MIRKO GOLUBI

BESMRTNOST UROENA ILI STEENA?

Sadraj Predgovor ................................................................................................................................................. 2 I - USLOVNA BESMRTNOST U STAROM I NOVOM ZAVETU ovek stvoren prema Bojem obliju ...................................................................................................... 3 Neete vi umreti prva sotonina la .................................................................................................. 5 Radosna vest - otpor smrti ....................................................................................................................... 7 Uroena besmrtnost nije ovekova osobina ............................................................................................ 9 Dve smrti - privremena (prva) i vena (druga) smrt ................................................................................ 12 Veno unitenje - druga smrt nepokajanih grenika ................................................................................ 14 Hristovo uenje o sudbini zlih ................................................................................................................. 17 Znaenje rei dua i duh u Novome zavetu ..................................................................................... 21 Besmrtnost samo po Hristu (prvi deo) ..................................................................................................... 24 Besmrtnost samo po Hristu (drugi deo) ................................................................................................... 28 Bogata i siromani Lazar - pria o izgubljenoj prilici ............................................................................ 31 Bie sa mnom u raju .......................................................................................................................... 35 ta je raj? ................................................................................................................................................. 35 Preobueni u nebeskom domu najvea enja vernih ....................................................................... 38 Propovedanje duhovima u tamnici ...................................................................................................... 40 Putem vienja na treem nebu ............................................................................................................. 43 Prevareni Saul .......................................................................................................................................... 44 Imam elju otii i biti s Hristom ......................................................................................................... 46 Izrazi vek i vean u vezi s ovekovom venom sudbinom ...................................................................... 49 Due pod oltarom ................................................................................................................................. 52 ta ui Otkrivenje o konanoj sudbini pravednih i zlih? ......................................................................... 54 II - POREKLO NAUKE O BESMRTNOSTI DUE Poreklo verovanja u besmrtnosti due ..................................................................................................... 57 Platon glavni pobornik ideje o besmrtnosti due ................................................................................ 58 Aristotelovo uenje o dui i aktivnom umu ......................................................................................... 60 III - OD USLOVNE BESMRTNOSTI KA VEROVANJU U UROENU BESMRTNOST Od biblijske nauke o uslovnoj besmrtnosti ka ideji o uroenoj besmrtnosti ........................................... 62 Uslovna besmrtnost u spisima apostolskih otaca ..................................................................................... 65 Irenej - istaknuti pobornik uslovne besmrtnosti i veliki neprijatelj krivoverja ........................................ 66 Atenagora - prvi zastupnik uenja o besmrtnosti due meu hrianskim apologetima ......................... 68 Tertulijan - propovednik nauke o venim mukama zlih .......................................................................... 70 Klement Aleksandrijski i Origen - zastupnici nauke o optoj obnovi ..................................................... 72 Avgustinov uticaj osigurava prevlast nauke o uroenoj besmrtnosti ljudske due ................................. 74 IV - PONOVNO OTKRIVANJE I OIVLJAVANJE NAUKE O USLOVNOJ BESMRTNOSTI Ponovno otkrivanje nauke o uslovnoj besmrtnosti tokom srednjeg veka ................................................ 76 Pobornici uslovne besmrtnosti u doba reformacije .................................................................................. 78 Pobornici uslovne besmrtnosti u novije vreme ........................................................................................ 82 Crkva koja propoveda uslovnu besmrtnost .............................................................................................. 85 Uslovna besmrtnost - jasna biblijska nauka ............................................................................................. 89 Popis citata ............................................................................................................................................... 93

2

Predgovor

ivot, smrt i vena sudbina! Ovde i posle! To su pitanja koja pobuuju radoznalost ovekovog uma od poetka ljudske istorije. Odakle potiemo? Zato smo ovde? Kuda emo poi na kraju ivota? ta je zapravo smrt? Da li je to poetak ili kraj? To su neka izmeu mnogih pitanja koja na tu temu stalno postavljaju milioni ljudi oekujui zadovolmvajui i pouzdan odgovor.

ovek i njegova sudbina, kao i eshatologija koja raspravlja o smrti, o stanju za vreme smrti, o sudu, o Hristovom dolasku, o vaskrsenju i konanom nagraivanju vernih i kanjavanju zlih - velike su teme koje danas najvie pobuuju zanimanje hrianskih teologa kao i vernika.

Ovo je upravo predmet prouavanja u ovoj knjizi koja nosi naslov Besmrtnost - uroena ili uslovna? Kao to to i sam naslov kae, postoje dva suprotna gledita o ovekovoj venoj sudbini - verovanje u

ovekovu uroenu besmrtnost ili u besmrtnost ljudske due i verovanje u uslovnu besmrtnost, to jest u besmrtnost koja se moe stei pod odreenim uslovima.

Pristalice uslovne besmrtnosti veruju da e oni koji ne prihvate Boje uslove biti konano lieni ivota, njihovo postojanje zauvek e prestati.

Nasuprot tome, pristalice uoene besmrtnosti veruju da v ovek koji ne veruje u Boga i koji je istrajan u svojoj pobuni protiv Boga biti baen u veni ognjeni pakao u kome e se veno muiti jer je njegova dua besmrtna i ne moe umreti.

Gde je istina? Koje je verovanje ispravno i istinito? Na postavljena pitanja o ovekovoj prirodi i venoj sudbini ne moe nam dati pouzdani odgovor ni filozofija, ni istorija ni ljudska logika. Ljudska mudrost nije mogla da da jasne i istinite odgovore na ta pitanja.

Da bismo dobili autoritativan odgovor na ta pitanja, moramo se obratiti Bogu koji je stvorio oveka. Moramo potraiti odgovor u Bojoj nadahnutoj knjizi, u Bibliji.

Stari i Novi zavet Svetoga pisma potvruju stanovite o uslovnoj besmrtnosti. U prvom delu ove knjige izneti su iscrpni i jasni dokazi u prilog ovoj tvrdnji.

U drugom delu knjige govorimo o poreklu ideje o besmrtnosti due, o prodiranju te ideje preko jevrejske apokrifne knjievnosti u jevrejstvo i u jedan deo ranog hrianstva, o preovladavanju te misli u Crkvi srednjeg veka, i na kraju o proglaavanju dogme o besmrtnosti due od strane pape Leona X 1513. godine.

Iako je biblijska nauka o uslovljenoj besmrtnosti, poevi od petog stolea, bila potiskivana i suzbijana, a njene pristalice progonjene, ona nikada nije bila potpuno suzbijena i zaboravljena; uvek je imala svoje svedoke od kojih su neki zbog ove istine podneli i mueniku smrt. U poslednjim stoleima broj zastupnika uslovne besmrtnosti stalno se poveava. O tome govori poslednji deo ove knjige.

Istina o uslovnoj besmrtnosti ili o besmrtnosti samo po Hristu je velika biblijska istina koja je u potpunom skladu s Bojim karakterom pravednosti i ljubavi, a koja takoe potuje ovekovu slobodu, slobodu njegovog izbora ili opredeljenja.

Posebno zahvaljujem profesoru Lroju Edvinu Frumu ije sam monumentalno delo pod naslovom: Uslovna vera naih otaca (The Conditionalist Faith of Our Fathers), obilno koristio u pripremanju ove knjige.

Autor

3

I USLOVNA BESMRTNOST U STAROM I

NOVOM ZAVETU

OVEK STVOREN PREMA BOJEM OBLIJU

Odakle potiemo? Ko smo? ta je smisao naeg ivota? Kakva nas budunost eka? To su pitanja koja nam se uvek iznova nameu. Na ova pitanja postoje samo dva tumaenja: ili je ovek sluajna skupina atoma, koju je oblikovala beskrajna igra sluaja tokom miliona godina, ili je on, zajedno sa ivom i neivom prirodom, delo Stvoritelja, neizmernog u mudrosti, sili i ljubavi.

Biblija, koja je istinskom hrianinu temelj vere i ivota, upoznaje nas sa Stvoriteljem, otkriva nam kako je postao ovek i govori nam o njegovoj venoj sudbini.

Prvi biblijski izvetaj upoznaje nas s injenicom da su nebo i Zemlja sa svojim stanovnicima akt Boje stvaralake moi:

U poetku stvori Bog nebo i zemlju. (1. Mojsijeva 1,1) Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta njegovih sva vojska njihova. . . Jer on ree, i

postade; on zapovedi, i pokaza se. (Psalam 33,6.9) U prvom poglavlju 1. knjige Mojsijeve poto je opisano oblikovanje Zemlje i stvaranje biljnog i ivotinjskog sveta, opisuje se i stvaranje prvog oveka: Potom ree Bog: da nainimo oveka po svojemu obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar od

riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih ivotinja to se miu po zemlji. I stvori Bog oveka po obliju svojemu, po obliju Boijemu stvori ga; muko i ensko stvori ih. (1. Mojsijeva 1,26.27)

U drugom poglavlju iste knjige zapisana je ponovljena istorija o stvaranju, obogaena poniranjem u odreene i veoma znaajne pojedinosti. Tu je opisano postanje oveka, ali i njegova struktura:

A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek dua iva. Isti tekst u prevodu koji je izdala Stvarnost glasi ovako: Jahve, Bog, naini ovjeka od praha zemaljskoga i u nosnice mu udahnu dah ivota. Tako postane ovjek iva dua. (Postanak 2,7)

Ovaj kratki izvetaj istie ne samo vezu koja postoji izmeu Boga i oveka ve istie sve to je mogue utvrditi o postanku oveka i njegove strukture:

1. ovek je sastavljen od dva elementa prah zemaljski i dah ivota. 2. On je spoj ovih dvaju elemenata. 3. ovekovo osnovno obeleje oznaeno je injenicom da je on dua iva, tj. ivo bie. U izvetaju o stvaranju oveka istiu se tri grupe rei na kojima je potrebno da se zadrimo, a to su:

dah ivota, dua iva i poobliju Bojemu. Ni u jednoj od ove tri grupe rei ne spominje se izraz besmrtnost ili besmrtna dua. Meutim, ipak

postoji veoma rasprostranjeno miljenje da je Bog stvorio oveka s besmrtnom duom. Pristalice tog miljenja smatraju da je Bog stvorio oveka besmrtnim, jer ga je stvorio po obliju svojemu, a Bog je besmrtan.

Nadahnuti izvetaj etiri puta spominje da je Bog stvorio oveka na svoju sliku ili po svom obliju (1. Mojsijeva 1,26.27; 5,1; 9,6). U 1. Mojsijevoj ili knjizi Postanka nemamo odreenu izjavu koja bi nam blie objasnila u emu je Bog stvorio oveka prema svojoj slici - obliju. Apostol Pavle daje u tom pogledu objanjenje kad kae: I obuete u novog oveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine. (Efescima 4,24) ovek je stvoren kao isto, pravedno i sveto bie. U moralnom pogledu ovek je bio Boja slika.

Uiti i verovati da je ovek stvoren kao besmrtno bie zato to je stvoren prema slici besmrtnog Boga, nema nikakve logine osnove. Ako bismo verovali da je ovek besmrtan zato to je ovako stvoren, onda bismo takoe morali verovati da je ovek svemogu, sveznaju i svuda prisutan, jer je Bog svemogu, sveznaju i svuda prisutan. Svakome je jasno da je to apsurd. U Svetom pismu se oveku nigde ne pridaje atribut besmrtan. Taj atribut daje se jedino Bogu koji je car nad carevima i gospodar nad gospodarima, koji sam ima besmrtnost. (1. Timotiju 6,15.16)

Nema zdrave logine osnove, a jo manje biblijskog temelja, tvrditi da je Bog, stvarajui oveka prema svom obliju, obdario ga jednom svojom osobinom - besmrtnou, a da ga u isto vreme nije

4

obdario drugim boanskim osobinama, osim ako bi to negde izriito izjavio. Takve izjave nema u Svetom pismu. Nema, dakle, razloga verovati da je besmrtnost jedina boanska osobina data oveku, kad je svima jasno da ovek ne poseduje druge nerazdvojne osobine vezane uz Boanstvo.1

Razmotrimo sada drugu grupu rei - dah ivota. Bog je nainio oveku telo od praha zemaljskoga, udahnuo mu je u nos dah ivota, i tako je

ovek postao iva dua. Izvetaj ne kae da je Bog udahnuo oveku besmrtnu duu. Udahnuo mu je dah ivota.

Izrazi dah ivota, dah Boji, duh Boji ili duh oznaavaju, kad je re o sastavu ili postanku oveka, jedno isto naelo, isti princip ivota - besvesnu oivljujuu silu, koja je Boji dar:

Kad bi On dah svoj u se povukao, kad bi itav svoj duh k sebi vratio, sva bia bi odjednom izdahnula, i u prah bi se pretvorio ovjek. (Knjiga o Jobu 34,14.15 - Stvarnost)

Duh Boji stvorio me je, i dah svemoguega dao mi je ivot. (Knjiga o Jovu 33,4) Dah i duh znae ivotni princip, i ovde se upotrebljavaju kao rei sline po znaenju.

Karakteristika jevrejske poezije, kojoj pripada i Knjiga o Jovu, jesu takozvani paralelizmi: u drugom stihu Samodrugim izrazima ponavljaju se misli iskazane u prvom stihu. To se vidi iz dvaju navedenih citata.

Izrazi dah Boji i duh imaju isto znaenje. U asu smrti, koja je obrnuti proces od procesa stvaranja, Bog uzima oveku dah, ili duh, i ovek

se opet vraa u prah od koga je nainjen: I vrati se prah u zemlju kao to je bio, a duh se vrati Bogu koji ga je dao. (Propovednik 12,7) ivi ovek u kome je dah ivota ili duh, ne poseduje time besmrtnost, jer je taj dah ivota u

njemu samo za izvesno vreme, a ne za venost. U asu smrti dah mu se oduzima, i ovek odlazi u grob, vraa se u prah:

Izie iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove. (Psalam 146,4) Dua iva. - ta znai izraz dua iva? Znai li ovaj izraz isto to i besmrtna dua? Nipoto!

iva dua nije neko odvojeno bie koje bi se uselilo u beivotno telo. Kako je ovek stvoren? Bog je u beivotno telo udahnuo dah ivota, ivotnu silu, i tako je ovek postao iva dua, individualno bie. Dah ili duh u Bibliji se nikada ne izjednauje s duom. Dua je sam ovek, a dah je sastavni deo oveka.

Da izraz iva dua ne znai i besmrtna dua proizlazi i iz injenice da se tim izrazom oznaavaju i stvorenja nia od oveka. etiri puta jevrejski izraz (dua) odnosi se na nia stvorenja - ivotinje pre nego to je primenjen i na oveka:

Potom ree Bog: neka vrve po vodi ive due . . . I stvori Bog kitove velike i sve ive due to se miu . . . Potom ree Bog: neka zemlja pusti iz sebe due ive po vrstama njihovim. A svemu zverinju zemaljskom .. . i svemu to se mie na zemlji i u emu ima dua iva, dao sam svu travu da jedu. (1. Mojsijeva 1,20.21.24.30)

Udahnjivanjem ivotnog daha ovek je postao iva dua ili bie. Srce je poelo da mu kuca, krv tee, mozak misli, a ivotni procesi se odvijaju.

Prilikom smrti deava se obrnut proces - Bog uzima od oveka ivotni dah, srce prestaje da kuca, tok krvi se zaustavlja, um prestaje da deluje i ivotni procesi se gase. ovek se vraa u prah, u isto beivotno stanje odakle je doao.

Napominjemo da ovek nije stvoren za to da umre, ve da veno ivi. Meutim, on nije stvoren besmrtan. Stvoren je s mogunou da to postane, a da bi to mogao postati, prema svom Stvoritelju trebalo je da pokae potpuno poverenje i poslunost. Na alost, prvi ovek nije izdrao probu vernosti i poslunosti. Prestupio je izriitu Boju zapovest, odvojio se od Boga, izvora ivota, i postao rob greha koji donosi tragine posledice: Jer je plata za greh smrt . . . (Rimljanima 6,23)

Za palog oveka ipak postoji nada. Bog se u svojoj neizmernoj ljubavi pobrinuo za ovekovo spasenje. Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (Jovan 3,16)

ovek umire prvom prirodnom smru zbog Adamovog greha: . .. kao to kroz jednog oveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie. (Rimljanima 5,12) Iako po Adamu svi umiremo prvom ili prirodnom smru, ne moramo umreti drugom ili venom smru. Po Hristu moemo biti naslednici besmrtnosti ili venog ivota. To emo postati ako u ovom ivotu izaberemo Boji put, ivot u skladu s Bojom voljom; ako dopustimo da Hristos svojom reju i svojim Duhom obnovi u nama Boju sliku, Boji moralni karakter, i ako u stalnoj zajednici s Hristom istrajemo u dobrim delima i u svetom ivljenju do kraja (Rimljanima 2,6-8).

5

NEETE VI UMRETI - PRVA SOTONINA LA

Meu hrianima, kao i meu pripadnicima drugih religija, veoma je raireno verovanje u uroenu besmrtnost ljudske due. Odakle potie ovo verovanje i kako je ono postalo deo verskog naslea velikog broja naih savremenika?

Verovanje u uroenu besmrtnost je u vezi sa pojavom prvog greha na Zemlji. Greh se nije prvi put pojavio na naoj Zemlji; on se najpre pojavio u samom Nebu. Ovde emo govoriti o ovim dvema pojavama greha, i s tim u vezi o prvoj sotoninoj lai.

Bog je stvorio savren svemir, kao i ovaj svet i planetu Zemlju. Stvorio je savrene stanovnike drugih svetova, a isto tako i prvi brani par na ovoj Zemlji.

Nema razloga da ne verujemo da ima razumnih bia i na drugim planetama u beskrajnom svemiru. Mnogi naunici to veruju. Psalmista poziva sve stanovnike Neba i Zemlje da hvale i oboavaju svoga Stvoritelja: Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite ga na visini. Hvalite ga svi aneli njegovi, hvalite ga sve vojske njegove! (Psalam 148,1.2) Blagosiljajte Gospoda aneli njegovi, koji ste silni krepou, izvrujte re njegovu sluajui glas rei njegove! (Psalam 103,20)

injenica s kojom nas Biblija upoznaje govori da svi aneli nisu ostali lojalni svom Stvoritelju. U srcu jednog anela pojavio se greh, a preko tog anela zaraza greha zahvatila je treinu drugih anela. Kako se to dogodilo? Pojava greha je tajna. Biblija govori o dvema tajnama: o tajni greha ili bezakonja (2. Solunjanima 2,7; Otkrivenje 17,5) i o tajni pobonosti (1. Timotiju 3,16).

Bog je stvorio anele kao razumna bia sa slobodnom voljom, sa slobodom izbora. Meutim, jedan od anela je zloupotrebio tu slobodu. U njegovom srcu zaeo se greh. Kako je taj aneo mogao da izabere ono to ga je odvojilo od savrenstva? Kako je mogao da sagrei aneo koji je iveo u neposrednoj blizini Boga gde ga niko i nita nije navodilo na greh? To je zaista tajna. Za greh nema razlonog objanjenja.

Ti bee na svetoj gori Boijoj (st. 14) Savren bee na putovima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nae bezakonje na tebi. (st. 15) Da bismo donekle pronikli u tajnu prve pojave greha na Nebu, pomau nam naroito dva biblijska

teksta: Jezekilj 28,12-18. i Isaija 14,1218. Prorok Jezekilj, slikom ili simbolom cara tirskog, opisuje zapravo anela, prvog po rangu, u ijem se

srcu pojavio prvi greh. Taj aneo naziva se u Bibliji Lucifer ili Svetlonoa. Evo tog opisa iz Knjige proroka Jezekilja: Sine oveji, narii za carem Tirskim, i reci mu: ovako veli Gospod Gospod: ti si peat savrenstva,

pun si mudrosti, i sasvim si lep. Bio si u Edemu vrtu Bojem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamanat, hrisolit, onih, jaspid, safir, karbunkul, smaragad i zlato; onaj dan kad si se rodio nainjeni ti bie bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanja; i ja te postavih; ti bee na svetoj gori Boijoj, hoae posred kamenja ognjenoga. Savren bee na putovima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nae bezakonje na tebi . . . zato u te baciti kao neistotu s gore Boje, i zatru te izmeu kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjau . .. (Jezekilj 28,12-16) Izgleda da je prorok Jezekilj u vienju posmatrao karakter i aktivnosti doslovnog tirskog cara, Boji Duh podigao je zavesu izmeu vidljivog i nevidljivog i proroku je bilo omogueno da vidi monog nevidljivog palog anela kome je sluio tirski car.1

Da se opis bia prikazanog proroku u vienju ne moe odnositi na doslovnog ili istorijskog tirskog cara, proizlazi iz detalja samog opisa, koji se ne mogu odnositi ni na jednog zemaljskog vladara:

Bio si u Edemu, vrtu Bojem (st. 13) Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanja (st. 13) Srce se tvoje ponese lepotom tvojom (st. 17) Zato u izvesti oganj ispred tebe, koji e te prodreti (st. 18) Iz ovih detalja jasno proizlazi da se oni ne mogu odnositi ni na jednog zemaljskog vladara. Oni se

odnose na nebesko bie u ijem se srcu zaeo prvi greh. To bie bio je heruvim zaklanja, koji se nalazio u neposrednoj Bojoj blizini. Obdaren je bio mudrou, lepotom i slavom. Bio je peat savrenstva. Ime mu je bilo Lucifer ili Svetlonoa. Re Boja kae da se njegovo srce uzoholilo zbog njegove lepote i mudrosti (st. 17).

Oholosti se pridruila zavist. Lucifer je bio stvoreno bie. Kao takav bio je nii od Bojeg Sina u kome je izvoran, nepozajmljen i ni od koga proizveden ivot.2 Hristos je jednak Ocu u prirodi, karakteru i delima. On s Ocem u svemu odluuje. Lucifer je poeo da zavidi Bojem Sinu na poloaju, asti i prednosti da s Ocem uestvuje u svakom savetu.

6

Oholost i zavist podstakli su Lucifera na akciju, na pobunu. Tu pobunu opisuje prorok Isaija: Kako pade s neba, zvezdo danice, keri zorina? kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A

govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie zvezda Boijih podignuu presto svoj, i seu na gori zbornoj na strani severnoj; Izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s vinjim. (Isaija 14,1214)

Ovde je slikom vavilonskog cara prikazana pobuna i pad Luciferov. Ve su crkveni uitelji Tertulijan i Jeronim primenili ovaj opis na Lucifera.

Lucifer je eleo da se izjednai s Hristom po poloaju, vlasti i slavi, ali ne i u karakteru. Iako je sva njegova slava bila od Boga, ovaj moni aneo poeo je da gleda na nju kao na neto to je

njegovo. Nezadovoljan svojim poloajem, iako au iznad sve vojske nebeske, teio je za au koja pripada jedino Stvoritelju. Umesto da uzdie Boga usmeravajui prema Njemu ljubav i vernost svih stvorenih bia, nastojao je da za sebe pridobije njihovu slubu i lojalnost.3

Podstican zaviu i astoljubljem, Lucifer je poeo da priprema pobunu na Nebu. Sam nezadovoljan svojom au i poloajem, poeo je da iri nezadovoljstvo meu anelima. Poeo je da kritikuje Boju vlast, samog Boga i Njegov zakon ljubavi.

Poeo je da seje sumnju prema zakonima koji su vladali nebeskim biima nameui misao da iako su zakoni moda potrebni stanovnicima svetova, takva ogranienja nisu potrebna anelima, biima koja su uzvienija, jer im je njihova mudrost siguran vodi.4

Savrena harmonija Neba sada je bila naruena, a Lucifer, uzvieni Svetlonoa, ponien grehom u avola, to jest opadaa, zbaen s Neba. S njim su zbaeni i aneli koji su mu se pridruili u pobuni (Otkrivenje 12,7-9).

Izgleda neverovatno da su Lucifer i njegove pristalice mogli biti tako zaslepljeni grehom da nisu mogli da shvate strane posledice svojih dela. Zato se greh ili bezakonje naziva tajnom (2. Solunjanima 2,7). Greh zaslepljuje i oveka, tako da u asu u kome grei ne uvia uas greha ni njegove strane posledice.

Prvi greh naih praroditelja. Zbaen s Neba, sotona je potraio nove pristalice i njegovo delovanje

imalo je uspeha. Nai praroditelji postali su njegove nove rtve. Kako se to dogodilo? Adam i Eva bili su stvoreni kao savrena bia po obliju svoga Stvoritelja (1. Mojsijeva 1,2628), sa

vlau nad Zemljom i nad svim to je na njoj. Kao Boji upravitelji, bili su odgovorni samo Bogu. Bog je stvorio nae praroditelje kao slobodna moralna bia s mogunou da odlue hoe li posluati

svoga Stvoritelja ili ne, hoe li Ga ljubiti ili ne. Time to je stvorio oveka kao slobodno bie s mogunou izbora izmeu dobra i zla, Bog je, zapravo, omoguio oveku i dragovoljnu poslunost svome Stvoritelju i pruio mu mogunost da razvija svoj karakter.

U tom daru slobodne volje krila se za oveka i opasnost da ga zloupotrebi. Bog je to znao; znao je unapred strane posledice koje e doneti pogrean izbor, ali smatrao je da je bolje prihvatiti tu opasnost negoli izjednaiti oveka sa niim biima.

Iako stvoreni sa savrenom prirodom i sa sklonou prema dobru a ne zlu, Adam i Eva ne bi mogli da dokau svoju ljubav i vernost i da ih razvijaju, lieni mogunosti i prilike da biraju izmeu dobra i zla.

Bog im je pruio sve prednosti preputajui im Edem u kome im je dopustio da jedu rod svakog drveta, osim s jednog koji Biblija naziva drvetom poznanja dobra i zla. Gospod je zapovedio oveku: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusi s njega, umree. (1. Mojsijeva 2,16.17) Dar besmrtnosti kojim je Bog eleo da daruje nae praroditelje zavisio je od njihove ljubavi i vernosti Bogu.

Na alost, iako upozoreni da e kua nastojati da ih navede na neposlunost prema Bogu, Eva se pribliila zabranjenom drvetu i prva podlegla nagovoru lukavog kuaa koji je podsticao njenu elju tela, elju oiju i ponos ivota (1. Mojsijeva 3,6; 1. Jovanova 2,16). Adam je shvatio da je Eva prestupila Boju zapovest i prezrela zabranu koju je Bog postavio kao probu njihove ljubavi i vernosti. Ali iz ljubavi prema njoj i on je prestupio Boju zapovest. Odluio je da podeli njenu sudbinu; ako ona mora da umre, on je spreman da umre sa njom.

Dok je Bog kazao Adamu: Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusi s njega, umree., sotona preko zmije kao medija, rekao je Evi: neete vi umreti! Nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi . . . (1.Mojsijeva 3,4.5)

U stvari, sotona je ovom prilikom izgovorio dve lai: prva - neete umreti, i druga - postaete kao bogovi. Obe se odnose na ovekovu prirodu i sudbinu. Dok je Bog naim praroditeljima obeao besmrtnost pod uslovom poslunosti, sotona im je obeao besmrtnost bez ikakvog uslova. Nai praroditelji poverovali su sotoninoj prvoj lai izgovorenoj na naoj Zeml^i. Zato je Isus s pravom nazvao sotonu laom i ocem lai (Jovan 8,54), dok ga u Otkrivenju naziva starom zmijom (Otkrivenje 12,9).

Sotonina la: Neete vi umreti je zapravo tvrdnja da ovek poseduje uroenu besmrtnost. To je

7

poetak uenja da ovek ima besmrtnu duu; da u njemu postoji neko svesno bie koje nadivljuje smrt tela. Ovo je u oiglednoj suprotnosti s naukom Boje rei koja izriito naglaava da jedino Bog poseduje besmrtnost (1. Timotiju 6,16; 1,17)

Besmrtnost je dragulj u kruni Boanstva. Taj dragulj ovek je mogao dobiti da je ostao veran i

posluan Bogu. Ali, poto je prestupio Boju zapovest osuen je na smrt (Rimljanima 6,23). Zahvaljujui Isusu Hristu, Bojem Sinu, koji je iz ljubavi prema ljudskom rodu doao na ovaj svet, uzeo na sebe ovekovu krivicu i kaznu, i umro za oveka i umesto oveka, mi, pali Adamovi potomci moemo opet dobiti ono to smo grehom prvog oveka i svojim grehom izgubili - dar besmrtnosti i to samo pod uslovom da smo se verom potpuno predali Hristu. I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot veni; i ovaj ivot veni i sinu je njegovom. Ko ima sina Boijega ima ivot; ko nema sina Boijega nema ivota. (1. Jovanova 5,11.12)

RADOSNA VEST - OTPOR SMRTI

Greh naih praroditelja doneo je alost celom Nebu, a naoj Zemlji i njenim stanovnicima prokletstvo greha, bedu i smrt. Izgledalo je kao da nema izlaza za one koji su prestupili Boji zakon.

Ali, boanska ljubav stvorila je plan po kome e ovek moi da bude spasen. Taj plan nainjen je u savetu Svetog Trojstva pre postanja sveta. U tom savetu veni Bog Otac i veni Bog Sin pripremili su spasenje oveka u sluaju da ovek prestupi Boji zakon. Prestupljeni zakon trai smrt prestupnika. Boji Sin je dragovoljno odluio da bude ovekova Zamena i Jamac. Budui da je Zakon svet kao sam Bog, jedino je bie ravno Bogu moglo zadovoljiti zakonsku pravdu i omoguiti pomirenje - uspostaviti sklad izmeu Boga i oveka i vratiti oveku sve ono to je padom u greh izgubio.

Hristos je bio Jagnje zaklano od postanja sveta (Otkrivenje 13,8). Veni Bog Otac nije bez borbe pristao da prepusti svoga Sina smrti za greni ljudski rod - za svakog Adamovog potomka (Jevrejima 2,9). Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. (Jovan 3,16)

Prvi nagovetaj o otkupljenju saopten je naim praroditeljima u obliku presude izgovorene nad zmijom sotonom u edemskom vrtu. Gospod je izjavio: I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvojega i semena njezina; ono e ti na glavu stajati a ti e ga u petu ujedati. (1. Mojsijeva 3,15) Ova presuda izgovorena nad zmijom -sotonom, u prisutnosti naih praroditelja, bila je za njih obeanje. Iako je ono proricalo rat izmeu oveka i sotone, oveku je ostavljeno obeanje da e sila velikog protivnika biti konano slomljena. Ovo obeanje o dolasku Otkupitelja koji e slomiti mo velikog neprijatelja i osloboditi oveka iz njegovog ropstva - ropstva greha i smrti, svetlelo je od sada naim praroditeljima kao zvezda nade kroz pustinju ovog ivota. To je za nae praroditelje bilo Jevanelje, Radosna vest. To je i za nas Radosna vest.

Kako su nai praroditelji postupili kada su prestupili Boji zakon i dopustili da greh ue u njihov ivot i zavlada ovom Zemljom? Prva reakcija sastojala se u pokuaju da se sakriju od Boga. Greh je prouzrokovao strah i stid. Dok su u stanju svoje nevinosti bili okrueni svetlou kao platem, ta svetlost ih je sada napustila, tako da su postali svesni svoje golotinje. Biblijski izvetaj kae: Tada im se otvorie oi, i videe da su goli; pa spletoe lia smokova i nainie sebi pregae. (1. Mojsijeva 3,7). Eto, grubim pokrivaem od lia nastojali su da sakriju svoju nedolinost.

Prirodna je sklonost ovekove grene prirode, jo od prvog pokuaja, da sam otkloni svoj nedostatak, da se sam opravdava, da svojim delima stekne pohvalu. Isti princip temelj je svake lane religije, svakog lanog jevanelja. Bilo da mnogoboac prinosi hranu nekom idolu, bilo da se pustinjak odvaja od drutva i odrie svojih telesnih potreba, ili svetovan ovek naeg stolea osea da je sam sebi dovoljan i da mu Bog nije potreban - ovekov prirodni impuls je da trai spasenje na svoj nain, svojim naporom, svojim delima.1

Od straha i stida ovek se sakrio pred Bogom, ali Boja ljubav pola je u potragu za ovekom. Iako su prestupili Boju zapovest nai praroditelji nisu bili spremni da svoju krivicu priznaju Bogu. Pokuali su da se opravdaju pred Bogom: ena je bacila krivicu na zmiju, a Adam na enu (1. Mojsijeva 3,12.13). I danas je tako ovek teko priznaje svoj greh. To je jedna od najizrazitijih osobina ovekove pale prirode.

Poto je postao zarobljenik greha, oveku je zabranjen pristup drvetu ivota koje se nalazilo u raju. Bog nije eleo da ovek veno ivi kao grenik. Odvojen od Izvora ivota, ovek je postao

smrtan. Samo preko obeanog eninog potomka oveku e biti povraena svetost i mogunost da veno

8

ivi. Da bi pouio nae praroditelje o jedinom pravom putu spasenja, Bog je za nae praroditelje, pre nego

to ih je udaljio iz Edema, neto uinio. I naini Gospod Bog Adamu i eni njegovoj haljine od koe, i obue ih u njih. (1. Mojsijeva 3,21) Bog ih je jo uvek voleo i ljubio uprkos njihovom prestupu. U ljubavi im je pomagao da uvide svoj greh i priznaju svoju bespomonost. Tada je pripremio haljinu od ivotinjske koe kojom je pokrio njihovu golotinju. Pouka je jasna: ovek ne moe sam da pokrije ili okaje svoje grehe; samo Bog moe pokriti nae grehe. Jagnje je moralo da umre da bi nai praroditelji mogli ostati u ivotu i da bi njihova krivica bila pokrivena. Adam je sam svojom rukom morao da zakolje jagnje. Moemo zamisliti kako je to na njega delovalo. Ranije ga je gledao kako radosno skae, a sada kako lei u krvi, nepokretno, hladno. Sigurno je preivljavao uasnu griu savesti to je oduzeo ivot nevinoj ivotinji.

Kakvu je pouku Bog eleo da da Adamu kad mu je naredio da svojom rukom zakolje nevino jagnje? Adam je odmah shvatio da greh pred Bogom ne moe opstati. Greh sa sobom povlai smrt. Plata za

greh je smrt. (Rimljanima 6,23) Drugo to je Adam razumeo sastojalo se u injenici da je on trebalo da umre zbog svog greha, ali Bog je naao zamenu - umesto njega umrlo je nevino jagnje. Od koe zaklane rtve Bog je nainio odeu Adamu i Evi. Ova poklonjena odea zamenila je pregae od smokova lia koje je ovek nainio.

Simbolika je potpuno jasna: 1. Greh je u Bojim oima neto uasno. On trai smrt prestupnika; grenika lino ili njegove zamene. 2. Da bi ovek bio spasen, Bog je za njega pripremio zamenu; to je smrt Bojeg Sina, predstavljena

smru nevinog jagnjeta (Jovan 1,29; 3,16). 3. Pravednost i veni ivot mogui su jedino ako ih verom primimo kao dar. To je pokazano

simbolom odee koju je Bog nainio od koe rtvovane ivotinje i poklonio oveku. U Bibliji se na vie mesta spominje odea kao simbol Hristove pravednosti. Jer me obue u haljine spasenja i platem pravde ogrte me. (Isaija 61,10)

Vratimo se jo jednom prvoj radosnoj vesti, prvom obeanju koje je Bog dao naim praroditeljima posle pada u greh. Objavio im je neprijateljstvo izmeu zmije i ene. Obeani enin potomak je Hristos, koji e svojom smru na krstu izvojevati pobedu nad vekovnim neprijateljem ovekovog spasenja, nad starom zmijom - sotonom. Razapeti Hristos je protivotrov smrtnom zmijinom ujedu, protivotrov smrti. On je drugo drvo ivota, zasaeno na Golgoti. Koji grehe nae sam iznese na telu svojemu na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu ivimo, kojega se ranom isceliste. (1. Petrova 2,24)

U poetku je dato neodreeno obeanje o dolasku obeanog Otkupitelja. Otkupitelj e doi kao enin potomak. Ve je Eva mogla pomisliti, kao i kasnije svaka druga pobona ena, da e moda njoj biti ukazana milost i ast da rodi obeanog Spasitelja. Kasnije je obeanje ponovljeno Avramu, koji je otac izrailjskog naroda. Gospod mu je kazao: I blagoslovie se u semenu tvojem svi narodi na zemlji, kad si posluao glas moj. (1. Mojsijeva 22, 18) Osvrui se na ovo obeanje, apostol Pavle pie: U Avraamu i semenu njegovu reena bie obeanja. A ne veli: i semenima, kao za mnoga, nego kao za jedno; i semenu tvojemu, koje je Hristos (Galatima 3,16) Obeanje je ovde sueno na jedan narod i osobu.

Obeano je da e taj potomak doi iz Judinog plemena, jednog od dvanaest plemena Izrailjevih (1. Mojsijeva 49,10) Obeanje je sueno na jedno pleme. Preko proroka Natana Gospod je obeao Davidu da

e iz njegove porodice doi onaj koji e Gospodu podii duhovni hram i ije carstvo nee nikada prestati (2. Samuilova 7,1214).

U prorokoj rei opisuju se i pojedinosti iz biografije budueg Mesije. Unapred su precizno dati mnogi detalji: rodie ga devojka (Isaija 7,14), rodie se u Vitlejemu Judinom (Mihej 5,2), bie pun Duha Gospodnjeg, mudrosti i sile (Isaija 11,1-5), rodie se kao dete, ali to e biti Bog u telu (Isaija 9,6), delovae kao Veliki Uitelj i kao Dobri Pastir, pun ljubavi i sauea (Isaija 42,1-4; 40,9.11), Njegov javni rad trajae tri i po godine (Danilo 9,26.27), umree na krstu razapet izmeu zloinaca, ali ne zbog sebe, ve umesto nas i za nae spasenje (Isaija 53,4-9), vaskrsnue slavno iz groba kao pobednik nad smru i grobom (Psalam 16,10.11). To su samo neki znaajniji detalji iz unapred opisane Hristove biografije. Svi su se oni u Hristovom ivotu tano ispunili.

Most naeg spasenja poiva na sedam stubova: Hristovo utelovljenje, Njegov bezgreni ivot, Njegovo stradanje i smrt, Njegovo slavno vaskrsenje, Njegovo posredovanje za nas u nebeskom Svetitu i Njegov slavni povratak.

Sin Boji postao je ovek da bi mogao da strada i umre umesto oveka (Filibljanima 2,7). Uzeo je na sebe ljudsku prirodu da smru satre onoga koji ima dravu smrti, to jest avola . . . (Jevrejima 2,14) Bio je u svemu iskuan kao mi, ali nikada nije sagreio (Jevrejima 4,15). Samo takav bezgreni Spasitel. mogao je biti naa zamena. On je bio nevino Jagnje, koje je uzelo na sebe nae grehe (Jovan 1,19).

9

Po prorokoj rei Hristos je u odreeni as umro za nas na krstu. Tajna naeg pomirenja s Bogom i naeg spasenja izraena je reima apostola Pavla: Jer onoga koji ne znadijae greha nas radi uini grehom, da mi budemo pravda Boija u njemu. (2. Korinanima 5,21) Hristos je uzeo na sebe nae grehe i nau kaznu, da bi nam omoguio oprotenje i veni ivot. Otkupio nas je svojom krvlju, pomirio nas svojom smru, spasao nas svojim ivotom. On nam je premudrost od Boga i pravda i posveenje i izbavljenje .. . (1. Korinanima 1,30) Koji raskopa smrt, i obasja ivot i neraspadljivost jevaneljem. (2. Timotiju 1,10)

Najvaniji cilj spasenja je promena ovekove prirode, obnovljenje Boje slike u njemu; ne samo promena od greha ka pravednosti, ve i od smrtnosti ka besmrtnosti, od sadanje raspadljivosti ka venoj neraspadljivosti.

Spasenje je proces kojim nas Bog priprema za nebesko carstvo. Ovo spasenje, koje nam je Hristos omoguio, moramo prihvatiti verom i pokajanjem. Kao lanovi grene ljudske porodice moramo biti nanovo roeni ili preporoeni delovanjem Svetoga Duha (Jovan 3,3-7), jer emo se samo tako pripremiti za veni, besmrtni ivot. Spasenje je akt boanske milosti u kome je Hristos sredite svega. On preko Svetoga Duha, kao svoga Zamenika, ostvaruje spasenje u nama, ako Ga primimo i dopustimo Mu da upravlja naim ivotom. Kao to je u Hristu utelovljenjem bila sjedinjena boanska i ljudska priroda, tako ona mora biti sjedinjena i u nama preporoenjem2. Jer i onaj koji osveuje, i oni koji se osveuju, svi su od jednoga; zaradi toga uzroka ne stidi se nazvati ih braom. (Jevrejima 2,11) Posveeni ili preporoeni su Boja deca, lanovi nebeske porodice, Hristova duhovna braa.

Naa priroda koja je ranije bila u neprijateljstvu s Bogom i krila Njegov Zakon, preporoenjem postaje sjedinjena s ivotom i prirodom Davaoca i uvara Zakona. Tako se robovi greha oslobaaju kandi velikog neprijatelja. Jer zakon duha koji oivljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnoga i smrti. Jer to zakonu bee nemogue, jer bee oslabljen telom, posla Boga sina svojega u obliju tela grehovnoga, i za greh osudi greh u telu. (Rimljanima 8,2.3)

UROENA BESMRTNOST NIJE OVEKOVA OSOBINA

Uobiajeno verovanje da se u oveku nalazi besmrtna dua kao posebno i svesno bie, koje naputa oveka u asu smrti, nije u skladu s biblijskim uenjem o ovekovom poreklu i njegovoj prirodi. ovek nije obdaren uroenom besmrtnou. Do ovog zakljuka dolazimo kad paljivo razmatramo izraze koje biblijski pisci upotrebljavaju kad govore o strukturi oveka i o samom oveku. O tome smo ve govorili u ranijem poglavlju, a ovde emo se jo malo pozabaviti semantikom, tj. znaenjem i upotrebom jevrejskih rei nefe (dua), neamah (dah) i ruach (duh).

Upotreba i znaenje rei nefe (dua). - Izvetaj o stvaranju oveka glasi: Jahve, Gospod, naini

ovjeka od praha zemaljskoga i u nosnice mu udahnu dah ivota. Tako postane ovjek iva dua. (Knjiga Postanka 2,7 Stvarnost) ovek je sinteza praha zemaljskog i ivotnog daha. On nema duu kao svoj sastavni elemenat, ve je on dua ili ivo bie.

Re nefe (dua) sree se u jevrejskom Starom zavetu 754 puta. U naem jeziku prevodi se najee reju dua, stvorovi, iva bia ili odgovarajuom linom zamenicom.

Najea znaenja rei nefe (dua) jesu: 1. ovek, ivo bie, individualizovani ivot (1. Mojsijeva 2,7). Kad kaemo da u nekom mestu ima toliko i toliko dua, uvek pod tim izrazom podrazumevamo osobe,

ljude. To je prvo znaenje rei dua. 2. U dva teksta, u 1. Mojsijevoj 35,18 i u 1. O carevima 17,21., re nefe (dua) prema duhu originala

ima znaenje dah ili ivot. Pristalice nauke o uroenoj besmrtnosti ljudske due pozivaju se najee na ove stihove kao na dokaz

da dua u asu smrti, kao svesno bie, naputa telo. U prvi mah moe se dobiti takav utisak. Zato emo razmotriti oba teksta i u drugim prevodima.

A kad se rastavljae s duom te umirae, nazva ga Venonija. (1. Mojsijeva 35,18) Navodimo isti tekst u dva engleska prevoda: Moffatt: As her life went from her, for she died ...

10

Prevod: Kad se rastavljae od ivota, jer umirae. . . New International Version: As she breathed her last - she was dying ... Prevod: Kad se rastavljala od poslednjeg daha, umirala je . . . U ova dva engleska prevoda re dua zamenjena je reima ivot i dah, to odgovara smislu originala.

Napominjemo da je u najnovijem jevrejskom izdanju Petoknjija (Pet knjiga Mojsijevih) na ovom mestu izostavljena re dua i zamenjena reju dah, to odgovara smislu originala.1

Drugi tekst glasi: Gospode Boe moj, neka se povrati u dete dua njegova. I Gospod uslii glas Ilijin, te se povrati u

dete dua njegova, i oive. (1. O carevima 17,21.22) I ovde navodimo dva engleska prevoda: Moffatt: ... the childs life came back and he revived. Prevod: . .. u dete se povratio ivot, i ono je oivelo. New International Version: 0 Lord my God, let this boy's life return to him! The Lord heard Elijah's

cry, and the boy's life returned to him, and he lived. (1. O carevima 17,21.22) Prevod: O Gospode moj Boe, povrati ovom detetu ivot! Bog je uo Ilijin povik, i povrati se detetu

ivot, i ono oive. Vidimo da u ovom tekstu nema mesta za re dua. Jedini ispravni izraz je ivot ili dah. Zato je

prevodilac upotrebio izraz dua? Verovatno je to uinio pod uticajem svoje teologije, tj. verovanja da u asu smrti dua kao svesno bie, naputa telo.

3. Izraz nefe (dua) oznaava i ovekovu unutranjost - srce, misli, oseanja i volju. Zakljuujui ovo razmatranje moemo kazati sledee: 1. Nefe (dua) nije nezavisno bie, neto to bi bilo odvojeno od samog oveka kao linosti; neto to

bi se useljavalo u oveka prilikom roenja i naputalo ga u asu smrti, i to bi nastavilo ivot nezavisno od tela posle njegove smrti. Ne postoje dve linosti u oveku. ovek je jedinstvena celina, jedna osoba.

2. Nefe (dua) je naziv kako za nia stvorenja tako i za oveka. 3. Nefe (dua) ne oznaava neto to bi u oveku bilo besmrtno ili neunitivo. Nefe oznaava samog

oveka, individualizovanu linost. Upotreba i znaenje rei neamah (dah). - Jevrejska re neamah spominje se u jevrejskom Starom

zavetu 24 puta. Ova re u naoj Bibliji prevodi se reju dah, duh, izdisaj. Najee se rei dah i duh upotrebljavaju kao sinonimi, naroito u izraajnoj figuri paralelizmu: Sve dok duha (ruach) bude jo u meni, dok mi dah (neamah) Boji u nosnicama bude . . . (Knjiga o

Jobu 27,3 - Stvarnost) Duh Boji stvorio me je i dah svemoguega dao mi je ivot. (Knjiga o Jovu 33,4) Kad bi on dah svoj u sebe povukao, kad bi itav svoj duh k sebi vratio, sva bia bi odjednom

izdahnula . . . (O Jobu 34,14.15 - Stvarnost) Re dah i duh upotrebljene u ovom smislu, odnose se na ivotno naelo ili ivotni princip koji Bog

daje svakom novom stvorenju na Zemlji. Isti ivotni princip je dat i ivotinjama. Najavljujui potop, Bog je ovako rekao Noju:

Hou da istrijebim sa zemlje ljude koje sam stvorio, od ovjeka do stoke i sitne ivotinje . . . Izgiboe sva bia to se po zemlji kreu: ptice, stoka, zvijeri, svi gmizavci i svi ljudi. Sve to u svojim nosnicama imae dah ivota. (Knjiga Postanka 6,7; 7,21.22 - Stvarnost)

Dah nije odluujui inilac prema kome se stvorenja meusobno razlikuju. Bog je stvorio svako stvorenje i svakome dao razliitu prirodu i osobine, a oveka je nainio prema svojoj slici, uzvienijim od svake ivotinje.

Upotreba i znaenje rei ruach (duh). - Re ruach (duh) spominje se u jevrejskom Starom zavetu 380 puta. U srpskom ili hrvatskom prevodu re ruah prevodi se reima duh, dah i vetar.

Ova re u Bibliji ima vie znaenja: ivotni princip u oveku i drugim stvorenjima, ovekov um, prirodu, moralni karakter. Re ruach primenjuje se i na Boga Oca, Svetoga Duha, kao i na dobre i zle anele.

Budui da ovde govorimo o oveku i njegovoj prirodi, izostaviemo re ruach uvek kada se svojim znaenjem odnosi na Boga i anele. Ova re zanimljiva je jedino kada se odnosi na dah kao princip ivota.

Ve smo spomenuli i ovde elimo da ponovimo da se u jevrejskoj biblijskoj poeziji pojavljuje paralelizam kao figura, tj. misao izraena u prvom stihu, ponavlja se i u drugom stihu, ali uobliena neto drukijim izrazom (vidi: O Jovu 33,4; 27,3; 34,14.15).

Evo jednog takvog teksta: Duh Boji stvorio me je, i dah svemoguega dao mi je ivot. (O Jovu 33,4) Vidimo da izrazi duh i

11

dah imaju u ovom tekstu isto znaenje - oznaavaJu ivotno naelo. Re ruach (dah) ne oznaava neko odvojeno svesno postojanje. Duh ili dah dat je oveku u

trenutku kad postaje ivo bie, a naputa ga kad umire. To je dar od Boga koji se vraa Bogu kad ovek umre ili izdahne.

I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao. (Propovednik 12,7) U prevodu Biblije u izdanju kue Stvarnost, u Petoknjiju (Grubiiev prevod), nalaze se dva teksta

koji nas mogu zbuniti, jer kao da sugeriu da se u oveku nalazi duh kao neko posebno svesno bie. Neka Jahve, Bog duhova u svakom tijelu, postavi ovjeka nad ovom zajednicom. (Brojevi 27,16) Boe, Gospodaru ivotnog duha u svakom tijelu! (Brojevi 16,22) U prvom tekstu smisao sintagme Bog duhova u svakom tijelu nije jasan, ali u drugom tekstu smisao

reenice Boe, gospodaru ivotnog duha u svakom tijelu! je jasan. Ovde se istie duh ili dah kao princip ivota. To isto znaenje ima i gornji stih (Brojevi 27,16).

Odnos duha ili daha prema ivotu i smrti. - Duh ili dah je princip ivota; on je uzrok

ivota. ivot je njegova posledica. Zato duh ili dah ne treba poistoveivati sa ivotom. Duh Boji svorio me je, i dah svemoguega dao mi je ivot. (O Jovu 33,4) Navedeni tekst jasno istie uzrok dah, i posledicu ivot. Kad Bog oduzme oveku dah ivota, ivot se gasi: Kad bi on dah svoj u sebe povukao, kad bi itav duh k sebi vratio, sva bia bi odjednom izdahnula.

(O Jobu 34,14.15 - Stvarnost) Smru se ovekov ivot gasi, nestaje, ali duh ili dah ivota ne nestaju. On se vraa Bogu koji ga je

dao: Vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao. (Propovednik 12,7) Smrt je prema tome odvajanje daha ivota od tela. ovekov sadanji fiziki ivot, kao i ivot svakog

bia, zavisi od daha. Kad dah nestane, ovek i svako ivo stvorenje umire. U tom pogledu ovek nema prednosti (Propovednik 3,19). Kad ih napusti dah ivota svi jednako umiru.

U emu je ipak prednost oveka nad ivotinjom? U Bojim oima postoji velika razlika izmeu prirode karaktera i vrednosti oveka i ivotinje. ovek je stvoren po Bojoj moralnoj slici.

Svako nie bie se hrani, kree, ima nagon za samoodranjem, osea bol kad je bolesno ili ranjeno; kod nekih ivotinja govorimo i o inteligenciji; ovek ima sve ovo, ali jo i svest o svome postojanju, dar razuma koji obuhvata i mo slobodnog izbora, moralno oseanje ili savest, pamenje, matu, oseanja, mo govora i sposobnost za slubu Bogu i oboavanje Boga. ovek ima sposobnost da stalno duhovno napreduje i, jaa svoju zajednicu s Bogom. Svega toga nema u ivotu neme ivotinje.2

Pored toga postoji i osnovna razlika izmeu oveka i ivotinje kada su u pitanju Bogom utvreni odnosi izmeu oveka i ivotinje, kao i izmeu sudbine oveka i ivotinje.

Bog je stvorio oveka da vlada niim stvorenjima, da bude gospodar od riba morskih, i od ptica nebeskih, i od stoke i od cele zemlje i od svih ivotinja to se miu po zemlji. (1. Mojsijeva 1,26)

to se tie sudbine ivotinja se smru zauvek vraa u prah, dok ovek poiva u grobu do asa vaskrsenja. ovek ne prima platu, nagradu ili kaznu, odmah u asu smrti. Verni Hristovi sledbenici primie nagradu, besmrtnost, u dan Hristovog slavnog drugog dolaska (1. Solunjanima 4,14-17) Tada e se zbiti vaskrsenje vernih. I nepokajani grenici vaskrsnue hiljadu godina kasnije, ali za sud. Tu veliku istinu o buduoj sudbini svakog oveka istakao je Isus ovim reima:

Jer ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas sina Boijega, i izii e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vaskresenje suda. (Jovan 5,28.29)

A ostali mrtvaci ne oivee, dokle se ne svri hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blaen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti. (Otkrivenje 20,5.6)

U ivotu i na ovoj Zemlji opredeljujemo se za veni ivot ili za drugu, venu smrt. U dan suda Bog e dati svakome pravednu platu: Onima dakle koji su trpljenjem dela dobroga traili slavu i ast i neraspadljivost, ivot veni: A onima

koji se uz prkos suprote istini a pokoravaju se nepravdi, nemilost i gnjev. (Rimljanima 2,7.8)

12

DVE SMRTI - PRIVREMENA (PRVA) I VENA (DRUGA) SMRT

Kad je Bog prepustio oveku edemski vrt, dao mu je ovu zapovest: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusi s njega, umree. (1. Mojsijeva 2,16.17)

Bog je oveku jasno rekao da e ga za neposlunost stii kazna - smrt. Nai praroditelji su to dobro shvatili. To se vidi iz razgovora koji je Eva vodila sa kuaem i kad je kazala da im je Bog zabranio da jedu rod s drveta poznanja dobra i zla (1. Mojsijeva 3,2.3).

Ipak, smrt nije zadesila nae praroditelje istoga dana kada su sagreili. Da li je to znailo da je Bog porekao svoju prvobitnu odluku da e neposlunoet kazniti smru? Nipoto! Bog je samo privremeno odloio izvrenje presude. Sa zakonskog gledita, oni su ve toga dana bili mrtvi; postali su smrtni, poeo je proces umiranja.

Poto je prestupio Boju volju, ovek je udaljen iz Edema ime mu je uskraen pristup drvetu ivota (1. Mojsijeva 3,22.23). Bog nije eleo da ovek veno ivi kao grenik.

ovek je bio stvoren s mogunou da bude besmrtan, a sada je Bog tu moguu besmrtnost povukao. Bog je tom prilikom ponovio smrtnu presudu reima: Prah si, i u prah e se vratiti!

oveku je produen ivot, ali pod osudom. Izvrenje osude je za neko vreme odloeno. Ta milost data oveku sigurno je posledica injenice da je ve tada, unapred, Hristos kao nevino Jagnje uzeo na sebe krivicu naih praroditelja. V tom smislu Hristos je jagnje, koje je zaklano od postanja sveta (Otkrivenje 13,8).

Po Hristu daje se svim ljudima jedno razdoblje milosti kao vreme probe, kao to je to bilo dato i naim praroditeljima. Svima se prua mogunost za osloboenje od greha, i svako moe primiti ili odbaciti spasenje.

Po Adamovom grehu mi smo ve osueni na smrt. Kao to kroz jednog oveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie. (Rimljanima 5,12)

Ipak, Adam nije zauvek izgubio mogunost da dobije besmrtnost. Da bi dobio veni ivot, trebalo je da doe Otkupitelj koji e oveku dati pomilovanje, a ovek da to pomilovanje prihvati.

to se tie smrti na koju je Adam bio osuen - hoe li ona biti konana i neopoziva, bez buenja ili vaskrsenja, ili e doi dan vaskrsenja u kome e svako primiti svoju nagradu ili kaznu o tome nije unapred nita kazano. Bog je odluio da o tome kasnije obavesti ljude.

Dve smrti privremena ili prva smrt, i vena ili druga smrt ovek je zbog greha bio osuen na smrt. Da se Bog nije umeao, da nije obeao da e doi Potomak

enin da smru satre onoga koji ima dravu smrti, to jest avola; I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu ivotu bie robovi (Jevrejima2,14.15), ovek bi bio osuen da se vrati u nitavilo, u nepostojanje, odakle ga je Bog pozvao u ivot. Ali Hristos je doao i okusio smrt za sve ljude. (Jevrejima 2,9). Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bijasmo grenici umre za nas (Rimljanima 5,8) Svojom smru i svojim vaskrsenjem omoguio je oveku da povrati izgubljeni ivot, veni ivot. On je na sebe uzeo na greh i nau kaznu, podneo je udarac pravde, da bismo mi bili osloboeni. On je bio na Jamac, naa Zamena. On je platio na dug.

Zahvaljujui Hristovoj pobedi koju je na krstu izvojevao za nas i Njegovom slavnom vaskrsenju, smrt koja nas pogaa na kraju naeg ovozemaljskog ivota nije definitivna ili vena smrt, ve privremena; vraanje u prah ili grob iz koga e svi vaskrsnuti. Sam Isus je rekao: Ne divite se ovome, jer ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas sina Boijega. I izii e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vasksenje suda. (Jovan 5,28.29)

Bog je stavio peat na jevanelje o vaskrsenju, vaskrsnuvi Hrista iz mrtvih. Njegovo vaskrsenje je zalog ili garancija naeg vaskrsenja. Apostol Pavle ovako svedoi: Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umree. Jer budui da kroz oveka bi smrt, kroz oveka i vakrsenje mrtvih. Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovae Hristu o njegovu dolasku. (1. Korinanima 15,20-23) Ovo je vaskrsenje pravednih, prvo vaskrsenje; nepokajani grenici vaskrsnue hiljadu godina kasnije. To vaskrsenje naziva se drugo vaskrsenje, iza koga sledi sud i kazna nad nepokajanima - a to e biti druga smrt. Ostali mrtvaci ne oivee dok se ne svri hiljadu godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blaen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njim druga smrt nema oblasti ... (Otkrivenje 20,5.6) Druga smrt koja e zadesiti nepokajane grenike, bie smrt due i tela (Matej 10,28). To e biti konano, neopozivo unitenje ivota.

13

Priroda prve i druge smrti

Prva smrt ili prirodna smrt nije kazna za line grehe, ve posledica Adamovog prestupa. Ona ne oznaava kraj svega, jer posle nje dolazi buenje ili vaskrsenje. Kazna za line grehe, nepriznate i nepokajane, bie druga smrt. Ona e znaiti konano i potpuno unitenje sotone, greha i grenika.

ta je Bog mislio kada je kazao u koji dan okusi s njega, umree, i jer si prah, i u prah e se vratiti? ta je mislio kada je upotrebio re umreti? Osnovna pravda zahteva da kazna za neki prekraj bude izriito utvrena, tako da je moe potpuno shvatiti svako koga se ona tie. I u ovoj reenici, kad je re o smrti kao kazni, izraz umreti znai gubitak ivota, prestanak postojanja, a ne, kao to su to neki kasnije poeli da tvrde - ivot u beskrajnoj besmrtnosti. Da Hristos nije doao kao pobednik smrti i da nam nije omoguio spasenje, smrt koja je pogodila Adama, znaila bi potpuno unitenje, potpuni kraj.1

Prirodna smrt ili prva smrt ne znai potpuni kraj, jer posle nje sledi vaskrsenje. Pojam smrt ne doputa da shvatimo ili smatramo da to znai veno iveti u bedi i venim mukama u paklu ili u radostima raja. Ova nauka se najpre pojavila u neznabotvu, a kasnije je ula u jevrejstvo i neke delove hrianstva.2

Boja odluka u koji dan okusi s njega, umree, bila je jasna, sveana i sveobuhvatna (1. Mojsijeva 2,17). To je znailo gubitak ivota, prestanak postojanja. U Bojoj presudi nema nikakvog nagovetaja o razlikama izmeu tela i due u primeni presude koju je Adam doiveo. Ceo ovek je sagreio i presuda u nadahnutom izvetaju odnosi se na celog oveka.3

Kao to smo ve spomenuli, da Bog nije intervenisao ponudivi oveku spasenje u Isusu Hristu, Adamova smrt znaila bi potpuni prestanak ivota. Zahvaljujui Hristu, prva ili prirodna smrt ne znai veni prestanak ivota, jer iza nje sledi buenje ili vaskrsenje. Prva ili prirodna smrt je privremeni prestanak ivota, a stanje izmeu smrti i vaskrsenja Biblija naziva snom. Meutim, druga smrt, kao kazna za nepokajane grehe, znaie potpuno i definitivno unitenje.

San - eufemizam za prirodnu smrt

Prva smrt ili prirodna smrt u Bibliji se stalno naziva snom ili poinkom. Tako ovek kad legne, ne

ustaje vie; dokle je nebesa nee se probuditi, niti e se prenuti od sna svojega. (Knjiga o Jovu 14,12) Psalmista izjavljuje: Pogledaj, uslii me, Gospode, Boe moj! Prosvetli oi moje da ne zaspim na smrt. (Psalam 13,3) A prorok Danilo pie: I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudie se, jedni na ivot veni, a drugi na sramotu i prekor veni. (Danilo 12,2)

Ovo je nepobitno svedoanstvo Staroga zaveta, a Novi zavet ni najmanje ne odstupa od toga. Isus naziva smrt snom. U vezi s Jairovom keri, koju je vaskrsnuo, itamo: A on ree: ne plaite, nije umrla nego spava. I potsmevahu mu se znajui da je umrla. A on izagnavi sve uze je za ruku, i zovnu govorei: devojko! ustani! I povrati se duh njezin, i ustade odmah. (Luka 8,52-55)

Nagovetavajui uenicima smrt svoga prijatelja Lazara, Isus je rekao: Na prijatelj Lazar zaspa, ali idem da ga probudim. (Jovan 11,11) Onda mu rekoe uenici njegovi: Gospode, ako je zaspao, ustae! A Isus im ree za smrt njegovu, a oni miljahu da govori za spavanje. (Jovan 11,1113)

Kad govori o muenikoj smrti prvog hrianskog muenika Stefana, jevanelist Luka upotrebljava izraz san: I zasipahu kamenjem Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse, primi moj duh. Onda pade na kolena i povika veoma glasno: Gospode, ne zapii im ovaj greh. Kad to ree, usnu. (Dela 7,59.60 - arni)

U grkom tekstu Novog zaveta sedamdeset puta pojavljuje se izraz san kao sinonim za smrt (Matej 9,24; 27,52; Marko 5,39; Luka 8,52; Jovan 11,11-13; Dela 7,60; 19,36; 1. Korinanima 7,39; 11,30; 15,6.18.20; 1. Solunjanima 4,13.14.15; 2. Petrova 3,4).

U Starom zavetu glagol zaspati ili poinuti kao sinonim za umreti pojavljuje se 49 puta. Jedan od takvih prvih tekstova je izvetaj o Mojsijevoj smrti: I ree Gospod Mojsiju: Evo, ti e poinuti (zaspati) s ocima svojim.. . (5. Mojsijeva 31,16)

San je stanje neaktivnosti i nesvesnog poivanja. Zato se za mrtve kae da poivaju (O Jovu 3,17.18; 17,16; Danilo 12,2; Otkrivenje 14,13). Stanje izmeu smrti i vaskrsenja je stanje neaktivnosti, mirovanja i tiine. Izie iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju ; taj dan propadnu sve pomisli njegove. Nee te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siu onamo gde se mui. Jer mrtvi ne spominju tebe; u grobu ko e te slaviti? (Psalam 146,4; 115,17; 6,5)

Besvesni i duboki san brie vreme i prostor. Tako i smrt, koja se uporeuje s besvesnim i dubokim snom, brie svako seanje. To ini da je Hristov drugi dolazak podjednako blizu svakoj generaciji i svakom pojedincu bez obzira koliko je vremena proveo u grobu. Prvi svesni trenutak koji e se dogoditi poto je ovek zaspao ili umro, bie dan vaskrsenja: spasenje za pravedne, a dan suda i unitenja za

14

nepokajane grenike (Otkrivenje 20,5.6.14.15; 21,8). Druga smrt je kazna za neoprotene i nepokajane grehe. Ta smrt se ne sme zameniti s prvom ili

prirodnom smru, koja pogaa sve ljude zbog Adamovog prestupa. Posle prve smrti sledi vaskrsenje, a nakon druge smrti, koja je kazna za line nepokajane i nepriznate grehe nema nikakvog svesnog nastavljanja ivota. To je prestanak ivota, vraanje u niTavilo.

Zato treba praviti razliku izmeu prve i druge smrti. Mnogi to gube iz vida, jer nedovoljno poznaju nauku Svetoga pisma.

Druga smrt znai potpuno unitenje cele ovekove linosti. To je kazna za nepokajane i nepriznate grehe:

A bezakonika e nestati sasvim; natraje e se bezboniko zatrti. (Psalam 37,38) A odmetnici i grenici svi e se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginue. (Isaija 1,28) Biblija jasno

govori o dve smrti i dva vaskrsenja. Prva smrt ili prirodna smrt pogaa sve ljude, dobre i zle, kao posledica Adamovog prestupa. Posle prve smrti sledi vaskrsenje, i to za dobre i zle, s tom razlikom to e oni koji su umrli u Hristu ustati u dan slavnog Hristovog drugog dolaska i primiti nagradu - veni ivot; a oni koji su umrli u svojim gresima, ustae u drugom vaskrsenju, hiljadu godina kasnije, da prime kaznu - venu pogibao, venu smrt.

Pred nama se nalaze dva puta: put vere u Hrista i poslunosti Bojem zakonu, koji vodi u ivot, i put neverstva i neposlunosti, koji vodi u smrt. Bog nas poziva da izaberemo ivot.

Izabrati ivot znai primiti Hrista kao svoga linog Spasitelja i dopustiti Svetome Duhu da promeni na ivot, da nas duhovno obnovi i preporodi. Isus je kazao Nikodimu, lanu jevrejskog Velikog vea: Zaista, zaista, ti kaem: ako se ko nanovo ne rodi, ne moe videti carstva Bojega. (Jovan 3,3) Onaj koji je roen samo od telesnih roditelja, umree dvaputa, a ko je dvaput roen, od telesnih roditelja i odozgo, od Svetog Duha, umree jedanput - zaspae u Hristu, posle ega sledi buenje ili vaskrsenje u veni ivot. Velika je prednost iveti. Zato izaberimo ivot!

VENO UNITENJE - DRUGA SMRT NEPOKAJANIH GRENIKA

Biblija jasno ui da e zli biti konano i potpuno uniteni. Gospod e unititi koren zla i njegove grane sotonu i njegove anele, zajedno s nepokajanim grenicima koji su odbili ponueni dar spasenja.

Jer, gle, ide dan koji gori kao pe; i svi e ponositi i svi koji rade bezbono biti kao strnjika, i upalie ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i nee im ostaviti ni korena ni grane. (Malahija 4,1)

Kad govori o konanoj sudbini grenika, Biblija obino upotrebljava niz glagola i slikovitih izraza koji znae potpuno unitenje. Najee se u tom smislu pojavljuju glagoli: spaliti, unititi, istrebiti, razbiti, iupati, prodreti, ugasiti, itd; ili izrazi: razbie ih kao sud lonarski (Psalam 2,9); grenici bivaju kao pleva na vetru (O Jovu 21,18); nestae kao dim to se razgoni (Psalam 68,2); bie kao vosak to se topi od ognja (Psalam 68,2); izgoree kao kuina (Isaija 1,31).

Tipian primer za ovo je Psalam 37. u kome se nalazi vei broj takvih glagola i slikovitih izraza. Tu se kae da e bezboni i opaki nestati, da e se poput dima rasplinuti, da e biti zauvek satrti, da e biti iskorenjeni i istrebljeni (Psalam 37,2.9.10.20.28.34.36-38).

Na konano unitenje nepokajanih grenika naroito se odnose oni biblijski tekstovi u kojima se opisuje smrt ognjem ili spaljivanjem kao nain konane kazne. To potvruje Isus sledeim reima: Kako to se dakle kukolj sabira, i ognjem saie, tako e biti na posletku ovoga veka. Poslae sin oveij anele svoje, i sabrae iz carstva njegova sve sablazni i koji ine bezakonje. I bacie ih u pe ognjenu: onde e biti pla i krgut zuba. (Matej 13,40-42; vidi: Matej 25, 41.46)

Rezultat ove kazne bie druga smrt: A straljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vraarima, i idolopoklonicima, i

svima laama, njima je deo u jezeru to gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga. (Otkrivenje 21,8; vidi: Matej 10,28; Otkrivenje 20,14)

Veno muenje u ognju pakla nije biblijska nauka. Ta je nauka neznaboakog porekla. Ona je posledica Platonovog uenja o uroenoj besmrtnosti ljudske due. Ova nauka je oko 150. godine pre Hrista prela od Platona u jevrejstvo, a oko 200. godine posle Hrista u neke delove hrianstva.

Ova nauka je u neposrednoj suprotnosti s naukom Svetoga pisma. Sveto pismo ui da je veni ivot

15

Boji dar pravednima, a da je plata za greh smrt (Rimljanima 6,23). ivot i smrt su dva kljuna izraza koji nam pomau da pravilno shvatimo biblijsku nauku o ovekovoj venoj sudbini. To su dva potpuno suprotna pojma. Umreti znai prestati iveti ili postojati, a ne veno trpeti.

Iako Bog obeava veni ivot samo pravednima, pristalice teorije o besmrtnosti due tvrde da je veni ivot odreen svima, pravednima i zlima, samo e jedni taj ivot provoditi u blaenstvu, a drugi u venim mukama. Na emu pristalice venih muka zlih temelje svoje uenje? Najee to uenje oni temelje na pogrenom shvatanju jevrejskih starozavetnih izraza eol i Ge hinom (gehena).

Znaenje rei eol

Jevrejska re eol spominje se u jevrejskom tekstu Staroga zaveta ezdeset i pet puta. U prevodu

Biblije u izdanju kue Stvarnost, Zagreb 1968, re eol ostavlja se neprevedena, ili se prevodi reima: grob, Podzemlje, carstvo smrti i jama (Postanak 37,35; Psalam 30,4; Izreke 1,12).

U prevodu Staroga zaveta koji je uinio uro Danii re eol prevedena je reju grob ili reju pakao (1. Mojsijeva 37,35; 42,38; Psalam 16,10; 30,3; 31,17),

Re eol je najispravnije prevedena reju grob ili podzemlje. To je mesto besvesnog poivanja mrtvih do asa vaskrsenja.

Daniiev prevod rei eol reju pakao je neprikladan. Neprikladan je stoga to popularno shvaena re pakao oznaava mesto ili ognjeno stanje u kome zli ve sada trpe beskrajne muke. Ovo shvatanje je pogreno. Ono je preuzeto iz grkog verovanja o hadesu kao podzemnom boravitu sen pokojnika i o tartaru u kome te sene ve podnose teka muenja.

Kao primer neprikladnosti prevoenja rei eol reju pakao navodimo Daniiev tekst iz Psalma 16,10:

Jer nee ostaviti due moje u paklu, niti e dati da svetac tvoj vidi truhlost. Apostol Petar u svojoj propovedi istie da se ovo proroanstvo odnosi na Hristovo vaskrsenje, koje je u

Njemu nalo svoje ispunjenje: Predvidevi govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi dua njegova u paklu, niti telo njegovo

vide truhljenja. (Dela 2,31) Ovaj tekst Vukovog prevoda sadri ak dva neprikladna i neispravna izraza pakao i dua. Izraz dua je nepogodan jer iroko rasprostranjeno miljenje, koje potie od Platona, a ne iz Biblije, smatra - da u oveku postoji jedan svestan elemenat - dua, koji u bestelesnom obliku nadivljuje telo. To je pogreno miljenje. Po nauci Biblije ovek je jedinstveno, celovito bie, i pojam dua odnosi se na celog oveka. Hristos je na krstu predao svoj duh Ocu, priklonio glavu i umro ili izdahnuo. Poloen je bio mrtav u grob, ali Ga je Otac u trei dan vaskrsnuo.

Zabuna koju je u citirani tekst uneo Daniiev i Vukov prevod upotrebom rei pakao i dua, otklonjena je ispravnim prevodom izvornog teksta:

Jer me nee ostaviti u grobu ni dati da svetac tvoj ugleda trule. (Psalam 16,10 New International Version)

David je u prorokom predvianju ovako rekao o Mesijinom vaskrsenju: Da me nee ostaviti u boravitu mrtvih niti dopustiti da tvoj svetac istrune. (Djela 2,27) To se doslovno ispunilo: Niti je on ostavljen u boravitu mrtvih, niti mu je tijelo istrulo. (Djela 2,31 - Rupi) eol, grob, ili podzemlje, nije mesto svesnog prebivanja ivih mrtvih u obliku bestelesnih duhova, ve

uistinu prebivanje mrtvih. Pristalice teorije o uroenoj besmrtnosti due esto navode tekst iz Isaije 14, 4-11. da bi dokazali da

smrt ne znai prestanak ivota i da se mrtvi u eolu seaju prizora iz zemaljskog ivota. Spomenuti tekst glasi:

Tada e izvoditi ovu priu o caru Vavilonskom i rei e: kako nesta nastojnika, nesta danka? Slomi Gospod tap bezbonicima, palicu vladaocima, koja je ljuto bila narode bez prestanka, i gnjevno vladala nad narodima, i gonila nemilice. Sva zemlja poiva i mirna je; pevaju iza glasa. Vesele se s tebe i jele i kedri Livanski govorei: otkako si pao, ne dolazi niko da nas see. Pakao dole uskoleba se tebe radi da te srete kad doe, probudi ti mrtvace i eve knezove zemaljske, die s prestola njihovih sve careve narodne. Svi e progovoriti i rei tebi: i ti li si iznemogao kao mi? Izjednaio se s nama? Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokriva.

Prorok Isaija kao pesnik u ovoj odi - poruzi unapred opisuje propast oholog vavilonskog vladara koji silazi u eol, gde ga doekuJu vladari koJe je on ranije pokrio i pobio. Pesnik oivljava mrtve vladare da bi preko njih izrekao Boji sud nad surovim vavilonskim carem:

Spusti se u pakao ponos tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokriva.

16

Isaija nikada nije eleo da ovom impresivnom porugom opisuje stanje mrtvih. Njegov je cilj bio da unapred prikae slikovitim pesnikim jezikom, personifikacijom, budui Boji sud nad oholim tlaiteljem Izrailja i pokae da put okrutne slave vodi u propast.1

Znaenje rei Ge-Hinom gehena

Kao to se esto pogreno tumai re eol, tako se esto pogreno shvata i znaenje rei Se-Ntot ili

gehena. Sam Isus spominje ovu re jedanaest puta (Matej 5,22.29.30; 10,28; 18,9; 23,15.33; Marko 9,43.45.47; Luka 12,5). Pristalice nauke o uroenoj besmrtnosti due smatraju gehenu mestom sadanjeg i budueg venog muenja nepokajanih grenika.

Da bismo pravilno shvatili znaenje ove rei, moramo ukratko prouiti njen istorijat, njenu pozadinu. Re gehena potie od jevrejske rei Se-Hi-nom, a ova opet od rei Ge-ben-Hinom, to znai

Dolina sinova Enomovih (Isus Navin 15,8). Nekada je to bila uska dolina koja se prostirala jugozapadno od Jerusalima, natapana potokom Kedronom. Na jugoistonom rubu doline nalazio se nekada uveni Solomunov vrt sa svojim Tofetom, to jest s carskim muzikim gajem i njegovim sviraima.

Rav judejski car Ahaz u doba proroka Isaije uveo je u gaju Tofet u dolini Enom okrutan neznaboaki obiaj spaljivanja dece u ast bogu Molohu. Nadahnuti iskaz kae o tom caru: I sam kaae u dolini sina Enomova, i saizae sinove svoje ognjem po gadnijem delima onijeh naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevijeh. (2. Dnevnika 28,3) Ista bezakonja vrio je Ahazov unuk car Manasija:

Jer opet pogradi visine, koje bee raskopao Jezekija otac njegov, i podie oltare Valima, i naini lugove, i klanjae se svoj vojsci nebeskoj i sluae joj. I provodi sinove svoje kroz oganj u dolini sina Enomova. (2. Dnevnika 33,3-6) Za otpalim carem poveo se itav narod (Jeremija 32,35).

Poboni car Josija je u sedmom stoleu pre Hrista sproveo u Judinom carstvu versku reformu. Izmeu ostaloga oskvrni i Tofet u dolini sinova Enomovih, da ne bi niko vie vodio sina svoga ili keri kroz oganj Molohu (2. 0 carevima 23,10). Josija je posekao idolopokloniki gaj i unitio idolopoklonika svetita. Da bi dolina zauvek ostala neista, rasuo je po njoj mrtvake kosti. Tako je ta dolina postala smetlite na koje su dovozili gradski otpad i bacali leeve uginulih ivotinja i mrtva tela razbojnika koji su bili tako zli da nisu bili dostojni da budu sahranjeni. Ovde su se crvi hranili mesom telesa u raspadanju i tu je goreo veni oganj da bi spalio neistou i trule. Tako je Ge-hinom ili gehena u kojoj je vena vatra spaljivala trule i u kojoj su se crvi hranili mesom u raspadanju postala simbol ognja kojim e biti spaljeni nepokajani grenici u poslednji dan suda i kazne zlih.

Bog je unapred upozorio svoj narod da e dolina Enom postati dolina krvna, gde e se bacati tela mrtvih kao hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim (Jeremija 7,32.33; 19,6)

U svetlosti pravog znaenja rei gehena koje smo upravo izneli, valja shvatiti i proroke rei proroka Isaije: I izlazie i gledae mrtva tela onih ljudi koji se odmetnue od mene; jer crv njihov nee umreti i oganj njihov nee se ugasiti, i bie gad svakom telu. (Isaija 66,24) Neki ovaj tekst navode kao dokaz u prilog tvrdnji da e se zli veno muiti u neugasivom ognju pakla. Oni koji ovaj tekst primenjuju na kaznu duama u venom ognju trebalo bi da zapaze da je u tekstu re o mrtvim telesima, a ne o bestelesnim svesnim duama u mukama pakla. Mrtva tela zlih lee u dolini usred jerusalimskog otpada i tu ih prodiru crvi koji ne umiru i oganj koji se ne gasi. Crvi prodiru mrtvo telo, to iskljuuje ideju o sposobnosti opaanja i beskrajnim mukama. Oganj iskljuuje suparniku prisutnost crva. Oboje predstavljaju potpuno unitenje bia koje je prestalo da ivi.2

Neugasiv ili veni oganj je oganj koji niko i nita ne moe ugasiti. Meutim, kad prodere materiju kojom se hrani, oganj se sam po sebi gasi. Oganj je vean ne po svom trajanju ve po uiniku.

Nekadanji oganj gehene nije bio oganj u koji bi se bacali ivi da bi se u njemu muili, ve oganj u koji su bila bacana mrtva tela da bi bila spaljena. To nije bio oganj koji bi se hranio ivim biima ve oganj koji se hranio leevima ivotinja i mrtvim telima zloinaca, odatle se stalno spominju zajedno oganj i crvi. Ako neki deo mrtvog tela nije unitio oganj, poderali bi ga crvi. ak ako bi neko bio iv baen u oganj (kao to e zli biti baeni u buduu gehenu), njegov bi se ivot ubrzo ugasio, i njegovi bi ivotni ostaci bili zaas uniteni vatrom i crvima.3

Pristalice teorije o besmrtnosti due esto navode Isusove rei iz Jevanelja po Marku 9,4348, u kojima citira poslednje dve reenice iz Isaije 66,24, kao dokaz u prilog svojoj tvrdnji da e zli biti veno mueni u ognju pakla.

Evo Isusovih rei: I ako te ruka tvoja sablanjava, otseci je: bolje ti je bez ruke u ivot ui, negoli s obe ruke ui u pakao,

u oganj veni. Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. I ako te noga tvoja sablanjava, otseci je: bolje ti je ui u ivot hromu, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj veni, gde crv njihov ne umire, i

17

oganj se ne gasi. Ako te i oko tvoje sablanjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ui u carstvo Boje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni, Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. (Marko 9,43-48)

Ovde Isus nita ne govori o venom muenju. On upozorava uenike da je bolje ui u ivot s jednim okom, sakat ili hrom negoli da s oba oka, s obe ruke i s obe noge budu baeni u neugasiv oganj gehene - jer je bolje da jedan ud propadne negoli da celo telo bude baeno u gehenu, gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Marko 9,47).

Prouavanjem znaenja rei eol mogli smo se osvedoiti da je eol ili grob mesto besvesnog poivanja mrtvih do dana vaskrsenja, a prouavanjem rei Ge-Hinom ili gehena, koju nai prevodioci prevode reju pakao, mogli smo se osvedoiti da gehena ili pakao ne oznaava ni sadanje ni budue trajno mesto muenja zlih. Gehena je simbol budue kazne nepokajanim grenicima u ognjenom jezeru, koje e znaiti drugu smrt ili potpuno unitenje (Otkrivenje 21,8).

Od naeg sadanjeg izbora zavisi na budui ivot - veni ivot ili budua smrt, druga ili vena smrt. Svakome od nas upuene su rei:

Svedoim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas ivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izberi ivot, da bude iv ti i seme tvoje, Ljubei Gospoda Boga svojega, sluajui glas njegov i drei se njega .. . (5. Mojsijeva 30,19.20)

I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot veni; i ovaj ivot veni u sinu je njegovom. Ko ima sina Boijega ima ivot; ko nema sina Boijega nema ivota. (1.Jovanova 5,11. 12)

HRISTOVO UENJE O SUDBINI ZLIH

Hristos koji je oveka stvorio poznaje njegovu grau, zna i ovekovu sudbinu. Njegovo je svedoanstvo o ovekovoj prirodi i sudbini jedino pouzdano. ta je Hristos uio o sudbini zlih?

Na ovo pitanje nalazimo odgovor u mnogim Hristovim priama i izjavama. Te prie, uzete iz prirode i ivota, prikazuju konanu sudbinu grenika, a to je - njihovo konano unitenje.

Evo neke od tih pria - poreenja: Kako to se dakle kukolj sabira, i ognjem saie, tako e biti na posletku ovoga veka. Poslae sin

oveij anele svoje, i sabrae iz carstva njegova sve sablazni i koji ine bezakonje. I bacie ih u pe ognjenu: onde e biti pla i krgut zuba. (Matej 13,40-42)

Ve i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne raa dobra roda, see se i u oganj se baca. (Matej 3,10)

Ko u meni ne ostane, izbacie se napolje kao loza i osuie se; i skupie je, i u oganj baciti i spaliti. (Jovan 15,6)

Ova tri primera jasno prikazuju ta je Isus uio o sudbini nepokajanih grenika. Kao to se kukolj sabira i spaljuje, kao to se drvo koje ne daje dobrog roda see, baca u oganj i spaljuje, kao to se nerodna loza odseca i spaljuje, tako e jednoga dana nepokajani grenici biti potpuno uniteni.

Spomenimo jo nekoliko primera koje je Isus uzeo iz ivota. ta je gospodar vinograda odluio da uini s vinogradarima koji su ubili njegovog sina kada je doao da od njih primi plodove?

Zloince e zlom smrti pomoriti; a vinograd dae drugim vinogradarima, koji e mu davati rodove u svoje vreme. (Matej 21,41)

Drugom prilikom Isus je kazao da nepokajane Jevreje eka ista sudbina koja je zadesila neke Galilejce iju je krv Pilat pomeao s njihovim rtvama; eka ih unitenje kao to je siloamska kula pod svojim ruevinama unitila osamnaest svojih rtava (Luka 13,1-5).

Uporeujui prilike u vreme svoga drugog dolaska s prilikama u vreme kada je iveo Lot, Isus kae: Tako kao to bi u dane Lotove: jeahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, saahu, zidahu; A u dan kad

izie Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve. Tako e biti i u onaj dan kad e se javiti sin oveij. (Luka 17,28-30)

Unitenje neumerenih i nemoralnih Lotovih savremenika ognjem i sumporom slika je unitenja nepokajanih grenika u dan Hristovog drugog dolaska. Oni e biti kanjeni venom propau (2. Solunjanima 1,9).

Kad Hristos govori o osudi i kazni nad nepokajanim grenicima, On uvek istie da e to biti iznenadna, brza i nasilna smrt - druga smrt, a ne ivot u venim mukama.1

18

Objanjenje pojma veni oganj

Postoji rasprostranjeno verovanje da e zli morati da trpe vene muke u venom ognju. Ovo verovanje

je prirodna posledica prihvatanja Platonovog uenja o uroenoj besmrtnosti ljudske due. Ono je takoe posledica neshvatanja prave biblijske nauke o ovekovoj prirodi i njegovoj venoj sudbini.

Hristos esto govori o osudi nad zlima kao i o osudi koja obuhvata i nosi neto veno: A koji pohuli na Duha Svetoga, nema oprotenja vavek, nego je kriv venom sudu. (Marko 3,29) Tada e rei onima to mu stoje s leve strane: idite od mene prokleti u oganj veni pripravljen avolu

i anelima njegovim. (Matej 25,41) Ovi e otii u muku venu, a pravednici u ivot veni. (Matej 25,46) Napominjem da New International Version (Novi internacionalni prevod) upotrebljava ovde umesto

izraza muku venu izraz kaznu venu. Pravi biblijski smisao je vena kazna, a ne vena muka. U ovim primerima se ne istie veno trajanje muenja ili kanjavanja, ve veno trajanje posledice.

Osuda je vena po svojoj posledici. Ne treba poistovetiti pojam vena kazna s pojmom veno kanjavanje, niti pojam vena osuda s pojmom veno suenje. Kazna je vena po svom uinku ili posledici, dok je trpljenje privremeno: ono prestaje s potpunim prestankom ili unitenjem grenikovog ivota.2

Kad govorimo o znaenju pojma veni, moramo uvek imati na umu sledee: Pridev vean (ajooz) moe imati dva razliita znaenja, zavisno od imenice koju odreuje. Samo uz

imenicu Bog i boanske vrednosti pridev vean izraava veno trajanje, a uz oznaku ljudskog i zemaljskog taj pridev odreuje trajanje dok traje sadanji vek tih osoba ili stvari.

Tako na primer, apostol Pavle moli hrianina Filimona da primi svog biveg roba Onisima koji mu se sada dragovoljno vraa kao hrianin da mu veno slui, tj. dok bude iv. Jer moe biti, pie Pavle Filimonu, da se zato rastade s tobom na neko vreme da ga dobije veno. (Poslanica Filimonu 15) Uz imenicu ovek pridev vean znai dok god ta osoba ivi.

Bog je vean i njegova je ljubav vena, ali Boje aktivnosti mogu imati svoj poetak i kraj. Veno spasenje ne znai veno spasavanje; vena kazna ne znai veno kanjavanje; veni sud ne znai veno suenje. Izraz veno spasenje oznaava potpuno i dovreno delo milosti; vena kazna oznaava svjren in s njenom posledicom koja je unitenje ili smrt.

Klju za razumevanje pojma vean nalazimo u biblijskom primeru kazne koja je stigla Sodom i Gomor:

Kao to i Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodili za drugim mesom, postavie se za ugled i mue se u venom ognju. (Judina poslanica 7)

Oganj koji je unitio Sodom i Gomor naziva se venim ognjem. Ovaj oganj, iako se naziva vean, davno se ugasio, ali njegov uinak je vean. Na mestu na kome su nekada stajali ti gradovi, sada je Mrtvo more. Oganj nije vean u svom procesu ve u svojim rezultatima. Vean oganj nita ne moe ugasiti dok postoji materija kojom se hrani. Kad je ona unitena, tada se i oganj gasi.3

Znaenje rei gehena pakao

Isus izgovara teke rei kad govori o kazni koja e stii zle. Ipak, te rei su u skladu s Njegovim karakterom ljubavi. On je rekao da je Bog tako ljubio svet da je dao svoga jedinoga Sina da ni jedan koji Ga veruje ne pogine nego da ima veni ivot (Jovan 3,16). Nagrada onima koji veruju u Hrista, koji su u vezi s Izvorom ivota - je veni ivot; a one koji su odvojeni od Izvora ivota eka pogibao - vena smrt.

Na sedam mesta u Novom zavetu Isus upotrebljava izraz gehena ili ognjeni pakao kad govori o mestu budue, konane kazne zlih (Matej 5,22.29.30; 10,28; Luka 12,5; Matej 18,8.9; Marko 9,43.45.47; Matej 23,15:33). Jedino drugo mesto na kome se spominje re pakao nalazi se u Jakovljevoj poslanici 3,6.

Gehena, Ge-Hinom ili Dolina Enom, bila je dolina juno od Jerusalima. Prema tradiciji to je bilo mesto na koje se dovozio gradski otpad da bi tu bio spaljen ognjem koji je stalno goreo. Oganj i crvi koji su se hranili mrtvim telima bili su sredstvo za unitenje otpada i svake druge neistoe. Tu sliku Isus je upotrebio da bi opisao budue unitenje svega neistoga na ovome svetu i u svemiru. Gehena ili ognjeni pakao je slika ognjenog jezera koje se spominje u Otkrivenju kao mesto konanog unitenja sotone i njegovih sledbenika (Otkrivenje 20,14.15).

Evo ta Isus kae o ognjenom paklu u Jevanelju po Mateju 5,22: A ja vam kaem da e svaki koji se gnjevi na brata svojega ni za to, biti kriv sudu; a ako li ko ree

bratu svojemu: raka! bie kriv skuptini; a ko ree: budalo! bie kriv paklu ognjenom.

19

Ovde se istiu tri stupnja krivice. Za prvi stupanj krivice odgovara se cred sudom stareina sinagoge, za drugi stupanj pred skuptinom koja moe izrei smrtnu kaznu. Zatim sledi konana kazna - gehena ili ognjeni pakao, u koji su baena mrtva tela zloinaca da bi ih proderali crvi ili oganj pretvorio u pepeo. Obina smrtna kazna izvrena maem ili kamenovanjem mogla je biti pootrena bacanjem u gehenu. To je bio trei stupanj kazne nad tekim zloincima koji nisu bili dostojni normalne sahrane.

Dalje je Isus kazao: A ako te oko tvoje desno sablanjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od

udova tvojih negoli Sve telo tvoje da bude baeno u pakao. I ako te desna ruka tvoja sablanjava, otseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude baeno u pakao. (st. 29.30)

Tu je naglaeno da je bolje da propadne jedan ud, makar nam bio skupocen i potreban, negoli da celo telo bude baeno u gehenu u ognjeni pakao.

U Jevanelju po Mateju 10,28. itamo: Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a due ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji moe i duu i telo

pogubiti u paklu. Oni koji ubijaju telo su progonitelji Boje dece. Ovi progonitelji se spominju u stihovima 1825.36.

Oni nam ne mogu oduzeti spasenje. Pogubiti duu i telo znai unititi celog oveka. To moe uiniti jedino Bog, i to e On uiniti nad

nepokajanim grenicima. Nigde u Svetom pismu, pa ni na ovom mestu, ne spominje se dua kao neko svesno bie koje bi postojalo odvojeno od tela i nadivelo telo. Kazna za nepokajane grehe bie unitenje celog oveka - due i tela, u buduoj geheni ili ognjenom jezeru (Otkrivenje 21,8).

Znaenje rei hades i tartaros

Re hades (had) spominje se u Novom zavetu jedanaest puta; od toga tri puta je upotrebljava Isus, i

to u svojoj osudi Kapernauma (Matej 11,23; Luka 10,15); u svom odgovoru Petru na njegovo priznanje vere (Matej 16,18); i u prii o bogatau i siromanom Lazaru (Luka 16,23). U svim ovim tekstovima, kao i na drugim mestima gde se u originalu upotrebljava izraz hades, Vuk Karadi, ponesen popularnim i u crkvi rairenim shvatanjem, kao i nemakim originalom sa koga je prevodio, prevodi tu re neodgovarajuom reju pakao.

ta zapravo znak re hades? U grkoj mitologiji hades oznaava podzemno mesto u kome due kao senke nastavljaju svoj ivot posle smrti tela. Po toj mitologiji na zapadnom delu tog podzemnog mesta prostiru se Jelisejska polja na kojima pravedne due uivaju u blaenstvu, a negde u dubini nalazi se Tartar, najmraniji deo tog mranog carstva u kome grenici izdravaju vene kazne.

Ovo neznaboako verovanje uticalo je na mnoge prevodioce, tako da su oni re hades preveli reju pakao. Prema popularnom verovanju, preuzetom iz grke mitologije, pakao je mesto u kome grenici ve sada trpe kaznu.

Pogreno je re hades prevoditi reju pakao koja u sebi nosi neznaboaku ili mitoloku obojenost. Re hades je grki ekvivalent jevrejske rei eol, koja se 65 puta spominje u Starom zavetu, a znai grob ili podzemlje.

Hades, grob ili podzemlje, prema nauci Svetoga pisma, nije mesto u koje bi ulazili bestelesni duhovi ili due pokojnika da tu nastave ivot blaenstva ili muke. Hades je mesto tiine u kome sada u besvesnom stanju poivaju ili spavaju mrtvi, dobri i zli, do asa ponovnog buenja ili vaskrsenja.

Prema nauci Svetoga pisma, rei gehena i hades nisu sinonimi. Meutim, neki prevodioci obe rei prevode reju pakao, dajui im tako istovetno znaenje. Takvi prevodioci zbunjuju itaoce.

Re gehena prevedena reju pakao predstavlja budue mesto kazne za nepokajane grenike. A re hades, koju ne bi trebalo prevesti reju pakao, ve reju grob - oznaava sadanje stanje mrtvih, njihovo poivanje u grobu do asa vaskrsenja.

Razmotrimo upotrebu rei hades u vezi s polaganjem Hristovog tela u grob. Ve je nadahnuti pesnik u Starom zavetu prorekao da Bog nee ostaviti Mesiju u eolu (grobu) niti dopustiti da istrune. Apostol Petar potvruje ispunjenje ovog proroanstva reima:

Niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih, niti mu je telo istrulilo. (Dela 2,31 - arni) U naem prevodu koji se nalazi u svakodnevnoj upotrebi pogreno je prevedena jevrejska re eol i

grka re hades reju pakao. U ovom prevodu pogreno je upotrebljen izraz dua. Ni re dua ni re pakao ne spominju se u grkom originalu, zato ih dr arni u svom prevodu ne spominje.

Hristova smrt bila je identina sa smru svakog Bojeg deteta. Evaneoski prikaz Hristove smrti kae da je Isus viknuo jakim glasom i izdahnuo (Marko 15,39). U emu je razlika izmeu Hristove smrti i smrti

20

njegovih sledbenika? Razlika je u tome to je Njegova smrt bila tako kratka da Njegovo telo nije istrunulo. I upravo je ta razlika proreena u Psalmu 16,10. On je bio poloen u hades (grob), i tu je ostao do vaskrsenja.

I verni Hristovi sledbenici, koji su umrli pre Hristovog drugog dolaska, ostae u svojim grobovima do Hristovog dolaska:

Jer kako po Adamu svi umiru, tako e i po Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos, a potom oni koji verovae Hristu o njegovu dolasku. (1. Korinanima 15,22.23)

Jer kad smo jednaki s njim jednakom smru, biemo i vaskrsenjem. (Rimljanima 6,5) Iz ovoga zakljuujemo da e u asu vaskrsenja Hristovi sledbenici izai iz hadesa (groba), kao to je

Hristos izaao iz hadesa (groba) u asu svoga vaskrsenja. Verni e vaskrsnuti za ivot veni. Smrt i grob bie zauvek pobeeni. Tada e se zbiti re koja je napisana: pobeda prodre smrt. Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, pakle, pobeda? (1. Korinanima 15,55) Smrt i grob bie zauvek uniteni (Osija 13,14).

Zanimljivo je primetiti da se u Otkrivenju triput spominju zajedno smrt i grob (hades); (Otkrivenje 6,8; 20,13.14).

I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoe svoje mrtvace; i sud primie po delima svojima. I smrt i pakao baeni bie u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. (Otkrivenje 20,13.14) To je svedoanstvo Boje rei o konanoj kazni koju su zasluili nepokajani grenici.

Ostaje nam da kaemo jo neto o znaenju rei tartar. Re tartar spominje se samo jedanput u Novome zavetu, i to u 2. Petrovoj 2,4.

Prema grkoj mitologiji, kao to smo to ve spomenuli, tartar je najdublji i najmraniji deo hadesa u kome veliki grenici trpe kaznu. Petar ne upotrebljava re tartar u ovom paganskom smislu, u smislu grke mitologije, gde bi zli i pali aneli ve sada trpeli kaznu.

Tartar je u tekstu apostola Petra mesto zadravanja zlih duhova ili zlih anela do suda kada e im biti odreena kazna (2. Petrova 2,4.9). Upravo za avola i njegove anele pripremljeno je ognjeno jezero (Matej 25,41). Sada je njihovo mesto zadravanja na naoj zemlji i u njenoj sferi.

Na kraju elimo da ponovimo: izrazi eol ili hades oznaavaju grob, u kome mrtvi poivaju do vaskrsenja; gehena je simbol ognjenog jezera - budue kazne za zle (Otkrivenje 21,8), a tartar je mesto zadravanja palih anela dok im ne bude izreen sud (1. Korinanima (u2.3. Svoju teologiju ne smemo pozajmljivati iz grke mitologije. Na alost to se u velikom delu hrianstva dogodilo.

Bog e jednog dana uiniti kraj grehu i svakom zlu. Hristos se ne miri s borbom venog dualizma. Kad budu stvorena nova nebesa i nova Zemlja, tada e Bog sa svog prestola objaviti:

I smrti nee biti vie, ni plaa, ni vike, ni bolesti, nee biti vie, jer prvo proe. (Otkrivenje21,4) A poslednji e se neprijatelj ukinuti smrt. (1. Korinanima 15,26) Smrt zajedno s hadesom ili

grobom koji je prati bie baeni u ognjeno jezero, to oznaava njihov potpuni kraj. Ni ognjeno jezero nee beskrajno goreti s avolom i njegovim anelima koji bi se u njemu veno ivi muili. Bavo kao koren i njegovi sledbenici kao grane bie uniteni venim ognjem (Malahija 4,1). To je nepogreivo svedoanstvo Boje rei.

21

ZNAENJE REI DUA I DUH U NOVOME ZAVETU

U Hristovo vreme i u vreme apostola u grkim kolama mnogo se raspravljalo o besmrtnosti due. Uticaj grkog filozofa Platona, najveeg zastupnika ideje o uroenoj besmrtnosti ljudske due, poeo se iriti i meu Jevrejima, naroito meu onima u Aleksandriji, meu kojima je delovao uveni jevrejski filozof Filon, poznati pristalica Platona.

Neznaboako uenje o uroenoj besmrtnosti ljudske due, koje se u Hristovo vreme sve vie irilo, u suprotnosti je s Hristovom naukom i naukom apost