25

MAJKE HRI[]ANKE: LEDI PEXET I SRBI

“Neka me svi zaborave! To mi je svejedno! Ali }e mi te{ko pasti ako me moji Srbi zaborave!” Ove re~i je, nekoliko dana pre svog upokojewa, izgovorila engleska plemkiwa i velika srpska dobrotvorka, ledi Lejla Pexet. Ro|ena je 1881. godine, kao k}i generala ser Artura Henrija Pexeta. Wen suprug, Ralf Spenser Pexet, postavqen je za Viteza-komandanta Ordena Svetog Mi-haila i Svetog \or|a, 1909. godine, do{av{i sa misijom u Kraqevinu Srbiju, jula 1910. Tokom Balkanskih ratova je radila kao jedna od prvih dobrovoqnih bolni~arki u Beogradu, u vojnoj bolnici Kola srpskih sestara i u bolnici u Savamali, 1912. Ohrabrena Mabelom Gruji}, suprugom srpskog podsekretara za inostrane poslove, ledi Pexet je, sa engleskim lekarima, osnovala vojnu bolnicu u Beogradu, tokom Prvog balkanskog rata (1912-1913). Pored brige za rawenike i bolesne, svakodnevno je prala podove, iznosila i prala krvavo rubqe i bolni~ki materijal. Sve je to ~inila i u Drugom balkanskom ratu, posle ~ega se sa suprugom, kome je 1913. prestala slu`ba u Beogradu, vratila u London. Kada je buknuo Veliki rat, ledi Pexet je imala izbor - da ostane na sigurnom u svome domu u Londonu, ali je wena odluka bila druga~ija. Izjavila je da ne mo`e da “sedi skr{tenih ruku dok weni Srbi ratuju”. Ne obaziru}i se na savete i upozorewa oca i supruga, ledi Pexet je, posle bitaka na Ceru i Kolubari, novembra 1914. godine, sa velikom britanskom sanitetskom misi-jom i sanitetskim materijalom, krenula preko Soluna i obrela se u Skopqu.Tu je, 1914. godine, otvorila vojnu bolnicu. Bore}i se po`rtvovano protiv tifusa u skopskoj vojnoj bolnici, marta 1915. je i sama obolela od ove opake bolesti. Posle te{ke borbe za `ivot, uspela je da povrati zdravqe i, u maju, otputovala na oporavak u [vajcarsku. Ve} u julu se vratila u Skopqe, gde je ponovo upravqala bolnicom i napravila gest dostojan istorijskog pam}ewa srpskog naroda. Naime, srpska vojska je krenula u povla~ewe preko Albanije, a ledi Pexet je, uprkos savetima i molbama mu`a i oca da odstupi sa srpskom vojskom preko Albanije, ostala uz rawenike koji nisu mogli da se evakui{u. Skopqe je tada bilo pod bugarskom okupacijom. Ova hrabra ̀ ena-heroj ostala je u Skopqu sve dok i posledwi rawenik nije napustio skopsku vojnu bol-nicu, februara 1916. Tek onda se vratila u Englesku, na svoje imawe nedaleko

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 30. OKTOBAR 2016, GODINA 18, BR.7

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

26

od Londona, i posvetila se svojoj drugoj qubavi - prirodi. U svom ogromnom parku je negovala cve}e i ptice. Pre odlaska, oprostila se sa svo-jim Srbima pismom, koje je objavqeno na prvoj strani Politike, u kome, izme|u ostalog, ka`e: “Oduvek sam za Srbiju i srpski narod imala tople simpatije, i izme|u mene i wega je posto-jala neka naro~ita veza, koja je ~inila da, i kada sam daleko, s qubavqu mislim na wih, veza koja je ~inila da sam u Srbiju dolazila uvek sa onom istom rado{}u sa kojom sam i u svoju otaxbinu. Jo{ jednom, iskreno i od srca hvala svima i do skorog vi|ewa!” Ledi Pexet je bila li~na prijateqica

kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i kraqice Marije. Kraq Aleksandar ju je odlikovao Ordenom Svetoga Save - najvi{im odlikovawem u Srbiji. Bila je i prvi dobitnik Ordena ~asti Federacije @enskog kluba u Wujorku, 1917. Odlikovana je Damskim velikim krstom i Ordenom Britanskog kraqevstva. Kraq Aleksandar Kara|or|evi} je ubijen na wen 53. ro|endan, 9. oktobra 1934, a ledi Pexet je odmah doputovala u Beograd na wegovu sahranu. To je bio posledwi put da je posetila Srbiju. Posle toga, ponovo se povukla u osamu i ti{inu svoga imawa. Oglasila se kada se, na istorijskom obzorju srpskog naroda, ponovo ukazala potreba za wenom pomo}i. Tokom Drugog svetskog rata, na svom imawu i u svom zamku Varen haus je otvorila veliku bolnicu, uzdr`avaju}i se od bilo kakvih komentara ratne i politi~ke situacije u Jugo-slaviji. Po okon~awu rata, weno imawe i zamak su postali sredi{te okupqa-wa srpskih politi~kih emigranata. “Ja sam uz one koji pretpostavqaju izg-nanstvo ropstvu. Wima je moja ku}a otvorena”, govorila je Lejla Pexet. Svim snagama i sredstvima je pomagala “svojim Srbima”. Pomogla je kwi`evniku Milo{u Crwanskom da dobije englesko dr`avqanstvo, a jedno vreme je ~ak i stanovao u wenom zamku. Dala je presudnu nov~anu pomo} za ure|ewe Srpske crkve i Srpskog kluba u Londonu, a u crkvi Svetog Save je podigla bronzanu plo~u |eneralu Dra`i Mihailovi}u. [kolovala je stotinu dece iz Srbije. Ka`e se da Srbi nisu imali ve}eg prijateqa-stranca od ledi Pexet. Na Srbe je potro{ila i rasprodala sve {to je imala - svu gotovinu, zamak Varen haus, u kome je odrasla i provela `ivot, park koji je veoma volela, cvetne ba{te, ptice... Ostala je verna Srbima do kraja `ivota, vi{e od pola veka, na na~in nesravwiv u istoriji. Upokojila se 24. septembra 1958. godine. Wena posledwa `eqa, ali i strah, bili su: samo da je Srbi nikada ne zaborave. ^etrdesetodnevni paras-tos ovoj velikoj, plemenitoj i hrabroj `eni slu`en je u Sabornoj crkvi u Beogradu - po wenoj zavetnoj `eqi. Na parastosu je pevalo Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, koje je ledi Pexet proglasilo za svog velikog dobrotvora, o ~emu je obave{tena i wena porodica. Beograd joj je posvetio ulicu, koja se nalazi na Dediwu. Da li su Srbi ispunili wenu jedinu `equ?

27

OBJAVQEN JE NOVI GODI[WAK SVIH SABORNIKA ZA 17.GODINU IZDAVAWA!

@ITIJA i PODVIZI: Heroji Velikog rata: Milunka Savi}, Mom~ilo Gavri} i major Gavrilovi}; Sveti Gavrilo Gruzijski, Sveta mu~enica

Marija Ga~inska, Sveti Jovan Vladimir, Sveti Jovan Rus...BRAK I PORODICA: Rastanak i razvod, kidawe i lom; Nedoqubqena

deca; Kako re}i detetu za smrt bliske osobe; Kako sa `ivahnom decom na Liturgiji; Materinstvo i kreativnost; Zna~aj ure|ewa doma; Post i deca,

trudnice i dojiqe; “Za{to je Bog uzeo moje dete?”; Porodi~ne obaveze i vreme za molitvu; ^ovek spasava zajednicu; Osve}ewe vodice u pravo-

slavnom domu; Razvod i deca...NACIONALNA ISTORIJA: 1000 godina od upokojewa sv. Jovana Vladi-

mira; 170 godina Saborne crkve; Sveti Sava i Rusi; Kosovska konstanta srpske duhovnosti; Zna~aj Nikole Tesle za Crkvu; Patrijarh Pavle i

Saborna crkva; Sveti Sava i zdravstvo...DUHOVNE POUKE: [ta da ~inimo kad nam Bog ne usli{i molitve; Ra-zumevawe Bo`ije voqe; Biblijsko vo}e - smokva; O molitvi za gre{nika; Tajne Velikog petka; Kad Bog dotakne na{e srce; Kako se moliti za ne-

prijateqe; Stradawem se blagodat dr`i u smirewu; Pokajawe je susret sa Bogom; Koji je smisao dugotrajnih patwi; Himna malom dobru - po~eti od

jednostavnih stvari; Uslovi za savr{enu molitvu...PRI^E IZ @IVOTA: Pri~a o sve{teniku i lopovu; Pri~a o ha{kom psu; ^udo na Kefaloniji - Bogorodi~ine zmije; “Oni u hram ni Mene ne

pu{taju”; Sok od pomoranxe; Pri~a o Milanu Stojanovi}u...CRKVA I DRU[TVO: Da li je kremirawe u skladu sa Pravoslavqem;

Emocionalna veza sa o`ewenim mu{karcem; Veronauka u Srbiji; Kako da pomognemo neveruju}em bli`wem; Deca }e nas spasiti; ]utawem se izdaje

Hristos - o gej-ideologiji - kad izopa~enost postane zakon; O duhovnom rodoslovu; O slavskim gostima; Pesma generala Tolimira...

RAZVOJ LI^NOSTI: Uticaj gneva na na{e zdravqe; O ranama i pra{tawu; Post kao put ka zdravqu du{e i tela; Ne brinite se ili: Hris-tova tajna o `ivotnoj radosti; Depresija je duhovni krst; Kako pobediti razdra`qivost; Razvoj gordosti; O “sitnim” gresima; ^e`wa je po~etak svega; Kako da o~istimo svoj um; O la`noj qubavi sa “srodnim du{ama”...STALNE RUBRIKE: Srpska istorija u Letopisu Saborne crkve; Pre-poruke kwiga, filmova, hodo~a{}a, duhovne literature...; Poreklo i

zna~ewa imena i re~i; De~iji biseri; Pitawa i odgovori; Qudi govore o...NOVE RUBRIKE: Zdawa oko Saborne crkve; Pri~e Solomonove

NOVI GODI[WAK SABORNIKA ZA 17.GODINU IZDAVAWA MO@ETE NA]I U PRODAVNICI SABORNE CRKVE! Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik

izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

28

U NEDEQI 19. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 30.(17) Sveti prorok Osija; Prepodobnomu~enik Andrej Kritski31.(18) Sveti apostol i jevan|elist Luka; Sveti Petar Cetiwski01.(19) Sv. prorok Joil; Prep. Prohor P~iwski; Prep. Jovan Rilski02.(20) Sveti velikomu~enik Artemije; Sveti Gavrilo Gruzijski03.(21) Prep. Ilarion; Sv. Ilarion Meglenski; Sv. Visarion Ispovednik04.(22) Sveti ravnoapostolni Averkije Jerapoqski05.(23) Sv. ap. Jakov, prvi episkop Jerusalimski - Zadu{nice

U ponedeqak, 31. oktobra, na praznik Svetog apostola Luke i Svetog Petra Cetiwskog, Sveta Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 9:00.

U sredu slavimo Svetog Gavrila Gruzijskog - wegovo izuzetno `itije i pouke mo`ete pro~itati u Saborniku br. 29 za prethodnu, 17. godinu izda-vawa. Na pravoslavnim veb-stranicama se mo`e na}i vi{e video-ostvare-wa o ovom Svetitequ, kao i objava o velikim isceqewima koja se zbivaju

kraj wegovog groba u Gruziji, ali i {irom vaseqene - wegovim molitvama, pred wegovim ikonama i uz pomo} svetog uqa sa wegovog groba.U subotu, 5. novembra, na Zadu{nice, zaupokojena Liturgija sa

op{tim pomenom u Sabornoj crkvi po~iwe u 7:30.

IZ LETOPISA SABORNE CRKVE

- Posle gotovo {est decenija od ubistva kraqa Alek-sandra Kara|or|evi}a, u Sabornoj crkvi je, 6. oktobra 1991. godine, slu`en parastos srpskom kraqu - prvi put od wegove pogibije. Slu`ili su: patrijarh srp-ski Pavle, tada{wi mitropolit crnogorsko-primor-ski Danilo i dana{wi, Amfilohije; episkopi: `i~ki Stefan, {aba~ko-vaqevski Lavrentije, zvorni~ko-tuzlanski Vasilije, sremski Vasilije, ba~ki Irinej, biha}ko-petrova~ki Hrizostom, banatski Atanasije i osje~ko-poqski i barawski Lukijan, uz saslu`ivawe 14 sve{tenika i 12 |akona. Pevalo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo. Paras-tosu je prisustvovao i prestolonaslednik Aleksandar Drugi Kara|or|evi}, sa sinovima Petrom, Filipom i Aleksandrom, kao i suprugom Katarinom; princeze Radmila (supruga princa \or|a) i Jelisaveta (k}i kneza Pavla). Prisuan je bio i Dragan Dragojlovi}, ministar vera Srbije, a narod je do kraja ispunio hram i portu, kao i okolne ulice, pa je obezbe|en zvu~ni prenos parastosa za sve koji nisu mogli da u|u u hram. Patrijarh Pavle je, na kraju, odr`ao prigodnu besedu o kraqu Aleksandru.