1. BILJKE

Biljke su organizmi koje karakteriše primarno prisustvo pigmenta

hlorofila (neke biljke su ga sekundarno izgubile). Zahvaljujući prisustvu

hlorofila, biljke su u mogućnosti da u procesu fotosinteze elektromagnetnu

energiju sunčevog zračenja prevedu u energiju hemijskih veza organskih

molekula (tj., biljke su fotosintetski organizmi). Ovakva transformacija energije

olakšava vezivanje neorganskog ugljenik(IV)-oksida u organska jedinjenja -

ugljene hidrate, koji predstavljaju osnovnu hranu organizama (tj, biljke su

autotrofni organizmi). Moguće je, dakle, biljke definisati i kao fotoautotrofne

organizme.

Plantae

Istorija grupe: srednji Ordovicijum - danas

3

Taksonomija

domen(a): Eukaryota

carstvo: PlantaeHaeckel, 1866

razdeli

Zelene alge o Chlorophyta o Charophyta

Embryophyta (embryophytes) o Mahovine o Tracheophyta (vaskularne ili više biljke)

†Rhyniophyta †Zosterophyllophyta Lycopodiophyta †Trimerophytophyta Equisetophyta Pteridophyta Psilotophyta Ophioglossophyta Spermatophyta (biljke sa semenom, semenice)

†Pteridospermatophyta Pinophyta Cycadophyta Ginkgophyta Gnetophyta

Magnoliophyta

1.1. „Šta su biljke?" i „Koje su njihove zajedničke osobine?"

Biljkama su najpre smatrani svi poznati, a nepokretni organizmi

(uključujući i gljive i lišajeve), a sa otkrićem mikroorganizama u biljke su

svrstane i bakterije, virusi, jednoćelijske alge. Osnovnim karakteristikama

biljaka smatrane su nepokretnost, prisustvo ćelijskog zida i mogućnost

autotrofije.

Sa razvojem biologije, polako se odustaje od ovako širokog shvatanja pojma

biljka.

4

1.2. Generalna sistematika i filogenija biljaka

1.3.Najvažnije grupe vaskularnih biljaka

Pod zelenim biljkama podrazumevamo monofiletsku grupu biljaka sa

hlorofilima a i b, u okviru koje možemo izdvojiti dve velike grupe :

1. primarno vodenu grupu zelenih algi, i

2. iz njih evoluiralu grupu kopnenih biljaka.

1.4. Biljke bez hlorofila

Zelena boja nije taksonomski karakter za razlikovanje biljaka od ostalih

organizama - postoje i životinje zelene boje (npr. sunđeri, koji su pritom i

sesilni), a isto tako postoje i biljni organizmi drugih boja, ili bezbojni.

5

2. BILJKE MESOŽDERKE

Sl.1. Venerina muholovka (Dionaea muscipula)

Karnivorne biljke ( Carnivorous plants) su biljke opremljene organima za

hvatanje i varenje malenih životinja, mesožderne biljke; ukoliko je ulov insekt,

što je najčešće, nazivaju se i insektivorne biljke, tj. bubožderke. Ove biljke ne

mogu proizvesti supstance neophodne za život procesom fotosinteze. Kako

uobičajeno rastu na područjima posebno siromašnima nitratima, taj problem

rešavaju iskorištavajući nitrate iz životinjskih belančevina. U tu svrhu usledila je

modifikacija listova kojima na aktivan ili pasivan način love svoj plen. Neke od

ovih biljaka žive kao epifite – rastu i žive na drugim biljkama ili životinjama ali

ne kao paraziti već sami proizvode svoju hranu, te su primorane nedostatak

minerala i kiseonika nadoknaditi hvatanjem i rastvaranjem insekta i drugih sitnih

životinja, koje koriste kao izvor hrane i energije.

6

2.1.Kriterijumi :

Da bi pojedine biljne vrste bile svrstane u grupu karnivornih biljaka moraju

zadovoljiti sledeće kriterijume :

1. Moraju biti sposobne privući plen (npr. mirisom, bojom, nektarom)

2. Moraju razviti posebno prilagođenje za hvatanje životinja ( npr. zamka

u obliku vrča s glatkim i klizavim stranama, zamka u obliku školjke koja

se može zatvoriti, zamka u obliku lepljive trake)

3. Moraju posedovati posebno prilagođene mehanizme kako bi razgradile

uhvaćene životinje (npr. probavne enzime, simbiotske gljive, bakterije)

Ono po čemu su jedinstvene su njihovi mehanizmi koji im omogućuju da

privuku insekta, uhvate ga, ubiju, razlože i apsorbiraju kao proteinsku hranu.

Atraktivna boja cveta privuče insekta koji se nađe uhvaćen u klopci. Njihova

životna staništa su tresetišta, močvare i karbonatne stijene. Obilne kiše i malo

hranjivih sastojaka su razlog zašto su ove biljke adaptirane na ishranu insektima.

Proteini dobiveni ovim putem osiguravaju životni ciklus mesožderki.

2.2.Vrste klopki:

Najčešća su dva tipa klopki:

1. Aktivna klopka, koja se pomera da bi uhvatila plen , one su kudikamo

zanimljivije; naime njihovi listovi su tako preobraženi da aktivnim

pokretanjem uhvate i onesposobe plen koji zatim razgrade uz pomoć

probavnih sokova.

7

2. Pasivna klopka se ne pomera već mami insekta u biljku gde zatim biva

uhvaćen, obično imaju dio lista preobražen u strukturu nalik na vrč ili

levak u kojem se nalaze probavni sokovi. Životinja jednostavno upadne u

takvu strukturu, utopi se i biva svarena.

2.3.Razmnožavanje:

Biljke mesožderke imaju životni ciklus kao i ostale biljke cvetnice. Mogu se

razmnožavati seksualnim ili aseksualnim (bespolnim) putem. Neke vrste se

razmnožavaju vegetativnim putem - formirajući pupoljke koji rastu i postaju

identični roditelju.

2.4.Vrste:

Karnivorne biljke su vrlo specijalizirane i nemaju puno predstavnika u biljnom

svijetu. Svega nekoliko porodica ima karnivorne predstavnike, a to su od

poznatijih porodice Sarraceniaceae, Nepenthaceae, Droseraceae i

Lentibulariaceae. U flori našeg područja možemo naći 8 karnivornih biljaka

svrstanih u četiri roda:

1. Rod: Aldrovanda L. - vodene zamke, Aldrovanda vesiculosa L. -

mehurasta vodena zamka (vodena biljka živi u močvarama)

2. Rod Drosera L. - rosike (na tresetištima), Drosera anglica Huds, Drosera

intermedia Hayne, Drosera rotundifolia L.

3. Rod Pinguicula L. - tustice (močvarna mesta i tresetišta) ,Pinguicula

vulgaris L. - tustica bubolovka)

8

4. Rod Utricularia L. - mešinke (vodene biljke stajaćih voda) ,Utricularia

minor L. , Utricularia vulgaris L. ,Utricularia neglecta L.

3.VENERINA MUVOLOVKA

(Dionaea muscipula)

Sl.2. Venus's-Flytrap Droseraceae

3.1.Izgled:

Venerina muvolovka ( lat. Dionaea muscipula, eng. Venus flytrap) je

najpoznatija biljka mesožderka na svetu. Otkrivena je na prelazu 18./19. st. u

Severnoj i Južnoj Karolini, u SAD-u. Biljka ima rozetu prizemnih listova koji

izrastaju iz kratkog podanka (rizome) koji nije razgranat. Plojka lista neobičnom

granom je prilagođena hvatanju insekata. Plojka je sastavljena od dve polovine

(poklopca) koje na rubovima nose čvrste čekinje (zupce), koje su povezane

9

glavnim rebrom i mogu se brzo sklopiti i tako uloviti insekt koji se kreće po

unutrašnjoj strani klopke. Listovi venerine muholovke narastu od 6-15 cm.

Cvetovi su beli, ima ih 3-10 na jednoj cvetnoj dršci koja je visoka 15-45 cm.

Biljke cvatu tek kad navrše 6-7 godina života. Zimi su listovi, pa tako i cela

biljka, mali ili listova uopšte nema i biljka prezimi mirujući, a na proleće iz

podanka ponovo rastu novi listovi.

3.2. Životni ciklus :

Osnovni procesi životnog ciklusa su:

1) Klijanje semena

2) Sazrevanje biljke, najčešće tokom jedne godine, ali za neke je to

višegodišnji proces

3) Cvetanje biljke

4) Oprašivanje biljke vrše najčešće insekti, ređe vetar. Nastaje seme, pada

na zemlju i proces se ponavlja.

3.3.Stanište :

Njihova životna staništa su tresetišta, močvare i karbonatne stijene. Ove biljke,

kao i sve karnivorne biljke, trebaju puno vlage u tlu i vazduhu. Venerina

muholovka može rasti samo u kiselom tlu bez minerala, odnosno, uobičajeno

rastu na područjima posebno siromašnima nitratima.

3.4.Način ishrane:

10

Biljka privlači insekte slatkim sokom (nektarom) koji se izlučuje na rubovima

klopke i crvenkastom bojom lista-klopke. Kad insekt sleti na klopku, ona se

neće odmah zatvoriti. Potrebno je da insekt hodajući dodirne i time iritira dve od

tri osetne dlačice, koje se nalaze u sredini svakog poklopca, blizu glavnog rebra.

Tek tada se klopka brzo zatvori i ulovi ga. Ako plen uspe pobeći, klopka će se

otvoriti polagano, nakon otprilike dva sata. Ako je plen ulovljen, biljka će iz

posebnih žlezda izlučivati posebne enzime koji razgrađuju belančevine

uhvaćene životinje. Proces varenja traje od 4 do 10 dana. Jedan listić odnosno

klopka dok ne uvene može svariti 3 do 4 insekta. Posebna grupa žlijezda upija

tako stvarene stvari koje biljka koristi kao dodatnu hranu, osobito kao važan

izvor kiseonika i fosfora. Važno je znati da biljka ne zavisi o ovakvoj ishrani,

ona je autotrofna zelena biljka, kao i druge obične biljke, ima hlorofil i asimilira.

Može živeti mesecima i bez dodatne hrane životinjskog porekla. Nakon varenja

klopka se otvori, nesvarene ostatke insekta ispere kiša ili oduva vetar i klopka je

ponovo spremna na lov. Svaki list može nekoliko puta svariti ulovljenu životinju

i nakon toga se osuši. Iz podanka stalno rastu novi listovi. S druge strane npr.

Drossera sp.pl. poseduje modificirano lišće s mnoštvom dlačica koje luče

lepljivu tečnost što privlači insekte, a ujedno ih i pasivno zarobljava. Postoje i

druge vrste tih biljaka koje su razvile oblik levkastih stabljika u kojima se luči

tečnost bogata probavnim sokovima. Kad jednom životinje u njih upadnu,

zarobljene su i bivaju polako svarene.

11

Sl.3. – Kućno gajena biljka mesožderka

3.5.Kućno uzgajanje

Venerina muholovka najbolje raste u hladnom stakleniku, pod staklenim

zvonom ili na prozoru, leti joj odgovara temperatura 23-30 stepena, a zimi 2-12

stepena . Biljci je obavezno potrebno barem 5 meseci hladnog zimskog vremena

da bi preživela. U koliko nema hladnog perioda biljka će uvenuti i to je gotovo

uvek razlog zbog kojeg venerine muholovke venu. Biljku preko zime trebate

staviti na hladno mesto gde nije potrebno puno svetla i mora se paziti da

temperatura ne padne ispod 2 Celzijeva stepena. Budući da kao i sve karnivorne

biljke, i venerina muholovka treba puno vlage u tlu i vazduhu, biljku treba

obvezno držati u velikom podlošku u kojem uvek mora biti 0,5 cm vode.

Umesto u loncu biljku možemo uzgajati u većoj staklenoj posudi ili terariju. U

tom slučaju na dno treba staviti sloj silicijumovog peska (6 cm) i na to sloj

mešavine treseta u koji se biljka posadi. Biljku ne smemo saditi u običnu zemlju

za cveće.

12

Za polevanje se mora upotrebljavati ili čista kišnica (mada u današnje vreme

zbog zagađenog vazduha kišnica nije preporučljiva) ili destilisana voda. Nikada

ne smemo upotrebljavati običnu vodu iz slavine jer ona sadrži kamenac koji će

neutralisati kiselost treseta. Venerina muholovka može rasti samo u kiselom tlu

bez minerala, pa će vrlo brzo uginuti ako je polevamo običnom vodom. Biljka se

isključivo zaleva u posudicu ispod tegle koja uvek mora imati barem 0.5 cm

vode. Ako je biljka u terariju, onda treba paziti da sloj peska na dnu bude uvijek

u vodi, tako da treset bude u dodiru s vodom i uvek vlažan. Leti je naročito

važno više puta dnevno poprskati biljke ručnom prskalicom.

Karnivorne biljke ne smemo prehranjivati veštačkim đubrivom zato što u

njihovom prirodnom staništu nema minerala i ukoliko to napravite biljka će

uvenuti. Ukoliko Venerina muholovka živi izvan kuće nema potrebe za hvatanje

insekata umjesto biljke. Ali ako je u zatvorenom prostoru potrebno joj je hvatati

insekte te stavljati u klopku kako bi si biljka osigurala dovoljno minerala za

preživljavanje. Treba je hraniti otprilike jedanput mesečno. Insekt ne smije biti

preveliki je će inače klopka pocrniti i uvenuti. Najbolji su muve, komarci, moljci

te insekti slične veličine. Venerinu muholovku nikako nemojte hraniti

svinjetinom, teletinom, ribom ili sličnim prehrambenim proizvodima. Klopka u

svom životnom periodu može svariti oko 3-4 insekta pa nakon toga uvene.

Kada biljci izraste cvetna stabljika potrebno ju je odrezati ukoliko želite da

biljka ne uvene. Ako želite semenje morate računati na to da postoji velika

mogućnost da biljka uvene, pa ako ne uvene svakako će zakržljati. Ako se

odlučite na cvet venerine muholovke morat će te ih veštački oprašivati četkicom

ako želite dobiti semenje.

Razmnožava se sa semenom i reznicama lista. Seme venerine muholovke dobro

niče samo ako je sveže. Lončić napunimo čistim tresetom i dobro nakvasimo

kišnicom. Lončić stavimo u podložak s kišnicom i na površinu treseta

13

rasporedimo semenke i blago ih prstom utapkamo u treset. Semenke se ne smeju

utisnuti dublje od 2-3 mm. Lončić treba držati na temperaturi od 15-18

Celzijevih stepeni i više puta dnevno prskati ručnom prskalicom (ne polevati

kanticom jer će jaki mlaz vode isprati sitne semenke s površine treseta, pa seme

neće nicati). Obično treba 4-12 nedelja da seme nikne. Kad biljčice malo

ojačaju, treba ih presaditi pojedinačno u male lončiće. Sejati je najbolje u aprilu.

Ako imate lijepo razvijenu biljku, možete je razmnožavati vegetativno

reznicama lista u rano leto. Biljku izvadite iz supstrata i odaberite 2-3 mlada, ali

dobro razvijena lista. Odrežite ih oštrim nožem zajedno s malim komadićem

podanka iz kojeg listovi rastu. Reznice stavite u čisti treset, a dobro je da gornji

sloj bude živa mahovina. Treset nemojte suviše stisnuti, a list stavite u njega

tako da samo klopka viri iznad mahovine. Lončić treba staviti u podložak s

vodom na toplo mjesto (21-27 Celzijevih stepeni) i redovito prskati. Reznice

dobiju korijene nakon 10 nedelja. Ne smiju biti nikada suve, ali ni previše

natopljene vodom jer će istrunuti.

Sl. 4 – Cvet Venerine muvolovke

14