ново, као после зиме пролеће и после ноћи зора. На ову пријатност су насели н i\JНOrO озбиљнији, јер одиста ј едва да и постој и нешто опој нијс до ли ПОi\ШСЈПГТИ да не треба ништа чинити, поготово се не треба бринути, јер из самртне куsпурс аУТОi\lатски се рађа потпуно нова и свежа, и опасности нема.

1 1 7 . Ова феноыенална заблуда духовне ТРО:-'IОСТИ постала ј е

доп.lа. КУЛ1)'ра је појам који тешкоће кризе дискусијом ПОi\lера с човеКОВl1X плећа. Пример својствен делатности науке која ужива у таквим мислима у којИi\lа се сјајно l\Iоже дреыуцкати.

Не као да није y:">recHa. Али она уопште није таква универзална категориј а разумевања као што би волели да ј е прикажу. У сваком случају, више дисциплина, као што су социологиј а, историј а религиј е, етнологиј а, историј

'а

филозофије, историја Уl\Iетности (већИНОi\J ј е реч о ПРИ.'lич но и:\шровизованим јсдиницаi\Ш), по!""ушавају да унутар историје света схвате ку.rПУРУ као математичку ко нстаН1У.

СреДИНО"1 20. века, када снаге квареЖi\ постају с ве

\lOћннје. и развијају сс такве раз:-'I СРС пропасти које прсте

уништење:-'1 целок:-т1НОГ човечанства, односно када је С\lрад

5 9

леша старе КУ'Јпуре преплавио цео свет, а нова неће да се појави нигде, чак ни у клици, цела теорија је постала сумњива. Није реч о реалите 1)'. Импровизовани поку'шај, и није начињен за оне који хоће да поново стекну себе, Hero за оне који хоће да олакшају себи, али по било којој цеЮf, тешкоће турбе.

1 1 8 . Било Је ПО КУ'шаЈа и д а се о д ИСТОрИЈе начини

универзална кате горија разумевања, и насупрот томс што још нигде није искрсла мисао може ли се заједничка 1)·рба. која се раширнла на цело човс« анство, назвати историјо�!, и ако може, вреди ли. Историја HC�la ЧВРС1)' таЧ h')'. У новије врсме су :>.lНоги помислили да је то р азвој, али се испоставюlO да Је то глупост

Историја је више него сцијснтичан поја\!. Историја је сећање ло шс савести КОРУl\lПираног човека која "(У не допушта да било шта заборави од својих l\Iрачних дела. Зато историја c al\1O утолико олакшава стварне тешкоће да све што сс збило с,,(атра природни;>.!. Међутим, из историјс свста сс не i\IOЖС испустити да је она нсзаборавни катаЈ10Г грехова КОРУi\lПираног човска.

1 1 9. Историја Иlllа cal\1O сећање, дaKгrc поуку, а:1И напрсд не

уче да начини ни један једини корак Историја противречи саыој себи, јер нс напрсдује, него се врти у МСС1)·. Грчка баштина ово окретање у l\lec1)' зове Tp6Кf.or; y€\'E;<J€Or;, а хинду баштина ссшсоро. БС\lе га назива Al1gstrad . Руски i\IИС.1ИО Ц(! га 1)'\lачс као апока.l IlПСУ. ОЧ I-Iтовањс кварног БИВСТВL\ \' човечанству које се одвоји.10 од основног стаља.

60

120. Може се говорити о темељним речима мислилаца,

песника - не више од једне, две, мощца три или четирн речи - за које се везују све остале, и ако се ове изrубе, све остало више нема смисла. И баштине већИНОl\1 .почивају на темељним речима. Европа живи од речи које је у целини преузела из грчко-риыске баштине, односно последње интакrне и коыплстне баштине. Кад не би било речи логос. не би БИЈIO Европс. Али ако бисмо јој одузели идеју, КОСЈ\IOС: од две хиљадс година једва да би нешто преостало. Национални језици живе од ових универзаЛН}l'Х речи, и ако човек целом свету жели да нешто саопшти, I\'ОРИСП( ове речи.

Међутим, срушила се граница раздвајања изыеђу хеленства и древног доба, спрема се остварење јединства Lтовечан�тва у Bpei\fCHY и ,простору, и захтев за све шири речник ЈС све хитнији. Наш живот, i\lишљење, перспокrива више нису раЗУi\lЉИВИ без баштине.

Хинду баштина је она која је највише аСИ!\lилована ДО средине 20. века. Обрuзованн слојеви су читали. б\дизаi\!. шири кругови јогу и санк'Хју, али ВедОНП1) 1 једва. Требало б�; знати цео низ речи, али Иi\lа и оних чије је раЗУi\lевање обавезно. Наше постојање је прерасло наш језИI<, без одређених речи не можемо да изађеi\l О на крај са сопствеНИi\l ЖИВОТОi\!. Неколико таквих ре<ш: ат.1/0Н . . Iшјо. (ЈидјО. са.1/СОРО. дхар.11CI. брох.1/GН. f;UtaП1рuја.

АСИ!\lиловање халдејске астрологије збило се у ТОI\.'У једне једине генерације. Око алхе�!ије египатског п�реКIJ

-а ПОСТОЈе те шкоће . Иако УСl\lсравпње човековог индиви

дуалног и заједничког живота не \IO>I\е бити ПО\'ЦЈ НО без i\IИСЛИ алхе"шјс-. .обе се гране КИНСске баштине

-- баштине

6 1

Лао-цеа и Конфучија - 1\IOГУ СШIТРnПI готово ОПlliтепознатима. Тако исто БУДИЗn1\l сп својом хинnјаном и 1\IахајаНО1\l . .последњих година се појавило више те1\lељних књига о Кабали. Још су непозната велика изворна дела. О Ирану тек једва да знаl\10 понешто. У први план нису избили суфи ни мухамеданска баштина. Баштина преДКОЛУl\1бовске Америке, мексичкn, јукатанск " и перуанска, ЈОШ су у етнолошком стаДИЈУМу.

Тисапалкоња, 1 3 . новембар 1 960 .

б2

[I ЈЕВА НЂЕЉЕ И ПОСЛАНИЦЕ

1 . Бог није тај на. Тајна је што постоји нешто изван Бота.

Бог је очевидно невидљив. Мистериј а није Бог, него свет, као . , .

што НИЈе мистеРИЈ а дух, него природа, НИЈе душа, неro тело.

Није тешко познати Бога. Deu et Jahye, каже пророк, по знај Бога. Г\'(Ъ81 ТО\' кUРlO\', пише апостол Павле. Оскудно и ј адно

је бшro оно човечанство кој е ј е натпис у ДеЛфИЈ\tа

пр OlУЈ\ IaЧ ило : познај себе саI\lа. Изворни СI\lИсао натписа У\/<:ООl щ:аuто\' сасвим сигурно је био : познај да си божански.

Када је Исус говорио о божанској суштини свога бића, Јевреји су почели да лелечу. А Исус је наводио из псалама

(Псалм 82,6), и рекао: Није ли записано у ВДШЮt законима

да сте богови (еЛОХИI\1 атем), и синови вишњег сви?

2. Јеванђеље на много ыеста говори о истоветности Бога и

душе. СаСВИЈ\1 је вероватно да је оваквих I\leCTa било :\IHOrO

више, и да су била ј аснија, али је битно доцније ИСПЈlевљено. Оно што је преостало тако је преоблико вано да Исус говори

о истоветности свога бића с Богом. И ова места су прилично

!\!)"тна. Исус себе понајвише назива бен ха-адан, односно

СИНО!\! човека. Овај израз готово потпуно одговара ИНДУСКОi\l

ЏllвG и значи да је живо биће, Сl\tpтни и природни Lювек. У хебрејској баштини то ј е супротно од еноИl ха-руах, што значи духовни човек, од бен xa-елохzl.Н (син божји) и од 1tUl

ха-руах (Сl\'ТРО7rЩ 7r\'€u�щtо<ррорщ, човек духонос ац). БИ.пе су то свакоые знане антрополошке категорије хебрејске

баштине.

65

,., -' . Исус је поистоветио Бога и себе. "Ко види �leHe, види

Оца." "Ја сам у Оцу, Отац у мени." "Све што је Очево, и моје

је." "Сви нека буду ј едно, онако како си ти у мени и ја у

теби." "Не деЛШ\Ј сам од себе, него од Оца кој и у мени делује."

Када је Исус себе поистоветио с Богом, он није задржао

истоветност за себе сама. Н икада Исус ниј е ицвај ао себе од

осталих људи, никада никоме није говорио одозго. Зато је

себе називао СИНОi\1 човека. Сви с инови човека су истоветни

с Богом. Јединство Бог-човек распростире се на свакога. Неыорално јс нач инити р азлику међу људи!\!а у БИТНЮЈ

стварима. И сус је позвао човека да ПР И�IИ у себе

истоветност Бог-чове к Са:\ю др:тачије изражава исто што и Веданта : аха.Н брах.lЮ аС Н11 - ја с а!\! Бог. Отац и ј а С\Ю једно

- aHlI вха-ав ехад. Исто 01'10 што каже арапска баштина: ана

хоа - Ја Јесаы то.

4. Гледано из у гл а религије, ужасно је ако неко себе

поистовећује с БОГОl\I, јер религиј а такву изј аву 1}'l\Iачи да

човек себе сматра једним с бићем које је на нај више1\l

степену хиј ерархије бивства. Међутим, баштина ниј е религија. Баштина трага за ПРИРОдОl\I стварности душе, и

сазнаје да је стварност Бога и стварност душе истоветна. То

је једина истоветност на све1}·. Хинду баштина то изражава

речју тат. Таm зна<(И "то". Значи аха.н брах.l1С/ с/ош,

односно ј а јесам брахыа. Таm тва.}, aCll. као што пише

Ч'(андогfа Yn(fJIl/lIlacЭa, fIall mаm. као што кажс Кшnхm:а Уn(fJIl/lIIада - . ,ОВО јсс и ти" и .,ОВО није .ЈР:ТО .ЈО о но;' . С вака

.Јруга истоветност пр nзна је пре.Ј:\lстна таУТО;lо гиј а. lc.Јина

66

истоветност КОЈ а иыа с адржин:' и шта да каже, кој а саопштава изј аву и знање, да ј е "тат", односно да је душа истоветна с божанским бићем.

5 .

Једина истоветност ј есте фундаментални с адржај

баштине. И све о чему баштина учи изван овога последица

је овога једног. Религиозан "lOвек се ыоже препознати по

тоые што с ебе с матра створењем, понај више дететом

Божј И1\l, 1\Iожда његовим слугом, у свако]\[ случају неКЮI ко

је од Бога одвојен, КО1\lе је потребна заштита и скровиште, протектор и господар како би се осећао обезбеђен у сенци његове моћи.

Човек је зрнце праха и пепела. Све што он има јесте

поклон, можда награда, оно од <Јега пати, казна. Гос пода

треба да се плаши, Гос пода треба служЮ'и, јер он неверне

кажљава. Бог религије је спољни Бог. И ако га м истика и

учини унутар њим, р азлика н иј е битна. Р азликов ање

спољњег и унутарљег на овом Mecry незаконито је.

6.

Онај ко нема знање о јединој истоветности, закржљало је његово знање о бесмртности . З акржљала свест о бесмртности је прв и знак корупције бивства.

7. По Веданm1/, 1<онкретно живо биће (џива) истоветно је

(mаm) с беСМРТНЮЈ и вечним бићем (аmман). Шанкара каже

да се приликом поистовећења ll11ве и (1I11.11{f1[(f заправо не

догађа ништа. Човек при бавља з нањс о ТО:\IС што је у вск

б ило и јесте и биће, и о че:\!у је увек имао знања. За то није

67

потребна пракса нити напор . Стварност треба прю!Ити к

знању. А примање к знању стварности значи npобудити се

(вuдја). Човек се нигде не уздиже и не сједињуј е ни са КИ!\I и

ни са чим, и не доспева у бесвесност. Остаје где јесте и бива

он сам. Вuд;а није l\/ИСТИЧКО искуство. Истоветност ј е

утврђиваље будног ума.

8.

Европа је наследила два пута а.'1екс андријске теологије.

Први је целину света и све његове појединости �';-'Iачио

божј Иl\1 својСТВЮlа, то је школа Оригене, СП10фаJJlU ЧЈ.:а

теолог1lја. Други учи да не:--ш таквог имена ни речи који не

само да не би исцрпли с војства Бога, него их макар само и

дотакпи. Значи Бог је био и остао непознат То је линиј а

Дионисиј а Ареопагите, Ј.:аmафатUЧЈ.:а теологија.

По алхемији, прво је суви, друго влажни пут с азнања.

Суви зато што се свака ствар издвај а посебно и свака од њих

се посебно поистовећује с Богом. А влажни зато што се цела

егзистенциј а разрешава у негативном и Бог се поистовећује

с негативним.

у Индији су позната оба пута. Један је mаm твам аси -

ово јеси ти. 'Човек је истоветан с а С В Иl\1 посебно и заједно са

цеЛИНО1\!. Други је нетu, Nemll ' - ни ово, НИ оно, јер у свом

правом бићу нисам ни о во, ни оно . Човек издвај а себе од

свих ствари с вета, ни са чим није истоветан. На концу, оно

што преостане и што се с НИЧИМ не може поистоветити, оно

једино и неухватљиво, непоновљиво и неименљиво, то је

живо биће,

68

9.

А ко се каткада у Европи пробила свест о ј единој

истоветности" од ње су настајале с амо компликације и

скандали, саблажњавање и клетве од стране клера, онако

како се негда збило код Јевреја. Ђоакино да Фјоре био је у

1 2 . и 1 3 . веку инициј атор више секти, Свака ОД секти је

полазила од Онога што налазимо у савре!\lеним записима:

"човек је по природи Бог без било какве разлике" - "човеку

није потребан Бог ни божанство" - "човек с ам је небеско царство". Неколико секти је чак одбацкrю и Јеванђеље, и

нису бкТ]е склоне да следе ништа друго ,ЈО своје унутарње надахнуће.

Колико Је ова мисао одржива у stattISll absollltusu, у религиј и исто тако !\юже бити апсурдна, у религији је човек

неј ак и КОРУl\mиран и живи у тами, и без више бриге не може

да издржи ниједан трен. Не може се починити већа грешка .него мисао која спада у вишу категорију бивства применити у нижој категорији. Секте су у реализациј и истоветности

испустиле оно што је најважније за конкретног човека,

корупцију, и биле су убеђене да ће истоветност Достићи

једним ј единим скоком. Последица тога није будност, него

још већа збрка, као што се стварно и збюю . Мисао Ђоакина

да Фјоре ипак је заиста протресла човека његовог доба, као

ниједна ОСИ1\! ље. И то се није очитовало у томе што је њено

деловање опипљиво код Томе Аквинског и Алберта Магнуса

и Ек.'Харта, него у TOl\le што је на врхунцу владавине клера

поновљено учеље Јеванђеља. Било колико да је велика заблуда, свест о апсолутној беС!\IРТНОСТИ повре�lено 'i\юра дп

се пробиј е. Те:--Iељ ЉY,Jc�oг бивства није "юћ, није

организација, није ДО ОlатИl\а, него оно посебно \' сваКОi\l

69

човеку и у целини скупа, оно присуство живог духа КОЈе учи

изворно хришћанство.

1 0. Као код Јевреја Исусових савременика, и У Европи је

једина истоветност 1У1\!ачена на религиозни начин и отуда

нико није 1\lOгао бити судеоник оног ослобођења без остатка

које је последица овога знања.

Религија заправо не зна шта да ч ини с истоветношћу. Истоветност је У религиј и неостварива. Не �!Оже да заживи,

значи остаје празна, једино постаје извор неке заблуде.

1 1 . С амо је ј едан ј едини мислилац био у Европи, Н .

Кузански, који је, вероватно путеlll Истока, дошао У додир с баШТИНО1\! коју није дефОР1\!исала религија, лако је l\lогуће с

арапском, јер се у то вре1\!е бавио Кораном. Кузански је дао, у Европи једини, израз за истоветноСТ у СВО1\! 11011 a1.iud. Ово

дело није стигло у ј авност, и један његов ПРИ1\!срак, тек петсто година касније, нађен је у ПРОШЛОIII веку.

Кvзански \' првој књизи полази од 1\!ИСЛИ о скривеНО1\l

Богу (Dеш abs�onditltS). Ову мисао негативне теологије клер

није волео, али ју је трпео. Ако је дело De1ls аЬsсоnditш и било више него религија, још је било 1IШС1:ИКа. Кузански то

ионако није сматрао конаЧНИ1\!. Други његов корак је гласио:

possest Што значи стална слободна способност за уку пне

1IlOrУћности. А и то је само аналогиј а. Трећи корак је био 11011 al.iud . Non aliud значи "не други". То је блажи израз за хинду II1ШI1. ОНО што није друго, јесте . ,то". Бог н иј е , . .1руго". О но

нс .1РУГО кој е се на.l а3и У cBe�IY као . , НС .1руго". Што .ј е

истоветно. Ово О.1ређење "".очиг.,едно и на ЧУДотворан

70

начин дотиче само вечно. У свему што 'постој и не друго је оно што је суштина". Не друго је оно на чеыу почивају ствари, на чему стоји свет, свет, човек, бивства. "Не друго није друго до не друто." Напрезање у овом гомилању логичких таутологија неизмерно ј е удаљено од лаке и елегантне хинду поставке тат твам аси (ово јеси ти). Али изузимајући неколико мислилаца у Европи, Кузански једини није насео јефтиним демократСКИ1\! брбљариј аыа "познај себе сама", и знао је одакле треба поћи . Deu et Jallye, односно y,'ffi0t ,0\' КUРЮ\' -- познај Господа. Треба отnочети познавањем Бога. Човек се већ иначе налази у Богу. Све одједном и тамо се све сустиче и све је један. Из сазнавања човека не следи ништа, из сазнавања Бота следи све.

1 2 . Религија каже: "Бог је онај који јесте, а ко је Бог, он је

мој , а ко је мој , тога волим, а кога волим, он вОли мене и привија ме уза се, а ко ме привија уза се, он јесте више ј а него ј а сам" (К Брунер).

1 3 . Баштина каже да је однос Бога и човека нескривен. Човек

Бога открива у Богу и у себи самом, као некога који је једино поуздан и апсолутан и истински и прави. У том ОДНQСУ не сме бити никакве таме, нити сенке. Ово апсо� тно знање не сме да поремети клањање, покорност, с�жба, побожност, поштовање, страх, чак ни љубав. Све то не npет.ходи истоветности, него следи из истоветности. Истоветност је само онда истинита ако је LLиста, права и отворена. Као што је у cBelY свако ,.постоји" СУ;\IЊИВО, и јс,:rино је ПОУЗ.1ано ,јесам" , човск је сигуран у јсдно је.:rино ,.jeca;\I'·, а то је божанска истоветност.

7 1

1 4. nИТање, да ли је Исус рођен као син Бога од Светог

Духа и Богороди це, под условима које описује Јеванђеље, или пак у људској КОНСТИl}'цији, И све чему је он учио - на било који начин, али се тек касније пр о будил о у њему -заправо не постоји. Исус је рођен тачно онако као и сваки 'IOвек, и од других се разликује са:\ю по томе што је једину истоветност прихватио озбиљно. Једно је оно што је потребно, каже Јеванђеље. Али ако он то и не би казао, сви би то ионако знали. То је једино важно, ово знање И ова свест, кој'И су база с вега осталог. Он је рођен као човск, и то као нормалан човек, онако као И сви, под исто таквим еГЈистенциј алним условима. Све оно што је касније рекао о ванредним околностима, збивањима, о поштовању и побожности, о религиозном човеку било је потребно 'IOвеку који не уме да прекорачи провалију између божанског и људског бића и који не уме да домаши коначну истоветност.

1 5 .

Једина истоветност није резултат познања Бога.

Истоветност постоји раније, а познање је само њен расплет. Истоветност се може затамнити, али не и избрисати. Свако је сместа препозна. Само је треба Дотаћи, и човек зна оно што је увек знао. У човековој души, каже Спиноза, НШ1аЗИ се с пособност с авршеног познавања Бога. Или како пише Павле: Човеков ум све истражује, чак и дубине Бота.

1 6.

Ако сс неко уздигне изнпд ре.l игиозне свести, прво \lУ Ј С

искуство д а Бога HC�la н апољу и не\ш ГОрС, а.1 И нс\ш г а ДО.lе

НИ7и унутра. Бог се у C Be�' на.1ЮИ на \lес�' нс постој ања .

72

Очигледно не-постојећи. Бог није неограничени и свемоћни страшни господар света који очекује клањање и прослављаље. Моћ је тек последица, и то последица тога што је он нестао без остатка и свет одржава као неко ко се не прима к знању. Ово искуство човек може да прибави непосредно, јер оно што се у човеку очюује као моћ и владавина, снага и величина, то је у свим случајеВИЈ\lа без изузетка недостатак праве снаге и величине.

1 7.

Исус схвата Бога тако што Бог јесте Отац чије је биће ствараљем света и бригом о CB�" постало не-постојеће и он не чини ништа друго до што служи CBe�' с таквог места где га човек не l\IOже домашити чак ни својим слављење1\l. Бог се по томе разликује ОД сваког бића; по томе што служи и што Је покоран, и што то чини неПРИЈ\lетно, са стидљивошћу и кроткошћу, с благошћу и тактичношћу. БрИI)' о све1у, каж� Ш анкара, вечно савршени Бог је задржао за себе. Исусово искуство је да од тога нема дубље тач ке у познавању Бога. У њему нема ништа дубље од жеље да живи у покорности. Ништа није дубље од спремности на жртву. Наспрам Бога његов је природни недостатак што се све то може приметити. Он не уме да поПl}'НО нестане. Због тога више и не може да буде тако скроман. У ОВ01\l чулно �СК\'ствеНОl\1 CBe�' свако је принуђен да живи и ради

" наочигл�д. Човек

никада неће досегнути божански стид. Исус зна да ни у стрпљењу, ни у покорности, ни у тактичности, нико не l\Iоже да се примакне Богу. Али зна и да је први захтев у верности Богу-истоветности бити што тиши И што б.lажи, бора вити у с.l�'Жби неПРЮlетности I<о.;а .:IO .. :{Ирује границе нс-бивства.

73

1 8 .

Први парадокс богоспознаје, што га објављује

Јеванђеље и што је егзистенцијални услов спознаје, јесте да

онај који своје бивство предаје, он га добиј а, који га не дaj�,

он га Г\·би. А Бог је зато Бог јер је он једино биће КОЈе Је СВОЈе

бивст�о дало без остатка. И зато што је Бог предао себе, зато

је бивство добио без остатка. Јер УКУПНillIl својим бићем

живи \' служби. зато је свемоћан. Сва позитивност бивства

ИЗВИР� из'

са:\l�прсдавања. То је жртва. То је оно ужасно'

\'чење које - изгледа - ГОВОРИ да од човека треба одузети

�eгa самог, то је оно насупрот којем се посведочује трајан

отпор, све у уверењу да неко 'из освете, или из животне

зависти, .како не би могао ништа задржати од живота,

укупно своје биће жели да развеје у тамно ништа. . .

Али знамо да је овај парадокс истинит, јер што човек

тврдоглавије брани себе, он се тим пре распада, и ш�

љубоморније чува благо свога живота, ТИ1\1 га СИI�УрНИЈе

р азвејава у празни простор. Први белег богоистоветности

јесте самопредаја бивства. То води ка задобијању бивства.

Др�ти парадокс бого спознаје јесте да онај ко се одриче,

ко живи у покорности и жртви, ко је кротак и стрпљив, и

кој и служи, његова ј е моћ и владавина. Ко се у покорности

тако скрије да му се још не може ни захвалити, и ко OCTa�e

\. не-постојању, како се 'Не би l\югао славити, н::егово Је

свезнање и свемоћ, и само његово.

19 .

Ако са:\1 Бо га .познао у покорности. и у ТО:\lе што СВОЈе

бивство непрекидно жртвујс свету. и ВИДЮI да се Бог на.lази

у с.lужби, и ако откријем да је :\lOје биће истоветно с Божј ЮI,

74

свој живот треба да УСтрОЈ ИМ за са1\!опредавање. Исусова ca;-,юспознаЈа 'ни по LleMY не превазилази оно што су и др;.ти УЧИНИЈ1И. Једина разлика је што за Исуса "једно је оно што је потребно". То ј,е једино. И оно што одатле следи, целокупан љегов живот је реализациј а овог једног јединог. Жртва. "Исус 'није учио нову етику, него је, без обзира на све последице, живео оно што је једино важно."

20.

Шеснаест столећа касније Јакоб Беi\lе је са:\lOпрегор поставио у средиште свога раЗ1\lИшљања. Пре:\lа Бемеу, с обзиром на суштину, нема р азлике у разумевању духовне и физичке стварности. Све је ј едно. У корену материје и духа истоветна је супстанција. Исто оно што је код Беi\lеа први покрет божанског бивства, једну генерацију касније Њутн је назвао гр авитациј 01\!. Ову 1\!исао је у двадесетом веку за модерног човека поново изразила Симон Беј. Наравно, гравитациј а није пука тежа, односно Hel\lOh, као што верују

. . природне науке, него веома сложен покрет КОЈИ се саСТОЈИ од отпора ствари и њихове тежње према средишту, истовремено од божанске одбојности и привлачности.

2 1 .

Саl\lопрегор ј е један ОД три основна степена баштине. Почев ОД Упанишада па до Беыеа, реч се стално враћа у CBOJ\I

метафизичком, КОСl\IOЛОШКОl\I , l\IораЛНОI\I и фИЗИЧКОl\1

значењу. Саi\юпрегор се у Европи користио и користи се у

тучачењу i\юралне аскезе. Овде он значи оно �(учењс живота . .

КОЈе се ОЧИТУЈе у c a:-'lOпатњи и патњи других, односно знач и

средњевековно са"Ю�lучење заједно с \Iстодюra изнуђивања

75

инквизиције. Са;\юмучење и нучење других се не може

одвојити. У саыопредај и се у Европи скривала бестиј алност

"Iучења живота. З ато је овде ужас постала и ПОlI!исао на

С;i\юпрегор, и зато се сваки човек здраве памети 'Не би

усудио да га прими озбиљно или да га практикује. Овај

�;j aM нема никакве везе с О НИi\1 шта он знаLIИ у баштини.

Трезвен човек не сматра за тапас ако му неко повреди

неповредивост тела, каже Мm:ша-дхар.на.

Ко је у хеленству пракгиковао аскезу, 'Или у Индији њој

одговарајући тапас, он уопште није МУЧИО ;.кивот, него ј е

одбиј ао праксу за олакшавање живота. Нигде се у баштини

није знало за онакво мучење живота које се у Европи

сматрало самопреГОРО!\l. Понајмање о ње!\lУ з на Јеванђеље,

кој е чак прекорачује прописе исхране и одржавања Шабата.

22.

П о свем\" судећи Беме је познавао Кабалу. А хинду

баmтину пак'сас�им сигурно није, иакО' такорећи нема битне

мисли а да се он с њоме не слаже.

Први лик Бога, каже Беме, ј есте о на ватра кој а

прождире, о којој говоре Стари завет и Веда. То ј е у слепој

и несвесној ноћи нем иновности слеђеног ништа

прождирућа ватра, распомамљеRа помама моћи тамних

сипа. Света Иеi\lа. Само Једно, у с амом себи и за саl\lОГ себе,

с амог себе стежући ПОfl\.-удним грче�1 уз с а!\lОГ себе .. Лостој.и

само о во не-бивство, ово Hel\la, јер што раСПО:\Iai\lљени] е

привлачи себе самом себи, ТИl\l се поузданије р азвеј ава И

растаче, и хвата ништа. Не !\Iоже себе да задржи за себс.

Зашто') Јер жели с амо себе. Слеђе н горки бсс . То јс на јдубља

основа бивства. То јс отров nедсног пак.l а кој и све приграби

и увуче и усиса и про гута.

76

23.

МеђУТИl\I, божанска природа ову слепу и несвесну 'Ноћ свога бића није подно сила ни ј едног тренутка. Све што је било дивља моћ привлачности, што је отров и завист, грамзивост и похлепа и пожудно прибављање, она није допустила да се распомаыи у страсној провали, и није се препуштa.tЈа оној сили да с аму себе увуче у се, И тиме да се поништи у не-бивству, и да себе саму испуни тамном празнином. У надвреыеном покре'Ту зачела почетка Бог се супротставио жудњи. Разрешио је грч ј а, и пустио СаЈ\ЮГ себе. Надвладао је све што је било ледено и ноћ, несвестан и слепи бес и жудња,. с ТИМ што је разрешено пустио и није стезао, него се отворио, ниј е 'усисао, него је издахнуо с аыог себе.

24. Бог ниј е ватра кој а прождИре и није распомамљена и

осветољубива 1\Iоћ кој а с аму себе стеже уз себе и у грчу ј а никада не попушта. Бог није прва природа. Али Бог и није светлост ведрог ума и апсолутни поредак И доброта и високи и коначни спокој . Бог је она моћ кој а је сопствену прву природу разрешила и обуздала у ја нОћи. БОГ01\l треба звати ону 1\Iоћ света кој а ј е прождирућу ватру прве природе победила светлошћу друге природе, светл:ошћу кој у је упалила у с амој себи. Бог је онај кој и је ј ач и од себе с ама. Онај кој и није избацио из себе та1\lУ, него је с непреКИДНИi\1 н апором свога бивства у сваком тренутку претвара у светлост, и распомаi\lљеност у савлађивање самог себе, и бес у 1\IИР. ср џбу У кроткост, с аJ\lољубље у отвореност, жу.:rњу :СЮlO предавање. Две су приро.:rс \Iсђусобно суочс не, а.1 И Бога нс,ш! ни у јСЈној, са1\1O на тај нач ин што се истовре;\lено

77

налази у обе као трећи који непрекидно од прве ствара другу. Бо г је муња која повезује две природе (K€pau,,6c;, како каже ХеракЈЈ.ИТ;. Blitz, као Пlто каже Бе;\н,:), та.ко што се у плаl\.lсној светлости о ве муње прва ПРИРQда непрекидно претвара у

другу природу.

25. Баш тина .не УПО1]Јсбљава реч ствараље. Речи боро

("СТВОРЈ10") у Тори не ыоже се ПРЈ1лисати оно значење које јој је касније дала релиrиј а. У хебрсјској баштини беР1lјох је само један од тренутака у настанку света Г!оред С!ЗlI:гуmх. ;езuрах и Clсuјох. Беме радије користи Gebllгt де!" Dillge и Gebllft der Welt, односно р ађање ствари и света. Распомамљену страст прве природе оплодила је и од страсти већа сила, cablonperop, и свет је рођен из Cel\IeHa саыопреroра.

2.6. Настанак света није зачуђујући. и нераЗУl\IЉИВИ

ыиракул, као што учи религија, него резултат оног напора кој им је Бог СЮIе прве природе, која је развејана љегово биће у избезумљену ПОl\lаму, и према томе у простор и таму,

окренуо преl\1а себи и против себе, и из тог напора је CYK�'O први облик света и његова к.Гlица, светлост.

Ова ватра окренута ка ca�lO;\l себи и против Са:\IOГ себе - ватра 1\I0ћнија и од прве природе - јесте саi\lOпрегор.

2 7. Ануrита каже да је свет б:lCН)'О из ватре сm,lOпрегора.

tvlахабхарата каже оваг;:о : .,ко је одабрао бића да на ЊЮlа вежба с аl\юпрегор, први је родитељ бића."

Свет је рођен из тапаса.

78

28 . Једно од значења топоса јесте ватра. У :-"ЋНду баштини

ватру значи' и агнu, али то је сакрална ватра сунчеве свеТJlОСТИ, бот I!aтpe. Ватру зна'щ и mеџос, али то је блистава ватра светлости. Тапас је ватра духа која обуздава природу. "Сунце и месец светле јер У ЊИЈ\lа гори тапас." "Страст и инстшщт може да о бузда једна једина сила, тапас."

29. У златНОl\1 добу целокупно човечанство' је живело у

светлости саl\I6прегора. Касније је пракса с амо прегора постала при.вилегиј а духовне касте (6рахман). Смщ:ао бивства брах.нана јес.те да одржава светлост тапаса и да га даље предаје. Ко не живи у саыопрегору, он живи у пори.цању духа.

30.

СЩlОпрегор као аналогиј а ватре уочљив је свуда у баштинаl\lа. У алхемиј и се ваТРО1\! (самопрегор) сагорева нечистоћа у метадИ1\!а (својства) како би се остварила крајња чистота душе (злато). У Кини UШll-кенг значи напредовати путем ватре преl\Iа духовном савршенству., У Тибе.}' уз ПОi\lОћ .ватре ту.н() аскете напредују духовном ст.цзом. У Јудеји је исто то хuсnmитот xa-ХОUlАtC1iоmr. Ход ХераКЛИiа Је ватра суд CBe�'; она с ажиже све што је кално, и ватра је смисао света (логос). Беме пише да преостаје caJl10 оно што издржи пресуду ватре.

3 1 . Сюю је ЈеднО ыоћније од живота, ватра обуздавања

живота.

79

32 . Катхака упанишада учи да бесмртност до стиже са!\lО

онај ко је у себи запа!lИО ватру жртве. То је ватра " . . . 'Која води спасењу". "Ватра која зато гори да бисмо досег,lИ светлост." "Ватра кој а води на небо јесте ватра са:\lOпреroр а."

33.

, ,хоћу да ствараы и хоћу да будем l\IНОШТВО, рсче Бог, и прво створи саi\lOпрегор ;,

"Свет је рођен из саl\IOпрегора."

34 . Ко жели само себе саыа и не обузда по:m.-удну ПО:\lа!\lУ

прве природе, ко не живи у самопрегору, он НИЈе изронио саСВИ1\l из леденог не-бивства и гори у мразној и тамној ватри празнине КОЈ а r:-Ta.

СвеТ!lа ватра самопреroра чини човека постојећИ:\I.

35 . ":,:Учинио је себе �lоry'ћИi\I СВОЈ Њ\I жаРОi\1 с а1\10npегора"

(Аmхарва веда 2 , 1 ) .

36. У хинду баштини је највише име Бога аl1111апараЏllmа,

што значи онај који је јачи од себе cai\Ja.

3 7.

Човск СЮIO УТО.1 Ић:О CY.Jc.lyje у би вству У КО:1И I,о јс у ссби упалио CBCT1Y ватру са:\IOпрсгора.

80

3 8 .

Баштина прави разлику између хладне и прождируће ватре прве природе и топле и светле ватре саi\lопрегора (друга природа, дух). -Прву називамо инстин:к-том и несвесним, другу свесним и СМИСЛОМ.

39.

Присуство Бога се 'не налази у горкој и дивљој тами. прве природе .. Али га нема НИ у изравнању ни у спокојст�у нити у светлости. Бог је у О НО1\! преображају где је распо.\laыљеност ухватила за гушу сила од њега већа.

Бог се налази у оном покре1}', и из њега зрачи, који се из самопрегора окреће против сопствене природе, и из тог о крета тријумфално ИС1}"Па, истовремено је већ супротстављен тамним сила1\!а, снова се окреће против себе, и снова побеђује себе саJ\lа. Напор да непрекидно буде он с ам, а истовремено и изнад себе сама. Како би живео и самог себе побеђивао. Како би ослободио све своје страсти и држао их на узди. Како би потонуо у таJ\lУ, и како би је раскрилио као светлост.

40.

Реч је муња у којој се несвесно и слепо не-бивство претвара у свет. У хинду баштини, у Кабали, код Хераклита, код Бемеа. Реч' (логос) повезује природу с ДУХОI\I. Она неразумљиво чини раЗУМЉИВИI\I. Неразговетно разговеТНИ1\I. Безоблично уобличеним. Она ствари уздиже из невидљивог и ЧИНИ их видљивима. У чинити видљивим значи именовати. Језик је жива ватра која ствара. Постоји саl\lО оно што језик искаже. Зато баштина каже да ј е Бо г свет створио својо.\1 реL!И. По Кабшu, први човек је знао права Иi\lсна ствар и. У Александрији се УЧИ!lО да је Исус отелотворење cloroca.

8 1

4 1 . У баштини је било покушаја да се настанак с вета

приближи и другом сликом. Кабала, алхе:-'lиј а и Беме кажу да

је бог прождирућу ватру прве природе обуздао водо;\1. Зато је

код Јевреј а слика света: (ватрени) троугао с врхоы према

горе. Код Хераклита је то nресmер, пара ллаыеног даха.

Јединство ватра-вода у алхеыиј и је са.7. основна 1\Iатериј а

с ·вета. У Кабали су ватра (ещ) и вода (.на!nн) скупа ве<IНИ

свет, ОДНОСНО рај (uш .. најll.н). То ј е истовремено сиыбол

андрогшю, јер ј е мушкарац отелотворење суштине ватре, а

жена воде. Страст ыуш кар ца гаси предавањс жене

(самопрегор). Оно што се у CBe�' одвај када збива аналогиј а

је и понављање онога што сс збило \" Богу приликоы

стварања света.

42. И природа, и дух, изгледа, као да су независни од Бога,

јер их је Бог као и свет У'iИНИО независним од себе. Зато се

Бог не може констатовати у OBO�I CBe�·. Ко жели да нађе

Бога, он треба да р азва.ТIИ природу и дух. Ту Бог живи као

ватра жртве, као порицање себе сама.

43. Човек може да заузме место у природи, где може да

ЖИВИ У тами срећнијиы или несрећ нијиы Ж ИВОТОМ, зависно

од тога под кој иы УС.'lОВИi\ta се родио . Може да заузме ыесто

\" д\":\." . где i\ЮЖС да сања зависно од тога какве снове сплиће.

Je;a� 'је исто тако не-постојсћ и као други. Човек остаје у

праз ннни. НС.\!а другог .10 по крета да би ИЈ природе юбио

дух. Света НС.\!а дру гдс ДО у .\IУ ЊН, где се из ноћ н рађа

с BCT.10CT.

82

44. "Испољава се као бело, као црвено, као црно, као боје

�Iетала, као боје СУlЩа. Не пребива ни у земљи, ни у ваздуху,

i\юре га не носи. Не б.'lиста у звездаl\Ia, не севка у l\IУЊИ, није

видљив ни у облацима, ни У ветру, ни У боговима, ни у

месецу, ни у CYH�'. Нема га у песмама, ни у жртвеним

песмама, ни у ХИi\lнаl\ta, неЈ\lа га у слављеНИ'iКИJ\I песмама, и

не1l1а га у заклетви. С друге стране таме, непобедив, ако

приспе последњи трен, у њему се чак и сырт то пи. Мањи је

од најыањег, тањи од оштрице бријача, и већи него џиновске

планине. Ту стој Иl\Ю сви, он је беСi\lртан, то је Брах.IЮН,

узвишени, ј ер бића су потекла из њега, и утапај у се у њега.

Не зна шта је болест, моћни, кој и попут неба, све прекрива.

Са1\l0 га реч мења, кажу мудраци. То је Te�leљ света и ко га

сазна, бесмртан је" (Санаmсуџаmа nарван).

45.

Богоспознај а Јеванђеља почива на томе ЦЈТО р азуме

самопрегор Бога. Тиме што се повукао из света, што се ни на

какав начин не утurиће у ничију судбину исказује поштовање

према свачиј ој С.'lободној одлуци. Хебрејска ба штина је то

увек знала. Касније ју је назвала З1/.юун. Исус ј е с игурно

искусио славу Бога и његово свезнање и свемоћ. Међутим,

његову величину он НИЈе в идео у TOl\le, него у тактичности

како НИКОl\lе и ничему не стај е на пут. У нежности како

попу шта, у љубазности како се уклања. Како зна да каже:

нека буде воља твој а. У понизности како подноси лудило и

нитковлук И како издржава неправду и непоштење. Оно што

је Исуса потрссло. то није ужасна снага Бога, ни његово

НСИЗi\lерно знање и бл истави У\I и воља за ствпраЊС.\1 с вета,

прсд којОј\1 пада ничице. Оно што .\IY је nOKpeHY:lo срце било

83

је ШТQ је Бог отац ко га није обожавао, него кога је волео. Био

је отац кој и је cai\lOr себе давао СВЮlа без одбира, брижљив

и -великодушан и благ отац који је с а..\IOГ себе издахнуо и

сопствену целоку пност предао с вету и себе подредио

безброј ним лепршаљима живота и од себе с аl\lа себи није

задржао ни ј едну ј едину ИС кру.

46. ,,нај више и највеће - каже Кјеркегор - што се може

учинити живом бићу, што је више него да се затрпа било

каКВЮI добрима, јесте ако се оно у�!ини слободним. Али да

би: то неко могао да учини, треба бити свеi\lоћан . . . Јер ј едино

свеi\lоћ уме своје 'испољаваље у себи с амој да тако опозове

да онај кој и је у кругу деловања свеi\lоћи остане независан.

Л иједан човек ниј е способан да другога учини саСВИ1\l

сл.ободниы. Јер ако i\lоћ стане уз некога, о нда човека зароби

та Ј\юћи и ниј е у стању да је не користи. СалlO све\lOћ зна и

да дај е и исто вр еi\lено са:'.!)' себе да опозове. Свака коначна

i\lOtl доводи у зависан положај . Са,\ю божанска \юћ чини

независним. "

47.

Свака света књига ј е отвараље надживотних царстава.

Једино је Јеванђеље она света кљига кој а надживотна

царства тако отвара да ословљава Бога, и то га ословљава

љеtовю! праВЮI ЮlеНО:'.1 као оца. Исус је познавао реч. Реч

ниј е изрецива. То је ј,единство мисли и речи и чина, односно

истоветност душе, говора и дело.ваља .

84

48. Богочовек Је о стварсње истоветности с БОГОi\1. Не

оствареље о нога пред киы се клањају, јер је бескрајан, и кога обожавају, јер је страшан, .него онога ј единог без којега човек не може да начини себе о ним lЏTO је у Богу нај важниј е: ЖРТВО:'.I. СюlO р ел игија кој а почива на КОРУi\lПираНОi\1 схватању стварности l\lOже да претпостави да у Исусу нису ж ивели дивље :'.юћи прве природе, и да Исус није знао за таы)' страсти и жудљи. Али ни за тренутак није пао у заблуду да то сматра нечим другим до ватром од које он располаже безмерно вишом ватром и ко ј а то уые да обузда.

49. То Је ул�асна Hei\lOtl, неi\lоћ снаге, обезнање ност,

обезнаљеност l\Iоћи, Tal\la, таi\lа знања. То ј е ужасна с нага, снага саl\юпрегора, то ј е J\lоћ, 1\Iоћ благости, то је з нање, знање љубави.

Исус с игурно није тражио "Бога, него га је познавао од почетка, и с амо зато. се повукао на четрдесет дана у ПУСТИЊУ како би извукао последице. "И страшно је како Исус живи и шта чини у свом поуздању у Бога ." "Не показује отпор, не љути се ни на кога, никога не потцењује, не брани свој а права, ништа не пориче, ни државу, ни рат, ни рад, ни друштво, ни заједницу." Живот није оно где човек еГЗиСтира, него саl\Ю оно где је одиста, где је прави, где је Бог. Онај који постој и, о н се зове Бог.

50 .

Исусу су из хе6рејске баштине најближи били псалци. Једва да Иl\Ia изјаве �. кој ој не' алудира на псаЛi\lе, не користи

8 5

из њих реч, не наводи стихове. Једна од најважнијих речи

псалаыа јесте хесед. У КРУПНИlll потези,\lа и без дубљих

ниј анси, реч одговцра грч кој х.арн; и латинској grati a. У

Европи, у националним језици;'\щ не постој и слична реч.

Преводи се речју i\IИЛОСТ, потпуно бесмислено, грубо и

лажно. Хесед ј е таква безмерна 1'IIоћ кој а не уме другачије да

се испољи него у нежности. Милост је заправо ублажена

строгост, ПРИПИТОi\1љеност �'жиоца и судијс. Хесед тога

нема. Пре је то реч радости. Хебрејски је поздрав, који и

Павле користи: хесед 60-lIlC1ЛОМ - љубав и мир. Често је

клицање, пснекад благослсв, поузданост, дивота, зансс ТИ;\lе

што ј е свет дс врха препуњен хесеДС;\I, односно благом

нежношћу ПУНСi\! љубави. Али хесед. као. и х.6рн; и gratia,

значи и љупксст И драж. У речи је мнсго ссмеха и ;\Iилсвања,

и ако човека сбузые 7п'с:uџа ПI� хар\тсс; (руох /-fеддllббах),

није у стању да поднесе неерећу и неприлике око. себе,

с)'мње и таму. Хесед је друга страна пресуде . када судија

сиђе с подијУI-!а, загрли оптужеНQГ и псљуби ra.

Јеванђеље каже да је Господ на ыесију пренео. право

суда, и ТЮ1е 1\IУ је предас хееед. ПИТОIlЮСТ и тактичност и

драж. Никсга никада није повредио и свима је опростио.

Што је Бог свезнајући и с веi\lсћан, најчешће је теолсгиј а.

Ако Исус гсвори С БОГОi\l, ОН види да је благ и мис. Зато. Исус

свакога ослсвљава као онога у коме настава Бог.

5 1 . ,,никада нико свако. није говсрис."

Када би неко\! рекао нешто., С1l1еста би га ИЗДВОЈИО из

сваковрсних људс ких и друштве н их СДНОС и , \Iсћи и ч и н а . и

псставио га у своју стварнсст Са с ваКЮI је гс ворио тако као

С ДРУГИ\I БСГС\I . Н ико није био ни юнад другог, ни испод

86

другсг, није био ни више, ни мање. Двојица счи у очи. У о в 0.1\·1 односу нема ис под, или изнад. У с вакоме је ссловљавао Бога.

52. Страх чини нечистим. Укаља .lице Бога у човеку . . "С ОНе

стране сваког пораза и неуспеха. победе и насу ка вања и лома отворена су врата човековог правог ДО\IR ."

53 . Живот је раст према апсолу�' кој и с вако нос и у себи.

Нема сумље да је апсолут у ыени, и овај апсолут непосредно говори с Богом. Не треба изводити аскетске вежбе да би та човек дссегас . . Није нужан пост, ни специфична пракса. Исус је доживео довољно приговора зато што је појео свако јело, његови ученици нису постили, а ни субо�' нису празновали. "Једно ј е оно што је потребно." ОСИ1\1 покоравања Божјем закону ништа не значи 'Ништа, ј ер је све друго последица т.ог једног. Изгледа као да је Богочовек ис�'ПИО из поретка с вета. Није тако, јер с ве што је истинито он "не брише, него оснажује". А што није истина, налази се у ономе што каже, "било да је систеы и милосрђе, осећај, тврдња, изрека, ум и закон, рацробиће се".

54. Суд Богочовека није над целином наших мисли и дела и

речи, или нашег живота, него над наши,,! бићеIlI. Богочовек је целовита опварсње људског. Све оно што је у живо�' ' lOвска истина и остварено, без обзира на доба, на ПОГ.,ед на свет, на народ, на псю;олошке мотиве, као универзално и коначно дефинисано људско, саIIIО је то по његовсј �Iери. Н с

87

преl\Ia томе шта је рекао, ИЛИ учинио, не према његовом

живо-ry, примеру, него према његовом бићу. Друштво или

држава, јединка или породица, дело, чин или идеја, могу

бити истина са1ll0 у односу на њега. Све што није успело,

пад је у односу на њега, ил.и одломак, срамота, глупоот или

заблуда. Све што одступа, одступа од њега, што је грех, грех

је у односу на њега, његово избегавање и издај а, и њега

вређа. Не ПРИМИТИ га к знању није ограниченост, него

пропуст. Порицати га безнадежан је покушаЈ . Исус ј е

реализациј а истоветности Богочовека.

55 .

Више црквених отаца приписују значај To�[e што је Исус

рођен као Јевреј у поробљеНОl\l народу, у ниској касти,

дубоко доле, у а.·14 ха-арецу, међу "оБИЧНИ1\l олоше1ll", као

један од МНОГИХ. Знамо да су му његови неприј атељи давали

погрдна Иl\lена, називали га копиланом жене у менструаЦИЈ И

(.�юмсер у-бен ха-Нllдда). К. Брунер је неГ;Ј.е (не каже где)

нашао алузију, а она је сраl\Iотна за каснија представљања

Христа, кој а приказују i\lушкарца приј атне пој аве. Преl\lа

извору К. Брунера, Исус је веО:'.lа низак, жгољав,

застрашујуће мрке каже и црне косе, рутав, слаб човек, с

телеСНОl\l I\laHOM. "Како се нико не би позивао на то да је

наказниј и и ЛО1\1нији."

56. Када ј е у себи саМО!\1 Бога учинио ПРИСУПfЊ\I, Исус није

остваривао СЛИЈ<У ни 1IIисао, ни идеал нити знање, него акт

божанског постqјања , оно букну.lО прос ветљење У Kojc�! се

ноћ првс природе претвара у разговстну сунчеву CBCT.10CT.

8 8

57.

Самопрегор је букнуло просветљење: ти си l\Iој , И ј а сам

твој , - Халаu: "В идео саl\l Господа и у питао сю! га, ко си, а

он i\lИ ј е одговорио: ти јес ам", - " . . . 1(0 ја ј еса,,!, он је, а ко је

он, ја јесаl\l" (Aumapeia аранјака, 22, 4, 6).

58 .

Илуминациј а, што Јесте с адржај Јеванђеља, саl\lО је

другостепено потресна и дубока, моћна и света, у првом

реду је раЗУl\Iна. Зато је незамисливо да се људски ж ивот

било индивидуално, било друштвено, у држави ил и у

породици, другачије остварује него преl\lа Јеванђељу. Што

од тога оди)'па, као што Јевреј и кажу, ј есте еЛllЛ1Ш,

ништавна опеена, фикциј а кој а човека гура у све већу таму

и ч иј а је последица све већа патња.

59.

ИЛУl\Iинациј а ј е прозирни еl\lиеао за кој и је свет постао

ПОТПУНО прозиран. Ко ј е овладао ЊИl\lе, он располаже

BPXOBHOl\1 влашћу. Ову ВРХОВНУ власт Јеванђеље назива

E�oucria (хебрејски решуmа). За Исуса је записано: говори

као неко ко Иi\Ја врховну власт. Кад проговори, нешто се

отвара. Таl\lа се разилази. Свака његова реч је посвећење.

Посвећење је С'I)'пање У дан. E�oucria је моћ, растерује

неч истоћу и силе мрака и ослобађа силе света светлости.

Преl\Ia хебрејс кој баштини, реШУТОl\1 располагао је само онај

ко је од Бога добио посебан налог.

60.

Ко И1llа врховну власт, он влада ПРИРОДО:\I, као што

С \lирује пожудне СИ,lе, обуздава ветрове и стиш ава

89

узбуркано море, с три рибе нахрани пет хиљада људи, и

васкрсава мртваца. Ова пракса E�O\)cri.a Исусу није пријатна.

Чудотворна СИЈlа је :-.щгијска пракса која се �lOже научити,

чак и није нарочито висока способност и њсна пракса није

безопасна. Треба начинити разлику између знака (crТl�lCti.o\'),

што је присуство врховне власти, и чаролије (ТЕрата), кој а

i\lења законити поредак света. Прво увек доноси светлост,

ДP�TO често поремећеност. E�o\)cria се у ИН.Ј.ији назива

сuддхu, и. узвишени ј е човек по i\шгућности ретко користи.

Исус је своју онагу примењивао само та:-.IO где друго није

могао да учини, и ако би за некога ТЮIС отворио дан.

6 1 .

.пракса врховне власти је Исусу драга са,,1O у јеДНОi\1 јеДИНО1'1 случају - ако некога t\lоже да ослободи греха. "Грех

је нај нижи степен реализације човека." У много слу'шјева и

није ништа друго до тромост и лош у кус. За Исуса је грех

последица у почет,,·у почињене неверности према Богу. Грех

човека чини морално КОРУi\lпираНИi\I, y"lНo деградираНИi\1 и

телесно болесним. Човек ослобођен греха - Y1'I, �lOрал,

здравље - поново ступа у легалан однос с Богом. Док је

човеков ум деградиран, корумпиран и болестан, једина

истоветност је неостварива. Исус грешника додирује својом

речи (е.70хюt ((те.\( - ви јесте богови) и он се очисти. "Пођи

и прикажи )кртву." " Не греши више." "Твоја те верност

одржала.

62.

Оно што Јева нђеље назива JТlml<; (:l атинс ки Ci c\cs). и што

национ д..l Н И ј езици преводе као веру, то ј е потпу на

дефор�шциј а изворне речи. Вера је свој ство инте.lскта, и

90

ca1'lO Је у Александрији дошла у сукоб с другом страном

интелекта, са знањем (Y" ci)(Jt<;). Али и тамо је nicrTtc; значио

ловерење, а y\'wcrtt; струч но знање. Из неспоразума настаје . . . она неразУi\lљива распра вера - знање, КОЈа Је трајала

хиљадама година, и траје и до данас. У Јеванђељу nimtt; значи верност, односно емунах, једна од најчешћих и . . . наЈ ваЖНИЈИХ речи псалама, тежином Је исто таква као хесед. Јеванђеље не зна за . издвојену, слободну, невезану интелеюуалну способност. У исправно живљеном животу нема неинтегрисаног својства. Зато Јеванђеље и не може да говори о вери као о својству које је издвојено од осталих својстава, или им ј е супротстављено. Сам текст све објашњава када каже: "вера покреће планине", - "чврста вера", - "твоја те је вера одржала".

63 .

Емунах је реч која у псалмющ изражава узајамност Бога

и човека, тако што текст Бога стално назива вероносним, а

човека верним Богу. Бог и човек с ачињавају целину. Ако је

ова верност тек толика коли.ко зрнце слачице, моћ је која

покреће планине. Слободна узај амна веза Бога и човека

лишена је сваке принуде и закона. Верност је највећа снага.

Ко је постао неверан, изгубљен је. ,,0 неверно племе, докпе

ћу још с тобом бити!"

64. Аврам је, каже Зохар, тражио Бога у каi\lеновима и у

биљкама и у животињама, у зрнцющ прашине и у звездама, и није га нашао. На концу га је тражио у ненађености, 11 тюlO га Је нашао.

9 1

65. Бог се не може наћи у свеl)". А1<О човек погледа напоље,

нигде га неыа. Ако погледа унутра, ни онда га нигде неыа.

Бог се нс :\lOже објектив ирати. Бог' се ндлази ТЮIO где " . . . ј а

јесам у њему, а о н у мени". "Искуство прибављено о Богу

чисти је тренутак апсолутног присуства« (г. Марсел).

Међутим, да би га човек о вде видео, неопходне су му

специфж не очи. Нераздробљен поглед У среДИUIте. Није

видљиџ, каже упанишада, јер је он онај кој и види. Није

Докучив, јер је он онај кој и препознаје. Он је личност

независна од сваког чина и i\lИСЛИ и ре'IИ. "Ко упозна

БраЛ:l\шна, он је Брахман" (Мундm:.а уnаНlIUlада 3 ,2,9). Ако се

неко уздигне до Бога, значи као да ј е ступио у себе Ca1'\la, али

не с амо у себе сама, него да је досегао у себи СШ\I01'\! о но што

је у њеi\IУ нај дубље (Хуго из Св. Виктора).

И стоветност (сваруnаmваm) није последица нераздроб

љеног погледа. С вест истоветности претходи свему осталом.

Не открити истоветност значи живети у тами.

66. Европа није знала и не зна шта ':13 чини с напетошћу

распоыаj\lљене природе и благог оца. Човек се две хиљаде

годин а н ал ази збу ње н и беспомоћан у себи, између

светлости божанско г бић а и испољеног отпора против

светлости.

Исус се није одвој ио од прве пр ироде због с ветлости, нИ

од светлости због природе. Богочовек повезује горње и

доље. Реализовати зна'IИ да човек горње ПQвуче на себе и

доње уздигне. Ниједно .не посебно, јер је то двоје једно. Он

каже : мени је дата с ва моћ на земљи и на небу, а исто вре1>lено

пере но ге C BO:'>IC У 'IСНИКУ.

92

67. Свет је увек био lуђ и остаје 1)'ђ, увек о стаје спољњи и

напољу, од њега Је човек далеко, у љему човека никад није, што је за. човека понај В ШIlе принуда и судбина и тежина, и што Је за њега највише реалитет с кој им мора да рачуна, који мора да упозна, кој и мора да поднесе и колико год да му се приближи, никада га досеПiУТИ. неће, јер ће увек остати друго. Однос човека и света је недовршиво Тlрилагођавање .за човека. Н икада не може бити потпуно, ч ак ни задовољавајуће. У CBery постој и нешто што човек не прихвата и не може да прихвати. Понајвише може да му се диви, понајв ише му се р адује, у њему се понај вище дуже или краће време добро осећа. Свет је 1)'ђ и не може се на љега привикнути.

Јеванђеље не испољава отпор против света, али I'\IY се и не прилагођава, понајвише га понекад избегне. С ве1)' се не приближава, али га не одбиј а. У све1)' постој и нека моћ, која влада као узурпатор, и . нелегална је. Али се он не бори против ње. Исус не прави р азлику између профаног 11 сакралног. Све је ј едно. Исус гради право :щ човека и за свет, ово своје право одржава и не попушта. Он је онај кој и ј е код куће. Ово овде је све његово. Ништа не напушта.

68 . Хришћ а нство се угушипо у побуни против света.

Стварност је располутило на с пољну и унутарњу, на доњу и горњу, на i\lатерију и дух, на природу и светлост. Тиме је напустило свет. Било је уверена .да се од света треба затворити .и да га треба одбацити и против њега протестовати.

Пост, нежењење, УС3Ј\lљеност, свештенство, i\lонаштво,

93

аскеза. У Европи једва да постоји l\Iисли.ГIaЦ кој и није кренуо

од порицања с вета. Освета ЖИВОlу. Углавном с а]\1O зато што

је у њеi\lУ превише р адости. ХришћаНИНОll1 је назван онај �o

је скривао пице од света. А ко је при.хватио радост, оД;\lах Је

Сi\lатрао нужним да се освети др .. 'У. Мржња према свеl}' и

мржња према духу. К ас није ј е названа идеализмом и

l\Iатеријализt.lOl\I. Природу издају духу, дух природи.

69.

Човек остаје сам. Необично је што изгледа као да је Бог

постао неверан. То је стање напуштености. И то је ситуација

историјског човечанства. Моћници и првосвештеници и

цареви и инквизитори, или остали ЗЛОLIИНЦИ починили су И

чине .мноштво ужасних неправди, а Бог ни да Tpenнe OKO�I .

Мири се·с

ТИ

l\! да многи мю1ИОНИ људи У све

ТСКОЈ ИСТО?ИЈ И

пате под владавином крволока, дозвољава КО.l0НИЈе и

масовна истребљења и полицијске Top-r:'pe, трпи лажи.

Злотвори са сигурношћу рачунају да их Бог неће с пречавати

у злочинима. То је напуштеност. Бог је оставио свет на

�едилу. Очај над истином. Свако ко рачуна с бескрај НО1\1

стрnљивошћу и благошћу Бога и чини мала и велика, крвава

и некрвава з.гЩЈ,е,Ја, на добитку је. Бог неће с провести

истину. И истина је хиљадама година гажена и \Iучена и

nЉ\ЋaHa и издавана, а злотвори и издајници су тријУ:\lфа.'lНИ

и б�гати и 1\lOћни. Треба л и над ти:.! очај авати? Шта може да

каже човек'? Зашто си ме оставио?

94

70.

Али се l\lOже и друго рећи.

СвеДОLlићу истину, последица тога ј есте горак живот и прогањање, сиромаштво и понижење, пор�та и грщьа. Ко истину узме озбиљно, узнемирује свет. Ко то може бити? Коnилан ]\(ај ке у менструациј и. Али ако изгледа као да ме је Бог оставио на цедилу, ја кажем, и придржава]\( се тога, бюю шта да учини, ю1И нарочито ако не учини, ј а њега нећу оставити на цедилу. Што о н' није са 'мном и оставља ме самог. тога 1\!е је страх, јер сам незамисливо неј ак. Али ја њега не пуштам. Чуј Гос поде, мо.ја верност припада теби -ше.нај Јахве Епохи.н, е . .нунаmха/

7 1 .

.на ]\(есто света Исус ставља 'царство Бога. Царство Бога у баштини (у И ндиј и Брах.нсmура. у Ирану I-."хшаmра ваХllшmа) реал изациј а је основно г стања КОЈе се раСПРОGтире на целокупно човечанство. Код Јевреја је то Ј taл кут х, ЮIИ ,налкуmх xa-UlCl.\.Iајll.Н, а Кабала учи да је то коначна кристализација божанских својстава (сеnХZlроmх). која су у почетку еманирала, и остварење вечног царства. Име царства Бога у Јеванђељу јесте �a(jtHa TO'U Ozo'U.

Изворно значење грчке речи �a(JJ_Ea јесте краљевина свештеника. У личности владара сједињена је духовна превласт касте брах.нщю и световна l\I0ћ витешке касте (Геноновим изразима atl torite spirittlelle и pOt!\'oir tешрогеl). Народи су у златно доба живели у �a(Ju.ua. У тамном добу су световно краљевство (страст прве природе) и духовна превласт (светлост ума) једно друго изгубю1И, и не МОГУ да се нађу.

Далекоисточна баштина каже Ја човечанство, ж иве.l0 у

95

било коликој тами, у CBaKOi\1 добу и у сваком плеi\lену треба

да има - и има - бар ј едног једино г Lювека који одржава везу

с ВИШЮI световима. Краљ света. Н ајвиши господар духовне

и попитичке моћи. Н ај чешће живи непознат, скривен, у

манастиру, или у ос аi\lИ, с амо неколицина зна за њета, али Је

он онај кој и СШIе узвишене стварности чини присутнима на

земљи.

72.

Човек није у стању да поднесе свест да Бог као нај виша

:\юћ не судепује у историј и, и .Ј.а не С/llОЖДИ онога кој и

повреди истину.

Прва последица побуне јесте очај ање над ИСТИНО!lI. Када

Lювек осећа напуште1iИМ и себе и истину. То је оно што Н иче

назива: Бог је мртав.

Све је то религија . Заузети се за добро и зло уништити.

Како би то лако било . С ве сам :\юрал. Најчешће демонска

забпуда.

Јеванђеље се не буни. Побуна је конфузија излива

елементарних страсти и духа повређене истине, увек је

негативна, специфична збрка раЗУl\lа и распомамљености,

али су мрачне све СИЈ1.е ослобођене у побуни, а из побуне

никада не може проистећи светлост.

73.

Царство Бога неi\l а ништа с религијОi\l . Не сме се

побркати с рајем. Ко с�·па у царство :Бога, он није с пасен,

нарочиго не онај .ко добија награду за свој безгрешни живот.

74. Рај је место за Heo:\leTaHo уживање живота. Спас када су

96

са човека скинути сви терети. Поњ:удна жеђ i\lоже да пије

колико год хоће. Овде је .коначно добро скривена у срећи,

осигурана и под заштитом.

Ко хоће .поново да стекне себе, о н избегава р ај .

Реализациј а човека није независна од реализације света.

С вет, овакав какав ј есте, с погажеНОI\1 истином, под

нелегалним l\Iоћ ницим а, �.ђ, и такав ће и остати, док је

корумпиран, није прихватљив. Човек свет треба да поново

смести у основно стање. А иt;куnљење је веће дело од

стварања. У ис Kynљeњy, каже Бадер, Бог из веће дубине

i\lора да обухвати себе cai\la. И царство Бога је оно !lJ ecтo "Где

бораве они кој и реализују свет.

75.

!vkixajaHa говори о шравш,а .. на кој и раде н а свом

спасењу, не брину ни о чему ДРУГОi\Ј, придржавају се закона,

ч исти СУ и Ј едноставни, племенити и разумни, али коначно

жепе негде да се населе. Траже зашт�· и хоће да се смире.

Шравака станује у ЛОl\адхаmу, l\1ec�· спаса. Апи говори и о

бодЛLlССll11вшш кој и су "погасили све зпе ватре страсти и

раЗОРИЈlИ с вако лажно мишљење и жудњу и фантазију, и

оспободили су се од тежњи за спасење�1 и од коришћења

магијс ки.х сила и од наука". Бодхисатва станује с Будама у

дхар.надхаm)!. То ј е царство Бога. За њих нема среће,

заштите, спокој а. Не треба ИМ. Једно је оно што је потребно.

Остварење царства Бога у CBe�·.

76.

Праслику царства Бога сваки човек носи у себи. Зато

Исус ништа не каже о царству Бога. се:\1 да се "налази у

вама'·. Свако зна шта је то. Неi\lа посебне истине, лепоте,

97

с ветиње, радости, размере, 'светлости, СПОКОЈ а, мира. У

људској души је све то један једини сплет и отисак овога

CГLТJeTa носи на себи с вака душа. Почетак зачела света, који

је човек покварио, али који треба да постави на своје место,

и који ће човек И поставити на своје место.

77.

Царство Бога "стан је свима који, м акар досегл и

ЋOТn:'Нo ослобођење, ипак с е враћају у с вет да б и помогли

да свако живо биће сазри . . . у којИl\1д се насупрот томе што

иду траГО1\! Буда, ипак не буди амБЈщиј а да буду Буде . . . кој и,

мада живе међу поквареНИl\lа, ипак су слободни од жеља и

од глади за уживање!\l . . . који, "Јада су у се при.,ватили с ваку

мисао, али ниједна није завладала њима . . . кој и, мада живе у

телесности, ипак у њима нема себичне Ј\lИСЛИ . . . кој и, мада

желе да живе у сваком заМИСЛИВОi\J времену, ипак су лишени

жеље за Д\ТИl\1 ЖИВОТОi\1 . . . који живе у доброна!\lерности и у

љубави кој има желе да пригрпе сваког човека . . . кој и налазе

задовољство у томе што нетаЮ-l�ТИl\1 срцеы стоје изнад

кварежи . . . који се усавршавају у саыопрегору, али не желе да

за себе прибаве с пасење . . . који су изнад с ваког пута

постојања, али Иi\l је у интересу да бић а поуче и да Иl\1

покажу реализацију на р аЗЛИЧИТИl\1 путеВИi\lа . . . кој и

практикују равно�'ШНОСТ, али н е одустају од саучешћа

преыа с ваКО!\Је . . . кој и су у срцу весели, али су .Увек тужни кад

в иде патњу бића. . . кој и усавршаваЈ У ИН.Ј."Ивидуално

уздизање, али никада не престају да помажу другима . . . кoj� су се посветили с пасењу света . . . кој и кад су завршюш СВОЈ

посао у једном царству, иду даље и њихов напор траје ДО

конца вре:-'Јена, јер хоће да спасу свако биће . . . " (Гандсю;уха).

9 8

78.

Оно што пише ,HaxaiaHa, Јеванђеље то изражава овом

реченицом: Ако се уздигнем на небо, целокупан свет ћу

подићи са соБО1\1.

79.

Исус не

безбриж ност, обећава блаженство, ни СПОКОЈСТВО,

задовољство, нити обећава неометано уживање у животу ни овде нити на другом свету. Управо обратно. Можда је на то алудирао када ј е рекао: Не доносим мир. А што се пак односи на зеl\Jаљско бивство, то је тек толико да се човек одржи, а ни о томе не треба да брине. Једно је о но што треба. Радите на царству Бога, а остало ће вам б ити бачено.

80. "Примите царство које ваl\l је приnрављено од постања

света" (Матеј 25, 34). "Казаћу сакривено од постања света" (Матеј 1 3, 35).

8 1 .

Ко ради на остваривању царства Бога, није у служби

истЩ{е, него је у знаку Ј\lИ.ТЈОСТИ (хесед). Он не суди. 'него

воли. Није реч о греху, него о заблуди. Ко ОТКрИЈе ј�дину

истоветност, он Открива истину, а ."истина ослобађа". Али

ништа није теже него у човеку пробудити свест о

безгрешности. Корупција је деморализовала човека, и није

тешко то што је он постао калан, него што је почео да се

добро осећа у калу, чак је почео да показује отпор буђењу, и

да осећа аверзију, и научио је да саi\ЮГ себе \' O BO � J кал\'

оправдава и брани. ИЗ ТРОi\ЮСТИ и кукаВИЧ.lука �acTa.lo ie з'а

99

љега посебно уживаље, све више се прљати, а нечистоћа му

је постала уживаље и сласт, и већ је склепао теорије да је то

увек тако било и такО ће :и биги, чак то тако и треба да буде,

и фантазам је roвориги о здравом уму и моралу и здрављу.

Свет је изграђеl::l на корупцији. Пророци су човека

покушали бичем да истерају из љеговог загушљивог

скровишта. Народ се плашио беса пророка, чак их је и

поштовао, како се не би морао покретати из своје логе.

Исус људима није постављао захтеве ни потраживање, није

� подс';'екавао ни бодрио . . . ј ер Исус није ОСЛQЋљавао вољу, . "

него је народу отварао очи за нешто што до тада НИЈе видео

(Брунер).

82. Царство Бога у алхемији је Magnum Opus (Велuко Цело).

Алхемија не прави разлику између материје, душе, духа.

Почетни је пад до нај мац,их појединости покварио

целокупно ствараље. Ако изворно стварање желим да

поставим на љеговО место, истовремено треба да радим на

распршиваљу Tal\Ie ума, греха и болести тамо где је то једно.

Алхемија трага за централним ПОС1)·ПКОМ кој им се процес

корупције може обрнути. Magnum Opus није дело једног

човека, него оних који су - као у маха;анu - победили у себи

моћ кварежи, али се не смирују у спасељу, него се посвећују

искупљељу света.

83 .

Апокалипса не значи ништа друго до напаЈати се у непрекидности корупциј е (историј а света) тамом ума,

грехом и болешћу, и на концу доспети у катастрофу у којој

се свет распада. у апокалиптици земља остаје земља, свет

100

свет, човек човек. Апокалипса је у времену. Есхаmон значи крајња ситуациј а. Прва и последња. Алфа и омега. Изван времена. Основно стање је есхатон. Царство Бога је овакво краЈље стаље изван времена и изнад времена. У есхатологији су једно земља, свет, човек, природа, бивство, Бог.

Хришћанство је у својој потпуној целини есхатологија.

84. Сматрати основно стаље, а отуда царство Бога, егзис

тенцијалним пигаљем ."фатална је профана фИЛОЗОфСl<а збрка . . . Овде човека не воде егзистенцијални интереси (вечно блаженство, спас), него жеђ за оствариваљем божанск-ог бића без којега човек бедно пропада".

85. Беме о Светом Духу каже да је heil ige Begierde, света

жеђ - просветљена жудља - продуховљена природа - приnитомљена распомамљеност.

86.

Јеванђеља Свети Дух називају 1tv€1>l-1a aYlcu\', и овај израз је дословно преведи хебрејско руах ха-кодеш. Руах не значи само дух, него и дах, и ветар, и демон, и сабласт, и моћ (<>1>\'0.1-1\<;), уопште снагу, светло и тамно, питомо и дивље, разумно и неразумно, природно и наmриродно. Где ЖИВQТ пребаци преко себе и самог себе запали, тамо се јавља руах. Свет је натопљен руахом. Руах ј е интензивно присуство стварности. Постоје људи који га могу призвати, јер се руах покорава речи. H�д Љ�1 има моћ само логос. Руах призивају слика и музика, песма и молигва, украшена

1 0 1

одећа и ппес и обред, апи се нигде не О�IИiује тако

непосредно, као у визијама и заносима пророка. Веза руаха

и Бога није искључива и безусловна. Бог Иl\lа руах (руах

eIlOX1jAt). али и l\IУДрОСТ (руах хохлm) • . има ј е и JllИСЈншац (НШ ха-руах), и ако она преСiУПИ границе живота и негде се

нешто ОЧИlJ'ј е што је више од живота (руах ха-ха;;ах). то је

руах. ,;Као да је извор живота и почетак сваке сипе света."

87.

На неколико !\[еста у Јеванђељу по Јовану Иl\lе Светог

Д�'xa је 7r\'EU�ta '01<; CLН6с:tщ што значи дух истине. Код

Јована је то онај "што ослобађа човека". Свети Дух је тако

оспободитгац. Онај ко посвећује у истину. Посвећивање је

увек с'Тупање у дан. Ко буде посвећен, он се поново рађа, као што каже баштина, не од о ца и ыај ке, него од Бога.

Посвећени је двапут рођен (двщю). И у хебрејској баштини

је непрекидно реч о ПОНОВНОi\[ рађ ању. Крштење ј е

посвећивање (baptidzeill). Види Јована Крстигеља. Исус ј е

дахнуо н а свој е ученике и рекао : ПРИl\lите Свети Дух.

Приликом стварања човек је оживео од даха Бо га. Овде то

није дах стварања, већ дах искупљења, друго оживљавање.

Исус га је свој иы дахом предао и учинио себе присутним у

вечном човеку. "С вама са1\[ све до краја овога света."

88 .

С вети Дух је о н а сила с KOjOJlI '!Овек остварује царство

Бога. Један једини корак о стварења не i\!Оже се изразити ни

i\шлијардама светлосних година.

1 02

89. П\!с:U).lCL !Тј<; CLА.€ес:tщ Ј есте Ј единство у ниверзалне

оријентације и транспарентне егзистенције . Први Сiупањ је препознавање истине, други - бити у истини, трећи - бити ради истине. Живети у таквој атмосфери истине да човекv нису потребни посебни докази. Ево цел и не, и о на j� 6езгранично в ише него што моја чула могу да схвате. Ко се отвара целини, он сам постаје прозиран. ИСiVпа из свога скровишта, одустај е од обезбеђеља. Не чека c�aceњe него преузима на себе бескрај но дело искупљеља. Н ије му потребна одбрана, ни религиј а, теорије, ј ер неће да олакша себи, и неће себе да изузме, него управо Д<! урони, и хоће да васпостави стварност себе и света. Сваку Tai\[Y је распршио. Стоји непокривен и не скрива ништа у себи ни од себе. За свакога стално приnpаван и отворен. АН6с:ш, то јс ова непокривеност. Суделовати у истини која је увек овде у потпуној целовитости. Само ко се отворио, он уме да се испољи.

90. Дух истине је способност везана за .исусово лично

биће. Али је он ову своју споообност учинио преносивом и употребљивом за свакога. Отворио је Свети Дух за човека. Хришћанство је посвећење у спој горњих и

'доњих сипа.

РазУ1\lети да нема посебно ни тамне жудње, ни светлог Уl\lа, него непрекидно паљење светлости из ноћи прве природе. Преображај прве природе у дух. Једноставније речено _ реализациј а. Јер ј е стварност само оно што о стаје. А оно што остаје јесте дух. Горње начинити прис\'ТНИ1\! у доњем и доње у горње,\[ . Бога унети у човека и Ч08е�а у Б;га.

1 03

91 . Каже се да је посвећени хришћанин у прва два столећа

(касније је та способност нестала) располагао "разлико

ваљем д) "Хова". То је Оt<lКрtСПС; m'Е1)�t(пC.t)\' - хебрејски: лuвхон

ет ха-рух:оmх. Под појмом ОНIКРНПС; треба разумети да се од

човека 1\IOГЛО одвојити све што је узгредно (у Индији:

уnадхи), однос но што је само својство, што је у његовом

бићУ из света преузет биолошки, или психолошки., или

астРални вео, што је природа и бој а и облик (у .индији :

на.,нарynа). што исто тако мало припада човеку као и његов

друштвени ранг, ИЈчање, улога, или титула. Оно што се збило

после прва два столећа, и што се и од тада стално збива,

јесте да се човек брка с његовим својСТВИi\Ш, односно С

\,згредностима које не припадају његовом бићу. Као да Је

�OBeK физичка сила, даровитост. То је њему одлика. То му је

грех. То је љегова индивидуалност. t.нIКрtсщ уме да одвој и

оно што није оН. од ПРИЈ\lетног биолошког и психоло шко г И

астралног организма уме' да разликује ко нкр етну живу

особу, онога кој и је одиста овде и присутан, кој и одговара и

кој и; као што Јеванђеље каже: "говори с тобом". О нај у коме

је појам oHlKptcrtc; постао свестан, он провиди кр?з густо

ткање поспедица отелотворења, и зна да све што Ј е орган,

елемент кој и прЮ13да различитиы слојевима бивства, и

организам бића гради од ових елемената, док за то време он

остаје непромењен. Кабала каже да оно што се назива

својством, то је у астралном с вету варави кржљави Д�"X КОЈ И

с е због животне жудње залепи з а човека, опседне г а и

постане човеков паразит. У чиreљи хебрејске баштине знали

су Иi\lена ових кржљаваца и умели су да их истерају. Трагови -

Н с � овога знања на.'1азс се и '" Јеванђељу. е треоа се оорити

против индивидуе, него против духова кој и су је о псели. у

1 04

сваком случају ко живи у својој обдарености, он не ч ини юшпа друго до што увежбава своје дарове, а да и не

прибавља сазнања о свом истинском бићу. Он не види друго

ДО површину, облик и име, боју и вео, и оно у чему живи јесте коыnликациј а, оптерећење, тежина, збрка и опсена.

92.

Ниједно посвећење се не може дефинисати. Ако неко то

покуша, ма и површно, али познаје суфи, тао, jOf}', кинески 'Јан и ј апански зен, хасидизаы, он зна да је светлост кој а се о ч итује с вуда иста. У времену се ј авља безвремено јединство п очетка и крај а. И важно је С31\1O једно, оно што човек оствари. Посвећење Hei\la екстензивног испољавања.

Хришћанство нема ни своје КО С!\lоло гије, ни учења о дру штву, ни законика, ни филозо ф иј е пр ироде. Хришћанство ј есте посвећење. Један ј едини корак Ступање у дан.

93 .

Буда Је живео пре Исуса више од петсто година и веродостој но је све што је сачувано о његовом живоn' и учењима. Не на тај начин да би се i\lOrao контролисати св�ки

његов корак, нити да ј е свака прибележена ре'1 стварно изговорена. Међутим, за то и нема потребе . В ажно је да није

одузето ништа, а што је додато, произлаЗИЈlО је из учења н а начин који се по себи р азуме. Све што знамо о почетку

хришћанства није тако недвосмислено, и потресно ј е што ;а не прожимају мит и легенда, нити религиозна ревност и претеривање, него нешто друго тешко и сраыно .

Неподозриви и н е c,lYтe какве се за�lке крију у данаш ње.\1

обл ику Јеванђеља, и какво је знање и осећ ање нео пходно

1 05

како би неко исправно ПРОђ'ыачио спорна �IССПI. Постоји једна једина проба: тексту се никада НС CMC�IO ПРИi\!ИЦати од позади, из нашег вреыена, него увск спрсда, из правца

баштине.

94. Учење Јеванђеља није религиј а, а хришћанство је ипак

већ прилично р ано постало религиј а . Али ако је већ

религија, није принцип светске моћи, а и пак је то постало.

Али да ли је религији било неопходнО да оправдава СВОЈе

биће накнадно прокријуычаре НИЈ\1 деловиыа и

искривљавањем извора? Да. Апи је принципу светске ыоћи

још више било неопходнО да себс са;\13 оправда религијом.

Већ две хиљаде година једва да је било генерације која у

неком вид\' - било као сеh'Та или филозофија или i\lонашки

ред _ није 'протестовала против тога. Али бипо у ком ВИду да

се ј ављал а, своју изворност је ОД1\lах заборављала и

ОТПО'lињала је да сс инсталира У свеђ·. У прво BPC;\IC

хришћанство је свесно и због световног интерес а,

злонаЈ\IСР НО, сасвим поуздано поч инило читав низ

фа.псификата због моћи. Текст Јеванђеља је на веома многО

места преиначен, !\!ного текста је испу штсно, а ЈОШ више

дометнуто . Управо због тога мању грешку чине оне модерне

критике Светог писма, У току отприлике две стотине година,

које тако грубо харају по Јеванђељу. Веће су почИНИЛИ они

кој и су у ПРВИJ\l вековима по налогу одређених J\lоћних група

ИСП\'штали опасна места и за интересе истих група

уба�вали приј атне реченице како би имали на шта да �e позивају. Необично је да онда против тога нико НИЈе

протестовао. Од оне силе кој а се огласила У Јеванђељу, већа

је била са1\1O неј акост која се јавила после Исуса.

1 06

95. Поход против хришћанства је у 20. веку доспео до тачке

да је доведено у сумњу историјско својство Исуса. Пошто је претходно ВlШIе њих ставило на коцку ову претпоставку, AplYP Дрјус ју је подробно изложио у више књuга (Мll;l1 Христа, Јеванђеље по Марку, ГностUЧI\О порекло XPZIUlћанства, и тако даље). По Дрјусу, Исус није живео и Јеванђеље је састављено у Александрији од египатских. иранских, грчких и хебрејских елеыената. Дрјусове к!'Ьиге с\: пре кар�ктеристика данашњег доба и баш и не дотичу .прав;' сmyаЦИЈу. Реч је о сцијентифичној софистици којо!\! се све може доказивати, пракса метода је већ постала политичко средство l\Iоћи и званични кривотворитељи историје се служе овом научном СОфИСТИКОi\!.

96. Према такозваној позитивној теОрИЈ И хришћанства

Јеванђеље је религиј а обј а вљења и Ј\10нотеизма. Што хр�шћанство ниј е религиј а, то је јасно. Али што ј е оБЈављење и монотеизаы, то звучи као да је хришћанство нешто више у односу на сва остапа духовна обј ављења. Извор сваке баштине је објављење, ј ер је свака од њих појава надљудске стварности. И нема баштине чији теlllељ не би био Једно. Што дубље човек залази у предисториј ска времена, ова чиљеница је све поузданија.

97. У хришћанству мора да се појави све што му је човек

порекао, и из хрlШlћанства !\юра да нестане све што му је човек долагао.

1 07

98.

Прва хришћанска заједница је I\lалена секта која не зна

шта ће са својом оставштинОМ. Ова заједница је описана

много пута, али, изузев пијетиста, није бипо никога ко је о

њој могао да оформи нарочито високо мишљење. Чак и

највероватнији, истовремено је најпоразнији суд. Нич�ОВ .

З аrvшљива и ограничена пристрасност мале ЈевреЈске

по;одице, тешка и безваздушна атмосфера гета с уж�сно

ситничарским и безначајним раздорима. ОНО што Је у

целости потресно јесте како је ова сметена, узнеlllирена,

страшљива група заиста сиромашних духом - aHufe ха руах,

као што каже ис\lс -, односно гладних духа, могла да издржи

такву тежину по� којом се касније стропоштао образовани и

богати и моћни свет.

99.

АпостоЛ Павле је био фарисеј, што је значило да се У

привиду, У којем је живео, све сјајно слагало. Свештенство је

привид закона одржавало с несаломЉИВОl\l строгошћу, а

привид закона се сјајно слагао с прИВИДНО1\( оправданошћу

световне власти и с привидношћу морала.

"Када је пошао у Дамаск да прогони хришћане, као да га

је згодила муња, пао је с коња, чуо је глас Ис�'сов и СВИ

привиди су се одједном распршили. Наставио Је пут, ал.и

сада већ не против хришћана, него уз њих. Пропутовао Је

цео источни басен Средоземног мора, оснивао црквене

заједнице, много говорио и много посланица написао.

1 00.

С Исусовог лица зрачи nНроqюрta, спокој непосредне

по\"здано�ти срца. Нема призора који себе не би обележио на

1 08

овом ЛИЦУ, али нема ни оног који би пореметио светлост у вечности прочишћеног расположења. Исус ј е божански хесед без остатка остварио у себи, ону нежност која извире из надљудског знања и ону питомост која извире из моћи неизмерне снаге. Исусов глас се не колеба, он је непосредан и кратак, све каже oAjeAHOI\-I, и то је довољно.

1 0 1 .

Од свега овога код Павла нема ништа. Глас м у је

екстатичан, говори нечувене речи уз мучну журбу и

нахушкано узбуђење. Непрекидно понавља као ,Неко ко

разуме, али не уме ништа да учини ни себе да натера. Нешто

)Ћек изоставља, нема везе С праксом сопственог живота,

односно не уме да оствари, не уме да пренесе оно што мисли у подивљалу свакодневицу. На лицу му ИЗl\'lученост, као и

код Августина, Терезе, Јована од Крста, Паскала, Кјеркегора

-, изобличени занос од којега Ье Ниче толико плашио. Павле

не разуме божанску истоветност. Оно у чему живи није

истоветност, само ентузијазам, али не зна зашто. Павле је

склон да себи сличне сматра лудама (�16pOt 8Нl XpitJ'to\').

Разумем, али не знам. Чисто лудило. Истина је да је то

ЛУ�ОСТ због које дахће и хита, доживљава бродолом, због

КОЈе се затвара, због чега га l\шате, прогањају и на концу

убијају . . .

1 02 .

Апостол Павле, каже Харнах, непопустљиво се супротставио такозваној природи морала, 'целом моралном систему добрих дела, религиозним церемонијама и разноврсним хришћанствима без Христа, и две хиљаде година КО је год на овој линији предузимао борбу, увек се

1 09

позивао на Павла. Павле ниједног тренутка није заборавио

екстатичнО узбуђење свога преобраћања, и ко се маши

његових посланица, тога ће дирнути овај занос. То је у њему

поузданост и то је одбрана. Би:rи избачен из седла. Терете

живота не олакшава Бог, него ђаво. Права опасност удобног

живота ниј е ђаво, него Бог. Почев одатле, .св

.е шт� ј е изван

хришћанства, незаНИI\IЉИВО је. Мир? МеСИЈ а Је одоацио мир

и СПОКОЈ и сигурност. Треба се измирити с овом вечи:rом

борбом. Треба примити патњу стотину хиљада нових

рођеља.

103 .

Павле није имао појма о основном стању. Насупрот

првом стварању и првом човеку, он непрекидно говори ,о

новом стварању (кан" КLюi�) и о новом човеку (кш\'ос;

а.\,8ропос;). Не зна да је оно .за што каже да је ново, већ старо.

Свет искупљења је дубљи него свет стварања. Екхарт: ?во Је

продор у виши свет него што је прво стварање. Он Је код

Дамаска доживео обраћање (Ilиа.\'оta, meи�yвax), односно

друго, право рођеље од духа, и Исус му Је C�M 01'ВОРИО

бескрај , и сам га је посветио у Ha�YДCKO П.ОСТОЈање. Ипак,

једно није погрешно схватио, а то Је да НИЈе реч о личном

или социјалном спасењу, нити о животном програму.

Човеков је живот овде на земљи под ош}жбом дyxo�a негде

Дv'боко доле испод све светлијих с-r;.-пњева, а душа их досеже

C�MO онда ако се очисти посвећењем ( IlE10\'Ota, mешувах).

Јеванђеље није егзотерично учење, него уздизање бивства

на његове .горње ,Сl}пњеве.

1 1 0

1 04.

Основно стање је човеков status absolutus . Као садржај :

отвореност према универзалном знању; као живот: прозирна чистота. Лавле и не покушава да то досегне, или бар схвати.

А што није status absolutus, то је нужно релативно, није баштина, која постоји ј една, него религија којих има много.

Ко живи без основног стања, треба да живи у религији. Његов живот, међутим, разрешавају већ историјске силе. Он

се уткао у време, и у супротности, и треба да је дијалектичан као велика религиозна бића Европе, такви су Августин, Тереза, Јован од Крста, Паскал, Кјеркегор, Ниче.

1 05 .

Павле не ра.зуме Светог Духа. Оно што живи и ради у

њеl\ry, нарочито што говори и пише, планира и учи и BaC�TaBa, грди и хвали, нарочиro како себе баца као жртву, он Је више као неки распомамљени анђео.

1 06.

Једна од теl\lељних речи Павлових посланица јесте Бiкаюс;. Значи истински човек. Ыкаюс; треба разликовати од ал.ll<рi]�· Ыкаю<; је праведник, он је истински, и у праву, он поседује истину. У узвишеном значењу реч користи Платон у својој Држави, када каже да је темељ заједнице Ьtкаюаu\'I1, односно праведност. Ыкatщ је оно што ј е законито

. и оправдано. Сагласно је с поретком света. ЫICТ\,

богиња праведности, исто тако пази на пос-r;.-пке човека као и да звезде круже својим путањама (Хераклит). A),E<p€� је онај у којем се међусобно покривају мисао и реч и чин, заro је он прозиран и чист човек. У речи 8iкаю� има неког моралног истицања, реч а)'ll<р €<; готово је сасвим

1 1 1

егзистеНЦИЈална. Међутим, Павле је мислио хебрејски и за њега је право

значење појl\lа <>tкаiщ - цадик. У речи цадик стапају се некако обе грчке речи, то је праведник, али и истински човек, прави човек у којем .нема никакве таме. Цадик је, кажу Хасиди, постоље стене на којој почива свет. У Ирану истински човек значи и сакрални субјект, и често се користи као одговарајући за оце.

Код Павла природни човек не l\fоже бити истински, јер је потомак Адама. Грех је ПРИ1\юрдијална корупција, квареж егзистенције. Бити грешан значи живети у раздробљености l\fисао-реч-чин. Друго мислиrи него што човек каже, и друго рећи него што човек чини. "Будите истински људи" (<>lKatO-8€О"ЕТIП). ДО сада није било могуће бити истински. Јеванђеље је донело ослобођење од корупције,

1 07. и човек својом верношћу- Исусу може постати истински.

Истински човек живи у верности (о <>tкаtщ ЕК 7t:ЮТ€())� Ы�ЕТШ - цадllК бее.лtунаmхо јихјех). 7t:tс>п� није вера, него верност. Верност код Павла је виши С�'пањ него истина. Истински човек живи у блис.тавилу стотина кристала, у

непромеНЉИВОi\1 поретку и међу вечним ПРОПИСИ1\ra. За Павла је океан верности виши, слободна раствореност и бескрајна отвореност. Павле у океану верности ' хоће да прогута свет. Истина је дисциплина. Верност је занос.

1 08.

Павле није уопштено хришћанин. У И1\(е Христа сам га

је Христос посветио. Бити посвећен у нечије иые значи преузети му име,. поистоветити се с њеГОВИ1\! бићем и његово

1 1 2

биће у себи реализовати. Када он каже да је заоденуо Христа, то значи да га је у себи учинио присутним. Истоветност бића и имена (шем) у хебрејској баштини има посебан значај . Ко се поистоветио с искупитељем, за њега више нема пагана ни Јевреја ни Грка, " . . . ни слугу, ни слободних, ни муш�араца, ни жена, сви смо једно" - " . . . једно је тело, један дух, Један Господ, једна верност, једно посвећење . . . један Бог". То је ново стварање (берu;ах кхадашах). Све разлике су порушене у знаку крста (Ефесцима 2, 1 4). Као и сваки посвећени, Павле живи од екстазе посвећености И' што . ,

разуме, то разуме из екстазе. У његовим заносима нема сумњи. Највеће задовољство је пливати у океану верности. "Веран је онај који вас дозва" (Солуњанима посланица прва 5,24). "Веран је Господ" (Солуњанима посланица друга Ј,3).

1 09. Павле одбацује мисао да је ослобођење последица добр� дела ("Нико нека се не размеће"). Човек ослобођење доБИЈа од божанског хеседа (љубав, нежност, тактичност, саосећање, љубазност) (Ефесцима 2,8). Павле ни иначе не ПОШIује оно што зовемо активитетом. Чин сам по себи ништа не значи. Једно ј едино је важно, потпуно животно дело, целина. А њу човек не гради чиновима, него својом верношћу.

1 1 0. Исус Је изнад историје. Он НИЈе себе одвојио од тренутка, у време је увек ступао свесно, а оно .што је пружало време, савршено је видео много корака уназад и унапред. Нимало није оДУстајао од својих знања, чак је умео

1 1 3

да укупан жар знања унесе у тренутак. Исус је имао

апсолутну меру у напетости између историјске егзистенције

и мудрости. То ј е есхатолошка позиција хришћанства.

1 1 1 . Апостол Павле је хришћанство учинио ИСТОрИЈСКИМ.

Пошао је од таквих места Јеванђеља, као што је ово:

" . . . сакрио си ствари испред мудрих И разумних" (и објавио

си то деци). То је ј една од лозинки хебрејСКб пророчке

баштине. Исаиј е : "Мудрост мудрих погинуће и разум

разумних нестаће" (29 , 14). Хебрејска баштина је и иначе

посебно неповерљива према 1\1У дрости. Али је Павле лишава

љене основе постављене изван времена и баца је усред среде

ИСТОрИЈе.

1 1 2. Не сме се ИС-ТУПИIИ из lурбе само зато да би човек

спасао своју кожу, али се не сме остати у 1)'Рби из лажне

верности, само да би се био безумни јунак расула. Не сме се

тражити скровиште И градити заштита од опасности

време на, повлачити се изван историје и то сматрати

решељем, и то учити као спасаваље. Али се историј а не сме

сматрати за разумни процес, због чега је треба издржати, ј ер

је историјско време безумно и грешно и тупо и тамно и

збрка без смера (салкара), и када би човек могао да ИС1)'ПИ

из љега, али ипак остај е у љему, он је м а..ТloУ ман , Ово

двојство је једно од најкрупнијих пиrања Европе, сме ли се

под изговором историјске верности издати висок рант

човечанства, као што је мудрост, или сме ли се оставити свет

у води и. сам се изоловати у високим регијама, Ко није

окусио тур бу, не може ни доћи у обзир, али ко остаје у

1 1 4

турби, он може да казује само субјективно, ништа друго.

1 13 . Мудрост започиње обрачуном с турбом. Нећla у љему

ничег херојског. Мудрост није наочига, ј ер није страсна, није улога и није настала због других. Ако и није на страни неделатности, мудрост своди делатност на најнужније, али и тада полако, веома полако. Мудрац ниј е пророк И није апостол, није песник и није филозоф, није уметник и није политичар. Мудрост ј е присуство бивства. Зато Је неисторијска. Мудрост нема историју, већ бивство.

1 14. Ако је мудрост потпуно обезбеђење и затварање од сила

историје, она је лажна. У том случају ј е издаја живота, и није мудрост, него паметно стилизовани о порryнизам. За то је грађанско доба npужило неколико примера (Гете). Мудрост је само онда истинска ако се сусретну живот и бивство. Живот и бивство уме да по веже само посвећивање. Без посвећиваља мудрост може да буде нај више само висока, али изолована пасивност, одлучно и искрено бацакање историјске егзистенције, али без ci\lepa.

1 1 5 . Историјска егзистенциј а нема стабилности без

мудрости. Распе .се у неутеl\lељености. Мудрост нема аК1)'елности без историј'ске егзистенциј е. Затвара се у безваздушни простор . Мудрост је сама за себе небитна, Историјска егзистенциј а је сама за себе апсурд.

115

1 1 6.

Кобна заблуда новог доба у 'Европи јесте што је побркан

живот с бивством. Ако човек живот. сматра једином стварношћу, он се затвара у њега. Живот у Европи због тога

не може да јача у бивство. Немогућност посвећивања.

1 1 7.

Августин је - врло рано - заузео став историјске егзистенциј е, с тим што је хришћанство тумачио као преУЗИl\Iaње судбине на себе (ношење крста). То је amor fati.

Истина, он судбину з аиста преузима на себе, али како је не просветљује светлошћу ј ачом од живота, не зна шта ће с њом. Јачу светлост и не раЗУl\lе, можда га опија. Код њега је мудрост скривање од стварности. Преыа томе, ко се оД-важи да ИС1)'ПИ из историј е како би прибавио већу перспективу и в идео дубљу узајамну везу, ко се обрачуна с 1}'рбом, или бар озбиљно ПРИСђ"пи обрачунавању, он пориче преузимање крста на себе. Овај отав је у Европи постао искључив. Протестовати против свега што није живот. Код Ничеа је већ опседнутост. у 20. веку све што није историјска егзистенциј а, лагање је отварности (Verlogel1ileit). Постоји само ј едан веродостојан животни поредак, баченост "биће шта буде" (Gе\\'огfеl1ћеit) и случајност (Батај : Vouloil' de cI10nse). Бацати се из једног тренутка у други. Коцкање као животни

програl\J. Ко није у простору сила које се боре, он губи своју егзистенциј алну стварност (Јасперс).

1 1 8. A1110r fati је херојска величина и моћ духа. Али ко

одт[учи да узме на себе пуну тежину тренутка и прихвати

1 1 6

само њу, затворио Је хоризонт. Ако не напусти ништа од жара историјског присуства, опредељује се за губитак .rnаве.

И ако је оmyжба истинита, као што стварно јесте, да поставка, догма, принцип, убеђење могу бити скровиште, И иду науштрб отворености, онда је и од историјског присуства могуће начинити скровиште. 'нигде боље се не може сакрити од стварности као у отвореност, и то тако да тог човека нико никада више наћи неће. Нема опаснијег заробљеништва неГ0 бити заробљен у слободи. Човек бива стваран, али губи своју истинитост бића.

1 19 .

Историј а је пуки живот. Напуштеност од истине (од Бога). Ко свој живот заснује у историји, он бира напуштеност.

1 20. Иото р иј с ка егзистенциј а с е б аца Х кризу и з атвара

очи пред сваком извесношћу. Н апр едак - р азвој - све тече - борба за о пстанак - диј алектика. Пошто се одустане од апсолута, по следица ј е ло ш а саве ст. Али се баца и )' лошу савест и м рцвари с е у м)'чеништву (amor ·fat i) .

Гото в о целокупан наш живот пр отиче у ноћи - у б оле сти, у греху, у месеч арству - и гото во цео наш ж ивот ј е борба с ноћи. Али је знак лудила ако је неко, с верношћу кој а дос еже до неба, привржен ноћ и, и свој им животом уздиже сл аву т,аме, с а м о зато како не би прибавио ни ј едну ј едину извесност изван свести о б ачено сти. Како у страху од л аж ног споко ј а не би нашао други те мељ сем о но г ј едног с кој е г може да

1 1 7

р а з о р и све коначно. Историјска егзисте нциј а б и требало да гледа, опиј ена заносом времена, р астакање с ила живота.

Тисапалкоња, 1 6 . децем б ар 1 9 6 0 .

1 1 8

111 АНТИХРИСТ

1 .

Антихрист је, каже Фердинанд Ебнер, најснажније

егзистенЦИЈ ално испољав ање духовног немира произашло

посредством Јеванђеља. Немир је започео оног тренутка

када је Исус изговорио прве речи

- l\lеђу Јеврејима који су се, очарани својом изаб

раношћу, у двоструком ропству, под Римљаlшма и својим

моћницима, борили ради одржавања свога р анга и

очекив али ослободиоца,

- али и међу ученицима који су иначе више спав али

него што нису.

Оно што се, насупрот Јеванђељу, назива историјским

хришћанством, није ништа друго до резултат нечувене

иритације коју је изазвао Исус. Две хиљаде година борбе да

се од Јеванђеља ништа не оствари. Исус човека 'поставља у свет који он више не може сматрати непостојећим; пред

божанско биће пред којим се више не може уклонити; на до

тада незамислив ступањ сопственог бића за које Јјише не

може да не прибави сазнање. Изгледа да је једини начин

УКЈ1ањања правити се као да се ништа није збило.

2.

Први покрет је да одвоји себе од њега, иако зна да је то

једина озбиљност не само његовог живота, него

вековечности целокупног човечанства, не 'само коначни

поредак сопствене судбине, већ и судбине сваког човека.

Поремећен је у својој корупцији, И зато је поремећен у својој

земној удобности. Требало би да уради оно што је

најједноставније, али не чини то. Не увиђа оно што је једино

разумно, и не прихв ата га и поред тога што зна да Је све

'Ост ало неважно. То је нечувена тама, о којој говори Јован,

кој а није у стању да прими светлост. Јер тама, каже Бадер,

1 2 1

није одсуство светлости, него terror lucis, ужасавање од

светлости. Он блуди око граница увиђања и испробава сваку могућност, само како не би начинио ону једино потребну.

З .

За врло кратко време само учење Јеванђеља тоне у

показаНОllf отпору против Јеванђеља. Цео отпор у целини је безнадежан и очајан. Али се више не види да постоји

хришћанство, само неколико чистих и светлих глава које су

осамљене. Ускоро већ, само посредством иритације знамо да постоји хри:шћанство; нешто што се прећуткује уз ОПШIУ

сагласност. Ништа га не обележава ни у религији, ни у

свештенству, ни у друштву. Овде је већ само као нешто што

је порекнуто и издато. Овде је као Ангихрист. То ствара историју и подстиче догађања. Што је Т\шса која га опкољава бучнија и тријумфалнија, још брже се заборавља изворност. А када Константин Велики диже на власт хришћанство које

Је постало религија, једва да је и преостало нешто да се поквари.

4. Баштина Је велика форма људског бивства. Велика

фОРi\Ш има два својства, апсолутну оријентацију и транспарентну егзистенцију. Једна без друге не постоје. Цео

хоризонт разума је отворен и осетљив. Са1\1O људско биће је

потпуно прозирно. Јер се свет у својој целокупности отвара само ономе и у оној i\lери у коые је и уколико је чврсто

јединство мисао-реч-чин. Свака баIiIТина је отелотворење

велике форме.

1 22

5 . Баштина се увек располућује на истом осетљивом

месту, тамо где се сусрећу универзални разум и прозирна егзистенција. Два дела располућеног јединства јесу религија и свет. У формулацији друштва: духовна (брахман) и витешка (кшатрија) каста. Реч и чин се међусобно не поклапају. Њихов однос је да ниједно не може да опстане с другим, и ниједно не уме да опстане без другог. Религија и свет су средња форма људског бивства. Индивидуа и колектив се овде раздвај ају. У друштву се одвајају једна од друге духовна и управљачка каста. У људском животу се одваЈ аЈУ реч и чин.

6.

Средња форма се опет располућује, на филозофију и на науку. Оставштину духовне касте наслеђује филозофија, а

управљачке наука. Филозофија је увек теорија, наука ј е увек

пракса. Ib€Q и 1!pa�t�. Филозофија не може с науком, али не може ни без науке, ни наука не може ни са филозофијом,

нити без филозофије, јер се форма бивства располутила где

је јединство најосетљивије. Филозофија жели да реализује транспарентну егзистенцију без универзалне оријентације,

наука универзалну оријентацију без прозирне егзистенције. Филозофија је тако постала самовољна, а наука је потонула

у де�юнизам неразумног ума. Најкарактеристичнији пример

за то је истраживачка стратегија људског бивства и порекла,

које је изграђено на две основе : на ЗООЛОГИЈИ и на

механицизму.

7.

Мера вероДостојНОСТЈ1 баштине јест.е објављење. Та мера је апсолутна. Објављење је непосредно. У објављењу

1 23

се очиryје један такав круг истине кој и не захтева доказе, јер

се налази изван доказивости. Објављење је разумевање живота по TOl\le што је више него живот. Веродостој ност

изван баштине могла је да створи с амо наука. Мера

веродостој ности науке ј есте егзактност. Егзактност ј е начиљена по трагу и п о узору н а обј ављење, али егзактно ст објављења никада није стварна, већ патос израза. Мера веродостој ности баштине и науке у основи се не разликује по томе што обе имају различит патос. Наука нема истину,

само· стварност (такозвани факти), и зато је стварност егзактне науке без истине. Што значи да од онога што каже наука, чак и ако то одговара укупној целини стварности, не следи ништа. Није разумевање, само информација, а она нема егзистенциј ално обавезну ваљаност.

8 .

Наука с е опет располућује н а природну и духовну науку.

Природна наука потиче из магије, својство јој је познавање а не

знање, због тога је на темељима механицизыа и зоологије, а не

на хуманоы. Последица је што је бивство сиромашније за једну

категорију. Будући да постој и само стварност, она Hel\l3 истине,

нема осетљивости за вредности, што значи да је равнодушна и

неутрапна. Оно што је равнодушно, не присиљава на заузимање

става, а то је у њеыу још и најбоље. Природна наука је зато

принуђена да СЛ) жи, па и c� жи у Европи инстинкту власщ

заснивању лажи, насиљу и израбљивању.

Духовна наука је заправо била посвећивање, али је

заборавила своје пореюIO. Једниы деЛО!\1 је тежила да постане природна наука, односно стала је у службу власти (поmеда на свет) и свој идеал је 1ражила у патосу егзакпюсти. Другим

деЛОЈ\1 је изгубила своје мере и претворила се у пуку

индивидуалну самовољу.

1 24

9.

НИ религија, ни филозофиј а, ни наука нису погодне да човек досетне апсолутно знање и да утемељи свој живот. Све три представљају олакшавање тешкоћа живота, односно

скривање пред истином. Бивство сведено на живот кој е је уверено да је живот разумљив сам по себи. Напуштеност од истине. У религији и у филозофији још живи носталгија, у науци не. Оно што каже наука, било шта да ј е, на ништа не обавезује. Живети без истине (аЛi]GЕщ где алетеј а значи отвореност према бивству) значи живети у л.tGЕ, односно изгубљено и заборављено, скривено, у таl\lИ, у омотачу,

склоњен у тур бу, не прибавити знање о томе где је човек, шта ради, и шта Је с мисао и последица онога што чини.

10 . Баштина и м а теорију бивства и три онтолошке еви

деНЦИЈе :

1 . Основно сmање - кад г а не б и било, човек н е б и знао за свој почетни и универзални став, независан од доба и

. . констелаЦИЈе, став КОЈИ се протеже на свакога.

2. Турба - кад је не би било, човек не би знао за то да је његов живот у CBei!' корумпирани вид изворног.

З . Ослобођење - кад га не би било, човек не би знао за то да из mурбе може да се иступи и да се основно стање

може васпоставити. Хришћанство унутар баштине

корупцију не тражи посебно у уму (као Индуси), или у

моралу (као Јевреји), или у телесности (као хеленство, модерно доба), него налази пут који се у једној јединој тачки обрачунава са целокупном корупцијом. Оно учење које говори о поновном уздизању човека и света на СВОЈе изворно

место - назива се Јеванђеље. Животни поредак заснован на Јеванђељу - назива се хришћанство.

1 2 5

1 1 . Историјско хришћанство ј е покварени облик

јеванђеоског хришћанства. Такви облици су током историје:

клерикализам, феудализам, ","уманизам, реформација, про

светитељство, демократија, социјализам, сциј ентифизам, а сви су они лажна реализациј а и историј ска заблуда.

1 2. Против Јеванђеља се не протестује зато што се његово

учење не сматра исправним, него зато што у целини одбацује олакшање животних тешкоћа и признаје за живот ПО1ТI)'не вредности само ако човек поново стекне СВОЈе

изворно стање и укине корупцију у самом себи.

1 3 . Учење Јеванђеља НИЈ е да човек искуnљење сматра

својом заштитом и да се у томе скрива, него да С1}ТIИ на пут

искупљења и да реализује ослобођење.

14 . Искупљење сматрати

животних тешкоћа) - тако

реЛИГИЈа.

скровиштем (олакшаљем је Исусово учење постало

Религија је више занос него свест. Оно што ·се налази у

знак\' олакшавања животни;х тешкоћа (као религија,

филозофија и наука), то је једна врста обесвешћености.

1 5 . Исусова личност ј е историјски и књижевно прилично

лако р азумљива из хебрејске баштине. Јеврејска баштина је

имала два крупна става (у Индиј и: маха.нудра): пророчки и псалмични. Две варИЈ анте верности (ем)'нах), страсни и

126

огорчени бес пурификације, који је у јавном и приватном

живоry прогонио, проклињао сваку иморалност и претио јој - јер се од сакралне помаме пророка нико није 1\lОгао

сакрити, чак ни краљ; и други, кротки аскета КОЈИ се моли и

кој и је на себи самОм започео верност у чистоти. Исус је пророчку и псалмичну верност, двоструку верност ујединио

у себи, према невернима је био понизно стрпљив, псалмична музика се разлегала из сваког његовог учења.

Песништво псалама је код Јевреја било исто што и Беда код

Индуса, химна код орфичких Грка: стварност и ч истота живота су заснивани на певаној МОЛИТВИ, као да се верност истини може изрећи само у песми (баmх I<ОЛ).

Пророчки став у доба Исуса већ је живео у подивљалом облику, и не толико против Римљана, него више против

сопствених моћника. Непрекидно су се буниле устаничке вође, које су Палестину држале у гото во непрекидном врењу, и оне се могу Ј едино разумети по пророчком

моралном осећању истине. А секте, пак, лозивајући се на истину псалама нису подносиле КОРУ1\rnиpану заЈедницу, напуштале су Је, и живеле изван друштва у мањим

заједницама (есени, Јован Крститељ).

1 6. Исус је у Палестини имао једног јединог противника,

потпуну супротност сво!\! бићу: фарисеј , кој и је, уместо

пророчки, живео агресивном световном амбицијом и уместо . .

лсаЛ.мичне молитве практиковао Је снисходљиво лицемеРЈе.

1 7. Знамо да према хинду баштини квареж бивства

започиње затамњењем ума. Грех није морални него интелекrуални акт. Истина је истина I\Iишљења. Прародитељски

127

грех је срозани раЗУl\l. Касније историјско хеленство, затим Европа почетак корупције '1)'маче као телесну квареж. Грех овде није морални или интелеюуални акт, него обољење. У хебрејској баштини (изузев Кабале) КОРУIЩија је морална квареж. Грех је кривица. Кривица је једини чин који квари примордиј ални поредак (Мојсије: број , тежина, мера) изворно савршено створеног с_вета, прародитељски грех, који се није раширио само на цело људско бивство, него је покварио и природу. Као што пише Бадер: човеI<?В грех је целокупаu свет повукао са собом.

у хебрејској баштини морални активитет има исто такву онтолошку тежину, као на Истоку мишљење и као у Европи телесни живот. Н а Истоку је почетак сваке кварежи умна тама, у Европи БQлест, КОД Јевреј а је прачињеница корумпираног бивства чин који повређује поредак изворног света.

1 8 . Мисао о кривици као нелегалној активности која квари

ПРИЈ\10Р,1иј алан поредак стварања касније су преузели историјско хришћанство и мухамеданство. Тиме је настао тако особен став који је, насупрот укупној баштини, вредност бивства искључиво у'rинио зависним од мерљивих пос�·пака. Добро и лоше зна,ЧИЛО је морално добро и лоше. О човеку је у заједн.ици просуђивано на основу његових

поступака. Управо се зато нигде другде није 1\lOгла толико изоштрити супротност између видљивог пос�"Пка и правог става као 1:\:0,1 Јевреја, лицемерје нигде није ИМа1IO тако пресудну улогу. У егзистенцијалном процепу између вядљивог ПОСiупка и правог става, односно на особеном простору лажи бивства, између речи и чина Сl\lеСТИ.iЈа се каста која влада јеврејским духо:\с фарисеји.

1 28

1 9. Фарисејство није просто лицемерје, него израђен начин

живота, и не заснива се на тоМе да ћу некоме на вашару

продати ждребну магарицу, мада она није ждребна, него c� представљам као морално интактан човек, чак на BflCOKOJ

равни, човек који сматра важним остваривање хуманих

вредности, мада искључиво теЖИl\f световном стицању, а

морално држање КОРИСТИl\I као покриће.

20. Фарисејство је егзистенцијално животно УСТРОЈСТВО,

чији је смисао следећи:

- ко жели да у друштву буде озбиљно прихваћен, треба

да остварује његове моралне вредности (часност, поштење,

искреност, спремност да се помогне);

- ко жели да стиче, мора да схвати да моралним

држањем неће стићи до циља, и отуда треба да запостави

часност, поштење, искреност и тако даље.

То двоје не иде заједно. Фарисејство чини оно што не

иде, и то систематично изграђује, свој начин стицања у ЖI1ВОТУ покрива привидом моралног држања.

2 1 . Морал фарисеја је с:тратегија саМQзаштите стицања

гласа, угледа, Иl\l3ња, моћи, како би човек сачувао своју

социјалну теЖI1НУ. Човек хоће оно што није l\Iогуће,

истовремено бити победник у живо'1)' и људски истинит. Не

може се неждребна магарица продати као ждребна, јер је то

вашарски трик, привредни прес'1)"П, једноставна превара на

социјалној равни и правни случај . Тиме што фарисеј свој

начин живота изграђен искључиво на свеТОВНОl\l стицању,

покрива моралним лицемерјем и не само што жели да се

1 29

обогати, него жели да ЖИlЩ у привиду и:ьrrактне превласти, то није трик, и није превара и није правни .случај, али чак ни ююралност, него лаж бивства, ј ер није стварна чињещща, него се доводи у заблуду о правом лицу његовог бића. Фарисејство није друштвена и није морална квареж, него организована корупција бивства.

Фар исејство ј е прво и најопштиј е очитовање антихристовске егзистеНЦИЈе.

22. У сваком случају знамо за два вида хебрејске баштине,

. један је талмудски, други је Кабала. База талмудске баштине (рабинизам) ј е ригорозни морал;, и њега је одржавало фарисејство, односно она каста чиј и је циљ био сасвим световно стицање, али КОЈ а НИЈе дозвољавала да се прозре, и зато је себе покрива.СШ до. ГlЩIТС КИМ, моралом, мучно.

п�етер аним религиозним .прописима и наглашеним истицањем свога понашања пред ј авношћу. Општепозната је чињеница да пренаглашени риго.розни морал у сваком

друштву и у свим вреl\lенима карактерише скривену лаж. У

Ј евреЈ СКОМ друштву се с пажњом l\юже пратити у каКВОЈ Ј е сразмери с јачањеl\l фарисеј ства растао сплет прописа о

забрани у Та.7.нуду, и (под изговором РЮ}ЋЈЩ) на ко.ј и начин се проширио. на одевање, на умивање, на припремање Јела, на фразе, на покрете, на тон и на формуле. Људска

егзистенциј а се непрекидно. мучила између грех - не-грех; и што су се фарисеји бесо.мучније бацали у световно стмцање" све су неМИЛОСрДНИЈе захтевали прецизно. испуњавање прописа забране, и. све је ужасниј а последица била ако је неко npо.глашен КрИВИМ.

1 3 0

23. Други вид хебрејске баштине ј е Кабала: Први узрок

кварежи бивства, према Индусима, јесте затамњење' ума, према Европејцима, телесна, ломност, према талмудској баштини, морално лоше, то јест грех. Став и учење Кабале у овом питању нису дово.љно Ј асни чак ни на основу најстариј их извора. Изгледа веро.ватно да су есени и сродне секте живели у ј едној заједници орфичко.-пщагорејско.г устројства. Знамо. да су о.рфика и Кабала сродне" већ и зато што' су им аритмологиј е скоро истоветне. Једно је сигурно., р абинизам су потпуно одбациле. Касније (у Александрији, у средњем веку, у Шпанији) појавиле су се такве црте Кабале по кој има изrледа да је о.државана вео.ма блиска веза с хинду баШТИНQМ и с еЗQтеријском мухамеданском баштино.м, одно.сно мислило се да је тамна TaLIKa корупције о.ТКРЮiена у умно.ј зџблуди. Тежња за васпостављањем примордиј ално.г система бро.јева и ј езичког примо.рдиј алног реда у списима

кој и се сматрају најстаријим<Ј. (Сефер Јецирах),. I\lеђутим, указуј е на јо.ш дубље- оснОве. Мо.гуће је да Кабала прву околно.ст кварежи бивства није тражила ни у уму, ни у телеСНQстtI, I:IИ у моралу', него тамо" на оном средишњеl\l I\leclY бивства, где се ,сустичу ум, телесност и морал, односно на оно.ј најнижој тачки Д�'бине ко.ј а није доби.па неСУI\lЊИВ назив ни у једној баШТИНИ.

24. Кабала се увек супротстављала рабинистичкој баштини

и рабинизам је увек потискивао и. про.ГОНИQ Кабалу. Нас�:прот томе, Кабала као тајно. учење (мистика, секта) увек је имала довољну тежину да се рабинизам осећа угрожеНИl\I, Тежиrџте није на бројно.ј веtщни, него управо обратно. Кабалисти су увек бшIИ \' мањини. Међуrnl\l,

1 3 1

Кабала је прозирала лаж фарисејског бивства. Она НИЈе

учила да васпостављање људске нормалности, односно обрачун с почетном корупцијом треба з апочети од

моралности, односно од видљивих пос.)"пака, него да се

човеково биће у с вој ој целовитости мора обрнути (mеUlувах).

25 ,

Тешувах је свој коначни Сl\Iисао, кој и чува две хиљаде

година, добио у Јеванђељу. Величина јеванђеоског .)"мачења речи није у томе што је ново, јер није, чак је Т9 оно што ј е

после елементарне свести о бивству непосредно следеће

најстарије, насупрот томе је још тајанствениј е и затамњеније. Величина је у томе што је Исус, као нико никада сем њега, разумео кварног човека и зато је био у стању да Ta1\IY и тај анствено просветли без остатка. Са1\1O по

себи се раЗУl\lе да је то било саi\lО тако могуће што бивство,

које је Исус у самом себи рсализовао, . }-Џ1је ни дирнула Dочетна квареж. То нс NlOже бити резултат раЗl\lишљања, али

не l\lOже бити ни резултат егзистенцијалне борбе. Овакво

биће, поготово овако једноставно и отворено може бити само инкар нациј а апсолутно чисто г бивства. Зато баштина

c:\laтpa Исуса бсзгреШНЈ1.\1 (интаКТНИl\l од корупције) и Богом (будући да је остварио ПРК:\lOрдијално и апсолутно бивство).

И због тога га је НСJ\lогуће С:\lатрати ДРУГИl\1 дО ЛИ особом

стварно лишеНО:\1 сваке кварежи, односно БОГОl\l . Саi\lО и једино с овога С1!лња бивства је било видљиво и исказиво

оно учење Јеванђеља да је почетна корупција у човеку

(прародитељски грех) насупрот средишl'у ПРИi\lордиј алног бивства створ ил а а нтисредиште - антиизвор насупрот

ИСКОНСКОi\l и ЧИСТОМ извору бивства - из којег извире кварно бивство (смрт).

1 32

Корупциј а је ослободюra тамну и кварежну моћ која је,

митски оличена, названа сатаном или ђаволом, али у сваком

случају такву могућност која отвара не бивство, него његову

кварност и пропаст. Ова нелегална моћ кој а потиче из извора

кварежи бивства не ОЧИIује се ни у посебном иморалном

чину, ни у посебном интелеюуалном .затамњењу, нити у посебној телесној ЛОМНО СТИ. Морално зло, интелеюуална

тама 11 телесна болест су последице средишње .кварежи

бивства. У оБР1!' (mещувах) човек узалуд жели да својим

деЛИМИЧНИ1\{ ПОС1)'IЩима оствари добро, залуд р азвејава

интелектуалну таму, залуд покушава да одрж и своје здравље

ако се не обрачуна с антисредиштем, створеНИI\I насупрот

средиш'!}' бивства. Треба уништити извор кварежи бивства.

26.

У QBaKOM случају, Исус је био изван круга моралног

терора фарисеј а. Каква је била његова веза с Кабалом, не

знамо, МеђУТИl\l, заузео је став против учења Талl\lуда о

универзалној кривици, није се држао прописа о исхрани,

одевању и обичај има, и најужасније - није поштовао ни

шабат. Не знамо да ли је стављао посебно тежиште на

просветљивање У l\l а, НИТИ да ли је придавао важност

телеСНОl\l здрављу. АгlИ свака реч Јеванђеља указује на оно

средишње l\Iесто кварежи бивства које се налази у корену

интелеК1!'алн�, моралне и телесне корупциј е, односно целог

хуl\lаног бивства.

27.

Генон пише да хришћанство НИЈ е реЛИГИЈа, него

посвећивање. Посвећивање не отвара и нтелеК1)'аЈШУ

просветљеност, не учи моралном савршенству и не лишава

болести, него открива и просветљује сваковрсну таму у

1 33

средишту кварежи кој а може бити и интел ектуална, и

морална, и телесна. Посвећивање упућује на апсолутн)' чистоту, целовитост и поредак бивства. Сва изворна

целовитост и чистота и поредак бивства, l\Iеђутим, није само

она која је била н а почетку, и није само крај кој и будућност скрива, неro је она у сваком човеку стална .И вечита, ако је и

нереализована, али жива је и у с адашње1\! тренутку, јер је

изворно и отварно средиште бивства сваког бића, и без њега

нико не може да о пстане ни једног јединог тренутка.

Хришћанство не доноси спасење и не лечи, неro ослобађа од кварности бивства, ј ер се окреће од њега (тешувах, метаној а,

преобраћање), и отвара човека према истинском бивству.

Ово знање је било у тами од времена кварежи бивства и откриће овога далеко ј е превазилазило способност свакога

човека. Значај преокрета 1\Iогао је да открије само месија (богочовек) и преобраћање је само он могао да оствари. Зато

Исус каже: ,,казаћу с акривено од постања света" (Матеј

1 3 ,35). То је оно што није повратак у рај , и .није обнова

рајског бивства, него ново царство које се заснива на победи

над моћи кварежа, царство које су Јевреји назвали .нал"уmх ха UU1.l1аfи.и (небеско краљевство). То је иранско џјоmиИl.наm ю;uюmхра, царство блистања. Држава тријумфа.пне истине.

Та држава се налази у човеку: �(((H).f:ia TOU <jH::OU €\1:Щ 1Јџ<l)\'. Та је земља, прос ветљена блистаВИЛОl\l славе, слава -;.:хщаmхра, ;.:авод, g/o/'ia, doxa - једна од темељних реLfИ

сваке баштине. Хришћанство је такво посвећење које после пропасти стварања (кварежи) ствара нову онтолоLйку базу, и

то тако што ИЗВОРfiО бивство заснива дубље од рајског. База

стварања се показала детињастом и KPXKOi\I. ТСi\lељ

искупљења је дубљи него темељ стварања (Бадер). Због

тога, сматрати све то религијом, ЛИЧНО1\! потраГО1\! за

спасењем, каже Ф. о.то, фатал:на је профанизациј а, бедни и

1 34

траљави филозофски неспоразум. Сво је испољавање такве

истине која уз целокупну .моћ обновљеног бивства продире

кроз сваку антисилу ч ак и онда ако у њој "пропадају душа и "

тело .

28.

Реч ашма у хебрејском у богатству ниј анси, само

сасвим ретко значи грубо - грех. З начеље ашма (тама, гроб)

има утицај а, али такође и аИlмај (грубија.н, незнашща,

зликовац). А Аш.модај је име кнеза деl\юна. Као глаroл значи:

грешити, испаштати због последица греха, патити, бити

подпац, пропасти. Нај битнији призвук речи, који одзвања из

сваког с поредног значеља, јесте нечистота, толико да се

ашма у Јеванђељу може превести често само као нечистота.

Ко почини ашму, он се укаља, и то не друштвено и не

религиозно, неro онтолошки. о.н није починио каљаве

ствари, нето је с ам постао каљав. И од ове врсте кала човек

се ужасне исто као и од сакра.пног, само баш на супротној

страни, то је преотрављеност страховитог гнушања.

Нарочито примитивно и сулудо слепило, парализована

беспомоћност и физичка абнорма.пност су последице, поред

тога безразложна и глупа лаковерност која нешто позитивно

оче�'ју од ашме. Кал се лепи и смрди и трује и као да је

неподношљив. Мајстор Ею:арт пише да је аШl\!а као суварак,

међу КОРОВИl\!а нај подпиј а, упорна, истрајна и lюхлепна

биљка коју човек за.пуд И�I�'Па, ако од њених жилица остане

трунчи:ца у зеl\UЬИ, поново ће истерати и још беСОl\!учније се

ШИРИТИ. Каба.па каже да с)' се корови, као и штеТН.И црви и

инсекти, одвратна и ларазитска бића, раШирили зеl\!ЉОl\1 као

последица почетног кварежа (ашма) човека.

1 3 5

29.

у значењу ат.не нај в ажније ј е да њеНИl\[ чињењем човек не с аыо да себе' учини неLIИСТИl\I, него укаља бивство у његовој целокупној универзалности. Зато је Ш елингова дефиниција Beraubtll1g des Seil1s - пљачка бивства, сасвим егзактна. .Што је отвореније каљање и пљачка бивства, његова тежина је ТЮI м ања, што се ашма почини савршеније скривени\! ПОС�'пком, утолико је тежа. Зато .највећ и грех није оно што свако неДВОСl\LИслено l\lOже видети својю[ очима, него онај кој и је кри.шОl\! почињен, уз развијену технику покривања и непрекидно, и кад је изграђен на чврстом систеl\!У. Најтежа ашма Јесте систем савршено скривеног кварсжа бивства.

за . у CBaKOl\[ случају ол И'[ење (сатана, ђаво) ашме ј е

погрешно. Све то вероватно значи да ј с квареж бивства у човек'У и CBC�' таква позитивна моћ као да ј е особа, односно није нешто, него неко кога не "lOжеl\lО избећи. Ђаво, међутим, није особно биће, ј ер ако би то био, у њему би се могао пробудити обрт (тешувах,. мстаноја), што је нонсенс. Ђаво се не ыоже егзорцирати. Из ђавола се не може истерати ђаво. Лреобраћање ђавола је апсурдан задатак Ђаво је илегално пробуђена l\Iоћ у стварању, она м о гућност егзистенције када бивство на одређеној тачк:и, непосредно поред сопственог извора, може да се обрне у кварсње себе сама.

З 1 . НаРОLIИТО ј е караь."ТСристична и стална тежња кварења

бивства у томе што оно с ебе сама затаји и приказује се тако

1 3 6

као да грех уопште не постоји, или да ј е само особена фикс

И;Ј,еја човека који није здраве памети. Таква је тежља, међу

осталима, и модерне науке кој а грех �'мачи као

психопатолошку појаву и улагује се себи верујући да се

чињеница греха може разумети из природе и да се у већини

случајева може уклонити без трага.

Свест о l\.Вapeњy бивства, међутим, постоји у сваком

човеку без изузетка, већ и због тога што безусловна обавеза

исправљања кварења бивства живи непотиснута у сваком

човеку. Свако зна да се нешто збило щто не може тако

остати и треба то .поправити. Не на тај начин да се

васпостави (врати) изворно,. ыада би већина то желела. Ова

страст би желела да васпостави рајско стање зачела. Аl1И је

то неизводљиво. Међутим, исправљање ј е реализациј а

б ивства, вишег и с авршенијег од изворног стварања,

изграђеног на HOBocTBOpeHOl\1 темељу, бивства које у себи

прерађујс снагу кварења, и уколико се обрне (тешувах,

ыетаноја), оно укида кварење у себи и животне ј\lOгуtlНОСТИ

пружа искључиво позитивним сила:\[а.

З2 . Мисао ј еванђеоског искупљеља ј .асна ј е cal\1O по

исправљању. Исправљање је обавеза коју човек, ако пропусти,

преузима на себе терет дуго ваља. Дуговаfbе треба отплатити. Ако се не отплаћује, оно расте. Искупитељ: о нај ко уместо "leHe исплаћује дуг, односно искупљује дуг.

З 3 . Свако з н а д а кварење бивства безусловно треба

исправити. Бивство о вакво какво јесте, неподношљиво је.

Несношљивост укаљаног бивства познаЈ е свако из

1 3 7

непосредне близине, и. заједно с датим хуманим животом свако зна да наПОРО1\l - учињеНИ1\! не за сваког човека, и не за свако живо биће, него за целокупно бивство, у интересу васпостављања изворне чистоте на вишем степену - сам он мора да учествује особно и одговорно. Ако то не учини, својим узмицањеl\l повећава кал у самом себи. Ако овест о суделовању у кварењу бивства и није могуће уклонити, може се затамнити, а човечанство је увек имало у изобиљу таквих успављујућих средстава кој а су га успављивала изнад свести. Потреба за поправљањем се., међутим, не може утолити, и зато се у свакоме. мора пробудити ПИТање: поправљање - али зашто? Инстинкт поправљања у човеку се не може ућуткати, и човек зна да је починио, и да стално чини, нешто што не може да остане без поправљања. Кварење бивства није починио један човек, и даље кварење бивства не збива се науштрб једног човека или групе, него науштрб целокупног бивства у којем смо сви судеоници. Управо зато је исправљаље обавеза за свакога. Ко себе изузме, починиће ново кварење бивства.

Наравно, захтев је исувише велики, али је још већи ако ЧОЋек зна да се не збива под спољном пресијОi\1 или на кондиционаЈIНОЈ основи, него се човек родио с тим захтевом. Међутим, човек не познаје пут који води остварењу, а.;lИ ако би га и познавао, управо због свога исквареног бивства не би умео ':1.3 оствари ништа, или тек нешто незнатно. ИСII."упљење је она делатност кој а уместо човека чиНи први и одлучан корак. Онај ко уместо човека чини први корак исправљаља -јесте месија. ТИ1\lе што месиј а (искупитељ) преузима на себе кварење бивства, иако у ље1\lУ нема нити је юшо икакву улогу, С1\lатрајући као да је у томе одиста суделовао, он преузима одговорност за кварење бивства и целу његову тежи.ну, али то НИЈе довољно, него позитиван резултат

1 3 8

исправљања, бивство очишћено на вишем С1)'ПЊУ препушта човеку, као да га је човек сам прибавио. Искупљење значи да исК\'nитељ обавља поправљање уместо човека. Управо зато је с�мбол овога исправљања, односно искупљења, Гьлгота и крст, другим речима жртва.

34. Свакога дотиче каљање бивства (почи.њавање кварења

бивства) зато је сваки човек обавезан да врши исправљање

за сваког човека.

3 5 . Иску.пљење је откупљивање о д исправљања

исплаћивање дуга уместо <ювека -, а важеће постаје онда ако то човек р азуме и прихвати, али прихватање зависи од тога да ли се човек својОi\l верношћу пр икључује исК\"Питељ\', или не прикључује. Верност (емунох, niсуш;,

fid.;s) ТО j� " основна реч Јеванђеља, а не вера (faitll, foi, Glaube).

36. А.нтихристовски МОi\lенат: 1\IИ смо природна бића - неi\lа

греха - нема кварења бивства - неi\lа одговорности једних за друге - нема савести - нема исправљања - неi\lа дуговања -нема ОДГО130РНОСТИ - не�ш искупљења - ж ивот ПОСТОЈИ ради

уживања.

37.

Свака баштина поседује с вест о искупљењу. Карактер искупљења зависи од 1)"lЩlчења почетне КОРУПЦИЈ е. У Индиј и је квареж интелектуална заблуда и иск�"ПЉење је управо зато васпостављање изворног )"1\13. Код Јевреја је

1 3 9

корупција l\IOРа.гIНО зло и зато су искуnљење добра дела. У архаичкој грчкој башТИЮ1 повезана је морална и естетичка квареж, а искупљење Је, према томе, заједничко васпостављање лепоте и моралне интактности бивства ( каЛ.оКCtуа<рita).

Знаље о искупљењу У историјском добу је у најбољем случају тек само танmра, знање о сећању и знање о књизи, касније пак само наука. "Иако је учење усвојено, смисао учења се тражи мудрошћу, и зато људи немају удела у увиђању. Уче само зато да би о томе могли да говоре и да о томе изразе своје мишљење, и зато неисправно схваћено учење само води даљем кварењу и патљи" (Буда).

38 .

Чиљеница кварности бивства се не може избећи већ и зато што је човек у њој заинтересован сопственим БИВСТВОl\l . Са1\l0 се може пропатити, и то као поремећени У1\l, болест, у каљаност. Интактну суштину бивства треба васпоставити, и обавезност исправљања важи за свакога. Изврдавање, порицање, забашуривање увећава изворни квареж ТИl\lе што човек поред кварења бивства још живи и у лажи бивства. Ко прихвата исправљање, он даље пати, али бар избегава лаж.

Иза учења о сагрешењу разних баштина Исус је открио корен средишње корупције. СИi\IПТОМИ корупције су срозани Уl\l, ИЈ\lОрални чин и болест, али cBel\IY ТОl\lе средиште је излив саме корупције, снага кварења бивства. Она моћ коју Исус није супротставио сипи која квари бивства, него l\Iоћ која је већа од силе кварења бивства, и кој а ствара дефинитивнију чистоту од почетне чистоте бивства, на необичан начин није нека нечувена и тријумфална моћ, �eгo потресно блага и нејака, премоћ која потпуно одустаје од моћи, која је мање јака од сваке силе, мека је и попустљива

1 40

и нежна. Јеванђеље је назива љубав. Љубав је она моћ Ko�a

обуздав.а кварење бивства и исправља га тако што остваРУЈе

вишу раван бивства него што је изворна. То је она раван на

којој почива небеско краљевство, темељ тријумфалне

истине.

39.

Љубав није морална врлина и није религиозна вредност

и није осећај, него снага (нејакост) виша од снаге кварења

бивства, која не поставља на своје l\Iесто основно стање

бивства, него ствара дефинитивну основу бивства.

40. Љубав је савршено нејака, јер је одустала од сваке

агреСИЈе. Љубав је потпуно неосвојива, јер је највећа моћ

бивства.

4 1 .

Јеванђеље је разоткриће средишњег кварења бивства и

откриће јединог remediuma (љубави).

42.

Ако Д\'ша не воли, она пада ва земљу, што Је готово

истоветно' с паклом (Симон Веј). Односно, како учи

Еl\Iпедокле: душа опуштена у љубави одваја се од Бога и

треба да се прочисти у десет хиљада отелотворења док се

поново не врати.

43 .

Силе кварења бивства и систеМИ лажи бивства већ се

непрекидно напрежу две хиљаде година како би

компромитовали љубав. У мишљењу, у потледу на свет, у

1 4 1

фи.rlOзофији, у науци успели су без остатка. Дефиниција

гласи: љубав је сентиментална поповска прев.ара. СР,едиште

људског бивства није љубав, него борба за опстанак

Међутим, љубав је једино постојећа и она се не може

порећи и не може укаљати. Оно што се може укаљати, то је

злоупотреба љубави; лажљива и претворна љубав, превара

љ:убави, лажна и егоистична љубав. Дејство комnpомитације

траје с аl\lО док га не такне аутентична љубав. У том трену ОД

ове. савршено неј аке и беспомоћне, благе и стрпљиве, меке и

попустљиве нежности одбиј а се свака агресија, и ова

незаштићена мекота исказује се да је тврђа од дијаманта.

44. А�ихристовско кварење бивства не усмерава се против

ИСТОрИЈСКИХ чинилаца, нс против у!\ш, знања, морала, моћи,

људских ИНСТИlуција, религије, него против љубави.

45. Нељубав се испољава у УМУ као лудило, у моралу као

злочин, у телеСНО1\! жив ОЈ)' као болест. Нељубав је исто што

и кварност бивства. - Љубав је мера бивства.

46. Парадокс љубави: љубав ј е испољавање човековог

најдубљег бића, и то тако што најдубље биће одлучује

супротстављено са1\I01\/ себи и против себе (Етингер). Љубав

Lювека ослобађа на тај наL/ИН што га везује.

47. Основна операциј а бивства (љубави) :

- у самостално сти као једно ј а у заЈедничком

ИЗЈедначити,

1 42

_ у сједињавању са заједничким бити апсолутно једно

ја. (То је база Беl\lеове логике, illqualieren. Закон међусобног

узајамног прожимања.)

Диференцијација Један у бескрајном низу бројева,

интеграциј а бескрајног низа бројева у Један.

48. Математичка природа љубави: математика пројеюује

операције љубави.

После сакралних аритмоло гиј а (Ји ђ и нг, с анкхј а,

Кабала, Питагора, орфика), математичку природу љубави у Европи разумело је једва неколИКО људи. Плотин, Кузански,

Екхарт, Беме. Основа сваке математичке операције - свест о

примордијалном бивству није ништа друго до

уједначавајућа операциј а (основна операциј а бивства)

љубави.

Операциј е љубави у физици, хеМИЈ И, биологији,

аСТРОНОl\lиј и, психологији, социологији.

49.

Логика љубави је логика јединства. (Упанишаде,

Плотин, Херакли:г, Кузански, зен, суфи, Беме, Хасиди.)

Љубав је реч која отвара и просветљује бивство. Логос.

50.

Треба се одрећи поузданости онога што љубав не може

да раЗУ1\lе.

5 1 .

Љубав је створила животну технику једноставнију и

вишег реда од изворног стварања, ч вр шћу присутност душе,

више знаље, познаваље људи, познавање стварности. Овај

1 43

начин живота, пошто је виши, он ј е детињастији, односно крхкији, блажи, мекши, светлији, израђенији, умнији, шири, ведрији, самосвеснији, тананији - и нарочито осетљивији и раЊИВИЈИ.

52. Праслика сваке љубави је жртва на Голготи: саl\ЮТ себе

дати без остатка.

53 . Најсуштаствениј а делатност дивиналног испољавања

који Јеванђеље назива Светом Душоы (Свети Дух, руах хm.:адос. 1t:" €U�La <payiCO\') ј есте у томе што просветљава оно што је скривено. По мери .бивства то је квинтесенција делатности Исуса. "Казаћу оно што је скривено од постања света." То је оно што је Исус оставио за вечита времена (" . . . одох Д:;l бих могао послати . . . "). То је појава €�ouaia, односно врховне власти Светог Духа. После првог fiat luх на CBe�' то ј е ДРУГО "нека буде светлост". Како више ништаяе би остало скривено пред било ким. Зато је природа Светог Духа апокалиптична, јер реч апокалипса дословно значи пој ава онога што је до тада било загонетка и тај на. Просветљење је толико делатност Светог Духа да апостол Јован дух назива �XO�' истине (1t:" ru�ta Тll<; аН8€tщ ), јер је дело духа истине транспаРl;:нтна егзистенциј а, односно потпуно просветљено човеково б иће. Бити отворен у таЈНОСТИ .

54. Антихрист се МQже схватити и као аНТИСИЈlа Светог

Духа, јер �X жели да открије оно што је скривено, а Антихрист хоће да с крије ово што је већ испољено.

1 44

Антихрист не наСlj'па из света стварања, него из света

исК\'пљења. зато он није кнез примордиј алног кварења

бив'ства, H�ГO кнез кварења универзалне обнове бивства.

Антихрист је опозициј а љубави, није жртва на Голготи, него

егоцентризам, није осетљиво ни рањиво, ведро ни отворено

дечје поверење, него неосетљиво и оклопљено, затворено .и

суморно неповерење, није отварање, него затварање, ни�е

јединство, него распарано растурање, а поврх тога Је

скривање ствари, њихова ;.традња у варљив систем

скривања, а на KOH�' скривање чак и овог скрив�ног, како.не

би било откривено. Антихристовско скривање Је бескраЈан

процео кој и Свети Дух уме да одржава у равнотежи ca�1O

својиы бескрајним просветљењем. Дејство Антихриста Је,

међ" ТИМ, највеће тамо тде се суочава с нејакошћу љубави,

где' уме да изазове привид да оно што је нејако треба

изба�ити, а оно што треба прибавити јесте моћ.

55 . Учење Јеванђеља НИЈе заснивање реЛИГИЈе, него

посвећивање. Ученици су погрешили и ова грешка се

испоставила врло брзо. Н а Јеванђељу се не може гра�ити

заједница. Хришћанство је такво посвећивање КОЈе с

превлашћу посвећених, односно с брахмаНСКОl\l делатношћу

I\lOже да заснује јединство човечанства, односно иркву. Не

као организацију, него као дефинитивно и стварно

обухватање стварности ЉУДИI\Ia који живе у духу Јеванђеља,

односно жртве, бе1 било какве световне власти, у

сиромаштву, у истини и у чистоти, своју пажњу чове�'у

"окрећући на двоструку борбу за живот и за беОlртноt:т",

никад ни за тренутак не. заборављајући да оно што OBД�

називамо животом "само Је ОДЛОl\lак вечне судбине човека

(Берђајев). А на концу: само је један веродостојан живот,.

1 4 5

јеванђеоски - а изван веродостој ног живота све остало је с поредно.

56. Ко верује да ј е Јеванђеље засновало релиrију и да се на

тој релиrиј и 1\!оже изградити људско друштво, с праВО1\! је уздрман, јер је покушај врло брзо и неопозиво пропао. Од жртве на КРС1)' није прошло ни десет година, тек пет, или ЈОШ 1\!ање, када су они кој и су се у Јерусалиму прикључивали заједници љубави сву с воју имовину нуди.гш да би зај еднич ки живели од зај еднич ког. И Ананије и његова жена Сафира су продали своју кућу, али су добар део новаца сакр иг1И за себе. Антихристовско лице.

ТЊ\lе се прва заједница већ l\ЮГ.ila сматрати насукаНО1\!. Не зато што су Ананије и, Сафира почини.,и издају, него зато што је заједница издају, с аСВИ1\! на основу конвенциј е ј еврејских фарисеја, осудила као грех. Заједница није ни реч разумела из Јеванђеља. Оно што је раЗУ:'lела био је тек талмудски морал. Без истинског посвећивања човек ј е друштвена звер (blte sociale) којој ј е неоn,<;одно да се о њој брину, иначе ће ждерати пресно I\leco. Веродостојан ј ев анђеоски хришћанин би с а смеШКО1\1 послао ј адно г Ананиј а и његову жену : - Пођи и за те паре поново купи своју кућу, труди се да ЖИВИШ ЧИСТИ1\! животом, И не веруј да с пасење i\южеш да купиш као ј агњетину на пијаци, јер НИ иначе ниси дошао оваl\lО због нечега другога, него само зато што СИ чуо да се овде јефтино раСПРОд;:lје вечно небеско блаженство. Не мари. Ако ПОТОI\I осетиш да треба да се просветлиш речима месије, дођи.

1 46

57. Свака таква организациј а зај еднице, заснована �a

најобичнијој и нај грубљој м атериј алности, потпуно Ј е

немог\'ћа н а овом. касном С1)ЋЊУ .историје. Преобраћање,

однос'но напуштање нижих животних вредно сти због

виших, з адатак је кој и за већину не може бити остварив. Али

ни прочишћени не могу да заснују заједницу, јер тежиште

њиховог бивства пада далеко изван друштва.

О но што ј е брахману неопходно ниј е моћ, не го

ауторитет. Ауторитет је аура веродостој ног живота.

Једина од 1\югућности јесте да човек духа (брахман) у

људској организацији заУЗ�lе место (у ПОВОЉНО1\!. случају

важно место) и да изнутра поспеши сазревање Заједнице.

Због тога питагорејско друштво није могло бити способно за

живот,. есени су остали тек ceкra, а о 'ПЛатоновој држави

боље и да не говоримо.

58. Не треба преуређивати постојећа друштва,. не треба

заснивати потпу но нова дру штва, него треба изрећи

апсолутнУ ч иње ницу ј единствености вечне људске

заједн'ице'

(Цркве) и одржати је, и непрекидно захтевати

њено остваривање од целокупног човечанства и посебно од

сваког човека. (Јасперс: ако не ЖИВИМО СВИ зај едно и једни за

друге, сви ћеl\Ю заједно пропасти.)

59. Оно што није Црква, то је ergastululll , односно шта.rrа за

робове.

147

60.

Ако је све оно што је о њему забележено истина. за грчког трговца Маркиона кажу да се, према њеГО�ОI\I схватању, хришћанство није ширило зато што су се остали народи, нарочито Грци - и поједине касте, нарочито образованије, туђили од рабинистичког мораЛИЗl\ta. Маркион је тешко подносио загушљиву и ситничарск\" фамилијарност хебрејства (против које је и Нич

'е

протествовао тако распомамљено) које је било окренуто према себи и све друге искључивало. Учио ј е да се у владавини универзума збила промена реЖИl\ta. Ис\"сов Бог Отац није онај из Старог завета, него сасвим дp��гo биће, није осветољубив и срдит, него истинољубив и добар и није cal\lO хебрејски, него припада целом човечанству, као што је говорио: Бог Странац. Пре Исуса за овога Бога нисмо знали. Искупитељ је истину Бога Странца донео на земљу и тиме је избрисао оно што је било пре. Закон (Тора) и пророци тиме тубе своју ваљаност. Стварање света заправо није успело. Човек стварања (Адама) је пао. Грешку стварања исправило је искупљење. Маркион је ово Јеванђеље одвојио од Старог завета, а изворни (арамејски) .Нови завет преписаО' ј е тако да је Јеванђеље схватио као неку BPC1�Y религије -, али је вероваТНИЈе да га чак ни тако није схватио. Маркион вероватно није био чак ни религиозан човек, тек политичар који је веровао у организацију и пропаганду. Маркионова делатност ј е у нутар хришћанства први продор оног хебрејско-хеленског антаГОНИЗЛlа који трај е у целој европској историји све до данашњег дана, ј ављајући се у веома различитим видовима,. као на пример утицај хеленизма у ренесанси, истовреыено продор хебраизыа у реформацију. Јер се хеленски утицај у сваКО1\! случају јавља као просветовљеност. (уметност, наука, филозофија), а

1 48

х.сбраизам као религија (ыорализам, РИlуал, пуританизэм).

6 1 .

Александријска велика библиотека била је сабиралиште

нс само хеленских. и хебрејских списа, него и египатских и

иранских, а по свему судећи и списа удаљенијих народа. За

КлимеiПа и Оригену знамо да су познавали Буду, а има оних

који претпостављају да су александријски агенги бор�или

и на Тибеl}' и у Кини и отуда доносили рукописе КОЈИ су

потом овде превођени на грчки. Према томе, Александрија

је прва монуменгална реализација mанmра-;уге, односно

раздобља књиге. Раздобље тантра је оно позно време када

баштина више не живи У личном односу учитељ-ученик,

него како би се она очувала, знање је положено У писани

облик, наравно, најчешће не У задовољавајућем вюу, јер су

описива'IИ баштину разумевали тек непотпуно. Друга

опасност је много погубнија. Учитељу се приближавао само

онај у којем је одиста постојала жеђ за знањем, а учитељ је

:}Нао коме ће шта рећи. Књига се отвара и пред радозналцем

И пред ветропиром.

Тантра је једна од фаза тамног раздобља. По много чему

је то Bpel\Ie инволуције када се мисли баштине учауре,

припремајући се за зимски сан, с пеци Ф ично скочањене

(O,:rнOCHO записане), ИЈ1И као што рибе саме себе затрапе,

њихова животна делатност се снизи, мисли се делом скрате

и постају формуле и изводи. Карактеристичан облик су они

сnигpаl\LИ (хебрејска литераlура мудрости: Параболе, син

Исуса Ширака; грчки филозофи: Парменид, Хераклит,

Питагора нrд.) који чувају мисао у облику закона, или

индијских сутри које главне речи и реченице користе тек као

подсетник. То је тек ларва изворног учења. Сnиpиrуалност у

књизи није активна. Човек не пише зато да би заменио своју

1 49

живу реч. Говор извире из сасвим друге форме него спис. Говор је комуникациј а, а спис је дело (карма). Gott \\· i ll l1icht. dass ist schreibe, aber јсћ шuss - Бог неће да пишем, али j� морам (Кафка). Тантра ј е управо то : књиз� чак и највишој, недостаје лич на веродостојност. Исувише је велика егзистенциј ална удаљеност између човека и списа, кој а се никада не може преl\lОСТИТИ: зато апсол\'тни ЉУДИ нису писали. Књига СПИРИ1уалност саЖИl\lа или

'склади�ти виш�

или мање добро. Међутим, књига је увек извод а данас већ објављење �lOжемо с:хватити само као књигу. Што заправо значи да објављења заправо нема, само постој и успомена на њега 'И коментар, Обј ављење УЗl\lиче у такав ,круг бивства из КОЈ ега непосредно не УЈ\lе да ИСl)'ПИ и зато нема моћи над животом.

ОД књиге се ништа не l\Iоже очекивати, јер је она cal\lO резервоар. Уколико у нашем ЖИВОl)' још има неке величине, ми је узимамо из књиге и стављамо у књигу, али је наше бивство 06сзнањено, ништа не Y!\le�1O од некуда непосредно да УЗl\lеl\lО, само посреДНQ: из књиге. Последњи моменат раздобља тантре пак ј есте секуларизација књиге" што значи да ће се СnИРИl)'алитет књиге разрешити у времену и распршиће се у софистичкој безбитности. Треба се одрећи и рукописа, а лич на веродо стој ност је још м ања. То ј е отприлике последица штампања књиге,

КЛИ1\lент АТЈександриј ски зато изражава 1\!Исао: да ли C�le да се пише књига? Као и већина СПИРИl)"ЭЛНИХ бића, он ће ипак написати књиrу

62.

Александријску библиотеку је створило неко јединство које је настај ало на универзалној перспективи. У Александриј и ј е настај ала универзална оријентациј а, током

1 50

историје света свакако најзначајнија. Знајући за целок�:ш�'

баштину кој а им је стај ала на располагаљу, а у веку КОЈ И је

\'следио после Јеванђеља имајући с азнања и о HOBOl\l завету, 'постојал а је реална основа за стварање јединства

универзалне перспективе.

Темељ ориј ентације је с азнање. Велике фигуре

Александриј е су хтеле да се обрачунају са rpeXOl\l

несвесности (ТО TiJt; CL'У" оtщ q>!lCLpH:!la), и то чини алексан

дриј ску l\Iисао тако СЛИЧНОl\l индијској. "Нај бољи назив за

грех ј есте поремећеност (croуX,Uсщ) - каже филон -, то се

l\Iоже до казати тиме што ј е нераЗУ l\lНОСТ пре пуна

поремећеног говора и наl\lера, и делује У својој збрци."

Пореl\lећеност је интелеКl)'ална коруш.mј а, и ова реч готово

потпуно покрива хинду авllд;а, кој а знач и Уl\lНУ таму,

смањену будност и месечарство,

63 .

Гноза, односно с азнаље (латински cogl1oscere,

санскртсЈСИ дњана) ј есте пут умног очишћењ� уз ПОЈ\lOћ

у ниверзалне оријентациј е. Смис ао с азнања Јесте да Ј е

�aKpa.rIНo сазнање, које повратно делује н а људско биће .и

тако би требало да се јавља - и обратно, - где се реа.ТЈ ИЗУЈе

прозирно људско биће, његова оријентаuиј а мора ;13 буде

универзално отворена. Нема једног без дру гога,

За неосетљивост према битним чињениuа1\lа бивства у

најновије"l раздобљу Европе карактеристично је не само да

се Hel\la пој l\lа о узај амној вези ИЗ:\lеђу проч ишћене

е гзистенције и универзалности ориј ентациј е - нонсенс

кулминира у мисли да се филозофија као бедни остатак

\"Ниверзалне оријентаuиј е жели да схвати не У з наку

�'ниверзалне оријентације, него у знаку појединачних наука,

� на тај начин се филозофија деградира у науку.

1 5 1

Зато Ј е потпуно погр е шно у поређивање

александријских спирюуалиста с модеРНЮI универзитеТОl\I.

Леонтј ев је модер ни европски универзитет назвао

вавилонском калаштуром, не само зато што обезбеђује реч

сваком заблудном учењу, него зато шro је неосетљив према

духовној корупциј и, чак је у томе саl\юдопадљив и надмен.

Модерни универзитет делом не зна ништа о љ\"дском бић\"

које допуњује универзалну оријентацију, о тр�нспарентн�ј

егзистенциј и, деЛОl\l се пак постепено одриче у ниверзалне

оријентације, п а ил и се расипа у неегзистенциј алној

стручности, или постаје ХИ1\lера енциклопедизма.

64. Гноза значи дњmю јога. односно с акрално сазнање.

односно дњmю .I /Оl\ша - ослобођење посреДСТВОl\l сазнања: O�HOBa гнозе јесте да трсба поћи од с азнања оне операције

КОј а потпуно просветљава човекову егзистенцију и тако је

ослобађ а. Потпуну транспаренцију човека треба

реализовати с отвореношћу за универзално знање, све док

"нема с пољњег, Hel\la унутарњег и неыа ничег другог до

кристално чистог сазнања" (БРllхадарањаl\О Уl1аНlIшада 4, 5, 1 3).

65. Свакој баштини припада генеза. КО СЈ\lOсl 0 гиј а ,

аРИТ!\lо.10гија и практични наLIИН живота, ритуал, :\Iитологија

и антропологиј а, кој и, истина, не казују суштин\" баштине.

јер она � lOже да буде искључиво знање сазрело 'у духовној касти, кој е се ј ављапо на вишој разини бивства (ШРУJl1ll). а то

је пак већиноч оно што ј е знаl\lенито у људском живо�' од

почетка, односно оно што се "прича" (с.\lРllJl1l1). Велике и

комплетне баштине, као кинеска, иранска, хебрејска,

1 52

египатска, грчка орфика, потпуни су системи бивства, кој и

приповедају о н астанку света, о пореклу човека, прир?де, .0

сврси бивства, СМИСЛУ, говоре о принципу реда на КОЈем Је

свет саграђен, заједно са фИЗИЧКОМ стварношћу, дру штвом и

људским бићем .

. Хришћанство онако како се објавило у Јеванђељу неl\lа

овакву грађевину. Није му ни потребна, ј ер ономе што каже

друга баштина, Јеванђеље не одузима ништа од његове

важности, чак га задржава ("од закона се неће изгубити

ниједна јота"). Хришћанство је (езотеричко) знање Ko�e

говори о кварењу и обнови бивства. Исусово учење Је

искључиво просветљивање затамњеног средишта бивства. У

Александрији се l\IИСЛИЛО да се учење хитро мора обградити

теоријом о настанку света, космологијом и низом

дисциплина кој е припадају потпуној слици света. Овај посао

је и урађен. Међутим, ј едан део дисцигшина ј есте сувиш�о

Ј\l истификована збрка и окултна теориј а. Један део - лако Је

Ј\lOг\"ће - добронамеран је, али самовољан коментар. Један

део је СИГ:'рно ограничена глупост.

66. ПЛОТИН је могао познавати гнозу У позном и слабом

ВИД\". ч ак и не на ОСНОВУ нај бољих аутора. Зато с�диј а коју

је п'�светио гностичаРИl\lа (Пр6с; -rощ У" оcrПКОUС;) поразна је

за александријску школу, али није ни карактеристична.

Предмет С�'дије на концу и није гностициза!ll, него суро гат

ондашње профане велеградске полуобразованости, као кад

би неко данашњу науку хтео да у позна преко популарних

илустрованих свешчица. Плотин попази од порицања �BeTa

гностичара и на становиш�' је да онај кој и грди уСтрОЈСТВО

света, он л·ули. За њега порекло одбацивања света у гнозама

потиче из таквО Г l\Iишљења КОЈе је лишено космички

1 53

изједначеног сазнања. А неуредност у зеl\[НОМ ЖИВО1)' Александријци желе да уклоне не на разуман, него на СУМЊИВО магијски начин. "Зло - каже Плотин - није ништа

друго до мањкава увиђавност, нижа раван доброг, и оно се

постепено може уклониrи." Зло није последица кварења бивства, него грешка која се може довести у ред људским

напоро]\(. Ово схватање је, као што знамо, наивност грчког рационализма. Позни гностици пак р азореност зеl\JНОГ

бивства желе да ОТЮIOне уз ПОl\юћ виших сила, ПРОГОНСТВОl\J

злих демона. nЛотин, ужаснут, протеС1)'је против тога. Може се додати да ове чаролије нису ни добронамерне. Он не сматра вероватним да се на више силе може утицати "песмама и уз в ИЦИl\[а, дерњаВОl\l и сиктањеl\l и другом праксом" . Изгледа да све то није ништа друго до Довођење неподозривих у заблуду.

67. У свом ИЗВОРНОЈ\I облику гноза је још располагала ОНОJ\l

ј асноћом раЗУ;\lа који је без трага нестао две-три генерације

касније. Ова ј асноћа се називала ОН1КРНЛС; 1C\'EU!-Hitffi\', а то

зна<[И да раЗУl\l у односу на истинитост људске егзистенције има непогрешиву способност просуђивања. Дословно

значење грчког израза је "раздвајање духова". Разликовање шта је добро и шта зло, изворно и неизворно, исправно и

неисправно, истина 11 квареље бивства. Не с друштвеног Г.1едишта, не психолошки, не по Ј\lOрални,\( НОР:\lаЈ\Ш, не религиозно. Основа су.:щ он'Љ:РН:ПС; није констелација и није

биолошки склоп и није понашање, него крајње својство које се даље не Ј\юже анализирати и несводиво је на друго, а то је тежина и чистота људског бића као инкарнације апсолутног

духа. У ПРВИl\l вреl\lеНИЈ\га хришћанства учило се да је Оt<'.tКРtСПС; дар Светог Духа (духа истине, према Јовану :

1 54

1 1 \'Eu�ta t11C; а.неЕtЩ ), то је сазнање истине које просветљава

сваког човека. Ll\aKp\(jt(; је непогрешива осетљивост на

ИСТИН\' и на лаж бивства.

Са затаl\lњењеl\l способности разликовања, на кониу и

њеГОВИЈ\1 ПОТffi'НИl\1 нестанком, У људима је престала да

делује l\IoгyћH�CT одмеравања духовних сила. Последица је

била да се више није знало разликовати исправно учење ?д

забл\,дног, веродостојан став од псеудо-егзистеНЦИЈе.

ИзГ):била се мера и јавила се могућност да У људски живОТ

НСОl\lетано продре лаж бивства.

68.

Када гноза не би била ништа друго до само прикупље�о

архаичко знање, њена вредност на прекретници ИСТОрИЈе

била би и тада јединствена. Преокрет се онда називао

цсловитост BpeJ\leHa. МеђУТИl\l, грчко 1C1,llP0I-\а. toi) УЈЮ\'ОU У

значењ\' Александријаца уопште није говорничка фраза,

нити м�стификација, као што се касније l\IИСЛИЛО. ПНРО!-lа

је једна од најважнијих речи гноза, у маКСИl\lалном богатству

бивства и његовом савршено иигегрисаНОl\l виду значи до

врха ИСГf\'њеност сами]\( собом. О овој испуњености

концеигр�саНЊ\1 бивством говоре обј ављења као о

садржини почетног бивства (Еденски врт, златно доба,

саm;а-;уга). и ову испуњеност бивства и Јеванђеље ставља

се у средиште. ПU:ро�ta је гностички мит, значи испољавање

Један \. бескрајним разликама. Није свако ВРСl\Iе погодно да

било �oje знање по вољи буде реализовано. Целовитост

времена, концентрисана испуњеност временима Јесте када

се \. људском ЖИВО1)' реапизује Један који се из виших сфера

ис�оЛ:ава \. бескрајНИЈ\1 р азликаJ\lа. Постојале су гностичке

школе Koj� су ОЛИLlавале 1[),ЕРО�Ш и говориле. о њ�j као о

богињи, друге су је доводиле У везу са СоФИЈОl\I, ооГИЊОl\l

1 5 5

�[удрости, а аналогија јој ј е ыота бити хебрејска хопщ кој а Ј е

.према Каба.ди други принцип стварања, дух мајке света

КОЈ а у себи носи све могућности бивства. Гноза каже да у целовитости времена (у којима се рађа искупитељ) дpeBH� знање у целини постаје дозрело. То ј е оно време када се за човека отвара l\ю гућност у ниверзал не оријентације. Целовитост з нања омогућава савр шено прозирна људска егзистенциј а, она кој а живи у отворености истине би�ства (а.петеј а). Целовитост времена је ступањ кој и се налази изван и изнад историје, могло би се рећи да је висока степеница посвећивања.

69. Клиl\lент АГ\ександријски представља тачно супротно

становиште од Маркиона. Он порекло хришћанства изводи иск�учиво из хебрејске баштине, али није то оно што је СВОЈ ствено

. њeГOBO�1 схватању. КГ\имент целокупну грчку

Филозо ФИЈУ изводи из хебрејства. А нало гиј е измеђУ баштина, баш као и модерна наука, ни Климент није у CTaњ�· да про'!}·мачи тако да понекада заnисивачи дО�ЛОВН� сатаснос:ги

.независно ј едни од других захватају из јединог

извора КОЈИ Је У апсолутном времену и константно дат. Он прет�оставља да би једна баштина морала да буде старија, а НОВИЈа онда као утицај мора да преузима мисли од старије. Знаl\1O да Је ова npemocTaBKa савршено погрешна. Свака баштина юш непосредну везу са stаtusош absolutus0ll1, и слич ности, чак истоветности, потичу одавде, а нс ттем утицај а. Дакле, к,'ЮIСНТ чини грешку када грчку i\lиса� пре Сократа, чак и П,атона, жел и да објасни утицаје�1 Торе. Не треба нарочито наглашавати да хеленство иыа са:\IOСТа.пно порекло, али с хебрејством Юlа заједничко основно стање. З начај Климента је саСВИl\1 други. Најпре, он је први

1 56

�Iислилац кој и хришћанство заснива на сазнању. Друго, он

се гностичким сектама противи с пуниы уношењеы СВОЈе с'ГзистеНЦИЈе.

70. Оригена је сасвим с игурно једини але кс андриј с ки

мислилац чије је дело бипо и оста.по недирнуто. Оно што Оригена ради јесте ј една врста сакралне филологије, што

·јначи да је отворио l\югућност комуникације с објављењем и створио метод за одржавање комуникаЦИЈе.

Оригенин метод је особен. Осветлио је речи обј ављења

из седаl\1 језика (као што је забележено, он је предавања ()државао на седам језика одједном), и то зато што, по њe�[y, крај њи Сl\Lисао речи није у стању да пренесе без остатка

.. иј едан једини историјски (корумпирани) језик. ТУi\lачење 11<1 седам језика бар може да означ и правац у којем треба

тражити почетно и основно значење. Баш зато фи.дологију

Ор игене не треба бркати с О НИ1\1 ФеНОlllеНОЛОШ КИ1\1 анализама које је nPЮlенио Аристотел у петој кљизи своје

МеmафUЗlll\е, или у Органону, ни с модерном сuиjенти

фИЧ НОllf филологијом која полази од фиктивне (НCI)·ч не) I·раматике КОЈе нигде нема.

Оригенин етимолошки пос'!}·пак често је веО1\lа сродан с СТИ/llОЛОШКИlII ПОС1}"ПКО/ll Каба.пе (више стотина примера у ·Зохару). у средиш'!}· је, у CBaKOi\1 случ ају, .70гос (у

ХсраКЛИТОВО/ll смислу, односно добар. као што се говорило у хебрејСКО/ll). Свој Иl\l еТЊ\IO.Г\ОШКЊ\1 ПОС1}"ПКОl\1 он заправо

преко језика ИЗВОДИ реконструкцију основног стања. То је подухват без премца у историји, поготово ако се по�!Исли да овде у Европи Сократ, и на другој страни земље Конфучије

с�штраЈУ универзал ну поремећеност човечанства У КЛОЊИВОi\l са1\1O у том случају ако човек успе да васпостави

1 5 7

изворни смисао речи (исправна употреба речи).

7 1 . Оригена спада у сасвим ретке људе који блиставе

теорије обзиђивања објављења, истина, нису одбацивани, али, с обзиром на коначно знање, сматрали су их незадовољавајућим. Неко ко говори о настанку света и о изградњи система света, о порекну човека и оста.пом, он у CBaKOl\1 случају личи на КГlOвна Свете Девице који у простоти свога срца, будући да другачије није у стању да слави свога Бога, приказује премете преко тлаве испред олтара Девице Марије. Наука је већином у целини овакво преметање пред својим бескрајНИl\1 моћИl\lа, оваква детињаста и невина продукциј а (литургиј а и светогрђе) која нема никаквог значај а пред господареl\J бивства, изузев једног, да ыу овако неспретно приказују своје поклоњење. Као што Проповедник каже: сва мудрост мудрих Је глупост.

Оригенина претензиј а није СКРОl\ша. Он хоће да објављење приволи на КQначан исказ. Оригена је био гностичар, односно темељ његовог учења Је да Је с азнање осл.обођење, и није желео да сазна с поредне појединости, него оно што је битно ("једно је оно што треба"). Криста.пно чисто сазнање.

Један израз хебрејске баштине јесте: БС1I11Х КО.7. Значи да онај ко успе да прибави потребно знање, чује глас небеске девојке. Небеска девој ка пева истину. Истина се пак не оглашава трубаl\(,а, него лаХОРЮlа лептирових крила. Кажу да многи (вешти l\Iузичари и песници) губе свој небески слух као што многи (вешти Сликари, вајари, глумци) губе своју небеску визуелност и као што многи (стручњаци и научници) не чују више БС1I11Х КО.7, јер их занат чини неоееТЉИВИl\1 према спириrуа.пНИl\1 везама, у стручности се

] 5 8

('уби невиност слуха. Оригена је трагао за гласом небеске дсвој ке. У сваком случају, био ј е један од оних у хришћанству који су најчистије чули тај глас. Знао је да у ЖИВОl" човека нем а ништа важније од невиног ува. ,�OBeK I(C тра�и своју срећу, него особену тежину рода свога бић�" (Сснт-Егзипери), и то може одмерити само оном l\1epOl\I КОЈУ је одозго добио. Истина је НОР1\lа.пност. Знање је припрема за бесмртност. ("Истина ослобађа" - дњClНCI МО1\ИlCl.)

! lознавање древног знања значи познавање вечне истине. Али је он поврх свега знао да, ако већ објављење и не чује нспосредно, у свакој прибележеној и преостапој речи обј ављења треба да тражи истине које отварају и IIросветљавају бивство.

72. Оригена је заправо МОНУl\1енталан преводилац, на такав

начин што је коначни смисао у трансценденцији желео да прсведе на људски ј език Пошао је од два ј езика, од грчког и хсбрејског. од грчког јер је у Александрији то био језик универзалне оријентације - у крајњој линији и светски језик Европе, не само у том тренутку, него је то остао све до данашњег дана. И у двадесетом веку Европу одржава уједно грчки језик, Светски је то језик на којем се реченица друтог језика може изразити, не од речи до речи, и не на адекватан начин. него на вишој разини. Други језик је хебрејски који .,, , .истина није прајезик, али и у свом исквареНОl\l виду Је нај ближи прајезику" (Бадер). Без познавања хебрејског језика не би била разумљива ниједна реч од дубљег смисла Јеванђеља.

1 59

73.

Под утицајеJ\l гнозе Иренеј ј е први пут говорио да постој е три раздобља с вета, стварање, с а грешење и искупљење. Тиме ј е он з аправо први пут говорио о историј и. Оно што је постој ало пре њега углавном су хронике, МИТОВИ, приповедања, или импровизоване повезаности; и касније у СВИJ\l случај евима је остајало тако када би се неко удубио у историјску узастопност и ствари не би ПРОJ\lишљао од почетка до крај а. Већина J\lодерних историја није ништа друго до хроника или пр иповетка, понајвише колективни роман, саJ\lОВОЉНО ПР01)'J\lаче н (историјска наука), филозофског садржај а, и на тај начин јесте фантазам. Истинска је историј а када живот с вета (човека) зависи од једне једине идеје, и то тако да о стварима пресуђује догађај бивства, или је с војствена спремност на догађаје. Услов ј е истор ије д а осветли два нај важнија догађ ај а бивства, почетак и крај, па и онда кад не J\lОГУ постати видљива у пуној отворености, али да се бар пој аве као апсолутни реалитет.

Јер све оно што се збива у међувремену одређује први и последњи догађ ај . Исходиште и приспеће, јер човек приспева таJ\lО одакле ј е кренуо. Пре упознавања Јеванђеља за гноз)' је најбитниј и био први догађај. С Јеванђељем гноза је прибавила сазнање и О последњем, и то не с амо из Јованове Апокалипсе, него из целокупне иранско-хебрејске апокалиптичке књижевности. А покал ипса ниј е толико изражава..ГЈа караЋ.'Тер истичан став доба, односно О'lекивање краЈ а, апокалипса је :\IНOгo више стварно значила оно што реч а покал ипса значи: откриће -, дру гачиј е речено испољавање до тада скривеног крај њег сыисл а . Јер апока..ТIипса дословно значи расветљавање онога што је обавијено тамом.

1 60

О ИСХОДИШ1!' није било недоумица. То је рајски почетак,

а одмах потом његово кварење посредством човека. То је

оно што у себи носимо као светлост чистог бивства и

«варење бивства. Златно доба и корупцију. Јеванђеље учи:

ако човек не успостави у себи и у с ве1!' ЧИСТ01У почетног

бивства, окончаће бедно и у ужасној катастрофи. То је

свсвремени смисао свевремене ИСТОрИЈе, тако невероватно

I IЛ ИТКО опште место да је hemo r:-tlе не знати за њега.

) toraђaj, и то један једини догађај . Све оно што се негда

',било било је подређеНОl\1 овом догађају, а што се збива:

IIсумитна је последица овог догађаја.

Историј а се може одредити и тако да о почетку

располажемо поузданим сазнањем, међутим, наше бивство ј с отворено према крају. Ова отвореност према крају

историје назива се слобода. Нема l\Iеханичких и аУТОl\lатских

'!бивања, нема напредовања или назадовања без човековог

хтења, a.ilИ поготово нема неутралности. Човек не може да се

110вуче, ј ер је нонсенс живети изоловано У историји.

74. Необично је што се Филон, александријски хебрејски

пюстичар, целином свога l\Iишљења налази у c Bel)'

I1ростора. Под простором свакако треба разумети космос,

односно природу, у сваком случају стабилни и статични

поредак с пољњих нужности. КЛИJ\lент Александријски, који

јс готово савременик Филона, има нешто што Филон није

имао: свест о почетку и о крају. КТIИl\!СНТ не живи у фиксној

природи нити у вечној константности космичке

архитею:·ре. Филонов с вет је здање, КГЈиментов с имфонија.

Ово овде је течан и испарљив елеl\lент, који се назива

временом, нешто што не Допушта да се стане и остане и

СМИРИ, јер у овом елеl\lеНIУ све се непрестано раствара и

1 6 1

растаче, саставља, али само на трен, ПОПРИl\Ia облик, како би

опет дошло до растурања. Два начина мишљења, као

архитектура и музика. Оно што ј е у свету простора

умирујуће јесте што је о лиruъиво , гушћа опсена, као што

хинду баштина каже: оно што ј е у времену тежина, ј есте

непојмљивост. Човек у хриwћанству не живи у простору

затвореног космоса, него у историј и, убачен, не с амо оДшкринут, него раздрт и побачен. "Време није ни архаичко,

нити пак апсолутно С l\lислено, човек га чини овим ИЛИ оним,

али не сасвим. Увек преостаје имагинарно - не минут, не дан или година - него нека немерљива тама која себе изузима од

контроле. Целокупни стабилни космос се разрешава у

ковитлању и ваљању, зато се каже да човек у овом еону не

живи у систему света, него у историјском Bpel\leHY, у

неУ;\IИТНОСТИ претходних догађаја и последица који су необуздана �lOћ. Историја је иступила из жеђи очекивања

краја (апокалипса), из стрке од катастрофе, из бриге и

забринутости, .и O�'дa из ужасног страха као последице кобно ПРО�Iaшене суштине живота. Све је то несумњив белег

историје, али ниј е све. Човек је изручен, а његова одбрана се

распала. ОН је остављен. (Као да је време у бивству стално

присуство не-бивства.) У историј и постоји једна ј едина

срећа, не ИС1}'ПИТИ из времена, него остваривати потпуност времена.

75 . Постоји разлика ИЗ'\lеђу очекивања крај а и свести о

крају, то је и разлика ИЗ'\lеђу апо калиптике и есхатологиј е.

Апокалипса ј е ствар раСПО.lожења, есхатологиј а ј е знање о Кр3Јњим стваРЮIa.

1 62

76. У историјском хриwћанству ј е веома рано начињена

I'решка која касније никада није исправљена, чак је и

по оштре на и због тога је била кобна. Т а грешка ј е што гноза

није vклоruъена у хришћаНСТБО, него је жигосана као

jCPC�KO мишљење и искључена је из њега. Тиме је пак

укинута могућност слободне духовне делатности сазнања у

хришћанству. . Плотинова осведочена супротстављеност гнози Је

разумљива (оправдана). Он ј е био осаl\lљени, повучени

човек, а .ни његове информације нису могле бити

всродостој не.

Хриwћанско свештенство пак располагало је високим

ауторитетом , могло је имати исцрпне и поуздане

информације, и сиrурно је и располагало њима. Управо зато

поход који су покренули против гностичара не може се

просуђивати као ТIлотинов.

у историји хришћанства то је био први случај када је

свсште:нство заузело анти:\:ришћански. став. Био је то први

случај у истор�ји када је свештенство, своју моћ спровело

против духа Цркве.

77. Гноза је имала и погрещна учења, и сасвим сигурно Је

било обиље злонамерних гна етика, али је Г1Итање да ли је то

било довољно за обрачун с гнозом. Гноза је присуство

сакралног сазнања. А у рюу свештенства, као што се касније

испоставило и као што се овај став понављао и устаљивао у

историји, власт и није С1}'пила у битку против погрешних

учења, него против делатности прос ветљивања ума.

Резултат прогона гнозе је да је укинута могућност

универзалне оријентације. Оно што се збило није било

1 63

двосмислено. Свештенство, већ делом на власти, које је

заузимало многа значај на места у Цркв-и и које је почело да

сматра себе веродостојНОl\1 Црквом, није благонаклоно

гледало на слободну умн)' делатност гностичара. Свеш

тенство је наспрам слободног духа заузело исти став као фарисејство .

78. Гноза почива на чињеници да се иницијативом умне

операције сазнања мења човеков став. Било каква да је мисао, она подстиче човека у неком правцу Ово својство мисли које

формира бивство расте према томе ю колике је дубине неко

разлаже, колико систематично, подробно и с КОЛИКОi\1 истрајношћу. Мишљење, сазнање и знање као свесну и

систематичну примену метода који формира (ослобађа) бивство, гноза је узела из египатске баштине, а тај метод је

сачуван под назИВОi\! алхемија. Алхемија (прављење злата)

заправо је У1\ша делатност за унутрашње ОLIишћење, просветљивање и преображавање елемената. Сврха ј е

прочишћено људског биће (прављење злата није ништа друго

до реализација бивства златног доба), односно транспарентна егзистенција.

Грешка коју је починило свештенство у раном хришћанству ј есте што је одбацило }':'\IHO просветљење

(универзалну оријентацију) као силу која формира бивство и

на њено �Iecтo ставило делатност с образложењем да човек СВОЈе спасење 1\lOже да постигне искључиво с војЊ\-1

ПОС�·ПЦИi\ra. Тиме је ископчан просветљивачки рад ума и

тако Је окљаштрен човеков живот, искључен је l\'-рИТИЧКИ

интелект и У1\1 није стопљен са хришћаНСТВОi\I . Што је постало

узрок да због ове неразрешености унутар хришћанства

завладају несигурност и немир (побуне, секте, јерес).

1 64

79.

Клер је успео да умну делатност слободног сазнања

спречи догматским забранама више од хиљаду година

унутар и юван Цркве, али је у нововековном рационализму

разум юбио на површину у окљаштреном и деформисаном

ницу, и раскринкао скривену моћничку амбицију клера. С

овог гледишта рационализам се може сматрати осветом ума

l\Оји није аСИi\lилован посреДСТВОl\1 хришћанства.

80. Антаroнюаi\l гнозе и клера запазио је Јене Хенрик

Шмит, и он је ювео битне моменте супротности. Међутим,

он је у свом размишљању починио грешку што је клер

IlOИС1:0Ветио са Црквом, односно побркао је ове две сасви!'.!

различите димензије бивства. ОН је јасно видео напетост

ума (духа) и инстинкта власти, али унутар хришћанства није

'щпазио напетост између Цркве и клера (јеванђеоског и

историјског хришћанства). Хришћанство се не може и не

сме поистоветити с клером. Ако би Шмит био У праву, и ако

светлост ума не би прогонила Ј<Лер, него Црква, целокупно

хришћанство би се i\lОГЛО по копати.

8 1 . Грчко ЕРУО\' Ј е у првом реду учинак, предузимање,

подухват, делатност, такав чин који никада не стоји сам, него

у узајамној повезаности с неком цеЛИНО!'.I. Нешто што

почиље и окончава се, што се зготови, зато је ЕРУО\' заправо

дело (латински opus). 'ЕРУОЈ.Шl значи бити делатан у

интересу неког циља, радити ради дела и нешто завршити.

Грчко 1tpaYJ..La (1tpa�lC;) пак је једнократни и спољни физички

чин, више заузетост, нешто радити, а Юl\lеђу појединих

1tpaY!--lа не!'.ш узајамног односа (латински actus).

1 65

Ћруо\' ј е делатност кој у човек обавља приликом

изградње куће и у тој делатности је обухваћена кућа као завршено дело, ако се носе цигле, меша креч и тешу греде.

ПраУllct је ако човек празну кутију од шибица избаци кроз

прозор воза.

82. У Европи, нарочито у ново доба, што се човек више

приближава модерним временима, све је више уверен да оно

што назива ЧИНОl\l, искључиво је npaYIlCt (actus). Истина, такав Један акт, с другима неповезан, истргнут из

непрекидног људског животног дела, могућ ј е, а.IТИ је

заправо веома редак. У баштини, у ЉУДСКОi\1 НОР1\ШЛНОМ начину живота, знамо да је задатак брахмаНС1\е касте

сазнавање, истраживање и очување знања. У Индиј и ј е то јога, сакрално сазнање. Дњана ;ога је брахмански пут,

дословно значи путеl\l сазнања се сјединити с апсолутним

духом. Сазнање је ослобођење (дњана .'II/О1\UЮ). И духовна

каста је делатна, а..rIИ ова делатност, пошто је не-активност,

назива се не-делатност. ПарадИГi\Щ не-делатности у Кини је

царско дело (тако управљати да се не l\lрдне ни прстом). Као што се каже: ништа друго - до окренути се југу. И брах:wон

гради своје дело, ми гради не-активношћу. Духовна каста никада не чини акт, спољни физички чин, него гради, и то

своје животно дело изграђује l\Iислима и од мисли (ЕРУО\', opus).

Учитељи духовне касте у Индиј и, међутим, одбаци.пи су

и ову не-делатност. Ништа не градити. Не-активност. Не

треба животно дело. Само укинути градњу. Само не бити

активан. ,�ије биће поремети опсена, оно се отелотворује и

збрда-здола послује" (Ка1/валiа уnаН1/шада). Мохобхораmа

каже: делатност (дело, 1\арна) је оно што човека веЗУЈе,

1 66

сазнање (знање, дњана) јесте оно што човека развеЗУЈе.

Саl\lО онај чије је биће "кристално ч исто сазнање",

ослобођен је. Творац света (вuшвm:ар,\юн) поремећен је

стварао свет. Коме се ум пробудио, он не види никакав

разлог да ствара било какво дело. Не градити, разградити,

раставити, развезати. Доброчинство је исто тако грешка, као

и зло. Исправна дела, каже Екхарт, не чине дух богатијим.

Ако човек ствара дело, па било оно колико крупица

прекрупе, дело га поново овамо враћа, и све дотле треба да

се враћа док потпуно не избрише чак и трагове свога дела.

Ни вZlшвm:ар.\ЮН (творац света) не чини другачије до ли што

свет, остварен у спаваћивости, који га ј е везао и држи га

ззробљеним, разграђује и развезује према размери и С�'пњу

прочишћености свога сазнања.

у сваком чину ради и.нстинкт делатности (стварање,

активност) како би неко створио своје дело. Такво дело

хинду баштина назива кор\ю. Карма је I, .. ућа, држава, песма,

фи.гю·зофски систеl\l, сашивено одело, скована сабља. Ово је

карма коју човек гради у себи свој и м 1\IИСЛ И1II а и

ПОС�"ПЦИl\lа, коју после смрти понесе са собом, која му

одређује сваки покрет овде и у СВИi\1 световима, све док не

преступи преко прага будности и обустави своју делатност.

Карма је животно дело које човек гради пре1\lа свом

�'1\щчењу искуства у живо�', које је невидљиво, ми је

чвршће и истрајније него да ј е саграђено од прагнајса, и које

ништа не растапа, изузев будно сазнање.

83 .

Особено l\Iесто делатности Је живот витеш ко

управљачке касте (ЮllаmрU;а). Витез упра.жњава кар:\ш-јогу,

што није ништа друго до сједињавање с највиши!\! биће1\!

путе1\! непрекидне делатности. Животно дело (I\ар.\ю)

1 67

брах .. wана јесте не-градња, не-активност, суздржавање од

сваког чина; животно дело 1\шаmрu;е јесте извршење великих акција, у знаку реда, истине, врлине, ради слабих,

ради прогоњених, ради неуких и ради сиромашних.

Баштину дњана ;оге чувају искључиво свете кљиге, док баштину 1\ap:wa ;аге чувају Ра:\ю;ана, Махабхараmа,

Илu;ада, Одuсе;а, епови о Гралу. Карактеристично посвећивање Kapl\le је први део Бхагавадгumе, у којеl\l

божанство посвећује јунака Арџуну у херојско животно

дело и учи га јунаЧКИl\l врлннама. Не да буде мудар и уман, него одважан и племенит, одлучан, саl\lопожртвован и

отмен. Херојски живот није највиши, али ј е безусловно најлепши и најблиставији. Сваки чин у каРl\lИ 1\lllаmрu;е

усмерен је у јеДНОl\l јеДИНОl\l правцу, а то је јуначко животно

дело у којем херој cal\lor себе сматра ЖРТВОl\l у борби за истину, и у тој делатности он се обеС!\lРТИ. Величина и

озбиљност јуначког животног дела једнаке је вредности с деЛОl\l духовне касте: херој, ако је своје дело без остатка остварио својИl\l чином, ослобођен је .

84. Ваuшiа и lllудра (привредни и послушнички ред)

хијерархијски је уграђена каста у животни поредак НОРl\lалних друштава, и отуда њихово животно дело Иl\lа

исто тако Сl\lислен и доследан узајамни однос и јединство

као брах.\ШНСf;а ИЈIИ A"lиаmРЩС1\а, само није тако узвишена

као брах.\ЮНСIЩ или 1\lllampll;cl\O. Привредни и послушнички ред су исто тако значајни, не због знања и витешке врлине,

него у интересу одржавања бивства. МеђУТИ:\I, овај значај је

у користи. Према хинду баштини, и последњи слуга, ако

исправно испуњава своју каРЈ\lУ, у својој егзистенцији l\Iоже да досегне вишу раван од краља или првосвештеника који не

1 68

испуњавају свој изворни позив (дхар.на). Привредна каста се

брине о материјаЛНИ1\1 потребаl\lа људске заједнице (зсмљоделци, сточари, занатлије, трговци и остали), и

Ibихова ј е карма да за човечанство створе обиље и не!)',

богатство и благостање. Карма послушничке касте јесте физичка делатност. У сваком случају је реч о чину (ЕРУО\',

opus) који ј е уграђен у живот но дело и следи из 'Iаконитости, а ови чинови скупа значе једну ј едину 1\арму,

јсдно једино остварење које се не l\Iоже осамосталити од

човека.

85. Прауџа је акт искинут из животног дела и издвоје н,

независан од претходних збивања и оних који следе (није

карма), заправо значи да је активност одвојена од њеног lIосиоца, а уведен је појам празног и безличног чина. Оно

што се збива не т\'мачи се у узај аl\IНОl\l односу везаНОi\! за

човека, него као �KT који је починио било ко . У Јудеји је рабинизам грех објашњавао ОВИl\1 aktom-појi\IOl\1 и човека је

ТИl\lе хватао и подјаРl\lљивао. Није питао ко, зашто, како, у

каквој вези и у каквом ЖИВОТНОl\l делу. Изван пуке прауџа није био склон да било шта друго узме у обзир. Фарисеј је

онај који је кротак, али због нечистих намера. Овај фарисеј уопште није волео ако се УЗИ!llа у обзир и човекова личност

и ставља на ва!)'; озакоњењем ове формуле он је себе

ослободио од тога да неко изван пуке 1rрау�ш нешто узме У

обзир. Рани хришћански клер је овај поја:\1 1rрау�ш преузео

од фарисеја. То је био најбољи начин да своје биће ИЗ.Ј:Воји

из активности и скрије га, и да се пред јавношћу приказује тек у репрезентатИВНИl\1 актима, али је то био начин и за то

да не буде потребно постављати лична питања, и да се на

основу пуког акта може судити.

1 69

Фарисејство је заправо заштитна техника човека кој и живи у лажи бивства: у просуђивању сопственог бића позива. се на поједине лепе поступке, кщ(О се l;ie би l\ЮГЛО поставити питање кој.е се односи на његово биће, и тако да његово биће може да о стане у тами; а друге он хоће да шчепа у таквим појединим ПОС1)'ПЦИl\1а кој и можда повређују Спољни морал и 'тако да их жигоше као грешнике без постављања питања које се односи на њихово биће. Клер је узео исти став, против којега се борио Исус, и тиме је покушао да обеснажи Јеванђеље. Разлика је само у томе што Клер није преузео рабински l\ЮРал него ш аблонски став кој » се формирао у клеру током историје, став. кој и ј .е ј едва личио на хебреј ске спщъашњости. Од овог трена јеванђеоско учење за клер више није било животно дело које треба остваривати, него управо terror lucis (страховање од светлости), чак не ни религиј а, него моћничка пракса.

86. Учење Јеванђеља било је усмерено против кварења

бивства и остваривано је стање чистије од изворног. Тиме .што је рестаурирало фарисејство, клер је опет у средиште живота ставио акт греха и тиме је з атамнио учење о кварењу бивства и о очишћењу. Клер се хебраизовао, почео је да прогони умну делатност (гноза) кој а би прозрела ову операцију, на концу ју је ућуткао, и тО не због погрешних учења, него зато што је она значила светлост ума. Почев од овога трена, у среДИШ1)' хришћанства је уместо l\IИСЛИ О кварењу бивства и преокрета опет наступи;ла l\щсао о греху и казни.

1 70

87. ИЗl\Iеђу делатности фарисеј ства и клера у сваком

случају је постојала битна разлика: фарисејска лаж била је у

'НШК\' стицања \1 животу, лаж клера пак у служби инстинкта

нлас�и. Зато �e систем Л<IЖИ фарисеј а на 'нижој равни животне технике појавио само на разини .живота као лаж,

l Iасиље и израбљивање, а клер, како би ПQстигао и одржао свој циљ светске моћи, изградио је систем лажи бивства ..

'Гиме што је сазнање, кој е је у хришћаНС1ЂУ значипа гноза,

1I0стало забрањена операциј а, лросуђивање човека збивало сс искључиво на основу чина (1[paY�la, actus). То је ванредно

олакша.�о ситуацију КЈ1ера (као и фарисеја). Ништа није

лакше Ьд просуђивања на основу спољног акта. Клер је :юбио неограничену моћ над човеком, јер је клер одлучивао IIпа је добро, шта лоше, шта је врлина, шта грех, а ништа :\руго :(мисао, лично ст, осећање, намера, став) изван тога

ниј е ни долазило У обзир. Укинута је !\Iогућност слободног

сазнања. Поступци воде )' блаженство. Ум као дејствена сила изгубио се у историј и, а ГНQза (дњана) могла је да ЖИВИ само на илегитиман н ачин, скривена у сектама, или као

индивидуаnна самовоља (мистика). У трећем и четвртом ВСКУ п()сле Христа Кl1еру је успело да готово потпуно

васпостави време пре Јеванђеља; и човечанство је живело као да се у међувремену ништа збило није.

Оно чем)' извор није ј.еванђеоско бивство, антихрис

ТОВСКО је. 'Или-или. У духовном нема компромиса, неутралност је то још мање.

88 ., Откако је рани хришћански клер потиснуо гноз)" и тиме

успео да за себе створи базу власти, у Европи све до .::щнашњег дана свам нелегална власт почиње тиме што

1 7 1

забрањује слободу мишљења (и слободу говора), лишава човека могућности изградње животног дела, и захтева прагматик)", односно деЛIO.шчне ПОC'Iупке прописане за дати случај, не егзистеfЩИј ално дело, него безличан акт. Јер ј е ЕРУОУ увек усмерен на целину и хоће да створи целину. Што је чин специјализованији, човек се све више приближава . . . инсеюу КОЈИ изван уске спеЦИЈализаЦИЈе у животу (апсолутна подела рада) не1\!а животне могућности. У

модерно доба несумњиво постоје знаци поинсекћивања,

поготово откако човек може да лети као инсект, али не да лети као птица. Тиме клер није постигао само то што човека

држи у незнању, него га је завео и у преСУДНЮЈ ЖИВОТНIO.I

чињеницама као што је прави Сl\lисао чина (ЕРУО\' - 1rраУJlа). Јер оно што постој и човек раЗУl\lе ЛИЧНИ1\1 ПОС�'ПЦИI\!а, као

што каже Вико, потпуно разумети нешто значи учинити то. Клер ј е успео да реши питање власти. Ризик

супротстављања показан пре!llа клеру постао је сувише

крупан, уплашени човек је био принуђен да показује добре

пос�'пке. Религиј а добрих ПОС�'пака увек р азвиј а

лицемерје, штреберство, прилагођавање, лаж. Клерикални с исте!ll лажи ј е, васпостављањеl\l

фарисејске лажи бивства, учврстио стање пре Јеванђеља. Наравно, својО!ll развијениј ом теХНИКОМ лажи клер није деловао У фамилијарно УСКИ1\Ј ОКВИРИl\Ја, као фарисејство, него међу наРОдИ1\!а у перспективи светске историје. Учење хришћанства о исправљању изгубило се преко ноћи. А нтихристовски моменат: нема кварења бивства, нема одговорности ј едних за друге, нема обавезе исправљања, нема дуга, нема искуnљења. Опет, као што је било, постој и грех и казна, не Бог, него тамна и подла вл аст.

1 72

89. Власт чија ј е с авест лоша плаши се раскринкавања, �aтo

'sабрањуј е светлост ума и захтева акт, ј ер га схвата као ИЗЈаву

осрности, и јер човека не уме да хвата у мислима, само �'

'! ин)'. То је темељ ф арисејства, грех је у чину. Не мож.е се

'щмислити таква преплашеност, као што је била фарисејска,

Ј<ада су сазнали за Христово учење: квареж није у чин)', него

\' томе ко каквим ж ивотом живи, кварењем бивства, или

�lрочишћеним животом (тешувах). Зло и нечистота (ашма)

није у !IIИСЛИ и није у чину, него У кварном бивству. Грешник

није онај ко је ј едном ПОЧИНИО нешто лоше, него ко

нспрекидно живи У злу, јер и не ПРИ1\lећује шта и како живи,

110 хиљаду пута је зао онај ко овај свој константно зли живот

Сl\штра не само исправним, него, како се каже, реаЛНИ1\I, а по

сто хиљада пута је зао онај ко овај нечисти живот поучава

I<ао исправан и од других га захтева. Ништа није лакше него

сс \'каљати, и ништа није теже него се очистити. Беседа на

Г ори је била оmужба против фарисеј а, протест против

l\Iорала-чина, и коначно заснивање да се иза сваког чина и

I\IИСЛИ и телесне корупције нarIaЗИ зло тамног инстюњ'Та

кварења бивства (Антихрист). Видљиви спољни гр.еси и

изражене !IIИСЛИ и корумпирана тела последице су Једног

кварног бивства у дубини људског бића, те последице се не

мог\' УКЛОНИТИ лицемерним доброчинствима ни

I\IИЛ·ОСР;НИМ мислима НИТИ СПОЉНIO.I лечењем. Једино се

I\IОГУ исправити ПОТПУНIO.I преокретом (тешувах, метаноја).

Ово исправљање је обавезно за све, оно важи за сваког

'IOвека, ако га неко пропусти, он даље квари бивство, јер

бивство није саl\lО једино и индивидуално његово, него је

заједничко и истоветно о целокупним човечаНСТВОI\I, са свим

постојећИl\l� зато је истоветно с БИВСТВОl\l Бога. (Пљачкање

бивства.)

1 73

90. До краја средњег века писмо припада духовној касти

(брахман), или њеном исквареном виду (фарисеји, клер). У ДРУГИ1\[ кастама, подразумевајући великашки и nлемићки слој, још није искрсао ни захтев за писменошћу. Владајућа каста.кшатрија читање и писање је сматрала страним за свој позив, а за обављање таквих ПОСЛОllа узимала ј е ,,дијаке", "клерике". Када је клер ову природну привилегију касте, духовну владавину издао ради прибављања световне власти, требало је да и аналфабетизам друштва стави у службу циљева своје власти. Не само да је чувао и бринуо се о светим текстовима, али ако I\IУ је и:итерес тражио - као негда фарисејски - он их је и затварао и на тај начин, у интересу лакшег у пр ављања, могао лишити човека могућности веродостојне јеванђеоске оријентације. Касније, секуларизацијом власти, с променама владајуће концепције просветитељства, реформације, па де1ll0кратиј е и социјализма, сюуација се нимало није поправила, пре се погоршала. Истина, човек обавезно мора да научи да чита и пише, али само зато да би уз цензуру, уз праксу забране неподобних списа, истовремено уз до тада непозна'I)' вулгаризаЦИЈУ списа, уз дневне новине, масовну комуникаЦИЈУ, уз илустроване додатке, уз популарну науку и партијске брошуре, била остварена дезоријентација теl\lеЉНИЈа чак и од аналфабеТИЗl\lа, односно вештачко незнање.

9 1 . Клер као власт, чија ј е савест лоша, објавио ј е рат гнози,

односно делатности слободног духа, и попут фарисеја, . . почео Је да захтева чин, Јер власт човеј<а не може да ухвати

' 1 74

у Ду>..у, само у чин)'. Религиозна верност ј е постала зависна

од чи:на, чист живот је постао завистан од �a, спасење Је

110СТало зависно од чина, рангови клера, што су дебљи били,

све су више зависили од чина. Наравно, у клеру су l\Iогла

бити чињена и доброчинства, али то ништа не значи, јер оно што по Јеванђељу нешто значи, није 1fpayf.!U, него tpyO\',

животно дело као целина. Једина је основа суда да ли се

доброчи:нство зби.ј1О У знаку истине бивства, или у знаку

лажи бивства. 'Неизмерна већина чинова били су фарисејски

чинови, улога одиграна пред ШИРОКО!'.I ј авношћу иза које сада већ није стајала жеља за стицањем, као у Јудеји, него у

случају хришћанства наl\lера прибављања власти, касније

rшк жеља за одржавањем светске власти. Беседа на Гори као

да ни изговорена није. Почев од трена кад је клер забранио

I1росветљивачку делатност човека, за власт је најдејствеНИЈИ

мстод за решавање чупавих проблема постало пре

ћуткивање. Паралелно с походом против гнозе текло је и

ПИСl\lено кривотворење Јеванђеља, брисање непријатних

�lecTa и крпарење реченицама које подржавају клер. Бискуп

Иренеј у С1l0јој књизи следи каталог папа уназад све до

апостола Петра. Ако је неко постављао питање, увек се

позивао на објављење. Инквизиторска војска је заузела

Бссије и војсковођа је упитао кардинала како да установе ко

јс јеретик а ко није, кога да убијају. Убијајте све одреда -

одговорио је кардинал - Бог ће одабрати своју јагњад. Као да

јс савет јерусалИЈ\1СКИХ раби:на у целини премештен у РИI\I и

Милано, у Париз и Стразбур, и таl\lО је даље спровођено

фарисејство с једноl\1 врстом све неприкривенијег ЦИНИЗl\lа,

а касније је од тог ЦИНИЗlllа начињена наука.

1 75

92. Ко у својој истини буде повређен, он ни не трепне,

можда се насмеши. Ко у својој манији, он почиње да треска, дере се и распопамљен је. Ко буде повређен у свом нитковлуку, он се намргоди, и позива се на Бога.

93 . Потпуна победа клера над гнозом не би уследила да се

Августин није супротставио гнози и да није заузео стаНОВlШIте клера. Сем светог Јована од Крста, Паскала и Ничеа, у Европи свакако није било ,никога ко је дубље од Авустина патио од кварења бивства, Међутим, он је квареж преживео тако да је то и касније постало пример у хришћанству, Јеванђеље је схватио као религију, квареж је желео да разреши покајањем и испаштањем, а ово решење, као и многи, нашао је у безрезеРВНО1\! покоравању вољи Цркве, уверен да су Црква и КТ1ер истоветни. Ав[}'стинова пеРl\lанентна самооптужба и жеђ за коначном чистотом, међутим, најчешће је лирска опседнутост која не обухвата значење просветљивачке делатности ума, У Ав[}'стину је интензивно живела жеђ за транспарентном егзистенцијом, и несхватљиво је зашто се супротставио универзалној оријентацији, иако је СИ[}'РНО знао да нема просветљеног бића без универзалне обавештености.

ТраГО1\! Ав[}'стина и под његовим утицајем у хришћанству се раширило не ново, али такво схватање и пракса који су ускоро постали опште схватање, Ав[}'СТИН је хришћанство схватао као мучење бивства ('Iурба), и тиме се вратио у прошлост до апостола Павла, чије је 'Iумачење било исто као његово, Јеванђеље није узнемиреност бивства, него одиста узнемиреност, али узнемиреност против задовољства и смирености у корупцији (у "трну" који није у "телу", него

1 76

у кварежу), од апостола Пав.па почиње мученичка црта на

лиuу модерног човека, од које су се МНОГИ npестрашили, и

против које је протестовао Ниче, и подухватио се њеног

укидаља. од Августина је постала обавеза патњи од

јсванђеља, и бити измучен, иако је Јеванђеље, као што

назначава и значеље речи, у првом реду добра вест, добра

всст о појави очишћеног бивства. Касније, као последица

Августинове беседничке вештине и личне сугестивности,

n'м�чење хришћанства као мучења бивства постало је

�ск\'шење за а\'тентичне егзистенције, све до Толстоја и

Дo�тojeBCKOГ к�ји су своје хришћанство потврђивали тиме

што су волели да пате, (Клер је на овакво схватање, наравно,

КЛИl\I�О глаВОl\l, l\Iада човеку кога оБУЗИJ\lају субјективне l\Iуке

ни не пада на ум да се осврне по свету, ДРУГЊ" се и не бави,

изузев својом патњом, и О'У}да је над оваКВЮI бићем - које

ос'им што је најчистијс, и најумније је - вршење В:taсти било

нарочито лако,)

94. Разлика између фарисеја и хришћанина:

- фарисеј скрива силе кварења бивства уместо да их

просве:тљава и обра�lунава се с њима,

- хришћанин, уместо да скрије силе кварења бивства,

просветљава их и обрач::-'нава се с њима.

Пошто силе кварења бивства не скрива, хришћанин је у

НСПОВОЉНОl\l положају пред јавношћу, Он прихвата квареж,

признаје га, освешћује га у себи, не доводи себе у заблуду,

нити друге доводи у забуну. ХРlШIћанин је грешник, а није

ни склон да не буде не-грешник, и никада не каже да је

невин, нити чист.

Пошто скрива силе кварења бивства, фарисеј

(клерикалац) је у предности пред јавношћу. Он не прихвата

1 77

кварење бивства, не признаје га, у себи га не освешћује, доводи у забуну и себе и друге. Фарисеј је безгрешан човек, који ништа лоше није починио, и никада не показује себе другачијИl\! него до безrpешним и ЧИСТИМ.

Разлика ИЗЈ\lеђу фарисеја и хришћанина у томе је што фарисеј живи у лажи бивства, а хришћанин сам себе просветљава истином бивства. Зато нема фарисеј ства без софистике, хришћанства нема без потраге и з ахтева једнозначности речи. Софистике пак нема без рафиноване животне технике, ј еднознаЧFfQСТИ нема без носталгије примордијалне једноставности начина живота (идила). Карактеристичан фарисеј је ВИР1)'ОЗ лажи, карактеристичан хришћанин живи npозирно (веродостојно). Ова два човека се не сусрећу чак ни у Богу.

95. Јеванђеље је израз тpnљeњa стварности. Како је могуће

поднети стварност без кварења бивства и живети веродостојно. Када се с таквом ИСТИНОl\! суочи било Каква историјска истина, раскринкава се њена бедна и апсурдна суштина. Радије крст него незнатан попуст кварењу бивства. УБИЈте ме. Није задовољство умрети, али је немогуће живети укаљан. 'Исус је, каже Јасперс, апсурдан из перспективе света. Свет из перспективе Исуса: Приђите ми сви, иначе вам не 1\IОГУ П01\l0ћи.

96 .

Антихристовска егзистенција је фарисеј (клерикалац) који у пракси .примељено кварење бивства софистички брани моралом и религијом и зако но�! и правом. Односно, који своје корумпирано својство брани ИСТИНОМ, и ову одбрану изграђује у систеl\! којИl\! l\lOже неограничено да

1 7 8

I\РШИ своју власт н а све1у. Ништа нема неподношљивије

"сго када је неко у праву у овој ој лажи. Ову моћ ни Јеванђеље није успело да пробије, чак се на основу наученог

у Јеванђељу техника кварења бивства потенцирано

усавршила. Клер је постао савршениј и у кварењу бивства lIero што су то били фарисеји. И када је касније

просветитељству успело да начне !\10ћ клера, родио се 11ОЛИТИЧКИ и научни клерикализам, чија је техника кварења

бивства постала потенцирано с авр ше ниј а од оне каква је била код клера.

97. Битан догађај који хиљаду петсто година карактерише

историју Европе: нечувени антагонизам антихристовске

:\слатности клера и јеванђеоске Цркве. Под клеР01\l треба разумети организацију свештенства кој а држи у руци власт.

[ tpKBa је пак универзално јединство човечанства у знаку

rlрочишћеног и уздигнутог бивства посредством Јеванђеља. Почев од похода покренутог против гнозе па до

бољшевизма у Европи, чак од двадесетог века на целокупној

lIастањеној земљи сваки историјски догађај у неком виду жели да разреши овај антагонизам, и то фарисејски,. тако

што се пооредством чина (1tpaYJlu) захтева с пасење (америчко-руски прагматизам). На једној страни превара и

лаж и наоиље и световно стицање, економоке теОрИЈе,

тсхника, војске, с дерњавом која пробија уши и липтање крви светском историјО1\! названо антихристовско квареље

БИВСПl.а, на другој страни једва чуја}i, погажен и порекнут и

исмејан и научио ништавнИl\! проташен и поnљуван, нејаки јсванђеоски тас.

1 79

98. Баштина се налази изнад доба, народа и појединаца,

међутим, у историји знамо с аl\Ю неколико места где се, на

баш1'ИНИ засновано, испољиrю основно .стање у својој пуној

чистоти (не roворећи о изузетним људима). ТалМУД ј е

особена примена основног стања на хебрејски народ, исто

као и Манавадхармзшастре (Мануов законик) на хинду

народ,. или као ШТQ су crоqюt (Солон, Ликург, Ферекид) на

прагу истрријскоr доба у законицима разних грчких држава

градова rwименили универзални људски ста1)'С. Основно

стање је обј ављење (шруmu); објављење обезбеђује

основном стању чврстину логоса. Зато .се дословно треба

држати објављења. Могло би се рећи да је обј ављење

апсолутна реч (језик). Међутим, објављење се у историјским

раздобљима не може непосредно примењивати сем као

С.нрumu (МИТ, закон, религија). Талмуд је овакав с.нрumu.

Његов настанак је отприлике исти као и коментара Веда.

(Види филозофију Оригене.) За исправно разумевање речи

обј ављења већином су држане ј.авне расправе, остале су

белешке о етимологијама учитеља, белешке су прикупљене.,

Талl\IУД, као и оСтали СА/ри/nи, јесте објашњење основног

отщьа. И средЈЬевековну догматику треба разумети на овај

начин, јер догматика није примордијално објављење, него

историјско �умачење које је само припремљено на основама

објављења и за људски ум, доба, народ. Ако би папска DOrl\ta о неrtогреШИВ0СТИ била истинита, значило би да из папине

столице ех katedra изречеti<l реч јесте једнако вредна с

објављењем" што је нонсенс. Догматика је сакрална уколико

ЈОЈ Је извор апсолута н, а.пи је хумана и историјска толико да

није апсолутна реч. Нема историјског бивства без догматике,

али догматика ипак није недодирљива, напротив, док

основни с 1'!1И С ао остаје интактан, она се \' исторИЈСКИl\!

1 80

временима непрекидно мења.

Двоструко rумачење догме:

1 . Црквено, које поставља мост између истине

објављщьа и историјског живота, и за људску егзистенцију

пружа сигурну оријентацију о изворном учењу.

2. Клерикално, које се у интересу одржавања власти

придржава слова формуnе и одржава је. Зато је током

историје свака догматика (хришћанска, Талмуд, хинду итд.) ДВОСl\шслена.

99. Средњи век је, кажу, мрачан, али је још више укочен и

тесан, о чему свако може да стекне пој ам ако види ка.ко се

новиј и средњи век (Берђајев) у првој половини двадесетог

века почиње све јаче да сужава, како се' људско бивство грчи,

како се захтеви снижавају, како расте ОПОрlунизам, како

раван живота постаје нижа чак и од грађанске, и како се

човек скрива у све плића и безначајнија животна решења и

све иреалније фантазме. Атеизам ј е веома ограничена

поставка кој а захтева много компензациј а. :

средњевеКОВНОl\l дремежу в ише .нико не зна да Је

окљаштреност универзалне оријеmације први узрок који

затамњује егзистенцију, или пак обратно, све затамњенија

егзистенција је први узрок, и она сужава универзалну

оријеmацију. За отприлике хиљаду година једини битан,

инфеРtiШ1.аН догађај је био што је и световна власт, под

утицајеl\l клера,. КОр.ак по корак ОфОРl\lила своју праксу

кварења бивства, а истовреl\lено је хришћанство у све већој

l\Iери постаЈало неоствариво. По животној техници

неразвијенији, секте и секташи, кој и су ради неколико

јадl;lИX фраГl\lената истине покушали да подигну буне, реД0l\!

су постаЈали жртве »епосвећене власти која влада у име

1 8 1

с ветиње. Лаковерност и безверје. Ненашминкана власт, без

било какве тежине истине, с а ad ћос створеНИ1\1 софистичким формулама. Виша контрола ума потпуно је

укинута, а последица отпора је тамница, и}{квизиција,

ломача. У процесима јеретицима, као што су били процеси Галилеју, Саванароли, Јану Хус)', Ђордан)' Бруну, клер није

бранио истину, него се плашио за свој положај моћи и бранио га је. Где је тада већ била истина клера!

1 00. Исус Је својим ставом апеловао на најдубљи корен

сваког човековог бивства кој и је игда отелотворен, свестан

сигурног пораза и јадне смрти, али без обзира на то, просто и отворено је прихватио битку с кварењем бивства, и на са1iюм себи показао, не Шта треба чинити и шта треба говорити, неко како треба живети.

Уместо Цркве, кој а је требало да буде светиња овога . . . . живота, створена Је организаЦИЈ а и она Је оваЈ квареж бивства - "с иструлелим срцем" - насупрот чистоти Исусо

вог учења, одбранила, одржала га и продубила, и начинила

га Јединовладајућим на све'!}'. Квареж бивства је о нај злочин који Јеванђеље назива

грехом почињеНИ1\l против Светог Духа (Духа Истине -11ye:U\lCt '11<; аН0е:tщ ), за кој и нема опроштај а.

Зато што је уместо Цркве КЛ.ер, уместо јеванђеоског

живота квареж бивства и уместо Исуса Антихристос, треба безусловно сви и сместа да постану хришћани.

1 0 1 .

Оно што Јеванђеље назива љубављу, то ј е краЈња

зрелост људске е гзистеНЦИЈе, наЈ ВИШИ ступањ ч истоте бивства, на хинду језику : ослобођење.

1 82

1 02. У антихристовској тактици од с амОГ почетка НИЈе �e

'шправо збила никаква промена. Међутим, прва фИЗИОНОМИЈа

у фитури хебрејског фарисеја, чак ако је у себи и крила

доцн.ије могућности, била ј е прилично примитивна.

Карактер на ознака већ и тада увек спремна на подле

нссташлуке, на жилав)' и подмуклу готовост.

з� дивље

опачине, а тријумфални став живота и каСНИЈе Је остао

такав. (Види Константиново попрсје, Веласкезов портрет

lIапе Иноћентија, или портрет неког модерног генерала,

дипломате или научника.) Већ се онда учврсти.гю опште

схватање да је доБРОLЈИНСТВО безумно и тупо (идеализам),

јсдино је нитковлук користан (реализам). Чин је увек ч ин!

Власт се гради на потискивању духовне (умне) стварности -нс неминовно, али се не уме другачије. Неспособност

у прављања у ду",'У истине.

1 03 .

Поука реформације јесте да се борба против

клерикализма не може водити на равни реЛИГИЈе, Ј ер Је

рсформација на целој линиј и за најкраће могуће време

такође, чак у пој ачаној мери, поста.на клерикализам.

Реформациј а заправо и ниј е била догађај , тек збивање,

110следица одређених претходних збивања, прорачунљива,

ништа неочекивано, поготово ништа битно. Лакомислен

повратни утицај хеленизоване италиј анске ренесансе,

односно ништа друго до новиј а хебраизациј а, до тада

Hcc.rryheHo фарисејство, од кој ега је чак и разметљив.и

Та.ilИјан бољи, бар је украшен светлим бојама (увек Је

корумпираније оно што је скривеније), јер ниј е донела, нити

је 1\юrnа донети друго до фанатизам греха сrч:еi\lан на

непрекидну узнеi\lиреност и незамисливо лицемеРЈе чак и у

1 83

односу на Јерусалим.

Мрачна тачка реформације јесте што је покушала

секуларизацију Светог ПИСl\Ia, с одређеног становишта исто

што је покушао будизам у Индији с ведском б аштином , и

зато Генон учење Буде сматра једн.ом врстом реформације.

Међутим, будизам ције могао трајно да се укорени у Индији

и после .кратког времена нестао је оданде. С увођењем

народног језика у литургију, с преводима Библије, међутим,

ова тежња је потпуно пропала. Свето писмо се не може

секуларизовати, односно оно се у времену не може

разрешити (знак за то је да онај ко га не живи, ео ipso ни

словца не разуме), јер није начињено у времену и за време,

оно је у целини изван времена, и време не може да га

додирује. Зато и покушај доцније секуларизације Светог

ПИС�lа (такозвана H�" lНa критика објављења) доживљава

крах. Јеванђеље је догађај бивства који није историјски, и

није последица ист,орије, него управо ствара историју.

Покушај који предузима секуларизацију l\lOpa да се нас\'че.

Овакав покушај , будући да нема позитивну основу, cal\;O је

деЈ\lOкратски експеримент, противан хијерархији, а то

бивство не подноси чак ни у свом кварном с тању.

Секуларизација је на концу фарисејски акт који се збива зато

да би се и од Светог ПИСI\Ia могао направити еспап, као што

се то и збило.

С реформацијом је започело раздвајање политике и

религије. Религија је постала приватна ствар. Тако је

ОДВОЈена приватна ствар од јавне, унутарња од спољашње

ствари, и одавде настаје да је забрањено мешање у унутарње

ствари. Свака спољашња сила беспомоћно мора да посматра

ако се негде збива крвопролиће такорећи на чисто унутарњој

основя. Наравно, свако зна да не постоји религија и

политика, спољне и унутарње ствари. Постој и кварење

1 84

бивства и постоји .напор за чистоту бивства, и то је мера

сваке ствари. Пошто пак нема Цркве и нема духовне врховне

власти, зато се свакој самовољи l\юже прибющти важност.

1 04. Разлика између Цркве и клера јесте у томе што Цркву

треба да одржава духовна каста (брахман), свештенство

клера је пак било активно, што значи да је живело животом

витешке касте (кшатрија). Вероватно да о овој темељној

чињениuи, која ј'е хиљадама година била пресудна, нико, сем

Оригене, није имао чак ни појма.

Ко није брах .... юН, односно ко не живи живот духа

(разум, контемnлација, сазнање, знање, истраживање,

размишљање, не-активност), он није, нити може .бити

начисто с крајњим значењем ствари, а човек пак КОЈИ се

загњури у чин (карма) и историју, он из времена ни не ВИДИ,

зато у крајњим стварима мора да буде и да остане незналица.

Европски клер је увек сматрао за cl;Joj задатак управљање,

судство, правосуђе (на земљи и на небу!), а не увиђање не

активноСти. Зато у Европи није ни било покушаја оснивања

духовне касте, и управо је зато Европа увек живела без

брахмана,. без духа и смисла и више увиђавности,

преп:уштена збивањима. Оно највише што витез може дa� јесу идеј.е, али никада коначни смисао, пример за то Је

Платон. Темељна карактеристика историје Европе до

данашњег дана јесте што нема човека који би знао шта се

стварно збива.

ИСТИfШ, било је неколико нејаких покушаја да се

оДомаћи. контемnлација насупрот безумној чин-религији.

Такав је био св. Виктор, доба Рихарда и Хуга, који су, истина,

само \' манастирској атмосфери, али ипак желели да остваре

овај �е-активни увид. Овде као да је почела да се изграђује

1 85

нека врста хришћанс ког духовног посвећивања. Али је такав

био у првом реду шпански Soledad у шеснаестом веку. Soledad је попут епидемије букнуо под дејством књиге простог калуђера Молиноса, коју је он написао вероватно

под хинду или суфи утицајем. Молинос ј е био бачен у тамницу и жив више НИЈе изашао из римских казамата.

Soled'ad је имао више хиљада присталица, ОНИ кој и су се повлачили у cal\lOtty углавном су се настањивали у малени]\[

пећинама на шпанској и ПОРl)талској обали, као тибетанске ламе или хинду саll;асшlll, уз једва схватљива одрицања, у строгој безимености и не-активности. Еn:Идемиј а је све више

расла, а било је и оних који су напуштали високе положај е,

благостање, одрицали се КУЛl)'ре и цивилизације, преко ноћи облачили ризу од кострети, повлачили се у планине, и као Будини калуђери, живели од просјачења. Клер је, једном речју, почистио So ledad, рекао је да је то ј еретички

квијетизам, данас би се рекло да је то избегавање радне обавезе преi\lа друштву. Организациј а власти је увек била начисто да је изгубила своју моћ над човеком кој и живи у пећини. Каква је духовна сила избијала из Soledada, види се по томе што се Лојола готово током целог живота колебао ИЗЈ\lеђу повлачења у не-активност и клерикалне службе. Из ове нечувене напетости родипа се мисао о Језуитском реду, о . . . Језуитизму, КОЈИ Је изразито супротстављен he-аКТИВНОСТ}i,

ч ак је екстремно активна борбено-војничка (I\шаmрu;а) мисиј а. Језуитизаl\l је једна од концентрованих инкарнациј а фарисејства, пој ачана тероризмом, и тако архетип у

организациј и 'модерних политичких партиј а. У појединим раздоБЉИl\lа пре злочиначко удружење него МИТIИтаристичка организација. НаИl\lе, ново је у њему - томе може да захвали

за СВОЈ светски успех - што Је Језуитски ред за активности начињене у интересу кпера унапред био ослобођен сваке

1 86

моралне запреке. Kflep је од нове организације створио нову

базу (антиреформациј а) и језуитизам је умео да искористи за с воје циљеве власти много успешније од с ваке раније моћне организације, јер је ова била слепо верно средство и у

најмрачнијИ1\I аКТИ!\Ia. Инквизиција је Soledad искоренила огњем и мачем. А као и увек, ОПОрl)'НИСТИ су У име награде могли да се врате у редове клера, а одлучни су доспели у тамницу или на ломач)'. Односно, према прихваћеном и добро провереном фарисејско-клерикалном обичају, над

верним егзистеНЦИј ама је извршен обрачун, а ниткови су добили лепе положаје.

1 05 . Тактика се од фарисејства није мењала, јер ју је клер

настављао, а ТО је аУТОi\lатизациј а праксе власти. Зато се фарисејство или клер никада нису ј ављали без снажне бирократиј е, заплете не правне праксе и придржавања слову прописа. Нису волели сметње. Предност аутоматизоване праксе влаСТИ јесте што она ма колико упадљив случај био, уме да га упрости, глатко, једноставно да га неупадљиво

ликвидира. Kflep је свој вр:-,,'унац аутоматизације постигао у

инквизицији, затим у језуитизму, кој и је с амо у краЈЊИl\I

случајеВИ1\lа р асполагао театралним ломачама, а нај више је

волео ако је неподобне могао да стрпа у таl\lнице и да их

тамо заборави. Механизовати судство, учење, војску,

васпитање, администрацију, дати предност униформи и

колективном ставу (парадни корак, дефиле). Започео је

процес који у друштву разара не само СПИРИl)'алне него и

органске везе,. и замењује их механичким функциј ама.

Фарисеј и клерикалац свако питање бивства схватају .као

административно питање. Они би понај више волели ако би

човека могао потпуно да опслужи механички систем КОЈИ

1 87

ради потпуно независно од човека. Невоља је БЮ1а што им је

религиј а, коју су објављивали, била на пу�·. Требало је уклонити религију као нај већу сметњу механизованости. То

је трећа, модерна фаза ангихристовске историје.

1 06. Непризната теза правца сугерисаног посредством

Декарта, можда и ненамерно прекривена тамом,. као што

каже логистика, има скривени аксиом. У ову тезу је увијена

намера да се у интересу с ветске моћи изради такав мисаони систеl\1 кој и ће праксу власти учинити л а KOl\f, поузданом,

једноставном и конаЧНОl\1. Теза гласи да је бивство заправо

рационални апарат. Мисао о ыеханизацији бивства ј авила се и у средњевековном клеру, а.ни је у њој ј ош било много идеј а

изграђених на вероваЊИl\lа. Ове идеје су реДО;\1 погуБЮ1е дејственост, и тако је систем власти клера доспео у кр изу.

Питање ј е сада искрсло о вако : после пада клера ненарушива

и неизбежна власт стаће на сигурне темеље ако је њена база разуман апарат. Декарт израђује теорију апарата и то је она

теорија која се назива рационализмом. Р ационализам није

метод сазнања, као што себе проглашава, него теоријска основа за праксу светске власти, изграђена по узору на клер.

1 07. Рационализам нема никакве везе с умом. Али неыа ни

разлога за претпоставку да се у појму ума скривено ј авља нека страна страховита и сабласна сила, рецимо демонски

интелект (Клагес). Р ационализам је такав теориј ски систеы

постављен у знаку сазнај ног ума, а он заправо ниј е за

сазнавање, него је Фундаi\lент за стварање праксе коначне

с ветске власти. Рационали�аl\l "!)'i\ШЧИ власт исто онако као што Је то ч и нио клер ( фарисеј и), да лаж -нас иље-

1 88

израбљивање (Л. Сабо) треба снабдети заШТИТИОl\l теоријом,

јер се тако може представити као истина. Због тога то није

само кварење бивства, него истовремено и лаж бивства.

Промена у концеrщији власти није се збила, рационализам

ју је преузео од клера, али је обновио застарелу

организацију. Средњевековни примитивни механизам

спасења преобразио се у свесно изграђен апарат кој и ј е

пазио д а буде строго затворен и неоспоран. Тиме

рационализам није просветлио кварење бивства, него га ј е

потенцијално ојачао. Недвосмислен знак тога је што људско

бивство ниј е постало ни с ветлије, ни истинскиј е, н и

ХУl\Јаније, ни сређеније, него управо ј о ш тамније и још

разореНИЈ е , ј ош нељуДСКИЈе, још лаЖНИЈе, однос но

рационализам је таква организована корупциј а као што су

били фарисејство и клерика.низаi\l, саi\lО за с�-пањ на .вишој

разини живот.не технике. У рационаЛИЗ;\IУ кулминира наука.

Рационализаi\l је у нау ци створио онај неизбежни и

неоспорни систем кој и одржава систеi\l кварења бивства.

Наука је онај апарат декартовског рационализма кој и сваки

моменат бивства преводи на ј език апарата.

108 . Декартово мишљење и цела модерна наука се могу из

једне ј едине тачке избацити из лежишта. Наука свет

постој ећи овде и сада сматра примарном стварношћу. То је у

њој неизбежно, јер стварно и данас сви ми живимо у овом

све"!)' и за нас је стварно важећи овај реалитет. А1IИ ако је

наука и неизбежна, није неоспорна, јер сваки човек без

изузетка зна, и то без да га је било ко научио, да је овај с вет

секундаран, а не примаран. У човеку живи свест о почетном

при:\юрдиј а.нном CBe�' (основно стање златног доба) и он

има \" суштини различ�' стварност од овде и данас дате

1 89

стварнести света. Оне што је у тој с вести нај важније није да

је ен печетни и да је минуе, и према теме историј а. Овај . .

с вет, мада Је недестижан и неестварив, али Је сталне

присутан. Не као. идеалитет, неге као. непеl\ШРЉИВ захтев

чевекевег бивства пестаRЉенег према с амем себи. Наука ј е такав систем кеј и искључује еву свест пестојећу у свакем

човеку, и заблуда свакег његевег корака јесте што. сматра да се меже искључити. На евеј тачки су неважећи Декартов

рационализам и наука биле шта да тврде. Они казују саме

пелевину ствари, другу пелевину прећуте. Тиме што. ингактну истину и апселутни ред примердијалнег бивства,

кеје је присутне исто као. и реалитет керумnиранег бивства,

изестављају из рачуна, евакав рачун с ам по. себи пестаје ништаван. Универзалне људске знање ни за тренутак не

заберавља да е вај свет евде и данас није једина приреда, него пестојећи КОРУ�lnирани кес:-.IOС настао. као. песледица

кварнег бивства, и чевек се нс мири, нити ће се пемирити,

нити се i\lOже пемирити с тим да еваЈ свет и ОВУ стварнест прими еваквем каква ј есте. З ато чак ни нај керумпираниј и

. . . чевек не веРУЈ е да Је е ВаЈ свет апарат, не депринеси томе ни

те што. чевека сматр аЈУ машине1\l и што. његе в живот претварају у пе гон. Н аука У средиште с вета ставља

КОРУ1\Iпиране сазнаље, и то назива умом. Зато. и власт назива разумнем, иако ева власт печива на по.стојећеј стварнести

као. последЈЩИ кварења бивства, на о.номе што. би требало.

ликвидир ати, И уместо које би требало. васпо.ставити изверну истину бивства.

1 09. Модер на 1\Iисао. ко.ј а о.давно. песматра околно.сти

механизо.вања бивства о.бјашњава их с више тео.рија. Једна " . ед теОрИЈ а тврди да Ј е апарат по.следица апсолутизаЦИЈе ума

1 90

(не разума). А апсо.лутизациј а ума пак настала је због

перицања чо.векево.г личнег духо.вног бића. А када је то

уследиле, непо.уздано. је, вереватне на по.четку но.вег до.ба,

зато. је Генсн ренесансу назвао. не дсбсм препсро.да, него

дсБО1\l труљења. А ко. се чсвек у свсјсј спиритуалнсј

егзистенциј и пекслеба, безусловно ће по.стати жртва неке

поремећености. У о.в0.1\I случају је постао жртва слепе

светло.сти ума и химеру ко.смичке машинерије ИЗМИСЛИо. је у

" фантазм ато.риј и тсталнсг знања". По.рицање СПИРЮ}'

алности је пре пуст реалитета бивства, изостављање

темељне стварно.сти, сужавање реалитета, на концу и

пекушај изестављања пресудно. г чинио.ца. Апарат настао. и

по цену скљаштрено.сти бивства спо.ссбан је, наиме, да

функциснише, али је сигурно да у нутар тога нема Х'умансг

пуне вреднести, управе зато нема ни истинског бивства.

Незао.билазно свој ство. система ума јесте да не песто.ј и

без скултизма. Рацио.нализам и екултизам су две верзије

истсветног става, iJ1eptia шуstегј i (нео.сетљивост према мистер иј и). Што. интензивније светли, сенка је све већа.

Коначна дефинициј а систем а ума (науке) јесте

м атериј ализам, заправо. скултни систем суј еверј а . У едређеном пегледу и апаратизам је једна врста о.К)'ЛТИЗl\lа.

Машинериј а, ако. је техничка (робет, гелем), ако. је друштвено устрсј ство. (администрациј а, војска, партиј а,

сцијентифизам) не састоји се сд стварних људи, него од

хомункулуса.

1 1 0. У клерикалним временима се претпо.стављало да су

свеци уепштено печинили више до.бречинстава него што им

је бил� петребно за по.стизање личног спасења. Клер ј е евај

вишак доброчинстава и ускладиштио., по.пут сољене рибе, и

1 9 1

додељивао га о номе ко се показао заслужан. 'Ето провалије између ЕРУО\' и л:раУJlU. Касније се опроштај грехова (увек греси! ) могао постићи ако човек купи цедуљче од за то одређеног пу�јућег калуђера, за мањи грех се ллаћала мања, за већи већа сума, и тако се добиј ао потпун опроштај грехова. Спасење је питање новца. С ве је то попут фабрике. Клерикализам се већ у петнаестом веку претворио у машинеРИЈУ спасења, у КОЈОЈ се аутоматски могао добити опроштаЈ од свакот злочина.

Изгледало је да је ова машинерија нестала у доба просветитељства. Требало ј е да мине извесно време да би се

приметило: погон је радио још ефе ,,"Тниј е. Аrrn сада се није l\lеханизовало nитање спасења, него сам целокупни живот. Раширило се уверење да ј е целокупан постојећи с вет, душа,

. . . живот, реЛИГИЈа, мишљење заправо Један Једини колосални апарат који је рационално устројен. Што се тиче смисла бивства, Hel\1a потребе да УЗИ:\lа,,1O и не-механичке елементе.

Нису потребни несигурни ЧИНИОЦИ. Бог, душа, слободна воља на концу се и не МОГУ доказивати, каже Кант. Човековиы бивством не управља ни мисао, нити дух, чак ни

живот, него �IEX.U\'6\'. Човек у апара1У је и сам апарат и резервни делић у већеы по гону, није спирю:уално биће, него

функциј а. Није нужна претпоставка о душеВНОl\l и духовном животу, егзистенцију обезбеђује испуњавање фОР1llални:"

актова. Све је ванредно рационално. Космос је велики . . апарат, у њему Је човечанство .мањи,. у оквиру њега Је човек

нај мањи. Апар ати су синхронизовани. Целокупно бивство функционише притиском на ДУГl\lе из некс КОl\lандне сале, и то само од себе. Претпоставка командне личности јесте фикциј а кој а ј е сувишна.

1 92

1 1 1 .

В ел ики И нквизитор Достојевског о пштепозната ј е Ilрсдстава антихристовске фИЗИОГНОl\шје. У приповедању

Достојевског Велики Инквизитор баца у тамни�' Христа

кој и се поново пој авио на земљи и осуђује га на ломач)" али lIоћу одлази код њега и наговара га да оде, да се врати на нсбо и да се не петља у послове човека, где се ни онако ништа изменити не може.

Представа је начињена из склопа средњевековног клера

и рационализма и већ ни у доба Достојевског није била CaBpel\IeHa. Велики И нквизитор је још личан, односно

љ\'Дско биће, што значи да се може осло ВИТИ. Међутим, :l�чан Антихристос онда је већ одавно био постао безлични апарат. Могуће је да је први модерни апарат био језуитизам. Т<Јкав апарат су индустр ијско предузеће, банкарска институциј а, власт, држава, војска, администрација, а знак

Р<Јспознавања је да је потпуно прогутано хумано. М ашинерија друштва ниј е лрављена по узору на фабрику, него ј е целокупна модерна техника реализациј а идеје апарата бивства. Апарат ниј е утопиј а, није социјализам, није

фашизам, није бољшевизам. Апарат претходи свему томе, и све је ТО примена апарата на различите народе и ИСТОрИЈске

сюуације. У апарату нема власти, јер нема ни владавине, ни службе, у власти констю:),исаној путеМ безлИ':lНОГ ума с амо

постоје делићи кој и врше одређене функциј е, краљ,

диктатор, обичан вој ник, радник, научиик, уметник, земљорадник или матеыатичар . У апарю)' више нема воље,

разума, животног дела, Hal\1Cpe, осећања, амбиције, само погон, у знаку брисања хуманог бивства (кварење бивства), јер је апарат до крај ности појачана аlCI'ИВНОСТ кварења

бивства . Терор Великог Инквизитора у односу на ово још је био ПОДНОШЉИВ, јер је човек био суочен са живим бићем

1 93

кој е се, иако без резултата, још и МОГЛО ОСловити. Апарат се не може о словити. Антихристовски инквизитор Достојевског је људски став, апарат је систем независан од човека. Апарат нема истине, човеку пак 1]>еба, ако не истина, оно бар лаж. Свака реч Л'У1\taног пред апаратом одзваља празно, проr:тан је фарисеј, клер, иЮ<в из итор , ломача, тамница, државе, народи, религија и уметност, богати и сиромашни, моћници и потлачени.

1 1 2 . Прво л ице Антяхриста: фарисејство, световно стицање

заодевено у моралну беспрекорност. Друго лице је клер, инстинкт с ветске власти заодевен \. религиозну догыатик\'. Треће лице је апарат, систеы кварења бивств� заоденут Оу безличан ум.

о О

Насупрот OBOl\le се налази неорганизованост позитивности бивства - што је позитивност вита, све се l\Iање може организовати. Љубав се с авршено не може организовати,

1 1 3.

Терор i\!Одернизованог с истема кварења бивства заПО'lСО је отприлике крајем прошлог века. Сюtптоме су тачно прибелсжили Кјеркегор, Достојевски, Соловјов, Hwre. Узнемиреност бивства, нај пре ca!l!O у Европи, касније и на целој зеЈ\IЉИ, досегла је такав ступањ у Kojei\l, као што је било предвидљиво, и као што ј е то данас, у другој половини двадесетог века ј ош предвидљивије, људс ки живот унутар апарата, изван ПУКОГ низа формалних аката. нс значи ништа друго. Систем се потпуно затворио, проширио се на кретаље звезда, на фИЗWIКе појаве, на l\Iатематику, на ћелије, на атоме, на религију, на људски чин, на митове, на мстафизи,ку. Механизовано образовање и учење, рад И аДЈ\ШНИС1]>ациј а,

1 94

мишљење и осећања одвиј.ају се искључиво унутар апарата,

а последица тога, само по себи разумљиво, јесте све ј ача

,'лад према нечем истинском, било да је то секс или полигика

или политичко недело, злочин или неко рафин ирано

узбуђење и наркотик, кој и ипак MOr:' да утаже животН)' глад.

у сразl\lери с трошењеl\l и разређивањеы живота, с његовим

11роређивањеl\l и скврчавањем, наро'што у метрополама,

животна жеђ се из трке и пожудне похлепе и раСПОl\lамљене

раскалашности претворила у особен делиријУ!II, јер бивство

у апара1)' иначе не би могло да се издржи. Будући да нико не

ж иви сопствени живот, и себе самог не су стиже, у човеку

настај е опака самопожуда кој а се, у недостатку истинске,

бори за сопствено раСПОl\lамљено и грчевито очување, иако

IC и оно већ потпуно изгубљено.

1 1 4. Оно што већ свако зна у ДРУГОЈ половини двадесетог

вска: средњевековни религиозни клерикализаы Је за човека

обезбеђивао далеко в ишу раван бивства него !IIодерни

11Oлитичко-бирократско-сцијентични клерикализам. У

суштини се није збила промена, јер је систем кварења

бивства и таыо и овде представљао себе као најбољу MOr:'hy

власт. Пред шареном маском средњег века, J\fеђутим, l\Iоr:'ће

јс било позивати се на нешто, чак ако је то било и с

хипокризијом. Пред апаратом не вреди више ништа, чак ни

лицемерје. Онамо је још бар било греха и ЛОl\lаче и лажи,

овде већ постоји само монотони тандрк гутања бивства кога

брани рационални систем равнодушности израсле у колоса.

1 1 5. Пошто је човек хиљаду петсто година живео под таквом

влашћу кој а је била систем против истине (разума), сада

1 95

живи под влашћу која је систеl\1 без истине (разума). Онда се за истину могло мрети, у систему кој и је равнодушан према истини нема патње, а тамница, смрт, бесмиолени су. У доба Великог Инквизитора се могло ступиги само са запушеним носем, а овде само уз одрицање бивства, и у замену за пуки опстанак треба дати цео живот. У распомамљеној агресиј и против истине човек ј е још могао знати за истин\' свога бивства, сада истина бивства. ако уопште нешто

· значи . . ,

понајпре је скандалозна и смешна. У једнолично!\! погону апарат не дотиче разбој ништво, одвратност, лаж, кал, у бивству С1<очањеном у машинерију нема разлике између добра и �l1a, греха и врлине" истине и лажи.

1 1 6. Гесло је било прилагођавање. Сада за то више He�la

потребе. А парату се не може прилагођавати, јер је механизовање људског бића нонсенс. Одржава се нешто што на цеЛОЈ земљи ниједан ј едини човек не прихвата, нити може да прихвати. Фикција која је неважећа за све, без изузетка. Нико јој се не прилагођава, нико је не прихвата, нико је не ПРИl\l�, није ни могуће, јер је Hel\Ia, Ово нема ј е једино што ПОСТОЈ И.

1 1 7. Током векова се може следити траг како је глас небеске

девојке бежао У анаН.изе реLIИ зна.паца (Оригена), у МИСТИКУ

(Дионизије Ареопагита, EK'i.apT, Ројсбрук), у l\Iaтематику (Кузански, Паскал), у песништво, сликарство, МУЗИКУ,

роман, филозофију, како је замирао и изоловао се. Каткада ј е изгледало као да је прогон ј о ш погодовао чистоти гласа. А затим' се раширило схватање да су Од}Ћек постојали кал и лаж. На концу, у метрополама двадесетог века, у

1 96

цивилизаЦИЈИ Х'улигана и терориста и курви потпуно Је '1<IHCMeO глас небеске девојке и изгубио се у пепељасто СИВИМ промуклим с игналима апарата. Веродостој ан је

110стао механизовани објективни глас (наука), пре звекет, 'IИНОВНИЧКИ глас, глас огласа, глас наредби, глас р адија и фотографије - глас без муза, како би рекли Грци.

1 1 8 . Пошто је човечанство искварено лажју, насиљем,

израбљивањем, преваром, ратовима, крвопролићима и

ропством, истина још увек не у довољној мери, у другој

половини двадесетог века отвара.па се само једна могућност:

опустошити свет и искоренити човеLIaНСТВО милосрдним

срсдствима, :-,:уманизмом, ИдеаЛИll1a благостаља и идејама о

свстском миру. Овај метод се показао делотворнијим од

метода клера.

Владимир Соловјов каже да ће криза после ратног

-,\вадесетог века Достићи најд}'б�у тачку у двадесет првом

веку, столећу cBeтcxdr l\-Iира. Земља је већ одавно једна

држава. Нестало је националних и расних и класних

супротности. Дневно радно време је четири сата, нема

гладних, просјака, сиромашних злопатника, Неограничена је

промена места живљеља, Свакоме је доступан комфор и

благостаље и образоваље. Тишина је, задовољство :и

lIеизмерно много шећера. Живот је неподношљиво сладак,

сви се смешкају, а мир је тако избалансира н да се деведесет

и пет процената човечанства угојило и пати од нсрвних

напада. Преосталих пет посто завршава самоубиством . Не

зато што влада тишина и што је благостање и култура, и што

нема више неписмених, нема еПИдеi\шја, све callJa ХИГИЈена,

и сјајне су конзерве и компоти. Него зато што се све топи, а

ништа НИЈе истина. Човечанство не може да поднесе ову

1 97

чистспу, буни се и у рату поведеНОl\l против Антихриста пресудну битку добиј а код Арl\lагедона.

1 1 9. Будућ и да се у СВО1\! тренутку историј е не 1\!оже

реализовати никаква организација у знаку Јеванђеља, човек

је принуђен на једну једину l\IO гућно ст: у постојећој, али неоствареној Цркви, кој а је с ветиња човечанства заснована

на ЖИВО1)' ИСУСОВОl\l, ј едино и лично - не "ех katedra", него

"ех existelltia trallsparellte" и "ех oriel1tatioue ul1i\'ersale" (из пресветљене егз истенције и универза.пне еријентације),

односне "ех existentia yeritatis", из бића истине живети \.

знаку !еванђеља, и пед никаквим ОКОЛНОСТИl\lа не eДYCTaт� ни од Ј едног његовог словца.

Апарат је у целини кварење бивства. Тренутно Hal\l није преоста.гIO ништа друго до бити и остати сведок у апарт)'.

Ове сведочење данас је ј едини ауторитет, то ј е једина

l\lOгућност веродостојног живета. Став у бићу истине не зна'-rи да је човек без остатка

постао истинит, него да оно што мисли и ЧИНИ, ОН МИСЛИ И

говори и чини из с вога бића кој е је просветљено и прочишћено ИСТИНОМ и без обзира на последице.

Будући да те данас није могуће у заједници него само појединачно и лично, све док се заједница (Црква) не

оствари, светиња се искључиво налази у људској ј единки. Ко

ову истину изда; антихр истовс ка ј е егзистенциј а.

1 20. У ДРУГОЈ пеловини двадесетог века историј ска

перспектива је сасвим ј асна. Пошто постој и и l\IИР, И р ат,

едносно нема ни мира, ни р ата, и пошто за сада нема никаквог изгледа ни за Ј едно н и за друго, у овом

.1 98

мсђувремеНОl\l стању почиње да се формир а принудна

с кочањеност, али се ни она не стабилизује, нити се 1\10же

стабилизовати, јер је карактеристика С�'ације управо у

\"O:\le што, иако би у сваком тренутку МОГЛО бити и ово, и оно,

'Щ обоје постој'е несавладиве препреке. Све ШТО јесте,

\lривремено је, глибо в ито, непоуздано и хазардно. За

ситуацију није карактеристично оно. ШТО јесте, неге ено. што

tlије. Чевек би мегае рећи да је једина карактер истика што

IIсма ништа. Принудна стрепња између двоје, увек ИЗ1\!еђу.

'1ато се чо.веков напо.р усмерава како. би се о.бградие неКе.1\!

О'lајно.l\I заштитом, да сачува стање, и да едржи ситуаЦИЈУ

овакву каква јесте. Само. .ништа но.во.. Ништа ШТО је промена,

јср је 'то енда по.трес. Најбеље се сакрити, и нај исправније је

ако се ћ\"Ти. или како. каже Веда: "Сам јести" . Власт сву

снагу y�Me�aBa на оси:гуравање тренутно. г ста1)·са. �e

1100стаје све ко.нзерватив ниј а, него с ве реакцио.наРНИЈ а.

Наравно., реакциј а се назива напретко.м, као. што. мир значи

рат и слебо.да ропство. Средино.м века већ нема држав.е ЧИЈа

ј едина тежња не би била о.чување данашње СИ1)'аЦИЈе по.д

БИГIо. ко.јЮI условима и да не про.го.ни оно.га ко би желео. �a

про.мени статус у б ило ко.ј ем правцу. Заправо Ј е

средњевеко.вље, еко.чањеност принципа, со.фистичка

сколастика, отро.ГИ спо.љни систе1\! касти, терор '-LИНОВНИК�,

инквизициј а (назива се о.дбрана државе) сплет Ј е

ко.мпликеваних о.дбрамбених система ко.ј е о.држава страх од

премена. Није ј ач и онај кеј и је агресивнији, него онај ко.ј и се

више бо.ји и обазривије се брани. Поврх свега, напетост нема

с тим никакве везе, више је то летаргиј а. Нај важније је

добро. се плашити. . ' Безнадежна ситуација, наравно, не посто.ЈИ, изузев Једне

једине, а наро.д земље се нада да 1'0 о.вде сада није та једина.

Човек никад више није био. фарисеј, власт више клерикална.

1 99

Фарисеј и клерикалац, КОЈ И су ВИРТУОЗНОi\1 техником развијали привид интактности, умеју да се представе као морални узор, док се четвороношке свађају око ПОЛУО

ГJlOдaHe ·кости и кевћу. Постој е они кој и су криви у идеа.гште'I)', КОЈ И свесно заводе, или су криви у реалитеl):; фалсификатор бивства је о нај који је победник у привиду живота, то ј е е гзистенција кој а надалеко з аудара од компромиса, јер за грех увек постоји оправдаље, а.т1И нико под принудом не постаЈе корумпиран.

Тисапа.nкоња, 1 9. ј ануар 1 963.

200

IV АНЦРОГИН

1 .

А ндрогuн (а\'Ьр6yu\'щ) је грчка реч, означава м),шко

'жснско биће.

2. Андрогин се не сме бркати с хермаФродитом . Андрогин

lесте равнотежа 1\IУШКОГ и женског у истом човеку, чак и нише, јер андрогин значи и биће и суштину (essellS и exis

tCIlS); хер:,шФродит није равнотежа, него абнормалност.

А ндрогин је јединство два пола, херыафродит је полна l Iаказа.

3 . Свака баштина зна за андрогина. Пре:'lа Тори, Господ ј е

' lOвека створио пре!\ш С ВОЈОЈ слици и прилици као муш карца 11 жену. Бог је дакле МУШКОiКенско биће, а и први човек ј е

био такав.

4 . Саm:хја каже д а Ј е прво разликовање унутар Јединс

I'ВСНОГ бивства 'МУШКИ дух (nУРУllIа) и iКeHcKa природа ( l1ракрumu). Исто то учи кинеска баштина, прво р аздвај ање

је било између неба и земље, то је mао и m ех. Ј\IУШКО и

жснско, касније "анг и јШI. Име кинеског цара, јер он влада у

и�!е древног ј единства, јесте ФУ-Аtу, што значи J\lајка-отац.

5 . Двополност света најчвршће чува језик у речима J\lУШКОГ

и женског рода. 'М)'ШКИ и женски род обично су својства

ИJ\lеница, међутим, постоје језици (семитски) у којима се

особина рода налази и у глаго�' и, по значењу нског гласа, 'НШl\Ю да ли Је делатна личност l\1ушкарац или жена,

203

б. Неутралан род, према с вему судећ и, изворно је био

андрогин. Не као сада, равнодуш ност према ПРИВ.lачности

оба пола, односно неутра.пност пре:\ш обе промене, него је

био осетљив преl\1a оба рода. Неутрюшо ст је дефОР1\Iација ПРИl\юрдијалног андрогина. Таква лишеност привлачности као што је у ф изици неутрон . Оно што ми називаl\Ю неутралниы, заправо је бесполност. Будући да је одиста

неутра.пно, оно не обележава ништа и сувишно је . З ато се у

l\lНОГИl\1 језищша средњи род изгубио. Мушкоженско биће је отворено и пре:\ш l\IУШКОI\l и

преl\ta жснско:'.!, и оно повезује оба пола. Неутралност ј е

затворена преыа оба пола, због тога раздваја два пола. Међутим, будућ и да све постој еће 1\10 Р а И1\lати пол, неутралност ПОЛD јесте бсеполност и :lюже СС схватити саi\lО као СИМПТОl\1 корупциј е бивства.

7.

Муш ко и женско заправо нису потпу н пол, него располућеНD суштина потпуног јеДDН. И �IУШ КО је полупол, и

женско ј е полу пол. Иi\lе потпу ног и целог пола јесте андрогин. Андрогин ј е после пада подељен npCl\ta златНОI\I пресеку, и то тако да је већи део андро гина припао l\Iуш карцу, а мањи жени. Што отприлике знач и да је i\Iушкарац у већој размери мушкоженско бић е него жена.

Међутим, с порасто!\! корупције бивства изгуб и..'lа се и раЗl\lера златног пресека и раЗl\lсра J\lУШКОГ и женског унутар

човека потпуно је неправилна, линиј а реза је неравна, другачиј а је од јединке до јединке. Сагласност мушког и женског постало ј е искључсн случ ај . Почев од тада

усклађивање мушкарца и жене поста.по је чове ков задатак бивства, и то ј едан од нај већих и најтежих задатака.

204

8 . "Бивство постаЈ е савр шено о нда ако с е међусобно

I IРОЖ:llУ небо и ЗСI\lља, дух и природа, ТEOpaLJKO и прюtaлаLIКО

l\ићс, јер се о нда остварује вечни поредак универзума

( Конфучије: Коментар Јн-ђllнга).

9. "Када су га запитали када ће уследити потпуно ст, он је

():�го ворио: Када два постане ј едан, када више не буде

I \осебно МУШКО и женско. него се претВОрС у један и постану Један" (Pe� Господа сачувана у усменом предању).

1 0. Погла вљу о рају из Постаља, Кабала придодаЈ е

KO:\lemap. Према хебрејској баштини и ово поглавље је као и :tpyra: јаој ономе ко књигу дословно �'l\taЧи И по стотину I I�Ta ј аој ономе ко је не схвата дословно. Коментар каже да Је последица згрешења губљење изворне раЈ ске природе �Iу шкарца и жене. Мушкарац и жена су се р азДВОЈ ИЛи. Раслол\"ћена је база основног стања човека. дОПУЊУЈући Il\el:lc� део l\lушкарца остао је у рају, а уместо њсга \1\Ћп<арац је добио Еву. Изворна жена је хопtc/, њу јс гноза I(�сније назвала Софu;а. Ева је оно биће с кој им се ни �e �lOже остварити потпуно јединство, будући да она НИЈе юворно онај део кој и допуњава. У мушкарцу неизбрисиво живи успомена да његова права половина не ж ив и с ЊИ:lI. Она ж�ви та;\1O где ј е, као што каже Беме, за нас недостижна у ОВО1\1 кору м пираном бивству као што нам је недостижан цсо при'\!ордиј ални начин живота, идила. Иди..rтични начин живота, а о н је �"право ТО , ј есте остварено јединство �Iушкарца и жене . Ма колико да је кваран живот на зеl\IЉИ, пко постоји бар ј едан пролазни тренутак иди..rте, за њу су потребна бар два човека, l\lушкарац и жена.

205

1 1 . Модерна психологија, тамо где се чак приближава

баштини, обнавља средњевековну мисао и roвори о шf1со4ll

кој а је жена што допуњава б иће св аког мушкарца. Психологија сматра да анима представља за мушкарца сва искуства о жени с ажета у ј едан једини облик (мајка, супруга, љубавница, кћер, сестра, приј атељица, анђео заштитник, вештица, богиња). А н им а ј е нај моћ ниј а психолошка

стварност бића мушкарца и He�la елемената мушког бивства кој им не би, мање-више, управљала аНИl\Ia. Наравно, о но што J\lодерно доба назива аНИ:l\Iа није ништа дру го до свест и YCnOi\leHa очувана о рајској жени, не cTonљeHa множнна искустава прибављеиих о жени, него Софија, дефОРl\lис ана на основу искуства у корумпираНОl\l бивству, а.i1И чак и тако, она је највећа власт мушког бивства, као што ј е најважнија власт женског бивства допуњујући i\lушкарац (aHlI.-1IУС) кој и припада њeHO�1 бићу. Анимэ ј е изворна жена кој а се срозала у дубину кварне егзистенциј е l\IУШКОГ бића, као што ј е анuмус изворни l\.!)'шкарац кој и с е срозао у дубину кварне егзистенциј е женског бића. АНИl\IУС и аНИl\lа пак јесу бића кој а допуњавају полупол човека, с којюш о н чува и одржава почетни андрогин.

] 2 . Психологиј а је у сваКОl\l случају, ако 1-!Ишта друго, бар

наслутила ч и ње ницу да је секс нај осетљивиј а Tacl Кa човекове егзистенције. Моћ секса већа је од глади, коју зату ца н а наука зај едно са сексом Ci\laTpa з а основне инстинкте (одржавање егзистенције и одржаваli>е врсте). Глад постој и само као чињеница, у њој не постој и истина. Глад је чиљеница неразрешиве зависности човека и значи ако жели да се одржи, 1\I0же то постић и само уз аСИМИi1ацију

206

сила изван себе. Глад ве располаже l\ЮРа.пом, светлошћу, l Ie�la среће, Hel\la идиле. Зато глад спада cal\lO у кру г живота, \�eKC пак у кр)т бивства. Глад је стварна оскудица, секс је Ilише, фрагментарна бивства.

1 3 . Андрогина ћ е потпуно погрешно разумети онаЈ ко Је

\'верен да андрогин у друштву може l\Iакар с аl\lО и да

:tодирне однос мушкарца и жене. АнДРО'ГИН не разрешава

љубав или брак Иi1И приј атељство, него у век остаје унутар

'ювска. Андрогнн ј е име оне почетне и елеi\Јентарне двојне

,: гварност.и КОЈа Је у животу конкретног људско г друштва

И�IС за везу ИЗl\lеђу мушкарца и жене, кој а је у ж иво�'

"онкретног људског друштва би.па и остала теi\lељ везе

�Iу шкарца и жене. Теl\lељ сяега онога што је пара.пела, судар,

,:упротно ст, изједначавање, напетост, привлачност ИЗl\lеђу

:tua полупола. Андрогин зна'-IИ примордиј а.пно једннство два

I lOлупол а у нутар ч овека на н ач ин као што у биљци

�lCђусобно npожети заједно и један од другот живе целовито

оба полупола.

1 4 . Н ај важниј а последица васпостављања основног стања

ICCTe остваривање мушкоженског бића. Не биолошки и не

I IСИХОЛОШКИ. Јединство два полупола збива се у особеном

ICpyry који је управо круг секса и кој и се нс може побркати с

\ lСЧИМ другим. А примордиј ално ыушкоженско ј единство је

услов да човек унутар друштва l\10же да живи успеШНИi\1

ж ивотом. Искључено је да човек без оствареног унутарњег

поравнања остварује ред у с војој с пољашњој судбини.

Оствариваље андрогина јесте о сно ва нормалне људске

егзистеНЦИЈе.

207

1 5 . Глад нема СВОЈУ двоструку стварност: гладан човек и

свет хране су истоветни. Оно што је неукпоњива тешкоћа секса јесте што је свет мушкарца и жене другачији и иста стварност има двоструко лице, и једно не види друго . Све сам пол ар итет,. леТО-ЗИ:\lа, север-југ, дан-ноћ, сунце-месец, хладно-топпо, горе-доле, природа-дух, десно-лево. Ако је једно :\ЈУШКО, друго је безусловно женско. Глад је ЛОl\IНОСТ живота у себи самом, живот није бивство него тад за б ивством , Begierde des Wesens, као што каже Бадер. Секс, жудња за испуњењем pacцenљeHoг облика увек је провала ноћи бивства, било да човек стиже или не стиже до задовољења. Патња је и онда ако је недостатак, патња је и ако није, јер цслокупност није потпуна. А потпуне целовитости неЈ\Ia. Секс увек захтева апсолутно, привремено или лажно решење је неподношљиво.

1 6. Човек је свуда и у свим временима највише пропа-r:ио од

секса и што је цивилизација била виша и човек на вишој разини, патња је била већа. Човека не :\lOже тако дубоко узнемирити ни неправда, ни : болест, .НИ нсмаштина, колико МQже секс. Једино што ј е Европа умсла да учини јесте ПОКУШај НОВИЈег времена да се деградира изворни захтев и да се немир разреши у животињској необузданости. Наука је - као И свуда - и овде уверена да НОРl\lалност, здравље зависи од коректног рада животињских l\lеханизаl\lа. Што, наравно, уопште није тачно. УЗНС:\lиренос;т сс ТЊ\lе није смањила, чак се и појачала 'ГЈв. сексуалном ослобођеношћу. Насупрот беспрекорном раду биолошког апарата, узнемиреност код највећег број а људи остаје И даље насупрот стотинаl\.lа КОИ1уса. Једино што је Европа одиста

208

остварил:а, будућ и да другог решеља за њу НИЈе било, одгајила је такве сексуалне идиоте, чије су тешкоће, наравно, остале нетакнуте, с амо је осетљивост срозана, о.1.НОСНО колико год је то било мотуће уклоњена је свест о тсшкоћама. Многи милиони сексуалних катастрофа нису биолошке неправилности, већ последице демонизованог сскса и њих не само што пракса животињске необузданости ' IC може укинути, него их у највећем броју случајева ни не дотиче. Здравље није ништа друго до васпостављање �IУЏlкоже:нског бића.

17 . Сексуална узнемиреност Је неСУ!llЊИВО преСУДНИЈа и

дубља у модерНОl\1 добу од сваке социјалне и еКОНО"lске и �lOћничке турбс. Несреће изазване раЗНИl\1 животним СЛОl\IOВИ1\18 чак не треба ни узимати у обзир поред катастрофа секса. Јер се секс не може обухватити никаквим устројСТВО1\!, нити се може ПРО(1Исати, зако�ски се не може наметати нити OI])аничавати. Не зато што Је елементаран, IIсћ што ништа друго није склон да прими сем специфично јсдиног и једнократног испуњења закона егзистенције. ЧИi\I жсле да га пригуwе или да скрену с пута, он ослобађа ннферналне снаге. Једини циљ није физичко спајање, него васпостављање јединс-r:ва два полупола.

1 8. Дух има .свој ства ан:дрогина. Ако ништа друго,

' l Ињениuа је да је вечити извор духа ХОХМС/ (СОфllја),. односно мај ка духа (мудрост). Међутим, само је мушка половина осетљива на овај дух, јер Софија (анима) живи само у нашој мушкој половини. Светлост смисла мушкарац добија од Софије. Реч руах у хебреј ском, дух света, каткада

209

се наводи У l\IУШКОl\I, кaТI\aд у женском роду, као да је андрогин. А дух, нарочито онај кој и се тако назива у Европи, припада све1}' природе. Као што учи саню:ја, дух (будхu) је прворођенче свеТСке играчице (пракрити). Дух није аНДРОFИ1i. Изгледа да је цела природа феl\Iинина: све што се може опазити и видети и што је активно, све о чему имамо �'IИ l\lOжеl\1O Иl\Iати ИСкуства и што има Иl\IС . . Целокупан .свет Је жена, све до ј едне ј едине невидљиве, коначне, неухватљиве м атеl\Iатичке тачке кој а све IJрожима из среДl1шта света, просветљава, 'раЗУ:-'lе и сређује.

1 9. Панвиц каже да је главни закон б ивства непреКИдна

деоба. Од јсдан два, од два четири. То је УЈ\lНожавање у чије�1 току живимо. И секс изгледа као да постоји зато како би бивство било све богатије. Андрогин ј е покрет Супротан о вој безграничној деоби. Од четири два, од два један. А то је опет реинтеграција, повратак у ИЗ13орно' ј едан.

20. Да би човек уыео да у себи ):једини МУШКО и женско, О н

нај пре у c'al\lOl\I себи треба да стопи цео постојећ и свет, животиње и биљке, атОl\lе и звезде, демоне и анђеле и Духове и си.ис, и све постојеliе треба поново да УЗl\lе у себе �, Као коначни корак, да поново столн у себи два пола.

2 1 . Древну вежбу Ј{ОЈ а с е однос и н а васпо ст.ављање

андрогина сачувала ј е ал.хемиј а. у алхеl\Iији; у KOHaLIНOl\[ јединству (у :;.1 аI11У), остваривањеl\1 б ивства изграђено је злmnно доба као свеСтан и С1}'пњевит систем, ПО CBel\f\' судећ и у Егиmу, али се МНОГИ трагови тога учења МОГУ Haћ�

2 1 0

\. већини 6аштина (Кина, Индиј а, орфика , кабала).

1 1 ајважниј а операциј а вежбе јесте очишћење, нарочито уз

I IOl\lOIi ватре. Ова ватра, у И ндиј и топос, јесте ватра

саl\lопреГQра, код орфичара в атра аскезе., код Јевреја пост,

молитва, прање, у средњеl\l веку ватра ОЧJ.ЩIћења. Злато је

блистава светлост, зохар, или бахuр. као што се каже на

хебрејСКОl\l. Златно бивство је о но што треба досегнути.

22. Техника алхемије јесте да се у ватри (аскеза, тапас,

с аыопре гор) феРI\lентира природно МУШКО и природно

женско, да се они растворе, сагњи"l1е, исуше, с агоре у пепео.

'1'6 је plltre[actio, где постоје многе методе. Два најважнија

пута СУ суви и влажни. И све то постој ано, стално и без

п�еки;а. Човек свесно врши над собоы операцију коју би

с\'Дбина (неl\lИНОВНОСТ) и тако изврши.па и извршиће токоы

ј�ивота, када све сувишно у њеыу с амеље у прах. Али се

свесна и будна путрефакциј а врш и под влашћу човековог

разума и његова патња је р азумна и' у сваком l\IЩlеН1}'

просветљена. Ако је обавља судбина, патња је болна, али

�lQра да буде : Gottes МйЫеl1 11lаЫеа lаl1gsаш, .aber trefflic))

klein - Божји l\IЛИНОВИ споро l\Iељу, али у Г!рах, у савршен

прах. . у процесу очишћења .мушкарац и .жена одбацују свој

немир, избаЦУ'ј у из себе сву поквареност, просвстљавају сву

таму, истерују сваког деl\lОна. И као да сдд ИC'Iупа из не

бивства младожења сусреће младу кој а је одиста она кој а

допуњава његово право и изворно биће. Ову свадбу алхем иј а

назива CQl1jul1ctio, здруживање. Када Sol (сунце, мушкарац)

и Luna (l\fесец, жена) једно друго покривају. Конјункциј а је

брак краља (l\I)'шк.арац) и краљице (жена). Овај брак ј е

симбол андрогина. У коме с е никада није пробудила жеља

2 1 1

канјункције и ка ништа не зна а авај свадби, ан астаЈе у сексу живатиња, у свам бићу паЛУПЩIaН, у свам бивству незреа и неиспуњен.

23. Она што чавек адиста живи није живат, него идеал

сапствене бесмртнасти. Ако чавек верује - као, што се данас мисли - како, ан сама живи сопствени живот, ништа више, и не жели да живи ништа више, ни та није анај ж иват као, код осталих живих бића. Живат треба нај пре претварити у идеал и треба га преустројити изнад њега. Сама се тако �lОже ЖИl!ети као виши ступањ истинске елементарне стварнасти, као нешто, шта је драгаценије и више и богатије, паготаво дивније ад стварности кај а се налази свуда наакола. Пуки и празни живот вераватно уаnште и не постоји за чавека, или ако, пастаји, веома је ре,:ЩК. Блаженства, на концу меда треба да буде, како, би овај живат уопште вредело живети, аднасно човек би требало да буде бесмртан да би авде правеа чак и један једини трен, а требало би бити КQначан и бесконачан како би се уопште живат и запа'[еа. Чавек не жели да живи свој живат, него свај идеал бесмртнасти, и ако, ба ан желео, да живи пуки живот, чинио би то сама уз свест а бесмртности .

24. О идеалу бесмртнасти мушкарца нс треба l\ IHarO

говорити. Даваљно говоре пира�iиде и метафизике, вајни походи и СИi\lфоније . 'Увек нешто шта се пробиј а у безвременаст, или бар жели да се пробије. Нешто што линију живота људског бића продужава у бескрај , нешто што остаје као, Ј(ЩИ1iа Ја. Према посвећењу, чавек ће дасегнути сваје аслабођење онда ако, успе да савлада два

2 1 2

l.l l'1юра, ако, успе да раствари чулни вид света и испразни га,

1\ ако \'спе да искарачи из Bpel\·reHa, Ослабодити се значи

116рач�:нати се с ателотвореношћу и вратити се у

I lримордијална бивства. Мушкарац ж иви дефОРi\lисаном

а l luлогијОi\l изворнаг ослобађења. Уместо да себе пребаци у \IС'\вреi\lена бивства, ан ствара дело и пребацује га, али не у

(1сзвреi\lеност, него само У прадужена вреi\lе. Јер у \Iсзвремености Иi\lа места саi\lа за биће, за дело нема. YlIlecтo

,'«1 разрешава свају егзистенцију, ан подщке с'Паменик С(Ј1\IO:\!

�сби . .вечна ст жели да постигне у ыонуыенту. Не на тај. l Iачин шта би биће укланило сяе трагове и себе спасло, него

I I I TO себе сама уграђује у дела и ту жели да остане

I lсуклањива.

25. Идеал бесмртности жене управо је супротан овај слави

и аl\Lбицији. Насупрот мушкарцу, жена је увек прирадна,

конкретна, блиска, увек интимна, увек остаје у времену и на 'IСМЉИ. Бесмртнаст жене наЈIaЗИ се у пралазнасти. Дагађа се

IIСШТО што изгледа немогуће, што је нонсенс и што је

апсурд, бити бесмртан не у монумеюу, него у цвету биљке, којега већ увече нема, у неапазивам нестанку тренутка, у Iсднам једином бљеску, у аНО1\1 што је тоњење, нестанак. ')ато је женско, све што је песма и плес, воће и цвет, јела и

одећа, годишње даба и атмасфера, асећај и мисао" друштва

и тe�o. Све оно шта нестаје и то без трага. BC'ЦiO и нспралазна се налази управа у аВОIII трену пралазнасти;

нс\'хватљивам и \"век конкрепюм и блискам, и ј еднам - - . пастоји и никад више, и авде је и нигде другде НИЈе НИТИ маже бити, и непановљива је и једноставна, као у вазду:".�·

истапљена пахуљица с.нега.

2 1 3

26. Андрогин је ДВОЈНО присуство: овде са;-.ю онда ако је

онде и oнд�

само онда ако је овде. И што је више о вде,

конкретно, Једном, у пролазном, ТИ;\1 више је у вечној

сталности, у безвремености. Трансценденција пролазности.

БескраЈ ан трен. Андрогин одједном може да живи \.

величини, као фараон Ехнатон који је према CBoj�j

i\lетафизици изградио поредак светске државе, како би у њој

Ја остало у својој вечитој величини, и у трену нестанка

поподнеl!не сунчеве светлости одједном може бити плес

обеС!\lРТИТИ се у својој појавности и остати безвре!\lен \�

бесконачности. Његова присутност је потпуна и пробија се � безграничну веК0вечност, с ТИi\l што је одиста овде и остаје

овде. Напор i\lоћи оствареног дела, а истовре:-'Iено тоњење \.

трену који нестаје. Два идеала бесмртности ск\·па. Жена н"е

зна, нити хоће другде да буде вечна, Cel\l ;. пролазним

видовима и у времену, апи је пролазност шминке на бал\"

исто тако веLIита као и l\ЮНОЛИТНИ обелиск. Зашто би би�

трајнији Таџ Маха.п од гласа жене која под ЊЮl почива?

Жена у свом идеалу бесмртности зна да овде. с ОВЮl велом

с овим украсом у коси и у овом саруу, �ao Гркиња H� Лезбосу, може бити вечна - и јесте вечна. Не апстрапне тезе

или С1)'бови, не систем ни катедрале. Не теорија . Не фреске.

Ни злато зато што је скупо и што не рђа, него што је на

њеним ПРСТИ-1I,1а топло и благо бљешти.

27. Идеал бесмртности lIlушкарца налази се \" сећањ\" жене

у забораву. Оба су потпуно исте вредности. -- ,

2 1 4

28.

основа идеала бесмртности мушкарца јесте ИСТОрИЈа,

II\C нс - мит.

29. Људи у полу живе универзалан и апсолутан живот.

30.

Могло би се рећи да је секс очитовање човековог

инстинкта бесмртности. Снажан секс, снажан инстинкт бес

�IРТНОСТИ. Снажан инстинкт бесмртности, снажан секс.

Због тота се религија на одређеном С1)'ПЊУ слива с

I.:POCOM и ерос се на одређеном С1)"ПЊУ слива с религијо!\!.

(Види средњевековну МИСТИКУ, света Тереза, Јован од Крста,

6хакти јога, суфи).

3 1 . Спајање НИЈе у знаку размножавања, него Је оства-

ривање андрогина на један тренутак и васпостављаље

људске потпуности.

32. У трену спајања У човеку не живи сврха детета, већ ост-

вnривање ј единства l\lушкоженско.

3 3 . Спајање се збива већином уз дивергентни идеа.п беС1\IРТ-

ности и О"I)-'да се ови идеали не сусрећу, јер један другог не

виде у тами корупције. Оно што виде јесу животиње.

34. Уз присуство истинске жене и најудаљеније ствари

2 1 5

ОДЈедноы постаЈУ блиске и достижне. Уз присуство истинског ыушкарца, и најl\шње разумљиве ствари постају Јасне и разумљиве.

35. Жена у СВОl\l полу уме да ж иви пуном егзистенцијом,

мушкарцу увек треба ј о ш нешто, увек треба да разуме нешто изнад себе :щ би био потпун.

36. У Каба.71l пише да Ј С , непосредно после почетка

кварсжа, када .је ссћањс на р ајско бивство још било будно, мушкарац огшођавао жену зрачењем своје мисли. Једно . друго су ПРОЖЮI,1ЛИ :-'Iислиыа и од узајамне npожетости жена би издахнула дете. Дете је као душа с-r;.·пало у свет и овде се отелотворавало. 'Касније то више није било довољно, мушкарац је требало да види жену и она би затруднсла ОД зрака његових очију. Још касније требало је да О СЛОl!И жену и она би била оnлођена од реч и мушкарца. Још касније требало је да се и дотакне. Још касније трабало је да је загрли. Само на овом дубоком С'l}'Пњу кварежа неопходно је да се мушкарац и жена спајају овако грубо.

3 7. Природу човекове делатно сти у потпуности и у

појединостима одређуј е идеал бесмртности. Делатност мушкарца: бесмртност у вечном i\loHYbleh-r;.·; делатност жене: бесмртност у пролазности. Обоје Њ\lају циљ и нешто што је изван њиховог сопственог биhа и што желе да Домаше. А ндроги н нема свог циља, има Сi\lис ао. Овај бесциљни и слободни сыисао, чије је тежиште у њему самом, ј есте игра. Ко је игда, и стварно, разумео шта је

2 1 6

I Iщ;тојање, знао је да је оно игра. Веданта, Чуанг-ц�, �I:раклит, Кабала, Беме, Ниче. Игра је она де

.латност КОЈ а

I ll' l'ajc унутар себе саме и постојање ИСЦрПЉУЈе потпуно и

\ 11,)'\ остатка. (Рад је корумпирана игра.)

38 . У говору с е мушки и женски елсменти међусобно

I IРОiКимају. Муш карац теж и да садржај с вога говора I раматички прецизно изгр ади, идеал му ј е логички \1\)1Iикована реченица, беседничко дело које И;\lа повезан и I HI'ly�I3H мисаони ток, и куда хоће да доспе, таl\lО углаВНОI\I

.и

,' 1 ИЖС. Све то није критеријУ:-'1 за говор жене. Важна Је I IРИСУТНОСТ у тренутку. Зато неl\lа значај а ако је говор жене I Н,:логичан и неграl\lатичан, ако је чак и бесциљно брбљање, I Н;l1рекидано сузама и смехоы. Циљ је npеДОLIaвање: у гласу, \Ншици. Зато нема потребе да од некуда пол ази, и нема куда .щ пРJtспе - само лепрша и прави ваТРОl\lет. Налази се изнад I lринуде логике.

Бесмртност је у делу логички фор:-.!ираног језика и IЮСJ\lРТНОСТ је у блиставом тренутку пр исутности.

39. У ж ивоту мушкарца или жене КОЈ И не зна!у з а

а l lдрогина, кој и не знају да су два полупола заправо Једно, I1СТШlСКО спај ање је . неl\lогуће .

40. Прва степеница остваривања андро гина Јесте ако

м\'шкарац поново узме У себе жену, преузме одговорност за I�Y, себе учини ОДГОВОРНИi\l, штити жену, покрива је, брани, БРJtНе о њој, жена се враћа у мушкарца и cpaCT� с ЊИМ, смири се у њему и цвета 'и буј а и из себе разВИЈ а златно

2 1 7

раСПО.'южење, утапа га у присност, што није ништа друго до оно што Yi\le да пружи од блискости живота, добро јело, лепа кућа и чист мир. (Идила.)

4 1 . Андрогин се не остварује "ко се двоје људи не препозна.

Препознати се значи одвој ити се. Ако се не догоди одвајање, не може се догодити ни с пајање. Једно друго побркају. Започиље бе скрај но одражавање, свако од њих

' себе

пројеюује у другоме, али I\IУ се одраз о пет враћа,. поново се одражава, опет се враћа. Наравно, криво је оно друго, увек друго. Започињу психоло ш ка пребацивања, оп'!}'жбе, позивања на одговорност: поновни одрази, опет се враћају, немоћни испади, кризе, лажи, ј ед, освета, го ропадно ст, раздраженост, недоходник ; губе једно друго, губе и себе саме, губе пут, губе своје биће, губе бесыртност.

42. Као да с е беСI\lРТНОСТ l\Iу шкарца н алази у жени,

бесыртност жене у l\1уш.карцу, као да они не живе једно за друго, него за узајюlНУ бесыртност. Као да је љуБОl\lора онај страх да ће ј едно другоме проиграти бесыртност.

43 .

МУШК<1рац носи са собом идилу, жена носи са собом да се то I\lOже остварити с амо овде и саД<1, у овом. животу.

44. На свим l\lестима и у свим временима трагови

аFiдрогина постоје у неком в иду и два полупола у неком ј единству увек i\lOpajy бити. Конјункциј а Sola и Lttne осно в а Ј е КОј а се не .може искључити и може постој ати у

2 1 8

И l Iстюуциј и, У метафизиuи, у идеалу, у кул'!}', свеједно, апи l Iегде мора бити. У Индији је такав UТMaн, пој аl\l апсолутнОГ .I a . У Кини је такав апсолутни ритам ;анга и ;uна; У cpeдњe�1 ЈЈСКУ улога Мајке Божје као посредника изыеђу неба и IСl\lље; у модерним демократијама равноправност мушкарца 11 жене. Без СЮlбола брака Sola и LUl1e не постој и људски IliИВОТ.

45.

Не живе само људска бића мушког и женскоГ рОД<1, и мушки И женски род се не ј авља ca�1O у нашем језику. И ствари Иi\lају с вој род. Дивљи народи разликују лук, :\Iач, 1 I0Ж, колац - предмете муш ког рода - од кесе, шерпе, вреће, ј пме, предмета женског рода. Не постоји нешто што не би имало род . . Бахофен вели да постоје I\Lу шке и женске I �иви.пизације, а у праисторијско време модерној ыуш кој ЦИВЮЈ Изацији (патриј архат) с вуда је преТХОДИЈl а древна владавина жена (матриј архат). Испоставило се да је теорија у овом о блику неодржива. Међутим, сигурно је да ј е 'Бахофен отворио човеку очи за полно обележје заједничког живота и од тада је ПОСТЩIO обавезно разликоваље патриј архата и lIlатрИЈархата.

О поретку живота андроrюш није говорио ни Бахофен, нити други неко, али је неСУJ\lЊИВО да и оваква цивилизациј а, иако У извитопереНОI\I облику, юш трагова.

46. Познато је да ј е у патријархалној цивилизацији на челу

породице отац, и ЮIС И Иlllетак се наслеђује по муш кој линији. У овом начину живота секс је уређен законом И сврха институције брака ј е сте обуздавање нагона. Симбол цивилизације је Сунце (соларни поредак). Дух o.r�ржава

2 1 9

своју моћ насупрот природи. Жена је у подређеном положају. у лунарном поретку (t\lатријархат) наслеђује се по женској линији, симбол ј е Месец, природни нагони су слободни, на челу породице Је Мајка, мушкарац живи у подређеном положају.

47. У дpeBHO�1 матријарха�' хетера, каже Бахофен, спој

жене "са змајем Ta:\IHor понора" (с мушкарцеl\l) значио је саl\lО принуду и муку. Бивство У жени са1\l0 је трен, саt\lО пролазни распад. Жена је живела свесна да ако роди душу, рађа је за проЈЈаЗНОСТ и СI\lРТ. Боље би било да душе остану нерођене. Продор у бесмртност збива се уз ј асност мушког духа. Спој постаје законит и коначан у поретку светлости духа, где он више није мука, него радост и СJ\lирење.

48. Једна од варијанти соларног и лунарног начина живота

јесте религија оца и религиј а мајке. Религија оца је у првом реду хебрејска. Незаобилазан и безусловно свемогућ над светом јесте једини Бог Отац: То је склоп врховне :\lOћи, чија је аналогија цела заједница и породица. У оваквој религији, иако магловито, живела је Византија. Оваква религија остварена је и у Русији, где се безусловна i\lOh и l\Iоћ бсз пола ОЛWIила у оцу-цару. Таква религија је и мухаыедаliСТВО, које признаје један једини небески и зеЛlаљски ауторитет, Бога и пророка. То је апстрактна и настрпљива, дсспотска власт са својим геометријСКИl\l склопом, СУРОВИМ i\lOраЛОl\l, са централизоваНОl\! и затвореном праКСОМ.власти. У предности је мушкарац, нарочито ако је стар. Поредак је непријатељски у односу на природу, индивидуализам се не подноси, наклоност имају право и морал, пропис и оно што је

220

\IIанично апсолутно и законито. То је религија једне књиге , . (Тора, Коран, Библија).

Религија мајке првенствено живи У ми�', политеистw!ка

ЈС. добро се осећа у природи, не подноси централизовану

IIJНlCT, не воли ни државу, још мање прожетост Сi\1ИСЛО:\!, пре

јс демократска, али најрадије живи У анархији. �pквe.

У

рслигији оца СУ пуританске, а цркве У реЛИГИЈ� маЈке

rlpenYHe су слика, кипова и упаљених свећа. РеЛИГИЈа маЈ ке

воли богат и разноврстан друштвени живот, много књига,

�IУЗИКУ, позориште, еп и еротику, индивидуал.ну слободу и

опојност чула.

49.

Неl\lа С\'мње да Европа, од времена хеленства, после

Орфеја па д� данас, следи религију i\шј ке. Ова религија l\Iај ке

Иi\lала је три врл.'унца: хеленизаl\l, ренесанса и осамнаести

деветнаести век. Европљанин је склон да прихвати �a

цивилизацију само животни поредак пореКЛОI\I из реЛИГИЈ� �lajKe и да сматра цивилизацијом где човек живи у шареНОЈ

разноврсности, где се религија разрешава у митовима, где

)'ыетност цвета и друштвени живот узбудљивим чини

надметање. Заједница је раслојена и многоструко

нијансирана. Али није хијерархијска, већ демократска.

Специјализована подела рада. Граде се градови � удобни

станови. Занати и трговина у процвюу. Принципи су у

држави споредни, важна је KOHjy�·pa. Позориште, модне

презентације, црква, погребне свечаности, балови. Много

слика, много песама, м ного романа, циркус и банке.

50. У архаичкој измаглици зоре Европе, вероватн? кратко

време, готово без YCnOl\!eHa, али у сваком случаЈУ изван

22 1

историје, хсленство је само делюLИЧНО живело у знаку

андрогина, као древна Индија и Кина. С ве што ПОТИLlе из овога времена и че;"IУ је ос нова у овом рюдобљу, ГQВОРИ о

TOl\le да је Орфеј животни поредак с весно изградио на

апсолутној мери постој ања. Орфика н иј е била детињаст дух,. безазлен и неразвијен, нароч ито није била примитиван дух,

него зрело знање о бивству с у ниверзалНОl\1 перспеКТИВО:'.I. Изгледа да то пре свега потврђује ОРфИLIка теорија број а и

геОl\lетриј а кој а почива на овој теориј и. Али нlППта толико

колико Једна-метафизика. То потврђуј е грчко вај арство и архитектура и песничка мера и трагедиј а и култ игара

(Олњ\mија, IаО�lЩ). С ве што упућујс на орфичко порекло

Иl\Щ с војство да је пречишћено, тачно, дисцигшиновано, али без било каквог трага Haeruъa .НЦ природо:\!. С ве је на СВО"I

месТ\·. Укол ико сс \'Наза.:! може сагледати извор, све што се нала;и на орфичкој основи с крајЊОl\1 прозирношћу је чисто

у здруживању Су нце-Месец. Као што Бахофе н к аже,

архаич ко хеленство није Дионис и није Аполон, али није ни у знаку њихо ве напетости, него ј е било у аПСОЛУТНОЈ

сразмери, где се изједначавао занос и с�[исао, живот и

бивство, l\Iушкарац и жена, природа и дух. Орфика ј е остваривање ове мере и то .је оно "што ј е била опрсчност

CBeM�' што је касније названо хелеНИЗl\lОl\l" (Бахофен).

5 1 .

Од с вета кој и Је створи:�а орфика треба истаћи саl\lО

једну ј едину реч како би човек раЗУ1\lео остварену меру 11 сраЗ1\lеру. Велике грчке речи као ),6ущ, коаџщ, [ЬЕС1.., ьснџ6\', е8щ и друге пластичне су попут гшаСТИЧНОСТИ. скулmура, и наливене су животним СОКОВИ1\lа; прозирне су попут драгог

Ka�leHa, али су проткане КРВНИl\l жилама као живи организми. Таква је реч чltхТ]. Реч је м ного пута упоређивана

222

с л aTI1HCКИ1\[ реLIИ1\Ia аl1ј ll1а и sрiгit1lS, с хебреј СКЊ\I нефеlll. ру[{х и flCllIO.HGX. са с аНСКРТСКИ1\l будХlI . . нmюс и nрmщ и с ДО цниј Иl\ I еВРОПСКИl\1 реЧЮIa (sotll, Seele., аше). Орфи',{ка психа не постој и 6ез ероса. Она дреl\lа сџма у себи на граници између бића и небића, ал и је незџмислива без ероса кој и је у њој блиста вило. Обоје постоје с амо скупа. Само су скупа једно. Пси.ха је женственост просветљена најВIППО1\l ватром l\IУШКОГ бића, такав андрогин у 'којем мушки и женски пол живе у нераздвој ивој конјункцији, као у биљци "и У апсолуту. Човек у психи носи лраслику о C ai\toM себи и у спољњем свету може бити спокој ан, и с по којан је само тамо где се психа очюуј е. Оно што је у орфици црква и песништво, геометриј а и вајарство, све је то отепотворена психа, али И . . нсmто више од тога. БЛИСт<lВИЛ0 које 'зраL[И, како би цео свет прелило психом, и в ише од тога. Психа је оно једино што човек носи с а собом као с ажет с адржај и суштину свога живота, она ј е упила у себе ыирис његовог живота.

52. Када l\Iодерна психологија тярди да живот душе 'Није

ништа друго до ерос, она је у праву, али 1)' истину изрич.е тако неотесано и .на 'Тако ниској равнй да ТИ]llе одбиј а човека. Кинези то кажу отменије : жен че .)lceH јех - човек јесте љубав према другом. Или како хришћанска баштина каже: ко не живи према је ванђеоској љубави, његов живот ништа не вреди.

53 . ПреДi\lет лрвих грчких мислилаца искључиво је <рuспс;

(природа). Овај <рuсщ уопште се не Сi\lе побркати с теРМИНОМ природа кој и се доцније користио \' Е вропи. Природа

223

оса;\lнаесто г века одржавала Ј е Ј О Ш неко сродство с изворним Грцима, нарочито у тако свеТЛ И:\1 и ЧИСТИ;\I глава:\lа као што су Хелвеције и Гете. Природа кој а је увек завршен облик и увек живи (Fonll, die lebend 51с11 ent\\'ickelt). у деветнаестом веll..'У се поја:\1 природе - као и сваки битан пој ам бивств а - преобратио у зна<lење апарата, а као коначна заблуда, овако схваћен већ и не с пада о вамо. Изворни грчки <pU<Jt<; .готово је ПОТПУНО истоветан с ХИНДУ пракрити. А пракрити је антипол Ј\IУШКОГ духа (nурушо). Пракрити је чаробна играчица света, она јесте са:-.ш природа. Разумном и будно!\! бићу се још никада није догодило да ПРИРОДУ, у којој jec �1O и У којој живиыо, што И јесте природа, С 1\lатра као нешто по себи Р,ЏУЈ\IЉИВО и као прву стварност. То је својство с амо позних и софИСТИ<IКИХ раздобља, као што су искуство, чулност, м атсријализаl\l сх ватања само УМОРНИХ људи и раздобља. Природа је оно што изненађује. Оно чему се човек диви. А што се са1\l0 по себи подр аЗУl\lева и што ј е за човека примордиј ална стварност, то је невидљиво, дух, с ветло ст, број , мера. Као што се с аы по себи увек подразумева Бог, а атеиза1\l је карактеристичан само за корум пирана и софистичка раздобља. За Парменида и Ксенофана и АнаКСИl\lандра ffiпање такође није било како то да постоји дух и светлост и поредак и б ивство, него на кој и је начин ыогућа промена, опсена, збр ка, пометња, раст, Ta�la, заблуда, ОДНОСНО како је ыогућа природа. ПU<Јl(; означава ову задивљујућу и чаробну природу. То постој ање апсолутног б ивства и трајно ст:и и светлости, и у њима се, на тај анстве н нач ин, око нас налази овај невероваТНl1 не l\IИ р , ова нераЗУ:\lљива ЛО:\IНОСт. Питање ј е у век било: ако постоји стварност духа (хинду ат.нон), како је истовреl\lено могућа о псена (.но;а). И код Пл ато на исто то : а ко ПО СТОЈ И безвремено постој ање, свет идеЈ а, како Је могућ чулни

224

привид - чулни привид кој и се трезвеНИlll УЈ\ЮМ и не може сматрати стварношћу. Орфичко јединство света распаЛQ се код предсократовских rpчких филозофа. С једне стране теорија природе кој а полази од материј алног света и која ДУХ

схвата као исијавање природе. С друге стране, категорична теорија идеја која, као Сократова, не погледа ниједно дрво, говорећи да се од природе неi\Ш шта да научи.

54. Грчко <pU<JH;, 1\Iада се не J\lоже превести друго", pe<IJY до

природа, не l\юже да се поистовети с данаШЊО!\1 ПРИРОДО"I, већ ни због тога што је <pU<Jt<; J\lетафизички појам, као што Генон каже, било као пракрити санкхје И!IИ у Кини ј ин или mех. ПU<Јt<; је принцип (почетак). Он нема никакве везе с а чулиом природом и овај материјални свет природе односи с е према nojl\l)' <pU<Jt� као конкретно живо биће према архетипу, као копиј а преl\lа праслици или, ако вам се више свиђа, као Ева преl\lа Софиј И. Преl\lа алхемији, <pU<Jt� је ргјl11а llatигa, или ргiща m ateria, кој а се не с ме бркати с грубом l\I атериј алном стварношћу. Secunda l11ateria је конкретан облик ове п раслике материј алне природе, кој а је код Платона непостојећа (Il€ 0\'), а у Индиј и ј е l\Iаја, одно сно ч аролиј а, опсена.

55. Човек ни у једној баштини није био у такво]\( ОДНОСУ с

природом као у Европи. У Кини - а наРО<Ј ИТО у Јапану -шетње и излети су припадали начину живота плеl\1ићке касте. Да б и веко нашао з адовољство у природи, постојали су култови вртова и цвећа, и предмети за цртеже и слике претежно су УЗИl\lани из природе. Али то је било очитовање е стетичке егзистеНЦИЈе високог реда. Другде нема чак н и

225

трага нечему СЛИЧНОi\I. Шта се догађа Европејцу кад у топло

вре:-'Iе босоног закорачи у траву? Шта се збива у човеку ако саТИl\lа седи на обш1И l\Iора и зури у воду, или ако осаl\lљен

лута шетајући пространствима? Вордсвортов слуга је госту

ПQказивао кућу и овако говорио: Ово је библиотека l\Iога господара, његова радна соба (показује на брдо) налази се

напољу. Пре свега спокојство. Што само дичи на ПОС1}'Пак

када се човек Сi\lести поред l\Iајчине су кље, у поузданом

уверењу да не постоји никаква друга l\Iоћниј а заштита.

Вратити се Magl1 i Mater. Али овај повратак ПУН је дубоког ероса. Ништа не .1И'IИ мање на о ву природу од гр'(ког <рбан;. Оно што је у Европи најдубље, то је недвосмислено

YMeTliocT, а што је најдубље у уметности, то је неДВОСl\lИслено очараност природом. Било да је то

Веласкезов портрет, било Ројсдалов пејзаж, било Моцартова соната или Шуманова песма. Кинез је син неба, Јевреј је

дете Јехове, И ндус је АТi\lан (Жllваmма), Европејац је дете

мај ке земље и њен љубавник.

56. Човек је у средњем веку живео у поретку кој и је

створила Црква, а Црква ј е пак била Света Мајка Црква. Као

друга мајка и мајка виша ОД природе. Свет са:\! по себи је више лунарни свет, више је дремеж у полутами, него будан

живот. Мајка Црква није Софија. Није мудрост која се

ОЧИ1}'је у духовној брижности, него госпа која се ј авља у раскошној тслесности, кој а свет обасјава светлуцаВОl\l

i\!есеЧИНОi\(. У средљеl\l веку су најређl.1 соларна светлост,

слободна 1.1' отворена мисао. Нема истинске духовности.

Песништво је у служби жене (l\Iинезингери, трубадури),

Уl\lетност је право клањање пред СвеТОl\l Мајком Црквом. Где постоји патриј архат, он је у век пуритански, као

226

реформација која ј е покушај васпостављања хебрејс ке

религије оца. Патриј архат ј е уве к моралан, затворен,

малорек, поучан, с ј едностаВНИ!l1 :iелима и ј ош

једноставнијим одевањем. Живот је овде задатак Та!lЮ где

постој и м атр иј арх ат, живот је уживање, одећа раскошна,

богати облици, много брбљања, ситничарских појединости

као сколастика и ручни рад,. али Је велика бука, гозбе,

свечани празници и зачињена кухиња.

57 . Ренесанса заправо и није била потрес, с а:\!о с е Сi\ШЊИЈIа

строгост владајуће госпе, е хелеНСКО!l! необузданошћу

коначно се ослободила европска љубав према природи и жеђ

за животом. Од самог почетка владавине Света Мај ка Црква

је увијени матријархат, још касније лаж. Нико није знао шта

је лажно, само да ништа није оно што се тврди да Јесте.

Ренесанса је све то разобличила. Матриј архат се испољио у

свој својој отворености. Сликарство, музика, песништво,

ф инансије, градск.,а цивилизациј а, занатство и трговина. Н а

концу и нај важније - природне науке.

58 . 'Усред среде средњевековног !IIатријархата налази се

неколико људи, потпуно одвојених од' других: Дант.е,

Кузански, неколико мистика. Дантеово дело 'је поуздано

андрогuн, свесно у знаку муш коженског бића, готово

посвећење. О TOl\le сведочи Vita nZlOva. Беатрича је од гнозе

наОвамо једина Софиј а-анима која је недвосмислено светло

и чисто представљена, а ПОСТОЈИ само једна кој а ЈОЈ Је

oдroBapajyћa, Сервантесова Дулчинеја, иако она није свесна.

Анима је извор надахнућа и знања, слика жене у човеКОВОl\l

бићу која је остала у рају. Беатрича није слављеље женског

227

мај а бића, и она није аскетска светица. Као што каже

Бахофен, жена поседује мистерију, она посвећује, она је господарица знања, посредница преыа бескрају. Беатрича је

супротност Еви. ВероДостојна Пуна, блистава огледало. Беатрича води у ИСТИНСRу Цркву.

Знамо шта је та, мистериј а. То је беС!\lРТНОСТ кој а дреl\lа у дубини cBaRor пролазног :грена живота, бесмртност кој а очекује Щ l се раствори, и з чијег дремежа бескрајност

бивства l\юже само !\IУШКО' Сунце да разбуди, и то СШ\IO ТИl\lе што се љубављу назива, јер акО' се друпt\i Qу.Ј,И, ослобађају се раСПО:\Ia�lљене силе подземља које черече мушкарца и жену. Сједињавање мушкарца и жене у љубави, будући да

све OHQ што се овде збива у жИВОђ' јесте аналогиј а с догађаЊИl\lа у в ишем CBe�� није ништа друго до сје;щњавање вре.l\Iена и вечности у трену. Беатрича ј е аНЮlа кој а доноси знање да не постоје одвојено бивство и живот,

не треба чекати тренутак одвај ања од зе]l.lље, човек може да .оствари беСl\�РТНОСТ у сваком пролаЗНО1\! трену свог земног живота и да се' ослободи.

59. Сыатра се вероватним да су, за време крсташк:и.'Х ратова,

у Европу доспе.тrе с Истока ыноге Ј\1ИСЛИ, Q чеl\lУ не постоје никакве забеЈЈешке. У делиыа Ек'Харта, Таулера, Рој сбрука,

касније 1{узанског, Меревина и других, ЩlЛазИ' c� гомила

истоветности с источњаЧКОI\I баШТИНОl\l која је нео'бична и без претходнице у Европи и не .l\Iоже се лако разјаснити.

Опште је познато да Бо:жансmвена КО.недuја има сродности с источњаLIКИ1\I пох.ОДИl\!а на онаЈ свет (Артак Вираз) (види ОиеНОl1 : L ' esotcpisme de Dante).

228

60.

Идеал бесмртности се у ренесанси за кратко време изменио. Човек није почео да ЖИВИ у спасењу заснованом на

вечности, него у TpeHYTHOI\1 задовољству. У!\lетност се

преобразила у сшiвљење м аје, као у хелеНИЗ:\ЈУ, јер ренесанса није преузела хеленство софоса и хероса, него

про�'Ва и лак.оУl\lНИХ "грециста", и не Платона, него Лукијана. Ово деловаље уочљиво је и код Леонарда И

Микепанђела, али нар.очито код Рафаела. Уживање у опсени

замењује дух. Не дубина него лепота површине. Женствена С\'щтина нигде и никада није била QПИПЉl1вија. Свето;\! нису

у·прављали закони, него сплетке које се шапућу по спаваћим

собама, нису владали папе и кнеже.ВИ, него харемске госпе, јер је у патриј арха�' устројство заједнице брутално

отворено, а матријархат је све сама завеса и сгшетка.

61 . Европа ј е увек живела без духовне касте, зато њен

поредак никада није имао чврс.у OCHOB�� јер без брахмана

. нико не може обезбедити законитост. После поспаног

средњег века, ренесанса је једна врста лунарне опојности у кој ој се свест о витој владавини Цркве веома брза изгубила,

а сЋе щто је узвишеније преобразило се у земаљску власт. у нововековн.ом евр.опском I\IатријаРХaIУ пресудан

догађај у несумњиво .даљем деловању јесте нестанак

универзалног језика. Ли:rургијСRИ језик није унивеРЗЩIНI1 латински, него тО постају народни језиЦи променљиве

р азине. Света књига се преводи fЩ партикуларне

националне ј езике. То је заправо разарање {ПlдрогUНСЈ\ог логоса. Језик l\1ишљења је још једно Bpel\le остао латински,

привремено због езотерије, на концу с амо због теРl\гинолог:ије . TparOl\I појаве национa.riНИХ је1ика, на кој има

229

· . су наЈ ваЖНИЈе универзалне речи �югле да се изразе или тек

сужениы значењем, и.ТIИ већ никако, национализми су почели

да КЛИЈаЈУ испод зсмље, и започела је секуларизација која се

приближавала ра3:\lекшавању и растапању, у којиыа ништа

НИЈе стамено ни поуздано него хоризонтално, разливено, и

већ није ништа друго до )"ыножавање.

62.

Први знак распознавања матријархата јесте појачано и

упорно ширење вере у порекло одоздо. Мисао која доцније

вр:\:"Ни у даРВИНИЂI)". То је захтев надыоћности женс која

рађа и храни како би она била В!lаст над сваКЮI живим

бићем. Касније, када човеков живот више није УС"lсравала

<р U.O-LО<рia, него <рu,о-<рu<п�, односно не мудрост небеске

жене, него земаљска жена, између женствености настајао је

све већи антагонизам. Ова борба ИЗ:-Iеђу Софије и природе

зауставила је у нововековној Европи слободно испољавање

духа, али не уз помоћ терора средњевековне Цркве, него

ПРОДОРНЮI и непрекидниы аниыозитетом. У мишљењу је

све више јачало осведочено неприј атељско држање преыз

духу Софије, затаi\fнила се свест о човеКОВОi\1 вишеы

пореклу, чак и нешто теже од тога, насупрот рађању из

природе, мисао о више1\1 пореклу постала је не саыо заблуда

и лаж (поповска превара), него неозбиљна и смешна, и на тај

начин је готово нестала без трага из 1\!ишљења 'ювека. А опет нико није говорио о TOi\le како је овај недостатак

пореметио животни поредак и како је НОРi\IaЛНОСТ начинио

не:\югућОi\1 и како ј е изазвао незаконитост и неуыереност у

економији и у поретку државе и у Уl\lетности и у обичајЮ!а

и у праву, нарочиго у сексу. Последица напуштања духа

неСУl\lЊИВО је ыорала да се заврши у некој врсти беЗУl\Iља.

2 3 0

63 . Лагано су почеле да се шире речи, и да потис�"Ј:'· све

друге из мишљења, као што су: искуство, запажање,

полазећи од чињеница, испитивање стварности, стварна

верност. Иза овога новог узбуђења скривало се, сасвим

разумљиво, неко дубље узбуђење које управља оним

претходним, чак отвара и омогућава цео овај метод.

Женско ст, чак ако је и бачена у мучилиште, радије подноси

све, него да се њоме не баве. Матријархmу је својствено да

прихвата саыо такву мисао КОЈа поставља жену у средиш те,

кој а је истражује и испитује и испољава према њој

радозналост и дИВИ ЈОЈ се и говори о ЊОЈ и непрекидно се

њоые бави. Патријархат воли да указује изнад себе, све до

безличне и апстрактне Идеје, �ЋeK и све сместити изнад·себе,

зато је архетип патријархата хебрејски монотеизаы и увек ће

то и остати. Матријархат је пак усредсређен на другачију

бесмртност, а та бесмртност је сопствено пролазно физичко

биће. Обе крај ности су безличне, јер равнотежу једна

деформише према горе, друга преыа доле. Оно што се

испољава у искуству и запажању и у истраживању матерИЈе,

то ва концу није ништа друго до захтев да се природно биће

постави у средшuте. Оно што се у новије доба назива

истраживање стварности, заправо Је одавање почасти

женственој природи, то је безусловно клањаље пред ЊОi\l и

религиозни култ. Природнонаучно сазнање жена схвата као

еротски акт, што Је, наравно, заиста тачно, ерос и

упознавање се никада нису могли међусобно одвојити и

постоје језици, као што је хебрејски, у "Којима упознати не

значи друго до СЈединити се сексуално.

23 1

64. Ова еротика Је скривени аксиом НОВИЈег такозваног

истраживања стварности - и o�дa природних наука -,

аксиом с кој Иl\l је женска природа успела да пробуди

интересовање преl\lа себи и да постане једини и искључиви

предмет истраживања. Зато је одбојно примано мишљење

кој е је испољавало мању заинтересованост према

женствености, и ако у ње1\lУ није било довољно безрезервног

к.пањања или поготово ако се у ње1\lУ јављала критика, оно је

одбацивано. Оно што се назива.:10 приро;:џrn�1 наука�ш, то је огледало у будоару природе жене, кој е једино служи да се

женственост са1\l0ј себи диви. Са1\l0 се по себи раЗУ1\lе да

резултати истраживања 1\Iорају бити истинити. Нарочито се

обраћала пажња да приликом удварања не буде празних

К01\lПЛИl\lената (ce�1 од песника кој и и нису УЗИ1\lани озбиљно). Свака тврдња морала ј е бити истинита - од

Торичелијеве цеви до Њутна и Радефорда, јер интересовање

за природу је само тако мо гло да одржава захтев за

сталношћу. Само тако је пре1\lа њој могло настати

неограничено поверење и безусло вно одушевљење.

65. То није приметио само онај ко ј е потпуно изгубио своју

трезвеност за време ове четристогодишње ОПИЈености

природоы, односно онај кој и никада није поставио питање:

ако је овај животни поредак, кој и је откривен, намењен све1У

И далеко превази.чази све раније и друге ЦИВИJIизациј е, и

судећи преыа успесима бољи је од свих осталих, како се

ипак могло збити да у овом толико узвишенијеы животном

поретку ј едан паклени рат следи за другиы и не престају

крвопролића, l\Iржње међу верама, мир се не l\Iоже остварити

међу народима, унутар друштава касте реже једне на друге,

232

државе до гуше у дуговима боре с е с крахом, духовност

закржљала, морал и право поре:-'Iећени, а нихи.чизам се

спрема да прогута целу цивилизацију?

Патриј архат свој а крвопролића оправдава повредама

(божанско г) закона, матријархат чини то исто у име заштите

живота.

66. Госпа се у осамнаестом Beh.'Y ЈОШ назива природом,

обнароДована је лозинка: ако С1\1O се нашли у невољи, Једино

ШТО треба да ЧИНИМО ј есте да се вратимо природи (јер го спа

никада н иј е одбаци.f1а свој изворни сентиментал изаы),

следећи Ничеа, треба да начинимо пастирски штап и да

пођемо на ливаде покривене пољским цвећем да бисмо

напасали јагањце и слушали гугут грлица.

у деветнаестом веку пак IO.le госпе је већ бюlO живот.

Она више није тако провинциј ална као природа, него се

преобразила у урбано биће. У њеној имагинациј и добија

места не СШ'IO еманципована грађанка, куртизана, глумица,

певачица, него овај преокрет већ баца сенку у напред на оно

време када о ве р азуздане госпе живота, плаве чарапе

запоседају универзитете и подијуме и министарске фотеље.

Где је тада већ Софија, покорна богиња ыудрости.

Живот је у сваКОl\l случају вишег реда, ј ер његова

владавина се протеже од микроба до I\lегалосауруса. Живот

је нај више ИЈ\·lе, јер је животна глад неутажива. Ова мисао

пружа највише уживање: бити неко ко се налази у средиш�'

неутажених жеља.

67. Матријархат се у опасним случајевиыа прогањања духа

не устеже ни од Клиге1\lнестриног ПОС"I:'пка, као што ј е у

233

СП1ЊУ да то и данас чини, и то све чешће и све отвореније.

Гркиња је, наиме, i\lужа убија.ЩI свој еруч но. Прогањан.е се

често претварало у убиство духа, али је сувишно наводити

историјске примере. Довољно је ако се човек подсети

различитих државних сила у двадесетом !3еку и праксе КОЈа

се већ стабили:зова.rш на целој земаљској кугли, одбрамбених

подухватџ против духа (концентрациони логори, затвори,

Сl\Ia�'ћа, тровања, 'мучка убиства). Многи су с ужасом

установили, и с:\!атрали су то нераЗУ1\lЉИВЮ!, како .је i\lогуће

да се у l\юдерно доба, после средњевекоВ/"юг кперика.пног

прогањања духа, наставља још радика.JIнији прогон. Нису

разуыеЛЈ1 ни како ј е у новијИi\l ЉУДИi\lа оштрог ума (као

Ниче, Стриндберг). могла настати, наспраы КГЈитемнестре,

1\Iахнита мржњџ према жени, што наравно није било ништа

друго до гнушање од незаконитог, ,,!еког 1\Iатријархата који,

сулуд од ласкања, забашурује, обезобличује, гадљив је и

похотљив У СВОЈОЈ сексуалНОЈ С1;11\10допадљивости, завидљив,

осветољуби:в, сладуњав, ограничен,. на;Џ\lен, шаролик и

сраl\ШН.

68. После извесне границе, матријархат на својствен начин

почиње да ЈIИЧИ на заЈеднице инсеката, и то не са1\l0 зато што . . . . . . Је овде краљица-l\IaЈка у ЈединствеН01 и изузеТНОЈ ситуаЦИЈИ,

него и зато ШТО у овом друштву врховна власт припада

амазонки. Амазонка је женско биће које је изгубюю своје

полне размере, једна врста херыафродита. Алхемија

херыафродита назива Lunus-Luna.. однОСно 1\Iушкоженски:м

бићем које ЖИВИ }" знаку месеца, које о оба своја пола иыа

са1\l0 извитоперене. и мутне слутње. Ово се биће наспрам оба

пола налази у СИТУalЏ1:ји бесполне подле с.вирепости, како то

чине радниЦи мрав, термит .и пчела. Ова бесполна радница .и

234

СЛУЈКбеница, поготово жена полицајац која у својој грубости

далеко превазилази 1\Iушкарца, не само да се на стравичан

начин умножава у матријарха"IУ, него у модерном светском

апарa-rу све .више долази до искључиве улоге овај неутрални

инсект, слел према јединству живота, из којега је већ

ПQТ�'НО ишчезла права женственост (Софија).

69. Наравно, у матријархаrу оперише с.војствен ум, то Је

систе1\l 'ЛУlIарне луцuдносlnU, кој и се назива рацио н а.ЩiЗl\IОМ.

Сви они који су се некада бунили против рационализма -

независно од тога да ли су ИП.И нису знали шта чине - већ оу

то одавно наслућивалИ. Он није соларан, односно не зрачи

из непосредног светлосног извора, него је одраз, поларна

светлост, као што каже физика, односно .секундарна. И на

концу светлост огледала, а не извора. У ОВ01\l уму изненађује

нечувено појачана снага светлости, а и то, карактеристично

за рационализам, и што је знак распознавања ове светлости,

што није у стању да осветли веОма велики део ВИдног

простора.

Који део стварности рационализам не може да открије,

до сада НИСУ извршена еrзю,,'Тна мерења. Сасвим је

вероватно да У овај круг спада све што у односу на 1\Iатерију

природу-свет није ласкаво, чак није ни пријатно, чак је

можда и компромитантно. У сваком случају, нарочито је

сумњиво што су ствари толико сагласне унут:ар

рационализма, а нема чуђења ако умом слабији наседају

оваквим заrrpепашћујућим сагласностима. Али после тога

како је у Паризу ономадне ум проглашен за богињу, нема

СУl\lње да је ова моћ феноменалне месечине завладала

човековим бивСтвом.

23 5

70. Богиња Ума и богиња Живота представљају такав ранг

кој и се више не може појачавати. Што се I\IOГЛО домдшити, све је домашено. Очитовање соларног слободног духа поПl)'НО је нестало, нарочито на опасним тачкама. Почев од овога тренутка устројство друштва је у свему наклоњено матриј архю}". Изграђен је такав начин живота у којем женски елементи сами по себи уживају искључ иву привилегију (јер није довољно уживати, слава је онда потпуна ако неко нешто једини ужива). Успело се да се биће жене, живот учини врховном си.;юм на зеыљи. Н адасве се успело да се учини пожеЉНИl\l. Успело се у изградњи таквог сис::теl\Ја Доказивања, природне науке, који не чини ништа друго него што своди целину бивства на женску природу, и на култни начин се бави само ПРИРОдОl\l. Тајнаl\lа природе, као што се каже. - А "тајна !" : постој и ли уопште привлачнија реч? КОl\ШРОl\lитован је патријархални Бог Дух, а свеl\Jоћна сила је постала природа-материја-живот.

71 . И древни бахофеновски вид матријархата је мушкарца

сматрао робоы за уживање и опслуживачеы нагона (као и обрнуто : патријархат жену). У новом добу i\Iоћ жене је подјармила мушкарца. Успела је да у човеку раелизује такав лунарни ум кој и је тотово искључиви, али свакако легитимни орган сазнања, и који располаже свиы оним средствима уз чију помоћ успева да оповргне уобичајена супротна l\Iишљења. Само није успела да доведе у забуну неколико соларних умова - бројно безначајни'Х, али по тежини управо веоыа. значајних - што се њих самих тиче и њихове делатности, умова кој и с резервом, ч ак са сумњом вреднују оно што се догађа, и у интересу примордиј алног

236

поретка света, уз мање или веће знање и е нергичност,

протеС1}'ју против матриј архалног устројства. Пошто се ови "'I\IОВИ нису слагали с такозваним щ..'ХОI\I доба, сви су без

�зузетка о�тали усамљени, али нису пропали. А ко отпор

није само i\Iишљење, него се сажме у будан отав заснован у разуму, и на овој основи успе да реализује у

.Европи щ..-ХОВНУ

кас1'у, овај двехиљадегодишњи I\lаТРИЈархат i\I0жеl\1О сыатрати прошлошћу, али све дотле не.

72. Најјача база матријархата у двадесетом веку Је

материј ализам сач ињен од феминистичких сила, од

лунарног ума, од жудње за природом и од мисли О пореклу одоздо , Није то средином деветнаестог века климаво

склепани такозвани поглед на свет, од којега је безгранично виша чак и Талесова метафизика. М атеријализам је

интелектуално ылохави телесни став онота човека КОЈ И

готово и не живи на површини земље, него у мору, испод мутне површине воде, и који о аутономном бивству, односно

о усправном држању и о перспективи погледа и правом

светлу нема искуства, и чиј а саморефлексија није ништа друго до nлутати под дејством расплинутих промена уз

веоыа ограничену свест, Материјализам понај више личи на човека који живи у ыатерици који и не жели да се роди, не

зато што му је овако удобније, него више зато што га на

помисао о аутономном бивству хвата страх, страх од костију и дана, и од тога што треба да се усправи, да устане и да

крене, и због тога радије бира ово решење с хрскавицоы и

ыесечарством. Не покренути саыостално бивство, него

остати орган. Ако човеl< јесте и остаје у материјализму,

ыатериј ализам је коначно з.атворено држаље, апсолутна

заштићеflОСТ у материји, само кад се неко роди, смисао тога

23 7

се губи у том трену, и он се �taтериј и не може пр ил аroдити. Зато је материјализам ј една .врста сисанчета, носталгиј е, остати скр ивен у м атериј и, мај ч ино ЛlЛско,· пелене и дремуцкање.

73 .

Руски народ у двадесетом вску живи у исто онакво] строгој религији оца као и раниј е стотинама roдина, чак су диктатори још безусловниј и очеви нсго што СУ цареви били. Карактер народа се ретко мења чак и под Условилtа веома великих ломова. Руски народ је задржао баштину источног хришћанства, није имао ренесансе, рефор�tације, такозваног просветитељства, он се чак И инстинктивно и свесно затворио пред њиховим р азноврсним утицај има. Руси су се плашили Европе, али су је и презира.nи, затварали се пред ЊОМ и l\rрзели је. Мислиоци руске традициј е (Флоренски, Трубецкој , Леонтијев, Соловјов, Берђајев, Мерешковски, Булгаков) вишестру ко су и уз веома тешке аргументе оправдали ову суздржаност од Е вропе и осведочени изолациони анимозитет према Европи, и писали су да је Европа постала неверна духовној баштини и да ИСтинско хришћанство живи само у Русији. Наспрам �taтриј архата европске хетере руска мисао је била већ од средине прошлог века, али недвосмислено после Соловјова, како се говорило, "софијатична". Што значи да су Руси мишљење желели да устроје и одрже под влашћу Со фије. ИЗВОРНС мај кемудрости. З ато се у l\юдерној Европи, изузев Пар ацелзуса и Беl\tеа, нице тако дубоко и истрајно није бавило l\!ИШЉ\' о андрогину као код Руса. Андрогин је вероДо стој на људска егзистенција. Једини знак у кој ем несумњиво највећа напетост живота добиј а коначно и смирено поравнање. Руско мишљење ниј е прихватило царски патриј архат, али га

238

ј е сыатрало ј о ш увек бољим о д разуздане и шаролике

религије мај ке Европе. Ова духовна традициј а руског

мишљења нестала је преко ноћи у време револуције.

74. После револуције база религије оца се није пољуљала,

чак је постала искљу�t ивија. Оно против чега се борило

l\1ишљење Соловјова збило се: одолtаћене су природне нау ке

и материј ализам, чак су проглашене за званичну духовност.

Тако је настала чудна СИl)·ација. Карактеристична црта

патриј архалног поретка увек је конзервативан став. Овај

конзервативизам се после револуциј е потенцирао. То је

љ).·боморни и разјарени руски национализам кој и је, разуме

се под маском интернационализыа, постао помахнитала

реакциј а . Сачуваве су с ве латриј архалне особености.

Диктаторска апсолутна власт. Чак и више: у јавно м

о пхођењу грађани с у с е ыеђусобно ословљавали иыеном и

очевим именом. Рус није син ыајке, него оца. А истовремено

се у иые материјализма ширила активна антидуховност,

антирелигиозност, антифилозофиј а (анти-Софиј а) и

религиозни делиријум мајке у KYJll!' материј е, а оно што му

се противило искорењивано је уз распомаl\tљеН)' власт оца

најкрвавијОl\l инквизицијом у светској историј и.

у сваком случају изгледа као да су се елементи

'мушкарца и жене сусрели овде у OBaIrnOl\1 гротеСКНОl\r .виду.

Андрогин је попримио специфич но о бличј е. Рел игиј а

природе м атриј архал не Европе и религиј а оца Руса.

М атеријализаl\l природних наука и апсолутни, готово

јеврејски, али свакако l\IОНОтеистички терор оца. Конфузиј а

елемената који не припадају једни другима, чак су ыеђусобно

противречни. На први поглед и из даљине се види да оно о

чему је овде реч није аидрогин, него много пре химера.

23 9

Ђ . Централизована власт захтева од човека безусловну

зависност и верност према надређенима, у Јудеји исто као и код мухамеданаца или под руским царевима. Јер нема патријархата без строгих моралних заповести и безусловне покорности, готово искључиво зато да би се одредиле границе безмерног раста женских сил а . То је смисао патрИЈархалног начина живота и то је концепција изворне хебрејске религије оца. Међутим, морал моћи овде и овај пут не кроји границу беЗJ\lеРНО�1 расту, јер су l\lOtt природне науке које располюку својствима месеца, и 01уда захтевају превласт жене. А законитост жене није морално-духовна, него биолошка. Оно што се налази у знаку живота, безусловно је анти-духов но. Први знак пој ављивања матријархалmfX сила јесте геssепtiшепt испољен против соларне .мушке духовности. Власт мајке хоће да буде искључива и жели да расте, и тешко подноси регулисање. Није ум, него нагон. Зато је чудовиште, озакоњено у систему власти религија оца и срасло с наличја догматизованих материјалистичких природних наука, више инфернално обличје него било шта друго што је до сада створено у историји. Међутим, несумњива је чињеница да је то НОЈС(Ј врста споја сила мушкарца и жене чак и онда ако није ништа друго до диk'Татур а оца инфицирана фе!\l инистич КИI\I рационалистичким природним наукама. Све то је појачано и уз о паку страст као да Рус отац у својој суревњивој љубомори на природу-жену жели да буде и остане сам. PYCIJ су чак и с овом ХИI\Iером успели да реализују такву 1\10/1 поред које ни не долази у обзир феминизована еВРОПСЈ(!1 цивилизаЦИЈ а.

240

76. Наказа рођена у другој половини двадесетог века из

терористичке религије оца и фосилног материј ализма има

са1\1O једног јединог моћног противника - кинеског nсеудоOHдPOгtlHO, кој и изазива комешање и у дуБИНСL\lа древне

баштине и који у појачаној мери, већој од било које друге

силе света, гради на неутралној, хеРl\lафроДитској суштини

апарата. То је LUn1lS-Lllnо, без обележја, која у знаку l\Iесеца

разводњава полове, коначно их растапа у 1\I0чвари.

77. Мистерија је, каже Бахофен, два које је заправо један.

Бивство-живот, дан-ноћ, мушкарац-жена, светлост-тама,

дух-тело : порекло је исто, ипак је два које се међусобно

супротставља.

78. Говорећи о андрогину стално је изгледало као да би

изворну конјункцију мушкарац-жена требало узети као

јединство, и као да су Уl\lесне речи спајање, уједначавање,

изравнавање. Ји ђинг у јединству створено!\! l\Iеђусобним

прожимањем супротности види васпостављање таоа и o�'дa

остварење живота, исто као и алхемија чиј и је за;'Пев ех

duobus unus, односно од два један. Као Платонов мит из

I 'озбе: на почетку човек има два лица, четири руке, четири

ноге, али је почео да бива тако моћан да су га љуБОl\lОРНИ

богови располутили и од тада биће не уме ништа друго до да

тражи одсечеН)' половину како би се с њом сјединило.

79. Само у теориј и орфике се MOry наћи трагови по којима

за конјункцију !\1ушкарац-жена у андрогИН)' не одговара реч

24 1

јединство . Већ и стога што није реч о l\lатематичкој супротности која би се могла поравнати без остатка. Оно што називамо сједињавањем јесте логичка операциј а. Паралелан покрет операциј и сједињавања ј есте разликовање. С тим се не CI\fe бркати конјункција мушкарацжена. Човек сједињује c al\1O оно што истовремено разликује, и само оно разликује што истовре"lено сједињује. Размишљање човека почива на ОВО:\l теi\lеЉН01ll покреlУ (логика јединства), али не и андрогин.

80. Било би прилично јефтино решење кад би се

располућивање андрогина, а унутар њега и конјункција мушкарац-жена, назвало 1IIистер.ијом и на тај начин ствар сматрана завршеном. Крње l\(ИСЈIИ су немоћне. 3абашурене још и више. Супротност мушкарац-жена није настала по обрасцу небо-земља, сунце-месец. Него управо обрнуто. Први темељ и образац сваке супротности јесте супротност мушкарца и жене кој а вреl\lенски вероватно није била ранија, али суштински сасвим СИ�'рно јесте.

8 1 . Оно што представља тешкоћу у разумевању

располућивања мушкарца и жене није у томе што је човек постао два, него што је отпала средина која их повезује (андрогин). Мушкарац је исувише удаљен од живота, жена му је исувиmе бпизу. Зато мушкарац стално испада из своје животне улоге, а жена се без трага стапа с њом.

82. Постоји само једна истоветност. Једина истоветност.

242

83. Од Аристотела се истоветност схвата као логичко

питање, које у крајњем СМИСЛУ није логичко него l\Iетафизичко питање. Истоветност не значи да је А једнако А, односно не да је свака ствар једнака са самом собом. Ова дефиниција није l\Iетафизичка, али није ни логичка, него -будући да је реч о једнакости - математичка. Теза истоветности има три l)'lIшчења: l\Iатеыатичко, логичко и ыетафизичко. Прва два су сужавање ыетафизичког смисла. Ако човек тезу истоветности "I)'ыачи као логичку тезу, она није ништа друго до таутологија. Теза истоветности у логици и матеlllатици јесте темељ свих фОР�lалних операција ума. У метафизици није формални теыељ, него аКСИОl\1 КОЈИ овако таси: постојање је истоветно у СВИ1\! постојећима.

84. Пошто Европа нема, нити је имала своју свесну и

дорађену метафизику она је увек с аыо протестовала прот� схватања да је теза истоветности пука таУТОЛОГИЈа. EBponej aц је знао за њу, али је није разумео. Пошто нико није располагао, изузев неколицине, метафизичком разином, нико није стизао даље од пуке таутологије. МетафизwfКО раЗУJllевање истоветности мотуће је искључиво из баштине. Истоветност је најјасније разумела хинду баштина, и због тота су њене последице само тамо моте бити извучене.

у Европи је истоветност већином супротстављана различ.итости (Неiddеgеr: IdеntitШ und Di((uenz). Различито ст, међутим, нема никакве везе с истоветношћу. Разл.ичитост је појам кој и спада у круг логике јединства, јер се разликовати може искључиво унутар јединства, а не унутар истоветности. Истоветност има везу једино с не-

243

истоветношћу. Има много јединстава, чак и онда ако постој и само једно коначно јединство. Нема више истоветности. Зато постоји једна једина истовеТНОС1: То је Брах.'\ta-аm.ианаш:;а.w (истоветност Брахма-атман). Њен СЈ\lисао: човек препознаје сопствену истоветност с бивством. Тад аnас;ат. тад абхават, тад асuJl1, видео је, постао је то, јер он је то. Бивство је истоветно у свим постојећима. ИСКЉУ<lено је да постој и више постој ања, и уколико неко или нешто постоји, ово постојање је истоветно с постојан,еl\l сви., постојећих. Зато је коначан израз хинду баштине: 111аl11 mва.н аси - ово Јеси ти.

85 . С�'Деоници С1\l0 истоветно г бивства, али не тако да СI\IО

од.војени део бивства, него у сваК01\l постојеће1\l, и у наl\lа, стално је присутно целокупно бивство. Бивство није дељиво, него је у сваком вре1\lену и месту и бићу и ствари зрело у потпуној целини. Бивство се не може КОl\шдати, и не постоји пола бивства или двоструко бивство. Оно што је мање юш ви.ше, то није бивство, него нешто друго што се већ може делити, што већ МОЖе бити и део, што има своје c�'IIЊeBe, као живот или будност или свест или нешто друго. Би.тlО где да је бивство, оно постоји cal\1O као потт'на целина.

. 86. Последице тезе о истоветности најпре се ОЧ�'ју у

религији. Постој ање или не-постој ање религије решава безрезервно метафизичко схватање и њено доследно спровођење. Тамо где се открије истоветност човека и свакот постојећег бића у бивству с Богом, ђ' заправо нема религије . А где човекова ИСТОветност у бивству с Богом

244

остане у тами, и где се гради на не-истоветности, тамо настаје религија. Јер религија није ништа друго до неиСТОветност Бога и човека, никада није истоветност, није истоветност под свим условима и бескрај на ј е неистоветност. ИЗ овог страха и ужаса настаје у nостојању удаљеност и отуђеност човековог бивства од Бога који није истоветан. Што управо и јесте религија. Према религији човек није истоветан, само је слика и прилика. Само копија. Као да постоје две врсте бивства, божанска и људска. Као да су Бог и човек вечито И кобно неупоредиви. Као да религија располућује бивство на горње и доње бивство, а последица је, разуме ,се, што се бивство даље цепа према народима и расаl\lа и религијама и i\lишљењима и боји лица.

у Европи једва да је и би.гю некога ко је то открио. Тек понеки такав l\Iислилац попут Скота Еригене који се усудио' да ризикује овако нешто: "Ако би Ђог и створ бини две врсте Бога и створа, онда би њих двоје i\lорали да потичу ИГIИ из једне једине заједничке претходне основе или из истоветне старије природе, или пак у свеl}' постоје две међусобно супротстављене основе и npаузрока" (De divisione nаtuгае III, 22). Наравно, обе претпоставке су нонсенс. Немогуће је да су Бог и човек настали из ви.ше заједничке оонове, али је исто тако незаl\lИСЛИВО да у CBery постоје две основе и праузрока. "Бог и створ се не смеју схватити као двојотво које међусобно одсryпа, него саl\lО као истоветни, јер се створ такође налази у Богу, и Бог у створу, И неизрециво, .и на задивљујући начин се стално ствара . . . непојмљиво се отелотворује, постаје натприродна природа . . . а она дата овде и сада јесте живо биће у надвременој вечности . . . " (De divisione natume III, 1 2).

245

87. Квинтесенцијална дефинициј а једине истоветнОсти:

аха.Н Брахма асми (ја сам БраХl\Iа), ОДНОСНО у свом постојању сам истоветан с божанством.

Што је из перспективе религије :-.. уљење, јер човек себе сматра истоветним с ЬОГОJ\I, J\Iеђутим J\Iетафизички је то егзактна и опипљива истина.

88 . Х инду реч кој а изражава истоветност јесте атман. EI�ропски адеквати атJ\Iана (soi, self, Selbst) значе ј а сам.

Субјект се јавља интензивније, удвојен, на тај начин што се ја стапа са J\IHOl\1 и реч ко нотату је истоветност. Ствар је тако упадљива да је предмет сталних расправа. МОf}'ће је, говоре J\IНОГи, да је реч о спај ању две заJ\Iенице (axa.\-t и та). Али не сасвим глатко и не с амо ове две. Укључује се и саJ\I, као да

су аха.Н и тад, и речи би се могло приписати такво значење као да је "ја јеси" истоветно с "ти јесам". Ето истоветности ја-ти. У овој тези, међутим, и ;есте ј е ИСТQветно с личним " јесам". Атман поистовећује истоветност "ја-ти" и истоветност личност-стваР. Реч оваква каква ј е нема адеквата ни у јеДНОl\1 другом језику. Изгледа да хиндуска реч атман омогућује да можемо да замислимо апсолутну истоветност; оно наше биће у којем су ј а и ти и ствар и бивство И Бог истоветни заједно с оним кругом у којеl\l

истоветност опстоји и пуноважна је. Зато је постала могућа мисао да је аха:н Брахма асми, односно да саl\l у бивству истоветан с божаНСТВОJ\I. Као што БРllхадаранјака уnанuuшда каже (3 , 9, 1 0): "Сарващiа аmманах nара;анам ", то је нај виша тачка означена реУ'ју аТl\Iан. Томе ј о ш треба додати саl\lО да је атман централна речи хинду метафизике, и зато је једина метафизика метафизика истоветности.

246

89.

Било је о них кој и су гласове i\I и н У атману

објашњавали уз помоћ ј а, које је у неким јеЗИЦИl\l� по

особеном звучању сродно с један. Санскртско аХа/Н (Ја) и

хебрејско ани (ја) су тако сродни с ГРЧКИ1\! хен (један) и с

латинским ШlllS (један), опет санскртско ека (један) и

хебрејско ехад (један) тако су сродни по звучању с грчко

латинским ego (ја). Као да су један и ја појl\lОВИ који се могу

заl\lењивати. У сваКО1\! случају необична филолошка

аваюу·ра.

90.

Религиј а тражи спасење, зато ствара слику не

истоветно г свемогућег Бота који уз помоћ своје бескрајне

l\Iоћи овим спасењем дарује овоје верне слуге. Метафизика

не тражи спасење, него истину и у постојању налази

истоветност сваког постојећег, и Бога. Оно што је једина

истоветност, и што изражава реч атман. Хинду метафизика

каже да је атман саман, односно истоветан (сама). "С Богом,

с човеком, с мравом, с комарцем, са СЛОНОl\I."

9 1 .

Ову мисао у Европи једва да су изрекла неколика

мислиоца. Екхарт, Кузански, Беме, Генон. Кузански ј.е ј асно

видео разлику између религиозне и l\!етафизичке концепције

бивства и, као и Скот Еригена, знао је да религија жели само

спасење, и 01)'да је на нижој , крхкијој и привременијој равни

бивства него метафизика кој а тежи коначној светлости.

Не зна се поуздано какве је природе био утицај с Истока

који је у два позна дела Кузанскоr, IЈеm ipsllm и Non aliild,

пружио дефиниције које су сагласне с хинду баШТИНОl\l. У

метафизички потврдном и ОдрИЧНОl\l виду ова два дела

247

говоре да ј е божанство "то исто" и "није друго". Мисао се дословно поклапа с УnаНtllllада:иа. Став Катхака уnанuuюде - етад ваи тат - значи: ово није друго него оно, и ово и оно је исто. Ово ј е протест против тога да било ко повуче границу у бивству између постојећих, и да посебно говори о божанском или људскрм бивству. Ово и оно је исто (ово није дРУГО). ldem ipsum. Non aliud. У постојању свако биће је истоветно. У хинду баштини ознака божанства јесте: то (тад). Божанство је "истоветно" (сана).

92. Пошто није прибавио сазнање у свом бивству о својој

истоветности с Богом, човек у религиј и живи у подређености, као биће које је подвргнуто непроменљивој и кобној моћи једне надређене воље бивства. Зато став у религији никада не може бити прозиран и отворен чак ни у случају светаца. Човек не сме да поrnеда у сопствену светлост (Шрир :l1а;u) .

93 .

Атман је појам без пола. Атман је оно 'што од бића преостаје после одвајања свих пролазних слојева (опсена). То је непојмљиво (уцхисmа). То је оно што је потпуно празно. То је оно што је до врха наливено бивством, С1\lИСЛОМ и дивотом (саm-чum-ананда). То је концентрисано бивство (аmманваm). Све остало се распрши, оно је ј едино што има стварну суштину (аитад-аmА-liам). Дух, душа лишени су ј а, аТl\Iан је пак ј а-појаl\l. Једини С�'бјект без супротности кој и нема одговарајућег објекта. Атман ј е Једина универзална реч.

248

94. Оно што се не l\Iоже поставити наспрам аТl\Iана Јесте

маја Али IIшја није супротност атману, него је опсена

ИСl<ушана смањеном будношћу атмана. Кад се човек

пробуди, опсена се распрши и не преостаје ништа друго до

аТl\Iан. Неl\lа два (адвlllnа). "НеIlШ потврде за постојање

двојства,. оно што је доказиво једино је атман кој и није два"

(НрuиllIнхотаратаnанufа уnаНlIuшда). Овај атман је

универзум (uдам сарва'4 tад ајам ат. на). Овај атман је

истоветан С Брахмом (с божанством). Овај Брахма јесте

атман који је у нама (еuю ма ' аНl11ар хрида;е). Ахан 5рах.на

аС.ии (ја Брахма јесам).

95. Поспаност се обилно башкари у разноврсности и

мноштву снова и слика, у ПОС�'пцИl\Ш и страСТИl\lа, у

опсенама смањене будности знања и познавања. Будност је

СИРОl\lашна и безрека и проста. Ово ј е Сl\lирење сазнања

(дљана-nрасада ).

96. Човеково откриће истоветности с аТl\Iаном, а 01Уда с

целим бивством, а отуда и с божанством хинду баштина

назива анубхава. Анубхава значи суделовање у непосредном

постој ању. Ако је човек доспео до вде , каже Шанкара,

заправо се ништа не збива. Човек ништа не сазнаје, ништа

.не учи, не открива, не види ништа ново, 'Нити искуси, нема

места за изненађење нити за потрес. Аmман аманам

абx.uсамвuвеша - улази и у ТОl\lе открива себе као нераз

ликованог. Нестају препреке распознавања. Човек је

судеоник онога знања чији је део одувек био, а лута о је као

месечар, ово знање му није ни падало на ум у срозаНОl\l

249

бивству. Али је месечарство пролазно, будност је бесмртна -I\UlOра.И ту авllдiа хи, а,нршnаЈ\t ту вuдiа (Шветашватара уnанишада 5, 1).

97. АТl\ШН није филозофски термин, поготово што у Индиј и

уопште неI\Ш филозофије . Реч није ишчупана из језика, посебно као теР1\lИнологија. Атман ј е реч која је потпуно срасла с језиком и у бројню! односима и својим изведеницама зна'!И једину истоветност. Реч се КОРИСТЈ1 И' на пијаци, Али није детиња реч која звучи многозначним разливањима. У њој се може открити метафизичка природа apxaWIKOT Језика, истовремено и конкретна чулна суштина, или, што Је исто то, универзална перспектива И егзактна граница . .као у архаичким речима: стапају се метафизика и пој ппща. У овим речима међусобно се поклапају реч и ствар (у хебрејСКОl\1 дабар реч и ствар су истоветне).

98. Истоветност Је утврђивање l\lетафизичке чињенице.

Постоји ј едина истовеТНQСТ, и то истоветност свега постојећег у свом постојаљу. У бивству Бог није друго (11011

aliud) него човек, односно истоветан је У бивству (idem iPStL111) .

Бивство је једино што се није пој авило у стварању. Бивство је било раније .него стварање, а поред тога стварање не исцрпљује целину бивства. Оно што исцрпљује целину бивства, то је атман. Зато УnаНlILиаде кажу да оно што је најдубље у човеку - атман - није настало, него је било од вековечности, и непролазно је. "Само сужени Yl\1 види Брахму као неистоветног" (Брuхадаранiаl\а уnанuuюда 4,4). Истоветност јесте истоветност с јеДЮfИl\1 постојећим.

250

Поистовећивање није истоветност. Поистовећивање -је

акт којИl\f постојећи себе открива као истоветног с бивством.

То изражава Ваџасане;u самхuта: аnмюна атманам абхu

самвuвеию - \'Лази и \' томе открива себе као неразли

кованог. Друга�ије рече�о: тад anallliam, тад абхават, тад

асит - видео је, постао је то, јер је он био то.

МеђУТИl\I, ако би поистовећивање било само овај акт,

оно би се мото прихватити. Али знамо да се током нашег

живота поистовећивање остварује саl\Ю у сасвИl\! изузетним

случајевима. Једино у човеку разбуђеНОi\! без остатка.

Претежна већина поистовећивања је погрешна. Човек себе

не поистовећује с вековечно постојећим, целим и

непролазним бивством, и тако не реализује атмана, него

уопште са свим другим, само баш не с аТl\ШНОl\I.

99. О погрешним поистовећељима баштина говори на два

општепозната места. Та два места су Шанкара (Ведаюnа

сутра) и ТаЬиlа smaragdina. Веданта сутра погрешно

поистовећивање назива адхјаса, а Tabula sтшаgdinа каже да

је то adaptatio. Оба места се слажу у томе да се по њима

настанак в идљивог-разноврсног-чулног света своди на

адх;асу, односно на адаnтmЏI;у. Јер изворно и у стварности

нема ништа друго до чисто бивство, И истоветност с тим

бивством. Овај став јесте будност (видја). У оном тренутку

када се будност смањује, бивство постаје мутно, јер оно у

својој прозирности остаје нетакнуто, али за с нижену

будност (авидја) покреће се опсена, и постојећи се почиње

поистовећивати с овом опсеном. Ништа више од овог

погрешноr поистовећивања не одговара стварности. Коме је

будност смаљена, он је nOpel\1eheH и самог себе брка са

својом опсеном. То је оно што Шанкара назива адхјаса, а

25 1

Tabula smm'agdina - adaptatio. То је први и једини узрок настанка опсене. 8еданmа каже да је творац стварао свет као лунатик (авllдiа). Материјални свет је ,,деформисани дух од тежине неисправног знања" (адњана уnахumа.И l(G1IП1ан;а.и). "Из овог погрешног поистовећивања наста.па је опсена. Нil1С adaptiol1es enll1t l11 irabi1es, quarul11 l110dus est 11јс."

1 00 . У новије време се погрешно поистовећивање схвата као

пиrање ПСИХО:lОгије. Наравно, психологија уопште нема средстава да измери адаптацију чак ни приближно.

К. r. Jyнr је свакако начисто да оно што се збива у данашњем човеку и С њим, може се свакако назвати, само не здравим разумом ни нормалношћу. А први узрок поремећености јесте погрешно поистовећивање. Али ни у њему, као ни у било коме с подручј а модерне науке, није се пробудила чак ни најмања сумња да се КОРУЈ\ширано бивство не може учиниrи нормалним с методом кој и је створила КОРУПЦИЈ а.

Дијагноза коју је открио Jyнr јесте следећа: први узрок заслеllЉености (Verblel1dul1g) модерног човека јесте не само што је он искључиво из себе несвесно пројектоване садржаје сматрао као објективне чињенице, него их је током векова уградио у тако повезаН)' и чврс-r:' стварност света кој а ј е одиста ч врста и узај амно повезана и постојана и с исте матичн а унутар себе, само што баш има веома мало везе са стварношћ:у. Овај свет је данас овде пројекциј а, и то пројекциј а једног човека који је на веома НИСКОМ степену будности. Говорећи језиком баштине, при сыањеној будности човек поверује да оно што пројек-r:'ј е јесте стварност, а нема ни појма о томе да је "свет деформисани дух од тежине не ис пр авног знања". Ако неко то увиди,

252

'заправо се ништа не мења, то је специфично. Само у свом

бивствv постаје транспарентан. То је вllдiа (будност).

Прихватити као стварност оно што је опсена, и оно што у

смањеној будности одржава пројектовани сплет лажних

представа, доводи човека тамо где јесте, где није у стању да

прозре побркани систем који је сам изградио, и тако је остао

искључен из истинске стварности.

1 0 1 . Тешкоћа у просветљавању побрканог сплета није у томе

што човек сматра за изворну стварност представе

пројектоване из себе, односно не што сматра чињеницом

опсену измештеН\' посредством погрешног поистовећивања.

Тешк�ћа је У TOM� што каткада продре кроз овај зид опсене,

каткада не продре, помешају МУ се стварност и не-стварност.

Не уме да начини разлику између њих, и не уме да разликује

пр�јекцију од стварности. Често сопственој пројекцији даје

предност над стварношћу. То је онај случај када је важнија

фикс-идеја него стварност, што је готово законито устаљена

појава на свим подручјИl\ta модерног живота.

Човек живи У таквој сюуацији, насталој из пројекције

сопствене поремећености, у којој је принуђен или да

порекне целину тзв. духовног света и да га сведе на тзв.

материју, или да порекне тзв. материјални свет и да га сведе

на тзв. дух, знајући да су оба решења насилна и лоша, а

нарочиrо да ствар ту не треба ни започети. Чињеница је да

чулни свет није онај 11€ оу (не-по стој ећи), како га назива

Платон. Као што ни пука материјална природа није једина

реалност, као што тврди материјализам. Обоје су изградља

система погрешно пројектованих субјективних садржај а

човековог бића, система кој и не само да се не слажу са

стварношћу, него изгледају умесни само зато што је човек за

253

доказе свог система, изграђеног од ИЗl\lештених садржаја. прибрао наизглед убедљиве аргумщrrе, чак и ако с\ злонамерни и тенденциозни. А то опет има СаЈ\1O једН;'

последицу, Свет уопште није онакав каквим га човек cl\Iaтpa, а о томе шта ј е овај свет, човек уопште нема nojl\Ia. То би се l\IOГЛО утврдити само у случају ако би човек могао да повуче оно што је из себе пројектовао, и да оно што је пребаци� на друго биће или ствар уме да разреши и уклони. ДРУГЮI путем прибавити исправну констатацију о стварности није могуће већ и због тога јер је природна и директна последица операције непрекидног измештања оно што психологија назива губитком супстанције : слабљење, недостатак интелигенције, поремећеност, расJUIИНУТОСТ, растројство, смањени разум, и тако даље. А повлачење пројектоване

опсене пак управо обрнуто ЧИНИ човека интегративнијим. прозрачнијим, умно снажнијим. Према модерној психологији, само У овом случају се може укинути не само збрка која је евидентна на подручју јавног живота, заблуда погледа на свет, него нарочито да човек друге позива на одговорност, евеfП)'ално суседа, или надређеног, или мужа, или СУПРУI); или ПРОтивника због своје ограничености и заблуда, због своје неспретности, због ПРОl\шшаја, због ОI\IaШ�, уместо да коначно себе самог стави под озбиљну реВИЗИЈУ

1 02 . Погрешно поистовећивање није људског порекла. Прво

погрешно поистовећивање почињено је у сфери ствараља, и то тиме што је свет створен у овом облику. "Као последица опсене у њему, Брахмзн се само погрешно јавља \. обликv света." Свет је настао из адх;асе, из погрешне ПРОј�кције . .

254

1 03 . Постоји једина истоветност. Свако друго поисто

I!сћивање изван овога је погрешно. Ово погрешно поистовсћивање свуда је присутно у све'!}' као последица опсене настане због смањене будности. Оно што човек назива светом јесте пројекција, односно није стварност, него последица погрешне операције бивства.

1 04. Треба заПО'fети од обрачуна с адхј аСОl\l. Опозив стварања. Пробудити се значи просветлити пројектоване садржаје

свести.

1 05 . Не сме се УCl}'к�'ти од МИСЛИ да човек сведе погрешно

поистовећивање на његово извориште. Овакав свет, у овом облику јесте збрка и пројекциј а процеса стварања са сопственом опсеном, што хинду баштина назива беспомоћношћу у поремећености (абхuманumван nра;аmах). Међутим, човек не би могао починити већу грешку .него да сопствено погрешно поистовећивање тиме щжрива. Адхјасу човек треба да преузме на себе, већ и због тога јер ако је не сматра својом, не може ни отпочети дело опозива. Човеково биће је потонуло у опсен)" само на једној

јединој тачки се уздиже, као врх пламена, и то је оно што има будну и ЧИС1)' свест о 'Истоветности с изворним

бивством. То је оно што хинду баштина назива атман Атман је само тачка. "Ова тачка је Ј\IЗња од крупице прекрупе, и већа од планина, и већа од света, и већа од свих светова скупа."

255

106. Свет није ни спољашњи, није ни унутрашњи, односно и

спољашњи је и у нутрашњи је : целина. Као последица

поремећаја бивства постао је спољашњи и у нутрашњи,

у нутрашњи је пројектован и ИЗ1\lеш:ген (nрасара;аmu), а

спољашњи ј е као независна егзистенција одвојен од

унутрашњег и учвршћен толико да је постао чвршћи од у нутрашњег. Човек је другог човека "Iорао сыатрати

спољашњим, тако је погрешно поистовећивао себе с њиме.

Човек самог себе само зато Yi\le да поистовети са својом опсеном, и само зато верује у погрешну истоветност, јер је

себе упројектовао, и у опсени се сусрео са самим собом.

1 07. Васпостављање истоветности НИЈе ништа друго до

укидање ПРОЈеКЦИЈе.

1 08 . Панвиц поставља питање: какви услови субјекта

омогућавају објекат? Одговор на то питање: објекат

омогућава ограничавање. Огр ађивање ј е легитиман и позитиван акт, а објекат је граница, и од човека није

независан и није самосталан. Самосталан постаје тек онда ако се човек погрешно поистовети с њим, пројеюује се у њега, и побркавши га с а соБОl\1 сматра га самостално

постојећим.

1 09. Човек буде стешњен у објекат и тако настаје сrшет објекта. Заробљеност душа у стварима.

Ерос је ослобођење душа из ствари и поновно утапање у бивство.

2 5 6

1 1 0. Жена је мушкарцу, мушкарац је жени ослобођење из

'Iаробљеништва У CBCl)' објекта. Сусрет у ИСТОМ постојању и

(Iоистовећивање У бивству. У оном бивству за које баштина

каже: саm-чum-ананда, односно истина-смисао-дивота.

Сваки сусрет мушкарац-жена збива се у знаку (андрогин)

потпуности бивства.

1 1 1 . М\'шкарац и жена као објекат кој и ј е узајамно

проје�ван. Као измештање принципа. Зато је најпростије

узајамно се сматрати робом за уживање. Место жене

(анима) у I\I)'шкарцу и мушкарца (aHlI.}tyC) у жени, међутим,

не налази се изван егзистенције, измештено између ствари,

него унутар егзистенције. Мушкарац и жена нису међусобно

независне ствари, него су једно другом граница:

Ерос:

узај амним посредством "суделовање у непосреДНОЈ егзис

тенцији". Када Ерос опозове мушкарца и жену, ОЂ разара

границу и утапа је у истоветно бивство, из сливања се

обнавља бивство, настаје ново биће.

1 12. Бог као објекат. Као пројектован сn.пет. Као последица

погрешне операције бивства, односно адхјасе. Као биће

независно од човека. Божанство као мргодни деспотски

отац, или раскалашна курrnзана. То је спољни Бог.

Бог је видљив у спољњем све"!)', али није Достижан, у унутарњем СВЩ је достижан, али није видљив. Ако човек

укине погрешну операцију -бивства, биће достижан ' и

видљив.

257

1 1 3 . Располућивање андрогина на мушкарца и жену није

посебна катастрофа б ивства, него по следица ј едно г претходно г поремећај а кој и се збио у с аМОј\1 бивству. Последица овог пореi\lећај а јесте o�o што називаi\;О "материјалним стварањем". У свом nPИi\lордијалНОi\l виду бивство и није било ствар ање. Оно што је било то ј е зачињање-рађање, и то не пуЈеМ располућеног мушкарцажене, него у андрогину. Зато човек који тежищте Не ставља на обележје опсене стварања, него на непрекиДну обнову бивства (као Беме), не каже да ј е .Бог створио свет, �eгo да г"а је у самом себи зачео и родио, односно стално га зачиње и рађа.

За истоветност имаl\Ю реч. Та реч је атман, KOjli може да изрази истоветност сваког постојећег у постојању. Немамо ј едну реч кој ом се може обухватитн зачињање и рађање. Не бисмо је ни слутили кад не бисмо знали за андрогина.

1 1 4. Оно што се збива између мушкарца и жене, то ј е

неnpекидна аН3.1тогиј а обнове кој а с е збива у сnле1}' бивства.

1 1 5 . 1п hora сопјШlсtiОl1is m a..xil1la appдrel1t l11iraclIla.

1 1 6. Будући да субјекат нема одговарајући пуновредни

објекат, свака npој екциј а безусловно мора бити деЛИl\1ична. Измештање субјекта без остатка није могуће. То се односи н а творца и на стварање. Свет није пројекциј а творачког

бића без остатка, тек делимична пројекциј а. Према томе, када творац себе погрешно по исто већује са створењеl\l и

258

својим поистовећењем г а OIкивљава, оно што ј е оживљено,

тек је део. Јер међу hemot:-t1НОСТИ творца спада да оно у што

је себе пројектовао, то ступа у живот као биће слично творцу

са сопственом з ако нито шћу, али је део и одломак. Свет

насељавају овакве делимичне: пројекције творца. У свакој

делимичности својства-пројекције налази се независно биће

највише силе које је подобно Богу, слобо.wе воље, али је тек

једна једина искра сунца.

Пројектовани сплет света може се укинути с аl\lО на

један једини начин. Укидање је једини прави д?гађај који се

непрекидно збива. И то се збива у знаку нестаЈ ања бив�тва,

које се ј авља као умножавање, и У знаку пропадања, КОЈе се

јавља као обогаћивање.

1 1 7.

Мушкарац li жена су несумњиви знак р аздробљене

суштине стварања У све1}'. Знање о андрогину пак несумњив

је знак да и после р ас полућиваља бивства имамо свест о

потпvности. У сваком l\lушкарцу и жени живи нагОН да

васп�ставе изворни статус, и то да га у с амом себи

успоставе на вишој равни, чак и o�дa ако корумпирано

бивство и даље надолази у доњим СЛОЈевима.

1 1 8.

Не треба, полазити од међусобне заробљености, него од

l\Iеђусобног ослобођеља.

1 19.

Ствараље овакво какво јесте није прихватљиво. Треба та

обновити. Треба га искуnити, Изворно треба васпоставити

на вишој р авни. Један од услова за то ј есте коначна

кОНјункцuја два полупола.

259

1 20.

Остварење андрогuна најважнија је степеница 'На

степениш'I)' које води истрајности с потцуношћу бивства.

Бокод, 22. фебруар 1 963.

260

v ЛОГИКА ЈЕДИНСТВА (Фрагмент)

1 . Необично ј е да је мистерија, која ј е далеко од нашег

знања, односно сагрешење, нешто без чега не можемо

прибавити никакво знање о себи саМЮЈа. Јер нема ништа

што би толико узбудило наш ум као тврдња да је сагрешење првог човека учинило судеоницима греха оне КОЈИ су тако

далеко од извора и, изгледа, у свему томе не могу имати никаквог удела. Последица не само да изгледа HeMO�'ћa,

него је и неправедна. Човека ништа неМИЈ10ср.:щије не вређа

од овога учења, па ипак, без ове мистерије, која је од свих понајмање пој мљива, ми СJIIО непојJIIЉИВИ себи самима.

Језгро нашег бића морамо вратити назад на ову дубину

(Паскал).

2 . Сви СJIIО JIIИ од рођења грешЮl, говори се две хиљаде

година, и на ову l\юралну l\шсао смо навикли и не

примећујемо је. Непријатнија је корупција тела - чињеница да смо аб нормални, односно болесни. Овај пут, JIIеђутим,

НИЈе реч о томе, него да нам се и разУJII срозао, другим

речима: наше сазнање је лажно. Паскал каже, што и Веданта

или Кабала, односно гноза, да нас доrађај који називамо

сагрешење ЧИЮI неспосоБЮll\1 за сазнавање стварности. Сагрешење је тотална корупција. Израз није исправан.

Исправно је да је реч о кварењу бивства којем је узрок човек

Јер је човек покварио целокупно стварање. Зато је погрешна

тврдња Е. М. Сиорана да је творац лош (le mauvais dem iurge)

и стварање скандал (scandale de lа сгеаtiоп). По Бадеру, човек

је свет са собом повукао у пропаст. Чак и међу модерним

научницима има оних (Вајцзекер) који тврде да је овај

универзум, овај звездаЮl космос гомила рушевина која се ДИМИ. ОВО овде није изворна стварност, само њена насумице

263

изломљена, раскомадана КОПИЈа КОЈУ може�ЈО да ИСКУСИi\lО . . .

СВОЈИМ ЧУЛИl\lа и CBOJOl\1 природом КОЈа се распала У комаде.

И l\lepa Hal\l је лоша. И сам број је корумпиран, о чему се

једва и lIIИСЛИЛО. Ј ингер каже да човек бројањеlll постаје

судеоник неке врсте в исоког посвсћивања. То ј е

посвећивање кој е з а нас и није раЗУ�IЉИВО, чак не знаi\ЈО да

ли је број остао нсоштећен ини ниј е; свет бројева је исто

тако гомила рушевина као и небески сво..1 око нас.

3 . Вероватно ј е да ј е Шестов веродостој ан аутор ове

мисли. Он пише да је најтежа последица кварења бивства

оно што се у Европи 0..1 Грка наовамо назива умом (,'otiC;.

ratio). То је оно чијем сазнању потпуно веруј емо, и оно што

се, како каже, налази наЈдаље од стварности. Овај ум је само ј една половина разума, и то прва

половна. На језику Кабале, ум дифере}Щиран од хох.'ие, односно бllнах. Може се додати да Шестов није модерни

ирационалиста. Он не каже да је лажна концепција броја од

Сократа кој и ј е Грке и Европејце научио рационализму. Јер

од броја нема рационалниј е чињенице света. То су знали

Орфеј и Питагора, али су знали још нешто што С1ll0 ми већ

заборавили. А у рационанизму ниј е невоља у томе да је он

сав за осуду, него што не знаl\ЈО шта је оно у њему шrго јесте

з а осуду, а шта треба задржати. Дубоки су корени кварења

бивства. Једно је сигурно, што се ти'[е непогрешивости

броја искрсла је сумња, и ова сумља најчвршћа је тачка става

искрсло г у односу на р ационализам.

4.

Општепознатим се може сматрати да се број у архаичкој

Индији и Египту, Јудеји и Грч кој на неки начин међусобно

264

могао замењивати, а истовремено и НИЈе могао. Што на

концу значи да је у свакој баштини место броја у CBC'I}' увек

било истоветно. а истовремено другачије. Ове аналогне

симетрије назив'амо аритмологијом, на основу речи o.PtOIl�C;

(број) и I.оуос; (смисао), односно протумаче�е. теОрИЈе

бројева. Модерна европска l\lатеl\lатика такође Је Једна од

аритмологиј а, и неl\lа посебног разлога да ј е Ci\laтpai\IO

савршенијом од других. Није апсолутна, као што l\IИСНИ

сцијентифизам. Није аритмологија она У којој број еви

немају никакав други смисао до с ам број . У архаичним

аРИТ!\Iологијама број Иl\lа с акрални квал итет. Е вропска

р ационалистичка аритмоногиј а је у квалитету десакра

лизовани низ бројева. Модерни европски број се исто тако

уградио у рационализам као и кинески или грчки број у

оДговарајућу баштину. Да је европски број апсолутан, исто

је такав нонсенс као да, на пример, аритмологија Кабал�

каже за себе да је апсолутна. Не познајемо апсолутан БРОЈ,

само број с агрешења. Реч с агрешење овде би се могла

заменити речју: непоуздан, не ч врст, не цео, не чист,

покварен, релативан.

Једини услов ј асног виђења стварности ј есте ако човек

овај постојећи свет не сматра ИЗВОРНИI\I. Овај свет ј е, у

ОДНОСУ на изворни болесно тело, покварен морал, срозан Уl\l.

Једном речју корумпиран. А модерни број ниј е зато

р ационалан, јер је разборит и ч ист, него зато, јер је профан.

Као што Августин пише, surgul1t il1docti et rapiul1t caeltllll

(устаће незналице и прекриће небо).

5 . Смисао архаичке аритмологије је што је посвећивање

уграђено у баштину, и према томе она је пут кој и изводи из

корумпираног бивства - у ослобођење. Број васпоставља

265

с вет пре прародитељског сагре шења. Карактер

посвећивања, каже Ернст Јингер, сачува.ryа је у траГОВЮlа

чак и l\Iодерна европска аРИТl\lологиј а. МеђУТЮI, апсолутни

број не познајеыо, као што не познајеыо HOP�Ia.ry HOr човека.

Теыељ сваког архаич ко г посвећ ивања (успостављања

НОР�I8ЛНОГ човека) ј есте једна од аРИПlOлогиј а. Као што

пише Бадер, људс ка судбина следи поредак број ева.

Модерни број ј е покушај остваривања б ивств а без

квалитета . Ово бивство без квал итета ј е апарат. Апарат није

ништа дру го до приыена на бивство потпу но равноду шног (безличног) броја преыа лепоти живота, њеГОВОi\1 богатству,

неговању.

6. Чове(( броји, на некога и на нешто рачуна или не рачуна.

О оноые на што рачуна или не рачуна он прерачунава, обрачунава, з ар ачунава, иставља р ачун, р азрачунава. Постој и рачунање, полагање р ачуна, урачунљивост, неурачунљивост, убрај ање. Бивством с вета, као што каже П итагора, управљају бројеви. Ако је број КОРУi\mиран, све оно што сыатрам бројеl\1 ыора БИТИ КОРУi\!пирано.

7. Постоје три аРИТl\fологије. Прва почива на дефини

тивној суштини број а (хиј ератична). Друга на рационмноы броју (профана). Једна је исто тако погрешна као и друга, јер су обе кварнс. Трећ а је аритыологиј а ј единства, односно трОЈна аРИТi\lологиј а.

Трима аРИТl\Iологиј ама одговарају три логике. Прва је анa.rro шка логика, друга је рационалистичка, трећа ј е логика Јединства.

Првој одговара архаичко прадоба, другој историјско

266

доба. логика јединства Hel\la доба. Сва три раздобља и

аригмологије и логике заправо су Једно.

8 . ТНIaче ње број ева баштине ј е дефинитивно. Може

имат� облик као еуклидовска геоыетр ија и ПТОЛОi\lејевски

косыос. Степени вредности су коначни. Ред је истовремено

систеы. а систеы је закон. Степени вредности су с фере

БИВСТВ;, Иl\lе сфера б ивства је хијерархија. Хијерархије су

смештене вертикално једна изнад друге.

9. Свака хијерархија Иl\lа свој број . О в о учење се може

контролисати У ОРфИЧКИl\l, кабал истичКИМ, ведским,

ираНСКИi\! баштинама. Свет није дело творца, него сила које

зраче. О ве еманације Кабала назива сефuрама, ведска

баштина nраџаnаmи1\ама, иранска аАluшсnандО1\Q..\.fQ. Б ило је

десет оваквих сила које зраче. Десет је најв иш а хијерархија.

1 0.

Аналогиј а није ништа друго до с агласност l\Iеђу

појединим хијерархиј ама. Tabula smшаgdinа каже: "Што се

налази горе одговара ономе што се налази доле, а што се нмази доле одговара ономе што се налази горе".

Најобичниј и пример за то је седмица. СеДl\lица је pri

mum movens, први покретач. То су архаичких седам пл анета

сунчевог систеыа, што је сатасно са даниыа сеДl\lи це, с а

седам самоmасника, са седам боја, с а седам нота диј атонске

скале. Седмица је једино јединство.

267

] 1 .

Број се увек може предочити. Хијератичка геометрија баштине јесте знање предочавања броја. Касни, али ипак

чисти облик древне орфичке геометрије је еуклидовска

геометрија. Еуклидовска геометриј а данас није више неважећа него што је била пре 2500 година, с амо данас

И�Ial\1O другачије l}?Iaчење бројева, а ЊЊ\!а онда одговара друга геОl\lетриј а.

у но виј е доба а налош ки низ је про ширен на

психолошке, социолошке, друштвене, идеолошке аналогије, на аналогије погледа на свет и на теорију знања. Модерна

аналогиј а , међутим, није хиј ерархична, Односно НИЈе

објективна, с амо је безлична.

1 2. Аналогија није метафора.

1 3 . Архаичко човечанство ј е радитю према аналошкој логици.

Људско својство одговара неком 1\le�', l\Iетал некој ПТЈанещ ТUIaнeтa некој боји, боја неком тасу, тас неком укусу, укус некој духовној СИТIИ, духовна сила неком број)'. Даље .нема. Број је кон3'lНИ темељ аналогије.

у баштини је основна операција МИIШЬења откривање сатасности. ОНО.што је видЉиво на озвезданом небу 'предочава оно што се налази у човековој природи, а ово пак ОНО ШТО је у металима. Свет је зшворена целина у којој сваки елеменат одговара неком другом елемент)'. Основа сваке саШаСности јесте аРИТl\fологиј а. Ана.тюшка логика и ана.тюшка аритмологија су затворене целине, јер је концепциј а броја аритмологије дефинитиван број . На ТО1\Ш почива космос баштине, њено зшворено друштво (касте), хијерархија и )\Iетафизика.

268

14.

Када је историјско човечанство васпоставило правила

рационалног мишљења, оно је било уверено да је открило

законе једино i\lогућег мишљења. ПЛатон је још покушао да

стабилизује l}'маLlење архаичко г број а . Још је био на

становишТ\' Питагоре по коме број води људску судбину,

поредак ;руштва и државе. Дефинитивни број ствара

дефинитиван ред. Платон је, међУТИl\I, већ раЗi\lишљао према

рационалИС1'ичкој логици, и основа његовог l\I ишљсња већ

ниј е био закон, него диј алектика.

Аналошка и рационалистичка логика Иl\lаЈУ се Једна

према другој као закон и дијалектика.

1 5 . Једини осно вни закон аналошке логике: између сваке

равни стварности постој и сагласност. Једини основни закон

рационалистичке логике: А = А. Аналош ка логика мисли у 'разликама, рационалистичка

у СУПРОТНОСТИl\lа. Аналошка логика разликује, рациона

ЛИСIИЧка супротставља. Из аналошког мишљења следи сис

тем, из р ационалистичког дијалектика.

1 6. Бескрај на дијалектика исто је што и бескрајан бројни

низ. Инфлациј а, девалвација, лоша бескрај ност.

Основа аналошког мишљења је изј ава (апоДиктичка),

о снова рационалистичког мишљења Је Доказивање.

Доказивање је неопходно само ономе што је умолико .

Аналошка логика је у знаку Један, рационалистичка

логика у знаку Два.

Аналошка логика хијерархијски подређује и надређује,

вреднујући разликује и одвај ајући рекапитулира. Рацио-

269

налистичка логика међусобно супротставља. Из рацио

налистичке логике следи борба за опстанак, делатност, живот као битка, супротстављеност. Из ана.ГIOшке логике

следи ред, систем, јединство, изједначавање. Ана.гIOШКО

мишљење Је визуелна логика, рационалистичко МИllIљење је логика одлуке.

1 7. Свака аналогија осветли и открије једну једину битну

сагласност. Ова сагласност јесте аналогија између видљивог (искуственог) и невидљивог (ванискуственог) света. "Оно

што се налази горе одговара ономе што се налази доле, и оно што је доле одговара о номе што ј е горе" (Хер:нес

Трuсмегuсmос). Видљиви природни свет није ништа друго

до колосални аналогон невидљивог. По аналогном l\IИШљењу ПРИl\lордиј ални свет је невидљив. По рациона

ЛИСТИЧКОI\I мишљењу од два света ниједан није примаран или секундаран, јер је мишљење вредносно индиферентна супротност.

Модерна вредносно индиферентна концепција број а створила ј е логичку вредносну индиферентност Ј1 обележје ИСТОрИЈСКОГ мишљења.

1 8 .

Рационалистичко мишљење ј е вредносна равно

душност. Рационалистички број је вредносно равнодушан. То је виши СЈ)'пањ КОРУЈЩије броја. КОЛИЧИНСКИ број (без каквоће) преко логичке вредносне индиференције ствара бројну масу (Г01\1ИЈ1У, кваюум), то јест масовни број , омасовљење и остварење, односно безличност и апарат.

270

19 . ,,нема факата, оно што ПОСТОЈИ само Је �'мачење"

(Ниче).

По аритмологији, међутим, неЈ\lа ни �'мачења, јер када

човек n'l\Iачи, он само упоређује концепције броја.

з�о постоји један факат, а он је број.

А нема беСl\lисленог броја.

20. Аналошка логика подређује и надређује. Аналошка

логика је кастинско друштво,

Рационалистичка логика супротставља. Супротстав

љање је борба и раздор. Рационалистичка логика је де

l\IократИЈа.

2 1 . Аналошка логика Ј е сталан прелаз из сличности у

разликовање, из разликовања у сличност.

Рационалистичка логика је сталан прелаз из

објективног у субјективно и обратно, из позитивног У негативно и обратно, из конкретног У апстрактно и обратно.

Рационалистичка логика је логика конфликта,

22. Рационалистичка логика се још назива и ло гиком

истоветности, на основу тезе коју је установио Аристотел,

односно: А = А. Матеl\1атички знак за рациона.лис-rичку

логику је једнакост. Ова логика је учинила могућОl\l идеју

друштвене једнакости У човечанству,

27 1

23. Да ли Је једнако оно што је истоветно, и да нн је

истоветно оно што је једнако? Број једнаког и број истоветно г НИТИ није једнак, нити није истоветан.

24. Све што је у знаку Два, сугqютност је. Два је онај број који нема средишта. Што нема средишта, пука је перифериј а. Перифериј ални број је без квалитета, потпуно

квантитативни број .

25. Аналошка логика је у знаку Један, рационалистичка у

знаку Два, логика јединства у знаку Три.

26. Творац логике јединства је Јакоб Беме. Темељ логике јединства јесте појам il1qualieren.

Il1quаliегеп значи међусобно заједничко прожимање. Зајед�

ничко l\Iеђусобно ПРОЖИl\lање је следепе: Када �. мишљењ): две логичке јединице ПРI1.i\lИчем једну

ДP�Toj , два елемента дотле приближаваl\l док оба не постану готово истоветни.

Али: пре него што се истовС'Гност догоди - будући да у два елеМента увек преостане једна једина таЧка која се не )\юже поистоветити - ов-а тачка изазИlЩ супротно деловање. Два елеl\lента поново почињу да се удаљавају један од другога, удаљавање напредује све доТле док два еЈЈеl\lента не дотакну границу супротности.

АflИ: не постају супротност, јер у два елемента увек преоотаFlе једна ј едина та,!ка КОЈа остаје нотояепщ. Два

272

елемента опет почињу да Се приближавају. Приближавање траје све док два елемента не дотакну границу истоветности. И та_ко даље.

Појаl\l il1qualierel1 значи да се у сваком истоветно

Cl\laтpaHOl\! средиш'!)' квалитета .КрИЈе супротност, и да се у сваком супротно сматрано;\[ средишту Квашпета I<рИЈе истоветност. у свако!\! позитивно!\! негативно,. у оваКО:\1 објективном субј.еК1ИВНО, у сваКО1\! квапитету к.вантите1; и обратно.

Два елемента се никада не мегу начинити ни супротним, ни истоветним.

Ако се елементи не .могу начинити ни истоветним, ни

супротним, шта је оно што се може учинити? Елементи' се могу сјед»нити. Il1quаliегеп је операциј а сједињавања.

27. Хајдегер је у студији lckntШit und Diffaenz

(Истоветност и различитост) починио грешку што Је у l\Iисаони низ истоветности уградио мисаони низ

р азличитости. Мада у нl{3 ИСТQветности треба да дође не

р азличито ст, него супротност. Оно ШТО }-щје истоветно, супротно ј е (антитеза), а синтеза није сједињавање, него

лажни спој . Зато Хегелова дијапектика није тројна, него диј алектичка.

28. У il1qualierel1u се Три не ј авља као резултат, него као

средиште између двоје које сједињује два. Талас Један се прелива у Два, талас' Два се прелива у

Један, Талас Један је узбуђење, и талас Два је узбуђеље.

Настаје смирење, Тр», које изрони ИЗ суДара Један и Два.

273

29.

У операцији јединства логике јединства истоветност се налази у супротности, супротност у истоветности.

Ако се ј единство не налази У. истоветности нити \"

супротности, где је онда? Јединство је У МНОЖИНИ.

зо. "Безгранично претвараље у један прочишћава се без

граНИLIНИМ разликовањем" (Хелдерлин).

3 1 . Оно што се умноroстручује, уједиљује се. Оно што се

диференцира, интегрише се.

32 .

Логика јединства не ис. кључ у је аналошку логику ни . .

рационалистичку логику, него их СЈеДИЉУЈе. Аналошка логика и рационалистичка логика симултане

су три логике које стоје у јединству. Што значи да ни три раздобља НИСУ била одвојена, него су у свим временима сва три била и јесу присутна. Међутим, све то постаје оч:ито на основу логике јединства, јер у ј единству постаје слободно.

З3 .

Мистификација (збрка) настаје онда ако човек хоће да " .

изврши операЦИЈе с логикама КОЈе не припадаЈУ Једна ДР)ТОЈ . Ако на пример аналошко мишљење примени на рационалистички логички ток. Ако древну I\lисао хоће да разуме уз ПОl\юћ историјске мисли.

Три логичке операције у логици јединства смештај у се као Три У Један (У операцији јединства, у iIlquаliегепu, у

274

међусобноы заједничком прожимању).

З4. Сјсдинити значи ослободити (реализовати сваки број)

свако својство ствари (личности).

Уједињавање је ыогуће са�ю у јединству.

3 5 . Баштина учи да свака аНШlОГИЈ а поткреПЉУЈе Једну

једину те:'\lељну сагласност, ова сагласност је аналогија између искуственог и ванискуственог (преискуственог) света. Оно што се налази горе одговара ономе што се на.пази доле. Почетак се свакако налази у невидљивоы. Аналогија је !\Iетафизичка концепција по којој је приыордијални свет невидљив. Природа није ништа друго до кол

.осални

ана.погон света д\·ха. Концепција рационалне логике Јесте да су природа и ;ух истоветни (супротни). Метафизичка концепција логике јединства јесте да су природа и дух Jeдa�. Аналошка логика је визуелна логика, рационална логика Је логика одлуке. Прва је лирска (ил.и епска), друга драмска.

З6. Историјско доба, рациона.пна логика и квантитативан

број сачињавају целину, а то ствара масовни број (ГOM�Y), односно бројну масу, оыасовљивање и постваривање, то Јест апарат. Аналошка логика ј е надређена и подређена (хијерархијска), р ационална логика је супротстављена (логика супротности, логика неслатања). Рационална логика је логика конфликта. Конфликти: индивидуа-колектив, истоветан-сvпротан, објективан-субјективан, позитиваннегативан, �онкретан-апстрактан. Рационална логика ј е логика крајности. Скок из првог у последње. Постоји само

275

ово двоје. М атемдтички знак р ационалне логике Јесте једнакост. З нак једнакости ствара у човечанству идеЈУ Једнакости . . .

(Од 120 mачака " Логuке ,"едllнсmва " Бела Хамваш ,"е доврuшо са.НО 36. Целове овог поглавља, као 11 планираних седа .. н од укупно 12 поглавља ове књиге у nреостало.Н облm:у - сюще, забелеUl1<:е, одредmще, назнаке - уредНZЩll ће наююдно саоnиunumu после БРllЖЉllвог nроучавања заQсmавШJnuне. )

276

1 .

РУКА У3ДРХТАЛА НАД ХРИШЋАНСКОМ МИШЉУ

Нема никакве сумње, данас Ј е већ с аСВЮ.1 j (lC H O :

Scjentja sacra 1 Беле Хаl\lваша толико ј е значај но дело да ће обележити наше доба. Духовна баUimuна древl/О,'

човечанства ј е сте поднаслов кој и открива CT(lpa,

погреш но тумачена или заборављен а знања.

Готово сустопице МОЖеМО да пратимо K(l I<O ј е Хамваш долазио д о појединих идеја и сазнања док ј е испитивао друга дела, студирао с авремене филозофе . . .

Н аиме, у његовим е с еј им а и приказим а , кој е ј е

објављивао п о часописима и ли.сто в и м а ТО ((0 1\1

тридесетих година, видљиво Је како он непогрешиво

бира а не књиге кој е се савршено у клапају у слутње ()

погрешном путу човечанства. Поћи ће од евидс нтне

кризе и тражити њене узро ке , а то ће га с ве дубље одводити у испитивање минулих векова : стићи ћс и до

277

старих Грка, а узрок кризе се увек помера с ве даље и даље. П итагора и Хераклит још знај у за пробле�l, ч ак га и изражавај у, али је проблем l\I НOГO дубљи и даљи. Х а1\lваш се заПУТИQ у Кину - Лао-це и Конфучиј е -, у И ндију - Буда -, у Иран - последњи Заратустра - и открио оно што јс наС;lућивао : 'не треба трагати за с пољаШЊО1\1 кризо:\!, она ј е у нама, него треба открити -баштину.

И ако Европа ниј е И i\lала свете књиге' у КОЈ има Је с адржано древно знање, она ј е прикупила све такве к њиге из света и оне су данас досту пне, и ако фрагментарне и тешко разумљ иве с аврем е ном ч овеку нау ке. Зато је и пак Ol\ioryheHo да се проу ч а ва заједнич ко з н а њ е целог ЧQвеч анства . А ч овеч анство ј е з наН:>е добило, не пој единачним копираљем "напредниј их", него путем обј ављења.

До 600 . године пре Христа, каже Хамваш, з нало се нешто што је ч овечанства потом заборавило и кренуло путем кој и ле га довести до с аврем е ног сциј ентифизма, уверења да ј е човек толико моћан да ће свој ом науком овладати светом и ТСl\lеЉI'Ю га изменити.

2.

После дугих припрема, чије пој едине кораке' ч а к .вИДИl\Ю, Хаl\lВаш је стигао д о тренутка када ћ е �юћи .да н апише велико дело Scientia saC/'a 1. А тај тренутак у ХамвашеВОl\l животу ниј е уопште лак : ДРУГ!1 с ветски рат и катастрофа ч овечанства је у пуном ј еку; он је три пута

278

м о билис ан, бивао ј е на фронту к а о вој ник. . . П а ипак, о н

ће у једном .вој ничком предаху, о д августа 1 943. до

фебруара 1 944. године, напис ати обимно дело, неку

врсту е нциклопедиј е древних знања.

Првих дана 1 945 . године БО�l Ба ће уништити

Хамвашев стан и све кљиге и ру кописе у њеl\IУ. Неки�!

дивним ЧУДОМ Scientia ЈGаG Ј измаћи ће тој судбини.

Ру копис ће. истина, преживети бомбардовање, али ће

први пут б�ти обја вљен тек 45 година доцниј е - 1 98 8.

године.

Код Хамваша ништа ниј е случ ај но, о свему Је он

промишљао и дон о с ио одлуке које тре б а тако и

прихватити, неминовност. З а м ищљена структура дела, ј е

с авршена. Дело се с астој и од 6 кљига, с вака кљига има

по 6 поглавља, свако поглавље 6 делова. У грандиозну

књигу је положена идеј а о стварању света за 6 дана.

Хамваш је дошао до сазнања да се из кризе, ч ак уз

ПОl\юћ њену, долази до свести о једннству света. Будност

је ј едан од нај важнијих принцип а кој и треба да освесп� и препороди човечанство. Знач и повратак универзаЛНОЈ

баштини, а б ашtин а је увек једна, као и Бог. Објављење

је н ајдубље и н ајзнач ај ниј е, све је потом сужавање (и то

овим редом : религиј а, ф илозофиј а, наука); једино ј е

велика уметност ј о ш успела да с ачува целину.

Пр� 60О. ГОДlще ощрилике долази до необичног

пре к ида: пре тог а је "златно доба", после тога -

апокалип с а (историј а) . Само ј е преостало сећщье н а

изворну целину коју поново треба успоставити. Али

279

не"l а повратка у прошлост, успостављање целине Је

потрага за путем ка изгубљеној и раздробљеној целини.

.., � .

ХЮl ваш ј е потом напис ао неколико значаЈ НИХ дела,

пре свега велики рm.lан Ј{ар"ева.7 . И ово дело, као и све

што јс написао, треба читати - ;\lOже и без 'тога, ал и је " .

тако наЈ ПОТПУ НИЈ е - лод осветљењеы иде Ј а щ:нтралног дела Scientia sacra Ј.

Али Хаы ваш ј е желео и припремао се да напише и

с војевр с ни н аставак - дело Scientia sacra П, дело које

посматрано из у гла прве књиге изгледа као истински

завршетак животног опуса. Уве к је живео у условиыа

кој и су били неповољни за у с редсређе ност на велика

дела и крупне теме . Л а ипак, о н ј е и даље, и у таквим

ОКОЛНОСТИl\lа, н астављао да пише. Н аставак рада на

великом делу и пак ј е одлагао. Зашто?

И стина, м орао је да напусти Будимпешту и да као

обичан радник изграђуј е социј алистичко друштво н а

градилишти м а хидроелектра не на горњој Тиси, далеко

од библ иоте ка и ретких с а го ворника, с ам о да б и

преживео. Ипак ј е прикупљени м атериј ал и белешке

иыао код себе, а доврш ио је с аыо четири поглавља .и

започео пето ( 1 960-64). М ислио је када оде у пензију,

моћи ће да дов р ш и велико дело . Белеш ке су биле

спрем.не, али он више н ије 1\lOгао, није имао с наге да

доконча дело.

А велико дело н о с и поднаслов Хришћансmво. После

280

грандиозне књиге Scientia sacra Ј, где је осветлио

древна з нања човечанства пре Христа, требало је да

уследи коыплетно дело о хришћанству. Оно је, о пет,

п ажљиво засновано . Пре :\tа древној аРИПIO,1 0 г иј и ,

нај већи број хришћа нства ј есте дванаест, знач и књига

ће иыати дванаест поглавља, ЮЈО што је претходни део

био з ас нован на броју шест. А свако од дванаест

поглавља, као што то ,Ј;овршена показују, Иl\lаће 1 2 0

кратких "логописа" кој и с у негде на средини изыеђу

гноме и кратког есеј а ; а код с вакога од њих се треба

з ауставити и прихватити га каО о бјект 1\lедитације.

У оствареним погл а вљ и м а види се кон ач но, завршно м ишљење о н а шем добу и о судбини и с мислу човечанства, м ишљење кој е ј е у појединим сегыентима и р а н иј е н аговештавано, п а ч а к и подробниј е образлагано. Из савремене визуре: већ неколико векова се научна Европа обрушава н а l<лер, а не види да тиме рути и с амо хришћанство. Н иј е тачна с аl\lО 1\I ис ао К .

Јунга, да с у европски варварс к и народи прерано п р им ил и високу религију коју нису МОГЛИ истински да р а зумеју и прихвате, него ј е хришћанство толико с авршено и плодотв о р но као учење, да ј е већ изневерено у пракси одмах после Христа. Савременој в изури ј е придодата ј о ш битниј а, стариј а. Две праксе се поклапају чак, а ј едино страда оно што ј е нај важније -Христова идеј а и пут за искупљење света и човека. Хамваш је директан и изразит: већ после десет година од страдаља Христа, чак и после .пет, касниј е додај е -

28 1

Христос се није н и охладио на крсту, а већ су његове

препородилачке идеје О свету напу штене.

Ова кве тврд њ е не с амо да з аустављају дах

хришћанима, него дубоко потресају и сваког 1\l ислећег

човека, поготово данас када је CBaKO�((� ј ас но у коликој се

кризи налази човечанство, и то на свим подручјима; као

да су сви, чак и н ајУl\I Юlј и излази толико парциј ални да

их не вреди ни о стваривати, јер се ТЮlе ништа не може

померити. Што ј е СI'пуациј а безизлазниј а , захват мора

да буде све дубљи, потпуно другач иј и у односу на оно

што је до с ада предузимано.

Хамваш се н иј е у пл а ш ио о вих с вој их великих

истина .цо кој их је долазио током дубинског понирања у

с вета знања; он није ЮI полудео; ј едино н иј е I\lOrao да

доврши своје последње велико дело и оно ј е остало тек

з ачето и наговештено, и овако драгоцено.

Тек ј ед н а ч етврт и н а планираног дела је пред

ч итаоцима. Торзо кој и изазива дивљење; сума з н ања и

интуици) е . М и ј о ш не з намо шта ј е преостало у Хамвашевим

бел е ш кама, чак Re з н а м о ни наслове преосталих

поглавља; ј едном ћемо добити увид У радне белеш ке ,

одреднице з а поједине идеје, можда понеко парче, па

ћемо наслутити шта ј е ј ош Ха1lfваш хтео да нам каже.

Али ни приближно нећемо моћи докучити последњу

Хамвашеву м и с ао . Нl'lје му било дато да је саопшти у жељеRОМ обл и ку. Као да ј е тако нешто у што с е Re сме

дир нути, бар не на такав, људски начин.

282

4.

Не с ам о у овом с вом недовршеНО1\! делу, него и у

С В И1\! с вој им исписаНИ1\l делима, Хамваш ј е хришћанин,

и то хришћ а нин кој и даје предност идеј и хришћанства

над свим дру гим обј ављењима. А то ниј е �Iала ствар у

раЗi\lишљању таквог човека КОЈ И Ј е проу ч ио готово све

баштине и обј ављења. Може изгледати чудно што такав

човек не прихвата подј еднако сва обј ављења и све

баштине човеч анства, него у право издвај а хришћанско

учење и Христа. Изгледа како ј е о н дошао до потпуне

убеђености да је хришћанство у п ило у с е бе с в а

претходна обј авље ња и баштине, да ј е тако најбл иже

целини с вета и човечанства, и да оно понај боље указује

на пут с пасења. С аl\lО што је , као и с ве раниј е баштине и

обј ављења, остало замагљено, о с иромашено, изван

праксе отуђеног и заблуделог ч овека.

Кога буде занимала Хамвашева хришћанс ка м ис ао

треба му препоручити Хамвашеве поједине есеје и

приказе из тридес е тих година, затим Фраг.нент О

теорији РОЈнана ("Сваки роман нас за корак ПРИ1ll иче

с пасељу. Рома н је открио да сви живимо историју

с пасеља". 1 948) , н, рецимо његово тротомно

есе) истичко, последње довршено депо - Пата.н ( 1 95 8 -

66) .

283

5 .

Хамваш посеДУЈ е неокрње_ну " КОСIlI И Ч КУ религи

озност": сваки његов текст се заправо завршава позиво:\!

на спасење човека и чове<!Щiства - \'П\'ћивањем на

љубав . . .

:\!арт 1 999. С ава Бабић

284

Бела Хамваm

ХРИШЋАНСТВО SСIENПА SACRA П

За l/Здавача

Мирослав Дерета ГювНlI уреднш::

Јелена Павић Лш::овНQ графuч"а оnре.\ю

Давид Дерета Уред ни"

Дијана Дерета Лекmура

Миладин Ћулафић Сmручна ле/\mура

Невен Ушумовић Коре"mор

Јелена Павић ISBN 86-7346-082-4

Тuраж

1 .000 примерака

Београд 1 999. Издавач/Штампа ·ПлаС." ШI

Графички атеље ДЕРЕТА Владимира Роловйћа ЗО, 1 1030 Београд

тел.!факс : 0 1 1 / 5 1 2-22 1 , 5 1 2-46 1 Интернет презентација: \ППУ.dеretа.со.�·u

е-тю1: office@).dereta.co.�'u Књюкара ДЕРЕТА , Кнез Михаилова 46

тел: 0 1 1/ 1 8 1 -345

Documents

Bela Hamvaš - Scientia Sacra II - Hrišćanstvo