Embed Size (px)
Citation preview
J U B I L E J I
Tekst: Ivan Kalauzovi} Ivanus / Foto: D`on Regan
Godine 2012,r o d j e n a{ a p ~ a n k a
Biljana Regan zapo~elaje prikupljanje narodneno{nje i prate}ih pred-meta sa prostoraBalkana. Kroz pet godi-na, postala je vlasnicajedne od najve}ih, averovatno i najve}e inajraznolikije rizniceovakve vrste naameri~kom tlu. Mnogi su joj govorilida je mogla da izabere i “neki jeftini-ji hobi“, ali ona ka`e da je za nju
ba{tinjenje folklornetradicije Balkana vi{eod hobija.
P o t e n c i j a lBiljanine kolekcije irafinirani ukus prepoz-nale su relevantne insti-tucije domovine iAmerike, medju kojimasu Ambasada RepublikeSrbije, Kongresna bib-lioteka i Ameri~ki savet
za medjunarodno obrazo-vanje. Saradnjom sa njima, ali isamostalno, realizovala je vi{e deseti-na izlo`bi, revija i drugih dogadjaja.
O uspe{nosti i kvalitetu radaReganove svedo~i i li~na pohvalaNjegove ekselencije srpskogambasadora u Americi DjerdjaMatkovi}a.
Zbog svega toga, Biljana jeodlu~ila da ~etvrtog dana juna,povodom obele`avanja pet godina rada,otvori vrata nesvakida{njeg “trezora“, ukojem izmedju dogadjaja po~ivajumnoga blaga, i ugosti one sa kojima jedo sada saradjivala, kao i one sa koji-ma }e tek saradjivati. Ujedno, ovo jebila idealna prilika da ona i njensuprug i mecena D`on Regan proslaveisto toliko godina braka.
U prijatnoj atmosferi svogmerilendskog doma, Biljana je zvan-ice poslu`ila doma}om pitom, koju jesama jutrom napravila, zatim krofna-ma, ali i srpskom kafom, ratlukom saorasima i bistrom “{ljivovicom“. Doksu se gosti ~astili, okru`ivali su ihautenti~ni kostimi, ukra{eni nakitom ivezom, ogrnuti jelecima i utegnutipojasevima sa kop~ama, te ko{ulje,suknje, kape, oglavllja, marame,kecelje, pe{kiri, ~arape, opanci,papu~e, torbe, korpice, {tapovi, pres-lice, vretena, frule, }ilimi, }upovi,~uture, ~okanj~i}i, d`ezve, fild`ani inaravno neizostavne lutke, minijaturnimodeli ju`noslovenskog folklora.
Odu{evljeni posetioci ovogmalog muzeja su na jednom mestuvideli relikvije kultura sa svih stranaSrbije i Balkana, i to u zemlji koja jemnogima od njih postala novi dom.Sredjuju}i utiske, Biljana otkriva daje to samo deo kolekcije i da vrednoi neprekidno radi na objedinjavanjumuzejske postavke koja }e, kakonajavljuje, postati stalna.
BILJANA REGAN OBELE@ILA PET GODINA RADA
Ivan Kalauzovi}
11www.serbianmirror.comJul 2017.
Ba{tinarka balkanskog folklora Biljana Regan priredila je po~etkom juna u Silver Springu, u Merilendu nedaleko od Va{ingtona, prijem i izlo`bu u ~ast petogodi{njice postojanja kolekcije kostima koja nosi njeno ime
D O G A D J A J I
Jul 2017.12
Te{ko je o pesnikuLjubivoju R{umovi}u re}ine{to novo {to on sam ve}
nije rekao novinarima, ili {to se nezna iz njegovih knjiga i javnogdelovanja.
Povod za ovo pisanje jenjegova izlo`ba fotografija nanjegovom Zlatiboru, kome se onuvek rado vra}a. Fotografija jehobi kojim se bavi dugi niz god-ina. ^itanje ljudskih sudbina iraspolo`enja sa njihovih lica, o~emu nadahnuto govori IvoAndri}, {ta je ako ne ogledanjesopstvene du{e, pred uzbudljivimogledalom nekog rasko{nogpejza`a, ili divlje reke.
Pesnika R{umovi}aupoznala sam jedne zime naskupu ekologa. Bio je odeven ucrni d`emper od grube vune, zakoji sam kasnije saznala da jeispleten rukama njegove majkeMilese. Gotovo da nije izlazio iznjega. Dugo je trebalo da shva-tim da ih ima nekoliko, pa ihmenja i tako – snagu obnavlja.Ti crni d`emperi su bili nerask-idivi deo njegovog roditeljskogdoma, “sjaja na pragu“ izavi~aja. Sem {to je sa~uvao usebi “homo ludens“, to dete uvekspremno za igru, kako pi{e dok-tor Jeroti} u jednom tuma~enjuR{umove poetike, on je ostaoono {to jeste: gor{tak iz Ljubi{a,i likom, i govorom i patrijahal-nim odnosom prema porodi~nomokru`enju.
Ova “{uma koja hoda”, i“stena koja }uti“, poeziju pi{e ikada ne dr`i olovku u ruci, ve}svoj legendarni “najkon F2“ iliprakti~nu “lajku M4“. On vazdahoda, }uti i ~eka da mu, kako
sam ka`e, “me~ka u glavi zaigra,“da blesne blic, slika stih, metafo-ra, “iznenadjenje du{e“, direktnoiz kvantne mre`e njegovog det-injstva. Sve {to je uradio vodiporeklo iz Ljubi{a sa Zlatibora:“Ko je tu rodjen /Ne mo`e seizgubiti/ I ko nije tu rodjen / Nemo`e se izgubiti“, tako pevaljubi{ki Fernando Pesoa. Bore}ise za prava `utih mrava i ravno-pravnost masla~ka i repu{ine, onnas podse}a na ekolo{ku etiku, pokojoj je u prirodi sve podjednakova`no: i muva, i drvo i masla~aki ptica!
O~iju i srca punogPrirode i Prijateljstva, R{um pozi-va na povratak Prirodi iPrijateljstvu, i kada nam boljkele~i svemogu}im gavezom i kadanam sa lica ~ita du{u objektivomfoto-aparata, i kada pravi drveneka{ike, i kada osniva Akademiju“Saradnici Sunca“ u Ljubi{u.
Zna on dobro da otudjen~ovek prvo mora da povratiiskonsku bezazlenost i ~istotu, dabi ostvario saglasje sa prirodom isklad sa samim sobom.
R{um ove godine slavi{ezdesetogodi{njicu knji`evnograda, a njegov hobi safoto-aparatom je ne{to stariji.Bilo je neminovno da se ta dvaoblika umetni~kog izraza u jed-nom trenutku ujedine. Tako jenastala knjiga “Pesme uli~arke”(izdanje Znanje Zagreb, 1983) ukojoj su naslovne pesmefotografije. Tako je nastala iuzbudljiva dokumentarna, a ipoetska reporta`a o Porodicibistrih potoka, snimljena inapisana pre osamnaest godina.
Posle {est decenija
R{umovog stvarala~kog pohoda iosvajanja raznovrsnih polja umet-ni~kog i ljudskog ispoljavanja,prisustvujemo R{umovomvra}anju ovamo gde se “srcemnajbolje vidi“, gde su Ljubi{ i~igota, Borkovac i Gujina stena,Pe}ina stroga u kojoj `ivi BabaRoga, ali i gde `ive dobri, mudriljudi, koje sre}om ovde sre}emo.
Ovom izlo`bomfotografija, Ljubivoje svomzavi~aju donosi na uzdarje galer-iju dragih lica, koja je sre}omsretao tutnje}i kroz `ivot, isa~uvao ih foto-aparatom,zarobljene u vremenu.
Gordana Brun
LJUDI KOJE SRE]OM SRE]EMKad po~nem da gubim veruI te`nju ka ne~im ve}emMeni nadju pravu meruLjudi koje sre}om sre}em.
Kad koraknem ka ambisuHvala oku svevide}emSa mnom su i kada nisuLjudi koje sre}om sre}em.
Kad me izda ono drugoJa jurim ka ne~em tre}emSa mnom jure istom prugomLjudi koje sre}om sre}em
Krenem medju optimisteA put zasut ru`nim sme}emPut i du{u odmah ~isteLjudi koje sre}om sre}em
Kada zaspim sred tudjineZlatibor me budi cve}emA `ivot mi lepim ~ineLjudi koje sre}om sre}em.Lj. R{umovi}
Ljubivoje R{umovi}
Kada neko napravi kvalitetan fotografski portretvelikog ~oveka, stvorio je vredan document vremena- alikada veliki ~ovek fotografi{e velikog ~oveka, onda je toneprocenjiv document za sva vremena, upravo o tome jeovde re~. Fotoaparat Ljubivoja R{umovi{a zabele`io je iizlo`io na ovoj izlo`bi veliki broj foto portreta, velikih ljudipoput Desanke Maksimovi}, Stevana Rai~kovi}a, Du{anaRadovi}a, Danila Ki{a, Vojislava Lubarde, Nikite i DoreStanesku, Erika Ko{a, Mome Kapora, Vlada Bulatovica VIB-a,Dobrice Eri}a, Petra Zubca, Branislava Crn~evi}a, VladetaJeroti}a, Matije Be}kovi{a i mnogih drugih.
Ukoliko ste u otad`bini posetite ovu izlo`bu i udah-nite miris Zlatibora.
LJUDI KOJE SRE]OM SRE]EM
Izlo`ba fotografija u galeriji “^igota” na Zlatiboru od 25. juna do 25. jula 2017.
P R O T E K L I D O G A D J A J I
Trodnevna “Konferencijasrpske medicinske dijas-pore“ odr`ana je u organi-
zaciji Fondacije Nj.k.v. princezeKatarine i humanitarne organizaci-je Lajflajn, uz podr{kuMinistarstva zdravlja, Ministarstvaspoljnih poslova, Lekarskekomore Srbije, Medicinskogfakulteta Univerziteta u Beogradui Svetske zdravstvene organizaci-je.
Nj.k.v. prestolonaslednikAleksandar pozdravio je sveprisutne i zahvalio im {to pru`ajupodr{ku ve} tradicionalnoj konfer-enciji. Zvani~nom otvaranju suprisustvovali dr MehoMahmutovi}, dr`avni sekretarMinistarstva zdravlja, dr SofijaPu{taji, direktorka Svetskezdravstvene organizacije u Srbiji,dr Milan Dini}, direktor Lekarskekomore Srbije, prof. dr Neboj{aLali}, dekan Medicinskog fakulte-
ta u Beogradu i predstavnici med-icinskih odbora humanitarne orga-nizacije Lajflajn iz SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava i Kanade,~lanovi Kraljevskog medicinskogborda, kao i brojni predava~i iu~esnici iz Srbije i inostranstva.
Lekarska komora Srbijedodelila je posebno priznanje
prof. dr Du{ici Babovi} sa Mejoklinike, za vi{egodi{nju pomo}srpskom zdravstvu.
Osma “Konferencijasrpske medicinske dijaspore“pokriva {iroko podru~je medicin-skih nauka, iz razli~itih oblastimedicine, sa fokusom na oblastidijabetologije, hematologije,
ginekologije, hirurgije, psihijatri-je, kardiologije, genetike.Predava~i i moderatori su najis-taknutiji medicinski stru~njaci izsveta i Srbije.
Njeno kraljevskoviso~anstvo Princeza Katarinaizrazila je zahvalnost srpskimlekarima u svetu i njihovim inos-
tranim kolegama {to poma`u srp-sko zdravstvo prenose}i najnovijasaznanja iz svetske medicine.Izrazila je nadu da }e od svegatoga imati koristi pre svega paci-jenti. Najavila je da }e se nared-na konferencija odr`ati od 13. do15. juna 2018. godine.
J. Stanojev
LEKARI IZ DIJASPORE KOD PRINCEZE KATARINE
13www.serbianmirror.com
U Beogradu, u hotelu Hajat, odr`ana je VIII konferenija srpskih lekara iz dijaspore pod pokroviteljstvom Nj.k.v. Katarine i AleksandraKaradjordjevi}. Lekari iz Amerike najbrojniji – prenosili svoja iskustva kolegama u Srbiji.
Da je srpskap u b l i k agladna kul-
ture i dobre muzike,posvedo~io je svo-jevrstan muzi~kispektakl odr`an unedelju, 25. juna uBeogradu naotvorenom prostorupored tr`nog centraU{}e. Pred vi{e od20.000 ljudi, Beogradska filhar-
monija je pod pali-com {efa dirigentaGabrijela Felceaizvela ~uvenaorkestarska delakoja je publikaimala prilike dasama izaberetokom proteklogperioda. ~uli su se
zvuci Bizea,^ a j k o v s k o g ,
Ha~aturijana, [ostakovi~a,
Rosinija, Vagnera, Hristi}a, SenSansa i drugih kompozitora. Kaospecijalni gost nastupio je~uveni dirigent Zubin Mehtakoji je dirigovao finaleBetovenove Pete simfonije.
Gledaoci su nagradjeni i bisom,kompozicijama “Mar{ na Drinu“Stanislava Bini~kog, i “Radeckimar{” Johana [trausa. Muzi~kitemelji nove zgrade Beogradskefilharmonije, ~ija je izgradnja
planirana ba{ na mestu ovogistorijskog dogadjaja, ~vrsto supostavljeni spektakularnomslikom brojnih posetilaca koji suistinski u`ivali u sjajnom kon-certu ovog orkestra.
Piknik kod Filharmonije
Marijana Radosavljevi}
MAR[ NA DRINU ZA BIS!
Jul 2017.
I Z M A T I C E
14 Jul 2017.
Izuzetna mi je ~ast {to sam deo tima i zas-tupnik USA de~jeg kampa MIA PATRIAi {to }u, zajedno sa Majom Bjelogrli},
osniva~em i direktorom kampa, da povedemve} sada u mesecu avgustu na{u prvu grupudece iz Amerike – polazak iz ^ikaga.Predstavljam Vam program kampa “MiaPatria“:
Osnovna ideja kampa je okupljanjedece iz ~itavog sveta (uzrasta od 9 do 18god) i o~uvanje istorije, tradicije i kultureSrbije. Vreme trajanja kampa je od 1. 08 do13. 08. 2017. god. Cena kampa po detetuiznosi 950 evra i za taj se iznos nudiekskluzivni program koji je jedinstven u celojSrbiji. Kamp se odr`ava nedaleko odBeograda u luksuznom kompleksu hotelaPresident, koji okru`uju bazen, sportski terenii `ivopisni vrtovi. ^itav dan je isplaniran odjutra do ve~eri i ~ine ga slede}e radionicekoje se odr`avaju svakodnevno:
[kola glume sa na{im poznatim glumcima
Kamperi dobijaju priliku daprobude svoje talente u radu sa na{im pozna-tim glumcima. Kruna gluma~ke radionice jesnimaju}i dan za kampere u kome snimajusvoje filmske scene sa mnogobrojnom profe-sionalnom filmskom ekipom.
Kompjuterska animacija
Na ovaj na~in deca uz pomo} kom-pjutera upoznaju magi~ni svet filma i ani-
macije. Na kraju kampa svako dete mo`e dase pohvali znanjem filmske kompjuterske ani-macije.
Upoznavanje istorije Srba
Upoznajemo istoriju na kreativan iinteraktivan na~in.
Kaligrafija
Umetnost lepog pisanja je potpunootkrovenje za sve mlade ljude koji dodju una{ kamp. Na taj na~in se vra}amo starimvremenima, po~ecima na{e knji`evnosti ina{em pismu – }irilici.
[kola tenisa
Kamperi dobijaju priliku da seoprobaju u tenisu sa na{im profesionalniminstruktorima.
Kako nam je bezbednost dece naprvom mestu, obezbedjen je 24-~asovni nadzor.Na{ tim pedagoga i nastavnika trudi}e se dadeci ni u jednom trenutku boravka u kampu nebude dosadno, organizova}e `urke, tematskeve~eri, takmi~enja i druge zabavne aktivnosti.Izlet predstavlja pravu avanturu za na{e kam-pere. Obilaskom Beograda poseti}emo kul-turno-istorijske spomenike i ostale znamenitostigrada. U prilogu Vam dostavljamo na{ promo-tivni flyer na engleskom i srpskom jeziku. Svepotrebne informacije mo`ete prona}i i nawww.miapatria.rs. Ili pozovite. Za sva dodatnapitanja stojimo Vam na raspolaganju.
Tel: 847 -489- 6236
MIA PATRIAjuni 04.
Na{ premijer AV postao jepredsednik Srbije. Samo {to nijezaplakao od radosti. Sada
priprema inaguraciju kao da je postaonajve}i srpski car.
Pre njega je to bio J. B. Titokog AV `eli da prevazidje. Kako }e to dau~ini ne znam, jer svom narodu AV idalje uzima 10 odsto od plata i penzija.
Vrli Srbi su u Njujorku po`elida iz pepela poradjaju izgoreli hramSvetog Save, ponos SAD. Ovo je mojprilog toj pomo}i.
I treba mi Srbi da smo slo`ni,makar kao snajka i svekrva. Ka`e snajkasvekrvi:
– Vi se ba{ dobro dr`ite, trebateda odete kod nekog kineskog slikara davas naslika!
Svekrva: – Ba{ ti hvala, a {toba{ kod kineskog slikara?
Snaja: – Pa oni odli~no slikajua`daje, zmije i `ene zmajeve !
juni 24.
Inaugracija AleksandraVu~i}a protekla je sjajno.Do{li su vladari iz
kom{iluka Evrope da se rukujui izljube sa predsednikomSrbije i njegovomsuprugom Tamarom.
Pokazali sudobru volju da budemira na brdovitomBalkanu, mada jeatmosfera u regionugora nego pre 15godina. SAD sunapustile brigu obiv{im Jugoslovenima,a EU je zbogmigrantske krize shvatilazna~aj ZapadnogBalkana.
Iako je palata Srbija ~itav danrashladjivana unutra je bilo vrelo. Neki sutra`ili ventilatore da se rashlade, a nekine, jer ne vole vazduh na struju. Boje seprehlade.
Voze se Marica i Ivicahelikopterom. Nakon 10 minutahelikopter se sru{i. Kad su spasioci na{licrnu kutiju, poslednje {to se ~ulo bile suMari~ine re~i.
– Ivice brate ugasi ovaj ventila-tor gore – nazeboh !
juni 28.
Samo par dana pre nego jeAleksandar Vu~i} sve~ano inau-gurisan u predsednika Srbije njego-
va supruga Tamara rodila je sina Vukana.Tako se porodica, u kojoj su sin i }erkaiz prvog braka, uve}ala za jo{ jedno dete.
Ova vest nije bila na udarnimstranama na{ih medija, jer je AV skroman~ovek i {titi svoju porodicu od publiciteta.Ne {titi sebe, jer se ne {tedimice tro{i,pokazuje i javno govori, ne bi li promenio
Srbe nabolje. Za Vidovdan jepredsednik AV govorio uKru{evcu, gradu cara Lazara icarice Milice.
Opomenuo je predsednikSrbije narod i javnost da trebaiznova da u~i istoriju Srba, jer
dosada{nje pri~e su bile ililo{e ispisane kao istori-ja ili lo{e upam}ene iprepri~avane.
Sla`em sesa g. predsednikomda je do{lo vremeda se istorija srp-skog naroda ponovoispi{e, ali ovog putata~no i istinito, ma
koliko ta istina bilagorka ili slatka.
S r e } n oMarko Lopu{ina
MARKOVI KONACI
Pi{e:Marko Lopu{ina
www.lopusina.com
SVE^ANO OBELE@AVANJE VIDOVDANAU GRA^ANICI NA KOSOVU
B I Z N I S
15Jul 2017. www.serbianmirror.com
16 Jul 2017.
B I Z N I S
B I Z N I S
17Jul 2017. www.serbianmirror.com
18 Jul 2017.
B I Z N I S
S T A R I B E O G R A D
19Jul 2017.
Posle bitkekod Angore( 1 4 0 2 )
Stefan Lazarevi}(1389-1427), sinkneza Lazara,dobio je od vizan-tijskog cara tituludespota, a odugarskog kraljaZ i g m u n d a( 1 3 8 7 - 1 4 3 7 )Beograd i jo{neke oblasti naupravljanje. Tako je, diplo-matskim putem, 1404. godineBeograd postao prestonicadr`ave i vojno i ekonomskesedi{te.
Prilikom napu{tanjaTurci su tvrdjavu razru{ili, a samgrad je takodje bio “razru{en izapu{ten“ . Despot se odmah pri-hvatio obnove. Beograd je biopodeljen na Gornji i Donji grad.Sa kopnene strane grad je opasandvostrukim zidinama i dubokimjarkom. U Gornjem gradu namestu starog vizantijskog kasteladespot je sagradio svoj utvrdjenizamak, u koji se ulazilo prekopokretnog mosta. Unutar zamkanalazio se dvor, jedna naspramdruge kule Neboj{a i Boj{a, ku}evlastele, kapela, biblioteka iriznica. Gradsko pristani{te jepro{ireno za ve}e brodove.
U periodu od 1403. do1407. godine Beograd je do`iveokulturni i ekonomski procvat.Tvrdjava je obnovljena izna~ajno pro{irena, a prestonicaSrbije koja se do 1405. godinenalazila u Kru{evcu preme{tenaje u Beograd..
Posle despotove smrti,1427. godine Beograd je vra}enUgarima. Opasnost odOsmanlija, koji su grad tri putaopsedali, i sve ~e{}e napadali,rasla je pa su Ugari bili prinud-jeni da grad dodatno oja~aju.
Prva opsada grada bilaje 1440. godine pod vodjstvomMustafe II (1421-1451).
Druga opsada je bila1456. godine pod vodjstvom sul-tana Mehmeda II Osvaja~a(1451-1481), koji je 1453.godine zauzeo Carigrad i timesru{io Vizantiju. Beograd se tadauspe{no odbranio i postao“Antemurale Christianitatis“ –
branitelj hri{}anst-va.
T r e } aopsada je bila1521. godine podvodjstvom sultanaS u l e j m a n aVeli~anstvenog unjegovom pohoduna Be~ (1529)kada je uspeo dazauzme grad.Beograd je tada
postao va`no turskoupori{te na njihovom putu kaEvropi. Gradsko polje ispred tvrd-jave nazvali su Kalemegdan: kale– grad i megdan – polje. Od svihgradjevina na Beogradskoj tvrdjaviostala je sa~uvana samo ~esmaMehmed-pa{e Sokolovi}a iz drugepolovine YVI veka i turbe DamadAli-pa{e iz XVIII veka.
Tvrdjavu 1688. godineosvajaju Austrijanci i po~injuvelike fortifikacione radove pre-radom srednjovekovnog u artil-jerijsko utvrdjenje. Radovi supovereni in`enjeru AndrejuKornaru i zavr{eni su 1696.godine pod Turcima koji su gradpovratili 1690. i kojima seKornaro pridru`io. Prilikomosvajanja tvrdjave u bombar-dovanju je pogodjena jedna kulau zamku Gornjeg grada, i po`arje zahvatio barutanu uDespotovom gradu. Pri ekspoziji,u kojoj je poginulo preko hiljaduljudi, skoro potpuno je uni{tenGornji grad a zamak despotaStefana je sru{en.
Austrijanci ponovoosvajaju Beograd pod vodjstvom
princa Eugena Savojskog, 1717.godine. U periodu od 1723. do1736. godine popravku i dograd-nju tvrdjave poveravajupukovniku, {vajcarskom
in`enjeru Nikoli Doksat deMorezu.
Beogradska tvrdjava jepostala jedno od najja~ih vojnihupori{ta u Evropi.
Beogradskim mirom iz1739. godine Austrijanci su bezborbe bili prinudjeni da Turcimavrate grad i sve izvr{enepromene na tvrdjavi vrate uprvobitno stanje, i poru{e svanovoizgradjena utvrdjenja.
Austijanci su uspeliponovo da osvoje Beograd 1789.
Godine, ali ga napu{taju ve}1791. godine i vra}aju Turcimapreme odredbama Svi{tovskogmira, 1791. godine. Sultan SelimIII je tada zabranio pristupjani~arima Beogradskompa{aluku. Oni su se opirali odlu-ci sultana, ali je samovoljaOsmana Pazvanoglua, zapoveni-ka Vidinskog pa{aluka, koji je
pripadao grupama suprotstavl-jenih sultanu, taj otporolak{avala.
Po~etkom XIY veka,vodje jani~arskih jedinica, dahije,
Aganlija, Ku~uk Alija. MulaJusuf i Mehmed Fo}i} Aga, ubilesu zapovednika grada Had`iMustafa-pa{u, i uspostavile vlastnezavisno od centralnih vlasti,koja je trajala od 1801. do 1804.godine. .
Strahovalda koju sudahije uspostavile kao i se~aknezova, kada su jani~ari pogu-bili oko 70 najuglednijih srpskihknezova, vidjenijih ljudi isve{tenih lica, medju kojimaAleksu Nenadovi}a, Iliju
Bir~anina, Had`i-Ruvima iHad`i-Djeru u poku{aju daspre~e pobunu srpskog naroda,doveli su do budjenja nacionalnesvesti i podizanja Prvog srpskogustanka 1804. godine pod vod-jstvom Karadjordja Petrovi}a.
Karadjordjevi ustaniciosvajaju varo{ krajem 1806.godine, a 1807. godine, tvrdjavukoja ostaje u sastavu ustani~kevojske sve do propasti Prvogsrpskog ustanka 1813. godine.
Godine 1866. izbio jeustanak na Kritu i Porta seupla{ila od njegovog uticaja nabalkanske narode. Knez MihailoObrenovi} je shvatio da je nastu-pio povoljan trenutak za re{avan-je pitanja gradova u Srbiji, ipreko svog onda{njeg diplo-matskog predstavnika, JovanaRisti}a, (Kapu}ehaje) u jesen istegodine uputio pismo velikomveziru Ali-pa{i, u kome jeotvoreno i jasno zatra`io da segradovi ustupe Srbiji. Turci supo obi~aju odugovla~ili saodgovorom. Najzad, 28. januara
1867. godine, Ali-Riza pa{asaop{tio je knezu da je Portadonela odluku o ustupanjugradova Srbiji. Jedanaestog apri-la 1867. godine sultanAbdul-Azis uru~io je uCarigradu knezu Mihailu ferman– carsku zapovest, o ustupanjugradova – Beograd, [abac,Smederevo, Kladovo, U`ice iSoko, darivao mu pet rasnih ara-pskih konja i odlikovao ordenomOsmanlije – prvim ordenomCarstva. Knez Mihailo je `eleo
da se primopredaja gradovaizvr{i {to pre. PredajaBeogradske tvrdjave odredjena jeza 19. april na Kalemegrdanu.Tog sve~anog dana, Ali-Rizapa{a je predao klju~eve gradaknezu, {to je pozdravljenopaljbom iz 24 topa. Ve} 21. apri-la, na Cveti, zavijorila se srpskazastava na beogradskim bedemi-ma.
Neposredno poslepredaje klju~eva tvrdjava gubisvoj vojni odbrambeni karakter,a od 1869. godine ceo prostornekada{nje tvrdjave i njene oko-line po~inje da se pretvara uKalemegdanski park.
Za vreme Prvog svet-skog rata u bombardovanju suuni{tene skoro sve zgrade unjenoj unutra{njosti, a bedemi supretrpeli te{ka o{te}enja.
U toku Drugog svetskograta u tvrdjavi su bile sme{tenenema~ke okupacione trupe.
Posle zavr{etka rata ceoprostor tvrdjave i parka stavljenje pod za{titu dr`ave.
Dr Vojin Drenovac
TVRDJAVA I GRAD ZA VREME DESPOTA
STEFANA LAZAREVI]A
KALEMEGDANSKA TVR\AVA 2. DEO
Mitropolitska palata
Maketa zamka DespotaStefana Lazarevi}a
www.serbianmirror.com
20 Jul 2017.
P R I ^ E S A I V I C E @ I V O T A
Nedavno sam se vrationa “mesto zlo~ina“,tamo gde je sve
po~elo i gde sam, u pauzama,bez i ikakvog prethodnogiskustva sem nekoliko pisama,na{krabao svoj prvi tekst. Idan-danas tekstove pi{em naisti na~in; samo u pauzama zavreme posla ili u gradskomprevozu.
Sada imam redovanposao, od ponedeljka do petka, kao svi nor-malni ljudi; radim u ogromnoj {tampariji,veli~ine osrednje srpske fabrike, ali sam pri-hvatio ]azimov poziv da mu poma`em sub-otom i nedeljem na renoviranju ~etvrtogsprata one iste zgrade u kojoj sam dobiosvoj prvi posao po kona~nom povratku izSrbije. Ru{imo zidove! Takvoj avanturi nemogu da odolim. Obo`avam tostropo{tavanje u bezdan, taj potmuli tresakoslobadjanja zida do temelja!
[ljakam kod ]azima, barskoggospara i bega, i zbog love, najvi{e zboglove. Treba}e mi, po{to nameravam da idemna svoje poslednje veliko putovanje, akona~na destinacija }e biti Kuba. Odlete}upreko Kanade ili Meksika, a za ulazak naostrvo upotrebi}u srpski paso{, koji “broji“svoje poslednje mesece; ne nameravam daga obnavljam. Ljudi koje sam upoznao usada{njoj firmi, kubanski bra~ni par, koji jepre`iveo sve ajkule, bure i oluje 150 kilo-metara duge, modroplave, otvorene grob-nice, koja poput stoglave morske nemaniiske`enih ~eljusti zjapi izmedju Havane i KiVesta, omogu}i}e mi da u Havani, za sitnepare, stanujem kod njihovih rodjaka i pri-jatelja. Pa, iako su takvi “aran`mani“zvani~no strogo zabranjeni, lanci prinude ipodani{tva i tamo polako labave.
Idem na Kubu, “ja, poslednji gro-bar svojih dana“, kao {to se ide nahodo~a{}e. Odlazim da vidim gde je to bilai {ta je tamo radila opaka bitanga,Hemingvej, moja najomiljenija ljudska inajneomiljenija knji`evna figura. Nijednunjegovu knjigu, osim novele “Starac imore”(a i nju jedva) i pored najbolje volje,nisam uspeo da pro~itam do kraja. Odlazimda li~no upoznam {panskog borca, izve{ta~a
i romanopisca, {krtog nare~ima, razularenu pijanduru ikockara, koji je pre`iveo ~etirikrvava rata, uklju~uju}i dvanajkrvavija u istoriji, i dvapada aviona u Africi, ali nijeuspeo da pre`ivi sopstvenuruku.
Ipak, najvi{e idemzato {to `elim da postanem
deo njenog kraljevskogveli~anstva (kako to gordo
zvuci) – istorije. Talasi slobode sa severazapljuskuju kubanske obale sve ja~e i ja~e.Severac nade kovitla se prema njoj svesna`nije i br`e. Utopljene du{e ne~ujnoisplivavaju sa dna okeana, di`u se premahorizontu... Nadam se, sanjarim da }e mi setamo mo`da kona~no dogoditi narod...Selja~ka buna! Ustanak! Revolucija koja,kada se sve zavr{i, ne}e pojesti svoju decu.Onakva, kakva je bila ameri~ka,veli~anstvena, epska, dalekose`na.
Nikad nisam u~estvovao ni u jed-noj revoluciji, a ne biti jednom u `ivoturevolucionar, isto je {to i ne `iveti, nikad nine postojati, ~esto mi prole}e kroz glavu.Najbli`e {to sam joj pri{ao, osetio njenneodoljivi, opojni, hranljivi miris, bilo je 10.marta 1991. Tada sam prvi put, posle ~etirigodine boravka u Americi, ubrzo po{to samdobio papire, do{ao ku}i. Odmah posledevetomartovskih dogadjaja, ranom zoromotperjao sam za Beograd. Tog dana ona jesamo, ko vru} ‘lebac u zoru, iz pekarepreko puta, primamljivo zamirisala...
Zavr{ilo se kako se zavr{ilo. Nikadne}u osetiti njen bajati vonj, grozni zadahtrule`i i raspadanja. Kuba ce biti mojaposlednja `ivotna {ansa za “la rebanada dela fama“, mo`da prilika za moje par~eslave, u ne ba{ “revolucionarno“ doba moga`ivota. ~ak je i stari, dobri, drug Lenjin usopstvenoj bio mladji od mene. Ali ja }u usvojoj imati mnogo vi{e kose na glavi nego{to je on imao oktobra 1917. godine. Bartako se nadam... A ako mi se tamo dalekona jugu ne desi slobodna Kuba, uvek ce miu nekom oronulom havanskom bircuzu zautehu ostati “Cuba libre“.
Kada se vatim iz vrelog, belogpeska snova, vla`nih, tamnozelenih {uma
ma{te, u tmurnoj i hladnoj, pustoj zemljistvarnosti, ~eka}e me ista meta, isto odstojan-je. U zgradi gde smo, pre godinu dana radilisu gotovo isti ljudi: ]azim, njegova desnaruka i udarna pesnica Gordana, koja }e miodmah, pre nego {to sam prozborio ijednu,uputiti o{tro upozorenje: “Samo se ne pravipametan i ne po~inji sa svojim forama ifazonima, ~asti ti! Niko ih ovde ne razume isvi }e te opet gledati kao da si pao s Marsa.“
Pored nje, tu su i dva ljutaBugarina, od kojih je jedan, {ezdese-tosmogodi{njak, bio dugogodi{nji atletskireprezentativac svoje zemlje na 800 i 1.500metara i koji je, kako mi na urnebesnojme{avini bugarskog i srpskog jezika pri~a,od Djevdjelije pa do Triglava, u~estvovaona nebrojeno mnogo trka i kroseva u biv{ojzajednici bratskih, ravnopravnih, socijal-isti~kih naroda i narodnosti. Sa pijetetomgovori o Jugoslaviji i ka`e da je ona bilanjihova Amerika, dr`ava u kojoj im je bilobolje i lep{e nego kod ku}e i za koju sumislili da je raj na zemlji, carstvo slobodei izobilja. Ba{ kao i mi, pogre{no su mis-lili. Juga be{e fatamorgana, trik, samo priv-id raja, neponovljiva magija vrhovnogdruidskog sve{tenika, maga i opsenara. Ili,{to bi povesni~ari hladnokrvno, ravnodu{nozalju~ili, njen krvavi raspad bila je istorijs-ka nu`nost.
Tu su jo{ i dvojica Beogradjana –
prepotentni, hvalisavi klinac, za koga sviradosno i{~ekujemo dan kada }e da mupadne proverbijalna cigla na glavu, a pa{}e– pre ili kasnije – mada niko od nas (anaro~ito ne bra}a Bugari) ne bi mario daga po tintari zvekne i prava. Osim njega,tamo me ~eka i njegov sugradjaninmarkantnih crta lica, koji je kod ku}e ostaobez posla; ~ovek koji se nalazi pred sop-stvenom hamletovskom dilemom... Njegovobiti ili ne biti glasi – ostati ili oti}i. Vizamu polako isti~e, a on postaje sve ner-vozniji i nervozniji... Tamo daleko su mu`ena i dve k}erke; dve smedjokosedevoj~ice od 13 i 14 leta; dva jo{ nedozrelaploda kestena; dva sjajna, nebru{ena drag-ulja, medju drumskim razbojnicima; dvaplaninska, tek propupela, cveta medju sme-tovima; dve princeze, u {umi, same medjuzlim, crnim vukovima, medju hajducima...Ali ovde je, neka je proklet, djavolskinovac, bez koga se `iveti `ivot dostojan~oveka nigde ne da.
I eto, ako vam se ja sa Kube uneko doba i u jednom delu vratim, ~eka nassve zajedno moja nova pri~a, ispisana~adjavih ruku, u zape}ku, crnoj rupi, upauzama `ivota, dok me neko uporno ubed-juje da je to `ivot sam...
Za Gabrijelu i Alfonsa,Stevan Stupar, ^ikago, SAD
^EKAJU]I REVOLUCIJU
Stevan Stupar
