w w w . b e z b e d n o s t . o r g

BILTEN ROD I BEZBEDNOST

09 SEP 2012.

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

Urednice: Maja Bjeloš, Gorana Odanović Saradnici: Nevenka Ćirić Blažić, Bojana Balević, Ana Marija Čorbić, Sara Nikčević, Đorđe Jovićević Dizajn: Saša Đorđević

SRBIJA

Poslanice u novom sazivu Narodne skupštine: i dalje minimalno uključene u rad najvažnijih skupštinskih odbora (2)

Slabosti sistema zaštite od nasilja u porodici (3)

Započela izrada Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije (5)

Asocijacija medija Srbije prihvatila Kodeks o rodno osetljivom medijskom izveštavanju(6)

Integracija LGBT populacije u sektor bezbednosti u Srbiji (7) SVET

Seksualni zločin kao ratno oružje – nova inicijativa za sprečavanje zločina i zaštitu žrtava (8)

Ženska prava - put do mira (10) NATO imenovao specijalnog predstavnika

za UNSCR 1325 (12) Veći broj žena u nemačkoj vojsci (12)

PUBLIKACIJE „Nezavisni monitoring primene Rezolucije

3125 u Srbiji“, Žene u crnom (13)

NAJAVA DOGAĐAJA

Drugi seminar za članove i članice analitičkih grupa i istraživačkih timova za praćenje i analizu sprovođenja NAP 1325 (14)

Beogradski bezbednosni forum (14)

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [2]

Srbija

Poslanice u novom sazivu Narodne skupštine: i dalje minimalno uključene u rad najvažnijih skupštinskih odbora Novi skupštinski saziv čine i 81 narodna poslanica, više nego u bilo kom sazivu Skupštine do sada. Ipak, poslanice i dalje minimalno učestvuju u radu najvažnijih skupštinskih odbora (poput Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za administrativno-budžetska i mandantno-imunitetska pitanja), ili su skroz isključene iz odbora (poput Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za Kosovo i Metohiju).

Sednica Narodne skupštine (Novosti.rs) Prošlogodišnjim izmenama Zakona o izboru narod-nih poslanika predviđena je obaveza stranaka da na listama kandidata za buduće poslanike svaki treći kandidat bude žena. Od kada je u Srbiji uveden višestranački sistem, u prvom skupštinskom sazivu je bilo samo 1,2% žena. U prethodnom sazivu bilo je 20% žena, dok ih u novom sazivu ima 30%. Od 190 zemalja sveta, za koje se vodi evidencija u Interparlamentarnoj uniji, ovo nas stavlja na 56. mesto, zajedno sa Češkom, Eritrejom i Uzbeki-

stanom. Moglo bi se reći, u neku „zlatnu sredinu“ (b92). Na listi „Pokrenimo Srbiju“ od 73 mesta, koliko su osvojili na izborima, poslanički mandat su dobile 24 žene, među 67 poslanika liste „Izbor za bolji život“ biće 22 žene, dok će u poslaničkim klupama koalicije SPS-PUPS-JS, koja ima 44 mandata, biti 14 žena. Među 21 poslanikom DSS biće sedam žena, po šest u redovima „Preokreta“ i URS-a, a po jedna među poslanicima SVM i Stranke demokratske akcije Sandžaka (b92).

Dom Narodne skupštine (Parlament.gov.rs)

Ipak, poslanice su i dalje minimalno zastupljene, ili uopšte nisu prisutne u skupštinskim odborima koji sa smatraju najuticajnijim, poput Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Čini se da se ovi odbori i dalje smatraju muškim domenom, dok se ženama prepušta bavljenje temama kao što su socijalna politika, porodica, smanjenje siromaštava. Po dve poslanice su članice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Izuzetak je Odbor za evropske inte-gracije, na čijem je čelu Milica Delević iz DS. To je jedino skupštinsko telo s velikom političkom te-žinom u kome su narodne poslanice u većini - njih je deset, a muškaraca šest.

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [3]

Poverenica za rodnu ravnopravnost Nevena Petrušić kaže da se od poslanica očekuje da u svom delo-vanju budu istinske zagovornice ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti i doprinesu kreiranju politika u kojima će se uvažavati interesi i potrebe žena. Da li su zaista autentične predstavnice ženske polovine Srbije, sudićemo po broju ženskih inicija-tiva u Narodnoj skupštini, po tome koliko će biti u stanju da se oko njih okupe, sledeći ženske interese, a ne samo interese i naloge svojih partija (b92). Inicijativa za formiranje ženskog kokusa Po uzoru na parlamente Evrope Jelena Trivan, pot-predsednica demokratske stranke, predložila je os-nivanje ženskog kokusa. „Ženski kokus u Narodnoj skupštini doprinelo bi rešavanju brojnih problema s kojima se suočavaju žene u Srbiji, povećao bi rodnu ravnopravnost, a poslanice bi mogle da iskažu sve svoje potencijale“. Poslanica DS-a još kaže da za tu inicijativu treba vremena „jer sve poslaničke grupe s njom treba da se upoznaju da bi u svakoj sazrela svest o važnosti jedinstvene pozicije žena u Narod-noj skupštini oko suštinskih pitanja“ (Danas). Aleksandra Jerkov, funkcionerka LSV, podržava ideju osnivanja ženskog kokusa, ali ističe da je osnovno pitanje kojim bi se temama bavile poslanice i da li bi predstavljale stranku kojoj pripadaju ili bi se zaista borile za ženska prava. Kako kaže, formiranje ženskog kokusa bi mogla biti dobra stvar za Srbiju, dodajući da je ta ideja sprovedena u mnogim parlamentima širom Evrope i da daje rezultate (Danas). Autorka: Nevenka Ćirić Blažić, stažistkinja BCBP Izvori: B92, Danas

Slabosti sistema zaštite od nasilja u porodici

Nasilje u porodici ovako počinje (b92.net)

Nasilje u porodici predstavlja grubo kršenje osnov-nih ljudskih prava, negiranje jednakosti žena i muškaraca, kao i urođenog ljudskog dostojanstva. Okolnost da nasilje nastaje u krugu porodice žrtve i u njenom domu – mestu u kome bi trebalo da ima sigurnost i podršku, dodatno otežava položaj žene koja trpi nasilje i čini je ranjivom. To je istovremeno i jedan od osnovnih razloga zbog kojih država mora predvideti mehanizme koji će osigurati da podrška i zaštita žrtvama nasilja ne izostane ili ne dođe prekasno. Predviđanjem krivičnog dela nasilja u porodici i njegovim sankcionisanjem kroz krivično zakonoda-vstvo Srbije, kao i regulisanjem sistema zaštite od nasilja u porodici u Porodičnom zakonu, stvoren je preduslov za pružanje efikasnije zaštite onima koji trpe nasilje u porodici. Time je, istovremeno, izre-čena jasna osuda ove izuzetno negativne pojave i pridat joj je značaj ozbiljnog društvenog, a ne privatnog problema kakvim je dugo i neopravdano smatran. Zakonima kojima je regulisano sankcioni-sanje nasilja i zaštita žena koje trpe nasilje, a po-sebno podzakonskim aktima, detaljno su određene obaveze svih subjekata koji učestvuju u otkrivanju i suzbijanju nasilja i pružanju zaštite i podrške oso-

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [4]

bama koje trpe nasilje u porodici, kao i sadržaj saradnje nadležnih ustanova, organa i organizacija. Međutim, iskustva i zapažanja Praxisa (Praxis 2012) do kojih je došao tokom svog rada, kako prilikom pružanja pravne pomoći osobama koje su preživele nasilje, tako i u okviru kampanje podizanja svesti, ukazuju na slabosti sistema zaštite od nasilja u porodici, kako zbog manjkavosti postojećih zakon-skih rešenja, tako i zbog nepostupanja nadležnih organa u skladu sa važećim propisima.

Neosetljivost za problem nasilja u porodici i često nepoštovanje propisa od strane nadležnih državnih institucija, osnovni su problemi iz kojih izviru brojni drugi. Kao karakteristični, izdvojili su se problemi: nepoštovanja rokova koji povlači dugo trajanje postupaka, blaga kaznena politika, ne samo zakon-odavca već i sudova, potpuno oslanjanje sudova na procenu organa starateljstva u postupcima zaštite od nasilja u porodici, nemogućnost naplate do-suđenog izdržavanja, kao i nemogućnost izvršenja odluka o načinu ostvarivanja kontakta sa decom i na kraju kvalifikovanje nasilja u porodici kao pre-kršaja protiv javnog reda i mira.

Prema iskustvima Praxisa intervencija policije po prijavi nasilja u porodici, ukoliko žena nema vidljive povrede ili je uspela da pobegne i tako izbegne fizičko nasilje, u većini slučajeva se završava upozo-renjem nasilniku da se tako ubuduće ne ponaša. Ukoliko žena zadobije lakše telesne povrede ili pobegne od ozbiljnih pretnji da će biti ubijena, policija u dogovoru sa tužilaštvom veoma često podnosi prekršajnu prijavu. Koji će postupak biti pokrenut zavisi od konsultacija koje službenici u policiji obave sa dežurnim javnim tužiocem, a kako bi izbegli da krivična prijava bude odbačena. Kada se nasilje u porodici podvede pod prekršaj, u stvari se minimizira njegov značaj i ono se shvata kao privatna – porodična stvar, koja društvo dotiče utoliko što buka ugrožava mir suseda. Policija često podnosi prekršajne prijave protiv nasilnika za remećenje javnog reda i mira, ali i protiv žene koja trpi nasilje, navodno zbog toga što su se oboje svađali i vikali te na taj način remetili javni red i mir. Nepoštovanje propisanih rokova koje povlači ne-razumno dugo trajanje postupka je problem koji se javlja u najvećem broju postupaka, koji se radi zaštite od nasilja u porodici vode pred sudovima u Srbiji. Neophodno je da se u što kraćem roku odrede mere koje bi žrtvu zaštitile od daljeg nasilja, tako što bi se nasilniku privremeno zabranilo ili ograničilo održavanje ličnih odnosa sa njom. Vreme ima presudan značaj u ovim postupcima, jer od hitnosti postupanja zavisi sigurnost žrtve, a često i sam život. Neblagovremeno ili nesavesno postu-panje jednog od organa uključenih u postupak, a to su sud, organ starateljstva i policija, ima za posle-dicu kršenje propisanih rokova i pred drugim organima. Radi ilustracije, advokati Praxisa su uočili da od podnošenja krivične prijave zbog nasilja u porodici pa do pokretanja istražnih radnji u proseku prođe 6 meseci. U parničnim postupcima za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, od podnošenja tužbe do donošenja pravnosnažnog rešenja pro-tekne pet meseci. Postupak u sporu za izdržavanje

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [5]

naročito je hitan, ali zakonom nije previđen rok za donošenje prvostepene odluke, pa se neminovno nameće pitanje u kojoj meri se zaista može smatrati da je hitnost postupka obezbeđena. U toku 2011. godine Praxis je zastupao 48 žena iz izbegličke i raseljeničke populacije koje su pretrpele nasilje u porodici u ukupno 84 postupka (29 krivičnih, 45 parničnih, 4 izvršna, 1 prekršajni i 5 upravnih). Uprkos pooštrenim kaznama za izvršioce krivičnog dela nasilja u porodici, svrha koju je zakonodavac želeo da postigne nije ispunjena zbog veoma blage kaznene politike sudova. Okrivljenima za krivično delo nasilja u porodici najčešće bivaju izrečene uslovne osude. Racionalnog objašnjenja za takvo postupanje nema, jer nasilnici uslovnu osudu ne doživljavaju kao kaznu, niti ih ona sprečava da ponove delo. Praksa pokazuje i da se osuda na kaznu zatvora može očekivati tek ukoliko počinilac u više navrata ponovi delo ili izvrši neki od njegovih težih oblika. Pored toga, žrtva nasilja u krivičnom postupku ima ulogu oštećene strane i samim tim nema mogućnost ulaganja žalbe na presudu onda kada javni tužilac smatra da to nije potrebno učiniti. U slučajevima kada je izrečena minimalna kazna ili je zamenjena uslovnom osudom, žrtva jednostavno ne može da utiče na promenu kazne. Posledica je da žrtve nemaju poverenja u zaštitu koju im država pruža te često odlučuju da trpe nasilje godinama. Pomenuti su samo neki od vidljivih nedostataka i slabosti sistema zaštite od nasilja u porodici, na koje je Praxis naišao u svom dosadašnjem radu. Iako je pravni okvir u ovoj oblasti znatno una-pređen, jasno je da u primeni zakona, prevenciji i monitoringu nema velikog pomaka, da postoji veoma visok prag tolerancije nasilja nad ženama i da je kaznena politika veoma blaga. U cilju jačanja kapaciteta sistema zaštite od nasilja u porodici potrebno je zajedničko delovanje svih segmenata društva kako bi bilo moguće uspostaviti zaštitu u svakom konkretnom slučaju. Zbog toga je važno

uspostaviti mrežu svih institucija koje se bave nasiljem u porodici, koja bi bila koordinirana na lokalnom nivou i nadgledana od strane resornog ministarstva. Pored toga, neophodno je i intenzivno raditi na podizanju nivoa svesti stručne i opšte javnosti kako bi se suzbila takva pojava, kao i na transformisanju nekih štetnih tradicionalnih shvatanja. Za adekvatan sistem zaštite od značaja je i uvođenje obaveznih edukacija o nasilju u porodici kao kršenju ljudskih prava za profesionalce koji rade u javnim servisima, socijalne i zdravstvene radnike, policiju, pravosudne organe i druge javne službe. Autorka: Bojana Balević, Praxis

Započela izrada Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku postao je član Tematske grupe za unapređenje položaja žena i time uzeo učešće u izradi Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije.

Uprava za ljudska i manjinska prava (sada pri Ministarstvu pravde i državne uprave) je krajem aprila 2012. godine otpočela proces izrade Nacionalne strategije za borbu protiv diskrminacije. Za tu svrhu, Uprava je formirala devet tematskih

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [6]

grupa, a BCBP je postao član Tematske grupe za unapređenje položaja žena. Prvi sastanak ove tematske grupe održan je krajem juna 2012. godine. Na sastanku je predstavljen predlog nacrta Strategije, na koji članovi tematskih grupa treba da dostave komentare. Naredni sastanak je planiran za septembar 2012. godine. „Ovo je veliki pomak jer se suštinski pokazuje želja državnih organa da uključi OCD u rešavanje važnih problema poput sprečavanja diskriminacije žena u Srbiji. BCBP će aktivno učestvovati u izradi Nacion-alne strategije protiv diskriminacije. Očekujem da će veliko iskustvo koje je naša organizacija stekla baveći se temom rod i bezbednost, kao i zaštita ljudskih prava u vojsci i policiji doprineti kvalitetu strategije“, ističe Maja Bjeloš, istraživačica BCBP i članica Tematske grupe. Prema rečima bivšeg direktora Uprave za ljudska i manjinska prava, Nenada Đurđevića, Strategija će predstavljati krovni dokument kojim će se stvoriti uslovi za sistemsku borbu protiv diskriminacije i unapređenje položaja ranjivih grupa i manjina u društvu. Akcioni plan za primenu strategije će definisati prioritete, neophodne aktivnosti i njihove nosioce, vremenske rokove za njihovu realizaciju i indikatore, koji bi bili objektivni i izrađeni u skladu sa realnim stanjem ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. Strategija će imati 9 tematskih oblasti, za unapre-đenje položaja:

i. žena ii. osoba sa invaliditetom iii. dece iv. starih lica v. LGBT osoba vi. nacionalnih manjina vii. verskih grupa viii. izbeglica, interno raseljenih lica i drugih

migrantskih grupa

ix. lica čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije

Pored BCBP, članice Tematske grupe za unapređenje položaja žena su sledeće organizacije civilnog društva:

- Autonomni ženski centar - Beogradski centar za ljudska prava - Beogradski fond za političku izuzetnost - Centar E8 - Fond centar za demokratiju - Helsinški odbor za ljudska prava - Iz kruga - Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM - Praxis - SeConS

Izvori: Uprava za ljudska i manjinska prava, GayEcho

Asocijacija medija Srbije prihvatila Kodeks o rodno osetljivom medijskom izveštavanju Upravni odbor Asocijacije medija Srbije, na sednici održanoj u julu 2012. godine, je jednoglasno odlučio da u načelu prihvati predlog Kodeksa o rodno osetljivom medijskom izveštavanju. Imajući u vidu činjenicu da je reč o nacrtu teksta konstatovana je potreba modifikovanja i preci-ziranja pojedinih članova Kodeksa u skladu sa Kodeksom novinara i dobrom praksom medijskih kuća okupljenih oko Asocijacije medija. Upravni odbor je formirao tim koji treba da sa predlagačem Kodeksa – Upravom za rodnu ravnopravnost usa-glase tekst i što pre ga dostave članicama Asocijacije.

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [7]

Cilj Kodeksa je doprinos unapređenju ravno-pravnosti polova, kroz promenu medijske slike žene, povećavanje interesa medija za teme iz oblasti rodne ravnopravnosti i stvaranje jednakih uslova za napredovanje i usavršavanje novinara i novinarki. Kodeks o rodno osetljivom medijskom izveštavanju je nastao još 2005. godine, u okviru projekta „Žene to mogu u medijima“, koji se sprovodio uz pomoć Norveške narodne pomoći. Asocijacija medija Srbije okuplja 13 novinsko-izdavačkih kuća sa devet dnevnih listova, 130 magazina i dve novinske agencije. Izvori: Asocijacija medija Srbije, Ženski INDOK Centar

Integracija LGBT populacije u sektor bezbednosti u Srbiji Po važećim zakonima o radu u Srbiji i zabrani diskriminacije, seksualna orijentacija ne sme biti faktor zbog koga se neko lice neće primiti u radni odnos. Ipak, istraživanja pokazuju da su LGBT osobe u Srbiji izložene različitim oblicima diskriminacije, uključujući i diskriminaciju prilikom zapošljavanja.

Zastava LGBT populacije

Jedna od osetljivijih tema u našem društvu danas predstavlja uticaj, odnosno integracija LGBT po-pulacije u sektor bezbednosti Srbije. Poštovanje

ljudskih prava, zabrana diskriminacije lezbejki, gejeva, biseksualnih i transeksualnih osoba (LGBT) ukazuje na to u kom stepenu je neko društvo razvijeno, da li je zastupljen demokratski režim ili neki drugi. Zemlje Evropske unije su pitanje ljudskih prava LGBT populacije jasno definisali i samim tim im omogućili prostor delovanja u javnoj upravi. U pogedu priznavanja prava LGBT populacije pojedine zemlje Evropske unije kao što su Nemačka i Portugalija su postigle značajan napredak. Došlo je i do legalizacije brakova u Holandiji, gde je pri-padnicima ove populacije omogućeno i usvajanje dece. Inače, Holandija predstavlja prvu državu u svetu koja je 2001. godine legalizovala istopolne brakove. Prilikom zapošljavanja, seksualna orijen-tacija ne predstavlja nikakav problem a ravno-pravnost je zagarantovana. Kao još jedan primer možemo spomenuti Belgiju, u kojoj je obezbeđen azil za pripadnike LGBT populacije. Iz ovih primera vidimo da je velika većina država Evrope pozitivno orijentisana prema LGBT populaciji. Reforma sektora bezbednosti u Srbiji i LGBT populacija Reforma sektora bezbednosti u Srbiji tekla je veoma sporo i u otežanim okolnostima. Zato se integraciji, odnosno promeni odnosa institucija u sektoru bezbednosti prema LGBT populaciji nije se pridavao veliki značaj. Reformama je ipak donekle obe-zbeđen zadovoljavajući pravni okvir koji reguliše položaj LGBT populacije i pruža osnovu za zaštitu pripadnika ove populacije, odnosno zabranu diskriminacije manjinskih seksualnih grupa po bilo kom osnovu. Pored najopštijih pravnih akata na snazi (Ustava i Krivičnog zakonika), zabrana diskri-minacije na osnovu ličnog svojstva, tj. seksualne orijentacije, dodatno je regulisana i Zakonom o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. Zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije je propisana i u posebnim sektorskim zakonima kao što su Zakon o radu, Zakon o visokom obrazovanju,

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [8]

Zakon o javnom informisanju i Zakon o mladima. Pored toga, Srbija je i potpisnica raznih sporazuma sa zemljama Evropske unije, vezanih za zaštitu ljudskih prava. Kada je reč o zakonima koji uređuju rad vojske i policije Republike Srbije, oni se na opšti način pozivaju na nediskriminaciju u delu kojim se uređuje položaj pripadnika Vojske Srbije (VS), tj.postupanje ovlašćenih policijskih službenika. Zakon o Vojsci Srbije je precizniji, budući da eks-plicitno zabranjuje diskriminaciju na osnovu polne pripadnosti ili nekog drugog svojstva (čl. 13). Zakon o policiji samo na opšti način propisuje da „ovlašćeno službeno lice postupa bez diskriminacije po bilo kom osnovu”, bez navođenja koji bi to osnovi mogli biti. Rezultati istraživanja Gej-strejt alijanse pokazuju da ima pomaka kada su u pitanju ljudska prava LGBT populacije u Srbiji. To, međutim, još uvek ne znači da je Srbija postala zemlja tolerancije, u kojoj svi imaju jednaka prava i slobode. Naprotiv, pripadnici LGBT populacija često nemaju mnogo uspeha i sreće prilikom zapošljavanja u određenim sektor-ima, uključujući tu i sektor bezbednosti. Rezultati istraživanja Centra za istraživanje javnih politika pokazuju da su LGBT osobe prilično skeptične kada je reč o mogućnostima zapošljavanja u vojsci i policiji. Oni smatraju da bi osoba za čiju bi se seksualnu orijentaciju saznalo vrlo brzo bila izba-čena sa posla. S druge, pak, strane predstavnici Ministarstva odbrane (MO) su naveli da nije zabe-ležen nijedan slučaj žalbe zaposlenih u MO i VS u vezi sa diskriminacijom na osnovu seksualne orijen-tacije. Sve nam to ukazuje da prikriveni vid diskriminacije ove populacije u institucijama u sektoru bezbedno-sti postoji. Diskriminacije se ispoljava kako izolova-njem od većine zaposlenih, tako i nerazumevanjem rukovodećeg kadra, odnosno nadređenih.

Zaključak Pokretanje bilo kakve teme u Srbiji vezane za LGBT populaciju danas je još uvek jedna od osetljivih tema. Uprkos zakonodavnom okviru koji sankcion-iše nasilje i diskriminaciju pripadnika ove populacije, ugrožena je njihova lična bezbednost a samim tim i otežani uslovi života. Možda će nam jednoga dana, kada Srbija postane clan Evropske unije biti jasnija pitanja i stavovi LGBT populacije. A samim tim će i njihova integracija u određene sektore društva biti olakšana. Do tada, trebalo bi se potruditi i organi-zovati što veći broj seminara, javnih debata, gde će pripadnicima ove populacije biti omogućeno da iznesu svoje stavove, svoje sposobnosti, znanje i time pokazati da su nam i oni potrebni kao ravno-pravan deo društva. Autorka: Ana Marija Čorbić, profesorka nemačkog i španskog jezika i književnosti SVET

Seksualni zločin kao ratno oružje – nova inicijativa za sprečavanje zločina i zaštitu žrtava Seksualno nasilje se koristi kao ratna taktika u sukobima širom sveta, a ima za cilj da unizi dostojanstvo zajednice nad kojom se vrši i proizvede strah. Savet bezbednosti UN 2008. godine usvojio je rezoluciju kojom se traži prestanak prakse korišćenja silovanja kao ratne taktike, čime je prvi put ova pojava prepoznata kao zločin protiv čovečnosti. Tom prilikom učesnici u raspravi su identifikovali bivšu Jugoslaviju, Darfur, DR Kongo, Ruandu i Liberiju kao zemlje u kojim su počinjena namerna seksualna nasilja masovnih razmera (blic.rs).

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [9]

Ovih dana se mogu čuti izveštaji o masovnim seks-ualnim zločinima na teritoriji Sirije u kojoj više od godinu dana bukti građanski rat. Izbeglice iz Sirije obavestile su medije o torturi koju zvanični režim sprovodi. Jedan od njih je i Rami, aktivista, koji je prethodnih meseci pomagao porodicama da izbegnu u susedni Jordan. „Bio je tu i jedan sedamnaestogodišnji dečak. Bio je u užasnom stanju. Sedeo bi i plakao, odbijao hranu i razgovor sa bilo kim. Konačno, uz pomoć savetnika se otvorio. Bio je uhapšen na protestu. Kada je odveden u pritvor, dva policajca su ga silovala. Znam mnoge slučajeve kao njegov. Vratili bi silovane muške demonstrante na ulicu kao upozorenje drugima“, svedoči Rami (telegraph. co.uk). Fatima, izbeglica iz Baba Amra, (uporišta pobunjenika, koje su srušile režimske snage) kaže: „U Homsu tretiraju žene kao ratni plen.“ (blic.rs)

(Avaz News Blog)

Ove i slične tvrdnje ubrzale su kampanju protiv silovanja kao ratne taktike, koju priprema Velika Britanija, a koja će biti glavna okosnica njenog predsedništva zajednicom zemalja G8 u pred-stojećoj godini. Ovim povodom Velika Britanija osniva posebnu jedinicu za brzo delovanje sa misijom prikupljanja dokaza o masovnim silovanji-ma koja se koriste kao ratne taktike u globalnim konfliktima (eng. rape investigation teams). Tim eksperata koji će biti formiran sastojaće se od britanske policije, forenzičkih stručnjaka, doktora, psihologa i advokata, a očekuje se da će biti

aktiviran još krajem ove godine. Ovaj tim će biti na raspolaganju i poslat po kratkom postupku u one ratne zone u kojima postoje znaci seksualnog zlostavljanja masovnih razmera. Jedna od prvih destinacija mogla bi biti upravo Sirija, gde, kako Vilijam Hejg, ministar inostranih poslova Velike Britanije, napominje postoje užasavajući izveštaji o silovanjima. Prilikom predstavljanja ove inicijative, Hejg je izjavio: „Seksualno nasilje je centralno pitanje u procesu sprečavanja konflikata i izgradnje mira širom sveta. Tamo gde ne postoji pravda, seme budućeg konflikta je posejano, a društveni razvoj se sprečava.” (politicshome.com) Timu će u početku na raspolaganju biti 20 miliona funti, koje su deo fonda Velike Britanije, odvojenog za ublažavanje uticaja globalnih sukoba. Velika Britanija planira da iskoristi svoje predsedovanje G8 tokom 2013. godine kako bi ubedila ostale zemlje i organizacije u veća ulaganja u svetsku borbu protiv silovanja. Tokom rata u Bosni od 1992-1995, procenjeno je da je silovano čak do 50 000 žena, ali je sudski proces pokrenut samo u 30 slučajeva. Tokom genocida u Ruandi, UN su ocenile da je najmanje 250 000 žena silovano. U konfliktu u Sijera Leoneu 90-ih godina silovano je više od 50 000, dok je u Liberiji skoro polovina žena prijavilo da su bile žrtve najmanje jednog čina fizičkog ili seksualnog nasilja od strane pripadnika redovne vojske ili paramilitarnih jedinica (guardian.co.uk). Iako izuzetno važna, kampanja Velike Britanije koja se tiče sprečavanja seksualnih zločina, nije jedina. Međunarodna kampanja za zaustavljanje silovanja i rodno zasnovanog nasilja u ratu je globalna inicijativa koju su pokrenule međunarodne organi-zacije i ugledne ličnosti (među kojima su i dobitnici Nobelove nagrade). Cilj je da se na međunarodnom

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [10]

nivou podigne svest, podstakne efektivna zaštita žrtava, i krivično gonjenje počinilaca seksualnih zločina (stoprapeinconflict.org). Još jedan mehanizam borbe protiv seksualnog nasilja kao ratnog oružja je i institucija Specijalne predstavnice UN o seksualnom nasilju u oružanim sukobima, koju od 2010. godine obavlja Margot Volstrom. Ona je prošlog meseca izrazila zabrinu-tost i upozorila na opasnost od seksualnog nasilja u novim, obnovljenim sukobima u provinciji Severni Kivu, na severoistoku DR Kongo.

Margot Volstrom, specijalna predstavnice UN o seksualnom nasilju u oružanim sukobima (Web

Publica Press) Ona je podsetila da je ovaj region i 2010. godine bio mesto nezamislivih zločina, kada su više od 380 žena, muškaraca i dece bili žrtve seksualnog nasilja koji su počinili Mai Mai Šeka grupa (equalpowe rlastingpeace.org). Autorka: Sara Nikčević, stažistkinja BCBP Izvori: The Guardian, The Telegraph, Kvinna till Kvinna, Al Jazeera Balkans, Blic.

Ženska prava – put do mira Iako će, kada procenjuje šta to utiče na bezbednost neke države, svako prvo pogledati njen nivo bogatstva, nivo demokratije, etnički sastav stanovništva, zapravo najpouzdaniji pokazatelj miroljubivosti neke države je položaj žena u njoj.

Empirijski je potvrđeno ono što su feministkinje i razni teoretičari godinama pokušavali da objasne svojim kolegama i javnosti. Način na koji se žene tretiraju u nekoj zemlji je apsolutno faktor na koji se mora računati u svakoj ozbiljnijoj analizi stabilnosti neke države. U opširnom istraživanju objavljenom u knjizi Sex and World Peace (Rod i svetski mir) tima autora (Hason, Spenvil, Kaprioli, Emet) objavljuje se niz činjenica koje pokazuju da je nivo nasilja nad ženama i disproporcije između prava pripadnika dva pola u direktnoj vezi sa nivoom nebezbednosti jedne zemlje. Naime, države u kojoj je rodni jaz veći su države koje češće stupaju u unutrašnje sukobe, ratove sa drugim zemljama i, kao vrhunac, u tim sukobima primenjuju brutalnije mere. Besmisleno je tvrditi da je zemlja bezbedna jer ne ratuje, dok se u njoj vrši sistemska agresija nad jednim od polova. Femicid, genitalna mutilacija, fizičko kažnjavanje su samo neke od metoda za ugnjetavanje žena u određenim ‘mirnim’ državama. Kao što tvrdi Stiven Pinker, profesor sa Harvarda, to je oksimoron koji je neodrživ. Femicid se ovde pojavljuje kao posebno jeziv. Naime, žene su, u

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [11]

ovom slučaju, diskriminisane i na samom rođenju. U 18 zemalja, od Jermenije do Vijetnama, statistika pokazuje da su dečaci abnormalno više zastupljeni od devojčica. UNPF ističe da je od 2005. više od 163 miliona žena nestalo iz azijske populacije, što kroz infanticid, što kroz rodno-selektivne abortuse. Pored fizičkog nasilja, prisutni su, u ne manjoj meri, razni oblici sistemskog nasilja koji se na različite načine odražavaju na kvalitet života žena. U porodi-čnom pravu, po pitanjima nasledstva, razvoda i bračnih prava, žene u mnogim zemljama nemaju čemu da se nadaju. Što se tiče uticaja žena u političkim telima, na svetskom nivou, učešće žena u državnim institucijama je manji od 20 odsto. Zanimljivo je da su SAD, nakon invazije na Irak i Avganistan, insistirale da u obe države nivo ženske političke participacije bude miminum 25%, što čini žene u ovim zemljama trenutno bolje zastupljenim od Amerikanki, koje zauzimaju samo 17% mesta u Kongresu. Rodna diskriminacija kroz faze u životu žene: Period/doba Vrsta nasilja

prenatalno odabir pola deteta pre rođenja, fizičko zlostavljanje tokom trudoće, prisilna trudnoća (kao posledica silovanja tokom rata)

rano detinjstvo

čedomorstvo, emocionalno i fizičko zlostavljanje, različit pristup hrani, medicinskoj zaštiti

detinjstvo genitalna mutilacija, incest i seksualno zlostavljanje, različit pristup hrani, medicinskoj zaštiti i edukaciji, prostitucija

adolescencija partnersko nasilje, economically coerced sex, seksualna iznuda zbog ekonomske zavisnosti žena, silovanje, seksualno uznemiravanje, prinudna prostitucija

deproduktivno partnersko nasilje, silovanje u

doba braku, zloupotreba ženinog miraza, femicid, psihološko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje na radnom mestu, seksualno uznemiravanje, silovanje, zlostavljanje žena s invaliditetom

staro doba iskorištavanje udovica, starijih žena

Izvor: Heise, L. 1994. Violence Against Women: The Hidden Health Burden. World Bank Discussion

Paper. Washington. D.C. The World Bank Veza između mira i bezbednosti Prvo, manje žena u nekim državama znači i manje prilika za klasu mladića da se ožene i formiraju porodicu, time postajući ’glave kuće’, što je simbol muškosti u njihovim društvima i izvor ekonomskog prosperiteta. Takvi mladići kreiraju ugroženu pot-klasu koja ili nema mogućnost da se oženi, ili mora teškom mukom da se izbori za suprugu. Ova potklasa se bavi kriminalom, pa i terorizmom, o čemu svedoči primer preživelog teroriste iz napada u Mumbaju 2008. koji je tvrdio da ga je otac naterao na ovaj čin, da bi zaradio za miraz koji je bio potreban za njega i njegovu braću. Drugo, ovo istraživanje pokazuje da su mirovni pregovori koji su uključivali žene ređe propadali, te da su potpuno muške grupe agresivnije i pokazuju niži nivo saosećanja sa drugom stranom. Treće, empirijski je dokazana veza između moralnih vrednosti koje se uče u porodici i način na koje se one kasnije odnose na društvo. Ukoliko se kod kuće i u društvu na nipodaštavajući način odnosimo prema nekome drugačijem, ta podela se kasnije preslikava, pa i multiplikuje u odnosu sa drugim narodima i državama. Zbog ovih i mnogih drugih razloga, danas se mnogo ozbiljnije prilazi ovoj temi, o čemu svedoči i ova izjava Hilari Klinton: ’Ženska jednakost nije samo humanitarno, moralno ili pravno pitanje, to je danas pitanje bezbednosti’.

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [12]

Autor: Đorđe Jovićević, stažista BCBP Izvori: Foreign Policy, Mail Online, Woman Stats, UNFPA, stevenpinker.com

NATO imenovao Specijalnu predstavnicu za UNSCR 1325 Na NATO samitu u Čikagu, održanom u maju ove godine, doneta je odluka da se imenuje Specijalni predstavnik NATO za žene, mir i bezbednost. Krajem avgusta, na to mesto je postavljena Mari Skåre, norvešku diplomatkinju. Na NATO samitu u Čikagu u junu ove godine doneta je odluka da se imenuje Specijalni predstavnik koji će voditi računa o tome da se odluke Rezolucije 1325 SB i UN i drugih relevantnih dokumenata integrišu u mirovne i druge misije NATO. U Deklaraciji sa Samita navodi se da su jedni od najvećih izazova u procesu izgradnje mira i stabilnosti nedovoljna zastupljenost žena u mirovnim procesima i rodno zasnovano nasilje. Na Samitu je takođe usvojen i strateški izveštaj o napretku u kome se navode aktivnosti usmerene ka sprovođenju Rezolucije 1325 SB UN.

Odlukom Generalnog sekretata NATO, 28. avgusta 2012. godine na mesto Specijalnog savetnika po-stavljena je norveška diplomatkinja Mari Skåre. Ona bi trebalo da počne da radi u septembru 2012. godine.

Mari Skåre, prva Specijalna predstavnica NATO

za žene, mir i bezbednost

Nemačka povećava broj žena u vojsci Nemačka vojska planira da poveća broj žena u svojim redovima sa 9 na 15 odsto.

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [13]

Zastupljenost žena u našim redovima trenutno je devet odsto. Naš cilj je kombinovani nivo od 15 odsto. Biće ih nešto više u medicinskoj službi, oko 50 odsto, ali blizu tog broja smo i danas - kaže komandant Generalštaba Folker Viker. Dečji centri su već uspostavljeni u većim bazama, a Viker je najavio da će i u toj oblasti biti pokušaja proširenja. On je naglasio da je jasno da mora biti poboljšano usklađivanje porodice i karijere. Nemačka je pre više od godinu dana prekinula regrutacije, a Viker navodi da vojska nema proble-ma sa prilivom regruta, jer je interesovanje za vojnu službu veoma veliko. U maju 2011. godine, Nemačka je usvojila obimne reforme vojske s ciljem da smanji broj vojnika sa 250.000 na oko 185.000 radi poboljšanja efika-snosti. Predviđeno je da Nemačka ima isključivo profesionalnu vojsku od 170.000 pripadnika, te od 5.000 do 15.000 kratkoročnih volontera regruta. Preuzeto sa veb sajta: Blica PUBLIKACIJE

Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 u Srbiji Krajem jula organizacija “Žene u crnom” je predstavila izveštaj o rezultatima vršenja nezavisnog monitoringa primene Nacionalnog akcionog plana (NAP) za primenu Rezolucije 1325 u Srbiji. Predstavljamo vam deo nalaza iz izveštaja. „Žene u crnom” (ŽUC) su za potrebe deseto-mesečnog monitoringa primene NAP formirale Radnu grupa, u čijem radu su učestvovale pred-stavnice 8 OCD (ŽUC, AŽC, Fraktal, Žene juga, Žene

za mir, Alternativni krug, Esperanca, Udruženje Roma Novi Bečej) i nezavisne stručnjakinje.

Izveštaj je podeljen na pet tematskih oblasti: Institucionalni preduslovi, Odlučivanje, Uključivanje, Zaštita i Edukacija. Odlučivanje Saradnja republičkih i lokalnih vlasti na sprovođenju NAP je izostala, pa su na lokalnom nivou ciljevi NAP nepoznati. Postojeći mehanizmi za rodnu ravno-pravnost nisu povezani sa mehanizmima odlu-čivanja u sektoru bezbednosti. Zbog mora stra-teških dokumenata i planova ne postoji međusobno razumevanje i koordinacija različitih tela prilikom donošenja odluka, pa tako politika rodne ravno-pravnosti ostaje van glavnog toka odlučivanja u oblasti odbrane i bezbednosti. Uključivanje Uključivanje žena u rešavanje konflikata i post-konfliktnih situacija nalazi se u središtu Rezolucije 1325. Ipak, NAP za primenu Rezolucije 1325 u Srbiji

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [14]

u ovoj oblasti predviđa niz mera i aktivnosti usme-renih prvenstveno ka povećanju broja žena koje učestvuju u multinacionalnim operacijama, dok su postkonfliktni problemi žena, kao što su programi rehabilitacije i reintegracije, stavljeni u drugi plan. Za Srbiju, međutim, ne može biti primarno uvo-đenje rodne perspektive u mirovne misije, već to treba da bude bolja zaštita interno raseljenih lica (od kojih žene predstavljaju većinu), kažnjavanje počionica zločina nad ženama u toku sukoba, program rehabilitacije i reintegracije vojnih rezervista i ratnih veterana i mnogih drugih post-konfliktnih problema sa kojima se Srbija suočava. Zaštita Iako u Srbiji postoji brojne strategije i akcioni planovi za borbu protiv nasilja nad ženama i diskriminacije žena, oni nemaju skoro nikakav uticaj na promenu svesti ili poboljšanje života građanki i građana. U izveštaju se posebno kritikuje to što se rešavanju postkonfliktnih problema žena koje su bile izložene mučenju i seksulanom zlostavljanju tokom ratova na prostoru SFRJ u NAP-u posvećuje vrlo malo pažnje. NAJAVA DOGAĐAJA

Drugi seminar za članove i članice analitičkih grupa i istraživačkih timova za praćenje i analizu sprovođenja NAP 1325 Vreme: 12-14. septembar 2012. godine Ogranizator: Uprava carina Republike Srbije Kratak opis: Uprava carina u saradnji sa Ministarstvom odbrane i UN WOMEN organizuje seminar za edukaciju članova analitičkih grupa u Republici Srbiji. Cilj

seminara je upoznavanje se sa dosadašnjim aktivnostima u radu, eventualnim problemima i pozitivnim praksama u radu analitičkih grupa i istraživačkih timova u periodu, kao i upoznavanje sa mehanizmima sprečavanja zlostavljanja na radu sa posebnim osvrtom na rodna pitanja.

Beogradski bezbednosnu forum Vreme: 20-22. septembar 2012. godine Ogranizator: BCBP, BFPE i Evropski pokret u Srbiji Kratak opis: Dešavanja na Forumu su organizovana u okviru panela, tematskih diskusija i sesija, među kojima posebno izdvajamo plenarni panel „Žene i kriza: postoji li drugačiji pristup suočavanju sa izazovima?“, koji će moderirati direktorka BCBP Sonja Stojanović, kao i sesiju koju će moderirati član upravnog odbora BCBP Filip Ejdus „Sajber bezbednost: da li smo dovoljno upućeni“. Tema ovogodišnje konferencije je suočavanje sa krizom i izazovi za bezbednost i demokratiju koje ona nosi, a akademski skup koji se održava prvog dana manifestacije biće posvećen temi izgradnje bezbednosnu zajednice. Više o učesnicima i kompletnu satnicu dešavanja možete naći na sajtu manifestacije.

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

ROD I BEZBEDNOST | BROJ 09 [15]

BILTEN ROD I BEZBEDNOST 09 Urednice: Maja Bjeloš - maja.bjelos@bezbednost.org Gorana Odanović - gorana.odanovic@bezbednost.org Saradnici: Nevenka Ćirić Blažić - nevenka.ciric.blazic@gmail.com Bojana Balević - bojana.balevic@praxis.org.rs Ana Marija Čorbić - anamarija.corbic@gmail.com Sara Nikčević - sara.nikcevic@gmail.com Đorđe Jović - djole.jovicevic@gmail.com Dizajn: Saša Đorđević - sasa.djordjevic@bezbednost.org Kontakti redakcije: Beogradski centar za bezbednosnu politiku Gundulićev venac 48/II, 11000 Beograd, Srbija. Tel/faks: 011- 32 87 226, 32 87 334 E-mail: office@bezbednost.org Web: www.bezbednost.org Standardi za objavljivanje teksta u Biltenu: Dužina teksta: tekst ne treba da bude duži od 350 do 500 reči. Font: Times New Roman 12, prored 1.5.

Ova publikacija nastala je u okviru projekta Unapređenje primene Rezolucije 1325 SB UN Žene, mir i bezbednost na zapadnom Balkanu (2011-2013.) koji UN Women sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u publikaciji pripadaju isključivo autorima, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.

***** ROD i bezbednost [Elektronski izvor] : bilten / urednice Maja Bjeloš, Gorana Odanović. - [Onlajn izd.]. - Elektronski časopis. - 2011, br. 1 (jun)- . - Beograd : Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2011- Način dostupa (URL): http://www.ccmr-bg.org/ Način dostupa (URL): http://www.bezbednost.org/. - Mesečno. - Nasl. sa nasl. ekrana. - Opis izvora dana 25. 08. 2011. - Varijantni naslov: Bilten rod i bezbednost ISSN 2217-6551 = Rod i bezbednost (Online) COBISS.SR-ID 185853708