Biljana Srbljanović Beogradska trilogija

  • View
    596

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

Biljana Srbljanovi

Beogradska trilogijalica KIA JOVI (29) Miin brat MIA JOVI (21) Kiin brat ALENA (20) ehinja sa eiriem SANJA (30) Miloeva ena MILO (31) Sanjin mu KAA (31) Duletova ena DULE (32) Kain mu JOVAN (23) mladi MARA (23) devojka DAA (18) dizela ANA SIMOVI (21) Beograanka Radnja se dogaa u istoj, novogodinjoj noi. _________________ http://mikaanticforum.org/index.php vuk ~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005 Poruke: 5454 Lokacija: nigdina Poslao: Pet Maj 04, 2007 4:26 pm Naslov: SCENA I PRAG, EKA (Stan dvojice mladih mukaraca, Kie i Mie Jovi, brae, svako u svojim dvadesetim.

Stan ini jedna soba, dva kreveta, tri lampe i mnogo slika. Na slikama uvek isto: Beograd, devojka, drutvo. Sto, stolice i reo, mnogo prljavog posua, u desnom uglu ine ajnu kuhinju. U sobi je Kia sam, pred ogledalom i otvorenim ormarom, bira ta e da obue. U obzir dolaze samo estradne mambo kombinacije, njegova radna garderoba. Tiho se uje veseli mambo instrumental, uz koji Kia pevui, pomalo igra, oblaei se. Muzika polako nestaje. U sobu ulazi Mia, vue borove grane i najlon kesu iz robne kue. Neraspoloen.) KIA: Pa gde si do sad, ovee, zna koliko je sati? (Mia zagleda svoj sat, gleda, gleda, pa odustane) MIA: Ne znam. KIA: E, Mio, stvarno si glup... (Kia mu odluno prilazi.) KIA: Sada j tano... (Gleda u sat. Dugo. Odustaje.) KIA: ... jako kasno. (Kia urno nastavi oblaenje.) KIA: Moramo da pourimo. (Kia mumla, vie za sebe.) KIA: Ako veeras bude dobro vee, kunem ti se, kupiu digitronac. (Nastavlja da guna, dok Mia tuno kai grane na zid, omotava ih ukrasnim lampicama iz kese.) KIA: Nee oni mene vie zajebavati s tim kazaljkama! Ajde, oblai se, nemamo puno vremena... ta radi to? MIA: Da okitimo malo, ipak je nova godina. A i kupio sam na snienju. KIA: Naravno da je na snienju, kad su to grane za groblje. Ko je jo video da se unose u kuu? MIA: Nije, Kio, prodavac mi je lepo rekao: Pane, kod nas u ekoj, to vam je unutarnja dekoracija!" KIA: Tako ti je rekao? MIA: Ba tako. KIA: Ba unutarnja dekoracija"? MIA: Unutarnja ili unutranja, ne seam se sad... KIA: E, a molim te, ponovi mi kako ti je to rekao. MIA: Kako to misli? KIA: Mislim, na ekom. Kako se na ekom to kae? (Mia grevito razmilja. Nema pojma.) MIA: ekaj, ta si tano mislio da ti kaem? KIA: Dekoracija, Mio. MIA: Aha. (Mia opet razmilja. Deluje glupo.) MIA: Unutarnja ili unutranja? KIA: Bilo koja. (Mia konano odustane.) MIA: Ne znam. KIA: Znam da ne zna. Trebalo ti je dve godine da naui ahoj, hau ma", a sad mi javlja kako sa ekim umarima diskutuje o estetici... (Mia uti. Pa se opseti.) MIA: A ne, Kio, nije on bio eh! KIA: Nego? MIA: Ne, ne, nije eh... KIA: Nego ta? MIA: Nego na. To jest Hrvat... pa to, na... Mislim, priao je srpski. To jest hrvatski... Ma, taj na, ta god, vano je da sam ga razumeo. Vidi, on mi je prodao, sa popustom, u stvari, nije mi ni uzeo kintu...

KIA: E, Mio... MIA: Molim? KIA: Ne seri. MIA: Ma, ne, Kio, majke mi... (Kia mu odvali amar.) KIA: Ne kuni se u majku, barabo jedna! (Mia se tuno dri za obraz.) MIA: Kupio sam grane na pijaci od eha, platio sam punu cenu i mislim da me zajebo za kusur. KIA: Eto vidi. A mene tu vata na emocije, bratstvo i jedinstvo, te eme... Ajde, dobro, nema veze. Samo nemoj da me lae. MIA: Neu. KIA: Jel te boli? (Mia se tuno dri za obraz.) MIA: Ma jok. KIA: Izvini. Zna da sam osetljiv na mamu. MIA: Znam. Izvini ti. (Kia mu dobaci koulju s karnerima, istu kao svoju.) KIA: Ajde, obuci se. (Mia se oblai, guna za sebe.) MIA: Kako me uvek provali, mamu mu...? KIA: ta kae? MIA: Nita, neto mislim na mamu... KIA: Pa de si sad nao da misli!? Nemamo puno vremena, treba da probamo taku! MIA: ta ima vie da probamo, dve godine igramo isto. KIA: Jao, evo ga on opet. Oe jo jedan amar? (Mia se odmah uhvati za obraz. Tuno odgovori.) MIA: Neu. (Kia uzdahne, prie Mii, krene strpljivo, pa ko zna koji put isto objanjenje.) KIA: Sedi, Mio. (Mia poslua.) KIA: Ajde, Mio, reci ti meni, ko te je doveo ovde? MIA: Vojska. KIA: Nije, Mio, vojska te je oterala od kue, al te nije dovela ovde. Jel tako? MIA: Tako je Kio. KIA: Pa ko te je onda doveo? MIA: Ko Mio? KIA: Kako ko"? Pa, ko te je, ovee, spakovao im su prvi put doli da te zovu i ko je preko noi naao emu za Prag? Ko? MIA: Ti Kio. KIA: Ja Mio. Ja. I ko je obeao mami da e voditi rauna o tebi, da ne upadne u neko sranje i da te ne prevari neka, ko? MIA: Ti Kio. KIA: Ja Mio. Ja. I ko je znai odgovoran za tebe? Ko? MIA: Ja Kio. KIA: Ti Mio. Ti... ekaj, kako bre ti? MIA: Svako je odgovoran za sebe i sopstvenu sudbinu. KIA: Ma, ko ti je to rekao!? MIA: Onaj sa granama. KIA: Onaj Hrvat? MIVA: Eto vidi da ga i ti poznaje! I to me onda amara za dabe!!! (Kia je zbunjen.)

KIA: ekaj, bre, ja ovde neto ne kapiram. (Mia dobaci Kii prsluk koji ide preko mambo uniforme.) MIgtA: Ajde, obuci se. (Kia poslua, zamiljen, oblai se. Guna za sebe.) KIVA: Kako me uvek zajebe, mamu mu...!? MIA: ta kae? KIA: Nita, neto mislim... MIA: Pa gde si sad naao da misli!? Nemamo puno vremena, treba da probamo taku! (Kia zbunjen, ipak odmah poslua.) KIA: Aha, evo odmah! (Kia zauzme poziciju i dalje zamiljen. Mia stane naspram njega.) KIA: E, Mio... MIA: Molim Kio. (Kia Mii iznenada odvali amar.) KIA: Mene si nao da radi, je li? Pa jel ima to smisla? (Mia se nekako buntovniki rastui) MIA: To se i ja pitam Kio. Ima li sve ovo smisla? KIA: Koj ti je avo veeras, jesi pio neto, duvo, je li? MIA: Zna da ne pijem. KIA: Znam, zato se i udim. MIA: ta tu ima tako udno Kio, to se posle dve godine poniavajueg posla u istom gradu, na istom mestu i za iste, bedne pare, ja pitam ima li sve ovo smisla?! KIA: Ni jedan posao nije poniavajui. MIA: Ovaj jeste. KIA: E, pa sluaj, ako ti ima neto bolje, ti idi! Idi, slobodno... (Mia okleva.) Idi, ta eka! (Mia zaista krene ka vratima.) Tako je, idi! (Kia iznenada nastavi da govori, Mia zastane.) Samo da zna, ja bih jako voleo da meni neko prui ovo to ja tebi pruam, ali ti ne mora to da ceni! Nije obavezno, idi slobodno... (Mia poiovo krene. Kia opet nastavi. Mia zastane.) Ne, jako bih voleo da meni neko to obezbedi, laka lova, etiri sata rada i to nou u disko klubu. Igra malo, malo pije pie, ribe samo padaju... MIA: Padaju od alkohola. KIA: Nije istina! Padaju od elje! One se nama dive, ele da nas poseduju, a nae je samo da biramo. Ako hoemo hoemo, ako neemo, ne moramo, razume?! MIA: Ja sam svoje davno izabrao. Moj izbor je u Groanskoj 44. KIA: Evo ga on opet! Ja ti bre nudim ivot na estradi, oubiznis meunarodnih razmera, budunost kakvu bi svaki momak iz Cvetia" mogao samo da poeli lova, ribe, malo rada, a ti mi tu pria o ribi sa Zvezdare! Pa gde to ima? (Mia uti.) Ili je gospodin moda nezadovoljan to ga nisam ostavio kod kue, to nisam pustio da ga mobiliu, da negde, na nekoj livadi, glumi naoruani narod, da jedno pet minuta brani nebesko srpstvo ije su granice samo Bogu poznate, pre nego to ga prvi metak ne oduva kod Svetog Petra na fri op! (Mia samo uti. Savio glavu) To je meni hvala. to sam, potpuno bez potrebe, ostavio dobro plaen posao tapkaroa ispred bioskopa Kozara kao i bioskopa Zvezde, to sam emigrirao bez razloga, jer mene vojska nije ganjala! To mi je hvala. Ne, idi, slobodno ti idi. Ne ljutim se ja! (Mia bi da krene, neodluan je, ak i krene malo, pa zastane, vrati se. Okleva, pa se ohrabri. Upita.) MIA: Kio... a gde da idem? KIA: Kako to misli? MIA: Mislim, gde da idem, kae idi, idi!", a ne kae gde...

KIA: Ja da ti kaem... Pa gde si krenuo? MIA: A, pa ne, nisam ja nigde krenuo. Ja sam mislio da me ti negde konkretno alje... (Kia Miu posmatra kao jako glupog, to se sumnja da Mia i jeste. Mia se pita, vie za sebe.) Kae, idi, idi!", ja sve ekam da ujem gde... (Kia gleda Miu. Mia gleda Kiu.) KIA: Mio... (Mia se mahinalno uhvati za obraz.) MIA: Molim, Kio. KIA: Mnogo si glup. MIA: Znam, Kio. To mi svi kau. (Mia uti nekoliko trenutaka, zatim zgrabi cipele i navlai ih) MIA: E, ajde da probamo. Vidi koliko je sati. (I Kia navlai prsluk, kao da nita nije bilo.) KIA: I to to kae. (Kia mu uzima drugu ruku, zagleda sat. Odustaje.) KIA: Mamu im jebem, ima da kupim digitronac. (Mia i Kia su kompletno obueni. Obojica deluju vrlo smeno, koulja na karnere, razdrljena na grudima, zlatni lanac, tikla na cipelama.) MIA: Ajmo sad... (Mia puta muziku. Zauje se brzi mambo. Obojica krenu u ritmu isto da traju. Oigledno je u pitanju uvebana koreografija. Kreendo, pa telefon. Zazvoni. Mia se baci na slualicu.) Alo! Alo! (Kii) Smanji, ovo je Beograd (u slualicu) Alo... Mama, ti si! Pa, mama, ja sam, Mia Jovi... Ne, znam da zna... Ma, nema veze, kako si mama?... Mi smo dobro, jeste i Kia je dobro. Sluam ga mama, sve ga sluam... Imamo para, ne brini, kako je tu?... Onako?... Jel zvala... (Mia naio prekine, okrene lea Kii, nastavi tie.) Mama, jel zvala Ana?... (Mia ponovi malo glasnije) Kaem, jel zvala Ana? (Kia prekorno gleda Miu, a ni majka ga ne uje dobro. On pokuava da se nekako zakloni. Vikne.) Ana. mama, jel zvala Ana!!!... Ma ne derem se, nego ti ne uje. Ne, nije mi ona vanija, nego, samo pitam... (Kia Mii otme slualicu iz ruke.) KIA: Daj je meni!... Alo, mama, Kia Jovi ovde... ne. pa znam da zna... Pusti sad to, reci, kako je?... Nama je odlino, radimo obojica u onoj firmi to sam ti rekao. Spoljna trgovina, jeste. Odlino nam ide. I eki, govorim ko srpski. I Mia isto... A tu, kako je tu? Kako je ekipa?... Pa ovi, iz kraja, ta rade?... Ne javljaju se... Dobro, mama... (Mia dobacuje.) MIA: Pitaj za Anu. KIA: ... gde e veeras?... Nema struje? Kako je mogue da za novu godinu nema struje?... Pa to ne poprave? A, nova godina je, ne radi se. Pa, logino. Ne, ovde je super, imamo love, veeras idemo na proslavu, u firmu... jeste sa devojkama... (Mia ga udari.) MIA: Ne seri Kio, kakve devojke? KIA: Ne mama, nisu ehinje, sve su nae... MIA: uje, bre, idiote jedan, nemoj da sere. Rei e Ani kad se javi! KIA: Vai mama i mi tebe ljubimo. Srena i tebi. (Mia vie.) MIA: Reci joj, Kio, uje!!! KIA: Evo i Mia te pozdravlja, ao mama, ao. (Kia prekine vezu.) KIA: ta se dere, budalo jedna. Hoe da se mama seki