7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

1/65

cena 200

4. februar 2016.

broj

BiH KM; Hrvatska KN; Makedona DEN; CG . EUR; Slovena . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF

Izborne pripreme

uvari napredne SrbeIntervju: Dejan Jovi

O lepa, o draga, o slatka slobodo

INTERVJU:MILUTIN MRKONJI O PROKOPU

MOLERSKA

POSLA

4. februar 2016.

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

2/65

AKCIJANEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE

Laguna

Kn ge

9dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremenau neku od knjiara Del i kupitejedan od deset naslova sa ovog spiskapo specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 22. januara do 18. februara 2016.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:

Del knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra , Beograd)Del knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana , Beograd)Del knjiare d.o.o. Terazije (Terazije , Beograd)Del knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. , Beograd)Del knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska , Beograd)

Del knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I , Kragujevac)Del knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova , Ni)Del knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia a, Beograd)Del knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal , Ni)Del knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa , Valjevo)

Del knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Del knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova , Beograd)Del knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova , Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra , Beograd)Del knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva , Beograd)

Del knjiare d.o.o. Subotica (Korzo , Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska , Beograd)Del knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka , Miljakovac)Del knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka a, Banovo Brdo)Del knjare d.o.o. . mart (Stanoja Glavaa , Beograd)

Fatima Buto

SENKA POLUMESECA

Pria s pakistansko-avgansitanskegranice o savremenoji divljoj borbi izmeuzavodljive fantazije olinoj slobodi i venihzahteva porodice,drutva i istorije

Leonardo Padura

JESENJI PEJZA

Izvrstan krimikubanskog pisca,dobitnika nagradaHemet, Rejmondendler, Nacionalnenagrade za knjievnosti francuskog Ordenaza umetnost

Hartmut Grasl

KLIMATSKE PROMENENaunopopularna

knjiga iz biblioteketa je tano? koja

donosi najvanijeinjenice i sve to trebada znate o klimatskim

promenama, pisanastruno i jednostavno

Deni Volas

ULICA ARLOTPria o obinom mladiu

u neobinoj potrazi zadevojkom, roman jednog

od najboljih britanskihpisaca komedije, koji

pripoveda duhovitopoput Hornbija,

neodoljivo kao Parsons

Helen Filding

DNEVNIK BRIDETDOUNS

Legendarni klasik iklitliterature, urnebesnaispovest jedne vedro oajnetridesetogodinjakinje kojane odustaje od namereda pronae unutarnjuravnoteu i smirenost

Kristofer Mur

SVETA PLAVA

U julu 1890. Vinsent vanGog je otiao u kukuruznopolje i ubio se. Ili nije? taje bila istinska inspiracijaslikara sa Monmartra?Urnebesno smenarekonstrukcija umetnikogPariza skraja XIX veka

Aleks Kapi

PO CENU SNOVA

Odlian istorijski roman u komese tri istorijske linosti jednogdana 1924. sreu u Cirihu:mladi pacista i Hajzenbergovstudent, buntovna devojkai budua pevaica, i studentumetnosti koji prati uvenogarheologa limana u Troju

Santjago Ronkaljolo

CRVENI APRILKrvav detektivski roman

sa serijskim ubicama iudovinim zloinima

smeten u kontekstsavremenog Perua, odpisca koga su kritiari

prozglasili novimVargasom Ljosom

Kris Bauers

SPORTSKI LIDERNOVAK OKOVI I

USPON SRBIJE

Biograja jednog odnajboljih tenisera

svih vremena,nacionalni bestseler

u kome se prepliusport i geopolitika

Ana Houp

POMEN

Engleska nakon Prvogsvetskog rata i pria o enamanevoljnim da kau zbogomsvetu koji je rat unitio, ali ispremnim da sa sebe zbacecrninu i okrenu se budunosti.Najprodavaniji roman u VelikojBritaniji 2014. godine

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

3/65

izdava

NP VREME d.o.o.

Trg Republike , Beograd

direktor

Stevan Risti

pomonik direktora

Vojislav Miloevi

finansijski direktor

Daniela Vesi

glavni urednik

Dragoljub arkovi

odgovorni urednik

Filip varm

pomonici glavnog urednika

Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijat

Jovana Prei

redakcija

Dejan Anastasijevi,Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,

Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec,

Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teofil Pani,

Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,

Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacija

Dragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcija

Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

lektori:Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

korektori:Nikola Dragomirovi,

Ana uk Dragomirovi,

Stanica Miloevi

internet izdanje

www.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata

Nikola ulafi, Milan Radovi

raunovodstvo

Slavica Spasojevi

marketing

Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.com

telefon redakcije: /-

telefaks:/-

tampa

Rotografika, Subotica

ISSN

COBISS.SRID

BROJ

4. februar 2016.

Izborne pripreme:uvari napredne Srbije

Nuspojave:Enterprajz u Nedoiji

Pijani barometar:Slike sa Kaleni pijace

Intervju:Dr Tijana Blagojevi

Lini stav:Zato ste tako predivni

ili ta nas je to snalo i dokle e da traje

Intervju:Milutin Mrkonji

Geox Vranje:uje se odjek koraka

Portret savremenika:Duan Vujovi

Lisica i dral:Zidari bez granica

Izbeglika kriza:Nada koja vodi u smrt

KULTURA

Izloba:Ko je Soko taj je Jugosloven

Roman:Doba mjedi

Izloba:Raskra Mile Gvardiol

In memoriam:Ale Debeljak ()

SVET

Intervju:Dejan Jovi

Predizbori u SAD:

Start za trku do Bele kue

Bugarska:Romski ratnici Islamske drave

MOZAIK

Zemlja ljudi:Tajland

Vreme nauke:Od ega ete umreti

Navigator:Slatko-kisele maline

Strip:Izbeglike prie

David Albahari je negde napisao da su

gradovi kao ene neke ti se svide zbog

onoga kako izgledaju, druge zbog onoga to

nose u sebi, a ima i onih, bezbojnih, pored

kojih si krajnje ravnoduan. Bangkok bi,

ako posmatramo ovako, bio od onih koje se

ne svide odmah, ali se njihov arm otkriva

iz dana u dan, i ne moete da poverujete

da vam se nisu dopale od samog poetka

Nakon dve decenije postojanja, Muzej

istorije Jugoslavije izlobom o Sokolskom

pokretu izmeu

dva svetska

rata najavljuje

poetak bavljenja

periodom Kraljevine

Jugoslavije, kaoi buduu stalnu

postavku

:

U prolu subotu, kad sam proao pored

stranakih tandova, ispisnica po

godinama vue me za rukav: Komija,

meni uzeli od penzije i dali onima s

belim krpama. A onda vrlo upueno

citira iznos subvencija za Er Srbija

:

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

4/65

Kao to znamo, stranke suuvek u kampanji, govo-rio je pre gotovo dvade-set godina Zoran ini

na debati koja je organizovana u beograd-

skom kulturnom centru Reks, u krcatojsali, na programu koji je vodio Aleksan-dar Timofejev, tada novinar Radija B92.

Na suprotnoj strani od inia sedeoje Vojislav eelj, tada i danas predsed-nik Srpske radikalne stranke. I tada i da-

nas i su opozicione stranke; i tadai danas je sedeo na klupi i ekao daih oni koji su na vlasti pozovu da usko-e u vladu; i tada i danas je malo iznad

cenzusa; i tada i danas debate se vode po

domovima kulture, jer su glavni elektron-

ski mediji zatvoreni za razgovor politi-kih neistomiljenika.

Na snimku koji postoji na Jutjubu nevidimo Aleksandra Vuia, tada mladoggenseka radikala i u nekim nastupimamnogo radikalnijeg od samog eelja, ali

danas znamo gde je: u neprestanoj kam

Izborne pripreme

UVARI NAPREDok javnost eka formalno

zakazivanje redovnih

lokalnih i izbora za

Pokrajinu i najavljenih

vanrednih izbora za

Skuptinu Srbije, dalekood javnosti se sprovode

pripreme koje bi trebalo

da osiguraju pobedu

Srpske napredne stranke

moda i po svaku cenu.

Ko su ljudi sa kojima

Aleksandar Vui tri

novu izbornu trku

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

5/65

pozicije vlasti, sa mesta svedritelja i ge-neralnog upravnika skoro svega u Srbiji.

Kao da se ta inieva reenica ureza-

la u njegovu svest mnogo vie od stoti-na proitanih knjiga koje je sastavio Vo-jislav eelj, kao da je ta jedna reenica iz

razgovora koji vode dvojica najlucidnijih

politiara koji su se u Srbiji pojavili u po-slednjih 30 godina ostala urezana u kor-teks tada mladog radikala, opijenog ideja-

ma Velike Srbije, sveopte zatite srpstva,

srpskih korena i srpskih kronji.Kao i mnoge druge metafore Zorana

inia koje su postale opte mesto srp-ske politike kulture i za koje je u jednom

trenutku izgledalo da slue za maskira-nje stvarnosti, ovu jednostavnu reeni-cu Vui je shvatio bukvalno i ona kao da

je postala jedini kredo njegove politike.I zato ga danas vidimo na otvaranju

koloseka na Prokopu, pa na otvaranjuotvorene fabrike u Vranju, pa na otva-

ranju probijenog jednog od dva potreb-na tunela na putu Ljigaak, vidimoga neumornog sa makazama, ide po Sr-biji i preseca vrpce, kao to su i pre nje-ga presecali, ali niko u istoriji sa tolikomfrekvencijom i sa tolikom medijskompokrivenou.

Iako izbori jo nisu ni raspisani, kam-

panja za njih traje mesecima i ovi topli

zimski dani kao da su iskorieni da semalo izae u narod da se malo ljudimapodie, da ih se skloni od jednomesenekampanje dravnog udara i da se poka-

e ta se, u meuvremenu, radilo, ta senapravilo i kako e se jednog dana ispu-niti ono to je svojevremeno rekao Bo-ris Tadi sa mesta predsednika Srbije da e veina graana Srbije iveti poredauto-puteva.

Istovremeno, sporadino se u javnosti

pojavljuju vesti o nekakvim izborima zaSavete mesnih zajednica po Srbiji na koji-

ma liste -a ubedljivo pobeuju. Tako

je u nedelju 31. januara 2016. godine odneo apsolutnu pobedu u mesnoj za

DNE SRBIJE

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

6/65

za Savet tog sela pored Sombora, a slina

situacija se dogodila dve nedelje ranije uBakom Monotoru.

Ove pobede doivljene su i predstavlje-

ne kao pokazatelj onoga to e se dogo-

diti na predstojeim izborima. Osvajanjevlasti u mesnim zajednicama predstav-ljeno je kao pobeda kandidata za pred-sednika Sjedinjenih Amerikih Drava na

preliminarnim izborima u Ajovi i kao da nije na vlasti poslednje tri i po godi-ne u Srbiji.

Upravo su lokalni izbori koji su bili odr-

ani u poslednje tri i po godine pokaza-li da neto sutinski nije dobro u politi-kom sistemu u Srbiji, jer ne samo da suposluili da se vlast spusti do najniegnivoa (ne raunajui skuptine stanara)nego i da na scenu isplivaju neki novimehanizmi stranakog uticaja. Ono tose u prolih petnaestak godina deavalosporadino na lokalnim izborima u san-dakim optinama Novi Pazar, Tutin iSjenica, gde je moglo da se dogodi pre-bijanje neistomiljenika ili ak obraunvatrenim orujem, sada je postalo op-te mesto na lokalu u Srbiji i zabelee-no je da su skoro svi izbori bili praeni

incidentima.Zajedniko tim dogaajima je da su u

Mionicu, Odake, Vrbas ili Luane dola-zili ljudi sa strane i vrili pritisak u ko-rist naprednjake liste, i da su u nekimsluajevima pojedini ljudi bili napadnu-ti, prebijeni, neke su glave polupane, a da

nikada nismo saznali ishod tih napada.Sline stvari su se deavale i u optina-

ma u kojima nije imao vlast, ali je po-

kuao da je osvoji uz pomo preletaa,

koji bi, ako ne pristanu na ponudu na-prednjaka, bili izloeni neprijatnostimai pritiscima da promene stranu. To je bio

sluaj u Vrcu, a nedavni i u Beloj Crkvi,gde se odigralo prekomponovanje vlada-

jue veine u korist -a, to je dovelo ido fizikog obrauna.

Takav ishod bio je zaustavljen prole go-

dine u Iniji jer je oevidno prevladao uti-

caj koji Goran Jei, potpredsednik -a,ima u toj sredini.

Dok Vui svakodnevno otvara razne

objekte i najavljuje nove projekte, stra-naka mainerija sprovodi specifinu

Foto: FoNet

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

7/65

pomau i ljudi za koje se ne zna kom mi-ljeu pripadaju. Kada je krajem decembra

2014. godine na dan izbora pretuen kan-

didat -a u optini Mionica, najavljenoje da e biti sprovedena istraga o tome ko

su bili ti u dipovima sa prekrivenim ta-blicama, oiani do glave i obueni u crno.

Oiani do glave, voze se dipovima,nisu iz te optine, imaju na sebi crne ja-kne i trenerke to svakako nije opis vo-lontera stranke koja sprovodi zagova-ranje za svoju politiku na terenu, ali jeostalo i nepoznato ko su ti ljudi i ko nji-ma rukovodi.

Zbog toga to propisna istraga nijesprovedena, a rutinski ju je bio najavioministar unutranjih dela dr Neboja Ste-

fanovi, u javnosti se nagaalo ko bi tomogao da bude, ko su ti podravaoci -

a toliko moni da vre krivina dela poSrbiji, a da niko zbog toga ne bude prive-

den pravdi. Pored toga to su neki ljudidobijali batine, politikim protivnicimasu uklanjani reklamni panoi.

U javnosti se spekulisalo da iza tihodreda za ubeivanje stoji Zvonko Ve-selinovi, preduzetnik sa Kosova, koji jeu poslednjih nekoliko godina dobio va-

ne poslove u oblasti niskogradnje na de-onicama auto-puta od Beograda ka a-ku. Prole godine je objavio ugovore

koje je firma sa kojom je Veselinovi po-vezan potpisala sa Energoprojektom zapoziciju podizvoaa radova na ovim po-

slovima, to po sebi nije problematino.Ono to Veselinovia ini kontroverznim

jeste biografija i optube za ozbiljna kri-vina dela. Ostalo je zabeleeno da je Vu-

i u vreme krize na Jarinju 2011. godine

hvalio Veselinovia, govorei o drugompreduzetniku sa Kosova Branku Miljko-viu kao pravom kriminalcu koji je do-bio poslove od tadanje vlade demokrata.

Takav Vuiev stav koristi se kao po-tvrda njihove veze o kojoj se javno uti u

Srbiji: navodno, Vui je kontrolisao Ve-selinovia i njegovu ekipu tokom dea-vanja na Jarinju i docnije ga uveo u gra-evinske poslove kada je preuzeo vlast.Zauzvrat, Veselinovi je tu kada treba da

pomogne sa svojim ljudima da se nekalokalna vlast preuzme. Za ovakve tvrdnje

ne postoje direktni dokazi, a kao posredni

se koriste injenice da je Veselinovi po-slednjih godinanapredovao upreduzet

puteva u Srbiji postao i vlasnik velikoghotela na Kopaoniku u prvoj zoni i da jetaj hotel mesto na kome su vieni nekiod saradnika Aleksandra Vuia.

U sivoj zoni stranakog uticaja je ibrat Aleksandra Vuia Andrej, iji jeuticaj u prethodnom periodu narastaodo mitskih razmera, to ne znai da nepostoji. Odavno je poznato da je Andrej u

stranakoj hijerarhiji bio neko ko je zadu-

en za Vojvodinu potvrdu za ovu tvrd-nju nai e svako ko malo pretrai pro-file optinskih odbora -a na drutve-noj mrei Fejsbuk koji obiluju izvetajima

Andrejevih poseta i sastanaka sa pred-stavnicima lokalnih odbora. Andrej je,na neki nain, prethodnica, i pojavljuje se

svuda gde Aleksandar ne moe da stigne

iz objektivnih razloga u cilju motivisanja

i mobilisanja lanstva. Fantastino je ko-

liki je opseg njegovog delovanja samo u

Vojvodini, s obzirom na to da je on for-malno zaposlenik Narodne banke Srbije.

Andrej bi trebalo da bude i najbolji

izvor Vuiu o tome ta se sa strankomdeava jer je injenica da uprkos izrae-noj ogromnoj energiji predsednik vladeSrbije ne moe da stigne u svako selo ida ima uvid u sve ta se na lokalu dea-va. S druge strane, on u stranci ima druge

mone ljude kao to su Radomir Nikolii Predrag Miki, koji svoj autoritet crpeiz pozicije Tomislava Nikolia. Radomirje sin, a Miki je savetnik Nikolia za pri-vredu znaajan donator Fondacije Dra

gradu koji Vui, kao i Kragujevac, upad-ljivo izbegava da poseti.

Preko ove dvojice lokalnih lidera i jonekih Tomislav Nikoli pokuava da osi-

gura uticaj u -u i nije nemogue da e

se na toj liniji u budunosti voditi ozbilj-ni unutranji sukobi, a mobilizacija prednovu turu lokalnih izbora pokazae u ko-

joj meri je stranka monolitna i moe upotpunosti da stane samo pod autoritet

Aleksandra Vuia.Da pukotine postoje pokazao je i Saa

Mirkovi svojim javnim i gromoglasnimnaputanjem partije iji je bio jedan odosnivaa i verovatno velikih donatora,to mu je vraeno ustupanjem Zajearai uticajem u istonoj Srbiji. Mirkovi je,ini se, presudno uticao da Tomislav Ni-koli 2012. godine pobedi na predsedni-kim izborima kreiranjem afere pokrade-

ni glasovi, ali se docnije popimanio i na

kraju napustio stranku. On jeste osnovaoneku svoju inicijativu, ali emo tek da vi-

dimo da li e i na koji nain nastupati naizborima. Njegovo istupanje iz -a osla-

bilo je stranku u tom delu Srbije i potenci-

jalno stvorilo velikog protivnika, i pitanje

je da li e autoritet voe stranke i njegova

slika na posteru biti dovoljni za nekog ko

ivi na granici bede pored Timoka da za-okrui na birakom listiu.

Lomove koji se deavaju u stranci

uspeva da dri dalje od javnosti, ali nekadstvari isplivavaju i krnje kult potenja iodanosti na kome se od poetka insistira.

U tom kontekstu se moe gledati i na do-

gaaj u kome je javno napadnut i defami

Teofil Pani dobitnik Godinje nagrade NDNV-aNovinar nedeljnika Vreme Teofil

Pani dobitnik je ovogodinje nagra-

de Nezavisnog drutva novinara Voj-

vodine () za najboljeg novinara.

Pani je nakon uruenja nagrade re-

kao da je posebno poastvovan to je

dobio nagradu od novinarskog udru-

enja koje mu je od 1994. godine sabo-

rac u antifaistikom poduhvatu i u

ouvanju dostojanstva.

Predsednik Izvrnog odbora -a

Nedim Sejdinovi rekao je da je Pan-

i zasluio nagradu jer pie hirurki

precizne i ispravne politike analize.

Teofil odbija da bude deo mase koja juri za jednostavnim reenjima. On je otar

kritiar, nesklon inerciji. Odlikuju ga hrabrost, doslednost u borbi protiv nacio-

nalizma, zatvorenosti, mrnje, palanke, faizma. On je takoe dosledan borac za

Vojvodinu, kazao je Sejdinovi na sveanosti povodom 26. roendana -a.

Foto: M. Milenkovi

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

8/65

Anus, koji nije deo stranakog establi-menta, ali je bio vaan deo prie o -u od trenutka kada se dolazilo na vlast2012. godine. Njega tabloid Blic optuuje

za teka krivina dela pedofilije zbog toga

to ih je pomenuo u negativnom kontek-stu u svom programu. Njega je pre dve

godine napao Neboja ovi posle emi-sije na Koprenikusu i taj sluaj jo nijeokonan na sudu. Anus vai za ovekakoji je blizak brai Vui i ovajdogaaj se ita kao odbaciva-nje oveka iz najblieg okrue-nja, to nije nesvojstveno poli-tikom pragmatizmu, ali moeda bude i poruka tvrdim poklo-

nicima stranke da oni vie nisuu centru interesovanja i da separtija sada na drugi nain bavi

politikom. Anus je uz Vladimi-

ra ukanovia, koji takoe ima

svoju emisiju na Kopernikusu,artikulisao glas onih biraa koji

su poverovali u priu o prome-nama, o pravdi za obespravljene gubitni-

ke tranzicije, u priu o obraunu sa taj-kunima i slino. Zbog toga bi Anusovoizbacivanje iz programa te televizije ili

njegovo sklanjanje iz javnosti moglo daoteti kod dela biraa.

Pukotine na lokalu jo su vidljivije

kada se krene juno od Jagodine. Iako su

na vlasti u Niu, tamonji nije mnogo

uradio od 2012. godine i teko se moe rei

da je dr Zoran Perii izrastao u uvaava-

nog lidera. tavie, ini se da su njegovekolege doktori Duan Milisavljevi iz -a

i Zoran Radovanovi, naelnik Klinikogcentra Ni, iz -a, daleko poznatiji i bo-lji kandidati kada je re o lokalnim izbo-rima. Slino je i sa Vranjem, gde stolujesocijalista Zoran Anti i gde ni autoritetBratislava Gaia nije bio dovoljan da

iznedri nekog solidnog i prepoznatljivog

kandidata za upravljanje gradom.U Leskovcu imaju gradonaelnika Go-

rana Cvetkovia, ivopisnu figuru, kojise za dosadanjeg mandata proslavio iz-

gradnjom toaleta na lokalnom groblju iesmama u selima u kojima nema vode.Meutim, od pada i hapenja Sloboda-na Kocia, koji je bio gradonaelnik sa li-ste a u Leskovcu nema prepoznatlji

pomo Vuieve harizme Cvetkovi izgu-

ra jo jedan mandat i donese stranci va-

ne glasove iz tog dela Srbije. Vui je naja-

vio da e u kampanju krenuti iz Leskov-ca, ta god to znailo, i moda je to njego-

va elja da ojaa svoje pozicije tamo gdenema jake lidere, ali ima vlast.

maineriji odupreli su se i lokalni

lideri u Surdulici Novica Tonev ispred

-a i Vladan Vasi, gradonaelnik Pirota

i predvodnik Koalicije za Pirot. Pored njih

treba pomenuti i jednog od najivopisni-

jih i najdugovenijih predsednika opti-na u Srbiji Vladimira Zaharijeva iz -a,

koji je na elu Bosilegrada ve tri manda-ta. Karakteristino je za ova mesta na ju-

goistoku Srbije da su lokalni odbori -a

na sve naine pokuavali da zagrebu deo

vlasti, ali da im to nije polo za rukomzbog oiglednog poverenja koje pomenu-

ti lideri imaju u tim lokalnim sredinama.

Ta mesta ne nose mnogo glasova, alije za logiku kojom se oevidno vodi ,a to je da je svaka vlast jednako vana ida je treba zauzeti po svaku cenu da bi se

valjda ostvarila puna vertikala upravlja-nja od Vlade do kunih saveta, potrebno

i vano i tu imati ba svog oveka koji eza stranku obezbediti brojne pozicije, to

u birokratiji to u javnim preduzeima.U zbiru, trka na predstojeim izborima

bie napornija nego to se eli predstavi-

ti i i Vui e morati da urade mno-go vie da bi ubedili ljude da izau i banjih zaokrue. Kako je vie puta ponov-ljeno za je najbolja opcija svi izbo-

ri odjednom, jer se veruje da e ljudi poinerciji zaokruivati Vuia i da e nje-gov autoritet i sveprisustvo preko medi-

ja biti dovoljni za pobedu ak i na mesti-ma gde tako ne izgleda Oni koji mu budu

i ne samo da tre u kampanji nego, jovanije, da budu prisutni na svim izbor-nim mestima da se ne bi opet dogodiloda koza uva kupus.

Najavljeno obnavljanje kola i bolnica

bie dobar razlog da se Vui pojavi sasvojim makazama i tamo gde inae ne bi

doao ili ne bi stigao da doe, a na lan-stvu je da motivie ili demotivie biraeda izlaze na izbore. Opozicija zbog toga

moe da bude nezadovoljna, ali

to su mogunosti koje vlast daje

i to je manja smetnja od poten-cijalnih pretnji i pritisaka ko-jima graani moda mogu dabudu izloeni, kao i pitanje re-gularnosti itavog izbornogprocesa.

i Vui su sebi postavi-li ogromne ciljeve, zadratitrenutnu i preuzeti svu dru-gu vlast do najnieg nivoa, tostvara ogroman pritisak i na nji-

hovo lanstvo i na birae koji bi

trebalo da donesu racionalnu odluku otome kome da daju svoj glas. Pritom,

nema kandidate koji bi izgledali kao lju-di sa velikom vizijom i vanim planom,

tavie. Izgledaju, u najveoj meri, samokao ljudi koji veruju da je doao njihovred, da oni treba da budu na vlasti jer sudugo sedeli u senci. Kao kada Mirko To-palovi prekine projekciju u sceni iz filma

Maratonci tre poasni krugi vikne: Asad malo ona, traei od publike da slua

Kristinino muziciranje koje je bilo neop-hodno u vreme nemog filma, pa kada pu-

blika pone da zvidi i negoduje, on kre-ne da se obraunava pesnicama, a Kri-

stina zavapi: Serem vam se u ton film!Pre nego to zapone izborni proces

bilo bi dobro da se sa najvieg mesta,dakle od Vuia, poalje poruka o tomeda izbori ne znae ni kraj i poetak poli-tikog ivota, ve da su deo procesa ure-ivanja Srbije kao demokratske drave.

Ipak, kako je krenulo i kako je bilo uprethodne tri i po godine, teko je za-misliti takvu situaciju, takav preokret,i moda je to mesto na kome bi javnost

trebalo da zahteva uljuivanje javne po-litike scene u Srbiji. Bez toga izgleda kao

da je kampanja ratno stanje i da e mno-go glava pasti dok se ne dobiju rezultatikakve vlast oekuje

ZAVIRITI ISPOD SVAKOG KAMENA: A. Vui obilazi SrbijuFoto: Tanjug

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

9/65

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

Enterprajz u nedoiji

Ako ne volite Vuia, nemojte biti protiv Prokopa.Zoran Panovi

Ako ve volite Vuia, ne morate voleti i Prokop.

T. P.

Najproblematinije su, ne samo u politici, one odluke iji do-

nosioci e lino biti poteeni od njihovih posledica, jer ih do-

tine nee sustii, imuni su od njih u vremenskom, prostor-

nom, klasnom ili nekom drugom smislu. Pria o famoznom

beogradskom Prokopu to tragino dobro ilustruje. Pre neku

godinu sam, ini mi se u Trezoru -a, gledao bizaran stend

ap nastup Marala Tita iz 1970. prilikom otvaranja mostaGazela. Pokae tako Tito s mosta rukom prema tzv. savskom

amfiteatru, u ijem se epicentru koopere glavna eleznika

i autobuska stanica, pa kae, to tu je ruglo, majku mu boju

imperijaljistiku, to emo mi sve fino iseljit, i napravit negdje

drugdje, ti bokca. Otkad sam video taj prizor, skloniji sam da

poverujem u onu mitsku priu kako je Smederevo napravilo

elezaru jer je Tito, kad je bio tamo, umesto groe uo gvo-

e, pa ukazao da se tu lepo izgradi znate ve ta.

E sad, gledam ja taj snimak i mislim se: a ta se kog avolatie Broz Josipa gde e biti glavna eleznika i autobuska sta-

nica? ta, da nije teo sabajle da uhvati ubrzani za Lajkovac?

Pa, u tom je trenutku prolo ve nekoliko decenija otkad je

jedini voz kojim je Tito uopte putovao bio Plavi voz, a tu

je on lino odreivao kompletan vozni red, sve sa polaznim

i dolaznim stanicama. Mada, kad pogleda, i taj Prokop... Pa,

to je njemu zapravo bilo blizu i zgodno. Njemu, i uglavnom

nikome drugom: to je bilo i ostalo jedna velika rupa, zjape-

e Nita na potpuno idiotskoj lokaciji, naprosto strukturno

neupotrebljivo da bude glavna stanica. Nikakve pare, ulaga-

nja, dogradnje i ostala udesa nisu mogli i nikada nee moida isprave tu ugraenu falinku Prokopa: to je prosto jedna

rupa u brdu, i to je sve. Nije to zbog njegove viedecenijske

nedovrenosti, nego zbog nedovrivosti: i da izgradi tamo

Enterprajz, to e i dalje biti samo Enterprajz u nedoiji.

Zato se to i kilavi ve skoro pola veka: ne to nije bilo para ili

politike volje, nego to niko zapravo ne ume da dovri, a

niko ne sme zvanino da prekine, neto to je od poetka kri-

stalno impresivan promaaj, kolosalna budalatina.

Odmah dugujem objanjenje: nije Prokop budalatina

kao takav, naprotiv, on jeste vaan deo sistema gradske e-

leznice kao kakve-takve osnovice za sanjani metro etc.; ono

to je budalasto je ideja da bi Prokop trebalo da poslui ne kao

neka vrsta dopune, nego umesto regularne glavne beograd-

skestanice sagraenena stratekigotovobesprekornomme-

se ba na onakvim ili jo boljim, pristupanijim i centralni-

jim mestima. Pogledajte Istonu, Severnu, Lionsku i osta-

le glavne pariske stanice, pogledajte Viktoriju, Padington i

druge londonske, pogledajte Keleti i Njugati u Peti, kao i e-

lezniko-autobuske stanice u susedstvu, u Zagrebu, Ljubljani,

Skoplju, uostalom u Novom Sadu: sve je to smeteno bar na

obodima istorijskog jezgra grada, i na irokim i centralnim

gradskim avenijama i bulevarima, u uem ili irem centru

(groteskno je, s tim u vezi, da se ona prokopska pustolina na-

ziva Beograd Centar; mogli su s podjednakim pravom i smi-

slom da je nazovu i Adis Abeba) i odlino povezano bezbroj-

nim linijama svih vrsta gradskog prevoza sa svim delovimagrada. I naravno: gotovo je svugde i glavni terminal meu-

gradskih autobusa odmah tu negde, a ne na drugom kraju

grada, kako ve decenijama monici raznih jugoslovenskih i

srpskih reima prete da e uiniti u Beogradu, a evo je Vui

jako ponosan na mogunost da ba on to i realizuje. A zato

nam sve to rade? Rekoh ve: iz razloga klasne naravi, to jest

zato to oni, Donosioci Odluka, ionako odavno ne ive kao

obini smrtnici, i zapravo im je sasvim svejedno kakve su po-

sledice njihovih vizija. U kontekstu trakavice o Prokopu, neznam ta je u vezi sa savskim amfiteatrom eventualno sme-

talo Titu, Drai Markoviu, Stamboliu, Miloeviu, iniu,

Kotunici ili kome ve, ali prejasno je ta smeta Vuiu: tre-

ba mu slobodan prostor za njegove arapske prijatelje, to jest

za orgijanja krupnog, pekulantskog kapitala, direktno na ra-

un i na tetu stanovnika Beograda i svih obinih posetilaca

ovog grada, onih koji mahom dolaze vozom ili autobusom. E,

zato e Vui po svoj prilici, ako mu dozvolimo, biti realiza-

tor jedne odavno najavljene smrti, onaj koji e ibijevsku sprd-

nju s gradom i potrebama miliona ljudi uiniti realnom, neo-

pozivom i nepopravljivom. Ta, ta ga briga? Nee ni on nika-da ubrzanim u Lajkovac.

Uzgred, nisu ona dva smeno-tuno prazna voza koje je

Vui sveano otprokopio ka Novom Sadu takoe nita vie-

no prvi put u novijoj istoriji. Seam se jednog za mene tra-

umatinog aprilskog dana 1992, kad sam vukao svoje skro-

mne torbe na tu prokopsku pustolinu, i ubacivao ih u elek-

tromotorni za Novi Sad, otiao pa se vratio, ponovio turu s

drugim torbama. Stajao sam na apsurdnoj prokopskoj ve-

trometini, najsamlji na svetu, u jo jednoj upeatljivoj epizo-

di temeljnog uruavanja mog dotadanjeg ivota, mislei o

tome kako je ovo kanda dno, kako nie ne mogu pasti. ta li

je tada radio mladi Vui Aleksandar? Tabirio po nenim us-

pomenama voe neke navijake bande? Spremao se na te-

renski patriotski rad po brdima iznad Sarajeva gde je ba tih

Kako uiniti jednu ibijevsku sprdnju s gradom i potrebama graana realnom, neopozivom i nepopravljivom

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

10/65

Pijani barometar

Slike sa Kaleni pijaceU prolu subotu, kad sam proao pored stranakih tandova, ispisnica po

godinama vue me za rukav: Komija, meni uzeli od penzije i dali onima s belim

krpama. A onda vrlo upueno citira iznos subvencija za Er Srbija

Ima li olovke?Nema sad. Bie pred izbore.Osamdeset do sto dana pred izbore na

Vraaru Kaleni pijaca je okruena tan-

dovima stranaka. Od platoa ispred zgra-de optine, preko mini-skvera kod Ma-

tijevia do proirenja na uglu Krunsketand do tanda; svi tvrde da su najbolji,ba kao to je svaki krompir na tezgamaiz Ivanjice, a kajmak je iz Kraljeva.

Oboavam pijacu. Kad je neka baka pre

dve godine htela da mi naplati vezu zele-

ni 20 dinara skuplje nego to je cena nasusednim tezgama to je obrazloila pro-stonarodski: Ima ti para, videla sam tena televiziji.

Prole godine prodavac krompira koji

na gomili robe dri sliku Vojislava ee-lja, zlurado mi je rekao: Nema te vie nateleviziji.

Ali, svakog vikenda proem kroz pija-cu da oslunem ono to se meni ini da

sveta. Jedan je nakupako seljaki unu-tar pijace, a drugi su ovi koji su sa svihstrana opkolili pijacu kao Nemci parti-zane na Sutjesci.

Unutar pijace rasprave su naelne:

Vui, eelj (Pajtia niko ne pominje),a na plonicima ispred pijace stranke senadmeu u telalenju sopstvene robe. Sakcentom na Vraar. Ima tu lokalpatrio-tizma i neke vrste ponosa zbog okolnosti

Beograd VraarRezultati izbora odranih . maja .

Naziv liste broj glasova procenat broj odbornika

. DSG+ ,

. SRS ,

. DSS ,

. LDP ,

. SPSPUPS ,

Rezultati izbora odranih . maja .

. DS ,

. SNSNSDPMPSSBKPS , . DSS ,

. LDPSPOSDUBSDPSZEPZeleni ,

. SPSPUPS ,

SRS

Foto: Marko Rupena

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

11/65

Intervju:Dr Tijana Blagojevi,

predsednica optine Vraar

Bitka za VraarMoje miljenje je da je vetaka promena strukture

stanovnitva zbog osvajanja vlasti skandal. Ne moe neko

ko zaista ne ivi na Vraaru da odluuje o ivotu na Vraaru

Utabloidu Kurir krajem januaraobjavljena je vest o prljavim pla-

novima naprednjaka da prome-nom boravita utiu na politiku struk-turu Vraara i tako konano zbace De-mokratsku stranku sa vodeih mesta ove

atraktivne beogradske optine. Vrh izdao je nalog svojim pristalicama da seodjavljuju s drugih optina i prijavljujuna Vraaru kako bi na predstojeim lo-kalnim izborima osvojili to vie glaso-va i vlast u toj beogradskoj optini, kojaje ve 23 godine neosvojiva tvrava ,

saznaje Kurir. Izvor naeg lista otkrivada je dosad vie od sto naprednjaka pri-javilo adresu na Vraaru.

Prijave i promene prebivalita se vre

u Ministarstvu unutranjih poslova i mikao optina nemamo naina da to prove-

ravamo, kontroliemo ili menjamo, govo-

ri za Vreme predsednica optine Vraar

Tijana Blagojevi. Moje miljenje je daje vetaka promena strukture stanov-nitva zbog osvajanja vlasti skandal. Ne

moe neko ko zaista ne ivi na Vraaru daodluuje o ivotu na Vraaru, kae pred-

sednica i dodaje uz osmeh: U stvari, mo-

da ti ljudi ele da se presele kod nas jer su

uli da imamo dobar sistem obrazovanja

VREME: Kako vam se ini taj pri-stup politikoj borbi?

TIJANA BLAGOJEVI: U politikimkampanjama postoje razliita sredstvakojima je mogue osvojiti poverenje bi-raa. Neka sredstva su dobra, a neka nisu.

Ova je borba da se vlast osvoji po svakucenu. Nikako ne mogu to da podrim iuverena sam da e u jednom trenutkutakve aktivnosti biti kanjene.

Sa druge strane, kada pojedine stranke

dobiju priliku da uestvuju u vlasti, kada

dobiju poverenje graana, one to ne kori-

ste da bi radile ono za ta su plaene darade u interesu tih graana. Jedan period

sam bila predsednica Skuptine optine.

Tada sam videla da veliki broj odborni-ka ne uestvuje u donoenju odluka naoptinskoj skuptini, ne glasaju, ne do-laze na sednice. Time ne rade u intere-su graana koji su vam dali poverenje.Na decembarskoj sednici, koja je kljuna

za rad optine u itavoj narednoj godinizbog usvajanja odluke o budetu, mnogi

odbornici, na primer, nisu prisustvovali.Ne znam kako e ti ljudi i stranke moi ili

imati obraza da u narednoj izbornoj kam-

panji ponovo trae poverenje od graa-na iako ga sada trenutno izigravaju To

da ve 23 godine tamo niko osim demo-kratske opcije nije priao vlasti, mada ni-

sam siguran koliko je to busanje u prsajunaka, a koliko realan odnos snaga.

U prolu subotu, kad sam proao po-

red stranakih tandova, ispisnica po go-dinama vue me za rukav: Komija, meni

uzeli od penzije i dali onima s belim kr-pama. A onda vrlo upueno citira iznossubvencija za Er Srbija.

Ne sumnjam da je -u Vraar vrlovana simbolika taka. Evo, u mojojzgradi na inicijativu poslanika -a uoptinskoj skuptini promenjeni su po-tanski sanduii. Zgrada tik do moje je,takoe na inicijativu istih odbornika, do-

bila novu omalanu fasadu. T ekipe e-kale su Gorana Vesia da otvori radove.Zgrada je samo spreda, prema ulici, oma-

lana, a farba se ljuti ve posle prve obil-nije kie. Sve te inicijative prosleene suGradskom stambenom preduzeu i, odsanduia za potu do malanja fasade,plaene su gradskim novcem.

Hit naprednjaka su besplatni medicin-

ski saveti. Vraar je optina starih ljudi.Da bi ostvarili pravo na savet, treba da se

javite na telefon... a posle vidite za koga

ete da glasate.Glavna tema oko pijanih tandova

inae je uvoz glasaa. Neki tvrde da jeod prolih izbora Vraar dobio oko pet hi-

ljada novoupisanih u birake spiskove ida je, jedan vie iz sveg glasa, sve to Vu-ievo maslo, a trezveniji govore o viestotina ljudi, a onda poluapatom kau:To su neki sa Vodovca koji se lano pri-

javljuju da ive ovde.Takvu sliku stanja je pokazao pijani

barometar od prole subote. U nedelju,kada je finale u Montrealu igrao Novakokovi, nije bilo stranakih tandova, a

ni guve na pijaci.I kafana Kaleni bila je poluprazna.

Prava navala oekuje se uskoro: bie olo-

vaka, cegera za pijac, baterijskih lampi,privezaka za kljueve, a da ne pominje-mo kalendare i blokie.

U kafanskoj raspravi o tome ko e po-bediti na Vraaru ukljuuje se glas sa su-

sednog stola: Nee vala Vui da pobedina moj Vraar. Akcenat je stopostotnocrnogorski, a da bi stvar bila, kako se tokae, potpuno transparentna, zainjenaje psovkom: Da mu oca oinjeg

Foto: Vreme

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

12/65

vlasti, do linog i stranakog interesa, ane do zastupanja interesa graana Vra-ara. Meutim, ja sam predsednica grad-

ske optine Vraar i predstavljam sve sta-

novnike Vraara. Ne mogu niti elim da

ulazim u tu vrstu politikih malverzaci-ja. Moje je da se borim za interese mojihVraaraca i to je to.

Vi od roenja ivite na Vraaru. Dali se Vraar promenio poslednjihgodina?Promenio se viestruko, ali to je u skla-

du sa promenom i razvojem itavog gra-da. ivimo u 21. veku i oekivano je daVraar, kao jedna od centralnih gradskih

optina, bude popularan za doseljavanje.

Rast populacije, promena strukture sta-novnitva, urbanizacija, promena izgleda

stambenih i poslovnih objekata, sve je toprirodan proces razvoja. Vraar je oduvek

vaio za prestinu i za ivot popularnuoptinu. U skladu sa tim, mi u optinskoj

upravi se trudimo da pratimo zahteve na-

ih sugraana i da utiemo na pobolja-nje kvaliteta njihovog ivota.

ta e biti kada dou novi Vraarci,iz Zemuna i sa Vodovca?To su prividni Vraarci. To su Vraar-

ci po potrebi. Kaem vam, to je veta-

ka stvar i to se nikome ne moe isplatiti.To je jedna glasaka mainerija koja slu-i da odradi posao na dan izbora i vero-vatno na Vraar nee dolaziti ni pre niposle izbora osim da moda popiju pie

Demokratska stranka upravlja Vra-arem due od dve decenije. Vi ste utom timu skoro pa deset godina. Ko-liko je bilo teko sve to vreme prati-ti zahteve graana i izdravati poli-

tiku borbu sa oponentima?Vraar jeste simbol demokratije i 23 go-dine demokratska politika opcija vodinau optinu. Taj niz godina samo po-tvruje kvalitet naeg rada. Nai prio-riteti su ulaganje u obrazovanje, socijal-na podrka onima kojima je to potreb-no i komunalno ureenje malih urbanih

depova.elim da pomenem da svi upisani tre-

aci naih osnovnih kola, od 2008. godi-ne, dobijaju laptope, 50 najboljih naihaka na zavrnom testu nakon osnov-

ne kole dobijaju tablet raunare i zbogovakvih aktivnosti nam raste broj aka u

osnovnim kolama, a nai aci su, po re-zultatima, redovno u vrhu gradskih lista.

Roditelji to znaju i zato biraju nae kole.

Osim toga, imamo razvijen i sistemgeronto-domaica kojim brinemo o na-im najstarijim sugraanima.

to se tie teine sprovoenja tog po-sla uvek je teko jer smo konstantnopod lupom graana. Graani su oni koji

nas posmatraju, koji nam ukazuju na pro-bleme, ali oni su nam i aktivni partnerisa kojima zajedno reavamo probleme.

Kad smo kod potekoa u radu, mismo gradska optina Status gradskih

odreene nadlenosti preklapaju, a zaneke oblasti ih je teko definisati. Osimtoga, postoji i problem manjka sredstava

u optinskom budetu. Nama je iz godine

u godinu sve manji budet. Ove godine je

339 miliona dinara. Vie od 70 odsto pri-hoda koji mi kao optina prikupimo izda-

vanjem prostora ide u gradski budet, aostaje nam manje od 30 procenata. Osim

toga, plaamo za oba ta dela. Zbogtih okolnosti, ove godine od zakupa nam

nee ostati nita.Meutim, mi tedljivo i domainski

raspolaemo time to imamo. Iz prethod-

nih godina smo neto i sauvali i sada tonamenjujemo za sve trokove aktivnosti

koje sprovodimo.Koliki je ranije bio budet optineVraar?Ove godine imamo 100 miliona manje

u odnosu na prethodnu godinu. Pre se-dam, osam godina budet je bio milijardu

dinara. Treba biti realan, nakon tog peri-

oda sve nas je pogodila svetska ekonom-

ska kriza, ali ovo sada je posledica poli-tikih pritisaka iz gradske centrale. De-mokratska opcija ima vlast na Vraaru,Savskom vencu, Zvezdari i Starom gradu

i svima nam je, u odnosu na prolu godi-nu, optinski budet umanjen za po 100miliona, otprilike. Ostalim optina, gdeje na vlasti uglavnom Srpska naprednastranka, budet je povean.

Na koji nain e Demokratska stran-ka nastupiti na predstojeim lokal-nim i republikim izborima?Jo uvek nita nije definisano. Na Vra-

aru imamo izuzetno dobru saradnju sasvim strankama koje su iz te demokrat-

ska opcije: Socijaldemokratska stranka,Nova stranka, Liberalnodemokratskapartija. etiri poslednje godine zajednoradimo u interesu naih graana.

Razmiljate li na emu e se baziratiizborna kampanja?Pretpostavljam da je, ukoliko se sloe

oko zajednikih principa za voenje op-tine, najprirodnije da na izborima zajed-

no nastupe sve stranke demokratske op-

cije. Do sada nije bilo zvaninih dogovo-

ra, sastanaka.Kakva su vaa lina razmiljanja?Ono to je dobro i to je i do sada dono-

silo rezultate i dobijalo podrku graana

ne treba menjati

PIJACA: Plato ispred optine Vraar

Foto: Marko Rupena

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

13/65

strana, format A, meki povez

Mukarci mogu da budu feministi i Milo Vasi

je sigurno jedan od njih. Svestan patrarhalne

kulture u kojoj je kao mukarac povlaen,

svoju pozicu koristi da razne dripce i mufljuze

koji jesu seksisti dozove pameti.

iz predgovora Jovane Gligorevi

strana, format B, tvrdi povez

Ova zbirka tekstova dragocena je i kao

udbenik za sve one koji bi ozbiljno da se bave

novinarstvom, ako takvih jo uopte ima.

Knjiga brani ast profese i svedoi

kako se u ivotnom opredeljenjumoe biti dosledan i estit i kad je

sve, pa i taj ivot, protiv tebe.

iz predgovoraDragoljuba arkovia U PRODAJI!

Dve nove knjige u izdanju nedeljnika Vreme,

Desna deca levih roditeljaMilana

Miloevia i Moj muki ivotMiloa Vasia, mogu se kupiti u navedenim knjiarama, kao i

u u redakci Vremena

(radnim danom od 10 do 15h) i preko sajta www.vreme.com.

DELFI KNJIARE27.mar, Stanoja Glavaa 1, Beograd

Banovo brdo, Poeka 118a,Beograd

Bulevar, Bulevar kralja Aleksandra146, Beograd

Kod Vuka, Bulevar kralja Aleksandra92, Beograd

Makedonska, Makedonska 12,Beograd

Miljakovac, Vareka 4, Beograd

NS, Zmaj Jovina 12, Beograd

SKC, Kralja Milana 48, Beograd

Terazije, Terazije 38, Beograd

Zira, Ruzvelova 33, Beograd

Immo outlet centar, Gandijeva 21,Beograd, Novi

Super Vero, Milutina Milankovia86a Beograd Novi

TC Zemun park, ivka Davidovia86, Beograd, Zemun

Zemun, Glavna 20, Beograd, Zemun

aak, Gradsko etalite bb, aak

Gornji Milanovac, Vojvode Milana 4,Gornji Milanovac

Jagodina, Stevana Ivanovia bb,Jagodina

Kragujevac, Kralja Petra I 12,Kragujevac

Kraljevo, Omladinska 16, Kraljevo

Kruevac, Mirka Tomia 89,Kruevac

Ni 1, TC Kala, Ni

Ni 2, Vodova 4, Ni

Big shopping centar, Sentandrejskiput 11, Novi Sad

Zmaj Jovina, Zmaj Jovina 12, NoviSad

Poarevac, Stari korzo 12, PoarevacTC Rodi, Trg Svetog Stefana 32,Sremska Mitrovica

Subotica, Korzo 9, Subotica

Uice, Trg Svetog Save 46, Uice

kod Sata, Kneza Miloa 33, Valjevo

Vrac, Sv. Teodora Vrakog 5,Vrac

Zrenjanin, Ulica Baglja Zapad 5,Zrenjanin

KNJIARA BULEVAR BOOKS,Bulevar osloboenja 60, Novi Sad

KNJIARA DERETA,Knez Mihailova 46, Beograd

KNJIARA ALEKSANDAR BELI,Studentski trg 5 (Kolarac), Beograd

KNJIARA MOST PROMETEJ,Zmaj Jovina ulica, Novi Sad

BESTSELER KNJIARE

KNJIARE VULKANSremska, Sremska 2, BeogradStadion, Zaplanjska 32, BeogradDelta city, Jurija Gagarina 16,Beograd, NoviMercator, Bulevar umetnosti br. 4,Beograd, NoviUe, Bulevar Mihajla Pupina 4,Beograd, NoviZmaj Jovina, Zmaj Jovina 24, NoviSad

KNJIARNICA ZLATNO RUNO,Svetogorska 24, Beograd

KNJIARA RIZNICA,Radomira Putnika 6, Panevo

KNJIARA LIBRI,Poeka 128a, Beograd

KNJIARA PLAVI KRUG,Majke Jevrosime 2, Beograd

KNJIARA ZEPTER,Knez Mihajlova 42 Beograd

strana, format A, mek povez

strana, format B, tvrdi povez

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

14/65

Bez mnogo preterivanja, poloaj opozicije u Srbiji moe se uporediti sa poloajem

opozicije u pojedinim centralnoazijskim republikama ili u Istonoj Evropi nakon Drugogsvetskog rata. Mislite da preterujem? Mislite da u Srbiji nema socioloke i psiholoke baze

za tako neto? Pokuajte da bacite pogled izvan svog kruga stvarnih i virtuelnih prijatelja

i zavirite preko plota, u onu Srbiju Farme, Parova, Minut-dva i ostalih Informera

Pie: ore Vukadinovi

Radnja (uobiajena):Premijer uivo na (nepuna dva i po sata).

Mesto:Hepi televizija.

Vreme:Prajm termin, kao to i dolikuje. Onaj predvien za

Parove, Farmu i slinu ekskluzivu.

Lica: Aleksandar Vui u ulozi Premijera,Milomir Mari u ulozi novinara,

Jelena Karleua (u ulozi dive),

dr Nada Macura u ulozi dr Nade Macure.

(Plus tienica iz Sigurne enske kue)

Nisam gledao od poetka. Propustio sam onaj deo kad nezavi-

sni novinar reeta Premijera (navodnici po nahoenju). Ali to je

ve vien, standardni i, takorei, obavezni program na svim tele-

vizijama prilikom Vuievih gostovanja. Zato biram samo onaj

novi, istinski kreativni doprinos i karakteristine hedove, u

pustoj nadi da e oni, ak i bez zvuka i slike, u dovoljnoj meri do-arati atmosferu rijaliti Srbije. I bar delimino doprineti odgo-

voru na pitanje iz naslova.

Karleua:Ja sam predstavnik Srbije koja misli potpuno su-

protno od Vuia.

Macura:Ja sam predstavnik intelektualaca.

Karleua:Ja i Vui smo najnapadaniji u Srbiji.

Macura:Premijer je obrazovan i zna da slua. Neu ga pita-

ti o medicini, jer ministar Lonar odlino radi svoj posao.

Karleua:Kao neko ko je reformator, moete li mi rei da li

znate kako su prolazili ljudi koji su ili ispred svog vremena?

(Znao je. Pomenuo Knjaza Miloa kog su nezahvalni Srbi pro-terali, pa Kneza Mihaila, kojeg su ubili, pa kralja Aleksandra

kog su izboli 46 puta i bacili sa terase itd.)

Karleua Premijeru:to se tie cenzure medija, ja sam tu na

vaoj strani. I ja sam prola golgotu. Da li jedna javna linost

koja je uzor mladima moe da bude zabranjena?

Macura:Pitala bih Vuia ko je njemu bio uzor u poli-

tikom ivotu i ko mu je uzor od filozofa? (Vui: Divim se

Maksu Veberu Uio je od Miloevia, Drakovia, eelja,

Nikolia, Kotunice)

Karleua (ljuta zbog Macurinih lihtarskih pitanja):Narod

ne interesuju Vuievi uzori i filozofi, nego kad e creva pre-stati da im kre. (Vui: Oni kojima kre creva mnogo se ma-

nje ale od onih kojima nikad nisu krala. Ali ide nabolje. Vidi

se svetlo na kraju tunela itd.)

Karleua: Ne morate da se branite od mene Ja sam dola

Vui (brani Macuru):Cenim njen rad. Ona je najmarljivija.

Ustaje rano, stie na vreme. To je dobar primer za sve nas.

Karleua:Objasnite graanima da niste vi krivi za smanje-

nje penzija. Narod ne shvata da smo bili na ivici bankrota i

da bismo zavrili kao Grka. To morate stalno da ponavljate.(Vui: Proli bismo gore nego Grka. Petog februara e pro-

svetni radnici imati za etiri odsto vee plate.)

Karleua:Veliki ste radoholik. Da li se ponekad oseate

usamljeno?

Macura:Lekari rade za male plate i ute. Ne bune se.

(Vui: U pravu ste. Ali i medicinske sestre rade za malu platu

uasan posao. Napomena .V. Medicinskih sestara ima vie od

lekara, pa nije loe direktno im se obratiti i pohvaliti ih.)

Karleua:Da li ste svesni da ste vi ljudima krivi za sve nji-

hove probleme? Kako spavate sa tim saznanjem?

Macura (dobacuje):On malo spava. Stalno radi...(Premijer se smeka. Novinar odjavljuje. Zavesa. Aplauz.)

Razumeli ste, nadam se, ili hoete jo? Dabome. Nada i Jelena

su tu samo vrlo dobro i paljivo selektovani predstavnici (tj.

predstavnice) dve Srbije, meusobno jako razliite, ak posva-

ane, koje se sutinski ne podnose i oima ne mogu videti, ali

obe ujedinjene u oboavanju Premijerovog lika i dela. A upravo

opisana irilica je destilovani ideal i zadata paradigma onoga

kako bi napredna Srbija trebalo da izgleda. I kako e, uostalom,

uskoro i izgledati, ukoliko sem ako (ma, nema veze, zaboravi-

te). Elem, poenta je da , takav kakav je (Jedan Jedini), preva-zilazi sve srpske podele i animozitete. E sad zamislite sve ovo, pa

puta Pink, puta Studio B, puta (ovaj poslednji malo meke,

ali ba zato delotvorno). I da li se onda jo uvek pitate i udite

otkuda mu toliki rejting? Ne znate? Niste gledali? Informiete

se sa Tvitera ili, eventualno, sa N1? Ne gledate ? E, pa Srbija

ona veinska naalost gleda.

Dobro. A ta radi opozicija? Koja opozicija? Zbilja, ta radi

opozicija u Turkmeniji ili Uzbekistanu? ta radi u Turskoj,

Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima? (Da ne

pitamo ba za onu severnokorejsku.) Hou rei, poloaj opozi-cije u Srbiji, kao i kritike rei uopte, nalazi se na najniem ni-

vou u novijoj srpskoj istoriji i sva je prilika da e se u nared-

nom periodu i uslovima predstojee predizborne kampanje jo

d d i Z ji b b j i di ij

Zato ste tako predivni ili ta na

LINISTAV

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

15/65

ovim svetlim (centralno)azijskim i bliskoistonim uzorima, ili

e se kojim udom zaustaviti ili bar usporiti proces pretvaranja

Srbije u orijentalnu despotiju sultanistikog tipa.Ne samo da je, kao neka vrsta simbolike pobede i trofeja,

ukinut Utisak nedelje, najuticajnija politika emisija na ovim

prostorima nego je u poslednje vreme uoljivo da se progonu

izlau ak i sasvim blago intonirani kritiki tonovi, poput onih

u zabavnim emisijama Ivana Ivanovia. Medijski javni servis,

kao i sve komercijalne televizije sa nacionalnom pokrivenou,

utrkuju se u servilnosti prema Premijeru, a on uprkos tome ne-

prestano glumata kako su svi protiv njega i lansira konspiro-

loke teorije o kriminalno-tajkunsko-opozicionim zaverama i

dravnim udarima koji mu prete od strane neidentifikovanih

zlih stranaca i unutranjih neprijatelja.I sm sam se pre samo nedelju dana naao u poziciji mete

samo zbog toga to sam se pojavio na jednom sastanku opo-

zicionih eksperata koji su se bavili atmosferom pred najavlje-

ne izbore i nakon toga saoptio da, po mom dubokom uvere-

nju, u Srbiji trenutno nema uslova za odravanje fer i demo-

kratskih izbora. Istoga dana

(petak) grubo sam napadnut

u saoptenju vladajue stran-

ke (lani analitiar i politi-

ar). Sutradan (subota) me je

na dve strane napao reimskitabloid koji je poznat kao me-

dijska udarna pesnica Aleksandra Vuia. U nedelju me je u ne-

gativnom kontekstu pomenuo i premijer Vui lino. A u pone-

deljak ujutro sam opirno pljuvan u emisiji poslanika vlada-

jue stranke, lana Glavnog odbora -a i Premijerovog linog

prijatelja. Moe li biti boljeg dokaza ispravnosti moje tvrdnje o

nepostojanju uslova za fer i demokratske izbore od ovog tre-

tmana koji sam doiveo samo zbog te jedne javno izgovorene

kritike reenice? (Uzgred, primeujete li strukturnu slinost

ove politike tehnologije sa klasinim ulino-stadionskim hu-

liganstvom sa prepoznatljivom siledijskom poentom: je l tibilo dosta? Oe jo?)

ta mislite, da li e se posle takvog medijskog lina kojem je

zbog jedne gotovo notorne reenice izloen jedan od hajde da

kaemo poznatijih i uticajnijih politikih analitiara na ovim

prostorima neko drugi od javnih linosti usuditi da rizikuje

slino mrcvarenje od strane reimskih medijskih jurinika?

(Nisam sluajno upotrebio ovu re, jer se zaista namee asoci-

jacija sa zloglasnim Jurinikom Juliusa Streichera.) A to i jeste

cilj. Da se zaplae i obeshrabre svi eventualni kritiki glasovi i

da svi od opozicije, do medija i intelektualaca shvate da im

je mudrije da ute i ponaaju se kao da je situacija manje-vienormalna i sve regularno. A one retke, glupe i/ili tvrdoglave, koji

nee da shvate i prihvate realnost e da podavimo (ko mai-

e) u mutnoj tabloidnoj vodi. (Razmaemo na naslovnim stra-

Bez mnogo preterivanja, poloaj opozicije u Srbiji (mislim nastvarnu opoziciju reimu njegove line vlasti, a ne onu deklara-

tivnu, kvaziideoloku i ekstremnu, koju Vui neguje pod uslo-

vom da ne napada njega i kojom manipulie da bi sebe pred

zapadnim sagovornicima predstavio kao glas razuma, umere-

nog i odmerenog politiara centra) moe se uporediti sa polo-

ajem opozicije u pojedinim centralnoazijskim republikama, ili

u Istonoj Evropi nakon Drugog svetskog rata. Mislite da prete-

rujem? Mislite da u Srbiji (koja je, je li, daleko uznapredovala na

svom evropskom putu) nema socioloke i psiholoke baze za

tako neto? Pokuajte da bacite pogled izvan svog kruga stvarnih

i virtuelnih prijatelja i zavirite preko plota, u onu Srbiju Farme,Parova, Minut-dva i ostalih Informera. Srbiju do koje ne do-

bacuju postovi Bojane Maljevi, kolumne Drae i Medenice,

ili duhoviti satirini deseterci Filipa Vinjia. Srbiju babe iz

Babunice koja kae da ima dva interneta, ali su deca oba od-

nela u Beograd. I koja veruje Vuiu zato to je proao telegraf.

Toj Srbiji uopte ne smetaju ni Babievi lapsusi (koji nisu

nikakvi lapsusi), ni Gaiev sek-

sizam, ni Tomina diploma. Ona,

manje-vie, izgleda-govori-misli

isto tako. I isto ili slino bi se po-

naala ako se nae u prilici. Nijeto nikakav autoovinizam, ve

realna deskripcija stanja. Nije ta Srbija nita gora samo je malo

siromanija od Trampove Amerike. Ali nevolja je to je ne

svojom krivicom, pa ak ne ni Vuievom zaslugom ta Srbija

sada postala na mejnstrim. A zasluga za to dobrim delom

pripada razmaenom krugu politikih autista koji je u jednom

trenutku poverovao da je odnos prema prajdu i kerui Mili

glavni politiki problem u Srbiji i glavna mera nae moderno-

sti. I da nas Kotunica vraa u devedesete (a da je Tadi nar-

cisoidan i zarobljen u konceptualnoj mrei svoga oca i Dobrice

osia). Koji nikada nisu mogli da do kraja prelome da li je Olja(Matije) Bekovi zaista prava drugosrbijanka, ili ipak samo loe

prikriveni srpski nacionalista (etnikua). I koji su nalazili da

je izraz (nova srpska faistika misao) ba zgodna i du-

hovita E-dosetka. A sada, kada im je pravi, strukturni faizam

(jer faizam je uvek prvenstveno stvar forme, tj. metoda, pa tek

onda sadraja) zakucao na vrata u neverici okreu glavu i za-

tvaraju oi. I udom se ude ta ih/nas je to snalo. I koliko ih je

malo spremno da se tom zlu suprotstavi. (Za razliku od vreme-

na inia, Kotunice i Tadia pa ak i Miloevia, u neko doba

kada je vie-manje bilo lahko i veselo biti opozicija.)

E, da. I nemojte se brinuti da li e Vui i druina (sa ili bez

Nikolia) od Srbije napraviti rusku guberniju. Nee. Napravie

tj. ve su napravili svoju. Sopstvenu i linu. A da li e ona biti

ruska ili natovska videe, tj. odluiti na licu mesta, u zavisno-

sti od situacije Sa stanovita kmetova i muika nee biti neke

e to snalo i dokle e da traje?

U sutini, ovi izbori se vode oko toga hoemoli krenuti ka svetlim (centralno)azijskim i

bliskoistonim uzorima, ili e se kojim udom

zaustaviti ili bar usporiti proces pretvaranja

Srbije u orijentalnu despotiju sultanistikog tipa

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

16/65

Intervju:Milutin Mrkonji o Prokopu

MOLERSKAKad je krenuo onaj Bal

na vodi, kako se ono

zove, Vui me je pozvao,

jedini put otkako nisam

ministar, da ga podrim

jer se struka pobunila,

velika se galama digla.Upozorio sam ga da

je samo oslobaanje

Savskog amfiteatra

uslovljeno sa milijardom

evra. I on je pao sa

stolice. Rekao je: Mrko,

mi imamo 300. Kaem:odlino, ali vodi rauna

da mora da premesti

autobusku stanicu koja

je takoe pola milijarde i

mora da zavri metro.

Da bi sve to moglo da

se zavri, tebi treba

milijarda da bi mogao

da se oslobodi i koristi

prostor stare stanice. Ti

moe da nabode dva

solitera tamo, ali to je ir.

Kae on:Znam, ali da

iskoristim tih 300 miliona

znai na brzinu da imamo

to, a ja njemu: Dobro,

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

17/65

POSLA

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

18/65

Dugakom nizu velikih grae-vinskih uspeha vlada Srbi-je dodala jo jedan posle 40godina od kako je gradnja za-

poeta, eleznika stanica Beogradcen-

tar, iroj javnosti poznata pod pseudoni-mom Prokop, sveano je putena u rad u

prisustvu brojnih zvanica meu kojimanije bio i Milutin Mrkonji. Nije pozvan,iako je u realizaciji tog projekta uestvo-vao od samog poetka, prvo kao jedanod inenjera u Birou za studije i projek-tovanje eleznica i rukovodilac Sektoraza projektovanje, zatim kao direktor -

-a koji je projekat razvijao, potom kao di-

rektor Republike direkcije za izgradnju,

pa kao ministar za infrastrukturu u vladi

Mirka Cvetkovia i ministar saobraajau vladi Ivice Daia.

Upitan da prokomentarie svoje odsu-

stvo, rekao je da ne bi doao i da je poziv-

nicu dobio, jer on otvara nove projekte,a ne one ofarbane i svee okreene. Naovu izjavu reagovala je ministarka za gra-

evinarstvo, saobraaja i infrastrukturekonstatacijom da je mogao i on da ga pre-

krei, ali da nije jer je bio okupiran orga-nizacijom raznih koncerata. Mnotvo

otrovnih strelica je tad razmenjeno, toje dodatno zateglo ve dobrano napeteodnose izmeu koalicionih partnera unajboljoj vladi u novijoj istoriji Srbije.

Vodio sam pre neki dan Anu Bekututamo, nije verovala da ne moe da se sie

dole. Za dva sata koliko smo tamo prove-

li, nijednog putnika nismo videli. Kauzavreno, a nema stanine zgrade, nema

pristupnih saobraajnica, nema ljudi...

Daleko je to od zavrenog, kae Mrko-nji na poetku razgovora za Vreme.

VREME: Bilo je rei o tome na

otvaranju, da je ostalo samo jo dva

koloseka, stanina zgrada, prilazni

putevi, da je tender raspisan i da eto samo jo biti izgraeno u slede-

ih godinu dana.

MILUTIN MRKONJI: Jeste, samo to.

U sam Prokop je neophodno da se uloijo najmanje 160 miliona evra: 80 milio-na za saobraajnice transferzala jedna,

transferzala druga, transferzala trea itako dalje i za staninu zgradu jo toliko.

Veliki projekat ne moe malo da kota: od

1971. godine, kada je doneta odluka da se

ue u realizaciju Beogradskog vora pado danas u njega je uloeno oko milijar-du evra. Dosad je zavreno oko 95 odstoplaniranih radova. Ostalo je pet odsto ito: deo u Prokopu i deo u jo dva objek-ta eleznike putnike stanice Zemuni Kijevo. Neka me isprave oni koji misleda bolje znaju od mene. Moda se deava-

lo neto ove tri godine, a da ja ne znam.Kad je krenuo onaj Bal na vodi, kako se

ono zove, Vui me je pozvao, jedini putotkako nisam ministar, da ga podrimjer se struka pobunila, velika se galamadigla. Upozorio sam ga da je samo oslo-baanje Savskog amfiteatra uslovljeno

sa milijardom evra. I on je pao sa stolice.Rekao je: Mrko, mi imamo 300. Kaemodlino, ali vodi rauna da mora da pre-

mesti autobusku stanicu koja je takoepola milijarde i mora da zavri metro.Da bi sve to moglo da se zavri, tebi tre-ba milijarda da bi mogao da se oslobodii koristi prostor stare stanice. Ti moeda nabode dva solitera tamo, ali to je ir.

Kae on: Znam, ali da iskoristim tih 300miliona znai na brzinu da imamo to, aja njemu: Dobro, ali prvo zavri Prokop.

Pa posluao je: stanica je otvorena,

vozovi dolaze...

Vozovi su dolazili i do sada.Jeste, dolazili su, ali vie nije goli be-

ton dole, sa strane i odozgo: sad je

poploano, osvetljeno.

ta, bre, mermer!? Nema putnika! Sveto je od znaaja uraeno je pre njih. tasu uradili? Nita, samo su okreili. Nji-hov problem je to misle da svet sa njima

poinje, da niko pre njih nita nije radio.Pogotovo bivi reim.

Najvei podsticaj zavretku svih rado-

va na infrastrukturnim projektima bioje izmeu 2008. i 2012. godine: ta vladaje nastavila realizaciju svih infrastruk-turnih projekata koji su prekinuti posle5. oktobra, tavie u koalicioni spora-zum tadanjih inioca te vlade, , i ugraen je zakljuak da je prva i naj-

vanija stvar realizacija infrastrukturnih

Barska pruga i Barska lukaPruga BeogradBar i Barska luka su projekti neodvojivi je-dan od drugog; to je jedan paket. Barska luka je projektova-

na upravo prema potrebama Srbije i ostalih zemalja koje idu

iza Srbije, ne samo prema potrebama Crne Gore, da se razu-

memo. Ona je projektovana za negde, ini mi se, osam milio-

na tona, ali je uraeno samo za negde 2-2,5 miliona: nije cela

produbljena.

Sa druge strane, Barska pruga nije remontovana 40 godina,

to je velika greka, naravno, ali je i dalje barska pruga biser

graevinarstva sa vie od 100 kilometara tunela, vie od 20

kilometara mostova, remek-delo politiko-privrednike ak-

tivnosti jednog predsednika druga Tita; sve to su izgradila

naa preduzea i zahvaljujui tom iskustvu i znanju su onda

jugoslovenska preduzea otila na svetska trita, pre svega

Naalost, ona nije odravana kako treba, ali i danas su projek-

tovane brzine dobre 120 kilometara na sat, ali pruga mora da

se remontuje. Crnogorci su ve zavrili posao na svom delu

pruge, mi moramo da uradimo svoj deo. Mislim da se sa tim

i zapoelo, takoe iz dela ruskog kredita.

Ako barska pruga bude remontovana i budu postignute ko-

mercijalne brzine koje je imala, svaki transport robe ka luci

Bar bie redovan i isplativ. Sa tog stanovita gledano, naa

preduzea bi imala interes da uu u kupovinu dela barske

luke.

Naa ideja je bila da to ponudimo naim biznismenima, koje

smo mi zvali tajkuni, koji i danas imaju interes da transpor-

tuju pre svega rasute terete dole ka Baru, koji mogu da nau

interes, a ja tvrdim da e interes da nau ukoliko se pruga re-

Ovi nita novo nisupoeli, nijedannov projekat nije

otvoren. Sve su

to stari projekti

koji su definisani

jo 2008. godine

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

19/65

projekata na koridoru 10 i 11. Odmah izatoga je formiran Nacionalni savez za in-frastrukturu na elu sa predsednikomdrave, pristupilo se pripremnim radnja-

ma, pre svega za putni koridor 10, pa onda

elezniki koridor 10 na kome je upravoProkop bio najslabija taka i poela je re-

alizacija tih projekata. Usvojen je master

plan u kome su precizirani prioriteti udrumskom saobraaju zavretak kori-dora 10, tad je bilo jo 330 kilometara au-

to-puta, pa koridor 11, zatim transferzalaizmeu Pojata, Kraljeva i Kontromana, u

eleznikom saobraaju takoe koridor10, gde je broj 1 bio Beogradski vor, paelezniki koridor 11, pruga ValjevoLo-znica... To su bili prioriteti i Vlada je toutvrdila, Nacionalni savet je to utvrdio ipoela je realizacija. Prvi projekat koji jeuao u realizaciju bio je koridor 10. Zavr-eni su svi idejni i glavni projekti, obez-beena sredstva milijardu i 500 miliona

evra, zavrena eksproprijacija, raspisanitenderi, poela realizacija... Otvoreni suradovi na svim ostalim deonicama koje se

sada zavravaju. Rok zavretka svih tihdeonica je 2016. godina. Hou da kaemda su Daieva vlada i ova sad samo na-stavile ono to smo mi zapoeli: sve po-etne radnje obavila je Vlada 2008-2012 zavreni su projekti na svim deonicamana koridoru 11, izabrana najlaka deoni-ca za realizaciju i obezbeena su sredstva

za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine.Ta deonica je gotova.

Ona deonica za koju ministarka Zo-

rana Mihajlovi kae da vodi od nji-

ve do njive?

ostalo samo da zavre krak kod Uba. Ja ni-

sam ministar, evo, etvrta godina, to nisu

zavrili to? Uostalom, deonica od Ljiga do

Preljine je na isti nain od njive do njive.

Sem te deonice od Ljiga do Preljine nita

drugo ova vlada nije uradila. Ove deoni-

ce izmeu nije ni zapoela. Uostalom, vla-

da Mirka Cvetkovia je zacrtala koridor 11

koji nije postojao kao takav, to je moja ide-

ja. U tu svrhu obezbeen je ruski kredit.

Zato ruski? Zato to su Evropska investi-

ciona banka i Evropska banka za obnovu

i razvoj dve najpovoljnije banke za inve-sticione kredite, ali oni investiraju samo

u projekte od njihovog znaaja i od zna-

aja za Evropu, to je znai koridor 10. Ko-

ridor 11 nije od znaaja za Evropu i zato

Velja Ili nije dobio pare. Zato pare od tih

banaka ne mogu da dou i mi smo morali

da traimo pare komercijalnih banaka iz

sveta. Tako su doli Kinezi, mi smo znai

doveli Kineze. Prvo na most preko Duna-

va, pa onda i na ove ostale projekte koji se

sada rade. Osnovna greka je u tome tosu oni sklonili sve ljude koji su sa mnom

radili kao pomonici i nema ko da im kae,a mene ne pitaju, nego se hvale ruskim

kreditom Prvi projekat koji je raen je

BeogradPanevo, pa ValjevoLoznica, re-

mont pruge BeogradBar na delu kroz Sr-

biju. To su projekti u koje smo uloili no-

vac od ruskih kredita. Ovi nita novo nisu

poeli, nijedan nov projekat nije otvoren.

Sve su to stari projekti koji su definisani

jo 2008. godine. Ponavljam: ta vlada je za-

vrila kompletnu pripremu, zavrila je sveidejne i glavne projekte, ta vlada je zavrila

eksproprijaciju koja je odnosila veliki deo

sredstava koridora 10 i ta vlada je obezbe-

dila sredstva za izgradnju celog koridora10 od milijardu i pet stotina miliona evra

kod dve evropske i jedne svetske banke i

poela realizaciju. Od 330 kilometara ne-

dostajuih na koridoru 10, negde polu au-

to-puta, negde auto-puta u punom profilu,

izgraeno je 200 kilometara u mandatu te

vlade, 130 kilometara ostalo je da zavravavlada koju je vodio Dai ili ova sada koju

vodi Vui, i to je najvanija stvar, da se ti

poslovi nastavljaju dalje i da se zavre. Da-

kle, jedan kontinuitet od 2008. godine dodanas postoji i to je bilo najvanije, ali pre-sudnu ulogu je odigrala ona vlada i to za-

hvaljujui Socijalistima koji su bili u njoj.

To moramo da kaemo. Druga stvar je bila

organizacija. Poto je javno preduzee Pu-

tevi bilo optereeno kreditima pa nije mo-

glo vie da se zaduuje, mi smo formirali

novo preduzee koridori Srbije i to predu-

zee je preuzelo organizaciju i realizaciju

projekata na koridorima. U putnoj privre-

di nadleni za izgradnju su Putevi Srbije iKoridori, u eleznikom saobraaju to su

eleznice Srbije, poto nema drugih pre-

duzea, oni su duni da to urade, u avio

saobraaju to je u vodnom saobraa

Naravno da je dobroda se radi, ali vano

je da znamo ta. Tunastaje problem

oni ne znaju ta

treba da rade

RazlikaBoris Tadi je uino za infrastruktu-

ru vie nego svi predsednici pre nje-

ga zajedno; on me je pozvao u vladu,

ne Ivica Dai. Te 2008. godine sam

ve bio u penziju, a on je doao i ube-

dio me da prihvatim da to radim. Ja

sam traio da budem specijalni savet-

nik, on kae ne, nego ti da bude mini-

star. Ja to ne mogu da zaboravim, niti

hou da zaboravim. Boris je verovao

strunjacima. Pita me Vui ta je to

tvoj Sloba imao to ja nemam, ja mu

kaem; uzeo je mene jer zna da znam i

verovao mi je, a ti ne veruje nikome.

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

20/65

rade i grade, a ministarstva vre upravni

nadzor. To Zorana Mihajlovi ne razume.

Da se vratimo na Prokop.

Ajde da se vratimo na period 2008-2012.

godine: vlada je donela zakljuak da seue u zavretak radova na Beogradskom

eleznikom voru, odnosno da se naj-zad zavri stanica Prokop, da se dovredve loko-tehniko/putnike stanice Ki-jevo i Zemun i izradi jedna loko-teret-na stanica. Ukupna vrednost radova tre-

balo je da bude negde 200 do 250 miliona

evra. Naravno, dve evropske i jedna svet-

ska banka nisu htele da daju kredite zaobjekat koji je u gradnji toliko dugo go-

dina, pa smo morali da idemo na komer-cijalne kredite drava. Tako smo doli do

Kuvajta, s kojima smo dogovorili jednuod faza, upravo ovu koja je sada zavre-na, reda oko 25 miliona i da uloe jo 80miliona za zavretak Prokopa, a da gradza saobraajnice o kojima sada govorimo

uloi dodatnih 80 miliona. Postoji Ugo-vor izmeu Republike i Grada koji su pot-

pisali Mirko Cvetkovi i Dragan ilas ukome pie ko ta treba da uradi i od ko-

jih para. Dakle, ukupno je trebalo da seuloi nekih 160/180 miliona evra u zavr-etak Prokopa, a mislim da je i danas to-liko potrebno. Ja sam pisao projektne za-

datke pa ne mogu sad da budem protiv

nastave, da se izgrade saobraajnice, dase zaokrui tehnoloka celina vezana zastanicu Prokop. Ako drava nema para,moe da se ide i na druge tipove finansi-ranja. Na primer, ono javno-privatno par-

tnerstvo, ili koncesije, ili neto tree. Evoideje: neka prodaju tu plou iznad stani-ce za 100 miliona i taj neko onda moe da

im zavri staninu zgradu. Velja je to po-kuao, neka njega pitaju.

Kako god, dobro je da se neto radi.

Naravno da je dobro da se radi, ali va-

no je da znamo ta. Tu nastaje problem

oni ne znaju ta treba da rade.Kako ne znaju? A brza pruga Beo-

gradBudimpeta? Zar vas ne radu-

je da e da se realizuje projekat za

koji ste se i vi toliko zalagali?

To mu doe kao fatamorgana. Dobro

je da se o tome razgovara, videemo do-kle e doi, ali, koliko znam, jo nema

projekta. Nema ko to da uradi, to je naj-

vei problem. Inae, obaveza drave Sr-bije kao budue lanice Evropske unije,prema sporazumima sa Evropskom ko-misijom o saobraaju koji su dosad pot-pisni, jeste da magistralna pruga kroz

nau zemlju na koridoru 10 od Zagreba

prema Beogradu i od Subotice prema

Beogradu i dole ka Niu, Dimitrovgra-

du i Skoplju mora da bude projektova-na tako da bude dvokolosena, elektri-

ficirana, da bude za meoviti saobraaj.

To je naa obaveza: da svi poslovi koji sevre na magistrali u ovim ili narednim

godinama moraju da zadovolje te uslo-

ve. Dakle, sve ono to se radi i gradi morada bude za tih 250 kilometara na sat, a

ne za 160 kako se sad govori. To je naa

obaveza prema vaeim dokumentima,a sad ta emo da uradimo, to ostav-

ljam vladi da o tome razmilja. Ta doku-menta koja su usvojena u Evropi su za-

kon i za nas. Sve to pie u master planu

i u ostalim prateim dokumentima. Pre-ma tome nek se ne igraju

Poi-staniProkop je samo segment velikog

projekta Beogradski elezniki vor,

koji je ranih 70-ih godina pokrenuo

gospodin, odnosno drug Branko Pe-

i, legendarni gradonaelnik Beogra-

da, sa preko 100 km pruga, 15 km tu-

nela, 15 objekata, od kojih je Prokop

samo jedan.

Dakle, Branko Pei je bio tvorac mo-

dernog Beograda. On je, pre svega, po-

stavio saobraaj auto-put, Gazelu

kroz Beograd, izgradnju novog ele-

znikog vora da se izmeste koloseci

koji su tada, a i danas jo idu kroz Be-

ograd i da se uradi prva studija me-troa u Beogradu. Ta studija je i danas

ivua i ta studija je i danas vaea.

Od tada, to sam ve rekao, uraeno

je na voru posla za milijardu evra i

ostalo je da se uradi samo jo ovaj deo.

Branko Pei, pravi vizionar, imao je

viziju da Beograd, jedan od glavnih

gradova Balkana, treba da postane

centar usluga ovog dela sveta. To po-

drazumeva najbre komunikacije sa

okruenjem; brze pruge, auto-puteve,

velike aerodrome za velike avione, te-

lekomunikacije i osposobljavanje Du-

nava i Save za vodni saobraaj... Zavr-

io je auto-put kroz Beograd, poeo je

izgradnju eleznikog vora, poeo je

izgradnju metroa... Od 70-ih godina u

svakom periodu je raeno onoliko ko-

liko je politika situacija dozvoljavala.

Dakle, svaka vlada je uradila poneto.

Slaem se da nije bilo mogunosti dase odjedanput zavri sve: radovi na

voru su ve dva ili tri puta stopirani,

iz ovih ili onih razloga. Bilo je perioda

kada su pojedini gradonaelnici hteli

da zatrpaju sve to je bilo izgraeno.

Dakle, bilo je raznih faza koje su spu-

tavale zavretak jednog takvog objek-

ta, a najdui je bio za vreme sankcija

od 1990. do 2000. godine, kada su za-

koeni svi radovi na voru, ali i u tim

okolnostima Vlada Republike Srbije

je uspela da se izgradi stanica Vukov

spomenik. Dok su komunisti bili na

vlasti znao se red, posle toga je na-

ta, bre, mermer!? Nema putnika! Sve to

je od znaaja uraeno je pre njih. ta su

uradili? Nita, samo su okreili. Njihov

problem jeste to to misle da svet sa njima

poinje, da niko pre njih nita nije radio

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

21/65

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

22/65

Geox Vranje

uje se odjek

koraka...Fabrika obue Geox u Vranju radi ve vie od dve

godine, sa brojem radnika koji se kretao od 200 u

iznajmljenim prostorijama do 650 u novoj fabrici.

Dravu kota oko 20 miliona evra, dok su ulaganja

samog italijanskog partnera nepoznata

Kada je na Dan grada Vranja, 31. ja-

nuara, premijer Aleksandar Vu-i sveano i zvanino pustio u

rad pogone italijanskog Geoxa, niko nije

primetio da je nedelja. Svi su na drutve-

nim mreama erovali tuna lica radni-ka koji ekaju premijera, a niko se nije pi-

tao kako je tim ljudima koji rade 25 dana

meseno za oko 30.000 dinara kad im seuzme i taj jedan slobodan dan, samo zato

to je premijer slobodan ba vikendom.

Kao i obino, Vui je bio raspoloen zamatanje, pa je ovoga puta izmataokako e ti radnici sa oko 240 evra me-sene zarade da uivaju u svojim proi-zvodima kad se etaju svetskim metro-polama. No, ta je to Geox, koliko kota

i ta neko, i ko, ima od toga?Koliko se moglo razaznati iz raznih

izvora, Geox do sada dravu kota oko20 miliona evra, dok su ulaganja samogitalijanskog partnera nepoznata. Sve je

poelo 8. oktobra 2012. godine, potpisi-vanjem ugovora izmeu Grada Vranja iGeoxa, a okonano je skoro etiri godi-ne kasnije. Kamen temeljac za fabriku,prvu grinfild investiciju takve veliinena jugu Srbije, postavljen je 5. marta 2014.

godine. Geox ovde radi ve vie od dvegodine, sa brojem radnika koji se kretaood 200, u iznajmljenim prostorijama, do650 u novoj fabrici. Plan je da se zaposli1250 radnika, u prvoj fazi, a pored Itali-

jana, u Industrijskoj zoni u Vranju uda-reni su kameni temeljci i za jo dve fa-brike, u kojima e delovati njihovi koo-peranti. Iza ove naizgled lepe prie krijese mnogo ozbiljnija pria o parama koje

nepoznatim ishodom. A rezultata ita-vog ovog ulaganja teko da ima, ma sakoje strane da se stvar posmatra.

Glavno je pitanje ko je kriv za Geox?

Valja biti poten pa citirati premijera Vu-

ia, koji je u Vranju rekao da zasluge ne

bi trebalo da preuzmu ni , ni , ni, nego da je zasluna drava Srbija,dakle sve vlade koje su sa poslom imaledodirne take.

No, u nedelju nije ba tako izgledalo,

dok su nebo nad Vranjem parali zvuci he-likoptera kojim je doleteo premijer, a ko-

lone autobusa i peaka kretale ka Zoni u

Bunuevcu, na oko tri kilometra od Vra-nja. Naprednjaci su bili u ubedljivoj ve-ini, jer su autobusima doli ak i iz Le-skovca, Pirota, Bojnika, Vlasotinca... Ipak,

veliki broj njih nije puten na sveanostu fabriku: obezbeenje na ulazu bilo jerigorozno, pa je pretreslo ak i automo-bil gradonaelnika Vranja Zorana Anti-

a. No, i pristalice -a, okupljene u zna-ajnom broju sa stranakim obelejima,

ostale su napolju, sa druge strane ice.Poto je netrpeljivost izmeu -a

i -a u Vranju dosegla epske razme-re, Italijani su uzeli organizaciju u svo-

je ruke, pa su vrpcu presecali i premijerVui, i gradonaelnik Anti, i jedan odvlasnika Geoxa, Poleti. Ali, samo su jed-

ne makaze bile zlatne, pogodite u ijimrukama... Na kraju, iako nije tako izgle-

dalo, sve je prolo bez incidenata, uz pri-godne kratke govore, u programu koji je

vodila Nataa Miljkovi sa -a. I to je to

obilazak pogona, rei ohrabrenja, tuna

lica radnika i ajde sad svi na svoje rad

Da bi Geox, impozantna firma kojaizvozi u 105 zemalja sveta, gde ima oko1300 ekskluzivnih prodajnih objekata,dola u Vranje, drava je izdvojila 9000evra subvencija po radniku, to iznosi,kako rekoe, od 11 do 15 miliona evra.

Uz to, grad Vranje, od svojih para, mo-rao je da izdvoji oko pet miliona evra,to znai da jedno radno mesto ovde ko-

ta oko 16.000 evra po oveku, to je pa-prena cena, kako god da se gleda. Uz to,re je o radnicima koji nisu sa biroa, vesu veinom iskusni ljudi koji su ve ra-dili u nekoj od manjih fabrika obue uVranju, kao to je propali San, u koji

je drava ve uloila oko 5000 evra ponovozaposlenom radniku, ili u nekoj od

fabrika okupljenih u klasteru Kotana,koji su se snano bunili zbog odvlaenja

kvalifikovane radne snage iz svojih fir-mi. Opet, ljudi idu gde im je bolje plata

kod Vranjanaca nije prelazila ni 20.000,kod Italijana je bar za pet do osam hilja-

da vea. Radno vreme se potuje, preko-

vremeno plaa, svi su osigurani i sve jepo zakonu...

Niko ne zna kako e se sve zavriti, ali

zna se kako je poelo, i kako je poskuplji-

valo s vremenom. Sadanji gradski ve-nik u Vranju zaduen za privredu, Perica

Jankovi, od poetka je ukljuen u itavu

priu. Po njemu, sve poinje jo 2009. go-

dine kada po prvi put dolazi na vlast

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

23/65

Videli smo tada da Vranje nema ze-mlju koju bi moglo da ponudi investito-rima. Zato smo pronali prostor za Indu-

strijsku zonu u Bunuevcu, na bivemvojnom poligonu. Sa vie ministara od-brane razmatrali smo zamenu, i na kra-

ju je dogovoreno da mi za Vojsku napra-vimo zgradu pod imenom Lamela 5, sabrojem i kubaturom stanova po njiho-voj specifikaciji, a da u zamenu dobije-mo tih stotinak hektara zemlje. Tako jei bilo, samo to je proces trajao otpriliketri godine, sea se Jankovi.

Ba na kraju tog procesa, negde u apri-

lu 2012. godine, tadanji predsednik Sr-bije Boris Tadi susreo se na nikoj Tvr-avi sa vlasnicima Geoxa i dogovorio

da idu u Vranje.Oni su doli, vodili smo ih, pokaziva-

li im braunfild anse, ali njima se dopala

samo Industrijska zona. Kasnije, mi smo

ispali iz vlasti, pa je itav posao pao na, objanjava Jankovi.

, kao konstanta prie, oliena u gra-

donaelniku Vranja Zoranu Antiu, novi

je partner Italijanima, i to dobar, ini se.Siromani jug uspeo je da odvoji pet mi-liona evra da bi Geox uopte postojao,

od kupovine zemljita, do prilaznog putavrednog desetak miliona, kanalizacije,struje, dozvola...

Pomogli smo maksimalno, i bez nas ne

bi bilo ovog posla Italijani bi se povukli

lavirinte. Koliko smo samo vremena pro-

veli po ministarstvima, sa protivpoar-cima, sa ovim ili onim, ne bi oni to trpeli.

No, srea je da je sve reeno maksimalno

kvalitetno, i da sada imamo jedan od naj-

modernijih objekata u Srbiji, koji ovom

gradu donosi budunost, smatra Anti.I on, kao premijer Vui, smatra da su

svi pomalo zasluni za ovaj uspeh, i dane bi valjalo da se i po tom pitanju ljudidele. Oni koji su u nedelju bili u Geoxune dele takvo miljenje, jer su podele ve-

liine provalije, ali ajd sad. Eto, predsed-nik vranjskih naprednjaka Slavia Bula-

tovi smatra da je ipak vlada koju pred-vodi Aleksandar Vui najzaslunija zaGeox, jer je u vreme njene vladavine

odvojeno najvie para za izgradnju ovefirme: Ovo je odravanje premijerovogobeanja da e se promeniti odnos pre-ma jugu, to se sada i na delu vidi. Obe-ao je i novi dolazak za mesec dana, zbog

novog otvaranja, i to e biti ispunjeno.To je ono dobro i to je ono emu graaniovde daju ogromnu podrku. Meni kaonaelniku okruga smeta to i grad Vra-nje ne podrava takve napore, ili makarnapore da se zadre postojea radna me-

sta, nego dri Simpo u stalnoj blokadi,vrednoj oko 60 miliona dinara samo u2015. godini, iako je suvlasnik te firme,kae Bulatovi.

I sad ko je u pravu? injenice su neto

da vide. Naime, Srbija je astila privatne

investitore iz Italije sa 20 miliona evra,za te pare ne dobijajui nita zauzvrat,osim oko 1000 radnih mesta, i to pitanjeje da li novih, jer su radnici mahom pre-

li iz drugih fabrika. Ogroman je to novac

za tako neizvestan ishod, i do sada, koli-ko je poznato, u srpskoj praksi nezabele-

en. Daj boe da Italijani ovde krenu dazapoljavaju, ne samo do 1250, nego i du-

plo ili trostruko vie, jer su tolike potre-be. Od nekadanje Tomieve vajcarske

na jugu gde e se uvoziti radna snaga,samo u Vranju ima oko 12.000 nezapo-slenih ljudi, dok je taj broj u okrugu triputa vei. Jo toliko ima fiktivno zapo-slenih, pa jo toliko onih koji negde kao

rade i slino. Slika je tuna, i svaki novipotez donosi ohrabrenje. Za sada, Itali-

jani se pokazuju kao ozbiljan partner,koji stabilno radi. Da li e se takva po-kazati i vranjska radna snaga, zbog koje

je Geox i doao u Vranje? Ljudi koji odpropasti Kotane 2004. godine, nekada

vodee obuarske firme u zemlji sa oko3500 radnika, nigde i nita ozbiljno nisuradili? Za sada, svi, osim radnika, delu-

ju zadovoljno. ta e od toga zadovolj-

stva ovde ostati, znae se uskoro. Kadpone da raste ili opada broj radnika uGeoxu.

SAA STOJKOVI

T k t j t

DA NAM IVI RAD: Radnici Geoxa;Aleksandar Vui i Ivica Dai u VranjuFotografije: FoNet

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

24/65

Pored dobrih rezultata i pozitiv-nog iskustva, u ovoj godini je si-gurno moglo mnogo vie da se

uradi da veliki deo energije nije usmerenna politiko nadmudrivanje i borbu zavlast po svaku cenu. Vie nego u drugimzemljama kod nas se u ovoj borbi kre os-novna pravila igre, rui se ugled zemlje iznaajno se poveavaju politiki rizici. Po-litiki faul, uvreda i kleveta ne bi smeli dapostanu dominantan oblik javne politikekomunikacije ako nam je cilj da budemoozbiljna drava i deo modernog i uspe-

nog sveta. Elementarni patriotizam se po-kazuje upravo priznavanjem rezultata de-mokratskog procesa, potovanjem politi-kih protivnika i sopstvene zemlje, rei sudr Duana Vujovia, ministra finansija, aod pre koji dan i vrioca dunosti ministraodbrane u Vladi Republike Srbije. I madagornjoj izjavi teko da moe da se naezamerka, moglo bi se raspravljati da li bidananji Duan Vujovi izgovorio netoslino. Naime, ova ocena o dominantnoj

komunikaciji na srpskoj politikoj sceni,iako deluje kao da je izgovorena jue, za-pravo je stara vie od jedne decenije Vu-jovi ju je dao za novosadski Dnevnik po-slednjeg dana 2004. godine.

Iako je ova izjava i dalje aktuelna, onoto se u meuvremenu promenilo jeste dase Duan Vujovi u poslednjih godinu i podana nalazi na funkciji sa koje, naelno,

u znatnoj meri moe da promeni ovakvostanje koje i dalje opstaje. Meutim, ko jeDuan Vujovi? Pre nego to je zaseo u jed-nu, pa drugu, a evo sad i treu ministar-sku fotelju esto su mediji njegove izjave i

jedan od naih najcenjenijih ekonomista.I nema sumnje da u tome nisu greili. OvajPoarevljanin, suprug i otac dvoje dece, ro-en 1951. godine, diplomirao je, magistriraoi doktorirao na Ekonomskom fakultetu uBeogradu. Zavrio je postdoktorske studi-je 1990. godine na Kalifornijskom univerzi-tetu u Berkliju. Jo 1979. zaposlio se u Svet-skoj banci i s vremenom postao njen vode-i ekonomista (chief economist) za Evro-pu i Centralnu Aziju. Jedno vreme bio jepredstavnik pokojne Savezne RepublikeJugoslavije u Svetskoj banci, i upravo sa te

pozicije, pre nego to e u leto 2003. preina mesto predstavnika Svetske banke zaUkrajinu, dao je intervju tadanjem Eko-nomistu, gde nije krio koliko je razoaranpotpunim gubitkom reformskog kompa-sa tadanje zajednike drave.

U vreme kad su zapoete, reforme suuivale punu politiku podrku svih akte-ra Demokratske opozicije Srbije. Postoja-la je slonost celog reformskog tima i zre-la koordinacija kojom je rukovodio tada-

nji potpredsednik savezne vlade MiroljubLabus. Imali smo pun rezervoar reform-skih ideja i iroku podrku javnosti. Po-sle dve godine, politika podrka je pot-puno rastoena, koordinator je otiao, la-novi reformskog tima utonuli su u meu-sobna optuivanja i svae, rezervoar ide-ja se ispraznio, a javnost hvata zamor odreformi. To je ono to me stalno zbunjujeu naoj zemlji. Nesporazumi ili razlike umiljenju koji se u drugim zemljama rea-

vaju dijalogom, odbacivanjem loih ree-nja i obnavljanjem energije, kod nas estozavravaju destruktivnim sukobima kojise velikim delom vode u medijima, predoimadomaei svetskejavnosti rekaoje

da brine ako posle kompletiranja zapoe-tih reformi i nekoliko uzastopnih godinasa stranim investicijama od milijardu do-lara i vie, ekonomski rast izostane uslednepovoljnih uslova, loe politike ili nekihdrugih razloga. Politika moe da se treti-ra kao potpuno nezavisna od ekonomije ujednom vrlo kratkom periodu, ali na duirok ne moe. Ovaj politiki slalom koji sesada deava, ta ista politika aritmetikakoja kae bolje mi je da se reim potenci-jalnog protivnika sada nego posle izbora,to je logika koja kae, ja od politikih kon-

kurenata nemam ta da dobijem.Miroljub Labus samo je jedna veza Vu-

jovia sa nekadanjom nevladinom or-ganizacijom po imenu Grupa 17 (kasnijeG17 plus), iji je lan postao jo 1997. Dru-ga veza je Mlaan Dinki. Dok je Vujovipredavao na Katedri za privredni razvojEkonomskog fakulteta u Beogradu, jedanod njegovih studenata bio je i budui gu-verner, ministar finansija i privrede. Nje-gova predavanja bila su bitno drugaija

od predavanja drugih profesora, pre sve-ga po tome to je on u njih uvek uvodiomnogo praktinih primera i u celini je namene tokom studija ostavio najdublji uti-sak, ispriao je Dinki za Vreme nakonproglaenja za Linost godine ovog nedelj-nika za 2002. Negde godinu dana kasnije,poetkom 2004, Dinki kao potpredsednikG17 plus poinje da navodi Vujovia kaojednog od kandidata za ministra trgovineu manjinskoj vladi G17 plus

Nova Srbija, uz podrku -a. Nakon vi-emesenog licitiranja imenima i partij-ske trgovine ministarstvima, uprkos Din-kievoj eksplicitnoj elji (Duan Vujovi jena najbolji makroekonomista i on je izra

Portret savremenika:Duan Vujovi

Rezervni oficir izUprkos zalaganju za potpunu transparentnost javnih trokova u predveerje izbora2012, Vujovi nije dizao glas protiv tajnih ugovora koje je Vlada Srbije potpisivala.

Tokom itave 2015. godine ministar se hvalio viestruko niim deficitom od

predvienog, iako je morao da zna da na naplatu dolaze i dug Srbijagasa, a i isplata

vojnim penzionerima, to je (ponovo) decembarski deficit lansiralo u orbitu i znatno

podiglo deficit ostvaren tokom cele godine. Tu je bila i tvrdnja da sporazum sa MMF-

-om ne predvia otputanje radnika, pa se posle ispostavilo da ba i nije tako

7/25/2019 Bg Srb Vreme 1309

25/65

Svetske bankeSrbije kao na kandidat za ministra trgo-vine. Preostalo je samo da se srede deta-lji oko njegovog angamana, budui da onima ugovor sa Svetskom bankom), Mini-starstvo trgovine je ipak pripalo Srpskompokretu obnove, a za ministra je postav-ljen Bojan Dimitrijevi.

Ovo je bio tek prvi o