Biltengodina ii • Broj 3 • septemBar 2010 • Beograd

akreditacionotelo srBije

www.ats.rs

poverenje u kompetentnost

TEMA BROJA: SertifikacijaTEMA BROJA: Sertifikacija

danas u evropi sve zemlje članice imaju svoja akredita-

ciona tela, kao i zemlje kandidati za članstvo u eU, koje

su značajno napredovale u unapređenju svojih sistema

akreditacije u skladu sa međunarodnim i evropskim

normama. evropska organizacija akreditaciju - ea danas

broji 34 članice iz zemalja eU i eFta sporazuma. do sada

su 29 članica potpisale ea mla sporazume, a čak njih 22

su potpisale sporazume o međusobnom priznavanju za

sve oblasti akreditacije (ispitivanje, etaloniranje, sertifi-

kacija i kontrolisanje). sve to je rezultat naraslog broja

akreditovanih organizacija za ocenjivanje usaglašenosti,

kojih je danas, preko 20.000 (akreditovanih od strane

potpisnica ea mla sporazuma) u odnosu na 14.000,

koliko ih je bilo 2004. godine. ista je situacija i na global-

nom nivou, gde je rast od oko 35% uslovio da danas

imamo oko 29.000 akreditovanih laboratorija.

Značaj akreditacije i njeno priznavanje u ekonoms-

koj infrastrukturi eU potvrđuje usvajanje Uredbe no

765/2008 od strane evropske komisije, koja prvi put

obezbeđuje pravni okvir za korišćenje sistema akredi-

tacije širom evrope i po prvi put uspostavlja opšti

pravni okvir za slobodno kretanje roba na jedinstvenom

tržištu eU, jačajući poverenje u kvalitet ocenjivanja

usaglašenosti proizvoda i jasno određujući ulogu akred-

itacije. Uredba je stupila na snagu 1. januara ove godine

i u njoj su propisani zahtevi za organizaciju akredita-

cionih tela, postupak potvrđivanja kompetentnosti tela

za ocenjivanje usaglašenosti, nadzor na jedinstvenom

unutrašnjem tržištu koji obezbeđuje visok nivo zaštite

javnog interesa, kontrolisanje proizvoda poreklom izvan

evropske unije i opšti principi označavanja ce oznakom.

ono što evropska mreža potpisnica mla sporazuma

omogućava i što je ekonomskim jezikom merljivo jeste

uklanjanje trgovinskih barijera na način da ljudi, proiz-

vodi i usluge prelaze evropske i svetske granice. akredi-

tacija donosi poverenje u usluge akreditovanih labora-

torija, sertifikacionih i kontrolnih tela, koje proizvodima,

ljudima i uslugama daju „međunarodni pasoš za trgov-

inu“, upravo iz razloga što su mla sporazumi priznati na

međunarodnom nivou od strane ilac-a i iaF-a.

Za nacionalna akreditaciona tela koji nisu u eU potpisiv-

anje ea Bla sporazuma pod uslovima koji se primen-

juju i za ea mla sporazume, pruža dostupnim milionsko

evropsko tržište za proizvode ispitane i sertifikovane od

strane akreditovanih organizacija kod akreditacionih

tela zemalja izvoznica. Za održavanje i uspeh mla

sporazuma zaslužan je proces kolegijalnog ocen-

jivanja (peer evaluation) od strane ea, kojim se doka-

zuje usaglašenost nacionalnog sistema akreditacije sa

međunarodnim standardima i zahtevima.

i na kraju, želim da vas obavestim da je 27. avgusta

ove godine ats proširilo svoju prijavu za potpisivanje

ea mla/Bla sporazuma i za oblasti akreditacije medi-

cinskih laboratorija, sertifikacionih tela za sertifikaciju

sistema menadžmenta i sertifikacionih tela za sertifi-

kaciju proizvoda. nakon sprovedenog pred-ocenjivanja

tokom marta ove godine, očekujemo da će početkom

2011. godine uslediti ea kolegijalno ocenjivanje.

Želim da verujem da će kao posledica uspešno završenog

ocenjivanja doći i do skorog potpisivanja sporazuma o

uzajamnom priznavanju nacionalnih sistema akredi-

tacije i ocenjivanja usaglašenosti, kao i međusobnog

prihvatanja izveštaja i sertifikata.

.

Dr Dejan Krnjaić

direktor ats-a

poštovane akreditovane organizacije,

ovom prilikom želim da vas podstaknem da razmišljate o značaju akreditacije, koliko je važno njeno mesto u ekonomijama širom sveta i koliko je važno da i srbija postane punopravna članica međunarodne akreditacione mreže, koja se znatno do sada uvećala (skoro 40%) u odnosu na 2003. godinu, otkako su nacio-nalne ekonomije širom sveta ustanovile svoja kompetentna nacionalna akredita-ciona tela.

reč direktoraZnačaj međunarodnih sporazuma

Četvrti sastanak u okviru RTV projekta

4

Učesnici sastanka su bili predstavnici akreditacionih tela zemalja jugoistočne evrope uključujući i predstavnike akreditacionih tela grčke (esYd) i turske (tUrkak). domaćin sastanka je bilo akreditaciono telo albanije (da).

Uvodni deo sastanka bio je posvećen prezentaciji i analizi najčešćih neusaglašenosti koje se identifikuju tokom kolegi-jalnih ocenjivanja ea, koju je pripremila maria papatzikou, predstavnica esYd-a. neusaglašenosti se najčešće odnose na nepristrasnost akreditacionih tela, odnos sa povezanim telima, ukoliko ista postoje, poštovanje planova realizacije nadzornih

ocenjivanja, nepostojanje dokumentovanog postupka za izbor reprezentativnog uzorka za osvedočenje prilikom real-izacije ocenjivanja, kompetentnost ocenjivača koji učestvuju u postupku ocenjivanja, poštovanje planova za praćenje ocenjivača u definisanim periodima vremena, kao i nedostatak učešća u odgovarajućim šemama međulaboratorijskih poređenja i pt šemama.

kratak pregled aktivnosti koje će biti realizovane u okviru regionalnog projekta eU ipa 2008 prezentovao je david norris, vođa projekta, dok je tilman denkler prezentovao d-a-cH

Nove akreditacije Akreditaciono telo Srbije donelo je 23. avgusta i 27. septembra 2010. godine sledeće odluke o dodeli akreditacije, niz odluka o održavanju ili obnovi akreditacije, proširenju odnosno smanjenju obima akreditacije, suspenziji odnosno ukidanju akreditacije.

27. septembar 2010. godine

Dodeljena je akreditacija laboratorijama za etaloniranje:

• Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za geodeziju i geoinformatiku, metrološka laboratorija za etaloniranje,

• Fabrika automotora „21 maj“, Sektor kontrole kvaliteta, metrološka laboratorija, Beograd-rakovica,

• INSTITUT ZA FIZIKU, Centar za eksperimentalnu fiziku, laboratorija za fiziku atmosfere i optičku metrologiju, Beograd-Zemun.

Doneta je odluka o ukidanju akreditacije laboratoriji za ispitivanje

• ZORKA – Centar za istraživanja doo Šabac, u restruktuiranju, Zavod za analitičku hemiju,

kao i odluka o ukidanju akreditacije laboratoriji za etaloniranje, na sopstveni zahtev

• Zastava automobili a.d., PC Centralni laboratorijum, Metrološka laboratorija, kragujevac.

23. avgust 2010. godine

Dodeljena je akreditacija laboratorijama za ispitivanje:

• A.D. Magnavita holding Novi Sad, Magnalab ogranak br.1, Šabac

• TEKSTILINSPEKT DOO Beograd,

i laboratoriji za etaloniranje:

• Galenika a.d., Sektor tehnike i logistike, Odeljenje dijagnostike i

kvalifikacije opreme i procesa,

Beograd-Zemun.

Doneta je odluka o suspenziji na sopstveni

zahtev laboratoriji za ispitivanje:

• VAR DOO Tavnik, laboratorija za ispitivanje,

kao i odluka o ukidanju akreditacije na sopstveni zahtev

laboratoriji za ispitivanje:

• Duga A.D. Industrija boja i lakova Beograd, Laboratorija za

instrumentalnu analizu i kontrolu kvaliteta Beograd.

sve detaljne informacije o akreditovanim organizacijama možete pogledati u registru akreditovanih organizacija. (http://www.ats.rs/registar/index.php?action=searchpage)

U okviru RTV ( Physikalisch - Technische Bundesanstalt ) projekta Nemačkog metrološkog instituta „Promotion of regional cooperation in South East Europa in the field of quality instrastructure“ 9. i 10. juna 2010. godine održan je u Tirani četvrti sastanak.

Infrastruktura kvaliteta zapadnog Balkana i Turske

Učesnici seminara bili su predstavnici ministarstava zaduženi za infrastrukturu kvaliteta, direktori akreditacionih tela kao i zvaničnici evropske komisije i drugih institucija. ovaj seminar je pored sticanja novog znanja o infrastrukturi kvaliteta i slobodnog protoka roba u evropskoj uniji omogućio razmenu iskustva u regionu, a sve u cilju uklanjanja nepotrebnih tehničkih barijera u trgovini i primene ceFta sporazuma.

tokom 17. i 18. juna održan je i niz veoma zanimljivih predavanja uključujući i prezentaciju „slobodno kretanje robe - infrastruktura kvaliteta u srbiji“ koju su predstavili miodrag dugandžija, šef

odeljenja za infrastrukturu kvaliteta i tehničke propise ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja republike srbije i dr dejan krnjaić, direktor akreditacionog tela srbije.

pored ove, veoma primećene prezent-acije, svakako su se izdvojila i predavanja:

„Akreditacija i notifikacija“ – Annabel Brewka, european commission dg enter-prise and industry; „sporazumi između akreditacionih tela“ - rózsa ring, direk-tor akreditacionog tela mađarske i član izvršnog komiteta evropske organizacije za akreditaciju; „Uvod u acca sporazum

– sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda“ - paul de lusignan, dg trade, european commission; “Uloga regionalnog saveta za saradnju u jačanju regionalne saradnje u južnoistočnoj evropi“- lidija topić, rcc.

seminar je bio odlično organizo-van i vođen od strane dejvida norisa (david norris), vođe ipa 2008 region-alnog projekta infrastrukture kvaliteta, a učesnici seminara imali su priliku da razmene mišljenja i iskustva sa silvijom Vakarom (Silvia Vaccaro, CEN) i Oti Palom (outi pala, dg enterprise and industry).

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=399

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=410

training system, sistem priznavanja obuka za ocenjivače koji se koristi na nivou tri zemlje: Austrija, Nemačka i Švajcarska. Ovim sistemom priznavanja obuka smanjuju se troškovi, razmena ocenjivača je olakšana i povećana je efikasnost saradnje između akreditacionih tela ove tri zemlje (isto govorno područje).

U nastavku sastanka diskutovalo se o realizaciji projektnih aktivnosti, kao i o aktivnostima koje slede u narednih godinu dana:

• u okviru projekta biće formirana regionalna baza ocenjivača koja će svim akreditacionim telima biti dostupna na web strani RTV-a; početna baza sadrži preko 70 ocenjivača izabranih na osnovu uspostavljenih zajedničkih kriterijuma i delegiranih od strane svakog akreditacionog tela ponaosob;

• izrađen je nacrt dokumenta koji se odnosi na zajedničke kriterijume za ocenjivače; u okviru radne grupe, koja će biti naknadno formirana, analiziraće se mogućnost za njegovu primenu na nivou svih akreditacionih tela regiona;

• obuke za zaposlene akreditacionih tela i ocenjivače započinje od septembra 2010. godine i biće organizovane u tri dela:

a) dve radionice u kojima će učestvovati zaposleni akredi-tacionih tela: jedna za menadžere kvaliteta akreditacionih tela posvećena zadovoljavanju pojedinih zahteva iso/iec 17011 i druga posvećena realizaciji procesa akreditacije;

b) obuke za ocenjivače koje će biti realizovane osvedočenjem u rad timova tokom ocenjivanja laboratorija, sertifikacionih tela, kontrolnih organizacija i pt provajdera; domaćini ovih obuka su Hrvatska, turska i grčka;

c) specijalizovani seminari za ocenjivače: tehnički zahtevi za laboratorije u oblasti hemijskih i mikrobioloških ispiti-vanja (mesto održavanja: Beograd, februar 2011. godine), uzorkovanje u oblasti životne sredine (mesto održavanja: skoplje, novembar 2010. godine) i sledljivost u laboratori-jama za ispitivanje, uključujući interno etaloniranje (mesto održavanja: grčka, mart 2011. godine).

U okviru ipa 2008 regionalnog projekta „infrastruktura kvaliteta zapadnog Balkana i turske“, 17. i 18. juna ove godine u Briselu, u sedištu evropskog komiteta za standardizaciju (cen) održan je seminar, posvećen unapređenju slobodnog protoka roba na Balkanu i njegovog usklađivanja sa

pravilima jedinstvenog evropskog tržišta.

5

dr dejan krnjaić, ats i miodrag dugandžija, merr

Dejan Krnjaić, ATS, Miodrag Dugandžija, MERR, Silvia Vaccaro, CEN, Outi Pala, DG Enterprise, David Norris, team leader IPA 2008Dejan Krnjaić, ATS, Miodrag Dugandžija, MERR, Silvia Vaccaro, CEN, Outi Pala, DG Enterprise, David Norris, team leader IPA 2008

dr dejan krnjaić, ats i miodrag dugandžija, merr

Poseta predstavnika ESYD-a

6

Evropska radionica za rezidue pesticida

cilj radionice je bio da se razmene informacije i iskustva i okupe stručnjaci iz raznih oblasti ostataka pesticida: analitički hemičari, menadžeri kvaliteta, predstavnici regulatornih tela iz oblasti pesticida i drugih naučnika.

skupu je prisustvovalo preko 550 učesnika iz celog sveta (evrope, severne i južne amerike, azije i australije), od predstavnika komercijalnih i državnih laboratorija, državnih organa, regulatornih i akreditacionih tela, do predstavnika proizvođača hrane, distributera i velikih lanaca prodaje.

program radionice je omogućavao široku razmenu informacija kroz plenarna predavanja poznatih stručnjaka iz analitike pesticida, donosioca propisa, procene rizika i prezentacije proizvođača, kao i diskusije u okviru poster sekcija sa preko 170 prezentovanih radova.

glavne teme sastanka su bile: • uzorkovanje i priprema uzoraka, pojednostavljene procedure

prečišćavanja, • trendovi u analitičkim tehnikama i metodologiji (primena

tandem-ms and toF-ms, High resolution Hplc (Uplc itd), • obezbeđenje kvaliteta (QA/QC) / akreditacija, • regulatorna pitanja / harmonizovanje evropskih vrednosti za

mrls, • monitoring rezidua pesticida (koncepti / rezultati), procena rizika

od prisustva više rezidua, • dijetetski unos i rizik za potrošače.

U okviru skupa i poznati proizvođači opreme su predstavili svoja dostignuća kroz prezentacije najsavremenije instrumentalne opreme, automatskih uređaja za ekstrakciju i prečišćavanje

uzoraka, prilagođenih za analizu pesticida, referentnih materijala i standarda pesticida.

radionici su iz republike srbije, prisustvovali: redžepović azra (akreditaciono telo srbije), dr raičević smiljana (centar za ispitivanje namirnica, Beograd), dr Mojašević Milica i Špirović Bojana (poljoprivredni fakultet Zemun), marošanović Biljana i Pandurević Maja (SP laboratorija - Bečej) i Vasiljević Isidora i dr pucarević mira (a Bio tecH laB - sremska kamenica).

sledeći po redu european pesticide residue Workshop biće održan u Beču 2012. godine.

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=411

U Strazburu je u periodu od 20. do 24. juna 2010. godine održana osma po redu Evropska radionica za rezidue pesticida (European Pesticide Residue Workshop EPRW 2010). EPRW je vodeći evropski skup namenjen prezentaciji i

diskusiji o najnovijim konceptima i razvoju u oblasti ostataka pesticida u hrani i piću.

teme razgovora sa grčkim ekspertima tokom njihove petodnevne posete bile su: međulaboratorijska poređenja i pt šeme, kao i iskustva grčkog akreditacionog tela u ocenjivanju laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje.

Značaj učešća laboratorija u međulaboratorijskim poređenjima

i pt šemama još jednom je jasno istaknut, a diskutovano je i o usklađivanju politike učešća u šemama prema dokumentu ea-4/18, guidance on the level and frequency of proficiency testing participation iz juna 2010. godine, načinu određivanja podoblasti ispitivanja/etaloniranja radi korektne primene politike u vezi frekvencije učešća u odgovarajućim šemama.

poseta grčkih ocenjivača iskorišćena je za organizovanje zajedničkog sastanka sa radnom grupom ats-a iz oblasti kvaliteta vazduha. naime, u okviru aktivnosti ats-a osnovana je radna grupa čiji je osnovni zadatak stručna pomoć u uspostavl-

U okviru projekta „Tehnička pomoć institucijama iz oblasti infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji“ u poseti Akreditacionom telu Srbije su bili dr Vagelis Bakeas i dr Chistors Mitsas, ocenjivači grčkog akredi-tacionog tela, ESYD.

Sastanak radnih grupa za uzorkovanje i za pesticide

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=413http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=427

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=421

Prvi sastanci radnih grupa za uzorkovanje i za pesticide održani su 27. jula 2010. godine, odnosno 20. jula u pros-torijama Akreditacionog tela Srbije - ATS. Radnu grupu za uzorkovanje, kao za pesticide, sačinjavaju predstavnici zainteresovanih strana: akreditovanih organizacija, univerziteta, kao i predstavnik stalnog tehničkog komiteta za laboratorije.

janju šeme za ocenjivanje prema SRPS EN/TS 15675, Air quality – Measurements of stationary source emissions – Application of EN iso iec 17025 to periodic measurements, što podrazumeva izradu uputstava za ocenjivanje i smernica za iskazivanje obima akredi-tacije. radnu grupu sačinjavaju predstavnici zainteresovanih strana: akreditovanih organizacija, nadležnog ministarstva, kao i predstavnik stalnog tehničkog komiteta za laboratorije.

dalje aktivnosti u vezi pomenutih tema nastavljene su u periodu od 30. avgusta do 3. septembra 2010. godine, kada su u prostori-jama ats-a održane obuke i seminari na temu međulaboratorijskih poređenja i pt šema, kao i akreditacije laboratorija za ispitivanje prema zahtevima EN/TS 15675, Air quality – Measurements of stationary source emissions – Application of EN ISO/IEC 17025 to periodic measurements.

dr chistors mitsas je bio predavač na obuci za tehničke ocenjivače ats-a za laboratorije za ispitivanje i laboratorije za etaloniranje koja se odnosila na način ocenjivanja zahteva iso/iec 17025 u vezi obezbeđenja kvaliteta rezultata ispitivanja

odnosno etaloniranja koristeći učešće u međulaboratorijskim poređenjima i pt šemama. ocena rezultata učešća laboratorija u poređenjima i odgovarajućim šemama je jedan od važnih i neizbežnih elemenata ocenjivanja laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje.

održana je i obuka za osoblje ats-a vezana za zahteve iso/iec 17043, Conformity assessment – General requirements for profi-ciency testing. inače, akreditacija provajdera je deo projekta proširenja aktivnosti rada ats-a za 2010. godinu.

tokom ovog perioda realizovan je i seminar na temu zahteva SRPS EN/TS 15675, Air quality – Measurements of stationary source emissions – Application of EN ISO IEC 17025 to periodic measurements kome su prisustvovali predstavnici akreditovanih laboratorija za ispitivanje u oblasti kvaliteta vazduha. svaka od njih je potencijalni kandidat za akreditaciju prema ovoj tehničkoj specifikaciji. ova specifikacija je bila i tema obuke za tehničke ocenjivače ats-a za oblast kvaliteta vazduha, na kojoj je predavač bio dr Vagelis Bakeas.

Radna grupa za uzorkovanje

radna grupa za uzorkovanje formirana je sa zadatkom da izradi odgovarajuća dokumenta koja opisuju aktivnosti uzorkovanja i definišu kriterijume u slučajevima kada se aktivnosti uzorkovanja akredituju prema zahtevima standarda srps iso/iec 17025:2006.

potreba za izradom ovih dokumenata proistekla je iz pozitivnih iskustava koje imaju druga akreditaciona tela članice evrop-ske kooperacije za akreditaciju, kao i iz samog značaja i uloge uzorkovanja. poznato je da „ni najbolje analize na svetu ne mogu ispraviti greške prilikom uzorkovanja“, što neposredno govori o ozbiljnosti i neospornoj kompetentnosti koja se mora dokazati kod izvođenja ove aktivnosti.

sledeći zadatak radne grupe za uzorkovanje je formiranje nacrta Uputstva za akreditaciju uzorkovanja koji će biti razmatran tokom sledećeg sastanka.

Radna grupa za pesticide

teme sastanka radne grupe za pesticide odnosile su se na:

• Smernicu za iskazivanje obima akreditacije laboratorija za ispi-tivanje, ats-Up03, kao i

• Pravila o učešću u međulaboratorijskim poređenjima i šemama za ispitivanje osposobljenosti, ats-pa02, ostvrt na pesticide.

radna grupa za ostatke pesticida je saglasna da se u doku-mentima ats-a smernice za iskazivanje obima akreditacije laboratorija za ispitivanje (ats-Uo03) i pravila o učešću u međulaboratorijskim poređenjima i šemama za ispitivanje ospo-sobljenosti, ats-pa02 mora napraviti jasniji osvrt na način iska-zivanje ostataka pesticida u rešenju o utvrđivanju obima akredi-tacije kao i na frekvenciju učestvovanja laboratorija u priznatim pt šemama. nastavak rada radne grupe za pesticide je planiran tokom jeseni 2010. godine.

7

Sporazum o partnerstvu između EA i EK

presedavajući evropske organizacije za akreditaciju (ea) graham talbot potpisao je 30. juna,sporazum o partnerstvu između ea i evropske komisije (ek), koju je predstavljala liliana Brikman, u ime direktora generalnog direktorata za preduzeća i industriju. ovim sporazumom se i zvanično uspostavlja partnerstvo između ea i komisije u oblasti akreditacije, definisano Uredbom (regulation) 765/2008 (eZ) evropskog parlamenta i saveta od 9. jula 2008. godine. pomenuti sporazum važiće 4 godine i stupio je na snagu 1. januara 2010. godine. nakon ovog sporazuma presedavajući ea je potpisao i sporazum o finansiranju za 2010. godinu u kojem je predstavljena odluka komisije da se dodele finansijska sredstva ea kako bi mogla da sprovodi svoj program rada i kako bi bila zvanično imenovana za organizaciju koja će biti zadužena za sistem akreditacije u evropi. potpisivanje ova dva sporazuma predstavlja krunu dugogodišnjih priprema i zvaničnog priznavanja novog položaja koji ea zauzima u evropskoj infrastrukturi.

8

prvog dana seminara predstavljene su teme koje su se odnosile na: • pravni okvir infrastrukture kvaliteta u Evropskoj uniji (predavač

Vitomir Fister, pravni ekspert Evropske komisije zadužen za oblast akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti u okviru nacionalnog programa cards 2006)

• horizontalno i tehničko zakonodavstvo (predavač Zoran Bakić, merr)

• značaj i uloga akreditacije u tehničkom zakonodavstvu (predavač ljubica Živanić, ats)

• ključne direktive za opremu pod pritiskom i zahtevi direktiva (predavač mr mihael gruden, ekspert iz slovenije).

Preostali dani koncipirani su kao radionice – rad na prvilnicima za opremu pod pritiskom. predstavnik ministarstva za rudarstvo i energetiku Uroš Đurđević i predstavnik radne grupe Bogdan

gnjatović drugog dana seminara predstavili su prisutnima izveštaj o dosadašnjem radu radne grupe i dokle se stiglo sa pripremom nacrta pravilnika, sa posebnim osvrtom na dileme i moguća problematična rešenja određenih delova pravilnika. nakon aktivne diskusije članova radne grupe i eksperta iz slovenije date su preporuke za rešavanje dilema, kao i smernice za nastavak rada na izradi pravilnika. najviše nedoumica oko predloženih rešenja bilo je u nacrtu pravilnika koji se odnosi na preglede i ispitivanja opreme pod pritiskom i jednostavnih posuda pod pritiskom tj. na opremu pod pritiskom koja je već u eksploataciji, kao i na prelazne odredbe pravilnika. takođe, eksperti sa projekta su ukazali na određene nelogičnosti uočene u nacrtima pravilnika, koje su i prodiskutovane i predložena su nova rešenja, sa ciljem što brže harmonizacije našeg zakonodavstva sa pravnim okvirom evropske unije.

Seminar / radionica radne grupe za izradu propisa u oblasti opreme pod pritiskom

U okviru projekta „Tehnička pomoć institucijama iz oblasti infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji“ finansiranog od strane Evropske unije u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja (MERR), održan je u Beogradu, od 20. do 23. septembra, u prostorijama Privredne komore Srbije (prva dva dana) i Ministarstva za rudarstvo i energetiku (druga dva dana) seminar/radionica namenjen Radnoj grupi za izradu tehničkih propisa u oblasti opreme pod pritiskom. Zadatak ove radne grupe je da izradi tekst nacrta tri pravilnika u oblasti posuda pod pritiskom i to: Pravilnika o opremi pod pritiskom, Pravilnika o jednostavnim posudama pod pritiskom i Pravilnika o pregledima i ispitivanjima opreme pod pritskom i jednostavnih posuda pod pritiskom transponovanjem direktiva 97/23/ES i 87/404/EES.

Bojan Gnjatović, Uroš Đurđević i Mihael GrudenBojan Gnjatović, Uroš Đurđević i Mihael Gruden

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=429

Akreditacija i sertifikacija u oblasti poljoprivrede – organska proizvodnja i zaštita geografskog porekla

Tema broja: Sertifikacija

Branislav Raketić, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

9

Politika kvaliteta u poljoprivrednom –prehrambenom sektoru

poznato je da kako na srpskom tako i

na međunarodnom tržištu vlada velika

konkurencija za plasman prehrambenih

proizvoda. trend na tržištu prehrambenih

proizvoda je želja potrošača za

autentičnom, kvalitetnom i zdravstveno

bezbednom hranom. U želji da budemo

što konkurentniji na tržištima moramo da

radimo na stvaranju imidža da kupovina

hrane i pića koja je proizvedena u srbiji

podrazumeva kupovinu kvalitetnih

proizvoda, izabranih iz bogate ponude

koja reflektuje različite tradicije i regione

u zemlji. jasno je, da sticanje ovakve

reputacije zahteva dugogodišnji naporan

rad, investicije, inovacije i posebnu pažnju

usmerenu na postizanje odgovarajućeg

kvaliteta.

osnovni cilj politike kvaliteta u oblasti

poljoprivrede je da izgradi i implementira

„šeme kvaliteta“, kao što su organska

poljoprivreda, poljoprivredni -

prehrambeni proi-zvodi sa geografskim

oznakama, integralna proizvodnja, kao i da

implementira tržišne standarde.

ova strategija gradi se na nekoliko načina.

U osnovnom delu, svi poljoprivrednici i

proizvođači hrane moraju da budu zakonski

obavezani da poštuju odgovarajuće zahteve

u poljoprivrednoj i prehrambenoj proi-

zvodnji, između ostalog, ovo se pre svega

odnosi na zaštitu životne sredine, dobrobit

životinja, obazrivo korišćenje sredstava za

zaštitu bilja, kao i veterinarskih lekova. iza

ovih “osnovnih“ zahteva, poljoprivrednici i

proizvođači hrane moraju da koriste svoja

znanja i maštu da bi stvorili proizvode sa

„posebnim“ kvalitetom, koji će biti cenjeni

od strane potrošača.

agro-prehrambeni sektor moraće da se

gradi na ovakavom pristupu u narednim

godinama kako bi se održala konkurentnost

i profitabilnost. Za poljoprivrednike i za

proizvođače hrane, ovo znači dve stvari:

prvo, da nude proizvode sa kvalitetom

koje kupci žele, i drugo, jasno informisanje

potrošača o kvalitetu svojih proizvoda.

U daljem unapređenju politike kvaliteta

identifikovana su tri osnovna pitanja koja

treba rešiti, i to:

• informacije: poboljšati komunikaciju

između poljoprivrednika, kupaca i

potrošača o kvalitetu poljoprivrednih

proizvoda;

• koherentnost: povećati koherentnost

instrumenata politike kvaliteta u

agroprehrambenom sektoru;

• kompleksnost: pojednostavljenje u cilju da

poljoprivrednici, proizvođači i potrošače

lakše razumeju razne „šeme“ kvaliteta, kao

i razne oznake kvaliteta.

Organska proizvodnja – značaj i trendovi

organska proizvodnja ima značajnu ulogu

u razvoju ruralnih područja, jer omogućava

ekonomski razvoj, diverzifikaciju aktivnosti,

privla-čenje finansijskih resursa, ali takođe

predstavlja integralni deo strategije za

ruralni i poljoprivredni razvoj.

Značaj organske proizvodnje proističe iz

sledećih aspekata koje obuhvata, kao što

su:

• zaštita prirodnih resursa od zagađenja;

• očuvanost biološke raznolikosti;

• dugoročno održavanje i povećanje

plodnosti zemlje;

• proizvodnja kroz prepoznatljive

proizvodne metode;

• zaštita potrošača;

• mogućnost održivog socioekonomskog

razvoja ruralnih krajeva.

U evropskoj uniji površine pod organskom

proizvodnjom su značajno porasle u

poslednjih nekoliko godina. U periodu

od 2000. do 2008. godine, ukupne

površine pod organskom proizvodnjom

su povećane sa 4,3 na oko 7,6 miliona

hektara (+7,4% godišnje). Brzina rasta je

bila najspektakularnija za eU-12, gde su

površine pod organskom proizvodnjom

porasle sa 0,34 na 1,46 miliona hektara

(+20,0% godišnje), dok su u eU-15, površine

povećane sa 4,0 na 6,2 miliona hektara.

U apsolutnom smislu, države članice

sa najvećim oblastima pod organskom

proizvodnjom su u 2008. godini bile Španija

(1.13 miliona hektara), italija (1,00 miliona

hektara), nemačka (0,91 miliona hektara),

Velika Britanija (0.72 miliona hektara) i

Francuska (0,58 miliona hektara), što čini

56,8 % organske oblasti u eU. analiza

takođe pokazuje da godišnje prosečno

između 0,8 - 0,9 miliona hektara ulazi u

proces konverzije.

prosečna veličina poljoprivrednih gazdinstava

Branislav Raketić

10

koja se bave organskom proizvodnjom je

veća od konvencionalnih poljoprivrednih

gazdinstva (13 ha za prosečnu

konvencionalnu farmu eU i 38 ha za organske

farme, prema strukturi Farma survey).

takođe, analiza pokazuje da se mlađi

poljoprivrednici nosioci poljoprivrednog

gazdinstva više odlučuju za bavljenje

organskom proizvodnjom nego što je to

slučaj sa konvencionalnim gazdinstvima,

tako da je 56% nosilaca konvecionalnih

poljoprivrednih gazdinstava starije od

55 godina, dok je kod organskih farmi taj

broj samo 36%. međutim, ako pogledamo

udeo tržišta sa proizvodima dobijenim

po organskim metodama vidimo da se on

kreće u proseku oko 4 % od ukupnog tržišta

poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

cilj ministarstva poljoprivrede, šumarstva

i vodoprivrede jeste poboljšanje sektora

organske proizvodnje u periodu od 2009.

do 2011. godine, kroz implementaciju

sledećih ciljeva i aktivnosti:

• podrška organskoj proizvodnji

kao sastavnom delu nacionalne

poljoprivredne politike i politike ruralnog

razvoja;

• regulisana organska proizvodnja u

skladu sa zahtevima eU u nacionalnom

zakonodavstvu;

• uspostavljanje operativnog i usaglašenog

sistema kontrole u organskoj proizvodnji

u skladu sa praksom eU;

• funkcionalna i održiva Nacionalna

asocijacija za organsku proizvodnju;

• pristupačan i zahtevima tržišta okrenut

savetodavni sektor koji proizvođačima

pruža stručnu i savremenu podršku;

• uspostavljanje primenjenih istraživanja u

oblasti organske proizvodnje;

• uključivanje organske poljoprivrede u

zvanično obrazovanje (dugoročni cilj);

• formiranje nadležnog organa za organsku

proizvodnju, kao i klastera za organske

proizvođače, prerađivače i proizvodne i

trgovačke zadruge;

• razvoj lokalnog tržišta organskim

proizvodima;

• promocija izvoza – srpski trgovci na

inostranom tržištu;

• subvencionirane kreditne linije za

poljoprivrednike u organskoj proizvodnji i

• implementacija i nadzor Nacionalnog

akcionog plana razvoja organske

proizvodnje u srbiji.

Obeležavanje organskih proizvoda

Logo za organske proizvode, kako privatne

tako i nacionalne, koristi se kao dodatak

za obeležavanje hrane i pića kojima se

skreće pažnja kod potrošača da se radi o

proizvodima koji su dobijeni po posebnim

metodama. dakle, potrošači kupuju

proizvode koji imaju „organski“ logo sigurni

da:

• najmanje 95% sastojaka proizvoda

poljoprivrednog porekla organski je

proizveden;

• proizvod je u skladu sa pravilima

nacionalne kontrolne šeme;

• proizvod direktno dolazi od proizvođača

ili je upakovan za krajnju potrošnju;

• proizvod nosi ime proizvođača,

prerađivača ili prodavca i ime odnosno

kod kontrolnog tela.

Zaštita geografskog porekla

primećuje se da su u poslednjih 10-

tak godina sve više trend na tržištu -

prehrambeni proizvodi koji se odlikuju

autentičnošću i/ili tradicijom. U borbi

za konkurentnost sve više su na ceni

autentični proizvodi, odnosno proizvodi

koji se odlikuju posebnim kvalitetom sa

karakteristikama koje proizlaze iz vrednosti

njihovog sastava, načina proizvodnje i

prerade i podneblja iz kojeg dolaze. srbija

ima ogroman potencijal u ovom segmentu,

jer je zemlja klimatskih i geografskih

različitosti, bogate kulture i tradicije.

primenom sistema zaštite geografskog

porekla dobija se na ekskluzivnosti

proizvoda, a upravo se tradicionalna evropa

najviše služi tim mehanizmom. oznake

geografskog porekla hrane predstavljaju

oblik prava intelektualne svojine koji do

sada nije dovoljno iskorišćen u republici

srbiji.

postoje tri šeme zaštite geografskog

porekla i to: za vina, za alkoholna pića i za

poljoprivredne i prehrambene proizvode

i dva instrumenta zaštite imena porekla

(pdo) i zaštite geografske oznake (pgi).

do sada u srbiji imamo 27 poljoprivrednih i

prehrambenih proizvoda koji su registrovani

imenom porekla ili geografskim oznakom.

nažalost, u većini slučajeva za registrovane

proizvode nemamo ovlašćene korisnike,

11

tako da za većinu proizvoda registrovanje

predstavlja samo zaštitu na papiru bez

stvarne proizvodnje.

iako republika srbija nije članica eU,

naši proizvodi mogu ostvariti zaštitu na

nivou eU, ali za to moramo ispuniti uslove

propisane zakonodavstvom eU, odnosno

moramo organizovati sistem zaštite koji

će biti kompatibilan njihovom sistemu

zaštite. Upravo novi Zakon o geografskom

poreklu daje zakonsku osnovu da uredimo

kompletan sistem kontrole za proizvode

sa geografskim poreklom, koji će biti

ekvivalentan sistemu kontrole kakav postoji

u eU.

Sertifikacione šeme za za poljoprivredne i prehrambene proizvodeU zavisnosti od vrste sertifikacione šeme,

sertifikacija poljoprivrednih proizvoda i

prehrambenih proizvoda ima za cilj da:

• smanji troškove transakcija i podigne

efikasnost u lancu vertikalnog

snadbevanja;

• smanji rizik i na taj način zaštiti ugled

subjekta u poslovanju sa hranom,

posebno trgovaca;

• osigura poštovanje proizvodnih procesa

sa zakonskim zahtevima i očekivanjima

potrošača i građana;

• istakne karakteristike određenenog

proizvoda ili procesa kako bi se razlikovali

na tržištu;

• pomaže održavanju raznovrsnosti

proizvoda i proizvodnih metoda i na

taj način doprinosi ostvarivanju ciljeva

ruralnog razvoja;

• smanji dupliranja i preklapanja zahteva

među šemama ili između šema i zvaničnih

zahteva.

prema zakonskim okvirima koji regulišu

organsku proizvodnju i zaštitu geografskog

porekla, ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrde je u obavezi da

imenuje sertifikacione kuće koje moraju

da budu akreditovane u skladu sa srps en

45011 od strane areditacionog tela srbije.

http://www.minpolj.gov.rs/index.php?stranica=kom_clanak&naredba=lista&id_kategorija=112&id=1251

12

Akreditacija i sertifikacija u oblasti organske proizvodnje, zaštite geografskog porekla i GlobalGap-a

U okviru Programa švajcarsko-srpske trgovinske saradnje 2009-2012 (Swiss-Serbian TCP 2009-2012) i Programa nemačko-srpske saradnje 2010 (German-Serbian Cooperation 2010), u organizaciji Agridea-e (Swiss Association for the Development of Agriculture and Rural Areas) i GTZ-a (Nemačka organizacija za tehničku saradnju), od 29. avgusta do 9. septembra, realizovano je studijsko putovanje posetama Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Tema studijskog putovanja bila je „Akreditacija i sertifikacija u oblasti organske proizvodnje, zaštite geografskog porekla i GlobalGap-a“.

predstavnici ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, akreditacionog tela srbije - ats, Zavoda za intelektualnu svojinu, SEEDEV-a, kao nosioca programa Swiss-Serbian TCP 2009-2012 i njegovih partnera, kao i predstavnici organizatora gtZ-a imali su priliku da se tokom izuzetno zanimljivog i dobro osmišljenog studijskog putovanja, upoznaju sa različitim sistemima ocenjivanja usaglašenosti i kontrole u oblasti organske proizvodnje, šemama kontrole kvaliteta u oblasti globalgap-a i zaštite geografskog porekla, kao i sistemima akreditacije.

Zahvaljujući podršci programa nemačko-srpske saradnje 2010, organizovan je deo studijskog putovanja posetom nemačke i austrije, sa ciljem da se podrže napori ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV) Republike Srbije i nacionalnog akreditacionog tela u ustanovljavanju sistema kontrole u oblasti organske proizvodnje i ocenjivanja usaglašenosti (sertifikacija organskih proizvoda) u skladu sa harmonizovanim zahtevima eU (834/2007 i 889/2008) u odnosu na domaću legislativu (Zakon o organskoj proizvodnji, akcioni plan o organskoj proizvodnji). posete nemačkom akreditacionom telu (dakks) i sertifikacionim telima u nemačkoj i austriji (gfrs i slk) koja sertifikuju organske proizvode i koja su akreditovana u skladu sa standardom en 45011, bile su organizovane u okviru ovog studijskog putovanja i omogućile su polaznicima da razumeju sisteme akreditacije i kontrole organske proizvodnje, kao i sertifikacije organskih proizvoda, a poseban akcenat je stavljen na rad kompetentne službe (competent authority), koja će biti ustanovljena u MPŠV, koja bi vršila nadzor primene Zakona o organskoj proizvodnji. inače, akreditaciono telo srbije je 12. jula ove godine dodelilo prvi sertifikat o akreditaciji sertifikacionom telu za sertifikaciju proizvoda u oblasti organske proivodnje „evrocertu“ iz Beograda.

Deo putovanja koji se odvijao u Švajcarskoj u okviru Programa švajcarsko-srpske trgovinske saradnje 2009-2012 odnosio se na upoznavanje polaznika sa sistemima akreditacije i sertifikacije i kontrole u oblasti organske proizvodnje, zaštite geografskog porekla i globalgap-a. Upoznavanje sa elementima infrastrukture kvaliteta u Švajcarskoj u oblasti poljoprivrede treba da pomogne razvoju novih šema u oblasti akreditacije sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, kao i šema za akreditaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti (sertifikaciona i kontrolna tela) u domenu primene dobrovoljnih standarda (globalgap-a ).

U švajcarskom modelu za potrebe sertifikacije i kontrole sistema sWissgap-a koriste se usluge sertifikacionih tela (akreditovanih u skladu sa en 45011) i kontrolnih organizacija (akreditovanih u skladu sa iso/iec 17020), u odnosu na različite stepene provere prema vrsti proizvoda odnosno objektu inspekcijske provere. U oblasti organske proizvodnje i zaštite geografskog porekla sertifikaciju sprovode akreditovana sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda (en 45011), koja mogu da za potrebe sertifikacije podugovaraju usluge kontrolnih organizacija. do danas je u Švajcarskoj zaštićeno ukupno 27 poljoprivrednih proizvoda (19 pdo i 8 pgi), uglavnom mlečnih i mesnih prerađevina. interesantno je istaći da je ministarstvo poljoprivrede Švajcarske (Federal Depatment of Economic Affairs FDEA, Federal office for agriculture Foag) uključilo akreditovane kontrolne organizacije (iso/iec 17020) u inspekciju sistema direktnih plaćanja odnosno subvencija poljoprivrednim proizvođačima. reformom agrarne politike od 1993. godine direktna plaćanja su povezana sa uslovima zadovoljavanja određenih standarda u proizvodnji (ekološka proizvodnja - per, primena integralnih principa - pi, dobrobit životinja, zaštita životne sredine,...), a za kontrolu ispunjenja zahtevanih standarda angažuju se kontrolne organizacije, koje za te potrebe koriste obučene kompetentne proveravače koji su i sami farmeri. Švajcarsko akreditaciono telo (sas) je do sada akreditovalo 30 kontrolnih tela (iso/iec 17020) za per, swissgap; 12 ispitnih laboratorija (iso/iec 17025) za uzorkovanje i ispitivanje zemljišta, vode; i 8 sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda (en 45011).Jutta Krawinkel

Uloga akreditacije u potvrđivanju kompetentnosti tela za ocenjivanjivanje usaglašenosti i prekogranična akreditacija

Za razliku od akreditacionih tela koja svoje usluge pružaju uglavnom na teritoriji države u kojoj su osnovana, tela za ocen-jivanje usaglašenosti, među kojima su i sertifikaciona tela, na osnovu međunarodnih sporazuma mogu svoje usluge pružati i izvan granica sopstvene države.

U skladu sa iso/iec 17011 standardom, politikom i principima prekogranične akreditacije definisanim u ilac, iaF i ea dokumen-tima i legislativi eU, akreditovana tela za ocenjivanje usaglašenosti mogu da posluju preko svojih ogranaka u inostranstvu.

standard iso/iec 17011 koji uspostavlja opšte zahteve za akredi-taciona tela koja ocenjuju i akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti u tački 7.5.7 definiše da se u početnom ocenjivanju, pored glavne organizacije ili sedišta organizacije, moraju posetiti i sve druge lokacije tela za ocenjivanje usaglašenosti, na kojima se obavlja jedna ili više ključnih aktivnosti, a koje su obuhvaćene obimom akreditacije. pod ključnim aktivnostima podrazumevaju se: formulisanje politike, razvoj procesa i/ili procedura, preispiti-vanje ugovora, planiranje ocenjivanja usaglašenosti, preispitivanje i odobravanje rezultata ocenjivanja usaglašenosti i odlučivanje o tim rezultatima. U tački 7.9.4 iso/iec 17011 standarda definisano je da u sertifikatu o akreditaciji koji se izdaje telu za ocenjivanje usaglašenosti moraju biti navedene sve lokacije na kojima se obavljaju jedna ili više ključnih aktivnosti kako u državi tako i u inostranstvu.

politika međunarodnih organizacija za akreditaciju ima za cilj da unapredi saradnju između akreditacionih tela zemlje u kojoj je glavna organizacija ili sedište tela za ocenjivanja usaglašenosti akreditovano i zemlje u kojoj ogranak pruža usluge, da podrži

razvoj nacionalnih akreditacija i da izgradi globalno poverenje u sistem. ova politika se zasniva na obaveznoj kontroli ključnih ili kritičnih aktivnosti u svim ograncima tela za ocenjivanje usaglašenosti, u skladu sa standardom iso/iec 17011 i doku-mentom iaF gd 3:2003.

akreditaciona tela, potpisnice iaF mla sporazuma, obavezne su da od 2008. godine shodno dokumentima iaF gd 3:2003 i iaF ml 5:2008 do 1. marta dostave informaciju za prethodnu godinu o lokaciji svih ogranaka akreditovanih tela za ocen-jivanje usaglašenosti u inostranstvu. izuzetno je teško posetiti sve kritične lokacije akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti, što dovodi do neophodnosti dodatne akreditacije ogranaka u državama u kojima pružaju svoje usluge. na taj način osnovana je jedinstvena globalna mreža akreditacionih tela, tela za ocen-jivanje usaglašenosti i njihovih ogranaka čija se kompetentnost stalno potvrđuje i proverava. kao ilustracija ovog pristupa može poslužiti primer sertifikacionog tela koje je akreditovano od strane 30 nacionalnih akreditacionih tela, a u državi u kojoj je osnovano akreditovano je za pružanje usluga u 17 država.

osnovni cilj akreditacionog tela srbije - ats je da uspostavi i održava kompetentan, nepristrasan i nezavisan sistem akredit-acije, kako bi korisnici usluga akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti u srbiji imali poverenje u usluge koje oni pružaju. takođe, uloga ats-a je da obezbedi da sistem akreditacije i ocen-jivanja usaglašenosti zadovolji sve zahteve odgovarajućih stan-darda i smernica međunarodnih organizacija (iaF, ilac i ea), kako bi se uzajamno priznali rezultati akreditovanih organizacija. na taj način će se olakšati položaj srpske privrede u međunarodnoj trgovini, i pomoći sticanju globalne konkurentnosti, pre svega kroz poboljšavanje kvaliteta roba i usluga, kao i kroz povećavanje njihove bezbednosti.

strategija ats bazira se na prioritetnim ciljevima srbije koji su određeni sporazumima o slobodnoj trgovini sa susednim zeml-jama u regionu (ceFta), strateškim dokumentima za pristupanje sto, kao i dokumentima za pridruživanje eU. U tom smislu, kada govorimo o ats-u, zahtevi nove Uredbe ec no 765/2008 koji se odnose na akreditaciju, ispunjeni su u velikoj meri. Usaglašenost sa pomenutom regulativom biće u potpunosti ispunjena, ostva-renjem prioritetnog i ključnog cilja ats-a da postane potpisnica sporazuma sa ea o međusobnom priznavanju izveštaja i sertifikata (ea mla).

Šta treba da znate ako koristiteusluge sertifikacionih tela

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=428

13

nakon ovog studijskog putovanja ats će u saradnji sa gtZ-om i agridea-om nastaviti ovu do sada izuzetno uspešnu saradnju, organizovanjem obuka i seminara za akreditacione ocenjivače iz oblasti poljoprivrede (organska proizvodnja, zaštita geografskog porekla i globalgap), kao i pružanjem savetodavne pomoći u uspostavljanju novih šema akreditacije.

potpisivanjem memoranduma o sporazumevanju, 2002. godine, ats je postalo pridružena članica evropske kooperacije za akredi-taciju, a 2007. godine memorandum je zamenjen Ugovorom o bilateralnoj saradnji sa ea.

U republici srbiji, pored akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti od strane ats-a, usluge ocenjivanja usaglašenosti pružaju i tela izvan nacionalnog sistema akreditacije, a koja se pretežno bave poslovima sertifikacije. Usluge ocenjivanja usaglašenosti pružaju 23*) inostrana i jedno domaće sertifika-ciono telo, a da nisu akreditovani od strane ats-a, od kojih se 21 bavi sertifikacijom sistema menadžmenta, a 10 sertifikacijom proizvoda. prema dostupnim podacima 16 ovih tela uopšte ne poseduje akreditaciju, a ostala su akreditovana od strane akredi-tacionih tela drugih država. takođe na tržištu srbije, inostrana tela za ocenjivanje usaglašenosti posluju preko svojih predstavništava, odnosno ogranaka, a pojedina nisu registrovana pravna lica. poje-dina predstavništva pozivaju se da su akreditaciju stekla u okviru matičnog akreditovanog sertifikacionog tela, ali u sertifikatu nije naznačeno geografsko područje delovanja, niti su navedeni ogranci koji rade u srbiji što je u potpunosti neusklađeno sa refer-entnim iso/iec standardom i smernicama međunarodnih orga-nizacija za akreditaciju. ovakvo stanje onemogućava adekvatno praćenje kompetentnosti i urušava poverenje i kvalitet ocenjivanja usaglašenosti koje ova tela sprovode na teritoriji srbije, a i same korisnike njihovih usluga dovodi u zabludu.

Jedinstvena svetska mreža akreditacije

NAT NAT NAT NAT

EA IAACAPLAC /PAC

IAF / ILAC

Evropa

GLOBALNI NIVO

REGIONALNI NIVO

NACIONALNI NIVO

Ocenjivanje usaglašenosti

Azija i Pacifik Amerika

ATS je 12. februara 2009. godine uputilo EA zahtev za potpisivanje sporazuma za priznavanje u oblasti ispitivanja, etaloniranja i kontrolisanja. Početkom marta 2010. godine tim za kolegijalno ocenjivanje koga je imenovao EA MAC-Komitet za multilateralnu saradnju, u skladu sa procedurom EA, obavio je pred - ocenjivanje („peer evaluation“) ATS-a, a 27. avgusta 2010. godine uputili smo prijavu za proširenje obima EA MLA/BLA za oblasti akreditacije medicinskih laboratorija, sertifikacionih tela za sertifikaciju sistema menadžmenta i sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda. Očekujemo da će početkom 2011. godine uslediti EA kolegijalno ocenjivanje.

AkrEdITACIoNo TELo

Akreditacija i sertifikacija

Standardi

Tehnička kompe-tencija

SERTIfIKACIONA TELA

kompanije proizvodi eksperti

KONTROLNEORGANIZACIJE

LABORATORIJE ZA ISPITIVANJE/ETALONIRANJE / MEDICINSKE LABO-

RATORIJE

AkrEdITACIJA

SErTIFIkACIJA

SRPS EN 45011SRPS ISO/IEC 17021SRPS ISO/IEC 17024

SRPS ISO/IEC 17020SRPS ISO/IEC 17025SRPS ISO 15189

sistema menadžmenta proizvoda osoba

*) prema podacima iz 2008. godine

14

Do sada je u Srbiji sertifikovano preko 1.000 preduzeća (prema podacima Privredne komore Srbije) prema zahtevi-ma standarda ISO 9001. Ova preduzeća su uložila vreme, napor i resurse kako bi obavila proces sertifikacije budući da su uvidela koliko je sertifikacija značajno sredstvo za rad i koja je korist od serti-fikacije za njihove poslovne aktivnosti.

Ali, da li ona mogu biti sigurna da će se svo utrošeno vreme, energija i troškovi isplatiti?

Neka preduzeća će shvatiti da, nakon što su koristila usluge sertifikacionih tela koja nisu akreditovana od strane ATS-a, korist od sertifikacije možda neće ispuniti njihova očekivanja. U svom nastojanju da se sertifikuju preduzeća će ponekad pasti u iskušenje da koriste “prečice” i tako smanje troškove. Sma-traju da je na kraju ipak “važan sertifikat, a ne ko ga je izdao”. Takođe, mogu da sh-vate da im je organizacija rada postala manje efikasna budući da i dalje koriste sistem menadžmenta koji ne odgovara njihovim potrebama. Dakle, nameće se zaključak da su možda uzalud potrošili novac.

Dakle, zašto bi se nešto što je važno prepuštalo slučaju? Korišćenjem usluga akreditovanog sertifikacionog tela kli-jenti neće imati nikakvih sumnji u kvalitet sistema sertifikacije. Naprotiv, korišćenje usluga sertifikacionog tela, koje nije akreditovano, neće doneti preduzeću očekivanu prednosti u odnosu na druga preduzeća, a takođe može uticati na smanjenje prodaje ili efikasnosti.

Zašto bi trebalo koristiti usluge akredi-tovanog sertifikacionog tela?

Mnogo je razloga zbog kojih bi trebalo koristiti usluge sertifikacionih tela koje je akreditovao ATS. Ovde su navedeni najvažniji:

1) smanjenje stepena rizika - jedan od ključnih razloga zbog kojeg preduzeće želi da se sertifikuje u skladu sa stan-dardom ISO 9001 jeste povećanje konkurentnosti i obezbeđenje novog plasmana svojih roba ili usluga, tako što će dokazati sposobnost i usklađenost sa zahtevima standarda. U nacionalnom za-konodavstvu mnoge su oblasti, u kojima je za potrebe imenovanja i ovlašćivanja tela za ocenjivanje usaglašenosti od strane resornih ministarstava, uslov - da su akreditovana. Mnogo je prim-era gde se na tenderima od dobavljača zahteva da imaju sertifikovane sisteme menadžmenta i gde se naručilac radije opredeljuje za dobavljača kojeg je serti-fikovalo akreditovano sertifikaciono telo.

2) ušteda novca - korišćenje usluga akreditovanog sertifikacionog tela znači da plaćate manje za odgovarajuću ekspertizu i znanje. Kada koristite usluge sertifikacionog tela, koje nije akreditovano, postoji rizik da će sistem, koji je nametnut preduzeću, biti neodgovarajući i bespotrebno skup. Za razliku od neakreditovanih, akredi-tovana sertifikaciona tela pružaju ko-risnicima njihovih usluga potvrdu da je sistem menadžmenta u skladu sa međunarodnim standardima i da ne

postoji rizik da će preduzeće morati ponovo da se sertifikuje.

3) rast reputacije - korisnici usluga akreditovanog sertifikacionog tela šalju poruku svojim klijentima da imaju oz-biljne tržišne namere i da ne žele da ugroze integritet svog poslovanja zbog sertifikacije. Korisnici njihovih usluga će veoma ceniti ovakav gest i time se povećava reputacijav preduzeća.

4) nove mogućnosti - preduzeća mogu mnogo da nauče tokom procesa sertifi-kacije što otvara nove mogućnosti koje nisu ranije uočene.

5) međunarodno priznanje – punom primenom međunarodnih sporazuma, biće olakšan pristup našim preduzećima inostranom tržištu, a sertifikati naših sertifikacionih tela biće međunarodno priznati. Na taj način će naše kompanije i proizvodi dobiti „ulaznicu“ na milion-sko evropsko tržište.

Zbog izolacije republike srbije tokom devedesetih godina, akreditacija i ocenjivanje usaglašenosti nisu se paralelno razvi-jali sa sistemima u okruženju, evropi i svetu, tako da se postav-lja imperativ pred sve institucije infrastrukture kvaliteta u našoj državi da se u što kraćem vremenskom periodu stručno ospo-sobe i organizuju na adekvatan način.

put koji vodi do međunarodne verifikacije celukupnog sistema povezan je sa aktivnim učešćem u radu, pored regionalne (ea) i u međunarodnim organizacijama za akreditaciju (ilac i iaF). nacionalni sistem akreditacije u republici srbiji biće tokom početkom 2011. godine proveren od strane ea, a pozi-tivan ishod kolegijalnog ocenjivanja doprineće potpisivanju bilateralnog/multilateralnog sporazuma između ats-a i ea, i posledično do priznavanja izveštaja i sertifikata tela za ocen-jivanje usaglašenosti akreditovanih od strane ats-a. na osnovu postojećih ea sporazuma sistem akreditacije u republici srbije biće priznat širom sveta, a time i uklonjene barijere privredi naše države i omogućena veća konkurentnosti na globalnom tržištu. s druge strane, preuzimanjem međunarodnih standarda kao i usaglašavanjem naših zakona sa evropskim, obezbediće se, pre svega, veća zaštita opštih interesa.

izuzetno je važno da se određenim zakonskim i podzakonskim rešenjima uspostavi jedinstveni pravni okvir koji će obezbediti usklađenost sistema akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti sa evropskim i svetskim, i doprineti dobrobiti privrede i svih građana naše države.

15

1. Uvod

tela za ocenjivanje usaglašenosti (toU) koja žele da se akredituju ponekad mogu da budu u dilemi u odnosu na koji stan-dard za akreditaciju treba da prilagode svoj rad, odnosno po kojoj vrsti akredit-acije treba da se akredituju. razlozi za to su:

a) sličnosti nekih poslova ocenjivanja usaglašenosti (ispitivanja, kontro-lisanja i sertifikacije proizvoda) koje se javljaju zbog međusobne povezanosti ovih postupaka a koja se može prepoznati i u samim definicijama istih,

b) u našoj zemlji još uvek nedovoljna prilagođenost zakonskih okvira evrop-skoj regulativi kao i

c) postojanje raskoraka u prepoznavanju vrste ocenivanja usaglašenosti u nacio-nalnoj regulativi, koja je u nekim oblas-tima nastala dosta ranije (vrlo često iz osamdesetih godina prošlog veka i pre), u odnosu na referentne standarde po kojima se akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti što je dovelo da se na isti način ne tumače aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti (poslovi ocenjivanja usaglašenosti prepo-znati u nacionalnoj regulativi nisu „u duhu“ definicija datih u referentnim standardima).

U radu je dat osvrt na oblasti u kojima je moguće akreditovati toU za poslove ocenjivanja usaglašenosti po dve ili više vrsta akreditacije uz naglasak da je ponekad i teško napraviti strogu podelu ovih poslova.

2. Laboratorije za ispitivanje, kontrolna tela i tela za sertifikac-iju proizvoda-aspekt akreditacije

tela za ocenjivanje usaglašenosti u zavis-nosti od vrste posla za koju žele da se akredituju potrebno je da usaglase svoj rad sa opštim zahtevima za rad datim u međunarodnim standardima [1] i to: labo-

ratorije za ispitivanje prema standardu srps iso/iec 17025:2006, tela koja obav-ljaju kontrolisanje prema standardu srps/iso iec 17020:2002, a tela koja sprovode sistem sertifikacije proizvoda prema stan-dardu srps en 45011:2004. takođe, orga-nizacije moraju da zadovolje i kriterijume date u dokumentima koje je izdala ea i međunarodne organizacije za akredit-aciju ilac i iaF, kriterijume specifične za oblast u kojoj toU radi i tehničke zahteve za određene metode i postupke u vezi poslova koje obavljaju.U standardima po kojima se akredituju toU [2-5] propisano je koja isprava o usaglašenosti se izdaje za koju aktivnost ocene usaglašenosti kao i minimalan sadržaj istih:

1) laboratorije za ispitivanje izdaju izveštaj o ispitivanju

2) tela koja obavljaju kontrolisanje izdaju izveštaj o kontrolisanju i/ili sertifikat o kontrolisanju

3) tela koja sprovode sistem sertifikacije proizvoda izdaju sertifikat.

Za toU je, pored identifikacije vrste isprave o usaglašenosti koju izdaje kao rezultat svog rada, važno da pravilno identifikuje dokumenta u kojima su dati postupci po kojima obavlja poslove ocen-jivanja usaglašenosti:

1) laboratorije za ispitivanje sprovode ispi-tivanja po dokumentima u kojima su

opisane metode po kojima se izvode ispitivanja (npr. standardi, pravilnici, metode razvijene u laboratoriji i valido-vane i sl.);

2) tela koja obavljaju kontrolisanje obav-ljaju poslove kontrolisanja na osnovu dokumenata u kojima su dati zahtevi za kontrolisanje (npr. standardi u kojima su dati tehnički zahtevi, propisi, interni dokumenti, specifikacije itd.);

3) tela koja sprovode sistem serti-fikacije proizvoda vrše serti-fikaciju prema dokumentima u kojima je data šema sertifikacije (npr. propisi za obaveznu sertifikaciju odnosno dokumenta doneta od strane zainteresovanih strana za dobrovoljnu sertifikaciju).

tačno definisanje ovih dokumenata je vrlo bitno jer se ona prikazuju u dokumentu koji izdaje akreditaciono telo (obim akred-itacije), a kojim se definišu poslovi za koje je potvrđena kompetentnost toU.

polazeći od definicija kontrolisanja date u standardu po kojem se vrši akreditacija kontrolnih organizacija (srps iso/iec 17020:2002) [3] da je kontrolisanje ispiti-vanje nekog projekta proizvoda, proiz-voda, usluge, procesa, postrojenja,... kao i da se rezultati kontrolisanja mogu koris-titi kao podrška sertifikaciji uočljivo je da su ove vrste ocenjivanja usaglašenosti međusobno povezane.

ovome treba pridodati i navode iz

Ispitivanje, kontrolisanje i sertifikacija su poslovi ocenjivanja usaglašenosti. Organizacije koje vrše ove poslove su tela za ocenjivanje usaglašenost. Svoju kompetentnost one dokazuju kroz postupak akreditacije koje sprovodi akreditaciono telo, pri čemu akreditaciono telo zvanično potvrđuje njihovu sposobnost za obavljanje određenih poslova ocenjivanja usaglašenosti. U ovom radu je dat osvrt na razlike i međusobnu povezanost ovih vrsta ocen-jivanja usaglašenosti i izneta su iskustva Akreditacionog tela Srbije u vezi sa akreditovanjem laboratorija za ispiti-vanje, kontrolnih organizacija i sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda.

Ljubica M. ŽIVANIĆ, ATS • mr Dragan R. BADNjAR, ATS

16

Ispitivanje - kontrolisanje - sertifikacija - kako ih razlikovati?

napomene date u t.5.10.5 standarda za akreditaciju laboratorija za ispiti-vanje (srps iso/iec 17025:2006) [2] koja naglašava da mišljenja i tumačenja koja se daju u izveštajima o ispitivanju ne treba mešati sa kontrolisanjem i sertifikovanjem proizvoda, kao i navode iz stanadarda za akreditaciju sertifikacionih tela za proiz-vode (srps en 45011:2004), deo 1.2. [4] iz koga proizilazi da je moguće da sistem sertifikacije bude zasnovan na npr. samo postupku ispitivanja tipa ili kontrolisanju uzorka uzetog iz prodaje.

3. Razlika između laboratorije za ispitivanje i kontrolnog tela

kontrolna tela u svrhu nekih vrsta kontro-lisanja vrše i ispitivanja koja mogu da budu analitička i/ili funkcionalna. Za razliku od funkcionalnih ispitivanja koja su uobičajen deo aktivnosti kontrolnog tela, analitička ispitivanja su tipična laborato-rijska aktivnost i u ovakvim slučajevima ukoliko kontrolno telo želi da obavlja ova ispitivanja potrebno je da ispuni i zahteve standarda za akreditaciju laboratorija. ali takođe kontrolno telo za potrebe kontro-lisanja može da koristi rezultate ispiti-vanja dobijene od laboratorije za ispiti-vanje (akreditovane ili ocenjene od strane kontrolnog tela prema zahtevima stan-darda srps iso/iec 17025:2006). [5]

potrebno je uočiti da ispitivanje jedne karakteristike ili više karakteristika nekog proizvoda ne znači da je obavljeno kontrolisanje proizvoda. na primer, ispiti-vanjem izdrživosti nameštaja ne znači da je nameštaj određenog kvaliteta. Za to je potrebno izvršiti još ispitivanja kao npr. kvaliteta materijala, otpornosti površine itd.

kako je ats akreditovao organizacije koje se bave ispitivanjem i kontrolisan-jem zavarenih delova ukazali bismo na specifičnost ispitivanje bez razaranja (iBr), usluge ocenjivanja usaglašenosti na zava-renim sklopovima i konstrukcijama, sa fokusiranjem na razlici između ispitivanja i kontrolisanja.

U nastavku se daje kratak prikaz kako se ovaj problem rešava u evropi.

evropska kooperacija za akreditaciju (ea) je februara 2003. izdala dokument o akreditaciji organizacija za iBr.

prema tom dokumentu iBr aktivnosti se mogu akreditovati prema iso/iec 17025, opšti zahtevi za kompetentnost laborato-

rija za ispitivanje i laboratorija za etaloni-ranje i iso/iec 17020, opšti zahtevi za rad različitih vrsta tela koje obavljaju kontro-lisanje.

ovaj dokument kroz definisanje izlaznih dokumenata koje izdaje toU određuje i aktivnosti koji se obavljaju: [6]

1) organizacija akreditovana za obavljanje iBr-a prema iso/iec 17025 izdaje izveštaj o ispitivanju za sledeće aktivnosti: ispiti-vanja definisana standardima i postu-pcima, interpretacija (tumačenje) rezul-tata ispitivanja prema defini-sanim granicama primenjenih standarda i utvrđivanje usagla-šenosti;

2) kontrolno telo akreditovano za obavl-janje iBr-a prema iso/iec 17020 izdaje izveštaj o kontrolisanju za sledeće aktivnosti: ispitivanja definisana stan-dardima i postu-pcima, interpre-tacija (tumačenje) rezultata ispitivanja na osnovu primenjenih standarda i utvrđivanje usaglašenosti, i utvrđivanje značaja nađenih grešaka, na osnovu rezultata ispitivanja.

spomenuti ea dokument daje i detaljna uputstva za organizacije koje obavljaju ispitivanje bez razaranja, a koje podnose prijavu za akreditaciju ili su akreditovane za aktivnosti ispitivanja i kontrolisanja korišćenjem:

vrtložnih struja,

tečnih penetranata,

magnetnih čestica,

radiografije i

ultrazvučnih metoda.

U odnosu na iso/iec 17025, ovaj ea dokument posebno definiše zahteve za opremu za navedene metode iBr. U prilozima tog dokumenta date su kara-kteristike za opremu, priprema za rad, provera elemenata opreme, kalibracija i interval kalibracije opreme za iBr.

iz gore navedenog može se zaključiti da se poslovi ispitivanja i kontrolisanja u oblasi iBr-a u velikom delu preklapaju i da je ovo slučaj koji se prepoznaje u napomeni zahteva 5.10.5 standarda za akreditaciju laboratorija za ispitivanje već pomenutog u odeljku 2 ovog rada.

jedna od oblasti u kojima je ats akredi-tovao i laboratorije za ispitivanje i kontrolne organizacije je oprema pod pritiskom. Za stabilne posude pod pritiskom laboratorije za ispitivanje se uobičajeno akredituju za prvo ispitivanje

pritiskom i ispitivanje u toku eksploatacije prema domaćim standardima u kojima su date metode za ispitivanje, a kontrolne organizacije za kontrolisanje pre stavljanja u upotrebu (kontro-lisanje posle potpuno završene izrade kod proizvođača i kontrolisanje na mestu montaže) i kontrolisanje u toku upotrebe (periodično kontro-lisanje i vanredno kontrolisanje) prema zahtevima za k o n t r o -lisanje

datim u pravilnicima o tehničkim normativima iz ove oblasti.

prilikom realizacije poslova ocenjivanja usaglašenosti u oblasti opreme pod pritis-kom postoji eksplicitna razlika između poslova ispitivanja i kontrolisanja tj. vidljiva je tačna razdvojenost referentnih dokumenata po kojima se izvode ispiti-vanja, odnosno kontrolisanja i jasno je da su poslovi ispitivanja podrška poslovima kontrolisanja.

4. Neke razlike između kontrolisanja i sertifikacije proizvoda

1) predmet i područje primene standarda u kojima su dati opšti kriterijumi za rad kontrolnih tela srps iso/iec 17020:2002 ne obuhvata sertifikaciju sistema menadžmenta kvalitetom mada se za neke vrste kontrolisanja kao npr. kontro-lisanje procesa može ukazati potreba da se provere određeni aspekti sistema menadžmenta kvalitetom odnosno drugih dokumentovanih sistema u vezi sa proizvodom koji se kontroliše. [5]

U predmet i područje primene stan-darda u kojima su dati zahtevi za serti-fikaciona tela za sertifikaciju proizvoda stavljena je kao moguća varijanta u okviru sistema sertifikacije i ocenjivanje i nadzor sistema menadžmenta kvalite-tom isporučioca. [4]

2) kontrolisanje u principu podra-zumeva direktno određivanje usaglašenosti

17

sa posebnim speci-fikacijama – često složenih ili kritičnih – proizvoda ili malih serija proizvoda, dok sertifikacija proizvoda prvenstveno podrazumeva indirektno određivanje usagla-šenosti proizvoda izrađenih u velikim seri-jama (kroz kontrolisanje /ispitivanje proizvoda i moguću proveru sistema menadžmenta kvalitetom isporučioca i / ili proizvodnje). [5]

3) ono što je sigurno suštinska razlika jeste da organizacije koje vrše sertifikaciju proizvoda moraju da zadovolje kriteri-jume treće strane, dok organizacije koje vrše kontrolisanje mogu biti treća strana tj. tip a, ali takođe, mogu biti zain-teresovani u vezi sa proizvodom koji kontrolišu bilo kao tip B ili tip c. [3-4]

4) donošenje odluke u vezi sa sprove-denim postupkom ocene usaglašenosti se razlikuje jer kod sertifikacije odluku o sertifikaciji mora da donese lice koje nije sprovodilo ocenjivanje [4], dok to nije uslov za kontrolne organizacije.

5) sertifikaciona tela moraju da na zahtev učine dostupnim registar sa podac-ima o sertifikovanim proizvodima i isporučiocima [4], dok kontrolna tela podatke u vezi sa izvršenim kontro-lisanjima, moraju da učine dostupnim shodno zakonskim uslovima i drugim stranama osim naručiocu posla samo u slučaju obaveznih kontrolisanja.

6) kontrolisanje proizvoda tokom korišćenja je uobičajena aktivnost kontrolnog tela, za razliku od sertifi-kacije proizvoda gde se ista ne obavlja.

7) neke dalje razlike su date u tabeli 1 [5].

iskustvo ats-a. ats je u oblasti liftova akreditovao određen broj kontrolnih orga-nizacija i sertifikacionih tela. kontrolne organizacije koje je ats akreditovao obav-ljaju kontrolisanje liftova pre puštanja u upotrebu i periodično kontrolisanje (redovno i vanredno) saglasno zahtevima datim u pravilnicima o tehničkim norma-tivima za različite vrste liftova odnosno evropskim normama za liftove koji nisu prepoznati u nacionalnim propisima (npr. hidraulični liftovi). dok sertifikaciona tela za sertifikaciju liftova obavljaju sertifikaciju prema sistemu sertifikacije definisanom u

pravilnicima o obaveznom atestiranju i prema postupcima dobrovoljne sertifi-kacije za vrste liftova koji nisu pokriveni pomenutim pravilnicima o obaveznom atestiranju.

sertifikaciona tela za proizvode mogu samostalno da obavljaju poslove kontro-lisanja u okviru sistema sertifikacije, a takođe mogu da koriste rezultate dobi-jene od kontrolnih organizacija (zahtev 4.4 standarda srps en 45011 koji se odnosi na

podugovaranje). navedeni primer kontro-lisanja i sertifikacije u oblasti liftova je primer gde je kontrolisanje za koje se akredituju kontrolne organizacije deo sistema sertifikacije.

5. Ispitivanje-kontrolisanje-sertifi-kacija

postoje oblasti u kojima se akredituju različite vrste tela za ocenu usaglašenosti. jedna od oblasti u kojoj je ats akredi-tovao laboratorije za ispitivanje, kontrolne organizacije i sertifikaciona tela je elektrotehnika odnosno bezbednost električnih aparata i uređaja. ispitivanja bezbednosnih parametara se koriste kao podrška sertifikaciji električnih uređaja, dok se kontrolisanje koristi u svrhu nadzora nad sertifikovanim proizvodom

prema uspostavljenoj šemi sertifikacije.

laboratorija za ispitivanje i kontrolna orga-nizacija u ovom slučaju imaju vrlo slična gotovo identična referentna dokumenta po kojima sprovode poslove ocenjivanja usaglašenosti, jer su u istim date i metode ispitivanja i zahtevi za kontrolisanje, ali su izlazni dokumenti različiti shodno zahtevima standarda po kojima se akre-dituju. sertifikacija se u ovom slučaju radi prema obaveznoj šemi datoj u naredbama o obaveznom atestiranju ovih uređaja.

6. Zaključna razmatranja

i pored pobrojanih razlika za razma-trane poslove ocenjivanja usaglašenosti uočljivo je da je ponekad teško utvrditi granicu između njih. postojanje dokume-nata kao što je ea 04/15:2003 i za druge oblasti u kojima se sprovodi više različitih poslova ocenjivanja usaglašenosti sa jasno utvrđenim razgraničenjima poslova koja obavljaju različita tela za ocenjivanje usaglašenosti odnosno datim kriteriju-mima za konkretnu oblast po pitanju ispunjenja pojedinih zahteva referent-nih standarda (npr. oprema, osoblje i sl.) otklonilo bi nedoumice i olakšalo rad kako toU tako i akreditacionim telima.

kada su u pitanju direktive novog pristupa i njihova primena, akreditacija je prihvaćena kao nezaobilazni tehnički servis društvu/privredi odnosno svim učesnicima kao garant poverenja u kompetentnost toU. mogu se notifikovati različite vrste tela za ocenjivanje usaglašenosti (laboratorije za ispitivanje, kontrolna tela i sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda), obavezno treća strana, uz ispunjenje odgovarajućih zahteva definisanih odgovarajućim modu-lima.

reFerence [1] pravila akreditacije (peto izdanje)[2] srps iso/iec 17025:2006 opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje[3] srps iso/iec 17020:2002 opšti kriterijumi za rad različitih vrsta tela koja obavljaju kontrolisanje[4] srps en 45011:2004 opšti zahtevi za tela koja sprovode sisteme sertifikacije proizvoda[5] ea iaF/ilac a4:2004 guidance on the application of iso/iec 17020[6] ea 04/15:2003 accreditation for non-destructive testing

PostupakSertifikacija proiz-

vodaKontrolisanje

pouzdanost

obezbeđuje se kon-

tinuirana pouzdanost

usaglašenosti (sertifi-

kati ne sadrže detalje

u vezi kontrolisanja/

ispitivanja)

U izveštajima

o kontrolisanju

se daje stanje i

vreme kontro-

lisanja

izlazi iz

postupka

ocenjivanja

usaglašenosti

sertifikat, licenca

i znak

izveštaj o

kontrolisanju i/

ili sertifikat o

kontrolisanju

označavanje

proizvoda

Znak usaglašenosti

se može staviti na

sertifikovani proiz-

vod pod licencom

Znak

usaglašenosti

samo na proiz-

vode pokrivene

kontrolisanjem

nadzor

normalno potreban

za obezbeđenje

kontinuirane pouz-

danosti usaglašensti

ako se zahteva

Tabela 1

18

Predstavljamo:

Zakonodavna aktivnost

Zaštita potrošača predstavlja pravnu oblast u dinamičnom razvoju u okviru modernih država koje se zasnivaju na tržišnom ekonomskom principu sa jedne strane, i idejama socijalne odgovornosti i pravičnosti, sa druge. U toku tranzicionih reformi i u republici srbiji je prepoznata potreba za razvojem i jačanjem ove oblasti javne politike – ne samo zbog obaveza predviđenih Ustavom i sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa evrop-skom unijom, već pre svega u interesu sopstvenih građana, svih nas koji se svakodnevno nalazimo u ulozi potrošača.

Zakon o zaštiti potrošača iz 2005. godine je predstavljao prvi, stidljiv korak srbije u ovom smeru, kao izvesno oprobavanje jednog pristupa i koncepta drugačijeg od dotadašnjeg. tokom primene, vremenom su uočene izvesne nedorečenosti i slabosti zaštite koju je on pružao – prevelika opštost ili ćutanje o brojnim pitanjima od ključnog značaja za moderne potrošače su se na ovom planu predstavljale zamerke zakonodavcu. dalje, ni sama republika srbija pet godina nakon njegovog donošenja nije ista – okruženje se promenilo, shvatanja i mogućnosti su već danas drugačije. stoga je ministarstvo trgovine i usluga, u skladu sa obavezom harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa pravom eU, koju je republika srbija preuzela na osnovu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa eU, izradilo predlog zakona o zaštiti potrošača u koji je ugrađeno 16 evropskih direktiva koje regulišu oblast potrošačkog prava. intervencija u ovoj sferi je bila neophodna i nezavisno od obaveze harmonizacije kako bi potrošač kao ključni učesnik na tržištu, zauzeo mesto koje mu zaista pripada.

kada se počne pisati o rešenjima, još na pragu se mora istaći jedna činjenica – ovo nije samo poseban zakon, koji razmršuje izvesne „čvorove“ i „repove“ propisa, ostavljajući veći deo potrošačkih pitanja raštrkan među drugim tekstovima. novi predlog, što se potrošača kao „fizičkog lica koje u pravnim poslovima na koje se odnosi ovaj zakon postupa pretežno izvan svoje poslovne delat-nosti, profesije i zanata“ tiče, predstavlja u pravom smislu te reči – krovni zakon.

glavne prepreke uspešnijem rešavanju potrošačkih problema ne predstavljaju samo nesavesni trgovci ili neinformisani potrošači. Dobrim delom zavise i od njihove suštine – stranke su u prirodno nejednakom položaju, zbog asimetrije informacija između trgovca, kao profesionalca koji se bavi određenom delatnošću i potrošača, koji je u većini slučajeva, laik; opet, nesrazmera između male pojedinačne vrednosti spora, i tradicionalne neefi-kasnosti sudskog rešenja (uključujući i sudske troškove), garantuje da najveći deo slučajeva nikada neće doći do pravosuđa. opet, na opštem planu, suma potrošačkih problema je, ekonomski i sa pozicije odgovornog društva, preveliki zalogaj da bi se ignori-sala. pokušaj rešenja za prvo pitanje predstavlja pooštravanje obaveze obaveštavanja kod trgovca. ključni cilj predloga zakona predstavlja kreiranje sistema u kome bi trgovac imao precizno

definisane obaveze isticanja cene i obaveštavanja potrošača, u cilju donošenja kvalitetnije i na informacijama zasnovane odluke o kupovini, radi čega je veći broj novih instituta usmeren upravo ka pojačavanju ove dužnosti trgovca, te izvesnom prebacivanju tereta dokazivanja ispunjenosti ove obaveze na njega. trag odgovora na pitanje efikasnosti sistema, ministarstvo trgov-ine i usluga je videlo u jačanju nevladinih udruženja za zaštitu potrošača i mehanizama alternativnog rešavanja sporova – uključujući medijaciju, kolektivne tužbe, te pojma i postupka za zabranu nepravičnih ugovornih odredbi i nepoštenog tržišnog postupanja., koje predlog poznaje.

dalje izmene su načinjene i u regulativi u oblasti posebnih potrošačkih ugovora – zanimljiva su rešenja u ugovorima na daljinu ili van poslovnih prostorija, gde se potrošaču ostavlja pravo povraćaja stvari (u roku od 14 dana), uvodi se pojam elektronske trgovine i restrikcija upotrebe određenih sredstava komunikacije zarad marketinga. takođe, predlog zakona postavlja osnove i za ugovore o uslugama, turističkim putovanjima (uključujući institut obavezne garancije, kojim kao da su predviđene nemile situacije sa izvesnim agencijama u skorašnjem periodu) kao i vremenski podeljenom korišćenju nekretnina (time sharing).

predlogom zakona o zaštiti potrošača se po prvi put u srpsko pravo uvode pojam i sankcije za nepošteno, te u okviru njega obmanjujuće i nasrtljivo tržišno postupanje, definišu nepravične ugovorne odredbe, te se redefiniše regulativa vezana za usluge od opšteg ekonomskog interesa, uključujući i uvođenje pojma ugroženog potrošača. Važno rešenje predstavlja i uvođenje zakonske garancije („saobraznosti robe“) bez obzira na njenu prirodu, u roku od 2 godine. dosadašnja rešenja su suprotstavljala odgovornost za materijalne nedostatke garan-cijskom režimu za tehničku robu, jer su trgovci u garanciji koristili zakonsku mogućnost i prevaljivali obavezu saradnje sa servisom na potrošača – koji u njihovom međusobnom odnosu nije učestvovao. sličnoj svrsi služi i proširivanje odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom.

naravno, i najbolji zakon, ukoliko ne oživi u praksi, ostaje mrtvo slovo na papiru. ministarstvu trgovine i usluga u narednom peri-odu predstoje značajne aktivnosti na daljoj izgradnji efikasnog i umreženog sistema zaštite potrošača, pomaganju i osnaživanju nevladinog sektora, donošenju odgovarajućih podzakonskih akata, obaveštavanju i razvijanju svesti, kako potrošača, tako i trgovaca – u cilju stvaranja sigurnijeg tržišnog okruženja, boljeg životnog standarda i pravednijeg društva.

Institucionalni okvir

položaj potrošača u smislu njegovih prava i zaštite istih nije

ZAŠTITA POTROŠAČA – Predlog zakona o zaštiti potrošačaVesna Novaković, šef odseka za zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine i usluga

19

na zadovoljavajućem nivou. osnovna karakteristika srpskog potrošača je da je on nedovoljno i neadekvatno informisan o svojim pravima i načinu ostvarivanja ovih prava. potrošaču su na raspolaganju sledeće mogućnosti:

1. da pokuša sam da reši problem sa trgovcem;

2. da se obrati nekoj od organizaciji potrošača, koje opet pokušavaju da reše problem direktno sa trgovcem ili da ako to ne uspe posavetuju potrošača koje su mu mogućnosti;

3. da se obrati inspekciji;

4. da vodi sudski postupak.

novim zakonskim rešenjima položaj potrošača u srbiji u velikoj meri približiće se položaju potrošača u evropskoj uniji, ali to nije dovoljno. neophodno je da svi učesnici u sistemu zaštite potrošača, kao i sami potrošači dobiju kvalitetnu obuku i obra-zovanje o svojim pravima i obavezama.

osnivanjem centra nastoji se da se preko jedinstvene besplatne telefonske linije za teritoriju cele srbije (0800/103 104), potrošaču

pruži mogućnost da na jednom mestu zatraži i dobije savet i pomoć pri rešavanju svog potrošačkog problema. centar za

zaštitu potrošača obuhvata širok set aktivnosti, neophodnih za razvoj jedinstvenog sistema zaštite potrošača u republici srbiji i to:

• kontakt centar – prijem prijava potrošača na telefon 0800 – 103-104 (besplatan poziv);

• pomoć pri rešavanju potrošačkih problema (zajedno sa orga-nizacijama potrošača) i razvoj vansudskog rešavanja potrošačkih sporova u saradnji sa centrom za medijaciju;

• savetodavni centar (pružanje informacija i pravnih saveta potrošačima);

• edukativni centar (širenje znanja iz oblasti zaštite potrošača ka potrošačima, trgovcima i predstavnicima vladinog i nevladinog sektora); i

• medija centar (odnosi sa javnošću i saradnja sa drugim instituci-jama).

U periodu od otvaranja centra primljeno je 1301 potrošačke prijave od kojih je rešeno 1077, odnosno 82,78%.

naravno usvajanjem novog Zakona o zaštiti potrošača detaljnije će se regulisati prava i obaveze svih tržišnih aktera. treba istaći da se novim zakonskim rešenjima, ne štite samo potrošači već i svi savesni i odgovorni proizvođači i trgovci. tako će se stvor-iti osnove za efikasniju i funkcionalniju zaštitu prava i interesa potrošača, kao i uspostavljanje što kvalitetnijeg sistema zaštite potrošača u republici srbiji.

24. septembar 2010.

Usvojen Nacrt zakona o zaštiti potrošača

Vlada Republike Srbije usvojila je na predlog Ministarstva trgovine i usluga Nacrt zakona o zaštiti potrošača i uputila Skupštini Srbije na razmatranje po hitnom postupku. Novim Predlogom zakona o zaštiti potrošača uvode se ključne evropske direktive iz ove oblasti i uspostavlja pravni okvir koji omogućava zaštitu potrošača u Srbiji po evropskim standardima a u njega je implementirano 15 ključnih evrospkih direktiva iz oblasti zaštite potrošača.

Osnovna novina je preciziranje pojma potrošača koji je isključivo fizičko lice. Ovaj pravni akt donosi strože zahteve trgovcima koji moraju da o proizvo-du koji prodaju daju jasna obaveštenja potrošaču i pre zaključenja ugovora i da na jasan i pravilan način istaknu cene. Jasno definiše regulative povo-dom ugovora na daljinu i ugovora zaključenih izvan poslovnih prostorija i omogućava raskidanje tih ugovora u roku od 14 dana kao i proširenje odgov-ornosti proizvođača za stvari sa nedostatkom.

Novim Predlogom zakona posebno su regulisani ugovori o turističkom put-ovanju i vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti. Zakonska garan-cija za prodatu robu i usluge biće dve godine, a u slučaju nedostatka u prvih 6 meseci potrošač ne mora da dokazuje da nije prouzrokovao taj nedostatak i pretpostavlja se da je postojao u momentu kupovine.

Njegovom primenom zabranjuje se prodaja, služenje i poklanjanje alkoholnih pića i duvanskih proizvoda licima mlađim od 18 godina i izriču se prekršajne kazne u slučaju neisticanja cena, nepoštenog poslovanja, prodaje alkoholnih pića i duvana.

Na predlog Narodne banke Srbije, direktiva o potrošačkim kreditima biće predmet posebnog zakona koje će biti donet do kraja godine i u koji će biti primenjene evropske direktive i standardi iz te obalasti.

Onivanjem Nacionalnog savet za zaštitu potrošača na nivou Vlade jača se institucionalni okvir zaštite potrošača.

Novi Zakon o zaštiti potrošača primenjivaće se od 1. januara 2011. godine, a zameniće važeći Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o odgovornosti proizvođača za stvari sa nedostatkom, oba doneta u 2005. godini.

s tim u vezi, a povodom obeležavanja svetskog dana prava potrošača, 18.03.2010. godine otvoren je centar za zaštitu potrošača u okviru odeljenja za zaštitu potrošača ministarstva trgovine i usluga.

20

pod medicinskim laboratorijama podrazumevaju se laboratorije koje se bave biohemijskim, mikro-biološkim, imunološkim, hemijskim, imunohematološkim, hematološkim, biofizičkim, citološkim, patološkim ili nekim drugim ispitivanjima materijala koji potiče iz humanog organizma a u svrhu dobijanja informacija za potrebe dijagnostikovanja, prevencije i tretmana oboljenja, ili u svrhu celokupnog praćenja zdravlja čoveka.

medicinske laboratorije su važne za lečenje pacijenata i zdravstvenu delat-nost u celini. one funkcionišu na osnovu zahteva lekara, pripreme, identifikacije pacijenta, uzimanja uzoraka, transporta, čuvanja, ispitivanja i analiziranja uzoraka, uz odgovarajuću validaciju, interpretaciju, izveštavanje i mišljenje laboratorije ako je to potrebno, uz osiguranje kvalitet-nog rada i etičkog postupanja u medi-cinskoj laboratorijskoj službi. Za posti-zanje napred navedenog neophodna je odgovarajuća edukacija stručnog osoblja.

iz gore navedenih razloga uvođenje sistema kvaliteta u medicinske i kliničke laboratorije i akreditacija istih dobija sve više na značaju. primena spoljašnje kontrole kvaliteta u kliničko- biohemijs-kim laboratorijama nametnula je potrebu uvođenja sistema menadžmenta kvaliteta i akreditaciju u ovoj i drugim medicins-kim laboratorijama. naime, principe “dobre laboratorijske prakse” usvojila su širom sveta međunarodna, tako i rele-vantna nacionalna tela. isti su ugrađeni i u međunarodne iso standarde. Za sertifikaciju se primenjuje standard iso 9001, a za akreditaciju standard iso/iec 17025 koji je referentan u širem smislu prevashodno za ispitne laboratorije. Zbog specifičnosti rada medicinskih labo-

ratorija i dodatnih zahteva neophodnih za medicinske laboratorije usvojen je i standard iso 15189 koji treba primenjivati pri akreditaciji medicinskih laboratorija. podrazumeva se da svaka zemlja u ovom pogledu mora da primeni specifičnu regulativu kako bi se ispunili potrebni zahtevi i postigla odgovarajuća odgov-ornost u ovoj oblasti. U zemljama koje imaju organizovani postupak sertifikacije i akreditacije laboratorija potrebno je da se ispune i takvi specifični zahtevi, kako bi sertifikaciono, odnosno akreditaciono telo izvršilo procenu i izdalo rešenje o seritifikaciji ili akreditaciji. to znači, da svaka laboratorija mora da proceni da li je u dovoljnoj meri uspostavila sistem menadžmenta kvali-tetom koji bi odgo-varao potrebama medicinske laborato-rije, a u odnosu na standard iso 15189 i to tako, da se ispoštuju odgovarajući

prioriteti u odnosu na potrebe pacijenta i doktora koji zahtevaju ovu vrstu usluge.

s obzirom na specifičnosti koje su kara-kteristika medicinskih laboratorija, doku-menta i šema akreditacije koja se odnosi na ovu službu, osim analitičkih postupaka, moraju da obuhvate i sve specifičnosti pre- i post-analitičkih postupaka koji se obavljaju u medicinskim laboratorijama. pri akreditaciji medicinskih laborato-rija moraju se ispoštovati i specifičnosti nacionalne zakonske regulative koja se odnosi na ovu oblast zdravstvenog rada. to znači da pri akreditaciji medicinskih laboratorija treba primenjivati osim iso standarda odgovarajuću drugu naciona-lnu zakonsku regulativu kao npr.: Zakon o zdravstvenoj zaštiti rs, Zakon o stan-dardizaciji, Zakon o kulturnim dobrima, Zakon o zaštiti na radu rs, pravilnik o

uslovima za obavljanje zdravstvene delat-nosti i stručno metodološka uputstva za rad i organizovanje kliničko-biohemijske laboratorijske službe, kao i drugih medi-cinskih laboratorija.

danas se širom sveta razmatra pitanje odgovornosti i efikasnosti laboratori-jske službe u celini. s jedne strane izra-zito su smanjena sredstava za potrebe zdravstvene službe, a s druge strane mogućnosti laboratorijske medicine postale su neograničene sa aspekta primene metoda i određivanja param-etara. iz ovog razloga potreba za uvođenjem i primenom standarda post-ala je još izrazitija. ovaj cilj moguće je postići primenom pravila “dobre labo-ratorijske prakse” (eng. good labora-tory practice, glp). mada su pravila glp prvobitno bila primenjena u analitičko-hemijskim laboratorijama, pa zatim za potrebe akreditacije i supervizije labo-ratorija, neophodno ih je primenjivati pri svakodnevnom radu i u medicinskim laboratorijama.

shodno navedenom, pravila dobre labo-ratorijske prakse i akreditacije ispit-nih laboratorija odnose se isključivo na laboratoriju i tehničko izvođenje postupka analiziranja. ovim pravilima se definišu organizacione procedure ispitivanja i uslovi “analize”, pa prema tome iziskuju precizno dokumentovane radne postupke (eng. “standard operat-ing procedures”, sop) i sveobuhvatan menadžment kvalitetom. da bi se nave-dena pravila primenila i na medicinske laboratorije neophodno je da se u obzir uzme specifičan, medicinski karakter kliničke laboratorije. iz ovog razloga pravila dobre laboratorijske prakse su

Značaj standarda ISO 15189 za akreditaciju medicinskih laboratorijaProf. Dr Nada Majkić-Singh, Centar za medicinsku biohemiju Klinički centar Srbije

dr Dejan Krnjaić i prof. dr Nada Majkić- Singh

21

prilagođena stvaranjem novog koncepta “good medical laboratory practice” (gmlp, dobra medicinska laboratorijska praksa), kojim su obuhvaćene sve kara-kteristike i klinički zahtevi. pri tom je potrebnio jasno definisati tri odgovor-nosti medicinskih laboratorija koje treba da obuhvate potrebe koje definišu:• korisnici usluga (lekari/pacijenti),• osoblje,• vlasnik (ustanova).

da bi se postigao cilj koji je postav-ljen pred medicinske laboratorije mora se ostvarivati stalna veza između labora-torije i klinike. shodno ovome na ovom putu ostvaruju se tri faze laboratori-jskog rada i to: pre-analitička, analitička i post-analitička faza rada. to znači da na putu od postavljenog medicinskog pitanja (zahtev za izradu analize, uput) do medicinskog odgovora (rezultat, izveštaj o analizi) postoji niz stupnjeva, koji se ogledaju kroz protok materijala i informacija. U slučaju medicinskih labo-ratorija laboratorijski nalaz nije samo jednostavna analiza hemijskog sastojka, već je rezultat složene evaluacije koja se postiže kroz tri međusobno pove-zana nivoa označena kao “tehnički nivo”, “biološki nivo” i “nozološki nivo”. tako se npr. na “biološkom nivou” rezultat anal-izira sa aspekta poređenja prema refer-entnoj populaciji, što znači da se rezultat označava kao “patološki” ili “nepatološki” (transferzalno poređenje). rezultati paci-jenta takođe mogu da se porede longi-tudinalno, kada se trenutno dobijeni rezultat pacijenta poredi sa predhodno dobijenim rezultatima. na “nozološkom nivou” procenjuje se da li će se rezultat koristiti za dijagnozu, prognozu ili za procenu primene terapije.

sa aspekta “dobre medicinske laboratori-jske usluge”, svaki izveštaj o analizi treba da prate i neke značajne informacije kao npr. referentne vrednosti, interferencije, merne veličine itd. neke laboratorije, a zavisno od vrste ispitivanja, dostavljaju i kratku interpretaciju rezultata. ovo se naročito odnosi na ispitivanje koagu-lacionog stanja, praćenje lekova u krvi, molekularno-biološka ispitivanja itd.

iz izloženog jasno je da se medicinska laboratorija značajno razlikuje od drugih ispitnih laboratorija. međutim, može se

zaključiti da “tehnički nivo” i u medi-cinskoj laboratoriji odgovara istom kod ispitne laboratorije i da obe u tom slučaju mogu primeniti u ovom stupnju pravila glp, koja važe za sve hemijske laborato-rije. da bi se međutim razumele potrebe medicinskih laboratorija, koje same po sebi ističu razlike između medicinskih i ispitnih hemijskih laboratoprija potrebno je izneti najvažnije karakteristike i to u tehničkom, odnosno medicinskom pogledu.

Tehničke karakteristike su sledeće:• raspoloživost laboratorije shodno medi-

cinskim potrebama,• brz odgovor,• korišćenje male količine materijala

shodno medicinskim potrebama,• menadžment totalnim kvalitetom,• tačno ispitivanje,• navođenje merne nesigurnosti na

izveštaju.

Medicinske karakteristike obuhvataju:• kontrolu,• informacije o validaciji ispitivanja

(dijagnostička, prognostička),• odgovarajući odgovor na zahtev lekara

(interpretacija na biološkom nivou, tačne referentne vrednosti, poređenje sa ranijim rezultatima),

• dijalog sa kliničarem, konsultacije.

da bi se napred navedeno posti-glo neophodna je stalna edukacija i kontinuirano osposobljavanje osoblja, kontrola analitičkih metoda i instrume-nata, sprovođenje menadžmenta total-nim kvalitetom u laboratoriji, sabiranje neophodnih podataka (interferencije, različiti uticaji, biološki uticaji, referentne vrednosti, validnost testa itd.) .

poslednjih godina u medicinskim labora-torijama preduzimaju se brojne aktivnosti na polju sistema kvaliteta i akreditacije. sertifikacija prema standardu iso 9001 je upućena na sistem menadžmenta kvalitetom laboratorija, a akreditacija pored sistema menadžmenta uključuje i specifične zahteve kontrole kvaliteta, kao i sprovođenje procesa rada na način opisan standardima iso/iec 17025 i iso 15189.

Značajno je da iso 15189 osim procedura ispitivanja (analitička faza) obuhvata i procedure posle ispitivanja (post-exami-nation procedures; postanalytical phase) tj. post-analitičku fazu procesa koja sledi posle ispitivanja, uključujući sistematsko preispitivanje, formatiranje i tumačenje rezultata, davanje odobrenja za izda-vanje, saopštavanje i prenos rezultata i skladištenje uzoraka za ispitivanja. stan-

dard opisuje i procedure pre ispitivanja (pre-examination procedures; preana-lytical phase) tj. preanalitičku fazu, koja po hronološkom redosledu, počinje od zahteva kliničara i uključuje zahtev za ispitivanje, pripremu pacijenata, saku-pljanje primarnog uzorka i transport do laboratorije i u okviru laborato-rije, a završava se kad počne postupak analitičkog ispitivanja. ovaj međunarodni standard, koji se zasniva na iso/iec 17025 i iso 9001, pruža zahteve za kompetent-nost i kvalitet koji se posebno odnose na medicinske laboratorije. iz ovog razloga ovaj dobro definisani standard može pomoći laboratorijskom stručnjaku da organizuje i unapredi laboratoriju, s obzi-rom da sadrži sve neophodne odred-nice za organizaciju iste.

standard iso/iec 17025 uopšteno se odnosi na sve ispitne laboratorije, pa samim tim reguliše problematiku samo jednog dela rada koji se odvija u medi-cinskim laboratorijama, i to je analitička faza rada laboratorije. standard iso 15189 odnosi se na medicinska laboratorijska ispitivanja, tako da je osim svih elemenata koji se odnose na sistem menadžmentom sistemom (tačka 4), u okviru tačke 5. tehnički zahtevi, opisano sve što medi-cinska laboratorija specifično mora da ispuni u pogledu: osoblja, smeštaja i uslova okoline, laboratorijske opreme, pre-analitičkog procesa rada, analitičke faze, osiguranja kvalititeta rada laborato-rije, post-analitičke faze, izdavanja rezul-tata itd. Većina procesa opisanih pod tačkom 5. razlikuje se od drugih ispitnih laboratorija te je pri akreditaciji medi-cinskih laboratorija potrebno primen-jivati standard iso 15189. U standardu iso 15189 posebno je tretirano pitanje osiguranja kvaliteta rada laboratorija, kroz primenu protokola unutrašnje i spoljašnje kontrole kvaliteta, koji u medi-cinskim laboratorijama obezbeđuju dobi-janje kvalitetnog rezultata.

iso 15189 sadrži i tri aneksa od kojih se jedan odnosi na vezu između iso 15189 i iso 9001 i iso/iec 17025, drugi na infor-macioni laboratorijski sistem (lis), a treći na primenu etičkih načela u laboratorijs-

22

koj medicini.

mada je ovaj međunarodni standard namenjen za upotrebu u trenutno priznatim disciplinama medicinsko labo-ratorijske službe on može biti koristan i odgovarajući i za one koji rade u drugim službama i disciplinama. pored toga, tela koja rade na priznavanju kompe-tentnosti medicinskih laboratorija biće u mogućnosti da upotrebljavaju ovaj međunarodni standard kao osnovu za svoje aktivnosti.

Značajno je da iso tr 22869 medicin-ske laboratorije – Uputstvo za primenu iso 15189 u laboratorijama kao tehnički izveštaj daje uputstvo laboratorijama kako da zadovolje zahteve za kompetent-nost i kvalitet koji se posebno odnose na medicinske laboratorije sadržane u međunarodnom standardu iso 15189 (na francuskom jeziku ove laboratorije se nazivaju “laboratories d’analyses de biologie medicale”, dok se u drugim jezicima pozivanje na njih može vršiti upotrebom termina koji je ekvivalen-tan engleskom terminu “kliničke labo-ratorije”). ovaj tehnički izveštaj opisuje osnovne principe procesa korak po korak u izgradnji i održavanju sistema menadžmenta kvalitetom u medicinskoj laboratoriji i podjednako je primen-ljiv na novo ustanovljene i postojeće laboratorije. on obuhvata i zahteve koji se odnose na menadžment i tehničke zahteve iz iso 15189. prihvata se pravo da neka zemlja može imati svoje sopst-vene specifične propise ili zahteve koji se odnose na stručno osoblje, njegove aktivnosti i obaveze u ovom domenu. U zemljama u kojima akreditacija zahteva pridržavanje specifične grupe zahteva, laboratorija koja traži takvo priznavanje moraće da dobije dodatno uputstvo u vezi sa usaglašenošću od akreditacionog tela. ovaj tehnički izveštaj priznaje i to da će svaka laboratorija biti na različitoj polaznoj tački u sprovođenju ovih zahteva.

prema tome, biće potrebno da svaka laboratorija odredi mesto na kome se nalazi u odnosu na izgradnju sistema menadžementa kvalitetom koji obuhvata različite zahteve za medicinske laborato-rije. rukovodstvo laboratorije treba da preduzme prvi korak u izgradnji sistema kvaliteta koji vodi ka usaglašenosti sa iso 15189, utvrđujući odgovarajuće prior-itete na bazi potreba svojih pacijenata i klijenata, resursa i lokalnih, regionalnih i nacionalnih mandata.

akreditacija prema iso 15189 obuh-

vata i definiše bitne elemente u sistemu menadžmenta kvalitetom za medicinske laboratorije. ako laboratorija želi da bude priznata kao organizacija koja zadovoljava svetske standarde kvaliteta, potrebno je da se usaglasi sa ovom grupom zahteva. postizanjem usaglašenosti sa okvirom sistema kvaliteta, omogućava se poste-peni napredak ka cilju usaglašavanja sa iso 15189 bez uzaludnog trošenja skupocenih resursa. laboratorija treba da naglasi svakome na koga se može računati da je njen cilj da obezbedi adekvatnu laboratorijsku uslugu kako bi se podržale potrebe za zdravstvenom negom. posti-zanje usaglašenosti sa iso 15189 u okviru sistema menadžmenta kvalitetom dozvoljava efikasan način da se ispune ciljevi isporuke usluga i ciljevi u nezi paci-jenata. sprovodeći sistem menadžmenta kvalitetom, moguće je obezbediti kvalitet u celom ciklusu isporuke laboratorijskih usluga. neophodno je da se ovaj ciklus neprekidno ispituje da bi se iznašle prilike da se unaprede laboratorijske usluge, na primer, smanjenjem broja uzoraka koje laboratorija prima, a koji su neadekvatni za ispitivanje.

U svakoj zamlji stručne organizacije i institucije zadužene za pripremu i sprovođenje standarda u radu medicin-skih laboratorija treba da izrade posebne uslove koji će pomoći da se na što jednostavniji način sprovede sertifikacija i akreditacija medicinskih laboratorija. U našoj zemlji te organizacije su društvo medicinskih biohemičara srbije i institut za medicinsku biohemiju kliničkog centra srbije, koje u aktivno uključene u proces akreditacije medicinskih laboratorija od pripreme, usvajanja i primene standarda iso 15189 i iso tr 22869 medicinske laboratorije–Uputstva za primenu ISO 15189 u laboratorijama.

iz navedenih razloga i pri sprovođenju akreditacije medicinskih laboratorija u našoj zemlji potrebno je primenjivati posebne uslove za medicinske labora-torije, a shodno zakonskoj regulativi u oblasti zdravstvene zaštite. pri akredit-aciji medicinskih laboratorija trebalo bi nastojati da se ispune navedeni zahtevi,

a komisija za akreditaciju pri donošenju odluke o akreditaciji treba da uvažava tip i vrstu laboratorije koja je predmet akred-itacije, kao i da ima u vidu specifične uslove svake laboratorije.

naime, stručno osoblje medicinske labo-ratorije je obavezano etičkim kodeksima svoje struke. različite države mogu imati posebna pravila ili zahteve za deo stručnog osoblja ili za celokupno osoblje koji moraju da se poštuju. osoblje odgov-orno za upravljanje radom medicinskih laboratorija treba da prihvati da kao i ostali medicinski radnici, može da ima odgovornosti koje prevazilaze zakonom zahtevani minimum. prihvatljiva praksa će se donekle razlikovati od države do države. laboratorijama će biti potrebno da odrede šta odgovara njihovoj sopst-venoj situaciji i da ugrade pojedinosti o tome u svoje poslovnike o kvalitetu. laboratorije se ne smeju uključivati u praksu koja je zakonom zabranjena i treba da podržavaju ugled svoje struke.

opšti princip etike u zdravstvu je da je zdravlje pacijenta najvažnije. no, odnos između laboratorije i pacijenta je složen zbog činjenice da bi mogao postojati i ugovorni odnos između podnosioca zahteva i laboratorije. mada se ovaj odnos (često komercijalan) može smatrati ponekad važnijim, obaveza laboratorije treba da bude da obezbedi da zdravlje i interesi pacijenata uvek predstavljaju najveću brigu i da im se daje prednost. laboratorija treba da postupa sa svim pacijentima korektno i bez diskriminacije.

akreditaciono telo srbije do danas je akreditovalo tri medicinske labo-ratorije u skladu sa standardom iso 15189:

1. klinički centar srbije institut za medicinsku biohemiju Beograd

2. laboratorija za medicinsku biohe-miju Beo-lab Beograd i

3. Zavod za laboratorijsku dijagnos-tiku „Biomedica“ Beograd.

23

1. Obaveze proizvođača i drugih privred-nih subjekata

od svih privrednih subjekata očekuje se odgovorno ponašanje i puno poštovanje svih pravnih zahteva koji se odnose na proizvode prilikom njihovog stavljanja ili isporuke na tržište. svi privredni subjekti koji učestvuju u lancu isporuke i distri-bucije treba da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se obezbedilo da isporučuju na tržište samo one proizvode koji su u saglasnosti sa propisima koji se na njih odnose. propisi moraju da sadrže jasnu i srazmernu podelu obaveza koja odgovara ulozi svakog od pojedinačnih subjekata u procesu isporuke i distribucije.

s obzirom da samo proizvođač može da obavi određene poslove, neophodno je da se napravi jasna razlika između proizvođača i privrednih subjekata koji su niže u lancu distribucije. pored toga, neophodno je da se napravi jasna razlika između uvoznika i distributera, jer je uvoznik taj koji unosi proizvode iz trećih zemalja na tržište Zajednice. s obzirom na to, uvoznik mora da osigura da ti proizvodi ispunjavaju relevantne zahteve Zajednice.

Zbog detaljnog poznavanja procesa projektovanja i proizvodnje, proizvođač

može najbolje da sprovede ceo postu-pak ocenjivanja usaglašenosti. ocen-jivanje usaglašenosti zato treba da ostane obaveza isključivo proizvođača. neophodno je i da se obezbedi da proiz-vodi iz trećih zemalja koji ulaze na tržište eU budu u skladu sa njenim zahtevima, a posebno da su proizvođači sprov-eli odgovarajuće postupke ocenjivanja usaglašenosti za te proizvode. shodno ovome, treba propisom osigurati da uvoznici stavljaju na tržište proizvode koji su u skladu sa zahtevima koji se na njih odnose i da ne stavljaju na tržište proizvode koji nisu usaglašeni sa tim zahtevima ili koji predstavljaju rizik. iz istog razloga, propisano je i da uvoznici moraju proveriti da su sprovedeni postupci ocenjivanja usaglašenosti i da su označavanje proizvoda i dokument-acija koju su izradili proizvođači dostupni na uvid organima tržišnog nadzora.

distributeri koji smatraju ili osnovano sumnjaju da proizvod koji su isporučili na tržištu nije usaglašen sa primenjivim propisima, dužni su da provere da li su preduzete odgovarajuće korektivne mere radi obezbeđivanja usaglašenosti proiz-voda, njegovog povlačenja sa tržišta, odnosno opozivanja, zavisno od konkret-nog slučaja. pored toga, ako proizvod

predstavlja rizik, distributeri su dužni da o tome odmah obaveste nadležne organe države članice u kojoj su proiz-vod isporučili, posebno o pojedinostima neusklađenosti i preduzetim korektivnim merama. distributeri su dužni da na obrazloženi zahtev nadležnih naciona-lnih organa, dostave sve informacije i dokumentaciju potrebnu za dokazivanje usaglašenosti proizvoda. isto tako su dužni da po zahtevu sarađuju sa tim organima, u svim radnjama radi izbega-vanja rizika koje proizvodi predstavljaju, a koje su oni isporučili na tržištu.

Uvoznik ili distributer se smatra proizvođačem i dužan je da ispunjava obaveze proizvođača ako stavlja na tržište proizvod pod svojim imenom ili robnim žigom, odnosno ako izmeni proizvod koji je već stavljen na tržište u meri koja ugrožava usklađenost sa primenjenim zahtevima.

1.1 Postupci ocenjivanja usaglašenosti

pre nego što se proizvod stavi na evrop-sko tržište, proizvođač ili uvoznik mora da se uveri da proizvod ispunjava bezbed-nosne zahteve iz propisa eU. ovaj proces se naziva ocenjivanje usaglašenosti i različito je uređen u pojedinačnim propi-sima – direktivama. Ponekad razlike

Tokom nekoliko poslednjih meseci izveštavali smo vas

o seriji seminara iz oblasti infrastrukture kvaliteta i

ocenjivanja usaglašenosti koji su bili organizovani u

okviru Kampanje podizanja svesti o značaju akreditacije

i ocenjivanja usaglašenosti. Tokom svakog od ovog

seminara Vitomir Fister, pravni ekspert Evropske

komisije zadužen za oblast akreditacije i ocenjivanja

usaglašenosti u okviru nacionalnog programa

CARDS 2006 – Tehnička pomoć institucijama u oblasti

infrastrukture kvaliteta u Srbiji održao je predavanje na

temu Pravni okvir infrastrukture kvaliteta u EU. U ovom i

sledećem broju Biltena ATS-a objavićemo kratke izvode

iz njegovih predavanja.

Vitomir Fister

Pravni okvir infrastrukture kvaliteta u EU -slobodno kretanje robe i zaštita javnog interesa

Nastavak iz prošlog broja

24

postoje i između različitih kategorija proizvoda u okviru iste direktive. U načelu, zahtevi za postupke ocenjivanja usaglašenosti koje predviđaju direktive zavise od opasnosti određenih kategorija proizvoda koji su obuhvaćeni sa strožim zahtevima za proizvode koji predstavl-jaju veće opasnosti. potrebno je ponuditi izbor jasnih, transparentnih i ujednačenih postupaka ocenjivanja usaglašenosti, ograničavajući broj mogućih varijanti. Zakonodavstvo predviđa izbor modula kojim se zakonodavcu omogućava da izabere postupak od najmanje strogog do najstrožijeg, srazmerno stepenu rizika i nivou bezbednosti koji se zahteva.

postupke za ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa direktivama novog pristupa možemo razvrstiti u osam modula:

Modul A – Interna kontrola proizvodnje

Modul B – ispitivanje tipa EZ

Modul C – Usaglašenost sa tipom

Modul D – Obezbeđenje kvaliteta proizvodnje

Modul E – Obezbeđenje kvaliteta za završno ispitivanje

Modul F – Verifikacija proizvoda

Modul G – Verifikacija jedinice

Modul H – Potpuno obezbeđenje kvaliteta

neki od ovih modula (a, g ili H) obično se primenjuju pojedinačno, dok se drugi, kao modul B, primenjuju zajedno sa sa modulima c, d, e ili F. Zbog složenosti materije postoje posebni vodiči za pojedinačne direktive i upotrebu nave-denih modula. ovde želimo naglasiti samo činjenicu da razlike između modula koje su potrebne za postupak ocenjivanja usaglašenosti za određene proizvode imaju značaj za organe tržišnog nadzora i treba ih uzeti u obzir prilikom planiranja tržišnog nadzora za te proizvode (više o tržišnom nadzoru u tački 2 ).

Modul A – Interna kontrola proizvodnje je poznatija pod nazivom „samodeklari-sanje“. suština je u tome da proizvođač ili uvoznik treba da potvrde da je proiz-vod usaglašen sa primenjenim direkti-vama. to se uglavnom radi primenom ocenjivanja usaglašenosti sa evropskim ili drugim standardom posle čega se piše propisana deklaracija o usaglašenosti. onda može da se stavi znak ce na taj proizvod i da se proizvod stavi na tržište. nije potrebna potvrda nezavisne treće strane. na primer, ovaj modul se primen-juje za električne proizvode obuhvaćene direktivom o niskom naponu, za mnoge

mašine obuhvaćene direktivom o mašinama, kao i za najveći broj igračaka. međutim, s obzirom na to da deklaracije usaglašenosti mogu lako da se falsi-fikuju i da znak ce može da se stavi i nezakonito, ocenjivanje bezbednosti proizvoda za koje je dozvoljena samo-sertifikacija ne može da se vrši isključivo na osnovu pregleda dokumenata već su potrebne i dodatne istrage, uključujući i uzimanje uzoraka i laboratorijsko ispiti-vanje samih proizvoda. direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda je to prepoznala i tržišnom nadzoru nametnula obaveze da u ocenjivanje bezbednosti uključi i uzimanje uzoraka i ispitivanje bezbed-nosti.

Ukoliko je za ocenjivanje usaglašenosti potrebna i intervencija treće strane koju vrši prijavljeno telo, pregledi dokumenata su primarni instrument tržišnog nadzora. na primer, direktiva o uređajima na gas i direktiva o ličnoj zaštitnoj opremi određuju da deklaracija o usaglašenosti ne može da se izda, a znak ce ne može da se stavi pre nego što prijavljeno telo odobri tip. odobrenje tipa u načelu uključuje proveru usaglašenosti uređaja u odnosu na relevantni evropski stan-dard i rezultati tih ispitivanja i sertifikat o odobrenju tipa se šalju proizvođaču i pridodaju u tehničku datoteku. provera ovih dokumenata je mnogo lakša i jeftinija od laboratorijskog ispitivanja. punovažnost dokumenata može lako da se proveri u prijavljenom telu koje je izdalo sertifikat.

2. Tržišni nadzor

2.1 Pravni osnov

države članice su odgovorne da obez-bede snažan i efikasan tržišni nadzor na svojoj teritoriji i treba da daju adekvatna ovlašćenja i resurse svojim organima tržišnog nadzora.tržišni nadzor definisan je kao skup aktivnosti i mera koje spro-vode državni organi da bi se obezbedila usaglašenost proizvoda sa zahtevima utvrđenim u propisima eU za harmoni-zaciju i da bi se osiguralo da proizvodi ne ugrožavaju zdravlje, bezbednost ili druge vidove zaštite javnog interesa.

pravni osnov za tržišni nadzor sadržan je pre svega u direktivi o opštoj bezbednosti proizvoda. kao što je već bilo napome-nuto, ta direktiva obuhvata sve nepreh-rambene potrošačke proizvode, izuzev kada su ovi proizvodi uređeni direktivama koje se odnose na pojedinačni sektor. najveći broj direktiva koje se odnose na pojedinačni proizvod ne određuje način na koji treba da se vrši tržišni nadzor,

te se primenjuju odredbe o tržišnom nadzoru iz direk-tive o opštoj bezbednosti proizvoda.

direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda predviđa obavezu država članica da:

•

osnuju ili odrede organe koji su nadležni da prate usklađenost proizvoda sa zahtevima opšte bezbednosti;

• organizuju da ti organi imaju i koriste ovlašćenja koja su im potrebna za preduzimanje odgovarajućih mera koje imaju pravo da preduzmu u skladu sa direktivom;

• utvrde poslove, ovlašćenja, organiza-cione i saradničke šeme tih nadležnih organa;

• daju nadležnim organima pravna ovlašćenja da organizuju preglede i preduzimaju konkretne mere u vezi sa proizvodima koji nisu u skladu sa bezbednosnim zahtevima;

• podstaknu saradnju i razmenu infor-macija između organa tržišnog nadzora u državama članicama i organa država članica.

direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda predviđa obavezu nadležnog organa u državi članici da zavisno: od rizika koji proizvod predstavlja pod određenim okolnostima odnosno za određena lica ili od činjenice da se proizvod može smatrati opasnim, preduzme odgovarajuće mere. posebno, nadležni organi moraju da preduzmu potrebne radnje u slučaju kada proizvodi predstavljaju ozbiljan rizik.

direktiva propisuje i utvrđivanje odgovarajućih načina i postupaka za donošenje, periodično ažuriranje i sprovođenje programa nadzora, praćenje i ažuriranje naučnih i tehničkih znanja u vezi sa bezbednošću proizvoda, kao i periodično razmatranje i ocenjivanje funkcionisanja kontrolnih aktivnosti i njihove svrsishodnosti. pored toga, organi zaduženi za aktivnosti tržišnog

25

nadzora moraju da potrošačima i drugim zainteresovanim stranama daju priliku da podnesu pritužbe u vezi sa bezbednošću proizvoda,

kao i da prate rešavanje tih pritužbi.

kad je reč o potrošačkim proizvodima, odredbe koje su sadržane u direktivi o

opštoj bezbednosti proiz-voda obezbeđuju

organima tržišnog nadzora mini-

mum uslova koji su im potrebni da bi ispunili svoje obaveze. evropski parla-ment i savet

su 2008. godine usvojili novi

paket za robu na unutrašnjem tržištu.

deo ovog paketa bavi se revizijom takozva-

nog novog pristupa tehničkoj harmonizaciji. Veliki deo evropskih propisa koji se odnose na pojedinačne proizvode donesen je u skladu sa novim pristupom. novom odlukom predviđen je opšti okvir za buduće propise kojima će se harmonizovati uslovi za stavljanje proizvoda na tržište i referentni tekst za postojeće propise. nova Uredba 765/2008 kojom se utvrđuju zahtevi za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište sadrži odredbe o tržišnom nadzoru, akreditaciji i kontroli proizvoda koji ulaze u eU. Uredba je stupila na snagu 1. januara 2010. iako ne baš potpuno iste, nove odredbe donose zahteve za tržišni nadzor u skladu sa novim pristupom koje su konzistentne zahtevima u direktivi o opštoj bezbed-nosti proizvoda.

2.2 Vrste intervencija organa tržišnog nadzora

organi tržišnog nadzora intervenišu ako se otkrije neusaglašenost. te intervencije i sankcije po pravilu podrazumevaju:

• dostavljanje informacija (pomoć u usklađivanju);

• davanje zvaničnih upozorenja i izri-canje novčanih kazni;

• pokretanje pravnih postupaka čiji je rezultat kažnjavanje;

• obustava dalje prodaje;

• oduzimanje proizvoda; i

• prinudno izvršenje opoziva.

da bi se uverili da je odnos prema svim preduzećima isti u odnosu na sve direk-tive i kategorije proizvoda u skladu sa odgovornošću organa tržišnog nadzora, mora se poštovati jedan broj načela za intervenisanje, uključujući tu i: - srazmernost: intenzitet intervencije

odgovara ozbiljnosti prekršaja; za manje prekršaje primenjuju se manje stroge mere nego za ozbiljnije prekršaje;

- doslednost: za slične prekršaje primen-juju se podjednako stroge intervencije.

mnogi organi tržišnog nadzora vrše moni-toring i kontrolu tržišta koje uređuje više direktiva, te stoga imaju pred sobom veliku raznolikost proizvoda. s obzirom da jedno preduzeće može da trguje različitim vrstama proizvoda, važno je biti dosledan u merama koje se preduzimaju. različite mere koje organ tržišnog nadzora uvodi za uporedive prekršaje u različitim kategorijama proizvoda nisu nešto što se može razumeti. to će negativno uticati na poverenje u sistem tržišnog nadzora. isto važi i za nedosledne mere koje preduz-imaju različiti inspektori i za regionalne razlike. da bi se osigurala srazmernost i doslednost u pravnim merama koje se preduzimaju u čitavoj ovoj oblasti, organ tržišnog nadzora treba da definiše zvaničnu politiku intervenisanja. politika intervenisanja mora da se primenjuje na čitavu organizaciju.

2.3 Saradnja sa carinom

Uredba saveta (eeZ) br. 339/93 po prvi put je uredila preglede proizvoda koji se uvezu iz zemalja izvan eU. U njoj su bila utvrđena pravila u skladu sa kojima su carinski organi mogli da privremeno obustave puštanje proizvoda, kao i pravila za druge postupke u kojima učestvuju organi tržišnog nadzora. cilj Uredbe je bio da organima tržišnog nadzora i carini obezbedi pravni osnov za intervenisanje i zaustavljanje puštanja nebezbednih proizvoda i uvođenje pravila u vezi sa zaustavljanjem puštanja proizvoda i postupku koji sledi.

od 1. januara 2010. godine tu uredbu je zamenila nova Uredba 765/2008 koja je napred pomenuta. nova Uredba prop-isuje da carinski organi mogu da tri dana zadrže puštanje proizvoda koji nisu u skladu sa pravnim zahtevima. ta tri dana organi tržišnog nadzora uglavnom koriste da ispitaju proizvode i odluče da li ti proizvodi mogu da se puste, moraju da budu zadržani, ili je potrebna dalja istraga. ako se ustanovi da su proizvodi opasni, uvoz može da se zabrani i carina će obeležiti pošiljku i prateća doku-menta zabeleškom da je uvoz proizvoda zabranjen. carina obaveštava carinske organe u drugim državama članicama o zabranjenim pošiljkama.

(nastaviće se)

26

Urednik

jasna stojanovićtelefon: 011/ 313 09 60faks: 011/ 313 03 74e-mail: jasna.stojanovic@ats.rs

Adresa

11000 Beograd, Bulevar mihaila pupina 2, adresni kod: 190813 Palata Srbije (SIV), istočno krilo, odeljak – most, 1. sprattelefon: 011/313 03 73 • faks: 011/313 03 74 e-mail: office@ats.rs • www.ats.rs

Bilten akreditacionog tela srbije izlazi kvartalno.elektronski bilten akreditacionog tela srbije nalazi se na veb portalu ats-a na adresi www.ats.rs

ats je nacionalno akreditaciono telo osnovano od strane republike srbije kao neprofitna samostalna organizacija za ocenjivanje tehničke komptentnosti organizacija (u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima) koje obavljaju usluge ocenjivanja usaglašenosti kao što je ispitivanje, etaloniranje, sertifikacija i kontrolisanje.

Bilten 03AKREDITACONOTELO SRBIJE|septembar 2010.

kalendardogaĐanja

oktoBar

1. oktobar 2010.

ea inspection committee, kopenhagen, danska

4 – 8. oktobar 2010.

obuka za tehničke ocenjivače za iso/iec 17020, ats, Beograd

5 – 6. oktobar 2010.

kampanja podizanja svesti o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, tehnička pomoć institucijama infrastrukture kvaliteta u republici srbiji, kalibracija, Beograd

6 - 7. oktobar 2010.

ea mla council meeting, slovenija

6 – 7. oktobar 2010.

communications and publications committee, Brisel, Belgija

7 - 8. oktobar 2010.

kampanja podizanja svesti o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, tehnička pomoć institucijama infrastrukture kvaliteta u republici srbiji, kalibracija, novi sad

10 – 15. oktobra 2010.

kampanja podizanja svesti o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, tehnička pomoć institucijama infrastrukture kvaliteta u republici

srbijiposeta predstavnika ats-a esYd-u, atina, grčka

13 – 14. oktobar 2010.

irmm trainning course on the “ Use of reference materials and the estimation of measurement Uncertainty”, geel, Belgijahttps://irmm.jrc.ec.europa.eu/html/events/index.htm;

18 – 20. oktobar 2010.

obuka “ standard srps en 45011 - opšti zahtevi za tela koja sporovode sisteme sertifikacije proizvoda u oblasti organske proizvodnje”, gtZ - ats, Beograd

20 – 29. oktobar 2010.

ILAC- IAF meetings, Šangaj

20. oktobar 2010.

eUrolaB international workshop “conformity Assessment in 2010 – Where we are and where we go”

NOVEMBAR 2 – 3. novembar 2010.

radionica za menadžere kvaliteta u akreditacionim telaima u okviru ptB projekta, atina, grčka

2 – 4. novembar 2010.

Hot8 training: akreditacija provajdera za pt šeme i međulaboratorijska poređenja u okviru eU ipa 2008 projekta, Francuska

9 - 10. novembar 2010.

kampanja podizanja svesti o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, tehnička pomoć institucijama infra-strukture kvaliteta u republici srbiji

Sektor liftova zajedno sa direktivom 95/16/EC, Beograd

11 - 12. novembar 2010.

kampanja podizanja svesti o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, tehnička pomoć institucijama infra-strukture kvaliteta u republici srbiji

Sektor liftova zajedno sa direktivom 95/16/EC, Novi Sad

16 - 17. novembar 2010.

kampanja podizanja svesti o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, tehnička pomoć institucijama infra-strukture kvaliteta u republici srbiji

Pisanje tehničkih propisa, Beograd

18 - 19. novembar 2010.

kampanja podizanja svesti o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, tehnička pomoć institucijama infra-strukture kvaliteta u republici srbiji

Pisanje tehničkih propisa, Beograd

23. novembar 2010.

ea executive committee meeting, Budva, crna gora

24 – 25. novembar 2010.

ea general assembly meeting, Budva, crna gora

decemBar

2 – 3. decembar 2010.

ea Wg Health care, pariz