BERTRAND RASEL

Bertrand Rasel je jedan od najveih engleskih filozofa i jedan od najveih filozofa XX veka, po obrazovanju je, kao i Frege i Huserl, bio matematiar izvorno i na poetku se prvenstveno bavio matematikom i logikom i filozofijom matematike, da bi kasnije poeo da se bavi metafizikim, epistemolokim i drugim problemima, mada su ta dva interesovanja od poekta tekla uporedo, kod Rasela. Rasel je inae lord i aristokratskog je porekla i znaajan je po svom politikom angamanu, a dobitnik je i Nobelove nagrade za knjievnost. Pisao je spise koji su uestruni, posebno neki iz logike, neke filozofske spise, a pisao je i neka popularnije dela namenjena iroj publici. Kod nas postoji edicija u kojoj je prevedeno dosta njegovih filozofskih dela i to upravo ona najznaajnija. Njegova najvanija dela su: Principia Mathematica trotomno delo koje je pisao sa Alfredom Nort Vajthedom, koji je i sam bio matematiar, a kasnije se bavio filozofskim problemima, a u kojem su Rasel i Vajthed pokuali da izvedu takozvani logicistiki program. Ve smo rekli da je Frege verovao da aritmetiki iskazi nisu sintetiki a priori kao to je mislio Kant i tome su posveene Osnove aritmetike, nego da je re o analitikim apriornim iskazima, da se aritmetiki iskazi po sutini ne razlikuju od iskaza logike i mogu se svesti na njih. E sad, Rasel i Vajthed su mislili da to vai za celokupan korpus matematike i realizaciju tog programa imatu upravo u Principia Mathematica. Ovom delu prethodilo je jedno manje formalno, a vie filozofsko delo koje se zove The Principles of Mathematics, koje jo nije prevedeno, ali u pripremi je, koje je takoe jedno obimno delo. Principe matematike je napisao sam Rasel i u ovom delu on je dao ono to e kasnije u Prinicia tehniki biti izloeno. Ovo su njegova najznaajnija dela kada su u pitanju logika i filozofija matematike. Ali, kada je re o filozofskim delima, trebalo bi pomenuti jo Filozofiju logikog atomizma kojim emo se ovde baviti, zatim Problemi filozofije, to je takoe prevedeno, zatim Nae saznanje spoljanjeg sveta, Analiza duha, Analiza materije, Ljudsko znanje i napisao je svoju linu biografiju, a napisao je i svoju filozofsku autobiografiju, koja je prevedena i koja se zove Moj filozofski razvoj, to je jedan vrlo uzbudljiv tekst za itanje, gde se on kasnije osvre na razne faze u svom razvoju. Objavljene su i mnoge zbirke njegovih lanaka. Bio je vrlo produktivan. Treba spomenuti Logika i misticizam, pa recimo Eseji iz analize, onda prevedena su njegova Razmiljanja o srei, braku, onda Istorija zapadne filozofije, ak je preveden i jedan izbor Raselovih pripovedaka.Sad, za Rasela se obino kae da je on filozof koji je vrlo esto menjao svoja filozofska stanovita i on se nije ustruavao da javno kae da je ranije greio i da navede ta sada smatra pogrenim u svojim ranijim uenjima. tavie, neki su bili vrlo cinini, pa su rekli da je Rasel menjao svoja stanovita svaki put kada bi menjao svoju enu, poto je imao nekoliko brakova, promenio bi filozofiju zajedno sa njom. Ali recimo kada itate njegov vlastiti prikaz sopstvenog filozofskog razvoja u knjizi Moj filozofski razvoj, onda ete videti da bez obzira na sve promene koje su postojale u tom uenju, postoji jedno stabilno jezgro i da su najvanije ideje izraene ve u ovom ranom spisu Filozofija logikog atomizma. Tako da emo mi ovde od celokupnog Rasela raditi samo jednu fazu, ali ta faza je najreprezentativnija i najznaajnija i upravo je ono po emu je Rasel danas najvie poznat, a tavie, sve ostale faze nastale su samo izvesnim modifikacijama i uslonjavanjem uenja koje je zapoeo u fazi logikog atomizma.Filozofija logikog atomizma, ovako kako je itate ovde, jeste u stvari kolekcija predavanja koja je on odrao 1918.godine. ima ih ukupno osam i vidi se da je re o predavanjima, poto na kraju svakog predavanja imate zabeleenu i diskusiju. Znai, zapisana su pitanja koja su tada bila postavljena Raselu i odgovori koje je on davao na njih. 1924.godine, znai 6 godina nakon kasnije, on je napisao esej koji se zove Logiki atomizam, gde se jo jednom sada osvrnuo retrogradno na filozofiju logikog atomizma. ta je jo vano rei? Pa ova predavanja su nastala kao rezultat jedne zajednike saradnje izmeu Rasela i Vitgentajna. Vitgentajn je prvo poeo da studira aeroinenjerstvo, pa je onda poeo da se zanima za probleme matematike logike i zasnivanja matematike i doao je u kontakt sa Fregeom, koji mu je preporuio da ode u Englesku i da studira kod Rasela. I on je to uradio, otiao je u Kembrid gde je Rasel predavao, na Fregeov nagovor. I Rasel je bio tutor i mentor Vitgentajnu i to je bio jedan vrlo zanimljiv intelektualni odnos u kome su se razmenjivale ideje i meusobno su uticali jedan na drugog, ali ta saradnja nije ba uvek bila prijatna i bez tenzija i verovatno ih je kotala prijateljstva na kraju. Meutim, dok je Vitgentajn jo bio mlad, znai pre nego to je objavio svoje prvo delo, pre prvog svetskog rata, oni su intezivno saraivali i upravo iz te faze su ideje koje Rasel izlae u Filozofiji logikog atomizma, tako da ne treba da vas iznenadi to se on na poetku zahvaljuje i posveuje ta predavanja Vitgentajnu od koga, kako e i sam priznati, potiu mnoge ideje koje e on izloiti i za koga on vie u tom trenutku nije znao ni da li je iv ili je mrtav. Prvi svetski rat ih je razdvojio, iako je Vitgentajn mogao da izbegne mobilizaciju, dobrovoljno se prijavio da ratuje na strani Austrougarske i bio je poslat u Poljsku i u Galiciju i sve u svemu on je pred kraj rata bio zarobljen u Italiji. Za to isto vreme, Rasel koji je bio ubeeni pacifista, je demonstrirao protiv Prvog svetskog rata i smatrao je da je potpuno glupo da se mladi ljudi mobiliu i da idu da ginu za glupe generale, to je Raselov izraz i bio je uhapen zbog toga. Tako da je Rasel, dok je bio u zatvoru, pisao svoju knjigu, a Vitgentajn je isto bio u Italiji u zarobljenitvu i pisao je Traktat. Tako da imate dva najvanija dela onoga to se danas moda smatra jednim pravcem, logikim atomizmom, koje su obe paralelno nastale u zarobljenitvu. Bez obzira to su neke ideje zajednike i to su i jedan i drugi do mnogih ideja doli u meusobnim razgovorima i saradnji pre Prvog svetskog rata, postoje znaajne razlike izmeu njihovih stanovita. I to e biti ovde istaknuto na nekoliko mesta, a mnogo vie u nastavku, kada doemo do Traktata. Tako da emo prvo raditi Rasela, pa Traktat. To je nekako i hronoloki red, zato to Vitgentajn se, do due po oslobaanju iz zarobljenitva, naao sa Raselom u Hagu, gde mu je predao prvi rukopis Traktata i posle je sa Raselom razgovarao o tome, ali njegov Traktat je objavljen uz silne muke, jer niko nije eleo da tampa tu knjigu, koja je kasnije imala ogroman uticaj, tek 1921.godine na nemakom jeziku, u jednom asopisu, a kasnije 1922.kao nezavisno delo sa prevodom na Enlgeski jezik. Prvobitno je Vitgenptajnova knjiga objavljena kao Logisch-philosophische Abhandlung, odnosno kao Logiko-filozofska rasprava, to u prevodu sa latinskog i znai Tractatus Logico-Philosophicus, a ovaj latinski naziv, koji se odomaio, potie od Mura. Mur je predloio dva naslova ili Filozofska logika ili Tractatus Logico-Philosophicus, po uzoru na Spinozu, a kao to znamo, i sam Mur je svoje delo nazvao Principia Etica, dakle on je oigledno voleo ove latinske nazive. I Vitgentajnu se dopao ovaj Muro predlog na latinskom, a ovaj drugi Filozofska logika, mu se uopte nije dopao i mislio je da takva stvar kao to je filozofska logika i ne postoji. Tako da se Vitgnetajnov Traktat pojavio kasnije u odnosu na Filozofiju logikog atomizma, neto kasnije.Obojica su imali vrlo uzbodljiv ivot i Vitgentajn je mnogo cenio Raselovo miljenje, iako se kasnije pogrdno izraavao o nekim Raselovim popularnim spisima, kao to su spisi o srei, braku, hrianstvu i slino. Prilino ih je prezirao. A Rasel je, s druge strane, smatrao da e ono to e pozni Vitgentajn poeti da radi u prelaznom periodu, a kasnije i u Filozofskim istraivanjima, vrlo bezvredno i pogubno za filozofiju i od Vitgentajnovog opusa najvie je cenio ovu ranu fazu. Ako itate Raselovu autobiografiju, videete da on tamo kae da se Vitgentajn ponizio pred zdravim razumom i da je hteo da izbegne ozbiljno muenje filozofskih problema i da je naao lak nain da izae iz svih potekoa i da je to ono to je zastupao u Filozofskim istraivanjima. Meutim, nije sasvim tako. A da nije sasvim tako, vidi se po jednoj knjizi koju sam zaboravio da navedem, a to je jedno delo koje je nastalo dve decenije nakon Filozofije logikog atomizma, koje je Rasel napisao, a koje je pre svega posveeno problemima teorije znaenja i filozofiji jezika, kao i filozofiji logikog atomizma, a to je Istraivanje znaenja i istine, odnosno An Inquary Into Meaning And Truth, koja je kod nas prevedena. I to je ponovo, kao i Filozofija logikog atomizma, niz predavanja, ali ovog puta niz predavanja koja je odrao u Americi, na Harvardu, takozvana Viliem Dejms predavanja. Vilijam Dejms je samo naziv ciklusa predavanja na Harvardu, poto je Vilijam Dejms bio ugledan i predavao je na Harvardu, onda se pozivaju ugledni profesori da odre niz predavanja, to je sponzorisano od strane odreenog fonda i nazivaju se Vilijam Dejms predavanja. I u Istraivanju znaenja i istine je najvie razraena njegova koncepcija jezika i ako vas bude zanimalo da prouavate Rasela, upravo je najzanimljivije da pratite razlike izmeu faze logikog atomizma i faze u kojoj je nastalo ovo delo Istraivanje znaenja i istine.

LOGIKI ATOMIZAMOno to treba da imate na umu, jeste da su ovo upravo poeci, ovo je rana analitika filozofija i ovde se kreira taj jedan metod. Jedno zajedniko uverenje koje je postojalo i kod Fregea i kod Rasela i kod Vitgentajna jeste da biste vi trebali da reavate probleme jezika, a ti problemi jezika nisu samo problemi jezika, nego u stvari jedini nain da doete do stvarnosti jeste preko jezika, jezik je putokaz da se snaete u stvarima, onakve kakve su one i van jezika. I na neki nain, kod sve trojice je postojalo uverenje da je jezik jedno dobro sredstvo za predstavljenje stvarnosti, bez obzira to obian jezik obiluje razliitim ekvivokacijama, nepreciznostima i tako dalje. Nema veze, iz tog obinog jezika se moe destilovati jedna vrsta logika struktura, ona je precizna, iz nje su ukonjene razne dvosmislice i ona je u stvari klju za reavanje metafizikih problema, ona na neki nain treba da nam pomogne da utvrdimo samu sutinu realnosti, da shvatimo ega ima u svetu, kakve su osobine tih stvari itd. I to je neko uverenje koje karakterie analitiku filozofiju bar u nekoj meri i danas, ali to je bio veliki zamah kada se pojavilo. I preutna pretpostavka kod sve trojice jeste da postoji izvestan paralelizam, da ako otklonite nepreciznosti iz svakodnevnog jezika i reenice svakodnevnog jezika zamenite reenicama formalnog jezika, onda e vam reenice formalnog jezika lepo izloiti strukturu ovih reenica obinog jezika, a ta njihova struktura ujedno e u nekom obliku barem korespondirati onome to je predstavljeno tim reenicama, nekakvim stanjima stvari, injenicama itd. Znai, preutna ideja jeste da jezik deli strukturu sa stvarnou koju predstavlja. To ste mogli da vidite i kod Fregea. Ako se seate, kad Frege razlikuje takoznave zasiene i nezasiene izraze u jeziku, isto na osnovu njihovih sintaksikih osobina, pa su imena zasieni izrazi, ona se javljaju sama, nemaju onu crtu, koja oznaava rupu, prazninu koja zahteva dopunu, dok su predikati nezasieni, potrebna im je dopuna, u sebi sadre jedno prazno mesto rezervisano za neka imena ili druge predikate. E Frege je onda mislio da ta razlika izmeu zasienih i nezasienih izraza u stvari reflektuje ontoloku razliku, pa tako zasieni izrazi referiraju na zasiene entitete, imena referiraju na objekte, a objekti, to su oni delovi realnosti koji su zasieni, koji nemaju rupe, praznine. Nezasieni izrazi, to su predikati, oni referiraju na funkcije, a sad posebno zanimljiv sluaj tih funkcija su pojmovi, a pojmovi i funkcije su nezasieni entiteti, oni imaju rupu, oni imaju mesto za argument, oni se predstavljaju crtama ili pomou promenljivih. I dakle opet imate ideju da, u stvari, kada dobro podelite jezike izraze, kategorijama jezikih izraza verno odgovaraju kategorije nekakvih entiteta na ontolokom planu. I to uverenje imate i kod Rasela, imate i kod ranog Vitgentajna, to je prosto odlika toga vremena, to je bio jedan opti stav koji se kod svih filozofa pojavio.Sad kad sam ve pomenuo Fregeovu distinkciju izmeu zasienih i nezasienih izraza, Rasel ih je preuzeo, samo to se kod njega javlja pod drugim imenom. Ovde sad imate razliitu terminologiju, ali ne treba to da vas zavara. Rasel govori o potpunim i nepotpunim simbolima. Ali to je doslovno Fregeova razlika izmeu zasienih i nezasienih izraza. Fregeanskim zasienim izrazima odgovaraju potpuni simboli kod Rasela, a nezasienim, oni koji imaju mesto za argument, odgovaraju nepotpuni simboli. Rasel je inae, pored toga to je uticao na Vitgentajna kome je bio i mentor, istovremeno znaajan to je zapravo jedna od prvih osoba koja je uvidela znaaj Fregea i koliko je u stvari Fregeova filozofija bila revolucionarna i izuzetno vana i Rasel je izuzetno vaan i za promovisanje Fregea. Tako da ne treba da vas iznenadi ako otkrijete da je mnogo toga to je prisutno kod Fregea, prisutno i u Filozofiji logikog atomizma.Sad, ta znai logiki atomizam? On sam naglaava u jednom od prvih predavanja da je veoma vaan ovaj prefiks logiki. Osnovna ideja je sledea. Treba da krenemo od nekakvih tvrenja o svetu, od reenica koje izraavaju iskaze, to su izvesne izjavne reenice koje se koriste u odreenim govornim situacijama, nisu sve reenice takve, ali neke jesu. Te reenice mogu biti istinite ili lane. Istinite su kad postoje injenice koje ih ine istinitim. I ideja je da mi onda treba da analiziramo ove reenice, da otkrijemo pomou logike analize njihovu pravu strukturu, iza ove povrinske gramatike strukture koja je esto zavodljiva. E sad, proces analize e u jednom trenutku da se zavri. Kako analiziramo reenicu? Pa delimo je na neke delove, uoavamo koji se delovi pojavljuju u drugim slinim reenicama, onda vidimo da su na primer neki simboli skromniji i na prvi pogled nam mogu delovati prosto, da neke simbole moemo definisati pomou nekih jednostavnijih. Znai, oni su samo skraenice za definicije, zamenjujemo i definicije simbolima koji se koriste u njihovom definijensu, na taj nain dobijamo ire ralanjenije izraze i taj proces ponavljamo. Ali u jednom momentu stiemo do nekakvih elemenata iskaza koji vie nisu sloeni, koje nismo nauili pomou definisanja. I Raselova osnovna pretpostavka je da e ovim nekakvim nedeljivim elementima iskaza odgovarati izvesni atomski konstituenti predstavljenih stanja stvari. E sad, veoma je vano da ovu nedeljivost ne shvatite u fizikom smislu! Znai, to to je neto logiki nedeljivo, to to je neki izraz semantiki prost, iz toga ne znai da je ono to je njim predstavljeno nedeljivo, u smislu da se ne sastoji od nekakvih estica koje bi bile jo sitnije, da nema nikakvu strukturu. Recimo, Rasel je smatrao da je crveno, izraz za boju nedeljiv. I on istie da na primeru crvenog moemo da nauimo da postoji razlika izmeu definicije i analize, da bi jasno pokazao ta je ono to on radi kada se on bavi logikom analizom. U emu se ta razlika sastoji? Pa rei kao to je crveno mi moemo da definiemo preko drugih izraza. Mi moemo da kaemo, sada kada znamo neke rezultate fizike, da je nelo telo crveno ako reflektuje zrake odreene talasne duine itd. Ali, bez obzira to se crveno moe dalje definisati, ono je prosto u smislu analize. Mi ne uimo ta je crveno pomou definicije i sad Rasel kae, ako bi neko bio slep, on bi prosto mogao da naui definiciju crvenog, ali on ne bi znao ta je crveno. Kako uimo ta je crveno? Pa tako to u stvari onome koga upuujemo u jezik, pokazujemo crvene objakte i oekujemo da on apstrahuje, uoi slinost koja postoji meu njima i da tako stekne pojam crvenog, ispravljamo ga kada grei u primeni tog pojma itd. Znai, crveno je jedna od onih stvari koje po Raselu, mi uimo tako to se direktno upoznajemo sa crvenim objektima i tu se kod Rasela javlja jo jedna vana distinkcija, a to je: znanje pomou opisa i znanje direktnom upoznatou. Naime, on je smatrao da znamo ta znae neke rei, poznajemo neke stvari tako to smo ih direktno opazili u iskustvu. I od takvih stvari kree svo nae znanje. A neke stvari ne znamo, ve su nam poznate samo preko opisa. Na primer, ako nikada nisam bio u Japanu, onda sve to znam o Japanu, znam na osnovu opisa, na osnovu svedoenje drugih, onoga to su oni rekli, prihvatam neke reenice kao istinite, o Japanu itd. Mnoge stvari znamo samo na osnovu opisa. tavie, vei deo naeg saznanja je takav. Kada bismo se ograniili samo na ono to je znanje neposrednom upoznatou, znanje bi bilo vrlo malog obima.I sad, mi rastavljamo reenice do ovih logikih atoma, a logikim atomima onda odgovaraju nekakvi metafiziki atomi, na ontolokom planu. Bez obzira to bi oni moda mogli biti deljivi, znai kao to sam ve rekao, rei crveno koja je dalje neanalizibilna po Raselu, odgovara neto to je metafiziki prosto. Iako svaka stvar koja je crvena, ima odreenu molekularnu strukturu, moe se dalje deliti itd. Znai, nije ideja u tome da najprostijim izrazima oznaavamo nekakve elementarne estice, to je ono to je vano rei u Raselovom logikom atomizmu. E sad, cela stvar je u tome kako moemo da znamo, kada analiziramo neku reenicu, da smo stigli do kraja analize? Mislim, moda se nama samo ini da su neke stvari proste, a moda se proces analize moe i dalje nastaviti, ali mi to ne uoavamo. Ili, ak iako se ne moe trenutno dalje nastaviti, kako znamo da sa sticanjem nekih novih pojmova, za neku nauku i tako dalje, neemo moi da proirimo proces analize i na dublji nivo. To su tipini prigovori koji su upuivani Raselu i u ovoj knjizi imate jedan obiman predgovor koji je napisao Dejvid Pers, koji je poznavalac Vitgentajna, pre svega, koji je poznat po svojoj jednoj dvotomnoj studiji o Vitgentajnu, koja se zove Lani zatvor i on je u stvari kritikovao Rasela upravo na ovaj nain. On hoe da kae da Rasel nikako ne odvaja ovu jednu kontigentnu injenicu, da se ni na jednom nivou analiza ne zaustavlja, prosto je injenica da u jednom trenutku, kada analiziramo iskaz, idemo sve dalji i dalje i zamenjujemo rei nekakvim njihovim definicijama itd, i u jednom trenutku stajemo i ono to tu zatiemo, smatramo prostim. On ne daje kriterijum kako da razlikujemo to to smatramo prostim, od onoga to je zaista prosto. E sad, jedan od odgovora na ovaj prigovor, Rasel je dao naknadno, u Istraivanjima znaenja i istine. On e da kae tamo da ak iako bismo pomislili da nekakvi prosti elementi jezika, znai ono gde smo se zaustavili sa procesom logike analize, da oni odgovaraju nekakvim kompleksima. Ako se dogodi da smo mi u jeziku izdvojili neto kao prosto, a da ono to je korelat toga na ontolokom planu, nije prosto nego sloeno, ako smo analizu vrili ispravno, neemo dobiti nikakve neistine, samo emo dobiti nove uvide o stukturi onoga to smo ranije smatrali neanalizivim, kada shvatimo da se proces analize moe produiti. Znai, ak i ovo zaustavljanje na etapama u procesu analize nije pogubno. ak iako se ispostavi da re crveno nije neanalizibilna, kao to je mislio Rasel, nego da se moe analizirati dalje iako ne vidi kako bi se to desilo, ak iako bi se to desilo, ne bi bilo strano. Ako smo crveno istovremeno smatrali prostim i svojstvo koje odgovara ovoj rei neim ontoloki prostim, mi emo na sledeem koraku analize, kad shvatimo da to nije sluaj da re crveno moemo da analiziramo, stii do novih uvida o strukturi crvenog, razloiemo crveno na neke njegove delove, logiki emo razloiti re, a onda e ovim delovima odgovarati delovi na ontolokom planu, koji sainjavaju ovo svojstvo. Nema veze! Prosto ako se zaustavimo ranije, imaemo manje znanja, neemo znati kakva je struktura onih stvari za koje smatramo da su proste, a one takve nisu. Te uvide emo zadobiti kasnije, produavanjem analize. Ali na ovom nivou e, sve to budemo rekli o stvarnosti, i dalje biti tano, ako smo analizu vrili ispravno.Ve sam vam rekao da njegovo interesovanje za jezik nije interesovanje za jezik samo radi jezika. E sad, moete da vidite i u njegovoj autobiografiji, u Mom filozoskom razvoju, on se u stvari vrlo pogrdno izraavao, kao to je umeo da bude vrlo dovitljiv i zloban u tom humoru na engleski nain i onda se veoma loe izraavao o pojedinim vitgentajnijancima, dok je prema Vitgentajnu ipak sve vreme imao izvesno veliko potovanje, a o njegovim uenicima i filozofima koji su poeli da slede tzv. poznog Vitgentajna nije. ak i o nekim, koji su vrlo poznati, kao to je Strosn itd. I Rasel je znai zamerao filozofima analitike orijentacije i filozofima obinog jezika, to se oni interesuju za jezik samo radi jezika. Znai ovo interesovanje za jezik u njegovim spisima ne bi trebalo da shvatite kao cilj po sebi, znai to je zaista na neki nain istraivanje stvarnosti, a ta stvarnost je verno predstavljena u jeziku. Znai jezik je samo sredstvo pomou kojeg dolazite do nekih metafizikih spoznaja. I takoe jedna stvar koja je za Rasela karakteristina, to je da nema onog radikalno negativnog stava prema metafizici, koji ete imati kod Vitgentajna. Vitgentajn smatra da celu metafiziku treba odbaciti, to je jedna besmislica. E, kod Rasela postoji jedna preutna ideja da u stvari ispravnom primenom logikih metoda moete doi do nekakve validne metafizike i da moete imati izvesne metafizike spoznaje, koje su vredne, znaajne itd. Dok kod Vitgentajna imate ideju da je metafizika prosto jedna gomila besmislenih reenica, ve u toj ranoj fazi koju treba odbaciti. Meutim, ne treba ni to tako naivno uzeti zdravo za gotovo, mogue je da je Traktat jedno metafizikije delo od ovoga to je radio Rasel. Iako e ovo to u rei zvuati kao jedno grubo pojednostavljenje, celokupna Raselova filozofija je zapravo jedna logicizirana verzija tradicionalnog empirizma. I on je to i sam do neke mere naglaavao. On je rekao da je greka kod tradicionalnih britanskih empirista, kao to su Barkli i Hjum, u tome to su se oni posveivali pre svega psiholokim stanjima, mentalnim procesima, sadrajima, idejama, impresijama i slino, a nisu obraali dovoljno panje na jezik. Znai, veoma je vano imati jednu ispravnu teoriju znaenja jezika i razvijati matematiku logiku. S druge strane, on je u stvari zamerao pripadnicima Bekog kruga, koji su delili njegova interesovanja za pitanja logike i semantike, to su zanemarivali dela Barklija i Hjuma, koja ine dobru polaznu osnovu da se razume odnos jezika i neposredne stvarnosti. I to vam je Rasel, u svim fazama ak. Jedan spoj matematike logike, zajedno sa teorijom znaenja i problemima jezika koje ona donosi, s jedne strane, a sa druge strane, spoj jednog tradicionalnog britanskog filozofskog naslea, koje pre svega ukljuuje empiristiku filozofiju Barklija i Hjuma. I on otvoreno i govori da je ono to je on eleo da postigne, neka vrsta prepravljenog Hjuma, Hjuma koji bi sada bio stroe logiki zasnovan. Videete kakve to konsekvence ima i ako budete itali Istraivanja znaenja i istine, on tamo recimo upravo razmatra probleme kojih se ovde i ne dotie, a to je, na koji nain izvesna iskustva, bazina iskustva, to da vidim crvenu mrlju ispred sebe itd, mogu da potvrde ili opovrgnu iskaze, kako ja neto to je izraeno u medijumu jezika uopte mogu da uporedim sa neim to pripada mom iskustvu, dakle to mi je neposredno dato kao sadraj svesti? Kako sad ovo to je mentalne prirode potvruje ili falsifikuje neto to je isto lingvistike prirode? Kako se uspostavlja ta veza? I to je tano to. I sad se razlikuju neka direktnija i manje direktna iskustva i ako vas to vie zanima, itajte Istraivanja znaenja i istine.Ovde Rasel polazi od jedne stvari koja je veoma slina poetku Vitgentajnovog Traktata. Dosta je vano ovde istai slinosti i razlike, ali ih neu ponavljati kad budem priao o Vitgentajnu. Rasel hoe da kae da se svet sastoji od injenica. A tako poinje i Traktat. Svet je jedan skup injenica, nije skup stvari. To je neto to su obojica smatrali da je vano istai. Ako znate ega sve ima u svetu, ako biste napravili spisak objekata kojih ima, koji su tamo, koji postoje. Ili ako ne smatrate da su svi entiteti objekti, nego kao Frege, razlikujete objekte i pojmove, ako napravite spisak svih entiteta, ne biste jo uvek opisali svet, ne biste znali u kakvim se kombinacijama ovi objekti javljaju, u kakvim sklopovima, kakve su njihove meusobne relacije, osobine itd. Svet ete opisati tek kada navedete sve injenice i apsolutno isto tako poinje i Traktat. Znai, svet ili stvarnost treba razumeti kao skup injenica, injenice su te koje imaju ontoloki primat nad objektima. E sad, ta su injenice? Vitgentajn nigde i ne navodi, a Rasel daje neku vrstu objanjenja i on kae da je injenica sve ono to jedan iskaz, e sad se odmah vidi da se o injenici govori samo posredstvom govora o nekakvim jezikim entitetima, ini istinitim ili lanim. Rasel ovde sad koristi ono to ete u prevodu ovde nai kao iskaz i propozicija, a to su sinonimni termini, proposition je engleska re, pa odatle, nemaka je Satz. Pazite, to Nemako Satz, kako se javlja kod Fregea, a kako se javlja i kod Vitgnetajna, posebno u ovoj ranoj fazi, ima izvesnu dvosmislenost. Ono istovremeno znai i reenicu, jednu indikativnu reenicu, a istovremeno znai i iskaz, shvaen kao jedna vrsta apstraktnog entiteta koji moe biti izraen pomou vie razliitih reenica, ako kaem pada kia i ako kaem It rains, onda imam dve reenice koje su razliite. Jeziki entiteti su razliiti, jedna pripada srpskom jeziku, druga engleskom, ali se uzima da, poto one imaju isto znaenje, da one izraavaju isti iskaz, a iskaz je onda shvaen kao neka vrsta apstraktnog termina, koji je izraen posredstvom ovih jezikih. E sad, ovo Nemako Satz pokriva obe stvari. I Vitgentajn i Frege osciluju u upotrebi tog Satz, dakle nisu jasno razgraniili ove dve upotrebe, pa nekad koriste u jednom, nekad u drugom i to vam je onda problem i za prevoenje Vitgentajna, pa u naem prevodu gde god imate Satz, Gajo Petrovi je to preveo kao stav, on je izabrao ovaj termin, umesto onoga kako mi kaemo iskaz, pa se dosledno drao, ali recimo u prevodima na Engleski, a ima ih dva, recimo, u prevodima Brajana Mekginisa i Dejvida Persa imate za ovu re Satz dva prevoda proposition i sentence i onda nemate vie uniformni prevod na Engleski jezik. E sad, Rasel isto tako moe da razlikuje deklarativnu reenicu, koju bi oznaio sa declarative sentence i proposition, on na engleskom ima te dve potpuno jasne rei. injenice su ono to neke iskaze i reenice koje izraavaju, ini istinitim ili lanim. Ovo je Raselov neformalni nain govora o injenicama. Danas se o injenicama govori kao o delovima stvarnosti koji su truth-makers. To je izraz koji se koristi u savremenoj analitikoj literaturi, truth-maker je sve ono to iskaz ini istinitim ili lanim. Znai, svet se raspada na injenice, to je taj Vitgentajnov opis iz Traktata, ali potpuno isto je mislio i Rasel. Znai, svet se ne sastoji od nekakvih objekata, nego se sastoji od tih objekata u odreenim odnosima, u odreenim konglomeratima ili agregatima sa odreenim svojstvima i tek kada znamo kako su ti objekti udrueni i rasporeeni i koja svojstva imaju, onda emo da imamo jedan potpun opis sveta.Podela injenicaE sad, ima vie vrsta injenica i Rasel pravi nekoliko podela (i ovo je vano da znate) po raznim kriterijumima. Prvo razlikuje singularne injenice od optih injenica. Ovde su singularne injenice prevoene jo i kao pojedinane injenice. Singularne injenice su injenice o nekakvim pojedinanim objektima. Na primer, ako se okrenem i kaem platno ispred mene je belo, to je jedan iskaz, koji je izrazio jednu injenicu i on je istinit, u svetu postoji injenica, kao i u ovom sluaju ispred mene, platno je stvarno belo, to je injenica o jednom pojedinanom komadu platna, o jednom objetku. Ali ako kaem svi ljudi su smrtni, ja time nite ne govorim, ni o jednom pojedinanom objektu, ni o jednom pojedinanom oveku, nego ja u stvari time hou da kaem da je klasa ljudi ukljuena u klasu smrtnih stvari. Odnosno, u prevodu na matematiku logiku: x(xSx) za svako x vai da, ako je x ovek, onda je smrtan. Tu zapravo imamo jednu inkluziju izmeu dve klase, a ne govorim nita o pojedinanom objektu i svi ljudi su stvarno smrtni, to je istinit iskaz. injenica koja njega ini istinitim, jeste jedna opta enjenica. Znai, treba da razlikujemo singularne i opte injenice. E sad, prema Raselu, ako biste naveli sve singularne injenice, ne biste mogli potpuno da opiete svet. Mora da postoji barem jedna opta injenica. Zato? Pa on e da kae da, ako znamo sve to se moe znati o svakom pojedinanom objektu, da bi opis sveta bio potpun, jo uvek vam treba jedan dodatak, treba da kaete: to su sve injenice, a to izraava jednu optu injenicu, koja to ini istinitim. Ako biste imali sve singularne ili pojedinane injenice, da biste imali potpun opis sveta, potrebno je da dodate jo: to su bile sve singularne injenice. U Traktatu je Vitgentajn to negirao. On tamo eksplicitno kae da se navoenjem ovih singularnih injenica moe dati potpun opis sveta. Nije potrebno uzimati jo i ove opte injenice. Rasel sad ima slikovite primere. Na primer, ako hoete da zakljuite da su svi ljudi u nekom selu ribari i ako ih ima troje: ovek A, ovek B i ovek C; i znate injenicu da je A ribar, da je B ribar i da je C ribar, ne moete jo da zakljuite da su svi ljudi u tom selu ribari, hvali vam jo premisa koja kae svi ljudi u ovom selu su A, B i C, a ta premisa je jedan opti iskaz. I to je opta stvar. Ne moete prosto da izvedete jedan opti iskaz iz niza singularnih, prosto ga logiki ne moete dedukovati, potrebno je da imate barem jedan opti iskaz, da biste mogli to da zakljuite. I zbog toga je Rasel, to to e u stvarnosti jednu takvu optu premisu initi istinitom, nazvao optom injenicom.E sad, s obzirom na jedan drugi kriterijum, on je iskaze podelio na atomske i na molekularne. ta su atomski, a ta su molekularni iskazi? Atomski iskazi odgovaraju onome to u dananjoj predikatskoj logici predstavljeno tzv. atomskim reenicama ili atomskim iskazima. Pa ta je to? U atomskim iskazima prosto tvrdite da jedan objekat ima neko svojstvo i onda dva objekta stoje u nekakvoj binarnoj relaciji ili da tri objekta stoje u nekakvoj ternarnoj relaciji ili da etri objekta stoje u nekakvoj relaciji duine 4. U atomskim iskazima ne javljaju se veznici. Znai oni ne sadre nikakve veznike, ni negaciju, ni konjunkciju, ni disjunkciju, ni implikaciju, ni eferov veznik ni nita. I u njima se ne javljaju ni kvantifikatori, znai nema logikih konstanti. Svaki atomski iskaz se sastoji iz jednog izraza za neku relaciju duine n i od m izraza za odreene relate. To vam je jedan atomski iskaz. Ako kaem na primer, Sokrat je mudar, to je atomski iskaz, on se sastoji od izraza za Sokrat i izraza je mudar. Pretpostaviemo sad da je Sokrat ime, da Sokrat oznaava objekat i da je taj objekat oznaen imenom Sokrat i ima svojstvo da je mudar, to svojstvo je oznaeno izvesnim predikatskim izrazom. Rasel ima idiosinkratinu upotrebu termina, pa se re predikat kod njega ne koristi za sve izraze, za svojstva, relacije itd., ve se iskljuivo koristi za unarne predikate. Znai, Rasel pod terminom predikat podrazumeva samo predikate duine 1, predikate od jednog argumenta. Izrazi za relacije za njega nisu predikati. Pa onda govori izrazi za relaciju itd. Tako da, kad vidite u ovim knjigama re predikat, da je on uvek po njemu jedna vrsta svojstva, nikada za neku binarnu relaciju duine 3, 4 i slino. Recimo Sokrat je poduavao Platona, tu sad imate je poduavao kao binarnu relaciju, to je atomski iskaz. Ali, ako kaete Sokrat je mudar i poduavao je Platona, vi u stvari tvrdite konjunkciju dva iskaza, tu se pojavljuje veznik i i to vie nije atomski, nego je to molekularni iskaz.Atomskim iskazima odgovaraju injenice, ali je sad vano da shvatite da, dok singularnim iskazima odgovaraju singularne injenice, a optim opte injenice, po Raselu nemamo molekularne injenice koje bi odgovarale molekularnim iskazima. Znai ovoj sad jezikoj podeli nema odgovarajue podele na ontolokom planu, nema odgovarajue podele injenica. injenice, koje su atomske zapravo, one ine istinitim i atomske i molekularne iskaze. Pa ta e on rei? ta je to to, na primer, ini istinitim iskaz Sokrat je mudar? Pa to je injenica da je on bio mudar. A ta ini istinitim iskaz Sokrat je mudar i Sokrat je popio kukutu? Pa to nije nova injenica, da je on bio mudar i da je popio kukutu, nego dve injenice uzete zajedno, jedna da je bio mudar, koja odgovara ovom atomskom delu Sokrat je mudar i druga injenica, koja odgovara ovom drugom atomu Sokrat je popio kukutu. Znai, molekularne iskaze, njih ini istinitim vie od jedne injenice (najee vie od jedne injenice), a ne nova vrsta injenica koja bi bila i molekularna i injenica.ta je jo vano napomenuti u ovoj podeli? Zato je on to uveo? Pa zato to je smatrao da ne treba u stvari da, na ontolokom planu, postuliramo bespotrebno entitete. Ako istinitost i lanost molekularnih iskaza moemo objesniti samo navoenjem njihovih istinitosnih uslova i pozivajui se na injenice koje njihove delove ine istinitim ili lanim, onda nije potrebno da pretpostavljamo jo neku novu vrstu dodatnih. I Rasel se u toku svog filozofskog razvoja neprekidno sluio Okamovim brijaem, nije hteo nepotrebno da postulira nepotrebne entitete, tako da nema molekularnih injenica. E sad, meu ovim injenicama moemo razlikovati opet dve vrste: injenicu i negativnu injenicu. I Vitgentajn je u Traktatu smatrao da postoje negativne injenice. Rasel je bio kritikovan za ovu ideju. Nekako se ini da nema nikakvih sloenih injenica koje bi odgovarale konjunktivnim i disjunktivnim iskazima, ali ima sad nekakvih negativnih injinica. Pa zato je negacija privilegovana u odnosu na sve druge veznike? ta je on smatrao? Ako imate, na primer, jedan iskaz koji kae: Sokrat je bio visok preko 3 metra. Meu konstituentima stvarnosti nema injenice da je on bio visok preko 3 metra. Negativna injenica je to to ini lanim ovaj iskaz. Mnogi su ga kritikovali. On je otiao u Ameriku, pa je odrao svoja predavanja i tamo se suoio sa raznim prigovorima. Neki su i publikovani i on se ovde brani od jedne takve kritike. Kad bi neko, na primer, rekao Ovo platno je crveno, a ono nije crveno, nego je belo. Znai, iskaz Ovo platno je crveno je laan. ta ga ini lanim? Pa negativna injenica da ono nije crveno, ne pozitivna injenica da je ono belo. E sad, jedan Ameriki filozof Demos, koga on ovde pominje, smatrao je da ne treba eliminisati ove negativne injenice i da, kad kaem Ovo je crveno, ono to ini ovaj iskaz lanim, to je u stvari injenica da je ovo belo. Postoji neka afirmativna injenica, samo to kad kaem Ovo je crveno, da je to lano, ja ne znam koje, ne znam da li je belo, uto, zeleno ili plavo, ali jedna takva injenica, koja nije negativna, postoji i ona ini iskaz lanim, nije neophodno uvesti jo i negativne injenice, kao to je to uradio Rasel. E Rasel je smatrao da je to neprimereno i imate njegov pokuaj odgovora na tu kritiku. Znai, imamo i nekakve negativne injenice.Jo jednu vanu stvar nisam rekao, sad u da napravim jednu malu digresiju. Pomenuo sam da Rasel posebno odvaja ralacije, rei za relacije, da predikatima naziva samo rei za svojstva, a nisam rekao jednu stvar koja je vana za Raselov lini filozofski razvoj. Rasel je, kada se prvobitno posvetio matematici i prouavao je matematiku i logiku, a zatim je, kada je poeo da se zanima za probleme filozofije, jo kao student, onda je u stvari bio jedno vreme idealista. U vreme kada se Rasel kolovao, idealizam je bio oficijelna i najrasprostranjenija filozofija u Velikoj Britaniji, a najznaajniji predstavnik idealizma bio je Frensis Bredli i pored njega, Mektagart. I Rasel je u stvari, na poetku podlegao. To je bila neka varijanta neohegelijanskog uenja, Bredli je posebno bio pod uticajem Hegela. Rasel je podlegao tome i verovao je da je to jedna ispravna filozofija i onda je ak pokuavao da je spoji sa rezultatima nauke itd. On je sebi bio zadao za svoj intelektualni zadatak da izloi neku vrstu dijalektikog razvoja prirodne nauke. I videete, ako budete itali uvodni deo njegove autobiografije, on ak navodi delove iz svojih belenica u kojima je on pokuavao da napravi tako jednu hegelijansku analizu rezultata prirodne nauke i kasnije je shvatio da je sve to loe i odbacio je idealizam. A idealizam je odbacio pod Murovim uticajem i onda je poeo da zastupa realizam. I kako je dolo do tog odbacivanja idealizma? To je veoma vano da vam kaem, u sluaju Rasela. Taj idealizam je do Rasela stigao, ne direktno preko Hegela, nego preko Bredlija. Taj idealizam se za Rasela sutinski svodio na jedno tvrenje. Na tvrenje da postoji samo jedna vrsta relacija i da su to unutranje relacije. E sad, Raselovo ovo odbacivanje idealizma, kasnije pod uticajem Mura, jeste opovrgavanje ovog tvrenja. On je smatrao da ima vie vrsta relacija i da nisu sve relacije unutranje, ve da ima spoljanjih ili eksternih relacija.Ova podela na unutranje i spoljanje relacije i danas postoji u filozofiji i upravo je Rasel najzasluniji za ovu razliku. U emu je stvar? I u kakvoj je to vezi uopte sa idealizmom i ta su sad te unutranje i spoljanje relacije? ta su smatrali idealisti? Idealisti su smatrali, kad imate neku reenicu koja je istinita i u kojoj se tvrdi da postoji nekakva veza ili binarna relacija izmeu dve stvari, da veze i odnosi u koje ulaze stvari, odreuju identitet tih stvari, da kada te stvari ne bi bile u tim odnosima u kojima de facto jesu, one ne bi vie bile iste stvari. Svaka veza, svakog objekta sa bilo kojim drugim objektom, utie na njegov identitet. E sad, to deluje neprirodno. Prosto neke osobine i neke veze, ini se da utiu na na identitet, ali neke ne. Na primer, ja bih mogao da kaem: ja se nalazim u istoj uionici kao i Mihajlo, to znai da izmeu mene i Mihajla postoji jedna binarna relacija. E sad, prema ovoj idealistikoj koncepciji, ta binarna relacija ulazi u samo moje odreenje, ulazi u moj identitet. Kada se sad ja ne bih nalazio u uionici kao i Mihajlo, ja ne bih bio ja. Naravno, ako imate dve stvari, od kojih je jedna u relaciji R sa nekim objektom b, a druga nije u istoj relaciji sa istim objektom, onda se one de facto razlikuju. Prosto neka od ovih odreenja su sasvim sluajna i kontigentna i ne utiu na sam identitet objekta. Ovaj, kad bi mogao da ue u ralacije u kojima se nalazi, u neke od njih, a i ne bi morao, a da i dalje ostane isti objekat. I u tome jeste sutina te Raselove kritike. Zato je ovo, da su sve relacije unutranje, povezano sa idealizmom? Pa zato to su idealisti smatrali, kad znate da vai neka binarna relacija R izmeu a i b, ovaj odnos izmeu a i b odreuje ta je a i ta je b, i da biste znali sad da vai ova relacija, morate znati ta su ovi objekti. Meutim, ovo a je odreeno na samo svojom relacijom prema b-u, nego svim svojim relacijama, prema svim drugim objektima. Pa na taj nain, ako hoete da uopte znate ta je ovaj relat, za koji tvrdite da je u relaciji R prema b, morate znati u kakvim se svim relacijama on nalazi prema svakom moguem objektu i onda vi u stvari ne moete da znate ovo jedno tvrenje, a da istovremeno ne znate i sva druga tvrenja, koja su istinita u a, pa da ne znate i sva druga tvrenja koja su istinita u b, a ne razumete ni ta je, jer ako ne znate kakvi svi objekti ulaze u ovu relaciju R, pa onda ne znate ni sva druga tvrenja koja su istinita u ovom R. I na taj nain, svaka ova pojedinana istina postaje, kako bi Hegel rekao, parcijalna. Vi znate neto, a da biste uopte znali neto, morate da znate sve. Da biste znali jednu istinu, potrebno je da znate sve istine. Na ovaj nain se, otprilike, objaanjavalo ono Hegelovo uveno tvrenje da je istina celina, tako je to Bredli shvatao. I Rasel je upravo to poeo da odbacuje. Nije tano da bih ja znao ta je jedan predmat i u kakvoj relaciji je on sa drugim predmetom, da moram da znam i u kakvim se svim drugim relacijama on nalazi sa svim drugim predmetima itd. Mogu prosto da izolujem i da kaem ta je jedan predmet i ta je drugi predmet i u kakvoj su pojedinanoj relaciji i da znam jedan pojedinani iskaz kao istinit, iako ne znam da su u istim objektima istiniti moda neki drugi iskazi. Potpuno je ovu neku hegelijansku holistiku koncepciju odbacio i ovaj logiki atomizam da sad izdvajamo delove koji mogu da postoje nezevisno jeste upravo reakcija na tu nekakvu neohegelijansku filozofiju, koja je tada vladala u Engleskoj.E sad, ta su unutranje, a ta su spoljanje relacije? Relacija R izmeu a i b, e biti unutranja relacija, ako se to to ona vai, svodi na sledea tvrenja: da ovo a ima neko svojstvo F i da ovo b ima neko svojstvo, znai neku unarnu relaciju G i da, zato to a ima F, a b ima G, izmeu njih vai ovo R. Da zapravo moemo sve relacije nekako eliminiemo. Sve relacije odreuju objekte, one se svode na njihova unutranja svojstva, to su smatrali idealisti. E sad, kod Rasela i u ovoj fazi i u kasnijim, stalno imate naglaavanje da se relacije ne mogu eliminisati, da se ne mogu sve svesti na svojstva. ta bi bio jedan pokuaj takvog svoenja, koje on smatra neuspenim? Na primer, imate relaciju biti raniji i ja mogu da kaem da je neki dogaaj E1 raniji od dogaaja E2. I sad mogu da kaem da ovde nema prave relacije. Ovo se, da je E1 ranije od E2, svodi u sutini na to da E1 ima neko svojstvo, unarno svojstvo. Na primer, da se desio 5.septembra, a ovaj ima neko svojstvo takoe, da se desio 7.septembra. i poto se ovaj desio 5.septembra, a ovaj desio 7.septembra, onda je ovaj raniji i sve stvari koje se dese 5.septembra su ranije od onih koje se dese 7.septembra. Znai, nema pravog ovog odnosa, on se u stvari svodi na to da svaki od ova dva relata ima neka svojstva. E, prema Raselu, ovakva vrsta redukcije je neuspena, zato to, ak iako ovim dogaajima pripiete ove datume, ove fiksirane vremenske odrednice, da biste znali da je jedan raniji od drugog, vi opet morate da znate da 5.septembar prethodi 7.septembru, da izmeu ta dva datuma vai jedna binarna relacija prethoenja, tako da je niste eliminisali, ne moete binarne relacije svesti na unarne predikate, na unarna svojstva stvari. I sad, ta pobuna protiv idealizma se svodi na to da ima nekakvih relacija meu objektima, koje su spoljanje. Koje se ne mogu redukovati, koje ne vae samo zato to svaki od ovih objekata pojedinano ima neku osobinu i ne mogu se na ovaj nain redukovati na unarna svojstva. Pazite, neke bi se i mogle redukovati, kae Rasel. Pa koje su to? Pa to su na primer relacije ekvivalencije. To je sad veoma vano. Na primer, ako imate relaciju biti iste boje kao i sad, na primer ovaj cvet C1 je iste boje kao cvet C2. E sad, relacije biti iste boje ili one kad govori biti egzaktno slian, one su relacije ekvivalencije. Svaki cvet je iste boje kao on sam, ako je C1 iste boje kao C2, onda je i cvet C2 iste boje kao i cvet C1; i ako imate bilo koja tri cveta, i C1 je iste boje kao C2 i C2 je iste boje kao C1 je iste boje kao C3, relacija ekvivalencije. Relacija ekvivalencije skup cvetova razbije na klase ekvivalencije. U svakoj klasi su svi cvetovi koji su iste boje, svi lanovi jedne klase imaju istu boju i nemaju istu boju sa bilo kojim lanom koji pripada drugoj klasi. I sad, ta se deava? Kada se izvri ovo razbijanje skupa cvetova, ja mogu da izvedem imena za svaku od ovih boja. Sama boja cveta nije nita drugo nego odgovarajua klasa ekvivalencije. Pa sad, ako je cvet C1 bio crven, a i cvet C2 je s njim u ovoj relaciji R, onda crveno postaje ime za klasu svih crvenih cvetova, to su svi oni koji su iste boje kao neki C1. I sad, kada uvedem ime crveno za ovu klasu, sad mogu ovaj iskaz C1 je u relaciji R sa C2 da zamenim sa C1 je crveno i C2 je crveno, pa se ini da sam onda iskaz o binarnoj relaciji, sveo na dva tvrenja o unarnim svojstvima cveta C1 i cveta C2. Ali, ovako mogu da se ponaam samo kada je re o relacijama ekvivalencije. One omoguavaju da poistovetimo izvesne objekte, s obzirom na neki aspekt, pa damo ima klasi ekvivalencije i onda tako uvedemo novo unarno svojstvo, koje svi oni dele. Ako imate relacije, koje nisu relacije ekvivalencije, ne moete na ovaj nain da pokuate redukciju, redukciju binarnih relacija, na unarna svojstva relata. I to se kod njega vrlo nairoko razmatra, recimo odvajaju se asimetrine relacije biti vii od, biti manji od, biti raniji, biti kasniji, poto su asimetrine, one nisu relacije ekvivalencije i upravo su one po njemu, pravi primeri ovih pravih relacija, ovih nereducibilnih na nekakva monadika svojstva.

Filozofija logikog atomizmaZnai, nema razlike izmeu atomskih i molekularnih injenica koja bi odgovarala razlici izmeu atomskih i molekularnih iskaza. Meutim, kod Vitgentajna nemate atomske i molekularne iskaze, terminologija je drugaija. U Traktatu imate elementarne iskaze, koji grubo odgovaraju Raselovim atomskim, mada se to potpuno ne poklapa. Ali on razlikuje elementarne iskaze i iskaze. Klasa iskaza ukljuuje one elementarne, ali ukljuuje i one gde se javljaju veznici, kvatnifikatori itd., a kod elementarnih nemate veznike, kvantifikatore i slino. Ono to ini istinitim, na ontolokom planu, elementarne iskaze, to su stanja stvari. Izraz stanja stvari, u stvari je preuzet iz fenomenoloke tradicije, Karl tumf je koristio izraz stanja stvari. A ono to ini istinitim iskaze, to su Tatsachen ili injenice. injenice ukljuuju stanja stvari, kao to iskazi, kao svoju potklasu, ukljuuju elementarne iskaze. Znai, hou da kaem da je Vitgentajn po sloenosti razlikovao, ne samo dve vrste iskaza, nego je po sloenosti razlikovao i dve vrste injenica. Imate injenice koje su stanja stvari, to su vam nejprostije injenice i imate injenice koje nisu stanja stvari. E sad, kod Rasela nemate. Nemate atomske i molekularne injenice, iako imate atomske i molekularne iskaze. Ono to ini molekularne iskaze istinitim ili lanim, to je najee vie injenica koje ine njihove atome istinitim ili lanim, posmatranih zajedno.Rasel je, za razliku od Fregea, pravio otru razliku izmeu imena, s jedne strane i deskripcija, s druge. Sad, pod deskripcijama podrazumevamo opise najrazliitije prirode. On je razlikovao odreene i neodreene deskripcije. U principu, u Engleskom jeziku ih prepoznajete po tome to neodreene sadre neodreeni lan, a odreene odreeni lan. Neodreene deskripcije su a man, neki ovek, neki grad; a odreene deskirpcije su: prvi ovek na Mont Everestu, autor Vejverlija i slino. Odreene deskripcije, one funkcioniu kao singularni termini, one treba da izdvoje jedinstven objekat. To im je namena. Sad je pitanje da li one u tome uspevaju. Dok to ne vai za neodreene deskripcije. E sad, kao to znate, neke odreene deskripcije mogu biti prazne. Na primer, ako kaete Sadanji kralj Francuske. Francuska nije kraljevina, pa ne postoji sadanji kralj Francuske. To je The Present King of France, odreena je deskripcija i ima the. U lanku O denotaciji, Rasel je pre svega kritikovao dva filozofa, Fregea i Majnonga. Frege je odreene deskripcije takoe smatrao imenima, samo su to sloena imena. Kao imena, one referiraju na objekte, kada postoji njihova referancija. Meutim, postoje i prazna imena. To su imena, po Fregeu, koja imaju Sinn imaju smisao, ali nemaju Bedeutung nemaju referenciju. Kada se u nekoj reenici javlja neko ovako prazno ime i cela reenica nema referenciju. Znai, reenica iji deo nema referenciju, po Fregeu sama nema referenciju, a referencija iskaza je istina ili la. Istinu i la, Frege je shvatao kao apstraktne objekte. Reenice je poistovetio sa imenima ovih apstraktnih objekata. I sad, to praktino znai da iskazi koji sadre prazna imena, ne mogu biti istiniti ili lani. S obzirom da jedan njihov deo, prazno ime, ne referira, ni one ne referiraju na istinu, ni na la. Rasel je ovo smatrao neprihvatljivim. On je smatrao da ovo ograniava vaenje principa iskljuenja treeg i eleo je da i reenice u kojima se javljaju prazna imena, takoe imaju istinitosnu vrednost. Ovo je jedna stvar koju bi trebalo da znate. I on je upravo zato, da bi i te reenice mogle da imaju istinitosnu vrednost, pruio svoju analizu odreenih deskripcija. Njegova ideja je da su odreene deskripcije nepotpuni simboli. Kod Fregea imena su uvek zasieni simboli, to znai da imena nemaju prazno mesto, ona referiraju na objekat. Meutim, kod Fregea vai kontekstni princip, tako da kod njega ni imena ne mogu da referiraju na objekat izvan konteksta reenice. E Rasel je smatrao da imena oznaavaju objekte ili entitete neke vrste, ali ona ih oznaavaju, ona mogu to da ine i izvan konteksta reenice. Znai za imena ne vai kontekstni princip. Meutim, to po Raselu nije istinito za predikatske izraze. Ne razumemo na isti nain znaenje jednog imena i znaenje jednog predikatskog izraza. Ime shvatam kada znam objekat koji je njime oznaen. Rasel je smatrao da se celokupno znaenje imena sastoji u njegovom referiranju na objekat. Ime referira na objekat direktno, bez posredstva Sinn, bez posredstva opisa. Kako znam ta znai neko ime? Pa tako to ugledam objekat koji je oznaen tim imenom. Imam ono to je Rasel nazivao znanje direktnom ili neposrednom upoznatou, odnosno na Engleskom, Knowledge by acquaintance, ja sam acquainted sa tim objektom, on je preda mnom, deluje na moja ula, prisustvo tog objakta je dato. E tako uimo znaenje imena. Meutim, da bismo nauili znaenje predikata, predikati uvek u sebi, po Raselu, implicitno podrazumevaju formu iskaza, da bih znao kako prediciram neto, na primer, kad hou da nauim znaenje rei je mudar, ja moram odmah da nauim kada za neki objekat x mogu da kaem da je mudar. Kako uim znaenje rei mudar? Pa ne tako to se direktno upoznam sa nekakvom mudrou, kao to mogu da nauim znaenje izraza Fido, tako to u direktno da ugledam psa Fida, nego tako to ja nauim za koje objekte mogu da istinito upotrebim relenicu - je mudar, ovo je nepotpun predikatski simbol. I on po Raselu uvek podrazumeva ono to je on nazvao iskaznom funkcijom, ovo je jedna iskazna funkcija, ova crta - predstavlja mesto za argument, Rasel pie x, a Frege nekad pie i ova funkcija e one objekte, koji su mudri, da preslika u T, a one objekte koji nisu mudri da preslika u . To je jedna iskazna funkcija. Ako stavite jedno ime na ovu prazninu, ova iskazna funkcija onda kao rezultat daje jedan iskaz koji je ili istinit ili laan. Kad god upotrebljavamo izvesne nepotpune simbile, mi govorimo o odreenim iskaznim funkcijama. I ta je osnovna ideja njegove analize odreenih deskripcija? Pa i tu imamo posla sa iskaznim funkcijama. Kada kaem Sadanji kralj Francuske, ta fraza ne moe da ima znaenje izvan konteksta reenice, kao to bi je imalo pravo ime. Ona znai samo u okviru nekakvog reeninog sklopa. I bez obzira to nam ona lii na ime, ta slinost nas gramatiki zavodi imenom, ona nije takva. Ona van reenice, po Raselu, ne znai nita, ona je nepotpun simbol, na nain na koji su predikati nepotpuni. Znai, znaenje stie samo u okviru konteksta iskaza. Kako sada Rasel pokazuje da sadanji kranj Francuske nije ime? Pa on e rei sledeu stvar. Imena su semantiki prosti izrazi. Kada vrite analizu nekog iskaza, vi ga razlaete na sve jednostavnije elemente i na kraju doete do imena. Do imena doete na kraju, ali naravno, jedna reenica se ne sastoji samo od imena. Jedna atomska reenica, atomski iskaz mora da se sastoji od nekoliko imena i tu uvek mora da bude jedan predikatski uslov. Ali, ta je stvar sa imenima? Imena nikako ne mogu da nauim pomou definicija. Znaenja imena saznajem samo tako to se direktno upoznajem sa oznaenim objektom. E to nije sluaj sa sadanjim kraljem Francuske, imena su prosta. Sadanji kralj Francuske, prvo taj izraz, odreene deskripcije nisu semantiki proste. ta znai da je neto semantiki prosto? To znai da ono nema delove koji bi i sami imali znaenje. A sadanji kralj Francuske ima delove koji su i sami nosioci znaenja. Ja razumem ta znai sadanji kralj Francuske, ak iako takav objekat nisam uopte video. Zato razumem? Pa zato to se ovaj izraz moe rastaviti na sadanji, na kralj i na Francuska. Ja znam ta znai biti kralj, znam ta je Francuska i znam ta je sadanji. I zato to razumem delove od kojih je sainjen izraz sadanji kralj Francuske, ja razumem i ceo izraz. ta znai da izraz nije semantiki prost? Pa nije ime!Osim toga, kod Rasela imate anticipacije mnogih stvari zahvaljujui kojima su postali poznati drugi filozofi, kojima se na primer proslavio Kripke, a kripkeovskom terminologijom rekli bismo da su imena rigidni deskignatori. Ako imate iskaz identiteta meu imenima, onda je re o jednom nunom identitetu. Takav iskaz, ako je istinit, on je nuno istinit. On ne moe da bude laan, odnosno, kako bi to Rasel rekao, takvi iskazi identiteta, u kojima se javljaju imena, su tautologije. Ako Ciceron shvatimo kao ime, iako ete videti da Rasel lina imena, barem u fazi logikog atomizma, ne smatra pravim imenima. Ako bi Ciceron i Tulije bila imena istog oveka i vi kaete Ciceron je Tulije, to je po Raselu tautologija. ta je znaenje imena Ciceron? Pa to je jedan odreen ovek, jedan orator i filozof iz rimskog perioda. A ta je znaenje imena Tulije? Pa ako Tulije shvatimo kao ime, to je jedan te isti ovek. Sad kaete, taj ovek je isti samome sebi, to je tautologija, ovek je jednak sa sobom. Pazite, vi ne govorite o reima, kad kaete Ciceron je Tulije, nego ako upotrebite te rei, vi posredstvom njih govorite o predstavljenom objektu, pa kaete da je objekat jednak samom sebi, to je onda nuno istinito, ako je istinito. E, kada bi odreene deskripcije bile imena, onda bi iskazi u kojima se oni javljaju bili ili lani ili ako bi bili istiniti, bili bi nuno istiniti. To meutim nije sluaj. I sad Rasel dokazuje, uzima drugi primer sa Skotom i autorom Vejverlija. Pretpostavimo da imamo oveka, to je Valter Skot, on je napisao roman Vejverli i on je autor Vejverlija. Odreena deskripcija autor Vejverlija treba da oznai tog istog oveka. E sad, kad kaete Skot je autor Vejverlija, vi imate jedan iskaz identiteta. Ovo autor Vejverlija se u Engleskom javlja sa odreenim lanom, znai ne kaete da je Skot imao osobinu da je pisao Vejverli, ovo je je predikacije, Skotu pripisujete neko svojstvo, tvrdite da je Skot isto to i the autor Vejverlija, jedan jedini, jedinstveni autor Vejverlija. I sad kae Rasel, ako bi ovo autor Vejverlija bilo ime, onda bi ono bilo ime nekakvog objekta. Ako je taj objekat zaista Skot, onda bi reenica Skot je autor Vejverlija bila nuno istinita. Ako su iskazi identiteta u imenima istiniti, meutim, ona nije nuno istinita, jer svi oseamo da je Skot mogao i da ne napie Vejverli. On zaista de facto jeste autor Vejverlija, ali nije morao to da bude. S druge strane, ako bi ovo bilo ime, a ne oznaava Skota, ova reenica Skot je..., pa sad to to je autor Vejverlija, bila bi lana, jer bi ovo Skot referiralo na Skota, a ovo ne bi referiralo na Skota. Ali ona nije ni laena, ona je samo kontigentno istinita. Znai, kada bi autor Vejverlija bilo ime, onda ova reenica ne bi mogla da bude kntigentno istinita. Ona jeste kontigentno istinita, ona niti je nuno istinita, niti je lana. I to je, po Raselu, dokaz da autor Vejverlija nije ime, jer ne funkcionie kao ime.E sad, ta je on verovao? Pa on je verovao da se, kada u procesu analize doete do imena, svo znaenje imena sastoji u tome to ona direktno oznaavaju objekat, kao da na objekat, koji vam je direktno prisutan, zalepite ime, poput neke etikete i na to se svodi znaenje imena. Imena ne referiraju na objekte posredno, kao kod Fregea, pazite to je ozbiljna razlika. Imena nemaju onaj fregeovski smisao, ona samo imaju referenciju. Strogo govorei, ako je neto ime u raselovskom smislu, ono ne moe da bude prazno ime, jer ako mu nedostaje referancija, onda nema ba nikakvo znaenje. Prazna imena kod Fregea su ona imena koja imaju smisao, a nemaju referanciju. Kod Rasela ona nemaju uopte smisao, pa ako im nedostaje referancija, ona su prosto glasovi bez ikakvog znaenja flatus vocis. I sad, ako biste imali sadanji kralj Francuske je elav, ako bi ovo sadanji kralj Francuske po Raselu bilo ime, poto po Raselu imena nemaju smisao, ve samo referenciju, a poto nema sadanjeg kralja Francuske, onda bismo imali jedan deo reenice sadanji kralj Francuske je elav, to je ovo sadanji kralj Francuske, koji nema ba nikakvo znaenje. Ta reenica bi liila na kgmg je elav, znai sadrala bi jedan deo koji je prosto puki glas, koji je apsolutno lien svakog znaenja, po Raselu. A to nije sluaj. Mi moemo da razumemo tu reenicu. Znai, treba prihvatiti da sadanji kralj Francuske nije ime. Znai jo jednom da ponovimo, Frege bi rekao da ovo sadanji kralj Francuske jeste ime, ali da ima smisao, ali da nema nominatum, odnosno referenciju; a Rasel ne dozvoljava da imena imaju smisao, imena direktno referiraju na objekte. Zato? Zato to se Rasel sve vreme paralelno rukovodio, kada analizira iskaze i semantikim, ali i epistemolokim razlozima. Toga na primer nemate uopte kod Vitgentajna. Vitgentajn je smatrao da je, ubacivati epistemoloka razmatranja u semantiku, pogubno. Kao to logiku treba oistiti od psihologije, treba je oistiti i od svake vrste epistemologije. Imao je jedan prezriv odnos prema epistemologiji i uopte u celom Vitgentajnovom opisu ete nai jako malo toga to je relevantno za epistemologiju, moda samo ona poslednja faza iz koje je O izvesnosti. Ali, kod Rasela vi paralelno imete razmatranja koja su, s jedne strane, logika, a sa druge strane su epistemoloka. I ono to mu Dejvid Pers u ovom predgovoru zamera, jeste to to se esto logiki kriterijumi brkaju sa epistemolokim. Pa ta e rei Rasel, na primer za imena? Zato imena direktno referiraju na objekte? Pa razlozi su epistemoloki. Po njemu mi moramo da rekonstruiemo proces kako stiemo znanje o znaenju izvesnih izraza. I mi poinjemo da uimo jezik tako to poinjemo da uimo rei, ne uimo odmah reenice, nego rei. E te prve rei koje uimo, one su imena. I kako uimo njihovo znaenje? Pa tako to se direktno upoznajemo sa objektima koji su oznaeni tim imenima. Znai, dodelimo objektu njegovo ime i to je primarno. Ne moemo to da uinimo posredno, pomou smisla. Zato? Zato to, ako bi neko uspeo da referira pomou smisla, a taj smisao je opet nekakav jeziki iri izraz, koji objanjava znaenje ovog imena, onda bi on ve morao da zna znaenje izraza koji se javljaju u onome koji ini njegov smisao. Na primer, ako je Skot ime, kako uim znaenje Skot? Tako to stanem ispred Valtera Skota i neko mi kae ovo je Skot i ja sad nauim da re Skot poveem sa objektom Skot, koji je meni neposredno prisutan. Ne povezujem to pomou izvesnog opisa. Ne radim to tako to kaem: aha, ovek odreenog opisa, koji je napisao Vejverli, njemu u da pridruim Skot. Ne, povezivanje je direktno u sluaju imena. Jer, kada bih to radio preko opisa, ja bih morao da znam ta onda znai re Vejverli, ta znai re napisati i ja tako nikad ne bih mogao da ponem proces uenja, po Raselu. U prvobitnom trenutku ja uim znaenje imena tako to dodeljujem ta imena njihovim referencijama. Ona nemaju smisao. Znai, on kae da imena direktno referiraju. Videete i kod Vitgentajna imena referiraju direktno. Kod Fregea nikad nemate direktnu referenciju. Jedan izraz ne moe da referira neposredno na objekat, ako je re o imenu, niti na pojam, ako je re o predikatu. Oni to ine uvek posredstvom nekog opisa. Postoji taj posrednik, to je Sinn. Nikada ne moete prosto da zalepite re za predmet. E kod Rasela to moete, a moete i kod ranog Vitgnetajna. Znai, imena su, s jedne strane, ono to je semantiki prosto i to je sad semantiki kriterijum razlikovanja imena od neeg drugog; a sa druge strane, imena su one stvari koje prvo uimo u jeziku, tu sad imate epistemoloki kriterijum i ona su takva da njihova znaenja moemo neposredno da nauimo. Povezujemo ih sa odgovarajuim objektima u nekakvoj vanlingvistikoj stvarnosti.ta je sad sa ovim odreenim deskripcijama? Pa kada su zadovoljene odreene deskripcije? Kada je jedna odreena deskripcija zadovoljena? Pa ako postoji tano jedan objekat koji zadovoljava taj opis. Ona moe da bude neuspena u svom pokuaju da izdvoji objekat, na dva naina. Ili tako to tog objekta koji zadovoljava opis nema ili tako to postoji vie od jednog takvog objekta. Znai, ako kaete the autor Principia Mathematica, to je jedna odreena deskripcija, koja ne uspeva da izdvoji jedan objekat, imate dva autora, imate koautore, Rasela i Vajtheda. Ali ako imate odreenu deskripciju koja je zadovoljena za tano jedan objekat, kao autor Vejverlija, koji je zadovoljen za Skota, e onda ona, kae Rasel, posredno referira. Kako ona posredno referira? Pa ona doputa da se uvede ime za taj objekat. Ali ovo ime nikada nije ono pravo, logiki pravo ime, jer se ono uvodi kao skraenica za ovaj iri opis preko koga smo objekat prvobitno izdvojili. Znai, logiki prava imena, to su vam nekakvi najelementarniji delovi jezika i oni su s jedne strane semantiki prosti i to vam je logiki kriterijum njihovog razlikovanja, s druge strane oni moraju da oznae neto to je prosto i neposredno dato u iskustvu i to vam je epistemoloki kriterijum. I sad, mnogi su zamerali Raselu to on nigde ne pokazuje da ova dva kriterijuma moraju da se poklope, ali on to pretpostavlja.ta oznaava ime? Jedno logiki pravo ime, znai ne neto to je lano ime, oznaava partikulariju. Partikularija je referencija jednog logiki pravog imena. Partikularija, to vam je jedna elementarna, pojedinana stvar u iskustvu. Odatle ta re partikular. Nemojte da greite i da govorite o partikularijama, isto kao o jezikim izrazima. Partikularije nisu jeziki izrazi. One su, kod Rasela, referencije imena, pravih imena, logiki pravih imena koja su semantiki prosta, koja ne treba brkati sa deskripcijama. I ta su partikularije? Pa partikularije su neto to je neposredno dato u iskustvu. To su odreeni ulni podaci. I ako imam mrlju crvenog u svojoj svesti trenutno, ja mogu da je imenujem. I partikularije su jedina logiki prava imena. Po Raselu, vlastita imena kao to su: Sokrat, Platon, Tulije, Ciceron, Valter Skot,..., nisu logiki prava imena. Pa one nisu deskripcije, one mogu da ne referiraju, a iskazi o njima da budu smisleni. Ako imate ime koje ne referira, onda reenica, koja se u njoj javlja postaje nuno besmislena, jer jedino znaenje imena je njegova referencija, logiki pravo ime nema smisao. Dakle, imate jedan deo reenice bez ikakvog znaenja. Meutim, ako uzmete na primer Skorat, nema Sokrata, Sokrat je bio, iveo i umro. Ali ja sad, kad kaem, Sokrat je filozof, ja ne kaem da je ta reenica besmislena. Kada bi Sokrat bilo ime, ta reenica Sokrat je filozof, sadrala bi jednu re koja bi, ako je to ime, njemu bila znaenje referencije. Te referencije nema, znai sadrala bi deo bez ikakvog znaenja, pa bi bila besmislena. Poto reenica Sokrat je filozof nije besmislena, to pokazuje samo da Sokrat nije ime. Kad govorimo o Sokratu, to je prikriveni opis, niko od nas nema neposredno znanje Sokrata, niko ga nije video oi u oi, nego svi njega oznaavamo posredstvom nekih opisa. Mi re Sokrat koristimo kao skraenicu za odgovarajui opis, na primer: Platonov uitelj, Filozof koga su Atinjani osudili, koji je umro tako to je popio kukutu, itd. Sokrat je za Rasela jedna prekrivena deskripcija. Znai im upotrebite ime, ako ime ima ikakvo znaenje, ono referira, logiki pravo ime, ono referira, jer ono referira direktno na svoj objekat i nema smisao. Pa, znai, nemate ime kome nedostaje referancija. Poto Sokratu nedostaje referencija, a izrazi o Sokratu, na primer oni koji se javljaju u udbenicima filozofije, nisu besmislene, to onda znai da Sokrat nije ime. Ne funkcionie kao ime, iako nam se tako ini. E sad, pazite, mnoge stvari koje mi smatramo imenima, mogu da ne uspeju u ovom pokuaju da ne referiraju i onda ih Rasel redom eliminie. Ime ne moe da promai u svom pokuaju da referira, jer ako bi promailo, bilo bi lieno svakog znaenja.I sad, ta ostaje? Koja je jedina stvar, koja ne moe da promai referiranje? Pa to su demonstrativne zamenice. Jedina logiki prava imena su ovo, ono, to. Zato? Pa ako kaem, na primer Ovo je zeleno, re ovo, demonstrativna zamenica, e uvek da pogodi neki sadraj svesti. Ona ne moe da ne referira. I poto su po Raselu to jedine rei ija je referencija osigurana, demonstrativne zamenice, jedino one su logiki prava imena. to se imena tie, ako ja potpuno, na primer, uronim u povrinu table i taj komad je sve to vidim i u mojoj svesti je samo jedna zelena mrlja i kaem: Ovo je zeleno. E sad, ovo ja koristim kao ime, da pogodim neku stvarnost i to ovo ne moe da promai, uvek e da udari u neto. Znai, uvek postoji neki sadraj. Ali rei kao to je Sokrat, London, itd, poto pokuavaju da oznae neke objekte koji mogu i da propadnu, njima referencija nije zagarantovana. Pa to onda znai da ona, po njemu, nisu imena. Oni nikada nisu zapravo imena, iako nam se ini da jesu. I sad je udna stvar da jedine stvari koje su imena, u stvari neprekidno menjaju svoje znaenje. Poto se u mojoj svesti stalno smenjuju sadraji, on onda kae, jedine stvari koje su imena i koja zaista direktno oznaavaju objekte, uvek, u vrlo kratkim periodima, menjaju svoju referenciju. One as oznaavaju jedan objekat, as drugi, kad drugi put kaem ovo, ja sam sad sa ovo pogodio drugi sadraj moje svesti. A ta su te partikularije? Pa partikularije koje su oznaene imenima, su nekakvi ulni podaci. Ti ulni podaci su esto vrlo kratkotrajni. Znai, jedini objekti koji postoje, po Raselu, su partiklarije, u osnovi. A partikularije su vam ulni sadraji, koji su neposredno dati, ono to bismo danas rekli, ulni podaci, vizuelni, taktilni, olfaktorni i ostali auditivni oseti i koji traju jedan kratak vremenski interval. Zanimljiva stvar je da jedine stvari koje su imena, neprekidno menjaju znaenje, a jedine stvari koje su vam objekti u stvarnosti, traju vrlo kratko, ali po Raselu to nije problem.

FENOMENALIZAMZato su partikularije ulni podaci? Pa ovo treba neto da pogodi. Ali ono to je meni uvek dato, jeste sadraj moje svesti. Ja mogu da haluciniram itd, moda nema niega u spoljanjoj realnosti, koje odgovara tom sadraju, ali sadraj moje svesti, kao sadraj, mi je dat. I sam Rasel, recimo, upravo govori da smo skloni da poriemo realnost izvesnim fantomima, meutim, ne treba njima poricati realnost, oni su dati kao sadraj svesti, razni utvarni, fantazmagorini oseti itd, na isti nain na koji su nam dati i oseti kada percipiramo neto u realnosti. Znai, to je to od ega je realnost uopte izgraena oseti. Kada je bilo rei o Dejmsu, objasnio sam na koji nain on objanjava svest, a na koji nain objaanjava osete. Znai, on ovde zastupa izvestan fenomenalizam. Svet se zapravo sastoji od ulnih podataka. Materijalni objekti e biti objanjeni kao redovi klasa ulnih podataka. Isto tako i sama svest, kao kod Dejmsa. Poto odreene deskripcije nisu imena, one su sloene i moemo da ih rastavimo i analiziramo. Mi njih ne moemo da analiziramo same uzete po sebi i van konteksta iskaza, nego emo da pokaemo na koji nain se sistematski mogu analizirati iskazi u kojima se one javljaju. Imate Sadanji kralj Francuske je elav, kako Rasel analizira tu reenicu: postoji tano jedan objekat, koji ima osobinu da je sadanji kralj Rrancuske, i da je elav; odnosno, postoji neki objekat koji ima tu osobinu i postoji najvie jedan objekat koji ima tu osbinu i on je jo elav. Kako bismo to zapisalo? Ako sadanji kralj Francuske oznaimo sa S Sx, x je sadanji kralj Francuske, a na primer Cx x je elav, ta bi bilo sadanji kralj Francuske je elav? Pa: xSxySy(yx)Cx, u prvom delu se daje da postoji barem jedan, u drugom se daje da ima najvie jedan, a na kraju se jo tvrdi da je elav. E sad, kada kaete sadanji kralj Francuske nije elav, to se prema Raselu moe razumeti na dva naina, u zavisnosti od toga da li se sadanji kralj Francuske, odnosno taj deskriptivni izraz javlja primarno ili sekundarno? Kada se jedna odreena deskripcija tvrdi primarno, onda uvek tvrdite da postoji tano jedan objekat koji zadovoljava deskripciju, iz nje uvek sledi jedno egzistencijalno tvrenje. Kada se javlja sekundarno, to nije sluaj. Pa kada kaete sadanji kralj Francuske nije elav, ako se sadanji kralj Francuske javlja primarno, vi tvrdite da postoji tano jedan objekat koji je sadanji karlj Francuske i da on nije elav, znai negacija deluje samo na ovo nije elav, to je u sluaju sekundarnog javljanja. Znai sadanji kralj Francuske nije elav, to izgleda ovako:Primarno javljanje:xSxCxSekundarno javljanje:xSxySy(yx)Cx.U sluaju da se primarno javlja: (postoji neto to je sadanji kralj Francuske i to neto je jedinstveno) i nije elav u opsegu negacije je samo ovaj deo nije elav. A kada se javlja sekundarno: onda je u opsegu negacije cela reenica.Isto tako imate paralelni analizu sa Dordom IV i autorom Vejverlija: Dord IV je eleo da zna da li je Skot autor Vejverlija. Skot se javlja kao ime, iako Skot nije pravo ime, kae Rasel, moemo u ovom kontekstu pretpostaviti da jeste (poto je smatrao da imena ljudi nisu logiki prava imena), a ovo autor Vejverlija nije odreena deskpripcija. I sad, kako analizirate tu reenicu. Pa ako se autor Vejverlija javlja primarno, postoji tano jedna stvar koja je autor Vejverlija i Dord IV je eleo da zna da li je ta stvar Skot; a ako se javlja sekundarno, onda Dord IV je eleo da zna da li postoji jedinstveni objekat koji je autor Vejverlija i koji je jo pritom Skot. I to se moe izraziti ovako:1. putem primarnog javljanja da je jedan i samo jedan ovek napisao Vejverlija i da je Dord IV hteo da zna da li je Skot bio taj ovek:(x)[(x)] D ((x) x=Skot)2. putem sekundarnog javljanja da je Dord IV hteo da zna da li je jedan i samo jedan ovek napisao Vejverlija i da li je Skot bio taj ovek:D ((x)[(x)] (x) Skot=x).Znai, ovde imate jedan intezionalni operator Dord IV je eleo da zna, koji deluje na odreenu reenicu. I sad je pitanje ta je u opsegu tog operatora? Ako se autor Vejverlija javlja primarno, onda je u opsegu samo to da li je autor Vejverlija Skot, a ako se javlja sekundarno, onda je sve drugo u opsegu tog operatora. Kao to je ovde u sekundarnom javljanju sve ovo u opsegu negacije, e ovde sad umesto negacije imate operator Dord IV je eleo da zna da li p, znai samo jedan unarni operator, koji nije ekstenzionalni, nego intezionalni. To je analiza odreenih deskripcija i to morate da znate, to je elementarno, to je jedna od onih stvari koje, kad izaete na ispit, stvarno morate da znate i razliku izmeu primarnog i sekundarnog javljanja itd.ta to onda znai? Pa to znai da reenice u kojima se jaljaju odreene deskripcije, koje ne uspevaju da referiraju ni na kakav objekat, ne izdvoje nikakav objekat. Da li mogu biti istinite ili lane? Nema nekakvih iskaza koji su istiniti, iskaza koji su lani i iskaza kojima nedostaje istinitosna vrednost, jer sadre prazna imena, kao kod Fregea. To je poenta. Osim toga, on je eleo jo jednu stvar. Kada itate O denotaciji, pazite morate da znate taj lanak, on kritikuje jo jednu stvar kod Fregea. Recimo, imate dva objekta a i b i pretpostavite da se oni razlikuju, a onda napravite izraz razlika a i b postoji. E sad, ako ova razlika postoji, ako se a i b razlikuju, onda ova razlika ab postoji. Ova razlika je shvaena kao neka vrsta apstraktnog entiteta. Ako razlika ab postoji, ta se onda deava? Ako bi ovo bilo ime, da bi onda uopte ovde bila razlika, mora da bude ab. Znai, im je ova raenica smislena, ona je istinita. A s druge strane, ako je ab, onda nema niega to bi bilo oznaeno imenomab i ako bi ovo bilo ime, ovo ne bi oznaavalo nita, znai ako je lano, onda je besmisleno. E to je za Rasela prosto neprihvatljivo, da ako je neki iskaz laan, da je onda i besmislen. Znai to je neto to treba izbei, pa ova razlika ab ne moe da funkcionie kao ime. Osim toga, ona ne moe da bude ime, zato to se u njoj javlja i postoji. To je jedan momenat, koji je Rasel preuzeo od Fregea, Frege je jo isticao da je postojanje predikat drugog reda. ta to znai? To znai da ne moete re postoji da spojite uz ime, ako to uradite, dobiete besmislenu reenicu. Znai, moete da je spojite samo uz predikat prvog reda. Moete da kaete postoje konji, a po Fregeu, ne moe se smisleno rei postoji Julije Cezar. Znai, ako bi Sokrat bilo ime, ne biste smisleno mogli da kaete postoji Sokrat, ako je to smislena reenica, to vam samo pokazuje da Skorat nije ime. Ne moete rei da partikularije postoje. Sve to moete rei, kad kaete da neto postoji, jeste da je izvestan predikat prvog reda instanciran na nekim objektima, na nekim partikularijama. Postoje konji, predikat biti konj je instanciran na nekim objektima, odnosno klasa konja je neprazna, to tvrdite kad tvrdite egzistenciju. To se javlja ve preutno i u O denotaciji i kasnije imate celo poglavlje posveeno tome u Filozofiji logikog atomizma.U lanku O denotaciji, Rasel kritikuje i Majnonga. Aleksijus fon Majnong je razlikovao vie vrsta nepostojanja, pa samim tim i vie vrsta postojanja. To njegovo razlikovanje deluje vrlo intuitivno, na primer ne postoji zlatna planina, to je uveni njegov primer. ona de facto ne postoji. Moglo je da se desi i drugaije. Na kraju krajeva, moe se inapraviti zlatna planina, uzmete dovoljno poluga zlata, izlijete ih sve dok ne dobijete jedno ogromno brdo. E, s druge strane, ne postoje okrugli kvadrati. Oni ne samo da ne postoje, nego oni i ne mogu ni da postoje. Njegovo nepostojanje razlikuje se, po Majnongu, od nepostojanja zlatne planine. E, s tree strane, Majnong razlikuje jo jedan vid nepostojanja, a to je kad kaemo da je ab, ova relacija jednakosti, po njemu, ne postoji, ali strogo govorei, nema u svetu relacije jednakosti, barem je tako smatrao Majnong. E Rasel je, kada je objanjavao ovu razliku, uveo pojam subzistirati. Te stvari, koje postoje, ali na neki nain ipak i postoje, one ne egzistiraju, ali subzistiraju. Tako da je Majnong razlikovao vie vidova postojanja ili egzistencije. ta je sad ideja? pa ideja jednog takvog majnongovskog pristupa jeste da vi gledate sve stvari u svetu, koje subzistiraju, pa sad neke jo i realno zaista egzistiraju, stvarno postoje. I onda se ini da neke od svih stvari kojih ima u svetu, meu kojima je i ta relacija jednakosti, imaju jednu osobinu, da stvarno postoje, a druge da nemaju. Pa se ini da je egzistenciju Majnong shvatao kao predikat prvog reda. E to je ta greka. Da biste izbegli ovakve majnongovske zakljuke, treba da stalno vodite rauna o tome da egzistenciju ne pripisujete objektima, nego je pripisujete, Frege bi rekao, pojmovima. Tvrdite da su neki pojmovi instancirani na nekim objektima, odnosno tvrdite da su neke klase neprazne.

Raselov paradoksRasel je, prouavajui Fregeovo delo, uoio paradoks, koji je poznat kao Raselov paradoks. Frege je u svom delu Grundgesetze der Arithmetik uveo jedan princip, koji na prvi pogled deluje vrlo intuitivno, a kojim su se preutno sluili mnogi matematiari kao Dedekind, Kantor itd., a to je sledea stvar: ako imate neko svojstvo F, nekakav predikat koji oznaava pojam, vi onda lako moete da preete sa ovog F, na klasu svih objekata koji imaju ovu osobinu F, za koje vai da imaju svojstvo F. Ako imate na primer svojstvo biti crven, onda moete da uzmete sve crvene stvari i skupite ih u jednu klasu. Ako imate svojstvo biti vii od dva metra, uzmete sve stvari koje su vie od dva metra, potrpate ih u jedan skup i dobili ste ekstenziju ovog pojma biti vii od dva metra. Sad ta ekstenzija moe biti prazna. Na primer, biti drveno gvoe, uzmete sve stvari koje su drveno gvoe, stavite ih u jedan skup i dobijete prazan skup, ekstenziju praznog skupa. I napravili ste klasu koja je ekstenzija odreenog pojma. Upravo ova naivna pretpostavka vodi u Raselov paradoks. I za Fregea su ove klase ili skupovi (Rasel termin klasa koristi sinonimno sa terminom skup) zapravo bile takoe objekti.Raselova kritika Fregea poinje uoavanjem da klase objekata ne mogu i same biti objekti. On e rei da su klase objekata fikcije, strogo govorei one ne postoje. Kako je on do toga doao? Pa on kae da ipak zamislimo da klase jesu objekti. I sad, on se pita, ta bi bila najobuhvatnije klasa? Pa to bi bila klasa koja bi sadrala sve ega ima. Frege, po Raselovom miljenju, pravi upravo takvu pretpostavku, da postoji nekakva univerzalna klasa. Zato univerzalna klasa? Pa zato to je Frege smatrao da pojam mora biti definisan za svaki objekat. Pojam je jedna funkcija koja preslikava klasu svih objekata u dvolani skup (T, ). One objekte koji potpadaju pod pojam, njih izdvoji i dodeli im T, one koje nepotpadaju, njih izdvoji u drugu skupinu i njima dodeli . Pojam je zapravo jedno binarno razvrstavanje objekata. Ako imate pojam konj, on skup svih objekata razbije na one koji su konji i na one koji nisu konji. Onima koji su konji dodeli T, na primer arcu, Bukebalu i ostalim konjima doda T, a onima koji nisu konji, Fregeu, Raselu, Vitgentajnu itd., njima dodeli . I ne samo Fregeu, Raselu, Vitgentajnu, nego i klasi svih konja dodeli , jer klasa svih konja nije novi konj, a ona je takoe objekat. Znai, pojmovi su funkcije definisane na tom univerzalnom skupu svih objekata, koje se preslikavaju u T i .E sad, po Raselu, ne smemo dopustiti da klase objekata budu i same objekti. Zato? Pa zato to se onda pitamo koja je onda najvea klasa? Pa to bi bila univerzalna klasa, klasa koja sadri sve objekte. Meutim, kada napravite partitivni skup od tog skupa, dobiete jednu klasu koja je uvek vea. Ako imate neki skup kardinalnosti N, onda napravite skup svih njegovih podskupova, krenete prvo od praznog skupa, pa onda od jednolanih podskupova, pa dvolanih, pa trolanih, dok na kraju ne doete do samog ovog skupa A. E kad napravite partitivni skup ovoga A, ako je kardinalnost ovoga N, kardinalnost partitivnog skupa bie 2n i moe da se dokae da je ovo 2n uvek vee od N. ta je partitivne skup? Pa u njemu se sastoje svaki od ovih podskupova ini jedan mogui izbor elemenata iz ovog skupa A. I to Rasel i kae: broj izbora elemenata je uvek vei od samog broja elememenata te klase. Znai kad formiram univerzalni skup, univerzalnu klasu, partitivni skup e biti jo vei, pa postoji skup koji je po broju elemenata vei od onog koji sadri sve stvari. To je protivreno. Prva stvar koja ge je navela na ideju da u stvari skupove, odnosno klase ne treba tretirati kao objekte. Druga stvar je uvena, to je Raselov paradoks. Prvo to moete da uoite, to je da kad napravite klase objekata, one esto nisu elementi same sebe. I sad imate uveni Raselov primer: uzmete klasu svih ajnih kaiica, pa uzmete sve ajne kaiice na svetu, skupite ih u jednu klasu i ona sama nije nova ajna kaiica, ne moete klasom ajnih kaiica prometati aj. Klasa svih konja nije novi konj, kao ni klasa svih ljudi nije jedan novi ovek. Klase najee nisu elementi samih sebe. Meutim, imate klase koje jesu elementi samih sebe. Na primer, ako uzmem klasu svih stvari koje nisu ajne kaiice, pa ni sama ta klasa nije ajna kaiica, pa ona pripada sama sebi. Klasa svih stvari koje nisu konji, klasa svih stvari koje su konji, kao to su stolovi, stolice, filozofi, spisi itd., ni ona sama nije konj, pa ona ulazi kao element u samu sebe, pripada samoj sebi. Sad napravite klasu svih klasa koje ne sadre same sebe i pitate se da li ona sadri samu sebe i ako sadri, onda ne sadri sebe, a ako ne sadri, onda sadri sebe i eto, to vam je protivrenost. Rasel je taj svoj paradoks napisao u jednom svom pismu koje je poslao Fregeu i Frege je bio izuzetno nesrean, inilo mu se kao da je neke razruio njegov decenijski rad i on je onda u jednom apendiksu u Grundgesetze der Arithmetik pokuao da ponudi reenje, izlaz iz Raselovog paradoksa. To je bilo jedno na brzinu sastavljeno ad hoc i kasnije je ak pokazano da je inkonzistentno. Pokazano je da nije uspeo da se izvue iz toga.I ta je Raselova ideja? pa jedini nain da izbegnemo ovakve paradokse, po Raselu i po Vejthedu, jeste da uvedemo jednu hijerarhiju tipova u jezik. Pa onda ovako, na bazinom nivou imamo objekte, ti objekti imaju odreena svojstva itd. E sad, klase objekata nisu objekti, one ne pripadaju istom nivou na kome su i sami objekati, one pripadaju za jedan viem nivou. Klasa objekata ne moe da ukljuuje u sebe druge klase, ona moe samo da ukljuuje entitete koji su na onom objektu neposredno ispod nje. Znai, ako imamo na prvom nivou nekakve objekte ija su imena a, b, c,..., to su imena objekata, na drugom nivou govorimo o klasama ovih objekata, na treem nivou su klase klasa, na etvrtom su klase kala klasa itd. Tako da ne mogu ni da formiram ovu klasu koja sadri klase, koje nisu elementi same sebe, ne mogu smisleno da kaem, prema Raselovom reenju, da neka klasa jeste ili nije element same sebe. Ono to moe da bude njen element, ne moe da bude ona sama, nego samo neki entiteti koji se nalaze na niem nivou. E kad uvedete hijerarhiju tipova, onda izbegavate Raselov paradoks i teorija tipova je izloena u Principia Mathematica. Ovakvo reenje reava paradoks laljivca. On i smatra da su upravo zahvaljujui Raselovom paradoksu (znai jedan paradoks koji je pokazao da postoji protivrenost u samim osnovama teorije skupova, koja je razvijana tada, s prelaska XIX na XX vek) Paradoks laljivca i drugi slini filozofski problemi dobili na znaaju tek kada se uoila njihova srodnost sa ovim paradoksom koji je on izneo, sa Raselovim paradoksom. I on ima detaljno reenje Paradoksa laljivca. Uvoenjem hijerarhije iskaza po njemu se moe izbei Paradoks laljivca.

FENOMENALIZAMta su sad za Rasela materijalni objekti, a ta je svest? To je kao kod Vilijama Dejmsa. Materijalni objekti su redovi klasa partikularija. A partikularije su ulni podaci. ta to praktino znai? Uzmimo jednu stolicu. Ja je gledam iz jednog ugla, ona u meni proizvodi odreenu vizuelnu senzaciju, druga osoba je gleda iz drugog ugla, ova ista stolica u njemu proizvodi drugu vizuelnu senzaciju. E sad, kad skupite sve ove profile, koje ova stolica nudi razliitim posmatraima, u jednu klasu, onda ete dobiti ta je stolica u ovom sadanjem trenutku. E sad zamislite, proe 10 minuta, ja uzmem ibicu i zapalim ovu stolicu, pola izgori, pola ostane. Ona se oigledno promenila. Sad e ona razliite profile da prua u odnosu na one koje je pruala pre deset minuta i meni i drugoj osobi. E sad uzmete nove profile te stolice, koja je polunagorela i skupite ih u jo jednu klasu i dobiete ta je ta stolica, nakon 10 minuta. Znai, materijalni objekat je sad red ovakvih klasa. Red zato to u stvari vi u svakom trenutku moete da odredite jednu klasu. To je dakle klasa svih profila, odnosno svih ulnih podataka koje ova stolica proizvodi u razliitim svestima koje je percipiraju.A ta je sama svest? ta je moja svest? Pa moja svest e biti moja svest u trenutku t. To e biti skup svih partikularija, koje su mi date u tom trenutku, znai skup svih ulnih podataka u tom trenutku. Znai imam razne vizuelne senzacije, auditivne senzacije, olfaktorne, i sad ih sve sakupim na jedno mesto i to u biti ja u trenutku t, moja svest u trenutku t. Ako je opaam ovu stolicu sad, u nekom trenutku t, onda, da kaem, sliica ove stolice ulazi i u klasu koja odreuje stolicu u trenutku t i u klasu koja odreuje moju svest u trenutku t. E sad ja za 10 minuta mogu da izaem iz ove prostorije i da opaam neto sasvim drugo kroz prozor i onda u dobiti klasu mojih ulnih podataka za 10 minuta. To e biti moja svest u tom trenutku, koji je za 10 minuta kasniji od onog polaznog. I sad, odredite po jednu takvu klasu za svaki trenutak i red tih klasa jeste moja svest. I moja svest i ova stolica izgraene su od istog materijala, od partikularija. To su pojedinani ulni podaci. I svest i materijalni objekti su redovi klasa partikularija. To je ta slinost sa Dejmsovim neutralnim monizmom, imate neto to nije ni mentalno ni fiziko, to su puke senzacije i od ega je sastavljeno i mentalno i fiziko. Razlika izmeu mentalnog i fizikog svodi se onda na razliku u nainu organizovanja tih partikularija. Sve to postoji su partikularije. Klase partikularija koje konstituiu mene u trenutku t ili koje konstituiu stolicu u trenutku t, one ne postoje, strogo govorei, one su klase. Klase objekata, klase partikularija nisu partikularije, jer takva pretpostavka vodi u protivrenosti kao to je Raselov paradoks. One su logike fikcije, koje dobijamo logikom konstrukcijom iz onoga to postoji, a to je dato u neposrednom iskustvu, to su ovi ulni podaci, partikularije. I sad, Raselov veliki projekat u Istraivanju znaenja i istine jeste da se, u stvari, pokae kako znanje nastaje i kako se ono razvija. Kako, polazei od ovih najsprostijih ulnih datosti, raznim mehanizmima, raznim logikim konstrukcijama dobijamo onda razne neke vrlo sloene fenomene u naem iskustvu. S tim to je u poznijoj fazi poeo da zastupa jednu teoriju znaenja koja je u veoj meri kauzalna i koja je inspirisana bihejviorizmom. On kritikuje Dejmsa ovde u Logikom atomizmu. Rasel kritikuje bihejvioristiku ideju, da se u stvari verovanja, elje itd., mogu svesti na odreene oblike ponaanja. Po njemu ne mogu, makar u ovoj fazi. Ali kaem, kasnije se pomerao ka jednom kauzalno, da kaem, u velikoj meri, bihejvioristikom objanjenju znaenja, ne ni potpuno, ali u velikoj meri u Istraivanju znaenja i istine.I on se ovde bavi jo jednim problemom, a to je takozvani problem reenica sa dva glagola. Kako razlikujemo atomske od molekularnih iskaza. Pa rekli smo, u prisustvu veznika, kvantifikatora itd. Ali reenice koje su molekularne, najee imaju dva glagola. Na primer, ako kaem Sokrat tri, to je atomska reenica, ako kaem Sokrat peva, to je atomska reenica, a ako kaem Sokrat tri i peva, imam dva glagola tri i peva i to mi pokazuje da je reenica molekularna. Imam ovo i i i sad ovo Sokrat tri i peva, mogu da rastavim. Tu se zapravo tvrde dve stvari: da Sokrat tri; i Sokrat peva. Samo to ovaj subjekat nije dvaput naveden. I sad se Rasel pita da li se svi molekularni iskazi, u kojima se javljaju veznici kao to su i, ili, ako-onda, ekvivalencija itd., oni su istinitosne funkcije ovih atomskih iskaza koji su njihovi delovi. Kada znam istinitosne vrednosti atomskih reenica koje se u njima javljaju kao delovi, mogu da izraunam istinitosnu vrednost na osnovu tablica. Mogu da izraunam kakva je istinitosna vrednost ovog molekularnog iskaza. Meutim, to nije sluaj sa reenicama kao to su verovati, eleti itd. I te razlike je bio svestan ve i Frege. Frege je zapravo razlikovao ekstenzionalne od intezionalnih konteksta. A to je inio i Rasel i on se ovde pita sledeu stvar. Na primer Ja verujem da p, Ja verujem da pada kia. Ili njegova reenica Otelo veruje da Dezdemona voli Kasija. I ovo je sad jedna reenica koja sadri dva glagola: veruje i voli. Na prvi pogled ona ima strukturu: Otelo veruje da p. ini se da je sadraj ovog verovanja neto to treba da bude izraeno iskazom. Ne mogu da kaem Otelo veruje da knjiga. E sad pazite, neki glagoli doputaju i jedno i drugo. Na primer mogu da kaem Otelo eli knjigu ili Otelo eli Mavarsku princezu, a mogu isto tako da kaem Otelo eli da Kasije pobedi u bici i onda je to sad iskaz. E ovo verovanje u glavnom uvek ima samo ovaj iskazni sadraj, propozicionalni sadraj. I sad, o emu se ovde radi? Pa o sledeem. Kako analizirati ovu reenicu? Prvo to nam pade na pamet, jeste da se ovo verovanje shvati kao relacija: relacija izmeu Otela i iskaza. Otelo veruje da vai neki iskaz, da vai iskaz da Dezdemona voli Kasija. To moemo da shvatimo kao da vai izvesna relacija, izmeu Otela i odreenog iskaza. Meutim, ako ovo shvatim na ovaj nain, kao neku relaciju verovanja izmeu Otela i ovog iskaza p, znai ako ovo shvatim kao atomsku reenicu, kojom se tvrdi da postoji binarna relacija izmeu O i p, onda ono to su relati, mora da postoji i u stvarnosti. Jedan nain da za neto kaete da postoji, jeste da ga uinite relatom u nekoj relaciji, lanom neke relacije. A Rasel nije putao da iskazi postoje, iskazi su logike fikcije. On kae da mu je prosto takva intuicija da bi bilo monstruozno da postoje iskazi. Na primer, pored injenice da Sunev sistem ima devet planeta (recimo da ima 9), sad bi trebalo u stvarnosti da postoji jo nekakav iskaz, koji kopira ovu injenicu, koji je, kae Rasel, kao senka ove injenice koja je odslikava. Znai, pored same injenice koja je deo stvarnosti, tako sad postoji neki iskaz, iskaz: Postoji devet planeta u Sunevom sistemu. Osim toga, po stvarnosti bi, kae Rasel, vrljali razni netani iskazi, na primer Postoji sedam planeta u Sunevom sistemu. Svi bi to bili elementi stvarnosti ako biste pustili da su iskazi elementi stvarnosti. To je po njemu neprihvatljivo. Znai, pustili bismo nekakve senovite entitete koji oslikavaju neke druge elemente stvarnosti, u sluaju istinitih iskaza i gomilu nekakvih isto tako fantomskih entiteta koji nita ne oslikavaju, znai lanih iskaza. Po njemu iskazi ne postoje, kao to ne postoje ni klase. Postoje partikularije i postoje injenice, ali nema klasa i nema iskaza. Po njemu je ova vrsta analize bila neprihvlatljiva. On je ove glagole, kao to su veruje, eli, oekuje itd., nazvao glagolima koji izraavaju propozicionalne stavove, ove glagole koji zahtevaju propozicionalni, odnosno iskazni sadraj. I taj izraz koji se i danas koristi propositional attitude, potie od Rasela. Znai, ta su propositional attitudes? Propositional attitudes su generisani glagolima kao to su verovati da, eleti da, oekivati da, nadati se da, znati da itd., glagolima koji generiu ove intezionalne kontekste ili ekstenzionalno neprozirne kontekste.Poto je ovu vrstu analize odbacio, kako je onda on analizirao reenicu Otelo veruje da Dezdemona voli Kasija? Ta reenica se ne svodi na Otela s jedne strane i iskaza da Dezdemona voli Kasija, s druge strane. Po njemu ja sad ovde imam jednu relaciju V, koja vae izmeu Otela i ne izmeu onog iskaza, nego izmeu konstituenata ovog iskaza. Znai, izmeu Otela, Dezdemona, voli i Kasija. I sad, pravi problem je to se ovde javlja neto to ne funkcionie kao ime, glagol se javlja na mestu jednog relata. I osim toga, Rasel je ovim praktino uveo tzv. relacije koje imaju promenljivu duinu. Pa uzmite na primer ovako sad Otelo veruje da je Dezdemona izdala Kasija Brutu. Onda bi se ova reenica analizirala opet izmeu Otela i ne celog iskaza da je Dezdemona izdala Kasija Brutu, nego izmeu Otela i njegovih konstituenata. Znai, to bi sad bila relacija V izmeu Otela, Dezdemone, izdati, Kasija i Brutu. Ako pogledate kakva je duina prethodne relacije, ovde imamo relaciju duine 4, a ovde sad imamo istu relaciju koja ima 5 relata. I on je to u jednoj fazi dozvolio. Glagoli za propozicionalne stavove verovati, eleti, oni su po njemu, u fazi logikog atomizma izraavali izvesne relacije, znai izmeu subjekta, verovanja, elje, nade, oekivanja i konstituenata onog iskaza koji ini sadraj verovanja, nadanja, elje itd. Poto je broj tih konstituenata ovog iskaznog sadraja promenljiv