B E O G R A D S K A D E K L A R A C I J A 11. mj 2004. Mi, uesnici Regionlne konferencije o Preventivnim ktivnostim u ouvnju kulturnog nsle n prostorim etnikih tenzij i orunih sukob, odrne u Beogrdu od 10. do 11. mj 2004. godine, skupili smo se n inicijtivu Ncionlnog komitet ICOMOS- z Srbiju i Crnu Goru, u potpunosti podrnoj od svih Ncionlnih komitet ICOMOS-a u regionu, u vezi dogj iz mrt 2004. u Srbiji povodom rtv i devstcije kulturne btine, religioznih i stmbenih objekt i ostlih dobr. Imjui u vidu znjne tete, skupili smo se u dobroj volji i uzeli u obzir npore Vlde Srbije i Crne Gore, Republikog zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, sdnje dministrcije n Kosovu i Metohiji, svih NVO i ostlih ukljuenih u te npore. Iskljuivo n osnovu profesionlne etike i odgovornosti z ouvnjem kulturnog nsle ko opteg dobr, usvojili smo konsenzusom Beogrdsku deklrciju. 1. Osuujemo etniko nsilje koje je prouzrokovlo rtve i devstciju drgocenih opipljivih, neopipljivih i morlnih vrednosti koje pripdju svim zjednicm u regionu. 2. Pozivmo meunrodne i ncionlne institucije d obezbede stlnu i delotvornu ztitu multikulturnog nsle u regionu Jugoistone Evrope d bi se izbegli mogui trgini dogji u budunosti. 3. U tom smislu, zhtevmo preduzimnje hitnih mer rdi spsvnj oteenih objekt i sprevnje njihovog dljeg propdnj; vrsto preporuujemo hitnu procenu nivo tete nnete kulturnom nsleu strunim pristupom. 4. Izrvmo nu obvezu d uloimo sve npore d bi doprineli d se: prone mehnizm z stlno irenje tnih informcij o ktuelnom stnju kulturnog nsle n Kosovu i Metohiji; upuuju informcije orgnim n svim nivoim odluivnj; ukljui Sekretrijt ICOMOS-a d istri sve mogunosti z objedinjvnje ktivnosti Ncionlnih komitet u Evropi i regionu; ohrbre lnovi NVO- d uestvuju u zjednikim ktivnostim n ztiti i obogivnju njihovog zjednikog nsle i d pokuju d to unprede u budunosti; unprede stvovi prem kulturnom nsleu obrzovnjem i uspostvljnjem multikulturnog drutv.

Postiznje tog cilj je dug i sloen proces i z njegovo uspeno ostvrivnje mi snno podrvmo sprovoenje ktivnosti kko je nvedeno u Appendix-u br. 2. Appendix-i br. 1 i 2 uneti su u ovj dokument i predstvljju integrlni deo ove Deklrcije. Uesnici su usvojili ovu Deklrciju koj je sinjen n srpskom, engleskom i frncuskom jeziku. APPENDIX BR. 1 Integrlni deo Beogrdske deklrcije 11. mj 2004. List uesnik: 1. Mrko OMIKUS, Ncionlni komitet, ICOMOS Srbij i Crn Gor 2. Nikols AGRIANTONIS, ICOMOS Grk 3. Lzr UMANOV, ICOMOS Mkedonij 4. Alkivides PREPIS, ICOMOS Grk 5. Jovo GROBOVEK, ICOMOS Slovenij 6. Adm ARNOT, ICOMOS Mrsk 7. Sorin VASILESKU, ICOMOS Rumunij 8. Vlter TILA, ICOMOS Albnij 9. Hristin STANEVA, ICOMOS Bugrsk 10. Jordnk KANDULKOVA, ICOMOS Bugrsk 11. Hrvoje AKONI, ICOMOS Hrvtsk 12. Evngeli HADITRIFONOS, Evropski centr z vizntijske i postvizntijske spomenike, Solun, Grk 13. Alesndro BJANKI, Centrlni institut z resturciju, Rim, Itlij 14. Andres ADAL, Kulturno nslee bez grnic, Stokholm, vedsk 15. Krste BOGOESKI, Blue Shild, Mkedonij 16. Ferhd MULABEGOVI, Zvod z ztitu kulturno-istorijskog nsle, Srjevo, Federcij BiH, Bosn i Hercegovin 17. Milic KOTUR, Republiki zvod z ztitu kulturno-istorijskog i prirodnog nsle, Bnj Luk, Republik Srpsk, Bosn i Hercegovin 18. Risto TANESKI, Ministrstvo kulture, Mkedonij 19. Slobodn MITROVI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture, Cetinje, Srbij i Crn Gor 20. Ilij LALOEVI, Regionlni zvod z ztitu spomenik kulture, Kotor, Srbij i Crn Gor 21. N KURTOVI-FOLI, ICOMOS Srbij i Crn Gor 22. Brnk EKARI, Ncionlni komitet, ICOMOS Srbij i Crn Gor 23. Brn STOJKOVI-PAVELKA, Ncionlni komitet, ICOMOS Srbij i Crn Gor 24. Snj KESI-RISTI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor

25. Estel RADONJI-IVKOV, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 26. Mildin LUKI, Ministrstvo kulture Republike Srbije, Srbij i Crn Gor 27. Borislv URDI, Ministrstvo kulture Republike Srbije, Srbij i Crn Gor 28. Jovn IRILOV, Ncionln komisij z srdnju s UNESCO-m, Srbij i Crn Gor 29. Rnko MILI, Ncionln komisij z srdnju s UNESCO-m, Srbij i Crn Gor 30. Svetln BAKI, ICOMOS Srbij i Crn Gor 31. Sv STRAMETEROV, ICOMOS Srbij i Crn Gor 32. Dejn RADOVANOVI, ICOMOS Srbij i Crn Gor 33. Mirjn EKI, ICOMOS Srbij i Crn Gor 34. Zorn VAPA, ICOMOS Srbij i Crn Gor 35. Rdojk ZARI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 36. Boidr KRSTANOVI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 37. Emilij PEJOVI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 38. Drgoljub TODOROVI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 39. Svetln VUKADINOVI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 40. Rdi IKI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 41. Miroslv STANOJLOVI, Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 42. Gordn SIMI, UO Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 43. Zvonimir ZEKOVI, UO Republiki zvod z ztitu spomenik kulture Beogrd, Srbij i Crn Gor 44. Gojko SUBOTI, SANU, Srbij i Crn Gor 45. Slvic VUJOVI, Drutvo konzervtor Srbije, Srbij i Crn Gor 46. Ver PAVLOVI-LONARSKI, Zvod z ztitu spomenik kulture grd Beogrd, Srbij i Crn Gor 47. Snen JEJI, Regionlni zvod z ztitu spomenik kulture Smederevo, Srbij i Crn Gor 48. Slobodnk PEROVI, Zvod z ztitu spomenik kulture Pnevo, Srbij i Crn Gor 49. Zorn JAGLI, Zvod z ztitu spomenik kulture Krgujevc, Srbij i Crn Gor 50. Sonj KOSTI, Urbnistiki zvod Beogrd, Srbij i Crn Gor 51. Vjer MITROVI, Arhiv Srbije, Srbij i Crn Gor 52. Mil IVANEVI-POPOVI, ICOM Srbij i Crn Gor

APPENDIX BR. 2 Integrlni deo Beogrdske Deklrcije 11. mj 2004. AKTIVNOSTI UKLANJANJA POSLEDICA KATASTROFALNIH DOGAAJA KOJE SE DELE U TRI FAZE PRVA FAZA PRE KATASTROFALNOG DOGAAJA 1. Stlno podiznje svesti Sprovoditi stlnu edukciju i dodtnu edukciju celokupnog stnovnitv bez obzir n drutveni sloj ili strosno dob, nroito u regionim podlonim etnikim tenzijm. U ovoj fzi osobito ktivnu ulogu bi imli poglvri verskih zjednic u vezi s vrednostim i znjem kulturnog nsle. 2. Stln edukcij Stln edukcij i dodtn edukcij svih nosioc jvnih funkcij n nivou drve ili loklne smouprve o vrednostim i znenju kulturnog nsle; Stlnu edukciju i dodtnu edukciju svih instrument vlsti (snge jvnog red) o prvilnom rzumevnju, ztiti i tretmnu kulturnog nsle; Ko instrumente z edukciju i podiznje svesti koristiti sve vrste msovnih medij (tmpne i digitlne) ko i sve usluge i ekspertizu vldinih i nevldinih orgnizcij i ncionlnih i meunrodnih orgnizcij ko to su UNESCO, ICCROM, ICOMOS, ICA, IFLA i druge. Ko sredstvo se tkoe moe koristiti orgnizcij specijlnih prezentcij, rdionic, seminr, konferencij i slino. 3. Institucionln priprem Usvjnje i rtifikcij svih meunrodnih konvencij koje se odnose n postupnje s kulturnim nsleem z vreme orunog sukob i etnikih tenzij, ko i njihovo inkorporirnje i implementcij u zkonske projekte n ncionlnom nivou. Potpun inventrizcij i dokumentcij o registrovnom i evidentirnom fondu kulturnog nsle (prem ncionlnim modelim/sistemim u klsinom i digitlnom modelu) i identifikcij (inventrske liste) pokretnih i nepokretnih kulturnih dobr u regionu moguih etnikih tenzij. Neophodno je stlno urirnje podtk. Identifikcij nsle treb d bude uren u skldu s Hkom konvencijom i drugim protokolim.

Izrd topogrfskih mp drve s lokcijm kulturne btine po kriterijumim UNESCO-a. Mpe treb d se izruju n ncionlnom i loklnom nivou. Plnirnje mer tehnike ztite kojim se definie postupk n pokretnim i nepokretnim dobrim. Ove mere bi se primenjivle in situ (nepokretn dobr) i u sluju evkucije (pokretn dobr). Uspostvljnje bilterlne srdnje u oblsti rzmene iskustv i relizcije zjednikih projekt, rdionic, seminr i konferencij n tu temu. Uspostvljnje multilterlne srdnje s vldinim i nevldinim orgnizcijm u domenu edukcije, usvrvnj i specijlizcije kdrov i ekspert (UNESCO, ICCROM, ICOMOS, ICOM i druge). Formirnje nevldinog komitet Plvi tit iji bi osnovni cilj bio tretmn kulturnog nsle pre, z vreme i posle ktstroflnog dogj prouzrokovnog delovnjem ovek i prirode. Izrd Ncionlnog pln z ztitu od ktstrof s ve inkorporirnim Ncionlnim plnom z ztitu kulturnog nsle. Pln bi treblo urirti i testirti. Formirnje Ncionlnog kriznog svet, s tkvim ili drugim nzivom, u koji bi bili ukljueni predstvnici rzliitih etnikih i religioznih grup, ukoliko u zemlji postoji vie etnikih i verskih grup. Ovj Svet bi imo znjnu preventivnu ulogu u sprevnju i umnjenju stepen devstcije kulturnog nsle, nroito pre i tokom moguih tenzij ili orunog sukob. DRUGA FAZA TOKOM KATASTROFALNOG DOGAAJA Aktivirnje Ncionlnog pln z ztitu od ktstrof n ncionlnom, loklnom i institucionlnom nivou, u fzi kd je dogj u toku. Aktivirnje rd Ncionlnog kriznog svet. TREA FAZA POSLE KATASTROFALNOG DOGAAJA (FAZA SANACIJE) Fiziko obezbeenje (u ljudstvu) od dljeg devstirnj kulturnog nsle (monitoring). Hitn dislokcij devstirnih i neoteenih pokretnih dobr unutr devstirnih nepokretnih dobr. Prevetivni postupk in situ devstirnih objekt rdi sprevnj dljeg oteenj.

Hitn procen (vrst i obim) tete pren kompletnom dokumentcijom koj bi bil odmh unet (urirn) u postojeu bzu podtk o spomenicim. Izrd Liste prioritet z relizciju obnove i konzervtorskih intervencij zsnovnih n vrednosti spomenik, vrsti i obimu oteenj, dobijenih procenom bzirnom n istrivnju, projektovnju i fizikoj ktivnosti. Posebno je vno d se sve ove ktivnosti izvode iskljuivo od strne i pod kontrolom domih i meunrodnih strunjk. Upoznvnje meunrodne zjednice, vldinih i nevldinih orgnizcij s vrednostim devstirnih objekt, vrstom i obimom tete pojedinno i ukupno z celokupn devstirn fond. NJim bi treblo uputiti poziv z srdnju i finnsijsku pomo, nroito u domenu konzervcije i resturcije, ko i u edukciji, unpreenju i specijlizciji ljudskih resurs pogoenih drv. Formirnje Regionlne ekspertske grupe, ko posledice nedvnih zbivnj, koj bi zjedniki uspostvil metodologiju i kriterijume z unoenje u bzu podtk, njeno urirnje i odrvnje. Formirnje Ekspertske regionlne grupe u cilju efiksnije sncije i obnove kulturnog nsle u regionu Jugoistone Evrope, nkon ovih viegodinjih devstirnj. Grup bi bil osnovn u dogovoru s Ncionlnim komitetim ICOMOS-a u regionu i delegirnjem svojih lnov. Tkoe se preporuuje uee ekspert delegirnih od ICOMOS-a iz Priz. O KOSOVU I METOHIJI Okupljeni n dvodnevnoj regionlnoj Konferenciji ICOMOS-a njotrije osuujemo mrtovsko nsilje n Kosovu i Metohiji. Rezultt nsilj su rtve i ogromn nmern rzrnj kulturnog nsle, religioznih i stmbenih objekt i imovine. Neophodno je spreiti neovlteno odnoenje pokretnih dobr iz devstirnih objekt. Pre preduzimnj mer resturcije i potpune sncije kulturnog nsle neophodno je spreiti dlje propdnje utentinog nsle pod strunim ndzorom. Beogrd, Srbij i Crn Gor 11. mj 2004.