® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

201200

PRAVOSLAVNO BOGOSLOVQEO SVETOM DUHU*)

Sveti Grigorije Bogoslov, u svom poznatom V Teolo{�

kom slovu, ka`e da se na{e hri{}ansko blago~e{}e (tj. hri-{}anska vera i pobo`nost) utemequju u Duhu Svetome, da odWega i po~iwe istinska teologija.

Da od Duha Svetoga zaista i zapo~iwe teologija, to po-tvr|uje i bogoslu`bena pesma Pravoslavne Crkve: „Svja�

tim Duhom bogoslovije…“ I uop{te u pravoslavnom bogo-slu`ewu, stalno se podvla~i uloga i zna~aj Duha Svetoga,kako u `ivotu Crkve uop{te, tako i posebno u bogoslovquCrkve. Nije, zato, bez razloga to {to svaka na{a molitva isvako bogoslu`ewe zapo~iwe obra}awem Svetome Duhu,prizivawem – epiklezom Duha Svetoga Ute{iteqa.

Najpre bih hteo kratko da ka`em ne{to o liturgijskomkarakteru pravoslavnog bogoslovqa o Svetome Duhu. Reklismo ve} da sva na{a bogoslu`ewa po~iwu molitvenom epi�

klezom – prizivawem Duha Svetoga. Isti~em posebnu mo-litvu „Care Nebeski“, koja je otpevana i na po~etku na{egdana{weg molitvenog skupa. Tom molitvom Duhu Svetomezapo~iwe i na{a Sveta Liturgija – Evharistija Crkve. Od-mah iza ovog prizivawa Duha kao „Cara Nebeskog“ dolazepo~etne re~i Liturgije: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sinai Svetoga Duha“. Ovo nas navodi na zakqu~ak da za CrkvuDuh Sveti Ute{iteq i jeste Car Nebeski i sámo to CarstvoNebesko. Podse}am ovde na onu poznatu rukopisnu varijantuu tekstu „O~ena{a“, koju naro~ito isti~u veliki Kapadokij-

*) Pro~itano na Me|ufakultetskom ekumenskom simposijumu u Mana-stiru Studenici, septembra 1984. godine.

Gostoqubqe Avramovo

(ikona u Manastiru Hilandaru)

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

203202

ski Oci (posebno Grigorije Niski), gde umesto prozbe „Da

do|e Carstvo Tvoje“, stoji: „Da do|e Duh Tvoj Sveti“. Dakle,potpuna identifikacija Duha Svetoga i Carstva Bo`ijeg.

Liturgijski karakter pravoslavnog bogoslovqa uop-{te, i posebno o Duhu Svetome, vide}e se i daqe, naro~itopri zavr{etku ovog referata. Sada bih hteo da naglasim~iwenicu da su najve}i bogoslovi u Pravoslavnoj Crkvibili prvenstveno liturgijski bogoslovi. Da pomenemo tro-jicu svetih bogoslova – Sv. Jovana Bogoslova, Apostola iJevan|elista, zatim Sv. Grigorija Bogoslova, i Sv. SimeonaNovog Bogoslova. Izvesna direktna linija ide od jednogado drugoga i do tre}ega, a to je ona zlatna nit pravoslavneteologije o Svetome Duhu, o Kome izvorno svedo~e i bogo-slovstvuju ova trojica korifeja pravoslavnog bogoslovqa.Naravno, ne samo oni, ali oni naro~ito.

Sveti Jovan Bogoslov je izrazito liturgijski bogoslov,evharistijski teolog. Ne samo 6. glava wegovog Jevan|eqa,i ne samo zavr{ne glave, od 13. do 17. istog Jevan|eqa, negoi ~itavo ~etvrto Jevan|eqe pro`eto je liturgijskim duhomi karakterom. Otuda i onako izrazito pnevmatolo{ki ka-rakter tog Jevan|eqa. Isto tako i Poslanice Jovanove i we-gov Apokalipsis pro`eti su Liturgijom. Prve 4 glave Ot-krivewa u stvari ~ine jedno proro~ko vi|ewe Ve~ne litur-gije pred Prestolom Bo`ijom, opis i izlagawe eshatolo-{ke Evharistije Crkve.

Sv. Grigorije Bogoslov opet, sav je izrastao iz liturgij-skog opita Crkve i bogoslovstvuje iz liturgijske teologije,ta~nije re~eno iz liturgijske jerurgije. Ko pa`qivo ~itaGrigorija Nazijanzina vide}e da on sve vreme bogosloviiz svetih tajni i svetih praznika tj. doga|aja Crkve. We-govi najzna~ajniji tekstovi u stvari su Slova – komentari– na liturgijski u Crkvi proslavqene praznike, tj. Hristo-ve spasonosne doga|aje pretvarane Duhom Svetim u do`iv-qaje Crkve. Jedan od takvih tekstova je i wegova sjajna Bese�

da na Pedesetnicu (~iji su odlomci u{li u bogoslu`beni ~insamog praznika Pedesetnice).

Sveti Simeon Novi Bogoslov je tako|e sav pro`et Li-turgijom, ali sa izrazitim pnevmatolo{kim naglaskom.Wegovi tekstovi su liturgijske himne, naro~ito poznatemu Himne bo`anske qubavi (jednu od wih nave{}emo ne{tokasnije). Isti Simeon ka`e da su Svetiteqi, kao sveti bogo-slovi, teolo{ki slavoslovili Onoga Koji ih je liturgi~kipreporodio, to jest Duha Svetoga Ute{iteqa. Wihovo bogo-slovqe je, po wemu, plod telesiurgije Duha Svetoga, Wego-vog bo`anskog dejstva i delovawa (=energije). Zato su oni takogovorili i bogoslovstvovali – kao duhonosci i duhonadah-nuti. U tome i jeste, po Simeonu Bogoslovu, ali i po Grigo-riju i Jovanu Bogoslovu, istinsko pravoslavno bogoslovqe:sve`ivotno bogoslovqewe i bogoslavqewe Duhom Svetimi u Duhu Svetome Boga @ivog i Istinitog.

Da pre|emo sada na slede}u ta~ku pravoslavne Pnevma-tologije. To je ona istina po kojoj je pravilna Pnevmatolo-gija mogu}a i shvatqiva samo u kontekstu pravilne (=pravo�

slavne) Trijadologije. Odmah da ka`emo da upravo ovde i le-`i poznati bogoslovski problem „Filioque“, to jest pitawerazli~itog poimawa teologije o Duhu Svetome, na hri{}an-skom Istoku i Zapadu, u vekovima kada je zapo~elo i nastu-pilo razdvajawe izme|u hri{}anskog Istoka i hri{}anskogZapada. Ne bih se slo`io sa iznetom tezom da je „Filioque“samo jedna periferna tema u teologiji. U stvari, po sredije druga~iji teolo{ki kontekst u kojem je to pitawe posma-trano i shvatano na Istoku i na Zapadu. Taj kontekst i jestepravilna Trijadologija, a ona nije sasvim jednako shvatanana Istoku i na Zapadu.

Treba re}i da je dosta rano zapo~eo spor izme|u bogo-slova Istoka i Zapada oko Trijadologije. Da samo spomene-mo teolo{ko spoticawe pape Kalista, po~etkom 3. veka, tj.wegovo nagiwawe savelijanskoj Trijadologiji, koju napadaSveti Ipolit Rimski; pa onda spor dvojice Dionisija, Alek-sandrijskog i Rimskog, u drugoj polovini 3. veka; i naro~itovelike trijadolo{ke sporove u 4. veku, gde se ve} dosta ja-sno ocrtavaju dve razli~ite teolo{ke perspektive u pri-stupu Trijadologiji i onda Pnevmatologiji.

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

205204

Da ne bih odugovla~io ovo predavawe detaqnijim na-vo|ewem dokaza za ovo {to sam rekao, ukaza}u odmah na mo-gu}nost dvostrukog posmatrawa Pnevmatologije ve} u sa-mim novozavetnim biblijskim tekstovima. Naime, razma-trawe novozavetnih pnevmatolo{kih tekstova pokazuje, sjedne strane, tesnu povezanost teologije o Svetom Duhu saTrijadologijom, a s druge strane otkriva istinu da Pnevma-tologija nije samo neki dodatak teologiji (tj. Trijadologiji),nego ovu, mo`e se re}i, ~ak i uslovqava. Pogledajmo to maloizbli`e i konkretnije.

U izvesnim novozavetnim tekstovima Duh Sveti je po-smatran u jednoj, da tako uslovno nazovemo, samo misijskoj,istorijskoj perspektivi. Naime, Duh Sveti se tu sagledavai o Wemu se govori u aspektu prvenstveno Wegove misije usvetu i istoriji, Wegovog slawa – od Oca kroz Sina, akoho}ete, od Oca i Sina – u svet i Crkvu. Ova misijska iliikonomijska strana („Ikonomija“ u biblijskom smislu: OÕkono-

m×a kao kod Apostola Pavla) ili uloga Duha Svetoga, pokazujeWegovo mesto i delatnost u op{tem promisaonom planuili Domostroju Bo`ijem, po~ev od samog stvarawa svetapa sve do dolaska realnosti Budu}ega veka. To je ono {to suraniji Sveti Oci, a posle wih i Sv. Fotije Veliki, naro~i-to isticali kao slawe i javqawe Duha Svetoga u vremenu, uistoriji. (Zato je vrlo povr{an, i bez poznavawa stvarne bogo-slovske problematike, postupak izvesnih rimokatoli~kih teo-loga kad olako i s prezrewem odbacuju Fotijevu teologiju o Sve-tom Duhu i nazivaju je nekim „teodoritstvom“, zaboravqaju}i dani Teodorit Kirski ni Sveti Fotije nisu „izmislili“ taj isto-rijski, misijski, ikonomijski aspekt Pnevmatologije, koji postojii u samim biblijskim tekstovima, ali koji nikako nije jedini i,{tavi{e, nije ni kqu~ni aspekt pravilne biblijske i patristi-~ke Pnevmatologije).

Ova istorijska , misijska ili ikonomijska perspektivau posmatrawu mesta i uloge Svetoga Duha, bila je, u izve-snom smislu, dominiraju}a u prva tri veka crkvenog bogo-slovqa, ta~nije re~eno od postapostolskog vremena do Ni-

kejskog sabora, upravo do pojave nimalo bezopasne arijanskejeresi. Ta perspektiva u Trijadologiji, koja je Svetu Trojicuposmatrala i poimala u kontekstu Bo`ije delatnosti uplanu stvarawa i spasewa sveta i ~oveka, bila je i umesnai zakonita. Problem je nastupio onda kada je Arije poku{aoda iz te „Ikonomije“ izvu~e, i kauzalno izvede i objasni,~ak i samu Teologiju, tj. samu hri{}ansku Trijadologiju.Arije je, naime, iz fakta stvarawa sveta „kroz Sina“ i „po-mo}u Duha Svetoga“ izveo obratni zakqu~ak da je Sin u stva-ri nastao, „postao“ radi sveta; a kako je posle Otac krozSina poslao u svet i Duha, onda je, prema tome, i Duh Svetizajedni~ko „stvorewe“ Oca i Sina.

Sa ovom radikalnom teolo{kom opasno{}u, koja je pre-tila da i u samu Teologiju su{tinski uvede kosmologiju,tj. da Boga – kao Trojicu – kauzalno izvede i objasni iz sveta(a ne obratno: da svet obja{wava Bogom), susreo se vrlo ranoveliki Aleksandrinac – Sveti Atanasije. I upravo tu on jemorao da kida svoje veze sa Origenom (tvorcem Aleksandrij-ske {kole), tj. da raskida dotada{wi spoj crkvenog bogo-slovqa sa filosofskom teologijom, onom koja nije bilapotpuno oslobo|ena jelinskih uticaja i recidiva. Sv. Ata-nasije Veliki je, zato, kao hri{}anin, kao istinski biblij-ski i crkveni bogoslov, napravio radikalni bogoslovskirez izme|u Teologije i Ikonomije, to jest izme|u Bo`anskogTroji~nog bi}a (unutra{weg ve~nog @ivota) i Bo`anskog stva�

rala{tva; ili, drugim re~ima, izme|u Bo`anske prirode

i Bo`anske voqe, izme|u ve~nog i ni~im ne uslovqenog bo-`anskog ra|awa Sina iz prirode (=su{tine) Boga Oca, i slo-bodnog, voqnog Bo`ijeg stvarawa sveta „kroz Sina“ ({to}e re}i: uz saradwu i sadejstvo, oduvek i ve~no, nezavisno od svetai bez ikakve uzro~ne veze sa nastankom sveta, postoje}eg Jedino-rodnog Sina). Atanasije je to isto bogoslovqe (mada ne sasvimdo kraja dore~eno, tj. nepotpuno i nerazra|eno) produ`io i naSvetoga Duha. Tako, po wemu, ni Sveti Duh nije stvorewe,jer i On po bi}u ve~no pripada Svetoj Trojici, bez obzira{to se u vremenu {aqe u svet i {to se javqa posledwi.

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

207206

Ovo Atanasijevo teolo{ko strogo razlikovawe izme|ura|awa i stvarawa, tj izme|u Bo`anske prirode i Bo`an-ske slobodne voqe, bogoslovski su razvili daqe veliki Ka-padokijci, naro~ito Sv. Vasilije Veliki i Sv. GrigorijeBogoslov (o ~emu smo op{irno i u vi{e navrata pisali). Upravoovi sveti bogoslovi i daju pravilnu i potpunu teolo{kuobradu i razradu hri{}anske Teologije u strogom smislute re~i, to jest u smislu hri{}anske Trijadologije. Nastav-qaju}i Atanasijevo bogoslovqe, Kapadokijci nagla{avajuta~no i neophodno bogoslovsko razlikovawe, mada ne i raz�

deqivawe, izme|u Bo`anskog bi}a i Bo`anskog delawa, iz-me|u onoga {to Bog kao Trojica po Svojoj prirodi i unutra-{wem ve~nom `ivotu jeste, i onoga {to On kao slobodnaLi~nost, upravo kao Trojica Lica, po Svojoj slobodi i sa-movla{}u dлla, ~ini, stvara. Drugim re~ima, Kapadokijciuvode bogoslovsko razlikovawe Bo`anske su{tine i Bo-`anske energije ({to }e kasnije razraditi isihizam).

Tako se razlikuje, mada ne i sasvim razdvaja, Teologija

i Ikonomija (sr. Sv. Grigorije Bogoslov, Teolo{ko slovo 3, 18; Sv.

Vasilije, Protiv Evnomija 2, 3), te se prema tome i Sveta Trojicapo Svome unutra{wem ve~nom bi}u posmatra iz Teologije,a po Svome slobodnom delawu i javqawu u vremenu posma-tra se iz Ikonomije. I jo{, {to je glavno: Troji~na Teologijane mo`e se obja{wavati, ni kauzalno izvoditi i obrazla-gati iz Ikonomije, nego upravo obratno. Samo iz te i takvepravilne bogoslovske perspektive mogao je Sveti Atanasi-je, zaista dostojan imena Veliki i naziva „Otac Pravoslav-qa“, da pobije i obesna`i Arijevo suptilno povezivawesudbine i bi}a Sina sa bi}em i sudbinom sveta. Drugimre~ima, on i za wim Kapadokijski Oci posmatrali su i obja-{wavali bogoslovqe o Bogu Sinu, i daqe o Bogu Duhu Sve-tome, u samosvojnom kontekstu hri{}anske Teologije, tj.pravilne Trijadologije, a ne prvenstveno u kontekstu i per-spektivi Ikonomije – domostrojnog ili misijskog slawa idelawa pojedinih Troji~inih Lica u svetu i istoriji spa-sewa.

Jednom re~ju, Sv. Atanasije Veliki i Veliki Kapadokij-ci u svome bogoslovskom ispovedawu polazili su od ve~nodate realnosti Triju Bo`anskih Ipostasi i u toj teolo{kojperspektivi posmatrali su i Duha Svetoga. Jeste da je zawih, kao i uop{te za hri{}anske bogoslove, Bo`anska Iko-nomija (=Otkrivewe) ta koja je omogu}ila poznawe Boga kaoTrojice, dakle omogu}ila bogoslovqe i bogoslovqewe kaotakvo, ali to jo{ ne zna~i da se sámo Bi}e Boga kao Trojicemo`e i sme izvoditi, etiologizirati (kauzalno obrazlagati)iz na~ina i puta Bo`anskog javqawa i delawa u svetu (jeronda ispada da dela Bo`ija odre|uju Wegovo bi}e, i kosmologijase uvodi u samu sr` teologije, postaje kqu~ za wu, {to je upravobila osnovna karakteristika jelinske filosofske teologije, kojaje ustvari izvirala sva iz kosmologije).

Nije, dakle, re~ o tome da pomenuti poslenikejski Sve-ti Oci, i za wima pravoslavni bogoslovi na Istoku sve dona{eg vremena, nastoje da bogoslovstvuju bez i mimo Bo-`anskog Otkrivewa – Ikonomije, nego se radi o potrebiprevazila`ewa slabosti donikejskog bogoslovqa (koje je naZapadu i do danas ostalo u tim slabostima): da se Bog kao Tro-jica obja{wava, i kauzalno izvodi, iz ekonomijske perspek-tive Bo`anskog javqawa i delawa, ~ime se unutra{we Bo-`ije bi}e i `ivot determini{e faktom Bo`anskog javqa-wa i delawa ({to je tvrdio Origen), te iz toga izlazi da Bognije slobodno i ni~im ne prinu|eno (ni Svojom prirodom)stvorio svet i delao u wemu, kako su hri{}ani od samogpo~etka pred Jelinima verovali i ispovedali. (Zato su seSv. Atanasije i Kapadokijci osmeqivali da otvoreno govore: daje Bog oduvek bio Trojica, bez obzira i odnosa na stvarawe sveta,tj. da bi Sveta Trojica bila Trojica i da nije do{lo do stvarawasveta).

Drugim re~ima, Atanasije Veliki i Kapadokijski Ociposmatraju Boga, i posebno Svetoga Duha, iz jedne druge, nemawe biblijske i novozavetne perspektive, a to je iz teo-lo{ke, liturgijske, eshatolo{ke perspektive, o kojoj }emosada re}i neku re~ vi{e.

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

209208

Ovaj drugi, ne istorijski, nego liturgijski, evharistij-ski i eshatolo{ki pristup Svetoj Trojici, koji je tako vi-dan u novozavetnim tekstovima (na primer u Prologu Jovano-vog Jevan|eqa, pa od 14. do 17. glave istog Jevan|eqa; zatim uApokalipsisu i kod Apostola Pavla), naro~ito je vidan kodSvetog Vasilija Velikog u wegovom delu „O Svetom Duhu“(~itavo delo, a naro~ito prva poglavqa i glava 18; sr. i wegovo38. Pismo, koje se pripisuje i Grigoriju Niskom). Vasilije tuopisuje kako je, i za{to, on po~eo da upotrebqava jednu boqeodgovaraju}u i bogoslovski ta~niju doksologiju (=liturgij�

ski vozglas, slavoslov) Svete Trojice. Naime, u vremenu preVasilija (donikejsko vreme), iako ne jedina ali naj~e{}e upo-trebqavana forma Troji~ine doksologije bila je: „SlavaOcu kroz Sina u Svetome Duhu“. Ova bogoslovska formulabila je tipi~ni izraz ikonomijske, misijske, istorijskeperspektive, jer ona pokazuje poredak javqawa i delawa Li-câ Svete Trojice u domostroju promi{qewa i spasewa sve-ta i roda qudskog kroz istoriju. Bog Otac se javqa i delujeu istoriji Bo`anskog Otkrivewa kroz Sina, a to se zajed-ni~ko delo daqe ostvaruje u Duhu Svetome. Ovaj i ovakavdomostrojni poredak Bo`anskog Troji~nog javqawa i de-lawa: „od Oca kroz Sina u Duhu Svetome“, i formula kojato izra`ava pomenutim vozglasom (=doksologijom), sasvim jebiblijska i umesna je, te i wena liturgijska upotreba bilaje sasvim legalna i pravoslavna. Problem je, me|utim, na-stao onda kada je anomejac Evnomije po~eo da iz te leksi~keformulacije izvla~i teolo{ku ontologiju, tj. da ovaj u for-muli izra`en ikonomijski, misijski poredak Licâ SveteTrojice prenosi i na samo ve~no bi}e i unutra{wi `ivotTrojice, a to je zna~ilo umawewe i degradaciju Sina i Duha(~ak vi{e nego i Origenova subordinacija; pre neka neoplatonskastepenasta „trijada hipostaza“).

Vasilijeva pak troji~na liturgijska doksologija, kojuje on po~eo da upotrebqava, a koja nije samo wegova, negoizna~alno hri{}anska, apostolska, novozavetna (i on to ne-pobitno pokazuje), glasila je: „Slava Ocu I Sinu SA Svetim

Duhom“, ili: „Slava Ocu I Sinu I Svetome Duhu“ (dakle kaoi formula kr{tewa – Matej 28,19). Ovakvom formulacijom Tro-ji~ne doksologije, liturgijskog proslavqawa Svete Troji-ce, nije se prvenstveno isticala, da tako ka`emo, „Ikono-mijska Trojica“, nego Ve~na Sveta Trojica Jednosu{tnih iRavno~astnih Ipostasi. Kao {to je poznato, Vasilije je vi-{e voleo izraz åmætimoj nego åmooïsioj, upravo iz liturgi-~kih doksologijskih razloga: on je sagledavao sva Tri LicaSvete Trojice u Wihovoj ve~noj i jednakoj slavi i ravnoj~asti, ne osporavaju}i naravno Wihovu jednosu{tnost

(åmooïsioj), niti osporavaju}i tako|e ikonomijsko postupnojavqawe i delovawe Troji~nih Lica u svetu i istoriji, poizvesnom misijskom poretku otkrivewa i delovawa.

Jednom re~ju, Sveti Vasilije sagledava Svetu Trojicuu evharistijskom iskustvu Crkve (koje daje predoku{aj i anti-cipaciju eshatolo{ke stvarnosti), Trojicu ve~nu nadistorij-sku, onakvu kakvu Crkva u Liturgiji do`ivqava. Otuda, nijebez razloga {to Liturgija=Evharistija Pravoslavne Crkvepo~iwe doksologijom: „Blagosloveno Carstvo Oca I SinaI Svetoga Duha“, jer Liturgija predstavqa jednu istinskueshatolo{ku Teofaniju, javqawe Carstva Bo`ijeg, javqawesame Svete Trojice u nadistorijskom Eshatonu, po~etak sa-mog tog Eshatona. Ta liturgijska, eshatolo{ka perspektivau posmatrawu i bogoslovqewu – i bogoslavqewu – SveteTrojice i jeste onaj drugi pristup, ona druga perspektiva okojoj bismo ovde hteli da govorimo kada je re~ o pravoslav-noj teologiji o Svetome Duhu.

U ovom drugom pristupu ili perspektivi pravoslavnePnevmatologije, koju smo nazvali evharistijskom ili esha-tolo{kom, nije re~ o pravolinijskoj produ`enoj istoriji„do posledweg vremena“, nego o doga|aju i prisustvu – ovde

i sada – Posledwe Stvarnosti, onog eshatolo{kog „DanaGospodweg“, nadistorijskog i metaistorijskog Eshatona,koji se svojim prisustvom projavquje i ovde, u svetu i is-toriji, u liturgijskom danas Crkve. To je prisustvo i proja-va Carstva Bo`ijeg „u sili“ me|u nama (sr. Mk.9,1; Lk.17,21; Mt.

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

211210

26,29; Kol.1,13).To liturgijsko iskustvo Crkve o prisustvu i zajednici

same Svete Trojice, o kojem svedo~i Sveti Vasilije u svomedelu O Svetome Duhu, i jo{ vi{e u samoj Sv. Liturgiji

koja nosi wegovo ime, koje je iskustvo, da podsetimo, zasve-do~eno i u 8. ~lanu Simvola vere, kada ispovedamo veru u„Duha Svetoga, Gospoda, @ivototvornoga, Koji od Oca isho-di, koji se zajedno sa Ocem i Sinom obo`ava i zajedno slavi“(gde je vrlo nagle{eno, tri puta, ono „sðn“=sa, zajedno, tolikokarakteristi~no za Pnevmatologiju Kapadokijskih Otaca). U tomevharistijskom iskustvu vi|ewa i sagledavawa Svete Tro-jice, Veliki Vasilije, i za wim pravoslavna svetoota~kateologija, Svetu Trojicu bogoslovski predstavqa ne u ne-kom „poretku“ javqawa ili delawa, nego kao ve~nu i ravno-~asnu zajednicu Ve~nog @ivota i Qubavi i Slave. Ovakvimliturgijskim, eshatolo{kim iskustvom nadi|ena je i sama„istorija“ (i Ikonomija=Domostroj) spasewa, pa samim timnadi|ena je i istorijska misijska perspektiva posmatra-wa i shvatawa mesta i uloge Svetoga Duha.

Ova eharistijska, eshatolo{ka perspektiva vidno jeprisutna u novozavetnim tekstovima, na primer, u onim me-stima gde se govori da je Sin Bo`iji i ovaplotio se DuhomSvetim (Lk.1,35), i da je pomazan i vaskrsnut Duhom Svetim(Mt.3,16; DAp.10,38; Rim.8,11 i dr.), i tako|e tamo gde se govori daje Duh Sveti u tesnoj vezi ne samo sa misijom Crkve, negojo{ vi{e sa wenom eshatolo{kom prirodom (DAp.2,17; 1Kor.

15,44-45; Ef.1,14 i dr.).Ovaj novozavetni tip Pnevmatologije kao da je bio do-

nekle zapostavqen u donikejskom bogoslovqu, ali je zatonaro~ito istaknut kod Kapadokijskih Otaca, po~ev od Sve-tog Vasilija, a onda daqe i kod ostalih Otaca na Istoku,sve do Sv. Simeona Novog Bogoslova, Sv. Grigorija Palamei ostalih isihasta, a i do danas kod svih pravih pravoslav-nih teologa.1)

Jednom re~ju, ~itavo izvorno pravoslavno crkveno pre-dawe sadr`i u sebi prvenstveno ovaj aspekt Pnevmatolo-

gije, mada, naravno, ne previ|a niti odbacuje ni onaj drugi,ikonomijsko-misijski aspekt, jer i on, kao {to rekosmo,tako|e ima novozavetne osnove. Karakteristi~no je da Sv.Vasilije Veliki zavr{ava svoju kwigu O Duhu Svetom up-ravo onim karakteristi~nim poglavqem o ̀ ivom Predawu

Crkve (gl. 27 i 28), a jedno od najranijih i najosnovnijih cr-kvenih predawa jeste „predawe i tajna“ (Vasilije upravo ka`e„predawe u tajni“) svetoga Kr{tewa „u ime Oca I Sina I

Svetog Duha“, to jest predawe o ravno~asnim i ravnoslav-nim Bo`anskim Imenima: Oca i Sina i Svetoga Duha, {topo Vasiliju i jeste osnova i sr` pravilne, pravoslavne Tri-jadologije.

Naravno, u samoj ve~noj i nestvorenoj, nenastaloj SvetojTrojici centralno je mesto Boga Oca, koji je Koren i Izvor(R×za kaØ PhgÁ) Sina i Duha, a to je poznata biblijska istina,razvijena u patristi~kom bogoslovqu, o Monarhiji Boga

Oca, istina koja prvenstveno i garantuje istinski hri{}an-ski Monoteizam, jedinstvo i jedinstvenost hri{}anskogPersonalnog – Triipostasnog – Boga. Ne bismo se ovde du-`e zadr`avali na temi o Monarhiji Oca kao vrlo zna~ajnommomentu pravoslavne Trijadologije,2) nego samo `elimoukazati na ~iwenicu da je u zapadnoj teologiji upravo zbogprenabregavawa ili zapostavqawa pitawa Monarhije Ocai do{lo do prevage izvesnog esencijalizma, prenagla{ava-wa jedinstva i primata Bo`anske Su{tine i onda daqe dopojave u~ewa o „Filioque“, u~ewa koje je nesumwivo dovelodo atrofirawa pravilne Pnevmatologije u zapadnom bogo-

1) Pnevmatologiju uop{te, i posebno ovu wenu eshatolo{ku dimenzijunagla{avaju danas u ekumenskom pokretu brojni pravoslavni teolozi,od kojih naro~ito isti~emo Jovana Ziziulasa (videti, na primer, wegovrad: Impl i cati ons eccl ési ol ogi ques de deux types de Pneumatol ogi e, COMMUNIO SAN-CTORUM Mél anges à J.-J. von Al l men, (L abor et f i des), Genève 1982).

2) O tome smo u vi{e navrata pisali – videti, na primer, ~lanak Teo�

lo{ko delo Sv. Vasilija Velikog izme|u „Nikejaca“ i „Isto~nih“ u „Teo-lo{ki pogledi“, br. 4, 1979. (objavqeno i na engleskom i gr~kom) i, tako|e,Onaj Koji Jeste – @ivi i Istiniti Bog Sv. Grigorija Palame, u istom~asopisu, br. 1-3, 1985.

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

213212

slovqu. Vidqivi znak tog teolo{kog odstupawa od patri-sti~ke trijadolo{ke tradicije bilo je uno{ewe dodatka„Filiokve“ u 8. ~lan Nikeocarigradskog Simvola vere, ~ijije bogoslovski tekst upravo tako formulisan da ne samone dopu{ta takav dodatak, nego ga teolo{ki apsolutno is-kqu~uje. Jer, 8. ~lan ovog sabornog i vaseqenskog Simvola,~iji sadr`aj je nesumwivo plod teolo{ke predradwe vali-kih Kapadokijskih Otaca, formulisan je prvenstveno izperspektive evharistijsko-eshatolo{ke, u kojoj je Duh Sve-ti vi|en i posmatran u istoj ravni ve~nog Troji~nog bi}ai `ivota svih Triju Lica, a pritom je istaknuto da On „od

Oca ishodi“, ~ime je nagla{ena Monarhija Boga Oca, od Kogaje i Sin ve~no ro|en, kako je ve} prethodno re~eno u 2. ~lanuistog Simvola.

Dakle, u ovom biblijsko-liturgijskom aspektu Pnevma-tologije, koja je apokalipti~kog, teofanijskog karaktera,Duh Sveti je u Crkvi do`ivqavan i sagledavan u istoj ravni,istoj slavi i ~asti sa Ocem i Sinom, to jest prvenstveno uve~noj zajednici Troji~nog Bi}a i @ivota, pre i iznad svakeistorije i misije. Takvu Pnevmatologiju daje nam Sveta Ev-haristija Crkve, liturgijsko iskustvo i blagodatno zajed-ni~arewe sa Sv. Trojicom. Ponavqamo, time nije ni porek-nut ni umawen zna~aj Bo`anske Ikonomije, Domostroja bo-`anskog Otkrivewa i na{eg spasewa. Naprotiv, blagodare-}i upravo Ikonomiji nama je i omogu}en pristup i zajednicasa Svetom Trojicom. Ikonomija je ta koja otkriva i omogu-}uje poznavawe Ve~ne i Nerazdeqive Trojice, u kojoj DuhSveti nije samo jedna Bo`anska sila, ili energija, iliefektivni uzro~nik, ili samo delateq u Crkvi i istoriji,nego je prvenstveno Gospod – Kïrioj (2Kor.3,17-18).

Otuda je, rekosmo, za nas pravoslavne, veoma va`no dase Pnevmatologija posmatra i shvata u kontekstu, pre svega,pravilne Trijadologije. U tom kontekstu Duh Sveti je zaistaOnaj Koji „zavr{ava“ i „dopuwuje“ Svetu Trojicu. Ili, kakoto veli Atanasije Veliki: „Sveta i Bla`ena Trojica neraz-deqiva je i sjediwena samo sa Sobom… u Ocu i Sinu i Sve-

tome Duhu bogoslovstvovana… kao {to nam je i Gospod IsusHristos predao savr{enstvo Svete Trojice, Koja je Jedno iNedeqivo Bo`anstvo“. (Pismo Serapionu 1., 14 i 28 i 32). Ili,kao {to dodaje Sv. Vasilije Veliki: „Duh Sveti Sobom dopu-wuje Mnogoslavnu i Bla`enu Trojicu“ (O Sv. Duhu, 18). Oveposledwe, me|utim, re~i Sv. Vasilija, koje ozna~avaju da jesavr{enstvo Svete Trojice tek zajedno sa jednosu{tnim,ravnoslavnim i ravno~asnim Svetim Duhom, ne zna~e nekoprocesualno „nastajawe“ i „usavr{avawe“ Trojice, gde biDuh Sveti tu ne{to „dodavao“ i „dopuwavao“ (te u tom smisluza isto~nu patristi~ku Pnevmatologiju ne stoji teza Bla`enogAvgustina da Duh Sveti „povezuje“ Oca i Sina, da je On „copulaamoris“ izme|u Oca i Sina; i uop{te Isto~nim Ocima je tu| savpoznati psihologizam Avgustina u Troji~nom bogoslovqu; kodwega, treba priznati, Trijadologija je po{la druga~ijim putemod kapadokijskog Troji~nog bogoslovqa, mo`da zato {to Avgustinnije znao Kapadokijce, kao {to nije znao ni gr~ki jezik).

U kontekstu pravilne Trijadologije – u kojoj je ishodi-{te svega jedinstvena Ipostas Boga Oca, Koji od ve~nostira|a Sina i od ve~nosti proishodi Duha Svetoga, i Koji jegarancija i wihove ipostasne razli~itosti ali i su{tin-skog jedinstva Sina i Duha, dakle garancija i sveza neponov-qivosti i ni na {ta drugo nesvodivosti bo`anskih Lica– u takvom kontekstu treba onda posmatrati i odnos izme|uSina i Duha, to jest uzajamnu povezanost Hristologije iPnevmatologije. Samo polaze}i sa osnova pravilne Trija-dologije mo`emo daqe pravilno sagledavati me|usobni od-nos i uzajamnu povezanost, i ~ak uzajamnu uslovqenost Hri-stovog dela i dela Duha Svetoga u svetu i istoriji, tj. u Cr-kvi. Jedinorodni Sin O~ev ovaplo}ewem Svojim od DuhaSvetoga javqa nam i daruje Duha Ute{iteqa. Ali isto tako,i Duh Sveti svedo~i za Sina, dejstvuje i ostvaruje velikiDoga|aj Hrista („Tajnu Bo`iju, koja je Hristos u nama“, kakoveli Apostol Pavle – Kol.1,27), u koji doga|aj ili tajnu mi smosvi pozvani od Svete Trojice: Od Oca kroz Sina u Duhu Sve-tome. Ili re~eno Apostolovim re~ima: pozvani smo u Cr-

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

215214

kvu kao „Blagodat Gospoda Isusa Hrista i Qubav Boga iOca i Zajednicu Svetog Duha“ (2Kor.13,13 i Kanon Evharistije u

Liturgiji Crkve).Ova uloga Duha Svetoga u javqawu i ostvarivawu „Tajne

Hristove“ u svetu, koja se jo{ naziva i „Ikonomija Blagoda-ti“ Bo`ije, „IkonomijaTajne od ve~nosti sakrivene, a sadajavqene“ pojavom (=o~ove~ewem) Hrista i silaskom SvetogaDuha, ta uloga za pravoslavnu Pnevmatologiju nije isto {toi sama Ipostas Svetog Duha. Drugim re~ima, ne treba sasvimpoistovetiti energiju Duha sa Li~no{}u Duha, iako je ener-gija (=dejstvo) neodeqivo od Delateqa i Darodavca blago-datne energije. Tu istinu je, posle velikih Kapadokijaca,naro~ito dokazao u svom bogoslovqu Sveti Maksim Ispo-vednik i onda 6. Vaseqenski Sabor (680-681.g.), a zatim je toopet naro~ito razvio Sveti Grigorije Palama u svome isi-hasti~kom bogoslovqu. Po Maksimu, nije isto samo bi}e,priroda (fïsij, oís×a) i delatnost (¶n¸rgeia) tog bi}a ilite prirode, te otuda u Hristu imamo dve prirode i dve ener�

gije, dve delatnosti – Bo`ansku i ~ove~ansku, paralelnosa tako|e dvema prirodama, Bo`anskom i ~ove~anskom. SvetiPalama je ovo razvio u izvanredno bogato bogoslovqe o Bo-`anskoj energiji, ili energijama, kao ve~nim i netvarnim(=nestvorenim) dejstvima i darovima Svetoga Duha, Wegovim„izlivima“, svetlosnim zracima, harizmama, qubavnim ob-lagoda}ewima itd. Ali, svi ti Bo`anski i besmrtni daro-vi, energije, sile, harizme, sve je to zajedni~ko Svima Lici-ma Bo`anske Trojice. Wihov je nosioc i razdava~ Duh SvetiUte{iteq, ali ti darovi nisu ontolo{ki sama Ipostas

Duha Ute{iteqa. Otuda, po Ocima, po~ev od Kapadokijaca,preko Maksima do Palame, nije i ne mo`e biti isto re}ida se Duh daje: „od Oca preko Sina“, ili ako ho}emo: „od Oca

i Sina“, i re}i da je On po Svojoj li~noj, ipostasnoj egzisten-ciji (Vasilije bi rekao: „po Svome personalnom i neponovqivom„træpoj îp£rxewj“) – „od Oca i Sina“, to jest: „Filioque“.

No, nemamo nameru da danas ovde op{irnije rasprav-qamo pitawe „Filioque“. @eleli smo samo da uka`emo koji

je i kakav zna~aj pravilnog trijadolo{kog konteksta za is-tinsku novozavetnu, patristi~ku Pnevmatologiju, u kojojDuh Sveti nije potisnut na „tre}e mesto“ u Trojici, nijesveden na svojevrsni „proishod“ Oca i Sina, nije umawen uSvome Bo`anskom ravno~asnom i ravnoslavnom Gospod-stvu. Iako je u Ikonomiji spasewa On tako javqen i darovansvetu, to jest, poslan Sinom od Oca (Jn.14,26; 15,26), – ali je isam od Sebe do{ao – to samo zna~i da je tako nama u Wemu

darovana jedinstvena Troji~na blagodat i qubav u Crkvi:„Od Oca, kroz Sina, u Duhu Svetome“. Ali delatnost Duhai Ipostas Duha ne trebaju zbog toga biti pome{ane do onto-lo{kog poistove}ewa, jer onda, kao {to smo ve} rekli, is-pada da je Bog ono {to dëla, {to ~ini, i onda se kosmolo-{ki, ikonomijski, misijski elementi uvode u samu sr` Tro-ji~nog Bo`anstva. Kako onda, u tom slu~aju, objasniti tajnui fakat ovaplo}ewa samo Jedinorodnoga Sina, samo Wegovli~ni, ipostasni podvig, doga|aj, Wegovo samopostajawe^ovekom, a da pritom nisu u to ipostasno uvu~eni ni Otacni Duh Sveti? (J. Damaskin, Ta~no izlo`ewe Pravoslavne vere I, 10).

Da ne du`im: kao {to je Sin poslan u svet od Oca i kao{to je On od Oca poslao Apostolima u Crkvi Duha Svetoga,tako isto, u kontekstu pravilne Trijadologije treba videtida i Sina {aqe Duh zajedno sa Ocem, jer saradni~kim isavr{iteqnim dejstvom Svojim Duh Sveti uslovqava Tajnu

ili Doga|aj Hrista. Pnevmatologija dakle uslovqava Hri-stologiju, kao {to i Hristologija uslovqava Pnevmatolo-giju.

Duhom Svetim se Hristos ovaplo}uje; Duh Sveti Ga po-svedo~ava i proslavqa; u dan Pedesetnice Duh Sveti Apo-stolima i svetu aktualizuje realnost spasonosnog podvigai dëla Hrista Bogo~oveka; i na kraju, Duhom Svetim se ostva-ruje eshatolo{ka priroda Crkve kao Tela Hristovog, jo{ovde u istoriji, jer silom i dejstvom Duha se liturgijski,evharistijski, apokalipti~ko-teofanijski javqa tajna i re-alnost Carstva Bo`ijeg jo{ u okvirima prostora i vremenana{eg sveta i veka.

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

217216

Ovim podvla~ewem uloge Duha Svetoga u dëlu i TeluHristovom, mi pravoslavni samo nagla{avamo kqu~no me-sto Pnevmatologije u celokupnoj teologiji Crkve. Duh Sve-ti kao „Nevestoukrasiteq“ Crkve Hristove, ostvaruje u woj,za nas u svetu, prisustvo i predoku{aj eshatolo{ke TajneBo`ije, i samo blagodare}i tom dejstvu Duha u Crkvi mi seistinski pri~e{}ujemo Hristom Bogo~ovekom, stupamo ustvarnu zajednicu i op{tewe sa Ocem, sa Svetom i @ivo-tvornom Trojicom.

Ovakva Pnevmatologija, o~igledno, ima direktne kon-sekvence za poimawe Crkve, wene prirode i delatnosti,wene misije, wene organizacije. Jer, Duh Sveti upravo ikonstitui{e Crkvu kao Telo Hristovo, a ne samo kao „zajed-nicu veruju}ih“, tj. kao jednu religioznu organizaciju, kojase onda naknadno „povezuje“ sa svojom Glavom – Hristom,preko izvesnih posrednika i sli~no.

Tako Duh Sveti u teologiji Crkve ~ini Eklisiologijusastavnim delom Hristologije, Hristologiju i Eklisiolo-giju tesno povezuje do poistove}ewa, kao {to se Hristoszaista i poistove}uje sa Svojim Telom. Duh nas kr{tava uHrista, u~lawuje u Wegovo Telo, ~ini nas „sutelesnicimai sukrvnicima“ Wegovim, a to prvenstveno biva u SvetojEvharistiji, koja i jeste stvarna projava same i posledwe,eshatolo{ke realnosti Crkve.

Duh Sveti se tako javqa kao zaista Gospod, Koji u Crkviostvaruje Carstvo Bo`ije na zemqi i u istoriji. Ali, nesamo i ne toliko prostim {irewem Jevan|eqa, misijom,karitativnom delatno{}u itd. {to je sve neophodno, i ne-izbe`no, za istinsku Crkvu Hristovu u svetu i vremenu,nego jo{ vi{e: time {to On konstitui{e i projavquje Cr-kvu Hrista Bogo~oveka u svetu i istoriji kao „Znak Car�

stva“ Bo`ijeg, kao eshatolo{ku Zajednicu Naroda Bo`ijegokupqenog i sjediwenog u Jednoga Hrista. Takvu realnostprisustva i dejstva Duha Svetoga u Crkvi do`iveli su pr-venstveno Svetiteqi. Zato je npr. Sveti Simeon Novi Bo-goslov govorio da, kad ~ovek hri{}anin, podvi`nik, i sva-

ki `ivi ~lan Crkve, do`ivi osetno blagodatnu zajednicusa Duhom Ute{iteqem, onda je za wega ve} do{ao „Dan Go-spodwi“ – posledwi i nazalazni Dan Carstva, naravno akobi to javqawe i ozarewe, to oblagoda}ewe Duha potrajalou intenzitetu i trajawu.

Prema tome, pravoslavna teologija o Duhu Svetom, po-laze}i od onog prvog i izvornog aspekta Pnevmatologije,koji smo nazvali apokalipti~kim, evharistijsko-eshatolo-{kim, sasvim se nastavqa u svom drugom aspektu – onommisijskom i istorijskom ili ikonomijsko-sotiriolo{kom.Ali va`no je pojmiti i shvatiti da i u takvoj drugoj pnev-matolo{koj perspektivi, Duh Sveti opet i svagda ostaje Ki�

rios: „Gospod i Gospoduju}i, @ivot i @ivotvore}i, Bog iBogotvore}i (=Obo`uju}i)“, kako se ka`e u crkvenim pesmamana Svetu Pedesetnicu. (Ili npr. u drugoj pesmi na Pedesetnicu:„Sve daruje i razdaje Duh Sveti: to~i proro{tva, sve{tenike usa-vr{ava, nepismene mudrosti nau~ava, ribare pokazuje teologe –dr`i i odr`ava svu ustanovu (=sav sastav) Crkve“.)

Sve ovo nagla{avawe mesta i uloge Duha Svetoga u Cr-kvi, ne zna~i nikako bilo kakvo potiskivawe Hrista, zapo-stavqawe Hristologije u Eklisiologiji. Jer, Hristos je tajkoji se ovaplotio, koji se sjedinio sa Crkvom, postao Crkva,i On zauvek ostaje u centru Crkve, kao ve~na Glava i PrvinaTela Svoga (ne samo Glava, nego i Prvina – „Aparhi“). Ali, akonagla{avamo taj i takav Hristocentrizam, ipak nema mestaza nikakav „Hristomonizam“, koji bi iskqu~ivao ili makarpotiskivao va`nu ulogu Duha Svetoga. Jer treba znati danemamo ni samoga Hrista, ako ne prihvatamo i ne prizna-jemo da Ga je Otac Duhom Svetim pomazao = u~inio Hristom

– Pomazanikom, Bogo~ovekom (DAp.10,38). „Niko ne mo`e na-zvati (=ispovedati, priznati) Hrista Isusa Gospodom, osimDuhom Svetim“ (1Kor.12,3). Samo se Duhom Svetim postaje ver-nik Hristov, ~lan Tela Wegovog, pri~asnik blagodati spa-sewa i novog `ivota u Hristu. Sve su to, mislim, dobropoznate stvari, i ja to ovde ne bih sada vi{e ponavqao. Va`-no je da se podsetimo na sve to, da bismo mogli osetiti

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

219218

kako je i za{to Pnevmatologija povezana sa Hristologijomi kako se u bogoslovqu i iskustvu na{e Crkve, u `ivotu ipraksi Bo`ije Crkve, one me|usobno uslovqavaju i pretpo-stavqaju.

Ovakav pristup Pnevmatologiji daqe posebno osvetqa-va i pitawe odnosa institucije i harizme u Crkvi. Jer utakvom kontekstu nema onda suprotnosti i polarizacije iz-me|u Crkve kao ustanove, kao `ivog organizma i organiza-cije, i Crkve kao harizmati~ne zajednice u Duhu, prepunedarova proro{tva, vizije, podviga svetosti, misti~nog ̀ i-vota, nadahnu}a i oblagoda}ewa. Nije ta~no ono {to je mi-slio Harnak da je Crkva u po~etku bila samo neka „harizma-ti~na“ neorganizovana „masa“ i da je, navodno, organizacijai jerarhizacija do{la mnogo kasnije, kad je harizmati~niduh opao i oslabio. To najboqe demantuje Apostol Pavle,naro~ito me|u burnim i nemirnim Korin}anima, koje onuporno upu}uje na Svetu Evharistiju kao organski sastav,kao kanonski status, kao organizovanu ustanovu Crkve(1Kor. gl.10-14, posebno 14,40), upravo blagodatnu hristolo{ko--pnevmatolo{ku instituciju Crkve kojom se ona konstitui-{e kao Telo Hristovo i kao vidqiva organizacija.

Ali, s druge strane, dinami~ko delovawe Duha Svetogau Crkvi ~ini da spoqa{nost institucije ne gu{i i ne spre-~ava harizmati~ki puls `ivota i delawa ~lanova Crkve i~itave crkvene zajednice, o~uvava wenu eshatolo{ku ori-jentaciju i dimenziju, po kojoj ona i u svetu „nije od ovogasveta“. Mo`da je te{ko uvek ta~no odrediti pravi odnosharizmati~kog i institutivnog „elementa“ u Crkvi, imo`da je taj odnos ~esto i napet, dinami~an, ali Crkva Hri-stova nema drugi kriterijum ni rukovodstvo u tome osimSamoga Duha Ute{iteqa.

Sav liturgijski i duhovni ̀ ivot Crkve vo|en je tako|ei nadahwivan blagoda}u Svetoga Duha. Jer i u Liturgiji i uop{tem ̀ ivotu Crkve, i kao saborne zajednice i kao pojedin-ca, stalno se ispoqava epikleti~ki karakter samog bi}a ipona{awa Crkve, naro~ito wene molitve, kojom ̀ ivi i di-

{e i kre}e se i postoji u svetu i istoriji. Najkra}e i najka-rakteristi~nije opisuje to pona{awe i vladawe Crkve iwenih ~lanova, u odnosu prema Duhu Svetome, Sv. ApostolPavle u svojoj Posl. Rimqanima, 8. glava, ali mi ne bismosada to ovde izlagali i tuma~ili. Podse}amo samo da najbo-qi komentar na to, ili ta~nije: najboqe ostvarewe toga dajuSvetiteqi na{e Crkve, duhonosci i hristonosci i bogono-sci, kako je govorio jo{ Sveti Igwatije po~etkom 2. veka.Pritom, treba naglasiti da to nisu bili samo Svetiteqimonasi i pustiwaci, nego i oni u svetu, pravednici i pod-vi`nici delatne qubavi, svi koji su na misiji i poslu je-van|elskog svedo~ewa i delawa u narodu, me|u qudima, uistoriji.

Istinski apostoli i misionari u istoriji Pravoslav-ne Crkve bili su pre svega qudi duhonadahnuti i duhono{e-ni, pa je i wihova misija imala proro~ki, pnevmatolo{kikarakter. Oni su delovali ne na „propagatorski“, nego namartirski na~in misionarewa, „svedo~ewa do krvi“, sve-do~ewa najpre da je „Isus Hristos do{ao u svet da gre{nikespase, od kojih sam prvi ja“ (1Tim.1,15), a to zna~i svedo~ewai potvr|ivawa istine `ivog iskustva da Hristos jeste is-tinski Spasiteq ~oveka od greha, smrti i |avola, Spasiteqod svega onoga {to ~oveka i ~ove~anstvo otu|uje od Boga,od sebe i od bra}e, koja u bilo kakvom stawu da su, ipaknose na sebi lik Bo`iji i kandidati su za Carstvo Bo`ije,za bogatu eshatolo{ku Ve~eru Carstva Hristovog.

Jo{ ne{to je va`no ovde ista}i, kad je re~ o istinskiproro~kom, pnevmatolo{kom karakteru pravoslavnog mi-sijskog delawa i svedo~ewa u svetu. To je potreba svetogpodviga posta, molitve, ̀ rtve, trpqewa, qubavi i ostalihdarova Duha Svetoga, svega onoga {to Apostol Pavle naziva„tvrdom hranom“ koja je neophodna i neizbe`na za „savr{e-ne“, „~ija su ~ula (i telesna i duhovna) podvigom izve`banaza razlikovawe dobra i zla“ (Jevr.5,14), to jest za „razlikovaweduhova“ (1Kor.12,10; 1Jn.4,1).

® P R A V O S L A V N O B O G O S L O V Q E O S V E T O M D U H U ( 2 0 1 - 2 2 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

221220

Svi ovi pak podvizi samo su onda spasonosni ako su uDuhu Svetome, ako su zape~a}eni duhovnim pe~atom iskre-nosti, istine, qubavi, crkvenosti, ako su ~iweni za „izgra-|ivawe u duhu“ – izgra|ivawe sebe i ~itave Crkve „u merurasta visine Hristove“ (Ef.4,12-16). Zato je veoma va`no, barza nas pravoslavne, ̀ ivo predawe i iskustvo Svetih i duho-nosnih Otaca Crkve. Oni su za nas uvek prisutni u Duhu uCrkvi. Nisu oni bili samo „pro{le generacije“ prethodni-ka, svedoci „pro{lih vremena“, nego su bili i ostali na{istalni i nezamenqivi u~iteqi i nastavnici, ve~no`iviorgani Duha Ute{iteqa, koji su imali „sigurnu harizmu Is-tine“ od Duha Istine (Sv. Irinej Lionski).

Zato je za nas u pravoslavnoj Pnevmatologiji uvek zna-~ajna vera i bogoslovqe Otaca Crkve, wihov „um Hristov“,koji su u Duhu Svetom stekli, imali i imaju. Oni su u Duhustalno prisutni u crkvenom liturgijskom pam}ewu, u `i-vom blagodatnom iskustvu i zato mi wihova „sveta preda-wa“ dr`imo i ~uvamo. Oni su nam predali, nau~ili nas iposvetili u stalni epikleti~ki karakter sveg na{eg hri{-}anskog `ivqewa i delawa, tako da se stalno ose}amo uslobodnoj zavisnosti od sile i dejstva i blagodati DuhaSvetoga, Koji nadahwuje, prepora|a, obnavqa i o`ivquje ina{e li~no hri{}ansko i op{te saborno crkveno bi}e,`ivqewe, pona{awe i delawe.

O ovom epikleti~kom, liturgijskom karakteru celoku-pnog pravoslavnog duhovnog `ivota i misli, pravoslavnog`ivqewa i bogoslovstvovawa, dosta smo ve} govorili, paje vreme da ovo predavawe i zavr{imo. Pre no {to zavr{imomolitvenim re~ima jednog velikog Duhonosca iz pravo-slavnog ̀ ivog podvi`ni~ko-liturgijskog predawa, jo{ sa-mo napomiwemo, to jest, ustvari, otvaramo temu: da svakovreme u `ivotu i radu Crkve Hristove u svetu, na wenomputu kroz ovaj svet ka Otaxbini, uvek jeste i vreme DuhaSvetoga, jer je uvek vreme jevan|elske, a ponekad i apokalip-ti~ke borbe za Hrista, za spasewe ~oveka i sveta.

Ne `elimo da ovo predavawe zavr{imo ostavqaju}iutisak nekog trijumfalizma (za koji poneki osu|uju nas pravo-slavne, mada ne uvek s razlogom). Jer, mo`da niko tako kao mipravoslavni ne zna za tegobe no{ewa Krsta Hristovog iidewa za Jagwetom Bo`ijim „kud god Ono po|e“, te je ba{zato neumesna bilo kakva „trijumfologija“. Ali, ako ve}ho}emo ne~im i da se pohvalimo, onda je to samo i jedinona{a bezmerna ̀ e| i glad za Duhom Ute{iteqem, poput oveSvetog Simeona Novog Bogoslova iz wegove poznate „Moli�

tve misti~ke, kojom priziva – ¶pikaleÙtai – Duha Svetoga“:

„Do|i, Svetlosti istinitaDo|i, @ivote ve~niDo|i, Tajno skrivenaDo|i, Riznico neimenqivaDo|i, Stvarnosti neizrecivaDo|i, Li~nosti neshvatqivaDo|i, ve~na Radosti na{aDo|i, Svetlosti nezalaznaDo|i, istinsko I{~ekivawe svih spasavanihDo|i, Podizawe nas palihDo|i, Vaskrsewe mrtvihDo|i, Mo}ni, Koji sve svagda stvara{

i pretvara{ i preobra`ava{ voqom Svojom…Do|i, Svagdaprebivaju}i Nepokretan i svagda

Sav Pokretan i svagda nama Dolaze}i…Do|i, Ime mnogovoqeno i mnogo`eqeno…Do|i, Radosti ve~na…Do|i, Qubavi u nama,

{to i nas qubiteqima ~ini{…Do|i, da mrtav o`ivim, i imaju}i Te,

jedem Te i pijem svagda…

Jer si Ti svako Dobro i svaka Slavai svaka Radost, i

Tebi ve~nu slavu uznosimo –

® E S H A T O L O [ K I K A R A K T E R C R K V E ( 2 2 3 - 2 4 2 ) ®® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

223222

Trojici Svetoj i Jednosu{noj i @ivotvornoj,U Ocu i Sinu i Duhu Svetom po{tovanoj

i poznavanoj i obo`avanoj i liturgisanoj od svih vernih,

sada i uvek i u vekove vekova. Amin“.ESHATOLO[KI

KARAKTER CRKVE*)

1. U op{toj temi Ikona i Carstvo, atinskom i beograd-skom Teolo{kom fakultetu dodeqena je tema Crkva i Car�

stvo. U okviru ove teme na{ }e se referat odnositi naizlagawe eshatolo{kog karaktera Crkve, u na~elu, i nakraju ukratko na isticawe eshatolo{ke perspektive svega

u Crkvi. Ovo pak zato {to je za autenti~nu i punu pravoslav-nu Eklisiologiju neophodno nagla{avawe eshatolo{ke di-menzije Crkve, to jest upravo one koja organski povezuje Cr-kvu sa Carstvom Bo`ijim.

2. Za po~etak ove teme i za wen pogodan kontekst uze}e-mo biblijski doga|aj opisan na tri mesta u Svetom Pismu.To je javqawe Boga Mojsiju na Sinaju, kada mu je zapovedioda na~ini Skiniju. O tome govori Kwiga Izlaska (25,40), za-tim Prvomu~enik Stefan u Delima Apostolskim (7,44) i naj-zad Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima (8,5). Ako objedini-mo sva tri ova mesta, dobi}emo slede}i tekst:

„Gledaj, re~e Bog Mojsiju, da na~ini{ Skiniju, i

sve u woj, prema obrascu (kat¤ tçn tïpon) koji ti

je pokazan, i kojeg si video, na Gori (Sinaju)“.O ovome doga|aju i wegovom tuma~ewu postoji obimna

literatura, jo{ od patristi~kih vremena. [ta ustvari zna-~i taj doga|aj i kakva su wegova mogu}a tuma~ewa? To jest:{ta je to {to je Bog pokazao Mojsiju na Sinaju, {ta je onstvarno video, na osnovu ~ega je onda na~inio Skiniju sve-do~anstva? Za{to se zatim na to pitawe vra}a Sveti Prvo-

*) Predavawe na III kongresu Pravoslavnih teolo{kih {kola u Bostonu,SAD, septembra 1986. godine.

Silazak Svetoga Duha na Apostole

(ikona u Manastiru Hilandaru)