ISSN

145

1-68

29Билтен ЈКП “Београд пут” број 55 Јул 2010. године

Монтажа нове Базе

2

аКтуелно

Пројекат зона успореног са-обраћаја који смо најавили у прошлом броју нашег билте-

на, почео је са реализацијом поче-тком јуна. Улице Мишарска и Коче капетана прве ће прећи у овај режим саобраћаја. Идеја је да се у овим улицама, по угледу на бројне земље западне Европе, створе услови за хармоничан суживот возила и пеша-ка. Саобраћај би се и даље одвијао, дозвољено је и паркирање, али пред-ност имају пешаци. Возила морају да се крећу брзином пешака, не брже од 10 километара на час, а читав ам-бијент ће више личити на шеталиште, него на улицу. Неће бити издвојених „зона“, већ ће цела улица бити у ис-том нивоу, а само ће различите боје гранитних плоча указивати на места предвиђена за паркирање. Такође, биће доста зелени-ла, односно жардињера са цвећем и стаблима, клупа и чесми. Све у свему, у овим улицама би требало да се живи, а не само пролази. По анкетама са грађанима који живе у околини, њима се идеја свиђа, а возаче ћемо имати прилику да чујемо кад се улица заврши и отвори за саобраћај. Мож-да ће требати неко време да се прилагоде новим са-

обраћајним прописима (и новом са-обраћајном знаку), али верујемо да ће се временом све ускладити. Радо-ви добро одмичу, требало би да буду окончани ускоро, а жеља аутора овог пројекта, Секретаријата за саобраћај, је да се сваког 22. септембра који је проглашен за дан без аутомобила, у Београду отвори бар по једна улица са умиреним саобраћајем. Ове го-дине почињемо са две, а на основу искуства из њих, видеће се колико ће ова идеја заживети међу Београђа-нима. М.Ж.

зоне уСПоРеноГ СаоБРаЋаЈа

БеСПлатно КРСтаРеЊеЈахтинг клуб Кеј поседује неколико бродова катама-

рана за туристичко разгледање града и труди са да сва-ке године доведе што више наших суграђана и туриста да уживају у разгледању Београда крстарећи Савом и Дунавом. Као дугогодишњи сарадник наше фирме, а у циљу промовисања наших река и са великом жељом да их учине делом туристичке понуде, као што је то случај у свим градовима Европе који леже на рекама, јахтинг клуб Кеј поклања свим запосленима у Београд путу мо-гућност да бесплатно разгледају Београд из друге, леп-ше перспективе, са река.

Термини свакодневних пловидби су: 20-22h и 22-24h. Поподневне туре за особе са малом децом: 17-19h суботом и недељом. На катамаранима постоји бар са пићем, професионално озвучење, микрофони, може да се поручи и ручак/вечера који се припремају у рестора-ну на копну, а сервирају на броду.

Линија пловидбе: Ушће, доњи део Великог ратног ос-

трва, СЦ 25. мај, Небојшина кула, Калемегдан, Бранков мост, Ушће.

Запослени у Београд путу који желе да погледају како Београд изгледа са реке, за своје бесплатно крс-тарење могу се пријавити Служби маркетинга на број 334 87 87.

3

Издавач: ЈКП “БЕОГРАД ПУТ”, Београд, Нушићева 21, Директор предузећа: Милутин ШтрбићУређује: Служба за маркетинг и информисање; Дизајн и припрема: Маја Марјановић,

Доситејева 21, Београд, Телефон/факс: 334 87 87www.beogradput.com info@beogradput.com

Штампа: Графо НИН, Београд

Уводник

Монтажа нове базе

стр. 8-9

тешка годинастр. 4-7

унверзитетска пракса

стр. 10-11

Насупрот неким очекивањима, па и статистичким показатељима, криза још увек држи у чврстом загрљају многе области, па и ону у којој ми послујемо. Зато се трудимо да се оспособимо за све суровија правила

игре и одговоре на све захтевније тржиште. Сви економисти се слажу да је управо

прилагодљивост новим условима и захтевима једино што може неко предузеће одржати у животу. Тако се и Београд пут упушта у

послове који су све сложенији и компликованији. Понекад, можда, и претерамо. Тако смо, недавно,

упловили и у модне воде. Шалу на страну, изашли смо у сусрет молби редакције „Блиц

жене“ да им за прославу излажења тристотог броја позајмимо двадесетак чуњева којима би обележили модну писту. Чуњеве су пригодно „обукли“ и пистом између њих прошетало је

300 најдуховотијих читатељки у кецељама са слоганима које се саме смислиле. Помажемо и у много озбиљнијим ситуацијама, кад су у питању хуманитарне, спортске, културне или било које друге друштвено одговорне акције. Јер, како год

да је тешко пословно окружење, увек се мора задржати црта људскости. Уз њу се и криза

некако лакше подноси.

4

оПеРатива

Иако се по броју позива грађана, као и по броју емитованих прилога или написаних текстова о радовима Београд пута не би могло рећи да нема

посла, слика није тако лепа као што статистика показује. Иако се ради доста и свакодневно је велики број екипа на терену, финансијски ефекти тих послова нису задо-вољавајући. Разлог томе је, по речима Драгана Милоше-вића, директора Сектора за грађевинску делатност, што се ради о улицама које нису толико значајне у саобраћај-ном смислу. Заправо, реч је о мањим саобраћајницама, највећим делом у рубним општинама или о хитним ин-тервенцијама.

Средином месеца Дирекција за путеве изашла је у јав-ност са списком који је садржао преко 250 улица у којима су предвиђени радови. Број је деловао оптимистички и таман кад смо се понадали да ће грађевинска сезона ипак бити успешнија, стигли су детаљи тог плана и наде су поприлично спласле.

- Мало је квалитетних радова до краја године. Углавном се ради о улицама које су некатегорисане, што значи да је ту тренутно земља, а што подразумева доста ископа и насипања, потом слој асфалта, али је мало занатских радова. То нису профитабилни послови попут оних када су се радиле велике саобраћајнице на Новом Београду када једног дана прође фреза, другог дана се евентуал-но среде објекти и тећег дана асфалтирају велике повр-шине. Таквих послова је ове године било веома мало. Најбољи показатељ је што је некада дневна производња асфалта била од хиљаду до две и по хиљаде тона ас-фалта, у просеку око хиљаду и по тона, а сада је тај про-сек од 500 до 700 тона – каже Милошевић.

Новина ове године је и што се доста ради на сређи-вању саобраћајница унутар блокова, понајвише на Но-вом Београду, али и у другим деловима града. Ранијих година о томе је бринуло Градско стамбено предузеће, али је сада Дирекција решила да интервенише, па су многи блокови добили нове паркинге, шеталишта, би-циклистичке стазе. Иако ово нису саобраћајнице од зна-чаја за саобраћајну инфраструктуру града, несумњиво су од значаја људима који ту живе.

Ових дана радило се у Таковској, Радничкој, на ред долазе реконструкције раскрсница Таковске и Булева-ра, код Скупштине, код Правног факултета и, зависно од расположивих средстава, још десетак најоптерећенијих раскрсница у граду. Увелико су у току радови у Мишар-ској и Коче Капетана као експерименталним зонама ус-пореног саобраћаја.

Ни ребаланс буџета није донео повећање средстава намењених Секретаријату за саобраћај. Очекује се још један, можда у новембру, али ће тада за грађевинске ра-дове бити касно, можда ће само Зимска служба моћи да рачуна на адекватнији износ за предвиђене послове.

Но, има и неких светлих страна пословања. Увелико се обнавља машински и возни парк, па смо све конку-рентнији на тржишту. Тако су наше екипе ангажоване од стране Градског саобраћајног предузећа у реконструк-

цији дела трамвајских шина на раскрсници Рузвелтове улице и Булевара краља Александра. Као подизвођа-чи налазимо се и на Газели. Ту смо развили и посеб-не алате, неку врсту равних кашика које се монтирају на утовариваче и помоћу којих се скида стари асфалт, с обзиром да бу фреза могла да оштети бетон или метал-ну конструкцију што извођач не дозвољава. Радови на Газели у које смо сада укључени релативно су мали по обиму, али су добра прилика да се успостави адекватан режим и начин рада који ће бити неопходан када догоди-не крену обимнији радови у које ћемо такође бити укљу-чени. Очекује се и финализација договора око уградње асфалта који ми производимо, што би донело значајне финансијске ефекте.

Процена директора Милошевића је да ће идуће или најкасније 2012.године град морати да се позабави озбиљним адаптацијама и реконструкцијама неких глав-них градских саобраћајница. Он ту, пре свих, наводи по-тез од Ветеринарског факултета до Славије, Београдску и Карађорђеву улицу. Ова последња је, можда, и најугро-женија, с обзиром да њоме пролази огроман број тешких возила, а да се јако дуго на њој изводе само интервентне

теШКа ГоДина

5

оПеРатива

поправке. Милошевић верује да ће финансијска криза проћи и да ће већ идуће године Београд пут бити при-сутнији на неким значајнијим саобраћајницама са много већим обимом посла.

Као један од битних аргумената за тај оптимизам Драган Милошевић наводи интензивне радове на из-градњи нове асфалтне базе у Раковици. Монтажа самог постројења биће готова до краја августа, а упоредо се

ради на бројним пратећим пословима. Већ је поставље-на трафостаница, измештају се далеководи, ангажован је подизвођач за постављање водовода и канализације. Асфалтирају се прилазне саобраћајнице, бетонирају постоља за будуће објекте.... Када буде завршена база ће омогућити такав квалитет и квантитет у призводњи асфалта који ће омогућити Београд путу да дуго време-на у тој области буде без конкуренције. М. Живановић

Последња декада јула била је врло радна за нашу оперативу, поготово зато што се радило у ули-цама којима пролази велики број возила. Зато је

већи део послова обављан током ноћи, чиме је смањен негативан утицај радова на одвијање саобраћаја. Тако је у петак, 22. јула у вечерњим часовима започела поправ-ка коловоза у делу раскрснице Радничке улице и скре-тања за Аду Циганлију. На тој деоници радило се наред-них пет ноћи, док је током дана проток саобраћаја био отежан, али се ипак одвијао, само што су се уместо на у три, возила кретала у једној коловозној траци у сваком правцу. Након уклањања оштећеног асфалта нането је две хиљаде квадратних метара хабајућег и хиљаду ква-драта носећег слоја. Истовремено је сређена и деоница жуте траке са аутобуским стајалиштем на 350 квадрат-них метара и ту је замењена комплетна саобраћајна конструкција.

РаДниЧКа

6

оПеРатива

воЈвоДе СтеПе

Овог месеца наше екипе раде и за Градско саобраћајно предузеће и то на два велика

посла. Први је замена трамвајског колосека на раскрсници Рузвелто-ве и Булевара краља Александра, а други су радови на трамвајским баштицама у Улици војводе Степе. Док се раскрсница у Рузвелтовој сређује у оквиру великог прoјекта реконструкције Булевара и одвија се у релативно пристојним условима за рад, с обзиром на измењен режим саобраћаја и већ стечену навику во-зача, услови у Војводе Степе су екс-тремно тешки. Ова улица, поговото на самом почетку, у делу код круж-ног тока, изузетно је оптерећена са-обраћајем. Радови иначе спадају у редовно одржавање и изводе се под саобраћајем. Трамваји су привреме-но укинути и замењени аутобусима, што је још додатно повећало иона-

ко велики број вози-ла који се туда креће. Део радова изводи се током ноћи, али због поштовања рокова, ради се и током дана. При-суство возила и радника Београд пута изазива различите реакције су-грађана. Неки су толерантни, неки гунђају, али се држе прописа, док има и немали број оних који гласно и жучно протестују (вероватно исти они који су се претходно жалили на рупе и лош асфалт). Чак ни при-суство саобраћајне полиције неке не спречава да праве прекршаје поку-шавајући да скрате чекање и уште-

де неколико секунди провлачећи се између машина и радника. Радови ће се изводити читавом трамвајском трасом дуж обе стране Војводе Сте-пе, а Београд пут ће искористити прилику и да среди неке од раскр-сица дуж ове улице где је дошло до ошећења коловоза у делу укрштања са трамвајским шинама, тако да ће ови радови потрајати и током авгус-та месеца. М.Ж.

ла који се туда креће. Део радова изводи се током ноћи, али због поштовања рокова, ради се и током дана. При-суство возила и радника Београд де неколико секунди провлачећи се

7

оПеРатива

Компанија „DuPont“ заинтересова-на је за сарадњу са Београд путем у изради пробне путне деонице у Бе-ограду, на којој би била примењена најактуелнија Elvaloy RET (Reaktivni Elastomerni Terpolimer) технологија овог америчког гиганта за модифи-кацију битумена.

Тим поводом представници DuPont корпорације одржали су крајем јула презентацију ове, како тврде, једин-ствене технологије. Презентација у Дирекцији у Нушићевој улици, чији су домаћини били технички директор Светлана Милински и директор Сек-тора за поизводњу Бранислав Мар-ковић, привукла је круг најеминент-нијих домаћих стучњака за асфалте, из Института за путеве, Института за испитивање материјала, Лаборато-рије за коловозне конструкције бео-градског Грађевинског факултета и градске Дирекције за путеве, уједно и сараднике Београд пута.

Суштина ове технологије је хе-мијска реакција модификатора са битуменом. То је и главна разлика овог од других поступака модифи-кације, где је између полимера и мо-дификатора заступљена механичка веза. Уједно, ту је и главна предност представљене технологије.

Њеном применом, тврде представ-ници корпорације која ради у чак 80 земаља широм света, долази се до асфалтних слојева са продуженим ро-ком трајања, високом отпорношћу на настајање колотрага, пуцање, побољ-шану адхезију на агрегат и смањено

раслојавање због осетљивости на влагу. Све то подиже квалитет асфал-та продужавајући и век пута.

Добра искуства у примени нове технологије већ постоје у Америци, Источној и Централној Европи, Мек-сику, Бугарској и другим земљама, а добре резултате показала су и тести-рања домаћег Института за путеве.

„DuPont“ је позвао Београд пут да заједно, укључујући и поменути институт, учествују у изради проб-

не деонице. Амерички произвођач би обезбедио полимер и техничку подршку својих специјалиста како би се осигурао најбољи квалитет ПМБ. Такође, спремни су да асистирају код модификације, умешавања ПМБ у агрегат и код самог асфалтирања пробне секције.

Судећи по заинтересованости при-сутних на презентацији, одабир ло-кације за пробу ове актуелне техно-логије треба ускоро очекивати. Н. П.

Оператива Београд пута ради на санацији и реконструкцији тротоара у Булевару деспота

Стефана, заједно са појединим ин-терним саобраћајницама око стам-бених блокова које припадају овој улици.

Ова одлука, као и одлука Дирек-ције за путеве о темељној санацији тротоара обрадовала је засигур-но многе који овом улицом редов-но пролазе јер је њихово стање из

дана у дан постајало све тужније. На појединим местима, нарочито у зони аутобуских стајалишта, чак и небезбедно. Радује и то што ће ста-ри искрзани камени ивичњаци бити замењени новим.

После радова верујемо да ће је-дан од најпрометнијих булевара у старом делу града потпуно измени-ти свој лик.

Још кад би се стајалиште Ласте и других ванградских аутобуса испред

моста добило своју траку, као што је случај са градским аутобусима који стају у непосредној близини и не при том не сметају, то би био прави по-тез! Места за то има сасвим довољ-но, а тако би се у многоме смањиле гужве пред Панчевачким мостом јер је аутобуса који користе то стаја-лиште сада далеко више него када је ова станица одређена да се нала-зи на једном од уских грла, некада-шњој Улици 29. новембра. Н. П.

новиМ везаМа у ПМБ До БоЉеГ аСФалтапрезентација

БулеваР ДеСПота СтеФана МеЊа “Рухо”

8

нова База

Лето 2010. отвара ужурбано ново поглавље у историји Бео-град пута. Нова база, смеште-

на тик испод тунела Стражевица, убрзано ниче. После дуготрајних припрема и процедура, из дана у дан мења свој лик. Добија потребну ин-фраструктуру. Заједно са њом “рас-те” и Бенингхофен, ново постројење за производњу асфалта. Тежиште рада предузећа, после више од пола века, биће са Вилиних вода крај Ду-нава ускоро преусмерено на нову локацију у Раковици.

Монтажа новог производног по-гона, започета 20. јула, увелико се захуктала. Позамашни елементи се постављају, уклапају, спајају. Већ се препознају будући токови произ-водње.

Иако је тешко ухватити тренутак и направити пресек, разговарали смо са техничким директором Светланом Милински о томе докле се стигло са овим послом, као и са стварањем ко-муналних предуслова за рад базе.

Уобичајена изрека да се кренуло “од нуле”, била би овде више него пожељна. С обзиром на стање те-рена, врсту земљишта и друге зате-чено детаље, требало је труда да се најпре достигне та “нула”.

КОМУНАЛНО ОПРЕМАЊЕ

- Уз све проблеме које смо има-ли практично од момента кад смо добили око 3,5ha парцела општине

Раковица на локацији Кијево-Кнеже-вац, ми смо ипак дошли у ситуацију да можемо динамички да испунимо све наше планове везано за мон-тажу базе и за, надам се, почетак производње асфалта на новој бази. Паралелно са процесом спровођења поступка јавне набавке, текли су и припремни радови на уређењу те-рена. То је, наравно, и планом за 2010. годину предвиђено. У односу на слику коју сте могли да видите у току зиме, направљен је јако велики искорак. У почетку је то била само једна депонија земље и разноврсног материјала који смо ми довлачили са других градилишта и користили буквално за депонију. У оквиру тог простора који нам је на располагању

и који је у складу са добијеним ур-банистичким условима и дозволама, почели смо да припемамо терен у току пролећа - каже Милински.

Неуобичајено пуно кишних дана са великом количином падавина, пратило је припреме. Према речима техничке директорке, организација уопште и извођење радова одвијали су се под врло тешким условима.

- Морам овде да истакнем инжење-ра Слободана Ћирића и посебно по-словођу Симу Драгутиновића уз једну констатацију да је он бисер ове фир-ме, човек који је доживео тај посао крајње професионално и одговорно и могу слободно да кажем да није било његовог залагања и способно-сти везано за организацију и једне апсолутне истрајности везано за по-сао који води, данас би сигурно има-ли извесно кашњење пре свега због тог јако дугог кишног периода. Сада је стање на терену следеће. Уради-ли смо приступну саобраћајницу која нас је јако пуно намучила с обзиром на квалитет подлоге који смо имали. Извршили смо замену материјала уз уградњу геоглида, негде око 4000 “квадрата” због повећања носивости, односно стабилизације тла. Уради-ли смо бетонске темеље врло брзо и квалитетно уз помоћ фирме “Elita kop”. “Energokop”

ради каблове и трафостаницу. Већ смо добили струју у трафо стани-ци, а завршавају се сви градилиш-

ПоЧела Монтажа нове аСФалтне Базе

9

нова База

ни прикључци укључујући и ормаре који су потребни за монтирање базе и касније за функционисање базе - објашњава директорка Милински.

Водовод и канализација су урађе-ни. Прикључак за канализацију та-кође, а ускоро ће се то омогућити и за водоводни. Изведена је и ком-плетна саобраћајница около базе, као и насипање платоа.

“Електродистрибуција изградња”, крајем јула уз свесрдну помоћ Бео-град пута, интензивно је радила на измештању, на извођењу темеља и уградњи великих бетонских стубова за 35КW кабл, високонапонски вод, јер, као што то обично бива, вод је пролазио баш изнад будућег торња асфалтне базе.

ПРВЕ ТОНЕ ЗА ГАЗЕЛУ

- Оно што могу да кажем везано за саму базу, то је да је уговор који смо потписали са “Wirtgenom” Ср-бија подразумевао испоруку опре-ме, тачније царињење, 30.јула и 40 дана за монтажу од тог датума. Оно што је нама било важно и где смо партнерски замолили њих и њихове

представнике, господина Мику Ра-кића и саму фабрику “Beninghofen” је да скрате рок испоруке и монта-же. Изашли су нам у сусрет, тако да очекујемо да ћемо се ми динамички уклопити за радове који подразуме-вају производњу асфалта са нове базе. Ту пре свега мислим на ливени асфалт за Газелу који смо уговорили. Пошто смо уговорили Газелу, база ће са тог аспекта имати своју пуну оп-равданост, као и остали део набавке опреме која се тиче уградње ливеног асфалта, првенствено једне нове ве-лике кохерице од 10m3 и финишера за ливени асфалт од 8m - задовољна је Милински.

У овом моменту, на терену је ско-ро сва опрема која је из увоза, што је скоро 90 одсто укупне опреме која је потребна за монтажу базе. Главни део базе, торањ, биће подигнут баш у време када билтен буде у штампи.

За сада све тече по плану. Ако буде неопходно, радиће се и ноћу.

Услови за то су обезбеђени.- Пошто заједнички радимо на све-

му томе, мислим да све иде изузетно компатибилно и динамички и орга-низационо на самом терену. Овом

приликом морам заиста да истакнем моју колегиницу Наташу Јоковић која води рачуна о инфраструктури зајед-но са Батом Спасићем и заиста то све држе под контролом, као што се види на терену (можда се и не види јер су инсталације под земљом), али заис-та се потпуно уклапамо динамички.

Не бих да не поменем и колеге из Пројектног бироа који су урадили не-опходну документацију из тог сегмен-та - истиче директорка и додаје - Оно што очекујемо је да ћемо крајем ав-густа, надам се, имати пробну произ-водњу асфалта. То би било скраћење рока од 15, па чак и 20 дана. Ту проб-ну производњу ћемо искористити за асфалтирање управо ове приступне саобраћајнице самој бази.

Крај августа је за мање од месец дана. Многима, нарочито онима који су у фирми две и три деценије, пре-сељење асфалтне базе на потпуно други крај града тешко је замислити. Вилине воде су се, упркос бројним недостацима, током свих ових дугих година, некако саживеле са Београд путем. Савиле се испод моста и надо-везале се комшијски на Карабурму... Н. Петровић

10

ПРаКСа

Група студената која је зах-ваљујући програму Центра за развој каријере и саветовање

студената Београдског универзи-тета, стигла у Београд пут на шес-томесечну праксу, стекла је, после првих месец, два дана, прва иску-ства о томе како изгледа радити у великом систему. Разговарали смо са некима од њих, али и са њиховим менторима, па вам преносимо њихо-ве мотиве да се пријаве на овај кон-курс, прве утиске из предузећа, као и жеље у будућем професионалном опредељењу.

У Сектор транспорта стигли су Мар-

ко Богићевић, апсолвент саобраћај-ног факултета, Милена Петровић, која је у мају дипломирала на ФОН-у и Емир Смајловић, такође апсолвент Саобраћајног факултета.

Милена: Када сам видела конкурс мени је остао још само дипломски, а до тада сам имала само месец дана радне праксе и помислила сам да је шест месеци неки довољан рок да се нешто научи. После првих месец

дана могу рећи да сам задовољна, поготово ових последњих десетак дана, баш активно учествујемо у изради ових траса. Мој факултет, односно смер, нема пуно додирних тачака са послом који се овде ради, али је значајно искуство, у сваком случају. Ја сам студирала на смеру управљање квалитетом, значи ради се о стандардима и идеално место за моју каријеру је Акредитационо тело Србије или неко предузеће које се бави увођењем стандарда.

Марко: Преко факултета нам је обезбеђена пракса, али само петнае-ст дана што је недовољно да се стек-не неко исуство, тако да је ово била добра прилика и по самом статусу предузећа које носи и по времену које се проводи. Ја сам баш на смеру транспорта, прве две године транс-порт путника, а друге две транспорт робе, тако да је то нека моја сфера интересовања. Када су у питању

универзитетска радна пракса

Позитивни утиСци наКон МеСец Дана

11

ПРаКСа

предузећа у којима бих радио, то су пре свега Ласта или Градско са-обраћајно, ако је у питању транспорт путника, или неко шпедитерско пре-дузеће, ако је у питању роба.

емир: И ја сам пре овога био на обавезној пракси која је трајала две недеље на факултету. Било је и то добро, стекнеш неко искуство, по-чнеш да размишљаш о неким ства-рима другачије, али две недеље су стварно мало. Ја сам студирао на катедри за безбедност, она се бави вештачењима и проценом штете, радио сам конкретно на неким пред-

метима и то је било баш занимљиво. Сматрам да после четири године на факултету немаш више много шта теоријски да научиш и ова пракса је дошла у правом тренутку. Ја сам и намеравао да се бавим неким ас-пектом из безбедности саобраћаја и то је, по мом мишљењу, највећи не-достатак овог сектора. Ово је сектор транспорта, имате огроман возни прак, а немате чак ни једног рефе-рента који би се бавио безбедношћу саобраћаја. Гледао сам једну сту-дију водовода и канализације, који има три и по пута мањи возни парк од вас и то су у питању много мање захтевна возила, могу и са Б катего-ријом да се возе, а имају службу која се бави безбедношћу саобраћаја, са два три инжењера. Они су томе много озбиљније приступили него Београд пут, ту се неке ствари још толеришу, али мислим да ће то морати да се

мења. Поготово уз нови Закон о без-бедности саобраћаја, неће моћи за све да буде одговоран само дирек-тор, мораће да постоји служба или бар један руководилац који се тиме бави, па да он буде и одговоран.

Часлав Јовановић: Идеја пројекта је била да од тога користи имају и студенти, али и ми. Конкретно, они овде раде са мном и директором Жељком Маравићем на корекцији плана рада Зимске службе за сезо-ну 2010/11. Извршене су неке изме-не, промењени неки приоритети и убачене неке улице које раније нису рађене, тако да они сад раде на тим новим плановима, односно корекци-ји књиге Зимске службе. Када завр-шимо, а при крају смо са тим, прећи ћемо на нову расподелу и организа-цију одржавања саобраћајница.

Када су дошли код нас, ја сам их прво упознао са делатностима које се обављају у Сектору саобраћајне делатности, показао сам им центар за даљинско управљање, упознао сам их са тиме шта се тамо ради, као и шта се ради у целом Београд путу. Онда смо их овде укључивали по-лако, они већ поседују доста знања, умеју да раде у одговарајућим ком-пјутерским програмима и врло су одговорно приступили овом послу. Не знам хоће ли неко од њих овде радити у будућности, али за све могу рећи да су врло озбиљни, одгoвор-ни и да никаквих проблема са њима није било. Ипак, мислим да је најсту-диознији Емир и да би се и по струци и по интересовању, најбоље уклопио у колектив.

У Сектору сигнализације такође су распоређена три студента, овог пута разговарали смо само са једним од њих, Слободаном Јанковићем, ап-солвентом Саобраћајног факултета, са смера друмског саобраћаја.

Слободан: С обзиром да нисам имао неких превеликих обавеза на факултету, пожелео сам да научим и видим нешто што је ван књиге. Стицање неке праксе, излажење на терен, мада се ради по неким прави-лима, реални проблеми се разликују од онога у књизи. Наравно, то је и

добра препорука када се конкурише за неки посао, мада је ово место где сам сада стављен управо оно што бих ја волео да радим. Врло је дина-

мичан посао, комбинација канцела-рисјког и теренског рада је најбољи образац. Посебно желим да кажем да су све колеге, и ментор и сви ос-талим врло предусретљиви. И поред огромног обима посла, увек нађу времена да помогну, објасне, прене-су своја знања и искуства.

Милан Јовановић: Он је тренут-но на послу инжињера припреме, не ради баш све, али неких 60-70% посла од онога што ми радимо већ су у стању сами да раде. Имају одго-варајућа знања за рад у програмима цртања на компјутерима, шаљемо их на терен, врло брзо се уклапају у начин и организацију рада. Ако неко од њих касније конкурише за посао у Београд путу, моћи ће готово одмах да почне самостално да ради.

Са студентима смо се договори-ли да ћемо поново разговарати за три, четири месеца, негде при крају праксе. Можда ће тада и неки који то сада не планирају, пожелети да каријеру започну управо у Београд путу. Обећали смо им и да ћемо им организовати малу турнеју по Бео-град путу, да упознају целу фирму и све њене сегменте. Ако и не дођу овде да раде, макар ће стећи неко радно искуство и увид у то како живе велики колективи попут нашег.

М. Живановић

12

захтев

Поштовани господине председ-ниче Владе,

желимо да вам се обратимо у име 54.000 запослених у јавно комунал-ним предузећима Србије и да Вам саопштимо следеће.

Наредбом о списку директних и индиректних корисника средстава буџета Републике Србије („Служ-бени гласник РС“ бр.113/2009) јавна комунална предузећа нису сврстана ни у директне ни у инди-ректне кориснике буџета, што је сасвим нормално, јер по шифри делатности сврстана су у привред-ну делатности где им је и место. То све не би било необично да по претходној Наредби, јавна кому-нална предузећа нису сврстана у индиректне кориснике буџета, на основу чега је уведено замрзавање зарада у овај сектор привреде од краја 2008.године, а индиректно од 2005. године. Значи, по потреби! Када треба да се замрзну зараде комунални систем је индиректни корисник буџета, а када се дели социјална помоћ, како Ви зовете „бонус“, онда ова предузећа нису корисници буџета.

Посебно желимо да Вам скрене-мо пажњу на следеће.

У априлу месецу 2010. године одржан је састанак предтавника савеза самосталних синдиката Ср-бије са Владом Републике Србије на челу са Вама и једним бројем представника крупног капитала из пословног удружења „Привредник“ под слоганом „Стало нам је да кре-не!“. Да ли је кренуло? Са сигур-ношћу се може рећи да није. Изу-зев политичког маркетинга у име дневно-политичких потреба ништа се није десило. Социјлани дијалог не постоји, Социјално-економски савет не функционише три године, не поштује се примена потписаних колективних уговора, не потписују

се посебни колективни уговори. До-носи се најважнији закон везан за судбину радника у комуналној де-латности без учешћа Синдиката и оних који терет укупне кризе треба да изнесу на својим леђима. У исто време, Стратегија о реконструкцији јавних и јавно комуналних преду-зећа није ни у назнакама. Дикле тако? Нашем стрпљењу дошао је крај и за Вас и Вашу Владу нема поправног. Само се кроз Ваша сао-пштења крећемо на боље, а народ и запослени сваким даном живе све горе.

од вас захтевамо:

1. Да се од 01.09.2010. године уредба о замрзавању зарада у јавним и јавно комуналним пре-дузећима стави ван снаге, јер 80% субјеката из ове делатности се самостално финансира и већина ради са губитком, па са-мим тим уредба за регулисање зарада није потребна;

2. Да се и запосленима у јавним комуналним предузећима испла-ти новчана помоћ од 5.000,00 ди-нара;

3. Да се у постојеће радне групе за израду измена и допуна зако-на о пензијском осигурању и из-ради закона о комуналним пре-дузећима укључе представници Синдиката;

4. Да се од 01.09.2010. године почну примењивати у целости потписани колективни уговори, као и да се почне са потписи-вањем Посебних колективних уговора за територију.

Надамо се да ћете имати пуно разумевања за ове наше захтеве, који су искрени, материјално уте-

мељени и који не трпе одлагање.Запослени у овом сектору су

свесни дубине економске кризе у којој се земља налази, и поли-тичких прилика и искушења која земљу очекују. Управо због тога својим даноноћним радом чине напоре да највиталније и најзначај-није функције урбаног живота нор-мално функционишу, али је потреб-но сачувати минимум стандарда и достојанство запослених у њима.

Економска криза се и даље раз-вија са забрињавајућим ефектима на пословање комуналних пре-дузећа и привреде у целини и са неизвесним временом трајања до коначне стабилизације. Потребно је што пре остварити консензус социјланих учесника, који у овом тренутку не постоји око садржаја следећих корака подстицајних мера које треба да ублаже овакво стање.

Стојимо вам на распологању да на заједничком састанку покуша-мо да појаснимо своје захтеве и изнађемо нит која спаја наше ин-тересе у превазилажењу постојеће социјлане беде.

Уколико у накраћем року не оце-ните нужност и потребу за удо-вољавањем побројаних захтева, бићемо принуђени да од септембра месеца 2010. године покренемо све видове синдикалне борбе, па и оне непожељне, обуставу рада у целој Србији до коначне реализације по-стављених циљева.

С поштовањем,Председник Синдиката запосле-

них у комунално стамбеној делат-ности Србије

Мр Милан Грујић

Председник гранског синдиката јавних саобраћајних и комуналних делатности „Независност“

Милан Симић

отвоРено ПиСМо ПРеМиЈеРуПредседнику Владе Републике Србијегосподину Мирку Цветковићу

Захтев за ургентно укидање Уредбе о замрзавању зарада у јавним комуналним предузећима

13

СинДиКати

Нацрт новог Закона о кому-налним делатностима чији је „предлагач” Министарство за

заштиту животне средине и простор-но планирање, изазвао је праву буру и жестоке реакције већине на које се односи. Најоштрији у критикама су представници запослених. Грански синдикати не само да су изашли са конкретним захтевима за изменама Нацрта, већ - што због недостатака у предлогу, што због непоштовања саме процедуре, траже и његово пов-лачење! Али, и не само то. Уз критику избегавања јавне расправе о Нацрту новог прописа, захтевају измену од-носа предлагача и других надлежних органа према синдикатима као пред-ставницима запослених непосредно заинтересованих субјеката и за нове одредбе и за судбину њихових преду-зећа.

Садржина и начин креирања и доно-шења Нацрта поменутог Закона где су синдикати заобиђени у широком луку, ујединили су представнике запосле-них у намери да се очувају интереси радника и разотркрију стварни моти-ви предлагања прописа. Самостални синдикат и Синдикат “Независност”, уз подршку шпанског Синдикалног института (ИСЦХОД) и финансијску потпору шпанске Агенције за међу-народну развојну сарадњу (АЕЦИД), организовали су 9. јула у Медиа цен-тру заједнички Округли сто на тему: “Закон о комуналним делатностима и приватизација јавних комуналних предузећа – Шта се крије иза предло-женог закона?”.

Уместо да овај Закон као стра-тешки важан буде плод рада тимова стручњака у којем ће бити уважени интереси запослених у комуналним делатностима, у Нацрту су дошли до изражаја индивидуални интереси оних који су га писали, тврде синди-кати. Он представља покушај да се кроз закон омогући лакше улажење приватног капитала у комунална пре-дузећа и на тај начин, спровођење њихове приватизације мимо Страте-гије реструктурирања коју припрема Министарство економије и регионал-ног развоја Србије.

Непостојање ресорног министар-ства задуженог за комуналне делат-

ности, формирање нове скупе “Ди-рекције” са нејасним овлашћењима, неусклађеност предлога новог Закона са европским стандардима и неупући-вање Нацрта Социјално-економском савету Републике Србије на давање мишљења као дела прописане про-цедуре, још су неки од крупних недос-татака и пропуста које “промовише” спорни предлог Министарства за заш-титу животне средине. Пре свега тога, синдикати оспоравају поверену (или преузету) надлежност тог министар-ства за креирање конкретног Закона. Како онда да то министарство није надлежно за закључење колективног уговора за комуналну делатност, пи-тају синдикати који већ дуже време трагају за надлежним партнером за

овај документ.Бројне дискусије за Округлим сто-

лом дале су многе одговоре на поста-вљено питање.

Милан Грујић, председник Синди-ката запослених у комунално-стам-беној делатности Србије ССС оценио је предложени пропис као интересни закон сачињен од људи који су ван ове земље са циљем да се обезбеди прилаз страног капитала. Штетан је и састављен на брзину. Покушава се донети пре стратегије реструктури-рања ЈКП којом ће се дефинисати не-заменљива добра у државној својини како би се она у овом Закону намерно „прескочила“. Осим тога, док страте-гијом треба да се уравнотеже трош-кови и приходи, Нацртом се планира формирање нове Дирекције која једи-

но троши новац јер има овлашћење да даје само мишљење. Такве аген-ције и дирекције, по речима Грујића, служе за генерисање појединих поли-тичких интереса.

Придружујући се оцени да је прави циљ доношења оваквог закона ства-рање правне регулативе да се у кому-нална предузећа уведе страни капи-тал, а радници при том лише акција, Милан Симић, председник ГС ЈСКД „Независност“ је истакао да синди-кати морају да заштите интересе за-послених, али истовремено и грађана као крајњих корисника комуналних добара и услуга.

Ставове Самосталног и синдиката “Независност” у потпуности је подржа-ла Београдска унија синдиката, један

од потписника колективног уговора за комуналце у Београду.

Бројна су питања која отвара нови Нацрт Закона о комуналним делат-ностима, а на нека од њих скренуо је пажњу Бранимир Љумовић из При-вредне коморе Србије која је учест-вовала у изради нацрта. За разлику од постојећих прописа који статус ЈКП дефинишу имајући у виду да је држава Србија власник предузећа, а локални органи су оснивачи (са пра-вом коришћења), нови закон пред-виђа повраћај имовине ЈКП локалним органима власти и даје јој превелике прерогативе.

Привредна комора Србије покуша-ла је да утиче да се законом прошири број делатности и да се оне дефини-шу како би се најзначајнији системи

закон о комуналним делатностима и приватизација јавних комуналних предузећа

Шта Се КРиЈе иза ПРеДложеноГ заКона?

14

СинДиКати

држали под контролом државе путем власништва, као што је то случај у многим западноевропским земљама, док су у Словенији, рецимо, комунал-ни системи у потпуности задржани у власништву државе.

Пракса из окружења, али на жалост већ и домаћа, исказале су неке од могућих последица. Наведен је при-мер из Зајечара. Власник Електрана у овом месту, иначе и странац, Чех, прогласио је стечај и оставио усред зиме град без грејања!

То, показује да се код приватиза-ције, па и тзв. јавног и приватног партнерства у комуналној области, уз питања из области безбедности, от-варају и многа друга. Између осталог – ко врши контролу Дирекције, шта ће се десити код нерешених иновин-ско-правних односа (?!), када ће бити донета подзаконска акта, како ће се бирати директори и оцењивати њихов рад, шта ће се десити са радно-прав-ним статусом запослених…

Због свих ових недоумица, син-дикати страхују да ће у комуналној сфери завладати приличан хаос који ће, у крајњој линији, највише осетити грађани као корисници комуналних услуга.

На нека од поменутих питања, син-дикати би можда и добили одговор – да су дошли предстaвници предла-гача Нацрта (осим ПКС) или других органа.

Мада су позвани “за округли сто”, иако иза министарстава стоји 28.000 најразличитијих стручњака, кажу ор-ганизатори, од представника држав-них органа одазвао се само Горан Батак из Министарства за економију. На врло јасан и ефикасан начин, он је присутне упознао са активностима на изради Стратегије реструктурирања комуналних предузећа.

Оформљена је радна гурпа у коју су ушли представници Светске банке, ЕБРД, УСАИД, Немачке развојне бан-ке и урађен први “драфт стратегије”.

На тај предлог чуло се пуно примед-би. У Министарсву очекују да им се оне доставе у писменом облику како би се утврдила коригована верзија “драфта”. Након јавне расправе ура-диће се коначни предлог који ће бити упућен Скупштини Србије на разма-трање и усвајање.

Према најави Батака, за јавна кому-нална предузећа нећи бити класичне приватизације као код друштвених фир-ми. Неке делатности уопште неће бити приватизоване, неке ће бити у виду концесије, док ће трећа врста бити тзв. ЈПП – јавно и приватно партнерство. Стратегија ће, како се очекује, бити оп-редељена до септембра.

Синдикати траже да се нови закон о комуналним делатностима уподоби стратегији што би, ваљда, било и ло-гично. С обзиром да се од стратегије очекује да дефинише учешће радни-ка у капиталу предузећа у ком су за-послени, инсистирање да се пре ње донесе нови Закон о комуналним де-латностима у синдикатима тумаче као покушај крупног капитала да на мала врата постане власник комуналних предузећа без претходног дефини-сања учешћа запослених у имовини и капиталу предузећа тј. да се њи-хово учешће избегне! То је, можда, и суштински одговор на питање са Ок-руглог стола. Н. П.

Синдикат запослених у комунално-стамбеној делатности Србије и Грански синдикат јавних саобраћајних и комуналних делатности “неза-висност”, упутили су заједничке примедбе на предложени текст закона учесницима у његовој изради – Председнике Републике Србије и пред-седнику владе Србије, Привредној комори Србије, Министарству за заштиту животне средине и просторно планирање, уСаиД-у, КоМДел-у и Сталној конференцији градова. такође, изнети су и следећи ставови:

- Синдикат ,,независност” и Самостални синдикат противе се ус-вајању предложеног нацрта закона о комуналним делатностима, без пуног уважавања достављених примедби, због потенцијално врло из-весних његових негативних последица са становишта квалитета и цена услуга и радно-правног положаја запослених,

- захтевају да се социјални дијалог и механизми за његову реализа-цију доследно имплементирају као демократски метод усаглашавања и решавања проблема, те у том смислу захтевају дефинисање ресорног министарства задуженог за комуналне делатности, потписивање гран-ског колективног уговора и повлачење предложеног нацрта закона из даље процедуре усвајања,

- противе се покушајима представника власти да одрже привид постојања социјалног дијалога, као и покушајима коришћења трипар-титних преговора као ,,демократско-популистичког” украса и покушаји-ма угрожавања основних права радника у комуналним предузећима.

уколико влада Србије игнорише наведене ставове, Синдикат “неза-висност” и Самостални синдикат ће свим законским и синдикалним средствима борбе појачати своје деловање у циљу заштите интереса запослених у комуналним предузећима и грађана Србије и у том сми-слу, захтевати подршку Међународне и европске конфедерације син-диката, Међународне организације рада, европске комисије и домаћих и иностраних медија – каже се у закључцима јулског округлог стола у Београду.

заЈеДниЧКи Ставови СинДиКата

Према информацијама из Самосталног синдиката Бео-град пута, Управа за цене града Београда и њен директор Бранислав Ракић упутили су 21. јуна допис свим јавним ко-муналним предузећима у граду о поступку за коришћење масе новца за тзв. ванредне ситуације (прековремени сати, продужени рад), која ће бити утврђена ребалансом буџета Програма пословања за текућу годину.

Постоје правила по којима се наведена средства акти-

вирају. Предузеће је дужно да кроз одговарајући акт де-финише врсту послова, структуру, као и број радника не-опходних за обављање посла. Сагласност на коришћење додатних средстава, сходно оправданости, даје надлеж-ни секретаријат и Управа за цене на верификацију и одо-брење.

По Ракићевим речима, средства би могла бити активна већ од краја јула, кажу у Самосталном синдикату.

ПланиРана ДоДатна СРеДСтва

15

Радници Београд пута су велики број пута до сада показали своју ху-маност. Апелујући на тај узвишени осећај, АСНС Београд пута обраћа се свим запосленим са молбом да још једном покажу колико им значи брига за сваког колегу. Наиме, наш колега Небојша Јоксимовић оболео је од веома тешког облика леукемије. Неке наше колеге су већ у више на-врата помогле да се за њега обезбе-ди ретка крвна група. Овог пута об-раћамо се свима који су у прилици да материјално помогну. Небојша је од јануара на боловању (као и његова супруга, јер је њему неопходна стал-на нега), а његово тренутно здрав-ствено стање је веома тешко. Опе-рација пресађивања коштане сржи која је недавно изведена, произвела је екстремно тешке пратеће ефекте, тако да Јоксимовић не само да није у стању да ради, већ му је и свакоднев-ни живот изузетно тежак и болан. Све ово оставило је и тешке материјалне ефекте на његову породицу, уз сву помоћ коју је до сада од синдиката и

предузећа добио. Зато позивамо све који то могу да се, испуњавањем об-расца који се налази на дну ове стра-не, одрекну скромног износа у корист Небојша Јоксимовића. Попуњени об-разац може се предати представни-цима синдиката АСНС или у службу финансија у Нушићевој улици. Реч је о једнократној помоћи и она ће, ма колико појединачно била скромна,

у укупном износу много значити на-шем колеги и његовој породици. Не сумњамо у племенитост запослених у Београд путу и верујемо да ћемо и овог пута помоћи колеги коме је та помоћ неопходна. Све детаљније информације могу се добити на теле-фоне су 2071-604 или 2621-422, лок 102. Синдикат се унапред захваљује свима који се одазову апелу.

СинДиКати

Сагласан сам да ми се од плате ЈЕДНОКРАТНО одбије износ од

___________ динара, као помоћ за нашег колегу Небојшу Јоксимовића.

Име и презиме _______________________________________________

Матични број

Евиденциони број

Потпис _______________________________

Датум ________________________________

Прошлогодишња акција АСНС Београд пута у којој је по-дељен прибор за ученике који

полазе у први разред основне шко-ле, показала се као веома успешна и добро прихваћена, па је руководство овог синдиката решило да је и ове године настави.

Стога понављамо позив роди-тељима чији ђаци овог септембра први пут седају у школске клупе да се што пре, а најкасније до петка, 13. августа, јаве представницима овог синдиката у Београд путу (те-лефони су 2071-604 или 2621-422, лок 102).

Покушавајући да својим колегама умање не мале издатке које захтева опремање једног будућег школар-ца, АСНС ће поклонити комплетан прибор, што подразумева ранац, свеске, прибор за ликовно и перни-цу са оловкама, бојицама и осталим потрепштинама. Напомињемо и да ће, као и претходне године, прибор бити првокласне израде, као и да

ће ранчеви бити анатомски прила-гођени деци тог узраста. Наравно, водиће се рачуна и о укусима мали-шана, па ће дезени бити примерени њиховим жељама.

Обавештавамо истовремено и да ће прибор бити подељен у среду. 25.августа у сали у Доситејевој 21.

Том приликом представници синди-ката угостиће малишане и њихове родитеље, уз пригодну закуску, а од будућих првака се очекује да понесу добро расположење и можда неку песмицу којом ће показати своју спремност да се суоче са првим озбиљним животним задатком.

ПРваци, ПажЊа!

аПел